RS52775B9

RS52775B9 - Optimizovana antitela usmerena na cd19

Info

Publication number: RS52775B9
Application number: RS20130134A
Authority: RS
Inventors: Matthew J Bernett; Seung Yup Chu; John R Desjarlais; Sher Bahadur Karki; Gregory Alan Lazar; Erik Weiking Pong; John O Richards; Eugene Alexander Zhukovsky
Original assignee: Xencor Inc
Priority date: 2006-08-14
Filing date: 2007-08-14
Publication date: 2022-07-29
Also published as: CA2658557A1; PL2059536T3; EP2383297B1; FR22C1007I2; US10626182B2; HRP20130314T1; SI2383297T1; ES2402591T3; DK2383297T3; JP5825756B2; US20180009900A1; AU2007285976B2; HK1131168A1; US20100272723A1; RS52775B; RS53263B; EP2059536A2; DK2059536T3; EP2383297B8; LTPA2022503I1

Description

Opis

OSNOVA PRONALASKA

B ćelije

[0001] B ćelije su limfociti koji imaju veliku ulogu u humoralnom imunom odgovoru. One se proizvode u koštanoj srži većine sisara, i predstavljaju 5-15% cirkulišućeg limfoidnog pula. Glavna funkcija B ćelija je stvaranje antitela protiv različitih antigena, i one su osnovna komponenta adaptivnog imunog sistema.

[0002] Ljudsko telo stvara milione različitih tipova B ćelija svakog dana koje cirkulišu u krvi i limfi obavljajući ulogu imunog nadzora. B ćelije, takođe označene kao B limfociti, ne proizvode antitela sve dok ne postanu potpuno aktivirane. Svaka B ćelija ima jedinstveni receptorni protein (označen kao B ćelijski receptor (BCR)) na svojoj površini koji će se vezati za jedan određeni antigen. BCR je imunoglobulin vezan za membranu, i to je onaj molekul koji omogućava razlikovanje B ćelija od drugih tipova limfocita, i to je takođe glavni receptor uključen u aktivaciju B ćelija. Pošto se B ćelija susretne sa svojim srodnim antigenom i primi dodatni signal od T pomoćne ćelije, ona dalje može da se diferencira u različite tipove B ćelija navedene u daljem tekstu. B ćelija može ili da direktno postane jedan od ovih tipova ćelija ili može da bude podvrgnuta koraku posredne diferencijacije, reakciji germinalnog centra, gde će B ćelija da hipermutira varijabilni region svog gena za imunoglobulin i moguće da bude podvrgnuta promeni klase.

[0003] Razvoj B-ćelije se odvija u nekoliko stadijuma, pri čemu svaki stadijum predstavlja promenu u sadržaju genoma na lokusima antitela. Stadijumi razvoja B-ćelije obuhvataju progenitorske B ćelije, rane Pro-B ćelije, kasne Pro-B ćelije, krupne Pre-B ćelije, sitne Pre-B ćelije, nezrele B ćelije i zrele B ćelije.

[0004] Zrele B ćelije mogu biti podeljene u četiri glavna tipa:

B-1 ćelije eksprimiraju CD5, marker koji se obično nalazi na T ćelijama. B-1 ćelije takođe eksprimiraju IgM u većim količinama od IgG. One izlučuju prirodna polireaktivna antitela niskog afiniteta koja se nalaze u serumu i često imaju specifičnosti usmerene prema auto-antigenima i uobičajenim bakterijskim polisaharidima. B-1 ćelije su prisutne u niskom broju u limfnim čvorovima i slezini, i umesto toga pretežno se nalaze u peritonealnim i pleuralnim dupljama. B-2 ćelije su uobičajene B ćelije na koje se odnosi većina tekstova. One se nalaze u koštanoj srži, slezini i limfnim čvorovima. One su kratkog veka; i kada su pokrenute antigenima mogu da se diferenciraju u memorijske B ćelije koje proizvode IgG. U toku ovih odgovora antitela, IgG može da bude podvrgnut značajnom sazrevanju afiniteta.

[0005] Plazma B ćelije (takođe poznate kao plazma ćelije) su krupne B ćelije koje su izložene antigenu i proizvode i izlučuju velike količine antitela, koji pomažu u uništavanju mikroba vezivanjem i olakšavanjem ciljnog delovanja preko fagocita, kao i u aktivaciji sistema komplementa. Plazma ćelije su nekad označene kao fabrike antitela.

[0006] Memorijske B ćelije su formirane od aktiviranih B ćelija koje su specifične za antigen koji se sreće u toku primarnog imunog odgovora. Ove ćelije žive dugo, i mogu da daju brz odgovor posle drugog izlaganja istom antigenu.

[0007] Kada B ćelija ne uspe u bilo kom koraku procesa sazrevanja, ona će umreti putem mehanizma pod nazivom apoptoza. Ako ona prepozna auto-antigen u toku procesa sazrevanja, B ćelija će postati suprimirana (poznato kao anergija) ili će biti podvrgnuta apoptozi. B ćelije se kontinuirano proizvode u koštanoj srži, ali samo mali deo novo-formiranih B ćelija preživljava da učestvuje u dugovečnom pulu perifernih B-ćelija.

[0008] Poslednjih godina, pojavili su se podaci koji sugerišu da B limfociti imaju širu ulogu u imunim odgovorima i da nisu samo pasivni primaoci signala koji imaju za rezultat diferencijaciju u plazma ćelije koje proizvode antitela. Zajedno sa njihovim tradicionalnim ulogama kao ćelija koje prikazuju antigen i prekursora plazma ćelija koje proizvode antitela, takođe je nađeno da B ćelije regulišu ćelije koje prikazuju antigen (APCs) i funkcije T-ćelija, proizvode citokine i eksprimiraju parove receptora/liganda za koje je prethodno smatrano da su ograničeni na druge ćelijske tipove.

Poremećaji B-ćelija

[0009] Zbog njihove kritične uloge u regulaciji imunog sistema, disregulacija B ćelija je povezana sa različitim poremećajima. Poremećaji B-ćelija, ovde takođe označeni kao bolesti povezani sa B-ćelijama, su podeljeni u prekomernu ili nekontrolisanu proliferaciju (limfomi, leukemije), i defekte razvoja B-ćelija/proizvodnje imunoglobulina (imunodeficijencije). Većina (80%) slučajeva limfoma su poreklom od B-ćelija. Oni uključuju ne-Hodčkinov limfom (NHL), akutnu limfoblastičnu leukemiju (ALL) i autoimune bolesti.

[0010] NHL je heterogeni malignitet poreklom od limfocita. U SAD-u, incidenca se procenjuje na 65000/godišnje sa mortalitetom od približno 20000 (American Cancer Society, 2006; i SEER Cancer Statistics Review). Bolest se može javiti u svim starosnim dobima, obično sa početkom kod odraslih preko 40 godina, sa incidencom koja raste sa starošću. NHL karakteriše klonalna proliferacija limfocita koji se akumuliraju u limfnim čvorovima, krvi, koštanoj srži i slezini, iako može biti uključen svaki veći organ.

[0011] Dijagnoza i histološka karakterizacija NHL se priprema upotrebom kombinacije morfoloških i imunofenotipskih kriterijuma. Sadašnji klasifikacioni sistem koji koriste patolozi i lekari je Klasifikacija tumora Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koja organizuje NHL u neoplazme prekursorskih i zrelih B-ćelija ili T-ćelija. PD trenutno deli NHL kao indolentan ili agresivan za ulazak u klinička ispitivanja. Radi doslednosti, u predstavljenom dokumentu će se takođe koristiti slična podela. Indolentna NHL grupa se primarno sastoji od folikularnih podtipova, sitnoćelijskog limfocitnog limfoma, MALT i marginalne zone; indolentna obuhvata približno 50% novo-dijagnostifikovanih pacijenata sa B-ćelijskim NHL. Agresivni NHL obuhvata pacijente sa histološkim dijagnozama primarnog difuzionog krupnoćelijskog limfoma B ćelija (40% od svih novo-dijagnostifikovanih pacijenata ima difuzni krupnoćelijski limfom), Burkitt-ovim limfomom i limfomom mantle ćelija.

[0012] Klinički tok NHL je visoko varijabilan. Glavna determinanta kliničkog toka je histološki podtip. Većina indolentnih tipova NHL smatraju se neizlečivom bolešću. Pacijenti početno imaju odgovor na hemoterapiju ili terapiju antitelima i većina će imati recidiv. Studije izvršene do danas nisu pokazale poboljšanje u preživljavanju sa ranom intervencijom. Kod asimptomatskih pacijenata, prihvatljivo je "pratiti i čekati" sve dok pacijent ne postane simptomatski ili dok se ne vidi da se bolest ubrzava. Vremenom, bolest može da se transformiše u agresivniju histologiju. Srednje preživljavanje je 8 do 10 godina, i indolentni pacijenti ćesto primaju 3 ili više tretmana u toku faze lečenja svoje bolesti. Početni tretman simptomatskog indolentog NHL pacijenta istorijski je bila kombinovana hemoterapija. Najčešće korišćena sredstva obuhvataju: ciklofosfamid, vinkristin i prednizon (CVP); ciklofosfamid, adriamicin, vinkristin, prednizon (CHOP); ili analog purina, fludarabin. Približno 70% do 80% pacijenata će imati odgovor na njihovu početnu hemoterapiju, trajanje remisija traje reda veličine 2-3 godine. Konačno, većina pacijenata ima recidiv. Otkriće i klinička upotreba anti-CD20 antitela, rituksimaba, obezbedila je značajna poboljšanja u odgovoru i stopi preživljavanja. Sadašnji standard nege za većinu pacijenata je rituksimab CHOP (R-CHOP) ili rituksimab CVP (R-CVP). Interferon je odobren za početni tretman NHL u kombinaciji sa alkilacionim sredstvima, ali ima ograničenu upotrebu u SAD.

[0013] Pokazano je da je terapija rituksimabom efikasna kod nekoliko tipova NHL, i trenutno je odobrena kao prva linija lečenja za indolentni (folikularni limfom) i agresivni NHL (difuzni krupnoćelijski limfom B ćelija). Međutim, postoje značajna ograničenja anti-CD20 monoklonalnog antitela (mAb), uključujući primarnu otpornost (50% odgovor kod pacijenata u recidivu sa indoletnom formom), stečenu otpornost (50% stopa odgovora posle ponovnog tretmana), redak potpuni odgovor (2% stopa potpunog odgovora kod populacije sa recidivom), i kontinuirani obrazac recidiva. Konačno, mnoge B ćelije ne eksprimiraju CD20, i na taj način mnogi B-ćelijski poremećaji se ne mogu lečiti upotrebom terapije anti-CD20 antitelima. Antitela protiv antigena osim CD20 mogu imati efekte protiv limfoma koji bi mogli da prevaziđu anti-CD20 otpornost ili da povećaju delovanje anti-CD20 terapije.

[0014] Pored NHL postoji nekoliko tipova leukemija koje nastaju kao rezultat disregulacije B ćelija. Hronična limfocitna leukemija (takođe poznata kao "hronična limfoidna leukemija" ili "ćelija"), je tip adultne leukemije izazvane abnormalnom akumulacijom B limfocita. Kod CLL, maligni limfociti mogu izgledati normalno i zrelo, ali oni nisu sposobni da se efikasno bore sa infekcijom. CLL je najčešći oblik leukemije kod odraslih. Dva puta je veća verovatnoća da se CLL razvije kod muškara nego kod žena. Međutim, ključni faktor rizika je starost. Preko 75% novih slučajeva se dijagnostifikuje kod pacijenata starosti preko 50 godina. Više od 10,000 slučajeva se svake godine dijagnostifikuje i mortalitet je skoro 5000 godišnje (American Cancer Society, 2006; i SEER Cancer Statistics Review).

[0015] CLL je neizlečiva bolest, ali napreduje sporo u većini slučajeva. Mnogi ljudi sa CLL vode normalan i aktivan život mnogo godina. Zbog njenog sporog početka, rani stadijum CLL se generalno ne leči s obzirom na to da se veruje da rano delovanje na CLL ne poboljšava vreme preživljavanja ili kvalitet života. Umesto toga, stanje se prati vremenom. Početni tretmani CLL variraju u zavisnosti od tačne dijagnoze i napredovanja bolesti. Postoje desetine sredstava koja se koriste u lečenju CLL. Iako je pokazano da analog purina fludarabin daje veće stope odgovora od hlorambucila kao primarna terapija, nema dokaza da rana upotreba fludarabina poboljšava ukupno preživljavanje. Kombinovani režimi hemoterapije kao što je fludarabin sa ciklofosfamidom, FCR (fludarabin, ciklofosfamid i rituksimab) i CHOP su efikasni i kod novo-dijagnostifikovane i kod recidivirajuće CLL. Alogena transplantacija koštane srži (matične ćelije) se retko koristi kao prva linija lečenja za CLL zbog njenog rizika.

[0016] "Refraktorna" CLL je bolest kod koje više nema povoljnog odgovora na tretman. U ovom slučaju razmatraju se agresivnije terapije, uključujući transplantaciju koštane srži (matične ćelije). Monoklonalno antitelo alemtuzumab, usmereno protiv CD52, može se koristiti kod pacijenata sa refraktornom bolešću povezanom sa koštanom srži.

[0017] Sledeći tip leukemije je akutna limfoblastična leukemija (ALL), takođe poznata kao akutna limfocitna leukemija. ALL karakteriše prekomerna proizvodnja i kontinuirano umnožavanje malignih i nezrelih belih krvnih ćelija (takođe poznate kao limfoblasti) u koštanoj srži. „Akutna“ označava nediferencirano, nezrelo stanje cirkulišućih limfocita ("blasta"), i da bolest brzo napreduje sa očekivanom životnim vekom od nekoliko nedelja do nekoliko meseci ukoliko se ne leči. ALL je najčešći u detinjstvu sa maksimalnom incidencom od 4-5 godina starosti. Deca starosti 12-16 umiru lakše od nje od drugih. Trenutno, najmanje 80% ALL kod dece se smatra izlečivom. Ispod 4000 slučajeva se dijagnostifikuje svake godine i mortalitet je skoro 1500 godišnje (American Cancer Society, 2006; i SEER Cancer Statistics Review).

[0018] Autoimunitet nastaje kao rezultat poremećaja auto-tolerancije koja uključuje humoralne i/ili ćelijski-posredovane imune mehanizme. Među posledicama poremećaja u centralnoj i/ili perifernoj toleranciji, su preživljavanje i aktivacija auto-reaktivnih B ćelija i T ćelija. Primeri autoimunih bolesti obuhvataju, na primer, reumatoidni artritis (RA), sistemski lupus eritematodes (SLE ili lupus), multiplu sklerozu, Sjogren-ov sindrom i idiopatsku trombocitopeniju purpuru (ITP). Patogeneza većine autoimunih bolesti je povezana sa proizvodnjom autoantitela protiv auto-antigena, što dovodi do niza različitih povezanih patologija. Auto-antitela proizvode terminalno diferencirane plazma ćelije koje su poreklom od prirodnih ili memorijskih B ćelija. Pored toga, B ćelije mogu imati druge efekte na autoimunu patologiju, kao antigen-prikazujuće ćelije (APCs) koje mogu da interaguju sa i stimulišu pomoćne T ćelije, dalje stimulirajući ciklus anti-auto-imunog odgovora. Smanjenje broja B ćelija može imati direktan uticaj na proizvodnju auto-antitela. Zaista, pokazano je da tretman RA i SLE sa terapijama koje smanjuju broj B-ćelija kao što je rituksan ima kliničku korist za obe klase bolesti (Edwards & Cambridge, Nat. Rev. Immunol. 2006; Dass et al., Future Rheumatol. 2006; Martin & Chan, Annu. Rev. Immunol.2066).

[0019] Nažalost, apriorno nije poznato koji mehanizmi delovanja mogu biti optimalni za dati ciljni antigen. Pored toga, nije poznato koja antitela mogu biti sposobna da posreduju dati mehanizam delovanja protiv ciljne ćelije. U nekim slučajevima nedostatak aktivnosti antitela, bilo Fv-posredovanog ili Fc-posredovanog, može biti posledica usmeravanja epitopa na ciljni antigen koji je slab za posredovanje ovakve aktivnosti. U drugim slučajevima, usmereni epitop može biti odgovoran za željenu Fv-posredovanu ili Fc-posredovanu aktivnost, pri čemu ipak afinitet (afinitet Fv regiona za antigen ili afinitet Fc regiona za Fc receptore) može biti nedovoljan. S obzirom na ovaj problem, predstavljeni pronalazak opisuje modifikacije anti-CD19 antitela koje obezbeđuju optimizovane Fv- i Fc- posredovane aktivnosti. Razmatran je široki niz primena ovih optimizovanih antitela.

REZIME PRONALASKA

[0020] Ovde je opisano antitelo koje vezuje CD19, pri čemu navedeno antitelo sadrži najmanje jednu modifikaciju u konstantnom regionu u odnosu na matično antitelo.

[0021] Antitelo opisano u prethodnom tekstu vezuje se sa promenjenim afinitetom za Fc receptor ili menja efektornu funkciju u poređenju sa matičnim antitelom.

[0022] Takođe je opisano antitelo koje vezuje CD19, uključujući najmanje jednu modifikaciju u konstantnom regionu u odnosu na matično anti-CD 19 antitelo, pri čemu se antitelo vezuje sa povećanim afinitetom za FcγRIIIa receptor u poređenju sa matičnim antitelom.

[0023] U određenim aspektima, modifikacija je aminokiselina. Modifikacija može biti na položaju izabranom iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 241, 243, 244, 245, 246, 247, 249, 255, 258, 260, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 273, 274, 275, 276, 278; 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 313, 317, 318, 320, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336 i 337, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom. Aminokiselinska modifikacija može biti supstitucija izabrana iz grupe koju čine 221 K, 221 Y, 222E, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225K, 225W, 227E, 227G, 227K, 227Y, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 233A, 233D, 233F, 233G, 233H, 233I, 233K, 233L, 233M, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233V, 233W, 233Y, 234A, 234D, 234E, 234F, 234G, 234H, 234I, 234K, 234M, 234N, 234P, 234Q, 234R, 234S, 234T, 234V, 234W, 234Y, 235A, 235D, 235E, 235F, 235G, 235H, 235I, 235K, 235M, 235N, 235P, 235Q, 235R, 235S, 235T, 235V, 235W, 235Y, 236A, 236D, 236E, 236F, 236H, 236I, 236K, 236L, 236M, 236N, 236P, 236Q, 236R, 236S, 236T, 236V, 236W, 236Y, 237D, 237E, 237F, 237H, 237I, 237K, 237L, 237M, 237N, 237P, 237Q, 237R, 237S, 237T, 237V, 237W, 237Y, 238D, 238E, 238F, 238G, 238H, 238I, 238K, 238L, 238M, 238N, 238Q, 238R, 238S, 238T, 238V, 238W, 238Y, 239D, 239E, 239F, 239G, 239H, 239I, 239K, 239L, 239M, 239N, 239P, 239Q, 239R, 239T, 239V, 239W, 239Y, 240A, 240I, 240M, 240T, 241D, 241E, 241L, 241R, 241S, 241W, 241Y, 243E, 243H, 243L, 243Q, 243R, 243W, 243Y, 244H, 245A, 246D, 246E, 246H, 246Y, 247G, 247V, 249H, 249Q, 249Y, 255E, 255Y, 258H, 258S, 258Y, 260D, 260E, 260H, 260Y, 262A, 262E, 262F, 262I, 262T, 263A, 263I, 263M, 263T, 264A, 264D, 264E, 264F, 264G, 264H, 264I, 264K, 264L, 264M, 264N, 264P, 264Q, 264R, 264S, 264T, 264W, 264Y, 265F, 265G, 265H, 265I, 265K, 265L, 265M, 265N, 265P, 265Q, 265R, 265S, 265T, 265V, 265W, 265Y, 266A, 266I, 266M, 266T, 267D, 267E, 267F, 267H, 267I, 267K, 267L, 267M, 267N, 267P, 267Q, 267R, 267T, 267V, 267W, 267Y, 268D, 268E, 268F, 268G, 268I, 268K, 268L, 268M, 268P, 268Q, 268R, 268T, 268V, 268W, 269F, 269G, 269H, 2691, 269K, 269L, 269M, 269N, 269P, 269R, 269S, 269T, 269V, 269W, 269Y, 270F, 270G, 270H, 270I, 270L, 270M, 270P, 270Q, 270R, 270S, 270T, 270W, 270Y, 271 A, 271D, 271E, 271F, 271G, 271H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271 R, 271 S, 271T, 271V, 271W, 271Y, 272D, 272F, 272G, 272H, 272I, 272K, 272L, 272M, 272P, 272R, 272S, 272T, 272V, 272W, 272Y, 273I, 274D, 274E, 274F, 274G, 274H, 274I, 274L, 274M, 274N, 274P, 274R, 274T, 274V, 274W, 274Y, 275L, 275W, 276D, 276E, 276F, 276G, 276H, 276I, 276L, 276M, 276P, 276R, 2765, 276T, 276V, 276W, 276Y, 278D, 278E, 278G, 278H, 278I, 278K, 278L, 278M, 278N, 278P, 278Q, 278R, 278S, 278T, 278V, 278W, 280G, 280K, 280L, 280P, 280W, 281D, 281E, 281K, 281N, 281P, 281Q, 281Y, 282E, 282G, 282K, 282P, 282Y; 283G, 283H, 283K, 283L, 283P, 283R, 283Y, 284D, 284E, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 285D, 285E, 285K, 285Q, 285W, 285Y, 286E, 286G, 286P, 286Y, 288D, 288E, 288Y, 290D, 290H, 290L, 290N, 290W, 291D, 291E, 291G, 291H, 291I, 291Q, 291T, 292D, 292E, 292T, 292Y, 293F, 293G, 293H, 293I, 293L, 293M, 293N, 293P, 293R, 293S, 293T, 293V, 293V, 293Y, 294F, 294G, 294H, 2941, 294K, 294L, 294M, 294P, 294R, 294S, 294T, 294V, 294W, 294Y, 295D, 29SE, 295F, 295G, 295H, 295I, 295M, 295N, 295P, 295R, 295S, 295T, 295V, 295W, 295Y, 296A, 296D, 296E, 296G, 296H, 296I, 296K, 296L, 296M, 296N, 296Q, 296R, 296S, 296T, 296V, 297D, 297E, 297F, 297G, 297H, 2971, 297K, 297L, 297M, 297P, 297Q, 297R, 297S, 297T, 297V, 297W, 297Y, 298A, 298D, 298E, 298F, 298H, 298I, 298K, 298M, 298N, 298Q, 298R, 298T, 298W, 298Y, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 299I, 299K, 299L, 299M, 299N, 299P, 299Q, 299R, 299S, 299V, 299W, 299Y, 300A, 300D, 300E, 300G, 300H, 300K, 300M, 300N, 300P, 300Q, 300R, 300S, 300T, 300V, 300W, 301D, 301E, 301H, 301Y, 302I, 303D, 303E, 303Y, 304D, 304H, 304L, 304N, 304T, 305E, 305T, 305Y, 313F, 317E, 317Q, 318H, 318L, 318Q, 318R, 318Y, 320D, 320F, 320G, 320H, 320I, 320L, 320N, 320P, 320S, 320T, 320V, 320W, 320Y, 322D, 322F, 322G, 322H, 322I, 322P, 322S, 322T, 322V, 322W, 322Y, 323I, 324D, 324F, 324G, 324H, 324I, 324L, 324M, 324P, 324R, 324T, 324V, 324W, 324Y, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 325I, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 326E, 326I, 326L, 326P, 326T, 327D, 327E, 327F, 327H, 327I, 327K, 327L, 327M, 327N, 327P, 327R, 327S, 327T, 327V, 327W, 327Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328T, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 329D, 329E, 329F, 329G, 329H, 329I, 329K, 329L, 329M, 329N, 329Q, 329R, 329S, 329T, 329V, 329W, 329Y, 330E, 330F, 330G, 330H, 3301, 330L, 330M, 330N, 330P, 330R, 330S, 330T, 330V, 330W, 330Y, 331D, 331F, 331H, 331I, 331L, 331M, 331Q, 331R, 331T, 331V, 331W, 331Y, 332A, 332D, 332E, 332F, 332H, 332K, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332R, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 333A, 333F, 333H, 333I, 333L, 333M, 333P, 333T, 333Y, 334A, 334F, 334I, 334L, 334P, 334T, 335D, 335F, 335G, 335H, 335I, 335L, 335M, 335N, 335P, 335R, 335S, 335V, 335W, 335Y, 336E, 336K, 336Y, 337E, 337H i 337N, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

[0024] U sledećim aspektima, aminokiselinska modifikacija može biti na položaju koji je izabran iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 241, 243, 245, 246, 247, 249, 255, 258, 260, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 274, 275, 276, 278, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 313, 317, 318, 320, 322, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336 i 337. U dodatnim aspektima, supstitucija može biti izabrana iz grupe koju čine 221K, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225W, 227E, 227G, 227K, 227Y, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 233A, 233F, 233H, 233I, 233K, 233L, 233M, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233V, 233W, 233Y, 234D, 234E, 234F, 234G, 234H, 2341, 234K, 234M, 234N, 234P, 234Q, 234R, 234S, 234T, 234W, 234Y, 235D, 235F, 235G, 235H, 235I, 235K, 235M, 235N, 235Q, 235R, 235S, 235T, 235V, 235W, 235Y, 236D, 236E, 236F, 236H, 236I, 236K, 236L, 236M, 236N, 236P, 236Q, 236R, 236S, 236T, 236V, 236W, 236Y, 237D, 237E, 237F, 237H, 237I, 237K, 237L, 237M, 237N, 237P, 237Q, 237R, 237S, 237T, 237V, 237W, 237Y, 238D, 238E, 238F, 238G, 238H, 238I, 238K, 238L, 238M, 238N, 238Q, 238R, 238S, 238T, 238V, 238W, 238Y, 239D, 239E, 239F, 239G, 239H, 2391, 239K, 239L, 239M, 239N, 239P, 239Q, 239R, 239T, 239V, 239W, 239Y, 240M, 240T, 241D, 241E, 241R, 241S, 241W, 241Y, 243E, 243H, 243Q, 243R, 243W, 243Y, 245A, 246D, 246H, 246Y, 247G, 247V, 249H, 249Q, 249Y, 255E, 255Y, 258H, 258S, 258Y, 260D, 260E, 260H, 260Y, 262A, 262E, 262F, 2621, 262T, 263A, 263I, 263M, 263T, 264D, 264E, 264F, 264G, 264H, 264I, 264K, 264L, 264M, 264N, 264P, 264Q, 264R, 264S, 264T, 264W, 264Y, 265F, 265G, 265H, 265I, 265K, 265L, 265M, 265P, 265Q, 265R, 265S, 265T, 265V, 265W, 265Y, 266A, 266I, 266M, 266T, 267D, 267E, 267F, 267H, 267I, 267K, 267L, 267M, N, 267P, 267Q, 267R, 267V, 267W, 267Y, 268F, 268G, 268I, 268M, 268P, 268T, 268V, W, 269F, 269G, 269H, 269I, 269L, 269M, 269N, 269P, 269R, 269S, 269T, 269V, 269W, Y, 270F, 270G, 270H, 270I, 270L, 270M, 270P, 270Q, 270R, 270S, 270T, 270W, 270Y, A, 271D, 271E, 271F, 271G, 271H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271S, T, 271V, 271W, 271Y, 272F, 272G, 272H, 272I, 272K, 272L, 272M, 272P, 272R, 272S, T, 272V, 272W, 272Y, 274D, 274E, 274F, 274G, 274H, 2741, 274L, 274M, 274P, 274R, T, 274V, 274W, 274Y, 275W, 276D, 276E, 276F, 276G, 2Z6H, 276I, 276L, 276M, 276P, R, 276S, 276T, 276V, 276W, 278D, 278E, 278G, 278H, 278I, 278K, 278L, 278M, 278N, P, 278Q, 278R, 278S, 278T, 278V, 278W, 280G, 280P, 280W, 281E, 281K, 281N, 281P, Y, 282G, 282P, 282Y, 283G, 283H, 283K, 283L, 283P, 283R, 283Y, 284L, 284N, 284Q, T, 284Y, 285K, 285Q, 285W, 285Y, 286G, 286P, 286Y, 288Y, 290H, 290L, 290W, D, 291E, 291G, 291H, 291I, 291Q, 291T, 292D, 292E, 292T, 292Y, 293F, 293G, 293H, I, 293L, 293M, 293N, 293P, 293R, 293S, 293T, 293W, 293Y, 294F, 294G, 294H, 294I, K, 294L, 294M, 294P, 294R, 294S, 294T, 294V, 294W, 294Y, 295D, 295F, 295G, 295H, I, 295M, 295N, 295P, 295R, 295S, 295T, 295V, 295W, 295Y, 296A, 296D, 296E, 296G, I, 296K, 296L, 296M, 296N, 296Q, 296R, 296S, 296T, 296V, 297D, 297E, 297F, 297G, H, 297I, 297K, 297L, 297M, 297P, 297R, 297S, 297T, 297V, 297W, 297Y, 298E, 298F, H, 2981, 2981L, 298M, 298Q, 298R, 298W, 298Y, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, H, 2991, 299K, 299L, 299M, 299N, 299P, 299Q, 299R, 299S, 299V, 299W, 299Y, 300A, D, 300E, 300G, 300H, 300K, 300M, 300N, 300P, 300Q, 300R, 300S, 300T, 300V, 300W, D, 301E, 301Y, 302I, 303D, 303E, 303Y, 304H, 304L, 304N, 304T, 305E, 305T, 305Y, F, 317E, 317Q, 318H, 318L, 318Q, 318R, 318Y, 320D, 320F, 320G, 320H, 320I, 320L, N, 320P, 320S, 320T, 320V, 320W, 320Y, 322D, 322F, 322G, 322H, 3221, 322P, 322S, T, 322V, 322W, 322Y, 324D, 324F, 324G, 324H, 324I, 324L, 324M, 324P, 324R, 324T, V, 324W, 324Y, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 325I, 325K, 325L, 325M, 325P, Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 326L, 326P, 326T, 327D, 327E, 327F, 327H, I, 327K, 327L, 327M, 327P, 327R, 327V, 327W, 327Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, H, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 329D, 329E, F, 329G, 329H, 329I, 329K, 329L, 329M, 329N, 329Q, 329R, 329S, 329T, 329V, 329W, Y, 330E, 330F, 330H, 330I, 330L, 330M, 330N, 330P, 330W, 330Y, 331D, 331F, 331H, I, 331L, 331Q, 33IQ, 331R, 331T, 331V, 331W, 331Y, 332A, 332F, 332H, 332L, 332M, N, 332P, 332Q, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 333F, 333H, 333I, 333L, 333M, 333P, T, 333Y, 334F, 334P, 334T, 335D, 335F, 335G, 335H, 3351, 335L, 335M, 335P, 335R, S, 335V, 335W, 335Y, 336E, 336K, 336Y, 337H i 337N.

1

[0025] U sledećem aspektu, modifikacija je na položaju koji je izabran iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 228, 230, 231, 232, 240, 244, 245, 247, 262, 263, 266, 271, 273, 275, 281, 284, 291, 299, 302, 304, 313, 323, 325, 328, 332, 336, pri čemu je numeracija položaja u skladu sa EU indeksom. U dodatnim aspektima, modifikacija je izabrana iz grupe koju čine 221K, 221Y, 222E, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225K, 225W, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 240A, 240I, 240M, 240T, 244H, 245A, 247G, 247V, 262A, 262E, 262F, 262I, 262T, -263A, 263I, 263M, 263T, 266A, 2661, 266M, 266T, 271A, 271D, 271E, 271F, 271G, 271H, 27H, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271S, 271T, 271V, 271W, 271Y, 273I, 275L, 275W, 281D, 281E, 281K, 281N, 281P, 281Q, 281Y, 284D, 284E, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 291D, 291E, 291G, 291H, 291I, 291Q, 291T, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 299I, 299K, 299L, 299M, 299N, 299P, 299Q, 299R, 299S, 299V, 299W, 299Y, 304D, 304H, 304L, 304N, 304T, 313F, 323I, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 325I, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328I, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 332A, 332D, 332E, 332F, 332H, 332K, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332R, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 336E, 336K i 336Y.

[0026] Antitelo može dalje da obuhvata drugu aminokiselinsku modifikaciju na položaju koji je izabran iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 241, 243, 244, 245, 246, 247, 249, 255, 258, 260, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 273, 274, 275, 276, 278, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302 ,303, 304, 305, 313, 317, 318, 320, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336 i 337, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom. Druga aminokiselinska modifikacija može biti supstitucija izabrana iz grupe koju čine 221K, 221Y, 222E, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225K, 225W, 227E, 227G, 227K, 227Y, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 233A, 233D, 233F, 233G, 233H, 233I, 233K, 233L, 233M, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233V, 233W, 233Y, 234A, 234D, 234E, 234F, 234G, 234H, 234I, 234K, 234M, 234N, 234P, 234Q, 234R, 234S, 234T, 234V, 234W, 234Y, 235A, 235D, 235E, 235F, 235G, 235H, 235I, 235K, 235M, 235N, 235P, 235Q, 235R, 235S, 235T, 235V, 235W, 235Y, 236A, 236D, 236E, 236F, 236H, 236I, 236K, 236L, 236M, 236N, 236P, 236Q, 236R, 236S, 236T, 236V, 236W, 236Y, 237D, 237E, 237F, 237H, 237I, 237K, 237L, 237M, 237N, 237P, 237Q, 237R, 237S, 237T, 237V, 237W, 237Y, 238D, 238E, 238F, 238G, 238H, 2381, 238K, 238L, 238M, 238N, 238Q, 238R, 238S, 238T, V, 238W, 238Y, 239D, 239E, 239F, 239G, 239H, 239I, 239K, 239L, 239M, 239N, 239P, Q, 239R, 239T, 239V, 239W, 239Y, 240A, 240I, 240M, 240T, 241D, 241E, 241L, 241R, S, 241W, 241Y, 243E, 243H, 243L, 243Q, 243R, 243W, 243Y, 244H, 245A, 246D, 246E, H, 246Y, 247G, 247V, 249H, 249Q, 249Y, 255E, 255Y, 258H, 2585, 258Y, 260D, 260E, H, 260Y, 262A, 262E, 262F, 2621, 262T, 263A, 263I, 263M, 263T, 264A, 264D, 264E, F, 264G, 264H, 264I, 264K, 264L, 264M, 264N, 264P, 264Q, 264R, 264S, 264T, 264W, Y, 265F, 265G, 265H, 2651, 265K, 265L, 265M, 265N, 265P, 265Q, 265R, 265S, 265T, V, 265W, 266Y, 266A, 266I, 266M, 266T, 267D, 267E, 267F, 267H, 267I, 267K, 267L, M, 267N, 267P, 267Q, 267R, 267T, 267V, 267W, 267Y, 268D, 268E, 268F, 268G, 268I, K, 268L, 268M, 268P, 268Q, 268R, 268T, 268V, 268W, 269F, 269G, 269H, 269I, 269K, L, 269M, 269N, 269P, 269R, 269S, 269T, 269V, 269W, 269Y, 270F, 270G, 270H, 270I, L, 270M, 270P, 270Q, 270R, 270S, 270T, 270W, 270Y, 271A, 271D, 271E, 271F, 271G, H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271S, 271T, 271V, 271W, 271Y, 272D, F, 272G, 272H, 272I, 272K, 272L, 272M, 272P, 272R, 2725, 272T, 272V, 272W, 272Y, I, 274D, 274E, 274F, 274G, 274H, 2741, 274L, 274M, 274N, 274P, 274R, 274T, 274V, W, 274Y, 275L, 275W, 276D, 276E, 276F, 276G, 276H, 2761, 276L, 276M, 276P, 276R, S, 276T, 276V, 276W, 276Y, 278D, 278E, 278G, 278H, 278I, 278K, 278L, 278M, 278N, P, 278Q, 278R, 278S, 278T, 278V, 278W, 280G, 280K, 280L, 280P, 280W, 281D, 281E, K, 281N, 281P, 281Q, 281Y, 282E, 282G, 282K, 282P, 282Y, 283G, 283H, 283K, 283L, P, 283R, 283Y, 284D, 284E, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 285D, 285E, 285K, 285Q, W, 285Y, 286E, 286G, 286P, 286Y, 288D, 288E, 288Y, 290D, 290H, 290L, 290N, W, 291D, 291E, 291G, 291H, 291I, 291Q, 291T, 292D, 292E, 292T, 292Y, 293F, 293G, H, 293I, 293L, 293M, 293N, 293P, 293R, 293S, 293T, 293V, 293W, 293Y, 294F, 294G, H, 294I, 294K, 294L, 294M, 294P, 294R, 294S, 294T, 294V, 294W, 294Y, 295D, 295E, F, 295G, 295H, 295I, 295M, 295N, 295P, 295R, 295S, 295T, 295V, 295W, 295Y, 296A, D, 296E, 296G, 296H, 296I, 236K, 296L, 296M, 296N, 296Q, 296R, 296S, 296T, 296V, D, 297E, 297F, 297G, 297H, 297I, 297K, 297L, 297M, 297P, 297Q, 297R, 297S, 297T, V, 297W, 297Y, 298A, 298D, 298E, 298F, 298H, 298I, 298K, 298M, 298N, 298Q, 298R, T, 298W, 298Y, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 299I, 299K, 299L, 299M, 299N, P, 299Q, 299R, 299S, 299V, 299W, 299Y, 300A, 300D, 300E, 300G, 300H, 300K, 300M, N, 300P, 300Q, 300R, 300S, 300T, 300V, 300W, 301D, 301E, 301H, 301Y, 3021, 303D, E, 303Y, 304D, 304H, 304L, 304N, 304T, 305E, 305T, 305Y, 313F, 317E, 317Q, 318H, L, 318Q, 318R, 318Y, 320D, 320F, 320G, 320H, 320I, 320L, 320N, 320P, 320S, 320T, V, 320W, 320Y, 322D, 322F, 322G, 322H, 322I, 322P, 322S, 322T, 322V, 322W, 322Y, 3231, 324D, 324F, 324G, 324H, 324I, 324L, 324M, 324P, 324R, 324T, 324V, 324W, 324Y, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 3251, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 326E, 3261, 326L, 326P, 326T, 327D, 327E, 327F, 327H, 3271, 327K, 327L, 327M, 327N, 327P, 327R, 327S, 327T, 327V, 327W, 327Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328I, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 329D, 329E, 329F, 329G, 329H, 329I, 329K, 329L, 329M, 329N, 329Q, 329R, 329S, 329T, 329V, 329W, 329Y, 330E, 330F, 330G, 330H, 330I, 330L, 330M, 330N, 330P, 330R, 3305, 330T, 330V, 330W, 330Y, 331D, 331F, 331H, 331I, 331L, 331M, 331Q, 331R, 331T, 331V, 331W, 331Y, 332A, 332D, 332E, 332F, 332H, 332K, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332R, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 333A, 333F, 333H, 333I, 333L, 333M, 333P, 333T, 333Y, 334A, 334F, 334I, 334L, 334P, 334T, 335D, 335F, 335G, 335H, 3351, 335L, 335M, 335N, 335P, 335R, 335S, 335V, 335W, 335Y, 336E, 336K, 336Y, 337E, 337H i 337N, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

[0027] U daljim aspektima, aminokiselinska modifikacija je 332E. Druga aminokiselinska modifikacija može biti izabrana iz grupe koju čine: 236A, 239D, 332E, 268D, 268E, 330Y i 330L. U određenim aspektima, druga aminokiselinska modifikacija je 239D.

[0028] U drugim aspektima, modifikacija je modifikacija glikoforme koja smanjuje nivo fukoze u odnosu na matično antitelo. U drugim aspektima, pronalazak je usmeren na kompoziciju uključujući veći broj glikozilovanih antitela kao što je definisano u patentnim zahtevima, pri čemu oko 80-100% glikozilovanih antitela u kompoziciji sadrži zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra kojoj nedostaje fukoza.

[0029] U sledećoj varijanti, antitelo smanjuje vezivanje za FcγRIIb u poređenju sa matičnim anti-CD19 antitelom.

[0030] Pronalazak je usmeren na antitelo koje se vezuje za CD19 i sadrži varijabilni teški lanac koji ima SEQ ID NO: 40 i varijabilni laki lanac koji ima SEQ ID NO: 58. Težak lanac ima CDR1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NO: 132, CDR2 i CDR3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NO: 116. Laki lanac ima CDR1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NO: 120, CDR2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NOs: 129, i CDR3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NO: 130.

[0031] Antitelo koje je ovde opisano može imati varijabilnu sekvencu teškog lanca koja je izabrana iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 13-16, 20-23 i 27-39 i 41-44, i/ili sekvencu varijabilnog lakog lanca koja je izabrana iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 17-19, 24-26 i 45-57 i 59-79.

1

[0032] U dodatnim varijacijama, antitelo obuhvata sekvencu teškog lanca izabranu iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 86 i 88 do 95, i/ili sekvencu lakog lanca izabranu iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 96 do 105 i 107 do 110. Antitelo prema predstavljenom pronalasku sadrži laki lanac koji sadrži SEQ ID NO: 106 i težak lanac koji sadrži SEQ ID NO: 87.

[0033] U različitim dodatnim aspektima, pronalazak je usmeren na sekvencu nukleinskih kiselina koja kodira antitelo kao što je definisano u patentnim zahtevima.

[0034] Predstavljeni pronalazak se odnosi na antitelo kao što je definisano u patentnim zahtevima ili kompoziciju kao što je definisana u patentnim zahtevima za upotrebu u lečenju bolesti koja je izabrana iz grupe koju čine ne-Hodčkinovi limfomi (NHL), hronična limfocitna leukemija (CLL), B-ćelijska akutna limfoblastična leukemija/limfom (B-ALL) i limfom mantle ćelija (MCL).

[0035] U dodatnim aspektima, pronalazak je usmeren na kompoziciju koja sadrži antitelo ili kompoziciju kao što je definisana u patentnim zahtevima i prihvatljiv nosač.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0036] Sledeći crteži dalje ilustruju aspekte pronalaska, i nije bila namera da ograniče pronalazak na bilo koju određenu primenu ili teoriju funkcionisanja.

Slika 1: Aminokiselinska sekvenca CD 19 Homo sapiens-a, kao što je dobijena od cDNK klona MGC:12802, IMAGE:4054919, Pristupni broj Banke gena: BC006338.

Slika 2. Sekvence konstantnih regiona prirodnog antitela, uključujući kapa konstantni laki lanac, i gama konstantne teške lance za IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4. Takođe je obezbeđena sekvenca konstantnog lanca hibrida IgG, i konstantnog lanca hibrida IgG koji sadrži supstitucije 239D i I332E.

Slika 3. Poravnanje aminokiselinskih sekvenci humanih IgG imunoglobulina IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4.

Slika 3a daje sekvence od CH1 (Cγ1) i zglobnih domena, i Slika 3b obezbeđuje sekvence CH2 (Cγ2) i CH3 (Cγ3) domena. Položaji su numerisani prema EU indeksu IgG1 sekvence, i razlike između IgG1 i drugih imunoglobulina IgG2, IgG3 i IgG4 su prikazane u sivoj boji. Alotipski polimorfizam postoji na određenom broju položaja, i na taj način male razlike između predstavljenih sekvenci i sekvenci u stanju tehnike mogu da postoje. Mogući počeci Fc regiona su obeleženi, ovde definisani kao EU položaj 226 ili 230.

Slika 4. Uobičajeni haplotipovi gama lanca humanog IgG1 (Slika 4a) i IgG2 (Slika 4b) koji pokazuju položaje i relevantne aminokiselinske supstitucije.

Slika 5. Poželjne varijante profila vezivanja za receptor koje obuhvataju povećanja, smanjenja ili nepostojanje efekta na vezivanje za različite receptore, pri čemu takve promene mogu biti korisne u određenim kontekstima.

Slika 6. Aminokiselinske sekvence varijabilnih regiona teškog lanca i lakog lanca originalnih 4G7 i HD37 antitela (H0 i L0). Slika 6a daje sekvence VH i VL domena, i Slika 6b daje sekvence CDRs. Granice CDR su određene prema konvenciji Kabat-a (VH CDR1: 31-35b, VH CDR2: 50-65, VH CDR3: 95-102, VL CDR1: 24-34, VL CDR2: 50-56 i VL CDR3: 89-97).

Slika 7. Relativni afiniteti vezivanja 4G7 hibrida S239D/I332E i 4G7 IgG 1 antitela za panel Fc receptora.

Slika 8. ADCC od 4G7 hibrida S239D/I332E, HD37 hibrida S239D/I332E, 4G7 IgG1, HD37 IgG1 i antitela negativne kontrole na Daudi ćelijskoj liniji (Slika 8a) i ADCC od 4G7 hibrida S239D/I332E, 4G7 IgG1, rituksimaba i antitela negativne kontrole na SUP-B15 i Raji ćelijske linije (Slika 8b).

Slika 9. Test vezivanja za ćelijsku površinu 4G7 hibrida S239D/1332E za Raji ćelije.

Slika 10. Slika 10a prikazuje ADCC testove 4G7 hibrida S239D/I332E, 4G7 IgG1 i rituksimaba na panel od 14 ćelijskih linija koje predstavljaju različite limfome i leukemije. Oba parametra potencija (EC50) i efikasnost (% ADCC) su normalizovani prema tim vrednostima za rituksimab (anti-CD20). Na Slici 10b navedene su testirane ćelijske linije limfoma i leukemije.

1

Slika 11. Sekvence varijabilnog regiona teškog lanca sa smanjenom imunogenošću za anti-CD19 antitelo 4G7.

Slika 12. Sekvence varijabilnog regiona lakog lanca sa smanjenom imunogenošću za anti-CD19 antitelo 4G7.

Slika 13. Sekvence varijabilnog regiona teškog lanca sa smanjenom imunogenošću za anti-CD19 antitelo HD37.

Slika 14. Sekvence varijabilnog regiona lakog lanca sa smanjenom imunogenošću za anti-CD19 antitelo HD37.

Slika 15. Rezultati testa vezivanja za ćelijsku površinu varijanti 4G7 smanjene imunogenosti za Raji ćelije (Slika 15a) i ADCC od HD37_H2L1 hibrida S239D/I332E i 4G7_H1L3 hibrida S239D/I332E na MEC-1 ćelijama (Slika 15b).

Slika 16. Afinitet ćelijskog vezivanja na RS4;11 ćelijama 4G7 sa zrelim afinitetom u odnosu na H1L1 mAb.

Slika 17. Podaci ćelijskog vezivanja za RS4;11 ćelije varijanti 4G7 inkubiranih 5 dana na 37°C, pH 9.0 u 200 mM Tris-HCL koji pokazuju poboljšanje u dobijenoj stabilnosti.

Slika 18. Sekvence za varijante teškog lanca anti-CD19 koje povećavaju afinitet i/ili stabilnost.

Slika 19. Sekvence za varijante lakog lanca anti-CD19 koje povećavaju afinitet i/ili stabilnost.

Slika 20. Anti-proliferativna svojstva 4G7 hibrida S239D/I332E na Raji ćelijama.

Slika 21. Anti-proliferativna svojstva 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom prema SU-DHL-6 ćelijama sa i bez unakrsnog vezivanja.

1

Slika 22. Fagocitoza Raji i RS4;11 ćelija sa 4G7, hibridom S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom.

Slika 23. ADCC 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, protiv višestrukih ćelijskih linija limfoma upotrebom prečišćenih ćelija prirodnih ubica (NK).

Slika 24. Vezivanje 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, za 293T ćelije transficirane sa humanim CD19.

Slika 25. Unakrsna reaktivnost 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, prema CD19 makaki i rezus majmuna.

Slika 26. ADCC na RS4;11 i MEC-1 ćelijama upotrebom pojačane efektorne funkcije anti-CD19 antitela (4G7 H1L1 hibrid S239D/I332E) sa nižim sadržajem fukoze obezbeđene preko ekspresije u Lec13 sistemu.

Slika 27. Pojedinačne supstitucije napravljene za pojačanu stabilnost i/ili afinitet. Numeracija varijabilnog regiona je prema Kabat-u. Prošireni set položaja je uključen u CDRs. Pravilne granice CDR određene prema Kabat-u, kao što su navedene na Slici 6, su označene sivo.

Slika 28. Varijante varijabilnog regiona anti-CD19 konstruisane tako da optimizuju afinitet i stabilnost.

Slika 29. Poželjne varijante i relativno povećanje u afinitetu vezivanja prema matičnom H1L1 mAb.

Slika 30. Test proliferacije B ćelije, koji pokazuje kapacitet varijante anti-CD19 antitela za inhibiciju vijabilnosti primarnih B ćelija. Slika 30a prikazuje zavisnost od doze antimu antitela na proliferaciju B ćelija. Slika 30b prikazuje proliferaciju B ćelija u prisustvu fiksiranog anti-mu (2 mg/ml) plus različite koncentracije anti-CD19 WT i Fc varijante, i anti-CD30 Fc varijante kontrolnih antitela. Anti-Anti-CD19_IgG1_WT = 4G7_H3_L1 IgG1_WT, Anti-CD19_Hibrid_S239D/I332E =

1

4G7_H3_L1_Hibrid_239D/332E, i anti-CD30_S239D/I332E, korišćeni ovde kao negativna kontrola, = AC10_H3.69V2_L3.71_Hibrid_239D/332E (kao što je naveden u SAD 2007/0166309, Lazar G.A. et al., filed March 15, 2007).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0037] Opis je usmeren na modifikovana anti-CD19 antitela i postupke za njihovu upotrebu. U različitim aspektima, antitela mogu imati modifikovani Fc region, specifične CDR sekvence, sekvence varijabilnog regiona i/ili modifikacije konstantnog regiona. Antitela mogu biti humanizovana. Predstavljeni pronalazak je dalje usmeren na antitela i kompozicije kao što su definisane u patentnim zahtevima za upotrebu u lečenju indikacija bolesti, kao što su ne-Hodčkinov limfom (NHL), B-ćelijska akutna limfoblastična leukemija (ALL) i dodatne bolesti kao što su definisane u patentnim zahtevima.

[0038] Da bi se pronalazak mogao potpunije razumeti, nekoliko definicija je dato u daljem tekstu. Takve definicije su određene tako da obuhvataju gramatičke ekvivalente.

[0039] "ADCC" ili "ćelijski posredovana citotoksičnost zavisna od antitela" kao što je ovde korišćena označava ćelijski posredovanu reakciju u kojoj nespecifične citotoksične ćelije koje eksprimiraju FcγRs prepoznaju vezano antitelo na ciljnoj ćeliji i zatim izazivaju lizu ciljne ćelije. U različitim aspektima, pojačana ADCC efektorna funkcija može označavati potenciju ili pojačanu efikasnost. "Potencija" kao što je korišćena u eksperimentalnom kontekstu označava koncentraciju antitela kada se beleži određeni terapeutski efekat EC50 (polovina maksimalne efikasne koncentracije). "Efikasnost" kao što je korišćena u eksperimentalnom kontekstu označava maksimalnu moguću efektornu funkciju na nivoima zasićenja antitela.

[0040] "ADCP" ili ćelijski posredovana fagocitoza zavisna od antitela kao što je ovde korišćena označava ćelijski-posredovanu reakciju u kojoj nespecifične citotoksične ćelije koje eksprimiraju FcγRs prepoznaju vezano antitelo na ciljnoj ćeliji i zatim izazivaju fagocitozu ciljne ćelije.

[0041] "Aminokiselina" i "identitet aminokiseline" kao što je ovde korišćena označava jednu od 20 prirodnih aminokiselina ili bilo koji od neprirodnih analoga koji mogu biti prisutni na specifičnom, određenom položaju. Na taj način, "aminokiselina" kao što je ovde korišćena označava kako prirodne tako i sintetičke aminokiseline. Na primer, homofenilalanin, citrulin i noreleucin se smatraju aminokiselinama za svrhe pronalaska. "Aminokiselina" takođe obuhvata iminokiselinske ostatke kao što su prolin i hidroksiprolin. Bočni lanac može biti u (R) ili (S) konfiguraciji. U poželjnoj varijanti, aminokiseline su u (S) ili L-konfiguraciji. Ako

1

se koriste neprirodni bočni lanci, mogu se koristiti neaminokiselinski supstituenti, na primer za sprečavanje ili usporavanje in vivo razgradnje.

[0042] "B ćelija" ili "B limfocit" kao što je ovde korišćeno označava tip limfocita razvijen u koštanoj srži koji cirkuliše u krvi i limfi, i obezbeđuje humoralni imunitet. B ćelije prepoznaju slobodne molekule antigena i diferenciraju se ili sazrevaju u plazma ćelije koje izlučuju imunoglobulin (antitela) koji inaktivira antigene. Takođe se stvaraju memorijske ćelije koje grade specifični imunoglobulin (antitelo) tokom kasnijih susreta sa takvim antigenom. B ćelije su takođe poznate kao "Beta ćelije" u Langerhansovim ostrvcima.

[0043] "B-ćelijski antigen" ili "B-ćelijski marker" kao što je ovde korišćen označava svaki protein koji je eksprimiran na B ćelijama.

[0044] "CD19" kao što je ovde korišćen označava protein od SEQ ID NO: 1 (prikazan na Slici 1). CD19 je takođe poznat kao B-ćelijski površinski antigen B4, B-ćelijski antigen CD19, CD19 antigen i Leu-12. Humani CD19 je označen kao GeneID:930 od strane Entrez Gene i HGNC:1633 od strane HGNC. CD19 može biti kodiran od strane gena označenog kao CD19. Upotreba "CD19’’ ovde označava obuhvatanje svih poznatih ili još uvek neotkrivenih alela i polimorfnih oblika CD19.

[0045] "CDC" ili "citotoksičnost zavisna od komplementa" kao što je ovde korišćena označava reakciju u kojoj jedna ili više komponenti proteina komplementa prepoznaju vezano antitelo na ciljnoj ćeliji i zatim izazivaju lizu ciljne ćelije.

[0046] "Konstantni region" kao što je ovde korišćen označava polipeptid uključujući najmanje deo prva tri konstantna regiona antitela, koji ima najmanje jednu efektornu funkciju. Na taj način, konstantni region se odnosi na poslednja tri imunoglobulinska domena konstantnog regiona IgA, IgD i IgG, i poslednja četiri imunoglobulinska domena konstantnog regiona IgE i IgM, i fleksibilni zglobni N-terminalni region u odnosu na ove domene. Za IgA i IgM, Fc može da obuhvata J lanac. Za IgG, konstantni region obuhvata imunoglobulinske domene Cgama 1, Cgama2 i Cgama3 (Cγ1, Cγ2 i Cγ3) i zglobni region između Cgama1 (Cγ1) i Cgama2 (Cγ2). Iako granice konstantnog regiona mogu da variraju, humani Fc region teškog lanca IgG je obično definisan tako da sadrži ostatke prema njegovom karboksil-terminusu, pri čemu je numeracija prema EU indeksu kao kod Kabat-a. Konstantni laki lanac tipično sadrži jedan domen, i kao što je ovde definisano označava položaje 108-214 iz Cκ ili Cλ, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom. Za IgG antitela cele dužine, konstantan težak lanac, kao što je ovde definisan, označava N-terminus CH1 domena do C-terminusa CH3 domena, ili položaje 118-447, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom. "Konstantni region" može da označava ovaj region u izolaciji, ili skraćenje ili fuzija obuhvataju antitela, Fc fuzije,

1

izolovane Fcs, i Fc fragmente. U različitim varijantama, konstantni region može biti region antitela koji je kodiran od strane jednog od gena za konstantni region imunoglobulina lakog ili teškog lanca, tj. region antitela kodiran od strane kapa (Cκ) ili lambda (Cλ) lakih lanaca. U različitim varijantama, konstantni region teškog lanca ili konstantni region lakog lanca može biti region antitela kodiran od strane mu, delta, gama, alfa ili epsilon gena radi definisanja izotipa antitela kao IgM, IgD, IgG, IgA ili IgE, respektivno.

[0047] "Efektorna funkcija" kao što je ovde korišćena označava biohemijski događaj koji je rezultat interakcije Fc regiona antitela sa Fc receptorom ili ligandom. Efektorne funkcije obuhvataju FcγR-posredovane efektorne funkcije kao što su ADCC i ADCP, i efektorne funkcije posredovane preko komplementa kao što je CDC. "Efektorna ćelija" kao što je ovde korišćena označava ćeliju imunog sistema koja eksprimira jedan ili više Fc receptora i posreduje jednu ili više efektornih funkcija. Efektorne ćelije obuhvataju, ali bez ograničenja na monocite, makrofage, neutrofile, dendritske ćelije, eozinofile, mastocite, trombocite, B ćelije, velike granularne limfocite, Langerhansove ćelije, ćelije prirodne ubice (NK) i γδ T ćelije, i može biti od bilo kog organizma uključujući, ali bez ograničenja na, ljude, miševe, pacove, zečeve i majmune.

[0048] "Fab" ili "Fab region" kao što je ovde korišćen označava polipeptide koji sadrže VH, CH1, VHi CLimunoglobulinske domene. Fab može da se odnosi na ovaj region u izolaciji, ili ovaj region u kontekstu antitela cele dužine ili fragmenta antitela.

[0049] "Fc" ili "Fc region", kao što je ovde korišćen označava polipeptid koji sadrži konstantni region antitela isključujući prvi imunoglobulinski domen konstantnog regiona. Na taj način, Fc označava poslednja dva imunoglobulinska domena konstantnog regiona IgA, IgD i IgG, i poslednja tri imunoglobulinska domena konstantnog regiona IgE i IgM, i fleksibilni zglobni region N-terminalan prema ovim domenima. Za IgA i IgM, Fc može da obuhvata J lanac. Za IgG, Fc sadrži imunoglobulinske domene Cgama2 i Cgama3 (Cγ2 i Cγ3) i zglobni region između Cgama1 (Cγ1) i Cgama2 (Cγ2). Iako granice Fc regiona mogu da variraju, humani Fc region IgG teškog lanca je obično definisan tako da sadrži ostatke C226 ili P230 prema njegovom karboksil-terminusu, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom kao kod Kabat-a. Fc može da označava ovaj region u izolaciji, ili ovaj region u kontekstu Fc polipeptida, na primer antitela. "Fc polipeptid" kao što je ovde korišćen označava polipeptid koji sadrži ceo ili deo Fc regiona. Fc polipeptidi obuhvataju antitela, Fc fuzije, izolovane Fcs i fragmente Fc.

[0050] "Fc gama receptor" ili "FcγR" kao što su ovde korišćeni označavaju svakog člana porodice proteina koji se vezuju za Fc region Ig G antitela. U različitim varijantama, FcγR su

2

značajno kodirani od strane FcγR gena. Kod ljudi, ova porodica obuhvata, ali bez ograničenja na, FcγRI (CD64), uključujući izoforme FcγRIa, FcγRIb i FcγRIc; FcγRII (CD32), uključujući izoforme FcγRIIa (uključujući alotipove H131 i R131), FcγRIIb (uključujući FcγRIIb-1 i FcγRIIb-2), i FcγRIIc; i FcγRIII (CD16), uključujući izoforme FcγRIIIa (uključujući alotipove V158 i F158) i FcγRIIIb (uključujući alotipove Fc-γRIIIb-NA1 i FcγRIIIb-NA2) (Jefferis et al., 2002, Immunol Lett 82:57-65), kao i sve neotkrivene humane FcγRs ili FcγR izoforme ili alotipove. Mišji FcγRs obuhvata, ali bez ograničenja na, FcγRI (CD64), FcγRII (CD32), FcγRIII (CD16) i FcγRIII-2 (CD16-2), kao i sve neotkrivene mišje FcγRs ili FcγR izoforme ili alotipove. FcγR može biti od bilo kog organizma, uključujući, ali bez ograničenja na, ljude, miševe, pacove, zečeve i majmune.

[0051] "Fc ligand" ili "Fc receptor" kao što je ovde korišćen označava molekul, poželjno polipeptid, od bilo kog organizma koji se vezuje za Fc region antitela da bi se formirao Fcligand kompleks. Fc ligandi obuhvataju, ali bez ograničenja na, FcγRs, FcRn, Clq, C3, lektin koji vezuje manan, receptor za manozu, stafilokokni protein A, streptokokni protein G i virusni FcγR. Fc ligandi takođe obuhvataju homologe Fc receptora (FcRH), koji predstavljaju porodicu Fc receptora koji su homologi sa FcγRs (Davis et al., 2002, Immunological Reviews 190:123-136). Fc ligandi mogu da obuhvataju neotkrivene molekule koji se vezuju za Fc.

[0052] "IgG" kao što je ovde korišćen označava polipeptid koji pripada klasi antitela koja su značajno kodirana od strane prepoznatog gena za imunoglobulin gama. Kod ljudi, ova klasa sadrži IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4. Kod miševa ova klasa sadrži IgG1, IgG2a, IgG2b, IgG3. "Imunoglobulin (Ig)" ovde označava protein koji se sastoji od jednog ili više polipeptida značajno kodiranih od strane gena za imunoglobulin. Imunoglobulini obuhvataju, ali nisu ograničeni na antitela. Imunoglobulini mogu imati određeni broj strukturnih oblika, uključujući, ali bez ograničenja na, antitela cele dužine, fragmente antitela i pojedinačne imunoglobulinske domene. "Imunoglobulinski (Ig) domen" ovde označava region imunoglobulina koji postoji kao poseban strukturni entitet kao što je utvrđeno od strane stručnjaka iz oblasti tehnike proteinske strukture. Ig domeni tipično imaju karakterističnu topologiju savijanja β-sendviča. Poznati Ig domeni u IgG klasi antitela su VH, Cγ1, Cγ2, Cγ3, VLi CL.

[0053] "Modifikacija" ovde označava promenu u fizičkim, hemijskim ili osobinama sekvence proteina, polipeptida, antitela ili imunoglobulina. Poželjne modifikacije prema pronalasku su aminokiselinske modifikacije i modifikacije glikoforme.

[0054] "Aminokiselinska modifikacija" ovde označava aminokiselinsku supstituciju, inserciju i/ili deleciju u polipeptidnoj sekvenci. "Aminokiselinska supstitucija" ili "supstitucija" ovde označava zamenu aminokiseline na određenom položaju u matičnoj polipeptidnoj sekvenci sa drugom aminokiselinom. Na primer, supstitucija I332E označava varijantu polipepetida, u ovom slučaju varijantu konstantnog teškog lanca, u kome je izoleucin na položaju 332 zamenjen glutaminskom kiselinom. WT ostatak može ili ne mora biti označen. Za prethodni primer, 332E označava supstituciju na položaju 332 sa glutaminskom kiselinom. Za svrhe za koje se ovde koriste, višestruke supstitucije su tipično odvojene kosom crtom. Na primer, 239D/332E označava dvostruku varijantu koja sadrži supstitucije 239D i 332E. "Aminokiselinska insercija" ili "insercija" kao što je ovde korišćena označava dodavanje aminokiseline na određenom položaju u matičnoj polipeptidnoj sekvenci. Na primer, insercija -236 označava inserciju glicina na položaju 236. "Aminokiselinska delecija" ili "delecija" kao što je ovde korišćena označava uklanjanje aminokiseline na određenom položaju u matičnoj polipeptidnoj sekvenci. Na primer, G236- označava deleciju glicina na položaju 236.

[0055] "Modifikacije glikoforme" ili "modifikovana glikoforma" ili "konstruisana glikoforma" kao što je ovde korišćeno označava ugljenohidratnu kompoziciju koja je kovalentno vezana za protein, na primer antitelo, pri čemu se navedena ugljenohidratna kompozicija hemijski razlikuje od one kod matičnog proteina. Modifikovana glikoforma se tipično odnosi na različiti ugljeni hidrat ili oligosaharid; na taj način, na primer, antitelo može da sadrži modifikovanu glikoformu. Alternativno, modifikovana glikoforma može da označava antitelo koje sadrži različiti ugljeni hidrat ili oligosaharid.

[0056] "Matični polipeptid", "matični protein", "prekursorski polipeptid" ili "prekursorski protein" kao što su ovde korišćeni označavaju nemodifikovani polipeptid koji je kasnije modifikovan tako da stvori varijantu. Navedeni matični polipeptid može biti prirodni polipeptid, ili varijanta ili konstruisana verzija prirodnog polipeptida. Matični polipeptid može da označava sam polipeptid, kompozicije koje sadrže matični polipeptid ili aminokiselinsku sekvencu koja ga kodira. Prema tome, "matično antitelo" ili "matični imunoglobulin" kao što je ovde korišćeno označava antitelo ili imunoglobulin koji je modifikovan tako da stvori varijantu. "Matično anti-CD19 antitelo" ili "matični anti-CD19 imunoglobulin" kao što su ovde korišćeni označavaju antitelo ili imunoglobulin koji se vezuje za CD19 i modifikovan je tako da stvara varijantu.

[0057] "Protein" ili "polipeptid" kao što je ovde korišćen označava najmanje dve kovalentno vezane aminokiseline, koje obuhvataju proteine, polipeptide, oligopeptide i peptide. Protein može biti napravljen od prirodnih aminokiselina i peptidnih veza, ili sintetičkih peptidomimetičkih struktura, tj. "analoga", kao što su peptoidi.

[0058] "Položaj" kao što je ovde korišćen označava lokaciju u sekvenci proteina. Položaji mogu biti numerisani uzastopno, ili prema ustanovljenom formatu, na primer EU indeksu kao kod Kabat-a. Odgovarajući položaji su određeni kao što je ovde navedeno, generalno preko poravnanja sa drugim matičnim sekvencama.

[0059] "Ostatak" kao što je ovde korišćen označava položaj u proteinu i sa njim povezani aminokiselinski identitet. Na primer, Asparagin 297 (takođe označen kao Asn297 i N297) je ostatak na položaju 297 u humanom antitelu IgG1.

[0060] "Ciljni antigen", "ciljno mesto" ili "antigen" kao što su ovde korišćeni označavaju molekul koji je specifično vezan preko varijabilnog regiona datog antitela. Ciljni antigen može biti protein, ugljeni hidrat, lipid ili drugo hemijsko jedinjenje. "Ciljna ćelija" kao što je ovde korišćena označava ćeliju koja eksprimira ciljni antigen.

[0061] "Varijabilni region" označava varijabilni region teškog lanca ili lakog lanca antitela. Varijabilni region teškog lanca (VH), kao što je ovde definisan, označava N-terminus do C-terminusa VH domena, definisan ostacima 1-113 prema konvenciji za numeraciju Kabat-a. Varijabilni region lakog lanca (VL), kao što je ovde definisan, označava N-terminus do C-terminusa VL domena, definisan ostacima 1-107 prema konvenciji za numeraciju Kabat-a. Stručnjacima iz date oblasti tehnike će biti jasno da Kabat konvencija za numeraciju varijabilnog regiona koristi slova za predstavljanje varijabilne dužine CDRs. Na taj način, to što je VH definisan Kabat ostacima 1-113, i to što je VL definisan Kabat ostacima 1-107, ne znači da neophodno VH domen sadrži tačno 113 ostataka, niti da VL sadrži tačno 107 ostataka. Radije, ostaci 1-113 iz VH i 1-107 iz VL prema Kabat-u označavaju to da obuhvataju strukturne domene koji su određeni poravnanjem sekvenci velike grupe varijabilnih regiona različite dužine antitela različite dužine (Kabat et al., 1991, Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed., United States Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda). U određenim varijantama, varijabilni region može da sadrži jedan ili više Ig domena značajno kodiranih bilo kojim od Vκ, Vλ, i/ili VHgena koji grade genetičke lokuse imunoglobulina kapa, lambda i teškog lanca, respektivno.

[0062] "Varijanta proteina", "proteinska varijanta", "varijanta polipeotida" ili "polipeptidna varijanta" kao što su ovde korišćeni označavaju polipeptidnu sekvencu koja se razlikuje od one kod matične polipeptidne sekvence prema najmanje jednoj aminokiselinskoj modifikaciji. Varijanta polipeptida može da označava sam polipeptid, kompoziciju koja sadrži polipeptid ili aminokiselinsku sekvencu koja ga kodira. Poželjno, varijanta polipeptida ima najmanje jednu aminokiselinsku modifikaciju u poređenju sa matičnim polipeptidom, npr. od oko jednu do oko deset aminokiselinskih modifikacija i poželjno od oko jednu do oko pet aminokiselinskih

2

modifikacija u poređenju sa matičnim polipeptidom. Sekvenca varijante polipeptida će poželjno posedovati najmanje oko 80% homologije sa sekvencom matičnog polipeptida, i najpoželjnije najmanje oko 90% homologije, poželjnije najmanje oko 95% homologije. Prema tome, "varijanta antitela" kao što je ovde korišćena označava sekvencu antitela koja se razlikuje od one kod sekvence matičnog antitela prema najmanje jednoj aminokiselinskoj modifikaciji. Varijanta antitela može da označava sam polipeptid antitela, kompozicije koje sadrže varijantu polipeptida antitela ili aminokiselinsku sekvencu koja ga kodira. Prema tome, "varijanta antitela" kao što je ovde korišćena označava antitelo, kao što je definisano u prethodnom tekstu, koje se razlikuje u sekvenci od sekvence matičnog antitela prema najmanje jednoj aminokiselinskoj modifikaciji. Varijanta antitela može da označava sam protein, kompozicije koje sadrže protein ili aminokiselinsku sekvencu koja ih kodira. Prema tome, "varijanta konstantnog teškog lanca" ili "varijanta konstantnog lakog lanca" ili "Fc varijanta" kao što se ovde koristi označava konstantni teški lanac, konstantni laki lanac ili polipeptid ili sekvencu Fc regiona, respektivno, koji se razlikuje u sekvenci od onog kod matične sekvence prema najmanje jednoj aminokiselinskoj modifikaciji.

[0063] "Divlji tip ili WT" ovde označava aminokiselinsku sekvencu ili nukleotidnu sekvencu koja se nalazi u prirodi, uključujući alelske varijacije. WT protein, polipeptid, antitelo, imunoglobulin, IgG, itd., ima aminokiselinsku sekvencu ili nukleotidnu sekvencu koja nije namerno modifikovana.

[0064] Za sve položaje konstantnog regiona teškog lanca imunoglobulina razmatrane u predstavljenom pronalasku, numeracija je u skladu sa EU indeksom kao kod Kabat-a (Kabat et al., 1991, Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed., United States Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda). "EU indeks kao kod Kabat-a" označava numeraciju ostataka humanog IgG1 EU antitela, kao što je opisano u Edelman et al., 1969, Biochemistry 63:78-85.

Antitela

[0065] Kao što je ovde korišćen, termin "antitelo" označava monomerni ili multimerni protein koji sadrži jedan ili više polipeptidnih lanaca. Antitelo se specifično vezuje za antigen (npr. CD 19) i može biti sposobno da modulira biološku aktivnost antigena. Kao što je ovde korišćen, termin "antitelo" može da obuhvata "antitelo cele dužine" i "Fc polipeptid."

[0066] "Antitelo cele dužine" ovde označava strukturu koja gradi prirodni biološki oblik antitela, uključujući varijabilne i konstantne regione. Na primer, kod većine sisara, uključujući ljude i miševe, antitelo cele dužine klase IgG je tetramer i sastoji se od dva identična para od dva imunoglobulinska lanca, pri čemu svaki par ima jedan lak i jedan težak lanac, pri čemu svaki lak lanac sadrži imunoglobulinske domene VLi CL, i svaki težak lanac sadrži imunoglobulinske domene VH, CH1 (Cγ1), CH2 (Cγ2) i CH3 (Cγ3). Kod nekih sisara, na primer kod kamila i lama, IgG antitela mogu da se sastoje od samo dva teška lanca, pri čemu svaki težak lanac sadrži varijabilni domen vezan za Fc region.

[0067] Termin "antitelo" takođe obuhvata fragmente antitela. Specifični fragmenti antitela obuhvataju, ali bez ograničenja na, (i) Fab fragment koji se sastoji od VL, VH, CL i CH1 domena, (ii) Fd fragment koji se sastoji od VH i CH1 domena, (iii) Fv fragment koji se sastoji od VL i VH domena jednog antitela; (iv) dAb fragment (Ward et al., 1989, Nature 341:544-546) koji se sastoji od jednog varijabilnog regiona, (v) izolovane CDR regione, (vi) F(ab’)2 fragmente, bivalentni fragment koji sadrži dva vezana Fab fragmenta (vii) jednolančane Fv molekule (scFv), gde su VH domen i VL domen vezani peptidnim linkerom koji omogućava vezivanje dva domena tako da formiraju mesto vezivanja antigena (Bird et al., 1988, Science 242:423-426, Huston et al., 1988, Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 85:5879-5883), (viii) bispecifične jednolančane Fv dimere (PCT WO 1993/011161) i (ix) "di-antitela" ili "triantitela", multivalentne ili multispecifične fragmente konstruisane genskom fuzijom (Tomlinson et. al., 2000, Methods Enzymol. 326:461-479; WO94/13804; Holliger et al., 1993, Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 90:6444-6448). U određenim varijantama, antitela su proizvedena pomoću tehnika rekombinantne DNK. Drugi primeri formata i arhitekture antitela su opisani u Holliger & Hudson, 2006, Nature Biotechnology 23(9):1126-1136 i Carter 2006, Nature Reviews Immunology 6:343-357 i literaturi koja je u njima citirana. U dodatnim varijantama, antitela su proizvedena enzimatskim ili hemijskim odvajanjem prirodnih antitela.

[0068] Strukturne jedinice prirodnog antitela tipično sadrže tetramer. Svaki tetramer je tipično sastavljen od dva identična para polipeptidnih lanaca, pri čemu svaki par ima jedan "lak" (tipično ima molekulsku težinu od oko 25 kDa) i jedan "težak" lanac (tipično ima molekulsku težinu od oko 50-70 kDa). Svaki od lakih i teških lanaca su formirani od dva posebna regiona, označena kao varijabilni i konstantni regioni. Za IgG klasu imunoglobulina, težak lanac je sastavljen od četiri imunoglobulinska domena vezana od N- do C-terminusa u redosledu VH-CH1-CH2-CH3, označavajući varijabilni domen teškog lanca, konstantni domen 1 teškog lanca, konstantni domen 2 teškog lanca i konstantni domen 3 teškog lanca respektivno (takođe označen kao VH-Cγ1-Cγ2-Cγ3, označavajući varijabilni domen teškog lanca, konstantni gama 1 domen, konstantni gama 2 domen i konstantni gama 3 domen respektivno). IgG laki

2

lanac je sastavljen od dva imunoglobulinska domena vezana od N- do C-terminusa po redosledu VL-CL, označavajući varijabilni domen lakog lanca i konstantni domen lakog lanca respektivno. Konstantni regioni pokazuju manje raznovrsnosti sekvenci, i odgovorni su za vezivanje određenog broja prirodnih proteina za izazivanje važnih biohemijskih događaja.

[0069] Varijabilni region antitela sadrži determinante molekula koje se vezuju za antigen, i na taj način određuje specifičnost antitela za njegov ciljni antigen. Varijabilni region je tako nazvan zbog toga što se on najviše razlikuje u sekvenci od drugih antitela unutar iste klase. U varijabilnom regionu, tri petlje su spojene za svaki od V domena teškog lanca i lakog lanca da bi formirale mesto vezivanja za antigen. Svaka od petlji je označena kao region koji određuje komplementarnost (u daljem tekstu označen kao "CDR"), u kome je varijacija aminokiselinske sekvence najznačajnija. Ukupno ima 6 CDRs, po tri u teškom i lakom lancu, označeni kao VH CDR1, VH CDR2, VH CDR3, VL CDR1, VL CDR2 i VL CDR3. Varijabilni region izvan CDRs je označen kao okvirni (FR) region. Iako on nije raznovrstan kao CDRs, varijabilnost sekvence se javlja u FR regionu između različitih antitela. Ukupno, karakteristična arhitektura antitela obezbeđuje stabilnu osnovu (FR region) na kome se značajan diverzitet vezivanja antigena (CDRs) može ispitivati od strane imunog sistema da bi se dobila specifičnost za širok niz antigena. Određeni broj struktura visoke rezolucije je dostupan za niz različitih fragmenata varijabilnog regiona iz različitih organizama, neke nevezane i neke u kompleksu sa antigenom. Sekvenca i strukturne karakteristike varijabilnih regiona antitela su opisane, na primer, u Morea et al., 1997, Biophys Chem 68:9-16; Morea et al., 2000, Methods 20:267-279, i konzervativne karakteristike antitela su opisane, na primer, u Maynard et al., 2000, Annu Rev Biomed Eng 2:339-376.

[0070] Antitela su grupisana u klase, takođe označene kao izotipovi, kao što je određeno genetički preko konstantnog regiona. Humani konstantni laki lanci su klasifikovani kao kapa (Cκ) i lambda (Cλ) laki lanci. Teški lanci su klasifikovani kao mu, delta, gama, alfa ili epsilon, i određuju izotip antitela kao IgM, IgD, IgG, IgA i IgE, respektivno. IgG klasa se najčešće koristi za terapeutske svrhe. Kod ljudi ova klasa sadrži podklase IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4. Kod miševa ova klasa sadrži podklase IgG1, IgG2a, IgG2b, IgG3. IgM ima podklase, uključujući, ali bez ograničenja na, IgM1 i IgM2. IgA ima nekoliko podklasa, uključujući, ali bez ograničenja na, IgA1 i IgA2. Na taj način, "izotip" kao što je ovde korišćen označava bilo koju od klasa ili podklasa imunoglobulina definisanu hemijskim i antigenim karakteristikama njihovih konstantnih regiona. Poznati humani imunoglobulinski izotipovi su IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1, IgA2, IgM1, IgM2, IgD i IgE. Slika 2 daje sekvence konstantnih lanaca

2

humanog kapa lakog lanca i gama teškog lanca. Slika 3 prikazuje poravnanje humanih IgG konstantnih teških lanaca.

[0071] Takođe korisni mogu biti IgGs koji su hibridne kompozicije prirodnih humanih IgG izotipova. Efektorne funkcije kao što su ADCC, ADCP, CDC i polu-život u serumu značajno se razlikuju između različitih kalsa antitela, uključujući na primer humani IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1, IgA2, IgD, IgE, IgG i IgM (Michaelsen et al., 1992, Molecular Immunology, 29(3): 319-326). Određeni broj studija je ispitivao IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4 varijante u cilju istraživanja determinanti razlika efektorne funkcije između njih. Videti na primer Canfield & Morrison, 1991, J. Exp. Med. 173: 1483-1491; Chappel et al., 1991, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 88(20): 9036-9040; Chappel et al., 1993, Journal of Biological Chemistry 268:25124-25131; Tao et al., 1991, J. Exp. Med. 173: 1025-1028; Tao et al., 1993, J. Exp. Med. 178: 661-667; Redpath et al., 1998, Human Immunology, 59, 720-727.

[0072] Kao što je opisano u SAD 2006/0134105, podnetoj 21.10.2005., pod naslovom "IgG Immunoglobulin Variants with Optimized Effector Function", moguće je konstruisati aminokiselinske modifikacije u antitelu koje sadrži konstantne regione iz drugih klasa imunoglobulina, na primer kao što su one ilustrovane u poravnanjima na Slici 3. Takve konstruisane hibridne IgG kompozicije mogu da obezbede poboljšana svojstva efektorne funkcije, uključujući poboljšanu ADCC, fagocitozu, CDC i polu-život u serumu. Na primer, kao što je ilustrovano na Slici 3, IgG1/IgG3 hibridna varijanta može biti konstruisana supstitucijom IgG1 položaja u CH2 i CH3 regionu sa aminokiselinama iz IgG3 na položajima gde se dva izotipa razlikuju. Na taj način, hibridna varijanta IgG antitela može biti konstruisana trako da sadrži jednu ili više supstitucija izabranih iz grupe koju čine: 274Q, 276K, 300F, 339T, 356E, 358M, 384S, 392N, 397M, 422I, 435R i 436F, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom. Takva varijanta može da obezbedi različita i/ili poboljšana svojstva efektorne funkcije.

[0073] Kao sledeći primer, relativno slaba efektorna funkcija IgG2 može biti poboljšana zamenom ključnih FcγR vezujućih ostataka sa odgovarajućim aminokiselinama u IgG sa boljom efektornom funkcijom. Na primer, razlike ključnih ostataka između IgG2 i IgG1 u vezi sa vezivanjem FcγR mogu da obuhvataju P233, V234, A235, -236 (označavajući deleciju u IgG2 u odnosu na IgG1), i G327. Na taj način, jedna ili više aminokiselinskih modifikacija u matičnom IgG2 u kome su jedan ili više ovih ostataka zamenjeni odgovarajućim IgG1 aminokiselinama, P233E, V234L, A235L, -236G (označava inserciju glicina na položaju 236) i G327A, može da obezbedi poboljšanu efektornu funkciju. Sekvenca takvog IgG, koja sadrži

2

hibrid od ostataka iz IgG1 i IgG2, označen ovde kao "hibrid" u Primerima i Slikama, je dat na Slici 2.

[0074] Kao što je dobro poznato u tehnici, polimorfizam imunoglobulina postoji u humanoj populaciji. Gm polimorfizam je određen preko IGHG1, IGHG2 i IGHG3 gena koji imaju alele koji kodiraju alotipske antigene determinante označene kao G1m, G2m i G3m alotipovi za markere humanih IgGI, IgG2 i IgG3 molekula (Gm alotipovi nisu nađeni na gama 4 lancu). Markeri mogu biti klasifikovani u ’alotipove’ i „izoalotipove“. Oni se razlikuju po različitim serološkim bazama u zavisnosti od jake homologije sekvenci između izotipova. Alotipovi su antigene determinante naznačene alelskim oblicima Ig gena. Alotipovi predstavljaju male razlike u aminokiselinskim sekvencama teških ili lakih lanaca različitih individua. Čak jedna aminokiselinska razlika može dati alotipsku determinantu, iako u mnogim slučajevima postoji više aminokiselinskih supstitucija koje su se javile. Alotipovi su razlike u sekvencama između alela podklasa pomoću kojih antiserumi prepoznaju samo alelske razlike. Izoalotip je alel u jednom izotipu koji proizvodi epitop koji se deli sa ne-polimorfnim homolognim regionom jednog ili više drugih izotipova i zbog toga antiserumi će reagovati i sa relevantnim alotipovima i sa relevantnim homologim izotipovima (Clark, 1997, IgG effector mechanisms, Chem Immunol. 65:88-110; Gorman & Clark, 1990, Semin Immunol 2(6):457-66).

[0075] Alelski oblici humanih imunoglobulina su dobro okarakterisani (WHO Review of the notation for the allotypic and related markers of human immunoglobulins. J Immunogen 1976, 3: 357-362; WHO Review of the notation for the allotypic and related markers of human immunoglobulins. 1976, Eur. J. Immunol. 6, 599-601; E. van Loghem, 1986, Allotypic markers, Monogr Allergy 19: 40-51). Pored toga, okarakterisani su drugi polimorfizmi (Kim et al., 2001, J. Mol. Evol.54:1-9). Trenutno, poznato je 18 Gm alotipova: G1m (1, 2, 3, 17) ili G1m (a, x, f, z), G2m (23) ili G2m (n), G3m (5, 6, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 21, 24, 26, 27, 28) ili G3m (b1, c3, b5, b0, b3, b4, s, t, gl, c5, u, v, g5) (Lefranc, et al., The human IgG subclasses: molecular analysis of structure, function and regulation. Pergamon, Oxford, pp.43-78 (1990); Lefranc, G. et al., 1979, Hum. Genet.: 50, 199-211). Alotipovi koji su nasleđeni u nepromenjenim kombinacijama su označeni kao Gm haplotipovi. Slika 4 pokazuje uobičajene haplotipove gama lanca humanog IgG1 (Slika 4a) i IgG2 (Slika 4b) prikazujući položaje i relevantne aminokiselinske supstitucije. Aminokiselinske sekvence ovih alotipskih varijanti IgG 1 i IgG2 su date kao SEQ IDs: 80-85. Antitela predstavljenog pronalaska mogu biti značajno kodirana preko bilo kog alotipa, izoalotipa ili haplotipa bilo kog gena za imunoglobulin.

2

[0076] Alelski oblici humanih imunoglobulina su dobro okarakterisani (WHO Review of the notation for the allotypic and related markers of human immunoglobulins. J Immunogen 1976, 3: 357-362; WHO Review of the notation for the allotypic and related markers of human immunoglobulins. 1976, Eur. J. Immunol. 6, 599-601; E. van Loghem, 1986, Allotypic markers, Monogr Allergy 19: 40-51). Pored toga, okarakterisani su i drugi polimorfizmi (Kim et al., 2001, J. Mol. Evol.54:1-9). Trenutno, poznato je 18 Gm alotipova: G1m (1,2, 3, 17) or G1m (a, x, f, z), G2m (23) ili G2m (n), G3m (5, 6, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 21, 24, 26, 27, 28) ili G3m (bl, c3, b5, b0, b3, b4, s, t, gl, c5, u, v, g5) (Lefranc, et al., The human IgG subclasses: molecular analysis of structure, function and regulation. Pergamon, Oxford, pp.43-78 (1990); Lefranc, G. et al., 1979, Hum. Genet.: 50, 199-211). Alotipovi koji su nasleđeni u nepromenjenim kombinacijama su označeni kao Gm haplotipovi. Slika 4 prikazuje uobičajene haplotipove gama lanca humanog IgG1 (Slika 4a) i IgG2 (Slika 4b) prikazujući položaje i relevantne aminokiselinske supstitucije. Antitela predstavljenog pronalaska mogu biti značajno kodirana od strane bilo kog teletipa, izoalotipa ili haplotipa bilo kog gena za imoglobulin.

[0077] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti značajno kodirana genima iz bilo kog organizma, poželjno sisara, uključujući, ali bez ograničenja na, ljude, glodare uključujući, ali bez ograničenja na, miševe i pacove, lagomorfa uključujući, ali bez ograničenja na, zečeve, kamelide uključujući, ali bez ograničenja na, kamile, lame i jednogrbe kamile, i nehumane primate, uključujući, ali bez ograničenja na, Prosimia, Platyrrhini (majmuni novog Sveta), Cercopithecoidea (majmuni starog Sveta) i Hominoidea uključujući gibone i niže i više majmune. U najpoželjnijoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku su značajno humana. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti značajno kodirana genima za imunoglobulin koji pripadaju bilo kojoj od klasa antitela. U najpoželjnijoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku sadrže sekvence koje pripadaju IgG klasi antitela, uključujući humane podklase IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4. U alternativnoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku sadrže sekvence koje pripadaju IgA (uključujući humane podklase IgA1 i IgA2), IgD, IgE, IgG ili IgM klasama antitela. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu da sadrže više od jednog proteinskog lanca. To jest, predstavljeni pronalazak može naći primenu kod antitela koje je monomer ili oligomer, uključujući homoili hetero-oligomer.

[0078] U najpoželjnijoj varijanti, antitela prema pronalasku su bazirana na humanim IgG sekvencama, i na taj način humane IgG sekvence se koriste kao "bazne" sekvence sa kojima se druge sekvence porede, uključujući, ali bez ograničenja na, sekvence iz drugih organizama,

2

na primer, sekvence glodara i primata, kao i sekvence iz drugih klasa imunoglobulina kao što su IgA, IgE, IgGD, IgGM i slično. Razmatrano je da, iako su antitela prema predstavljenom pronalasku konstruisana u kontekstu jednog matičnog antitela, varijante mogu biti konstruisane u ili "prenete" u kontekst sledećeg, drugog matičnog antitela. Ovo je izvedeno određivanjem "ekvivalentnih" ili "odgovarajućih" ostataka i supstitucija između prvog i drugog antitela, tipično na osnovu sekvence ili strukturne homologije između sekvenci dva antitela. U cilju utvrđivanja homologije, aminokiselinska sekvenca prvog antitela koja je ovde navedena je direktno upoređivana sa sekvencom drugog antitela. Posle poravnanja sekvenci, upotrebom jednog ili više programa za poravnanje i utvrđivanje homologije poznatih u tehnici (na primer upotrebom konzervativnih ostataka kao između vrsta), dozvoljavajući neophodne insercije i delecije u cilju održanja poravnanja (tj., izbegavajući eliminaciju konzervativnih ostataka preko proizvodnje delecije i insercije), određeni su ostaci ekvivalentni određenim aminokiselinama u primarnoj sekvenci prvog antitela. Poravnanje konzervativnih ostataka poželjno bi trebalo da konzervira 100% takvih ostataka. Međutim, poravnanje veće od 75% ili tako malo kao 50% konzervativnih ostataka je takođe adekvatno za određivanje ekvivalentnih ostataka. Ekvivalentni ostaci mogu takođe biti definisani određivanjem strukturne homologije između prvog i drugog antitela koja je na nivou tercijarne strukture za antitela čije su strukture određene. U ovom slučaju, ekvivalentni ostaci su određeni kao oni za koje su atomske koordinate dva ili više glavna atoma lanca određenog aminokiselinskog ostatka matičnog ili prekursorskog molekula (N na N, CA na CA, C na C i O na O) unutar 0.13 nm i poželjno 0.1 nm posle poravnanja. Poravnanje se postiže pošto je najbolji model orijentisan i pozicioniran tako da obezbedi maksimalno preklapanje atomskih koordinata ne-vodoničnih atoma proteina. Bez obzira na to kako se ekvivalentni ili odgovarajući ostaci određuju, i bez obzira na identitet matičnog antitela u kome se antitela stvaraju, ono što treba naglasiti je da antitela otkrivena predstavljenim pronalaskom mogu biti konstruisana u bilo koje drugo matično antitelo koje ima značajnu homologiju sekvenci ili strukturnu homologiju sa navedenim antitelom. Na taj način, na primer, ako je stvorena varijanta antitela u kome je matično antitelo humani IgG1, upotrebom postupaka koji su opisani u prethodnom tekstu ili drugih postupaka za određivanje ekvivalentnih ostataka, navedena varijanta antitela može biti konstruisana u humanom IgG2 matičnom antitelu, humanom IgA matičnom antitelu, mišjem IgG2a ili IgG2b matičnom antitelu, i slično. Ponovo, kao što je opisano u prethodnom tekstu, kontekst matičnog antitela ne utiče na sposobnost za prenos antitela prema predstavljenom pronalasku do drugih matičnih antitela. Na primer, varijante antitela koje su konstruisane u humanom IgG1 antitelu koje ciljno deluje na jedan antigeni epitop mogu biti prebačene u humano IgG2 antitelo koje je usmereno na različiti antigeni epitop, i tako dalje.

[0079] U IgG klasi imunoglobulina, postoji nekoliko imunoglobulinskih domena u teškom lancu. "Imunoglobulinski (Ig) domen" ovde označava region imunoglobulina koji ima posebnu tercijarnu strukturu. Od interesa u predstavljenom pronalasku su domeni konstantnog teškog lanca, (uključujući, konstantne teške (CH) domene i zglobni region. U kontekstu IgG antitela, svi IgG izotipovi imaju tri CH regiona: "CH1" označava položaje 118-220, "CH2" označava položaje 237-340, i "CH3"’ označava položaje 341-447 prema EU indeksu kao kod Kabat-a. "Zglobni region", "zglobni region antitela" ili "zglobni region imunoglobulina" ovde označava fleksibilni polipeptid koji sadrži aminokiseline između prvog i drugog konstantnog domena antitela. Strukturno, IgG CH1 domen se završava na EU položaju 220, i IgG CH2 domen počinje na ostatku EU na položaju 237. Na taj način, IgG zglobni region je ovde definisan tako da obuhvata položaje 221 (D221 u IgG1) do 236 (G236 u IgG1), gde je numeracija u skladu sa EU indeksom kao kod Kabat-a. U nekim varijantama, na primer u kontekstu Fc regiona, donji zglobni region je obuhvaćenm sa "donjim zglobnim regionom" koji se generalno odnosi na položaje 226 ili 230. Konstantni teški lanac, kao što je ovde definisan, označava N-terminus CH1 domena do C-terminusa CH3 domena, koji na taj način sadrži položaje 118-447, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom. Konstantni laki lanac sadrži jedan domen, i kao što je ovde definisano označava položaje 108-214 iz Cκ ili Cλ, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

[0080] Antitela prema pronalasku mogu da obuhvataju multispecifična antitela, prvenstveno bispecifična antitela, takođe ponekad označena kao "di-antitela". To su antitela koja se vezuju za dva (ili više) različitih antigena. Di-antitela mogu biti proizvedena na različite načine poznate u tehnici, npr., pripremljena hemijski ili od hibridnih hibridoma. U jednoj varijanti, antitelo je mini-antitelo. Mini-antitela su minimizovani proteini slični proteinima koji sadrže scFv spojen za CH3 domen. U nekim slučjevima, scFv može biti spojen za Fc region, i može da obuhvata deo ili sav zglobni region. Za opis multispecifičnih antitela videti Holliger & Hudson, 2006, Nature Biotechnology 23(9) :1126-1136 i literaturu citiranu u tom radu.

[0081] Antitelo koje je ovde opisano može biti fragment antitela. Od posebnog interesa su antitela koja sadrže Fc regione, Fc fuzije, i konstantni region teškog lanca (CH1-zglobni region-CH2-CH3). Navedena antitela mogu da sadrže Fc fragmente. Fc fragment prema predstavljenom pronalasku može da sadrži od 1 - 90% od Fc regiona, pri čemu je poželjno 10 - 90% i najpoželjnije 30 - 90%. Na taj način, na primer, Fc fragment može da sadrži IgG1 Cγ2 domen, IgG1 Cγ2 domen i zglobni region, IgG1 Cγ3 domen, i tako dalje. U jednoj varijanti,

1

Fc fragment dodatno sadrži fuzionog partnera, efikasno formirajući fuziju Fc fragmenta. Fc fragmenti mogu ili ne moraju da sadrže dodatnu polipeptidnu sekvencu.

- Himerna, humanizovana i potpuno humana antitela

[0082] Imunogenost je rezultat složene serije odgovora na supstancu koja se opaža kao strana, i može da obuhvata proizvodnju neutralizujućih i ne-neutralizujućih antitela, formiranje imunih kompleksa, aktivaciju komplementa, aktivaciju mastocita, inflamaciju, odgovore hiperosetljivosti i anafilaksu. Nekoliko faktora može da doprinese imunogenosti proteina, uključujući, ali bez ograničenja na, proteinsku sekvencu, način i učestalost primene i populaciju pacijenata. Imunogenost može da ograniči efikasnost i bezbednost proteinskog leka na višestruke načine. Efikasnost može biti smanjena direktno formiranjem neutralizujućih antitela. Efikasnost može takođe biti smanjena indirektno, jer vezivanje za neutralizujuća ili ne-neutralizujuća antitela tipično dovodi do brzog klirensa iz seruma. Teški sporedni efekti i čak smrt mogu da se jave kada je imuna reakcija povišena. Na taj način, konstrukcija proteina se može koristiti za smanjenje imunogenosti antitela prema predstavljenom pronalasku.

[0083] U nekim varijantama, komponente proteinske osnove mogu biti smeša od različitih vrsta. Takvo antitelo može biti himerno antitelo i/ili humanizovano antitelo. Uopšteno, i "himerna antitela" i "humanizovana antitela" označavaju antitela koja kombinuju regione iz više od jedne vrste. "Himerna antitela" tradicionalno sadrže varijabilni region(e) iz miša (ili pacova, u nekim slučajevima) i konstantni region(e) iz čoveka (Morrison et al., 1984, Proc Natl Acad Sci USA 81: 6851-6855).

[0084] "Humanizovano" antitelo kao što je ovde korišćeno označava antitelo koje sadrži humani okvirni region (FR) i jedan ili više regiona koji određuju komplementarnost (CDR’s) iz nehumanog (obično mišjeg ili pacovskog) antitela. Nehumano antitelo koje daje CDR’s je označeno kao "davaoc" i humani imunoglobulin koji daje okvir je označen kao "primaoc". U određenim varijantama, humanizacija se uglavnom oslanja na grafting davaoca CDRs na primaoce (humane) VL i VH okvire (Winter US 5225539). Ova strategija je označena kao "CDR grafting". "Povratna mutacija" izabranih ostataka okvira primaoca do odgovarajućih ostataka davaoca je često potrebna da bi se povratio afinitet koji je izgubljen u početnom graftovanom konstruktu (US 5693762). Humanizovano antitelo optimalno će takođe sadržati najmanje deo konstantnog regiona imunoglobulina, tipično od humanog imunoglobulina, i na taj način će tipično sadržati humani Fc region. Različite tehnike i postupci za humanizaciju i

2

preoblikovanje nehumanih antitela su dobro poznate u tehnici (Videti Tsurushita & Vasquez, 2004, Humanization of Monoclonal Antibodies, Molecular Biology of B Cells, 533-545, Elsevier Science (USA), i literaturu koja je ovde citirana). Humanizacija ili drugi postupci za smanjenje imunogenosti varijabilnih regiona nehumanog antitela mogu da obuhvataju postupke „resurfacing“ (prilagođavanja površine), kao što je opisano na primer u Roguska et al., 1994, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 91:969-973. Postupci na bazi selekcije mogu biti korišćeni za humanizaciju i/ili sazrevanje afiniteta varijabilnih regiona antitela, to jest, za povećanje afiniteta varijabilnog regiona za njegov ciljni antigen. Drugi postupci humanizacije mogu da obuhvataju grafting samo delova CDRs, uključujući, ali bez ograničenja na postupke koji su opisani u SAD 2002/0034765; Tan et al., 2002, J. Immunol.. 169:1119-1125; De Pascalis et al., 2002, J. Immunol. 169:3076-3084. Postupci na bazi strukture mogu biti korišćeni za humanizaciju i sazrevanje afiniteta, na primer kao što je opisano u SAD 2002/0177170 i srodnim prijavama.

[0085] U određenim varijacijama, imunogenost antitela je smanjena upotrebom postupka opisanog u SAD 2006/0008883, pod naslovom "Methods of Generating Variant Proteins with Increased Host String Content and Compositions Thereof", podnetom 03.12.2004.

[0086] Modifikacije za smanjenje imunogenosti mogu da obuhvataju modifikacije koje smanjuju vezivanje obrađenih peptida poreklom od matične sekvence za MHC proteine. Na primer, aminokiselinske modifikacije bi bile konstruisane tako da nema ili postoji minimalan broj imunih epitopa koji su predviđeni da se vežu, sa visokim afinitetom, za sve preovlađujuće MHC alele. Nekoliko postupaka za identifikaciju MHC-vezujućih epitopa u proteinskim sekvencama je poznato u tehnici i mogu se koristiti za ocenu epitopa u antitelu prema predstavljenom pronalasku. Videti na primer SAD 2002/0119492, SAD 2004/0230380, SAD 2006/0148009, i reference koje su u njima citirane.

[0087] U alternativnoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti potpuno humana, to jest sekvence antitela su potpuno ili značajno humane. "Potpuno humano antitelo" ili "kompletno humano antitelo" označava humano antitelo koje ima gensku sekvencu antitela poreklom od humanog hromozoma sa modifikacijama koje su ovde navedene. Određeni broj postupaka je poznat u tehnici za stvaranje potpuno humanih antitela, uključujući upotrebu transgenih miševa (Bruggemann et al., 1997, Curr Opin Biotechnol 8:455-458) ili biblioteka humanih antitela zajedno sa postupcima selekcije (Griffiths et al., 1998, Curr Opin Biotechnol 9:102-108).

Antitela koja ciljno deluju na CD19

[0088] Antitela prema predstavljenom pronalasku kao što su definisana u patentnim zahtevima se vezuju za CD19. Varijabilni regioni svih poznatih ili neotkrivenih anti-CD19 antitela mogu naći primenu. Antitela koja su ovde opisana mogu da ispoljavaju selektivnost za CD 19 u odnosu na alternativna ciljna mesta, ili selektivnost za specifičan oblik ciljnog u odnosu na alternativne oblike. Primeri obuhvataju varijante cele dužine u odnosu na splajs varijante, oblike na ćelijskoj površini u odnosu na rastvorljive oblike, selektivnost za različite polimorfne varijante ili selektivnost za specifične konformacione oblike ciljnog mesta. Antitelo koje je ovde opisano može da se veže za bilo koji epitop ili region na CD19, i može biti specifično za fragmente, mutantne oblike, splajs oblike ili aberantne oblike navedenih antigena. Otkriven je određeni broj korisnih antitela koja ciljno deluju na CD19 koja mogu naći primenu. Pogodna antitela ili imunoadhezini obuhvataju CD19 antitela ili imunoadhezine u MT-103 (jednolančano bispecifično CD19/CD3 antitelo; Hoffman, P. et al. 2005. Int. J. Cancer. 115: 98-104; Schlereth, B. et al. 2006. Cancer Immunol. Immunother. 55: 503-514), CD19/CD16 di-antitelo (Schlenzka, J. et al. 2004. Anti-cancer Drugs. 15: 915-919; Kipriyanov, S.M- et al. 2002. J. Immunol. 169: 137-144), BU12-saporin (Flavell, D.J. et al.

1995. Br. J. Cancer. 72: 1373-1379) i anti-CD19-idarubicin (Rowland, A.J. et al. 1993. Cancer Immunol. Immunother. 55: 503-514); Olson, SAD br. objave 2004/0136908A1, podneta 04.03.2004.; SAD 5,686,072; Olson, WO 02/080987A1, podneta 29.03.2002.; Tedder, WO 06/133450A1, podneta 08.06.2006.; Tedder, WO 06/121852A2, podneta 05.04.2006.; Tedder, WO 06/089133A2, podneta 15.02.2006.; Tedderm SAD br. objave 2006/280738A1, podneta 08.06.2006.; SAD 7,109,304; Hansen, SAD br. objave 2005/070693A1, podneta 02.08.2004.; Hansen, SAD br. objave 2006/257398A1, podneta 01.06.2006.; Hansen, WO 05/012493A2, podneta 02.08.2004.; Rao-Naik, WO 07/002223A2, podneta 20.06.2006.; Page, SAD objava 2002/182208A1, podneta 16.05.2002.; SAD 5,686,072; Page, EP00481790B1, podneta 17.10.1991.; Hariharan, SAD br. objave 2003/103971A1, podneta 12.09.2002.; Goldenberg, SAD br. objave 2003/133930A1, podnet 24.01.2003.; Goldenberg, SAD br. objave 2004/219156A1, podneta 30.12.2002.; Hahharan, SAD br. objave 2007/0009519A1, podneta 21.06.2006.; Curd, WO 00/067796A1, podneta 04.05.2000.; Kipriyanov, WO 03/088998A1, podneta 15.04.2003.; SAD 7,112,324, SAD 7,129,330, Olson, SAD br. objave 2004/013690A1, podneta 04.03.2004.; Darken, SAD br. objave 2006/0193852A1, podneta 05.05.2006.; Amphlett, SAD br. objave 2007/0009541A1, podneta 14.09.2006.; Kersey, WO 96/36360A1, podneta 15.05.1996; Kufer, WO

4

04/106381A1, podneta 26.05.2004.; Little, SAD br. objave 2007/031436A1, podneta 10.10.2006.; Kufer, SAD br. objave 2007/123479A1, podneta 26.05.2004.; Baeuerle, WO 07/068354A1, podneta 29.11.2006.; Le Gall, EP 01314741B1, podneta 14.11.2001.; Pesando, WO 91/13974A1, podneta 12.03.1991.; Alien et al, Clin. Cancer. Res 2005;11(9) May 1, 2005; Barbin set al, J. Immunother, Vol.29, No. 2, March/April 2006; Bruenke et al, Brit. J. Haem, 130, 218-2228 (2005); Callard, J. Immunol. Vol. 148, 2983-2987, No. 10, May 15, 1992; Carter et al, Immunol. Res. 2002; 26/1-3:45-54; Carter & Barrington, Cuir. Dir. Autoimmun. Basel, Karger, 2004, viol 7, pp 4-32; WWWK Cheng et al, Biochim. Biophys. Acta 1768 (2007) 21-29; Cochlovius, Cancer Res. 60, 4336-4341, Aug. 15, 2000; LJN Cooper et al, Blood Cells, Molecules & Diseases, 33 (2004) 83-89; LJN Cooper et al, Blood, 15 Feb.2005, Vol.105, No. 4, pp 1622-1631; Culton et al, J. Clin. Immunol., Vol.27, No.1, Jan. 2007; Daniel et al, Blood, Vol. 92, No. 12 (Dec. 15), 1998: pp 4750-4757; Doody et al, Curr. Opin. Immun., 1996, pp 378-382; Dreier et al, Int. J. Cancer, 100, 690-697 (2002); Dreier et al, J. Immunol., 2003, pp.4397-4402; Fearon & Carter, Annu. Rev. Immunol.1995.

13:127-149; Fearon & Carroll, Annu. Rev. Immunol. 2000. 18:393-422; Fujimoto & Sato, J. Dermatol. Sci. (2007) u štampi; Le Gall et al, Prot. Engr, Des. & Select., vol. 17, no. 4, pp.

357-366, 2004; Ghetie et al, Blood, 1 Jul 2004, Vol. 104, No. 1, pp. 178-183; Ghetie et al, Blood, Vol. 83, No. 5 (Mar 1), 1994: pp 1329-1336; Ghetie et al, Clin. Cancer Res., Vol. 5, 3920-2927, Dec.1999; Ginaldi et al, J. Clin. Pathol, 1998; 51:364-369; Grossbard et al, Clin. Cancer Res., Vol. 5, 2392-2398, Sept. 1999; Grossbard et al, Brit. J. Haematol., 1998, 102, 509-515; Grossbard et al, Blood, Vol. 80, No. 4 (Aug 15), 1992: pp 863-878; Grossbard & Fidias, Clin. Immunol. & Immunolpath., Vol. 76, No. 2, Aug., pp.107-114, 1995; M. Green, Cancer Immunol. Immunother. (2004) 53: 625-632; Harata et al, Blood, 1 Sept. 2004, Vol.

104, No.5, pp 1442-1449; Hekman et al, Cancer Immunol. Immunother. (1991) 32: 364-372; Hoffmann et al, Int. J. Cancer: 115, 98-104 (2005); Kipriyanov et al, J. Immunol. (2002), pp.

138-144; Kipriyanov et al, Int. J. Cancer: 77, 763-772 (1998); Kipriyanov et al, J. Immunol. Meth 196 (1996) 51-62; Lang et al, Blood, 15 May 2004, Vol. 103, No. 10, pp 3982-3985; Lankester et al, J. Biol. Chem., Vol, 271, No.37, Sept.13, pp.22326-22330, 1996; Loeffler et al, Blood, 15 Mar 2000, Vol. 95, No. 6, pp 2098-2103; Masir, et al Histopathol., 2006, 48, pps. 239-246; Bargou et al, MT103 (MEDI-538) Poster; Mitchell et al, J. Nucl. Med. 2003; 44:1106-1112; Molhoj et al, Molec. Immunol., 44 (2007) 1935-1943; Pietersz et al, Cancer Immunol. Immunother (1995) 41: 53-60; Sapra et al, Clin. Cancer Res. Vol. 10, 1100-1111, Feb. 1, 2004; Schlereth et al, Cancer Immunol. Immunother. (2006) 55: 503-514; Schwemmlein et al, Leukemia (2007) 21, 1405-1412; Sieber et al, Brit. J. Haematology, 2003, 121, 458-461; Stone et al, Blood, Vol, 88, No. 4 (Aug 15), 1996: 1188-1197; Sun et al, Molec. Immunolog. 41 (2004) 929-938; Tedder & Isaacs, J. Immunolog. Vol. 143, 712-717, No. 2 Jul 15, 1989; Tedder et al, Curr. Dir. Autoimmun. Basel, Karger, 2005, vol 8, pp 55-90; Tedder et al, Springer Semin. Immun. (2006) 28: 351-364; Tiroch et al, J. Immunol., 2002, 168: 3275-3282; Uckun et al, Blood, Vol 71, No 1 (Jan), 1988: pp 13-29; Uckun et al, J. Immunol., Vol 134, No 3, Mar 1985, pp 2010-2016; Vallera et al, Clin. Cancer Res. 2005; 11(10) May 15, 2005; Vlasveld et al, Cancer Immunol. Immunother (1995) 40: 37-47; Vuist et al, Cancer Res, 49, 3783-3788, July 15, 1989; Vuis et al, Cancer Res, 50, 5767-5772, Sept.

15, 1990; Yan et al, Int. Immunol. Vol 17, No. 7, pp 869-877 (2005); Yazawa, et la, PNAS 2005; 102; 15178-15183. Molekuli opisani u SAD 5,686,072, WO 02/080987A1 i SAD objavi br.2004/0136908A1 i identifikovani kao 4G7, molekuli opisani u WO 1007/002223A2 i Tedder, su poželjni.

[0089] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu naći primenu u širokom opsegu proizvoda. U jednoj varijanti antitelo prema pronalasku je terapeutski, dijagnostički ili istraživački reagens, poželjno terapeutski. Antitelo prema predstavljenom pronalasku može naći primenu u kompoziciji antitela koje je monoklonalno. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti antagonistička, neutralizujuća ili inhibitorna. U poželjnoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku su korišćena za ubijanje ciljnih ćelija koje nose ciljni antigen, na primer ćelija kancera. U alternativnoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku se koriste za blokiranje ili antagonizaciju ciljnog antigena. U alternativno poželjnoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku su korišćena za blokiranje ili antagonizaciju ciljnog antigena i ubijanje ciljnih ćelija koje nose ciljni antigen.

Anti-CD 19 antitela kao lekovi za lečenje poremećaja B-ćelija

[0090] Antitela su klasa terapeutskih proteina koji se mogu koristiti za lečenje B-ćelijskih poremećaja. Određeni broj povoljnih osobina antitela, uključujući, ali bez ograničenja na, specifičnost za ciljno mesto, sposobnost da posreduju imune efektorne mehanizme, i dug polu-život u serumu, čine antitela snažnim lekovima. Predstavljeni pronalazak opisuje antitela kao što su definisana u patentnim zahtevima protiv B-ćelijskog antigena CD 19.

[0091] B-ćelijski antigen CD19 (CD19, takođe poznat kao B-ćelijski površinski antigen B4, Leu-12) je humani sve-B-ćelijski površinski marker koji je eksprimiran od ranih stadijuma pre-B ćelijskog razvoja do krajnje diferencijacije u plazma ćelije. CD19 stimuliše proliferaciju i preživljavanje zrelih B ćelija. On se vezuje u kompleks sa CD21 na ćelijskoj površini. On se takođe vezuje sa CD81 i Leu-13 i stimuliše prenos signala preko B ćelijskog receptora (BCR). Zajedno sa BCR, CD 19 modulira intrinzičke i one pragove prenosa signala indukovane receptorom antigena koji su kritični za klonalno širenje B ćelija i humoralni imunitet. U saradnji sa CD21, on vezuje adaptivni i urođeni imuni sistem. Posle aktivacije, citoplazmatični rep CD19 postaje fosforilisan što dovodi do vezivanja od strane Src-porodice kinaza i regrutovanja PI-3 kinaze. To je privlačno ciljno mesto za imunoterapiju za kancere limfoidnog porekla s obzirom na to da se takođe eksprimira na velikoj većini NHL ćelija kao i neke leukemije.

[0092] Određeni broj antitela ili konjugata antitela koji ciljno deluju na CD19 procenjen je u prekliničkim studijama ili kliničkim ispitivanjima za lečenje kancera. Ova anti-CD 19 antitela ili konjugati antitela obuhvataju, ali bez ograničenja na, MT-103 (jednolančano bispecifično CD19/CD3 antitelo; Hoffman et al, 2005 Int J Cancer 115:98-104; Schlereth et al, 2006 Cancer Immunol Immunother 55:503-514), CD19/CD16 di-antitelo (Schlenzka et al, 2004 Anti-cancer Drugs 15:915-919; Kipriyanov et al, 2002 J Immunol 169:137-144), BU12-saporin (Flavell et al, 1995 Br J Cancer 72:1373-1379) i anti-CD19-idarubicin (Rowland et al, 1993 Cancer Immunol Immunother 55:503-514).

Fc optimizacija anti-CD19 antitela

[0093] Postoji određeni broj okarakterisanih mehanizama pomoću kojih antitela posreduju ćelijske efekte, uključujući antiproliferaciju preko blokiranja potrebnih puteva rasta, intracelularni prenos signala koji dovodi do apoptoze, pojačanu nishodnu regulaciju i/ili promet receptora, citotoksičnost zavisnu od komplementa (CDC), citotoksičnost posredovanu preko ćelije zavisnu od antitela (ADCC), fagocitozu posredovanu preko ćelije i zavisnu od antitela (ADCP) i stimulaciju adaptivnog imunog odgovora (Cragg et al., 1999, Curr Opin Immunol 11:541-547; Glennie et al., 2000, Immunol Today 21:403-410). Efikasnost antitela može biti posledica kombinacije ovih mehanizama, i njihov relativni značaj u kliničkoj terapiji za onkologiju izgleda da je zavistan od kancera.

[0094] Značaj FcγR-posredovanih efektornih funkcija za aktivnost nekih antitela pokazana je kod miševa (Clynes et al., 1998, Proc Natl Acad Sci U SA 95:652-656; Clynes et al., 2000, Nat Med 6:443-446) i iz zabeleženih korelacija između kliničke efikasnosti kod ljudi i njihovog alotipa polimorfnih oblika FcγRIIIa visokog (V158) ili niskog (F158) afiniteta (Cartron et al., 2002, Blood 99:754-758; Weng & Levy, 2003, Journal of Clinical Oncology, 21:3940-3947). Zajedno ovi podaci sugerišu da antitelo optimizovano za vezivanje za određene FcγRs može bolje da posreduje efektorne funkcije, i na taj način efikasnije uništava ciljne ćelije kod pacijenata. Na taj način, perspektivan način za pojačanje anti-tumorske potencije antitela je preko pojačanja njihove sposobnosti da posreduju citotoksične efektorne funkcije kao što su ADCC, ADCP i CDC. Pored toga, antitela mogu da posreduju antitumorski mehanizam preko prenosa signala koje je inhibitorno za rast ili apoptotičnog prenosa signala koji se mogu javiti kada se antitelo vezuje za njegovo ciljno mesto na tumorskim ćelijama. Takav prenos signala može biti stimulisan kada su antitela prikazana tumorskim ćelijama vezanim za imune ćelije preko FcγR. Prema tome, povećani afinitet antitela za FcγRs može imati za rezultat pojačane anti-proliferativne efekte.

[0095] Konstrukcija antitela za optimizovanu efektornu funkciju postignuta je upotrebom aminokiselinskih modifikacija (videti na primer SAD 2004/0132101 i SAD 2006/0024298 i literaturu koja je u njima citirana), i konstruisanih glikoformi (videti na primer Umaña et al., 1999, Nat Biotechnol 17:176-180; Shinkawa et al., 2003, J Biol Chem 278:3466-3473, Yamane-Ohnuki et al., 2004, Biotechnology and Bioengineering 87(5):614-621).

Modifikacije za optimizaciju efektorne funkcije

[0096] Opisana su antitela koja sadrže modifikacije, pri čemu takve modifikacije menjaju afinitet za jedan ili više Fc receptora, i/ili menjaju sposobnost antitela za posredovanje jedne ili više efektornih funkcija. Modifikacije obuhvataju aminokiselinske modifikacije i modifikacije glikoformi.

Aminokiselinske modifikacije

[0097] Kao što je opisano u SAD 2006/0024298, podnetom 05.05.2005., pod naslovom "Optimized Fc Variants", aminokiselinske modifikacije na položajima konstantnog regiona teškog lanca, na položajima 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 241, 243, 244, 245, 246, 247, 249, 255, 258, 260, 262, 263, 264, 266, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 273, 274, 275, 276, 278, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 313, 317, 318, 320, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336 i 337, omogućavaju modifikaciju FcγR vezujućih osobina, efektorne funkcije i potencijalno kliničkih osobina antitela.

[0098] Naročito, varijante koje menjaju vezivanje za jedan ili više humanih Fc receptora mogu da sadrže aminokiselinsku modifikaciju u konstantnom regionu teškog lanca, kao što je ovde opisano, izabranu iz grupe koju čine 221K, 221Y, 222E, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225K, 225W, 227E, 227G, 227K, 227Y, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 233A, 233D, 233F, 233G, 233H, 233I, 233K, 233L, 233M, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233V, 233W, 233Y, 234A, 234D, 234E, 234F, 234G, 234H, 234I, 234K, 234M, 234N, 234P, 234Q, 234R, 234S, 234T, 234V, 234W, 234Y, 235A, 235D, 235E, 235F, 235G, 235H, 235I, 235K, 235M, 235N, 235P, 235Q, 235R, 235S, 235T, 235V, 235W, 235Y, 236A, 236D, 236E, 236F, 236H, 236I, 236K, 236L, 236M, 236N, 236P, 236Q, 236R, 236S, 236T, 236V, 236W, 236Y, 237D, 237E, 237F, 237H, 237I, 237K, 237L, 237M, 237N, 237P, 237Q, 237R, 237S, 237T, 237V, 237W, 237Y, 238D, 238E, 238F, 238G, 238H, 238I, 238K, 238L, 238M, 238N, 238Q, 238R, 238S, 238T, 238V, 238W, 238Y, 239D, 239E, 239F, 239G, 239H, 239I, 239K, 239L, 239M, 239N, 239P, 239Q, 239R, 239T, 239V, 239W, 239Y, 240A, 240I, 240M, 240T, 241D, 241E, 241L, 241R, 241S, 241 W, 241 Y, 243E, 243H, 243L, 243Q, 243R, 243W, 243Y, 244H, 245A, 246D, 246E, 246H, 246Y, 247G, 247V, 249H, 249Q, 249Y, 255E, 255Y, 258H, 258S, 258Y, 260D, 260E, 260H, 260Y, 262A, 262E, 262F, 262I, 262T, 263A, 263I, 263M, 263T, 264A, 264D, 264E, 264F, 264G, 264H, 264I, 264K, 264L, 264M, 264N, 264P, 264Q, 264R, 264S, 264T, 264W, 264Y, 265F, 265G, 265H, 265I, 265K, 265L, 265M, 265N, 265P, 265Q, 265R, 265S, 265T, 265V, 265W, 265Y, 266A, 2661, 266M, 266T, 267D, 267E, 267F, 267H, 267I, 267K, 267L, 267M, 267N, 267P, 267Q, 267R, 267T, 267V, 267W, 267Y, 268D, 268E, 268F, 268G, 268I, 268K, 268L, 268M, 268P, 268Q, 268R, 268T, 268V, 268W, 269F, 269G, 269H, 269I, 269K, 269L, 269M, 269N, 269P, 269R, 269S, 269T, 269V, 269W, 269Y, 270F, 270G, 270H, 270I, 270L, 270M, 270P, 270Q, 270R, 270S, 270T, 270W, 270Y, 271A, 271D, 271E, 271F, 271G, 271H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271S, 271T, 271V, 271W, 271Y, 272D, 272F, 272G, 272H, 2721, 27214, 272L, 272M, 272P, 272R, 272S, 272T, 272V, 272W, 272Y, 273I, 274D, 274E, 274F, 274G, 274H, 274I, 274L, 274M, 274N, 274P, 274R, 274T, 274V, 274W, 274Y, 275L, 275W, 276D, 276E, 276F, 276G, 276H, 276I, 276L, 276M, 276P, 276R, 276S, 276T, 276V, 276W, 276Y, 278D, 278E, 278G, 278H, 2781, 278K, 278L, 278M, 278N, 278P, 278Q, 278R, 278S, 278T, 278V, 278W, 280G, 280K, 280L, 280P, 280W, 281D, 281E, 281K, 281N, 281P, 281Q, 281Y, 282E, 282G, 282K, 282P, 282Y, 283G, 283H, 283K, 283L, 283P, 283R, 283Y, 284D, 284E, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 285D, 285E, 285K, 285Q, 285W, 285Y, 286E, 286G, 286P, 286Y, 288P, 288E, 288Y, 290D, 290H, 290L, 290N, 290W, 291D, 291E, 291G, 291H, 2911, 291Q, 291T, 292D, 292E, 292T, 292Y, 293F, 293G, 293H, 293I, 293L, 293M, 293N, 293P, 293R, 293S, 293T, 293V, 293W, 293Y, 294F, 294G, 294H, 2941, 294K, 294L, 294M, 294P, 294R, 294S, 294T, 294V, 294W, 294Y, 295D, 295E, 295F, 295G, 295H, 295I, 295M, 295N, 295P, 295R, 295S, 295T, 295V, 295W, 295Y, 296A, 296D, 296E, 296G, 296H, 296I, 296K, 296L, 296M, 296N, 296Q, 296R, 296S, 296T, 296V, 297D, 297E, 297F, 297G, 297H, 297I, 297K, 297L, 297M, 297P, 297Q, 297R, 297S, 297T, 297V, 297W, 297Y, 298A, 298D, 298E, 298F, 298H, 298I, 298K, 298M, 298N, 298Q, 298R, 298T, 298W, 298Y, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 299I, 299K, 299L, 299M, 299N, 299P, 299Q, 299R, 299S, 299V, 299W, 299Y, 300A, 300D, 300E, 300G, 300H, 300K, 300M, 300N, 300P, 300Q, 300R, 300S, 300T, 300V, 300W, 301D, 301E, 301H, 301Y, 3021, 303D, 303E, 303Y, 304D, 304H, 304L, 304N, 304T, 305E, 305T, 305Y, 313F, 317E, 317Q, 318H, 318L, 318Q, 318R, 318Y, 320D, 320F, 320G, 320H, 320I, 320L, 320N, 320P, 320S, 320T, 320V, 320W, 320Y, 322D, 322F, 322G, 322H, 322I, 322P, 322S, 322T, 322V, 322W, 322Y, 323I, 324D, 324F, 324G, 324H, 324I, 324L, 324M, 324P, 324R, 324T, 324V, 324W, 324Y, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 3251, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 326E, 326I, 326L, 326P, 326T, 327D, 327E, 327F, 327H, 3271, 327K, 327L, 327M, 327N, 327F, 327R, 327S, 327T, 327V, 327W, 327Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328I, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 329D, 329E, 329F, 329G, 329H, 329I, 329K, 329L, 329M, 329N, 329Q, 329R, 329S, 329T, 329V, 329W, 329Y, 330E, 330F, 330G, 330H, 330I, 330L, 330M, 330N, 330P, 330R, 330S, 330T, 330V, 330W, 330Y, 331D, 331F, 331H, 331I, 331L, 331M, 331Q, 331R, 331T, 331V, 331W, 331Y, 332A, 332D, 332E, 332F, 332H, 332K, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332R, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 333A, 333F, 333H, 3331, 333L, 333M, 333P, 333T, 333Y, 334A, 334F, 334I, 334L, 334P, 334T, 335D, 335F, 335G, 335H, 335I, 335L, 335M, 335N, 335P, 335R, 335S, 335V, 335W, 335Y, 336E, 336K, 336Y, 337E, 337H i 337N, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

[0099] Kao što je opisano u SAD 2005/0244403, podnetom 24.03.2005., pod naslovom "Immunoglobulin variants outside the Fc region", aminokiselinske modifikacije na položajima konstantnog regiona teškog lanca 118, 119, 120, 121, 122, 124, 126, 129, 131, 132, 133, 135, 136, 137, 138, 139, 147, 148, 150, 151, 152, 153, 155, 157, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 183, 187, 188, 189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 198, 199, 201, 203, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 211, 212, 213, 214, 216, 217, 218, 219, 221, 222, 223, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230, 231, 232, 233, 234, 235 i 236, omogućavaju modifikaciju FcγR vezujućih osobina, efektorne funkcije i potencijalno kliničkih osobina antitela.

4

[0100] Kao što je opisano u SAD 2005/0244403, podnetom 24.03.2005., pod naslovom "Immunoglobulin variants outside the Fc region", aminokiselinske modifikacije na položajima konstantnog regiona lakog lanca 108, 109, 110, 111, 112, 114, 116, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 131, 137, 138, 140, 141, 142, 143, 145, 147, 149, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 176, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 187, 188, 189, 190, 191, 193, 195, 197, 199, 200, 202, 203, 204, 205, 206, 207, 208, 210, 211, 212, 213, omogućavaju modifikaciju FcγR vezujućih osobina, efektorne funkcije i potencijalno kliničkih osobina antitela.

[0101] Naročito, varijante koje menjaju vezivanje za jedan ili više humanih Fc receptora mogu da sadrže aminokiselinsku modifikaciju u konstantnom regionu teškog lanca, kao što je ovde opisano, izabranu iz grupe koju čine 118K, 118E, 118Y, 119R, 119E, 119Y, 120R, 120E, 120I, 121 E, 121Y, 121H, 122E, 122R, 124K, 124E, 124Y, 126K, 126D, 129L, 129D, 131G, 131T, 132D, 132R, 132L, 133R, 133E, 133L, 135I, 135E, 135K, 136E, 136K, 136I, 137E, 138S, 138R, 138D, 139I, 139E, 139K, 147A, 147E, 148Y, 148K, 150L, 150K, 150E, 151A, 151D, 152L, 152K, 153L, 153D, 155E, 155K, 155I, 157E, 157K, 157Y, 159K, 159D, 159L, 160K, 160E, 160Y, 161D, 162D, 162K, 162Y, 163R, 164R, 164E, 164Y, 165D, 165R, 165Y, 166D, 167A, 168L, 169E, 171G, 171H, 172K, 172L, 172E, 173T, 173D, 174E, 174K, 174Y, 175D, 175L, 176D, 176R, 176L, 177R, 177E, 177Y, 178D, 179K, 179Y, 179E, 180K, 180L, 180E, 183T, 187I, 187K, 187E, 188I, 189D, 189G, 190I, 190K, 190E, 191D, 191R, 191Y, 192N, 192R, 192L, 193F, 193E, 194R, 194D, 195R, 195D, 195Y, 196K, 196D, 196L, 197R, 197E, 197Y, 198L, 199T, 199D, 199K, 201E, 201K, 201L, 203D, 203L, 203K, 205D, 205L, 206A, 206E, 207K, 207D, 208R, 208E, 208Y, 209E, 209K, 209Y, 210L, 210E, 210Y, 211R, 211E, 211Y, 212Q, 212K, 212H, 212L, 212Y, 213N, 213E, 213H, 213L, 213Y, 214N, 214E, 214H, 214L, 214Y, 216N, 216K, 216H, 216L, 216Y, 217D, 217H, 217A, 217V, 217G, 218D, 218E, 218Q, 218T, 218H, 218L, 218Y, 219D, 219E, 219Q, 219K, 219T, 219H, 219L, 219I, 2I9Y, 205A, 210A, 213A, 214A, 218A, 221K, 221Y, 221E, 221N, 221Q, 221K, 221S, 221T, 221H, 221 A, 221V, 221L, 221I, 221F, 221M, 221W, 221P, 221G, 222E, 222Y, 222D, 222N, 222Q, 222R, 222S, 222T, 222H, 222V, 222L, 222I, 222F, 222M, 222W, 222P, 222G, 222A, 223D, 223N, 223Q, 223R, 223S, 223H, 223A, 223V, 223L, 223I, 223F, 223M, 223Y, 223W, 223P, 223G, 223E, 223K, 224D, 224N, 224Q, 224K, 224R, 224S, 224T, 224V, 224L, 224I, 224F, 224M, 224W, 224P, 224G, 224E, 224Y, 224A, 225D, 225N, 225Q, 225R, 225S, 225H, 225A, 225V, 225L, 225L, 225F, 225M, 225Y, 225P, 225G, 225E, 225K, 225W, 226S, 227E, 227K, 227Y, 227G, 227D, 227N, 227Q, 227R, 227S, 227T, 227H, 227A, 227V, 227L, 227I, 227F, 227M, 227W, 228K, 228Y, 228G, 228D, 228N, 228Q, 228R, 228T, 228H, 228A, 228V, 228L, 228I, 228F, 228M, 228W, 229S, 230A, 230E, 230Y, 230G, 230D, 230N, 230Q, 230K, 230R, 230S, 230T, 230H, 230V, 230L, 230I, 230F, 230M, 230W, 231K, 231P, 231D, 231N, 231Q, 231R, 231S, 231T, 231H, 231V, 231L, 231I, 231F, 231M, 231W, 232E, 232K, 232Y, 232G, 232D, 232N, 232Q, 232R, 232S, 232T, 232H, 232A, 232V, 232L, 232I, 232F, 232M, 232W, 233D, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233H, 233A, 233V, 233L, 233I, 233F, 233M, 233Y, 233W, 233G, 234D, 234E, 234N, 234Q, 234T, 234H, 234Y, 234I, 234V, 234F, 234K, 234R, 234S, 234A, 234M, 234G, 235D, 235S, 235N, 235Q, 235T, 235H, 235Y, 2351, 235V, 235F, 235E, 235K, 235R, 235A, 235M, 235W, 235P, 235G, 236D, 236E, 236N, 236Q, 236K, 236R, 236S, 236T, 236H, 236A, 236V, 236L, 236I, 236F, 236M, 236Y, 236W i 236P, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

[0102] Naročito, varijante koje menjaju vezivanje za jedan ili više humanih Fc receptora mogu da sadrže aminokiselinsku modifikaciju u konstantnom regionu lakog lanca, kao što je ovde opisano, izabranu iz grupe koju čine 108D, 108I, 108Q, 109D, 109P, 109R, 110E, 110I, 110K, 111E, 111K, 111L, 112E, 112R, 112Y, 114D, 114I, 114K, 116T, 121D, 122R, 122S, 122Y, 123L, 123R, 124E, 125E, 125K, 126D, 126L, 126Q, 127A, 127D, 127K, 128N, 129E, 129I, 129K, 131T, 137K, 137S, 138D, 138K, 138L, 140E, 140H, 140K, 141E, 141K, 142D, 142G, 142L, 143A, 143L, 143R, 145D, 145T, 145Y, 147A, 147E, 147K, 149D, 149Y, 150A, 151I, 151K, 152L, 152R, 152S, 153D, 153H, 153S, 154E, 154R, 154V, 155E, 155I, 155K, 156A, 156D, 156R, 157N, 158D, 158L, 158R, 159E, 159K, 159L, 160K, 160V, 161K, 161L, 162T, 163E, 163K, 163T, 164Q, 165K, 165P, 165Y, 166E, 166M, 166S, 167K, 167L, 168K, 168Q, 168Y, 169D, 169H, 169S, 170I, 170N, 170R, 171A, 171N, 171V, 172E, 172I, 172K, 173K, 173L, 173Q, 174A, 176T, 180E, 180K, 180S, 181K, 182E, 182R, 182T, 183D, 183L, 183E, 184E, 184K, 184Y, 185I, 185Q, 185R, 187K, 187Y, 188E, 188S, 188Y, 189D, 189K, 189Y, 190E, 190L, 190R, 191E, 191R, 191S, 193E, 193K, 193S, 195I, 195K, 195Q, 197E, 197K, 197L, 199E, 199K, 199Y, 200S, 202D, 202R, 202Y, 203D, 203L, 203R, 204T, 205E, 205K, 206E, 206I, 206K, 207A, 207E, 207L, 208E, 208K, 208T, 210A, 210E, 210K, 211A, 211E, 211P, 212E, 212K, 212T, 213L, 213R, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

[0103] Dodatne supstitucije koje se takođe mogu koristiti obuhvataju druge supstitucije koje moduliraju afinitet za Fc receptor, FcγR-posredovanu efektornu funkciju i/ili efektornu funkciju posredovanu preko komplementa i obuhvataju, ali bez ograničenja na, 298A, 298T, 326A, 326D, 326E, 326W, 326Y, 333A, 333S, 334L i 334A (SAD 6,737,056; Shields et al, Journal of Biological Chemistry, 2001, 276(9):6591-6604; SAD 6,528,624; Idusogie et al., 2001, J. Immunology 166:2571-2572), 247L, 255L, 270E, 392T, 396L i 421K (SAD 2005/0037000; SAD 2005/0064514) i 280H, 280Q i 280Y (SAD 2004/0002587).

[0104] U drugim varijantama, antitela koja su ovde opisana mogu biti spojena sa varijantama konstantnog teškog lanca koje menjaju vezivanje FcRn. One obuhvataju modifikacije koje modifikuju afinitet za FcRn na način specifičan za pH. Naročito, varijante koje povećavaju vezivanje Fc za FcRn obuhvataju, ali bez ograničenja na: 250E, 250Q, 428L, 428F, 250Q/428L (Hinton et al., 2004, J. Biol. Chem.279(8): 6213-6216, Hinton et al.2006 Journal of Immunology 176:346-356, SAD 2005/0276799, PCT WO 2004/035752, PCT WO 2004/092219, SAD 2005/0014934, SAD 2005/0032114, PCT WO 2005/037867, SAD 2005/0226864), 256A, 272A, 286A, 305A, 307A, 311A, 312A, 376A, 378Q, 380A, 382A, 434A (Shields et al, Journal of Biological Chemistry, 2001, 276(9):6591-6604, SAD 2005/0118174, SAD 6737056, SAD 2006/0194291, SAD 2006/0194957, PCT WO 2006/031370, SAD 2006/0067930), 252F, 252T, 252Y, 252W, 254T, 256S, 256R, 256Q, 256E, 256D, 256T, 309P, 311S, 433R, 433S, 433I, 433P, 433Q, 434H, 434F, 434Y, 252Y/254T/256E, 433K/434F/436H, 308T/309P/311S (Dall Acqua et al. Journal of Immunology, 2002, 169:5171-5180, SAD 7083784, PCT WO 1997/034631, PCT WO 2002/060919, SAD 2006/0198840), 257C, 257M, 257L, 257N, 257Y, 279E, 279Q, 279Y, inserciju Ser posle 281, 283F, 284E, 306Y, 307V, 308F, 308Y 311 V, 385H, 385N, (PCT WO 2006/053301, SAD 2006/0173170, SAD 2007/0135620) 204D, 284E, 285E, 286D i 290E (PCT WO 2005/047327).

[0105] Antitela mogu da sadrže izotipske modifikacije, to jest modifikacije u matičnom IgG prema aminokiselinskom tipu u drugom IgG. Na primer kao što je ilustrovano na Slici 3, IgG1/IgG3 hibridna varijanta može biti konstruisana supstitucijom IgG1 položaja u CH2 i/ili CH3 regionu sa aminokiselinama iz IgG3 na položajima gde se dva izotipa razlikuju. Na taj način, varijanta hibridnog IgG antitela može biti konstruisana tako da sadrži jednu ili više supstitucija izabranih iz grupe koju čine: 274Q, 276K, 300F, 339T, 356E, 358M, 384S, 392N, 397M, 422I, 435R i 436F. IgG1/IgG2 hibridna varijanta može biti konstruisana supstitucijom IgG2 položaja u CH2 i/ili CH3 regionu sa aminokiselinama iz IgG1 na položajima gde se dva izotipa razlikuju. Na taj način, varijanta hibridnog IgG antitela može biti konstruisana tako da sadrži jednu ili više modifikacija izabranih iz grupe koju čine 233E, 234L, 235L, -236G (s obzirom na inserciju glicina na položaju 236) i 327A.

4

Modifikacije glikoforme

[0106] Mnogi polipeptidi, uključujući antitela, su podvrgnuti različitim post-translacionim modifikacijama uključujući ugljenohidratne grupe, kao što je glikozilacija sa oligosaharidima. Postoji nekoliko faktora koji mogu da utiču na glikozilaciju. Vrsta, tkivo i ćelijski tip su svi pokazani kao važni za način na koji se glikozilacija javlja. Pored toga, vanćelijska sredina, preko promenjenih uslova kulture kao što je koncentracija u serumu, može imati direktan efekat na glikozilaciju (Lifely et al., 1995, Glycobiology 5(8): 813-822).

[0107] Sva antitela sadrže ugljeni hidrat na konzervativnim položajima u konstantnim regionima teškog lanca. Svaki izotip antitela ima jasnu raznovrsnost N-vezanih ugljenohidratnih struktura. Osim što je ugljeni hidrat vezan za težak lanac, do 30% humanih IgGs imaju glikozilovani Fab region. IgG ima jedan N-vezani ugljeni hidrat u obliku dve antene na Asn297 iz CH2 domena. Za IgG iz seruma ili proizveden ex vivo u hibridomima ili konstruisanim ćelijama, IgG su heterogeni u vezi sa ugljenim hidratom vezanim za Asn297 (Jefferis et al., 1998, Immunol. Rev. 163: 59-76; Wright et al., 1997, Trends Biotech 15:26-32). Za humani IgG, oligosaharidno jezgro se normalno sastoji od GlcNAc2Man3GlcNAc, sa različitim brojevima spoljašnjih ostataka.

[0108] Ugljenohidratne grupe antitela prema predstavljenom pronalasku biće opisane u vezi sa uobičajeno korišćenom nomenklaturom za opis oligosaharida. Prikaz hemije ugljenih hidrata koja koristi ovu nomenklaturu može se naći u Hubbard et al. 1981, Ann. Rev. Biochem. 50:555-583. Ova nomenklatura obuhvata, na primer, Man, koji predstavlja manozu; GlcNAc, koji predstavlja 2-N-acetilglukozamin; Gal koji predstavlja galaktozu; Fuc za fukozu; i Glc, koji predstavlja glukozu. Sialinske kiseline su opisane skraćeno kao NeuNAc, za 5-N-acetilneuraminsku kiselinu i NeuNGc za 5-glikolilneuraminsku.

[0109] Termin "glikozilacija" označava vezivanje oligosaharida (ugljeni hidrati koji sadrže dva ili više prosta šećera vezana međusobno npr. od dva do oko dvanaest protih šećera vezanih međusobno) za glikoprotein. Oligosaharidni bočni lanci su tipično vezani za osnovni lanac glikoproteina preko N- ili O-veza. Oligosaharidi antitela prema predstavljenom pronalasku koji se generalno javljaju su vezani za CH2 domen Fc regiona kao N-vezani oligosaharidi. "N-vezana glikozilacija" označava vezivanje ugljenohidratne grupe za asparaginski ostatak u glikoproteinskom lancu. Stručnjaku iz date oblasti tehnike će biti jasno da, na primer, svaki od mišjih IgG1, IgG2a, IgG2b i IgG3 kao i humanih IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA i IgD CH2 domena ima jedno mesto za N-vezanu glikozilaciju na aminokiselinskom ostatku 297 (Kabat et al. Sequences of Proteins of Immunological Interest, 1991).

[0110] Za svrhe korišćenja ovde, "zrela ugljenohidratna struktura jezgra" označava obrađenu ugljenohidratnu strukturu jezgra vezanu za Fc region koji se generalno sastoji od sledeće ugljenohidratne strukture GlcNAc(fukoza)-Glc-NAc-Man-(Man-GlcNAc)2koja je tipična za oligosaharide u obliku dve antene. Zrela ugljenohidratna struktura jezgra je vezana za Fc region glikoproteina, generalno preko N-veze za Asn297 iz CH2 domena Fc regiona. "Račvajući GlcNAc" je GlcNAc ostatak vezan za β1,4 manozu zrele ugljenohidratne strukture jezgra. Račvajući GlcNAc može biti enzimatski vezan za zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra preko enzima β(1,4)-N-acetilglukozaminiltransferaze III (GnTIII). CHO ćelije normalno ne ekprimiraju GnTIII (Stanley et al., 1984, J. Biol. Chem. 261: 13370-13378), ali mogu biti konstruisane tako da to čine (Umana et al., 1999, Nature Biotech.17:176-180).

[0111] Predstavljeni pronalazak razmatra antitela kao što su definisana u patentnim zahtevima koja sadrže modifikovane glikoforme ili konstruisane glikoforme. "Modifikovana glikoforma" ili "konstruisana glikoforma" kao što je ovde korišćena označava ugljenohidratnu kompoziciju koja je kovalentno vezana za protein, na primer antitelo, pri čemu se navedena ugljenohidratna kompozicija hemijski razlikuje od one kod matičnog proteina. Konstruisane glikoforme mogu biti korisne za različite namene, uključujući, ali bez ograničenja na, pojačanje ili smanjenje FcγR-posredovane efektorne funkcije. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti modifikovana tako da kontrolišu nivo fukozilovanih i/ili račvajućih oligosaharida koji su kovalentno vezani za Fc region.

[0112] Istorijski, antitela proizvedena u ćelijama jajnika kineskog hrčka (CHO), jednom od najčešće korišćenih industrijskih domaćina, sadrže u populaciji oko 2 do 6% onih koja nisu fukozilovana. YB2/0 (mijelom pacova) i Lec 13 ćelijska linija (mutant lektina CHO linije koji ima deficijenciju GDP-manoza 4,6 dehidrataze što dovodi do deficijencije GDP-fukoze ili GDP-šećernih intermedijera koji su supstrat za α1,6-fukoziltransferazu (Ripka et al., 1986), međutim, mogu da proizvode antitela sa 78% do 98% nefukozilovanih vrsta. Nažalost, prinos antitela iz ovih ćelija je ekstremno slab i prema tome ove ćelijske linije nisu korisne za komercijalno dobijanje terapeutskih proizvoda antitela. FUT8 gen kodira enzim α1,6-fukoziltransferazu koji katalizuje prenos fukozil ostatka sa GDP-fukoze na položaj 6 iz Asnvezanog (N-vezanog) GlcNac iz N-glikana (Yanagidani et al., 1997, J Biochem 121:626-632). Poznato je da je α1 ,6 fukoziltransferaza jedini enzim odgovoran za dodavanje fukoze na N-vezani ugljeni hidrat oblika dve antene na Asn297 u CH2 domenu IgG antitela.

4

[0113] Niz različitih postupaka je dobro poznat u tehnici za stvaranje modifikovanih glikoformi (Umaña et al., 1999, Nat Biotechnol 17:176-180; Davies et al., 2001, Biotechnol Bioeng 74:288-294; Shields et al., 2002, J Biol Chem 277: 26733-26740; Shinkawa et al., 2003, J Biol Chem. 278:3466-3473); (SAD 6,602,684; SAD 2003/0157108; SAD 2003/0003097; PCT WO 00/61739A1; PCT WO 01/29246A1; PCT WO 02/31140A1; PCT WO 02/30954A1); Yamane-Ohnuki et al., 2004, Biotechnology and Bioengineering 87(5):614-621; (Potelligent™ technology [Biowa, Inc., Princeton, NJ]; GlycoMAb™ glikozilacione inženjerske tehnologije [GLYCART biotechnology AG, Zürich, Switzerland]). Ove tehnike kontrolišu nivo fukozilovanih i/ili račvajućih oligosaharida koji su kovalentno vezani za Fc region, na primer preko ekspresije IgG u različitim organizmima ili ćelijskim linijama, konstruisani ili na drugi način (na primer Lec-13 CHO ćelije ili ćelije hiridoma pacova YB2/0), putem regulacije enzima uključenih u puteve glikozilacije (na primer FUT8 [α1,6-fukozilltransferaza] i/ili β1-4-N-acetilglukozaminiltransferaza III [GnTIII]), ili preko modifikacije ugljenog hidrata (jednog ili više) pošto je eksprimiran IgG.

[0114] Drugi postupci za modifikaciju glikoformi antitela prema pronalasku obuhvataju upotrebu gliko-konstruisanih sojeva kvasca (Li et al., 2006, Nature Biotechnology 24(2):210-215), mahovine (Nechansky et al., 2007, Mol Immunjol 44(7): 1826-8) i biljaka (Cox et al., 2006, Nat Biotechnol 24(12):1591-7). Postupci za modifikaciju glikoformi obuhvataju, ali bez ograničenja na, upotrebu gliko-konstruisanog soja kvasca Pichia pastoris (Li et al., 2006, Nature Biotechnology 24(2):210-215), gliko-konstruisanog soja mahovine Physcomitrella patens u kome su uklonjeni geni za enzime β1,2-ksiloziltransferazu i/ili α1,3-fukoziltransferazu (Nechansky et al., 2007, Mol Immunjol 44(7):1826-8), i upotrebu RNK interferencije za inhibiciju endogene alfa-1,3-fukoziltransferaze i/ili beta-1,2-ksiloziltransferaze u vodenoj biljci Lemna minor (Cox et al., 2006, Nat Biotechnol 24(12):1591-7).

[0115] Modifikovana ili konstruisana glikoforma se tipično odnosi na različiti ugljeni hidrat ili oligosaharid; na taj način, na primer antitelo može da sadrži konstruisanu glikoformu. Alternativno, konstruisana glikoforma može da se odnosi na antitelo koje sadrži različiti ugljeni hidrat ili oligosaharid. Za svrhe modifikovanih glikoformi koje su ovde opisane, "matično antitelo" je glikozilovano antitelo koje ima istu aminokiselinsku sekvencu i zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra kao konstruisana glikoforma prema predstavljenom pronalasku, osim što je fukoza vezana za zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra matičnog antitela. Na primer, u kompoziciji koja sadrži matični glikoprotein oko 50-100% ili oko 70-

4

100% matičnog glikoproteina sadrži zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra koja ima za sebe vezanu fukozu.

[0116] Predstavljeni pronalazak daje kompoziciju koja sadrži množinu glikozilovanih antitela kao što su definisana u patentnim zahtevima gde oko 80-100% antitela u kompoziciji sadrži zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra kojoj nedostaje fukoza i najpoželjnije oko 90-99% antitela u kompoziciji nedostaje fukoza vezana za zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra. Antitelo koje je ovde opisano u kompoziciji može da sadrži zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra kojoj nedostaje fukoza i dodatno da sadrži najmanje jednu aminokiselinsku modifikaciju u Fc regionu. Kombinacija konstruisane glikoforme i aminokiselinske modifikacije daje optimalne osobine vezivanja antitela za Fc receptor.

Optimizovane osobine antitela

[0117] Ovde su opisane varijante antitela koje su optimizovane za određeni broj terapeutski relevantnih osobina. Varijanta antitela sadrži jednu ili više aminokiselinskih modifikacija u odnosu na matično antitelo, pri čemu navedena aminokiselinska modifikacija(e) obezbeđuje jednu ili više optimizovanih osobina. Na taj način, antitela mogu biti varijante antitela. Antitelo koje je ovde opisano razlikuje se u aminokiselinskoj sekvenci od njegovog matičnog antitela prema najmanje jednoj aminokiselinskoj modifikaciji. Na taj način, varijante antitela imaju najmanje jednu aminokiselinsku modifikaciju u poređenju sa matičnim. Alternativno, varijante antitela mogu imati više od jedne aminokiselinske modifikacije u poređenju sa matičnim, na primer od oko jedan do pedest aminokiselinskih modifikacija, poželjno od oko jedne do deset aminokiselinskih modifikacija, i najpoželjnije od oko jedne do oko pet aminokiselinskih modifikacija u poređenju sa matičnim. Na taj način, sekvence varijanti antitela i one od matičnih antitela su značajno homologe. Na primer, sekvence varijante antitela ovde će posedovati oko 80% homologije sa sekvencom matičnog antitela, poželjno najmanje oko 90% homologije i najpoželjnije najmanje oko 95% homologije.

[0118] Antitela mogu da sadrže aminokiselinske modifikacije koje obezbeđuju optimizovane osobine efektorne funkcije u odnosu na matično. Najpoželjnije supstitucije i optimizovane osobine efektorne funkcije su opisane u SAD 2004/0132101, PCT WO 2004/029207 i SAD 2005/0054832.

[0119] Osobine koje mogu biti optimizovane obuhvataju, ali bez ograničenja na, pojačani ili smanjeni afinitet za FcγR. Antitela su optimizovana tako da poseduju pojačani afinitet za humani aktivirajući FcγR, poželjno FcγRI, FcγRIIa, FcγRIIc, FcγRIIIa i FcγRIIIb,

4

najpoželjnije FcγRIIIa. Antitela su optimizovana tako da poseduju smanjeni afinitet za humani inhibitorni receptor FcγRIIb. Ove poželjne varijante su predviđene da obezbeđuju antitela sa pojačanim terapeutskim osobinama kod ljudi, na primer pojačanu efektornu funkciju i veću potenciju protiv kancera. Antitela su optimizovana tako da imaju smanjeni ili uklonjeni afinitet za humani FcγR, uključujući, ali bez ograničenja na, FcγRI, FcγRIIa, FcγRIIb, FcγRIIc, FcγRIIIa i FcγRIIIb. Ove varijante su predviđene da obezbeđuju antitela sa pojačanim terapeutskim osobinama kod ljudi, na primer smanjenu efektornu funkciju i smanjenu toksičnost. Antitela obezbeđuju afinitet za jedan ili više FcγRs, i pored toga sniženi afinitet za jedan ili više drugih FcγRs. Na primer, antitelo može imati pojačano vezivanje za FcγRIIIa, i pored toga smanjeno vezivanje za FcγRIIb. Alternativno, antitelo može imati pojačano vezivanje za FcγRIIa i FcγRI, pored toga smanjeno vezivanje za FcγRIIb. U sledećoj varijanti, antitelo može imati pojačani afinitet za FcγRIIb, pored toga smanjeni afinitet za jedan ili više aktivirajućih FcγRs.

[0120] Modifikacija poželjno pojačava afinitet vezivanja za jedan ili više FcγRs. "Veći afinitet", "poboljšani afinitet", "pojačani afinitet" ili "bolji afinitet" od matičnog imunoglobulina, kao što je ovde korišćen označava da se Fc varijanta vezuje za Fc receptor sa značajno većom ravnotežnom konstantom asocijacije (KA) ili nižom ravnotežnom konstantom disocijacije (KD) od matičnog polipeptida kada su količine varijante i matičnog polipeptida u testu vezivanja uglavnom iste. Na primer, Fc varijanta sa poboljšanim afinitetom vezivanja FcγR može da ispolji oko 5 puta do oko 1000 puta, npr. od oko 10 puta do oko 500 puta poboljšanje u afinitetu vezivanja Fc receptora u poređenju sa matičnim polipeptidom, gde je afinitet vezivanja Fc receptora određen, na primer, kao što je opisano u Primerima ovde. Prema tome, "smanjeni afinitet" u poređenju sa matičnim Fc polipeptidom kao što je ovde korišćen označava da se Fc varijanta vezuje za Fc receptor sa značajno nižom KA ili višom KD od matičnog polipeptida.

[0121] Podaci u predstavljenoj studiji ukazuju na to da se humani WT IgG1 vezuje za humani V158 FcγRIIIa sa afinitetom od približno 240 nM (Primer 1). Ovo je u skladu sa literaturom koja ukazuje na to je da je vezivanje približno 200-500 nM, kao što je određeno pomoću Biacore-a (210 nM kao što je pokazano u Okazaki et al, 2004, J Mol Bio 336:1239-49; 250 nM kao što je prikazano u Lazar et al, Proc Natl Acad Sci USA 1,03(11):4005-4010) i kalorimetrijom (530 nM, Okazaki et al, 2004, J Mol Bio 336:1239-49). Međutim, afinitet tako nizak kao što je 750 nM je izmeren u jednoj studiji (Ferrara et al., 2006, J Biol Chem 281 (8):5032-5036). Iako je vezivanje za F158 FcγRIIIa bilo niže od granične vrednosti 5 uM korišćene u predstavljenoj studiji, literatura ukazuje na to da se humani WT IgG1 vezuje za

4

humani F158 FcγRIIIa sa afinitetom od približno 3-5 uM, kao što je pokazano preko kalorimetrije (2.7 uM, u Okazaki et al, 2004, J Mol Bio 336:1239-49) i Biacore-a (5.0 uM, Ferrara et al., 2006, J Biol Chem 281(8):5032-5036).

[0122] Antitela mogu da sadrže optimizaciju Fc vezivanja za humani FcγR, međutim alternativno antitela mogu da poseduju pojačani ili smanjeni afinitet za FcγRs iz nehumanih organizama, uključujući, ali bez ograničenja na, glodare i nehumane primate. Antitela koja su optimizovana za vezivanje za nehumani FcγR mogu naći upotrebu u eksperimentisanju. Na primer, mišji modeli su dostupni za niz različitih bolesti koje omogućavaju testiranje osobina kao što su efikasnost, toksičnost i farmakokinetika za dati predloženi lek. Kao što je poznato u tehnici, ćelije kancera mogu biti graftovane ili injektirane u miševe tako da imitiraju humani kancer, postupak koji je označen kao ksenografting. Testiranje antitela koja sadrže antitela koja su optimizovana za jedan ili više mišjih FcγRs, može da obezbedi vredne informacije u vezi sa efikasnošću proteina, mehanizmom njegovog delovanja i slično. Antitela mogu takođe biti optimizovana za pojačanu funkcionalnost i/ili osobine rastvora u aglikozilovanom obliku. Aglikozilovana antitela vezuju Fc ligand sa većim afinitetom od aglikozilovanog oblika matičnog antitela. Navedeni Fc ligandi obuhvataju, ali bez ograničenja na, FcγRs, C1q, FcRn, i proteine A i G, i mogu biti iz bilo kog izvora uključujući, ali bez ograničenja na, čoveka, miša, pacova, zeca ili majmuna, poželjno čoveka. Antitela mogu biti optimizovana da budu stabilnija i/ili rastvorljivija od aglikozilovanog oblika matičnog antitela.

[0123] Antitela mogu da sadrže modifikacije koje moduliraju interakciju sa Fc ligandima osim FcγRs, uključujući, ali bez ograničenja na, proteine komplementa, FcRn i homologe Fc receptora (FcRHs). FcRHs obuhvataju, ali bez ograničenja na, FcRH1, FcRH2, FcRH3, FcRH4, FcRH5 i FcRH6 (Davis et al., 2002, Immunol. Reviews 190:123-136).

[0124] Poželjno, specifičnost Fc liganda antitela odrediće njegovu terapeutsku korist. Korist datog antitela za terapeutske svrhe zavisiće od epitopa ili oblika ciljnog antigena i bolesti ili indikacije koja se leči. Za neka ciljna mesta i indikacije, pojačane FcγR-posredovane efektorne funkcije mogu biti poželjne. Ovo može biti naročito povoljno za antitela protiv kancera. Na taj način, mogu se koristiti antitela koja sadrže antitela koja obezbeđuju pojačani afinitet za aktivaciju FcγRs i/ili smanjeni afinitet za inhibitorne FcγRs. Za neka ciljna mesta i indikacije, može biti dalje korisno koristiti antitela koja obezbeđuju diferencijalnu selektivnost za različite aktivirajuće FcγRs; na primer, u nekim slučajevima može biti poželjno pojačano vezivanje za FcγRIIa i FcγRIIIa, ali ne za FcγRI, dok u drugim slučajevima može biti poželjno pojačano vezivanje samo za FcγRIIa. Za određena ciljna mesta i indikacije, može biti poželjno koristiti antitela koja pojačavaju i FcγR-posredovane i

4

komplementom-posredovane efektorne funkcije, dok za druge slučajeve može biti povoljno koristiti antitela koja pojačavaju ili FcγR-posredovane ili komplementom-posredovane efektorne funkcije. Za neka ciljna mesta ili indikacije kancera, može biti povoljno smanjiti ili ukinuti jednu ili više efektornih funkcija, na primer ukidanje mogućnosti vezivanja za C1q, jednog ili više FcγR’s, FcRn, ili jednog ili više drugih Fc liganda. Za druga ciljna mesta i indikacije, može biti poželjno koristiti antitela koja obezbeđuju pojačano vezivanje za inhibitorni FcγRIIb, WT nivo, sniženo ili ukinuto vezivanje za aktivirajuće FcγRs. Ovo može biti naročito korisno, na primer, kada je cilj antitela da inhibira inflamaciju ili auto-imunu bolest, ili da modulira imuni sistem na neki način.

[0125] Jasno, značajan parametar koji određuje najkorisniju selektivnost datog antitela za lečenje date bolesti je kontekst antitela, to jest koji tip antitela se koristi. Na taj način, selektivnost ili specifičnost Fc liganda datog antitela obezbediće različite osobine u zavisnosti od toga da li on gradi antitelo ili antitela sa spojenim fuzionim ili konjugacionim partnerom. Na primer, toksin, radionukleotid ili drugi konjugati mogu biti manje toksični za normalne ćelije ako antitelo koje ih sadrži ima smanjeno ili ukinuto vezivanje za jedan ili više Fc liganada. Kao sledeći primer, u cilju inhibicije inflamacije ili auto-imune bolesti, može biti poželjno koristiti antitelo sa pojačanim afinitetom za aktivirajuće FcγRs, tako da ono veže ove FcγRs i spreči njihovu aktivaciju. Obrnuto, antitelo koje sadrži dva ili više Fc regiona sa pojačanim afinitetom za FcγRIIb može da istovremeno zauzme ovaj receptor na površini imunih ćelija, na taj način inhibirajući proliferaciju ovih ćelija. Budući da u nekim slučajevima antitela mogu da zauzmu svoj ciljni antigen na jednom ćelijskom tipu i pored toga zauzimaju FcγRs na posebnim ćelijama od ciljnog antigena, u drugim slučajevima može biti korisno zauzeti FcγRs na površini istih ćelija kao ciljni antigen. Na primer, ako antitelo ciljno deluje na antigen na ćeliji koja takođe eksprimira jedan ili više FcγRs, može biti korisno koristiti antitelo koje pojačava ili smanjuje vezivanje za FcγRs na površini te ćelije. Ovo može biti slučaj, na primer kada se antitelo koristi kao sredstvo protiv kancera, i istovremeno zauzimanje ciljnog antigena i FcγR na površini iste ćelije stimuliše događaje prenosa signala unutar ćelije koji imaju za rezultat inhibiciju rasta, apoptozu ili drugi antiproliferativni efekat. Alternativno, istovremeno zauzimanje antigena i FcγR na istoj ćeliji može biti korisno kada se antitelo koristi za modulaciju imunog sistema na neki način, pri čemu istovremeno zauzimanje ciljnog antigena i FcγR obezbeđuje izvestan proliferativni ili anti-proliferativni efekat. Slično, antitela koja sadrže dva ili vše Fc regiona mogu imati korist od antitela koja moduliraju selektivnost ili specifičnost FcγR za istovremeno zauzimanje FcγRs na površini iste ćelije.

[0126] Specifičnost Fc liganda antitela koja su ovde opisana može biti modulirana tako da se stvore različiti profili efektorne funkcije koji mogu biti pogodni za određene antigene epitope, indikacije ili populacije pacijenata. Slika 5 opisuje nekoliko poželjnih varijanti profila vezivanja za receptor koje obuhvataju poboljšanja, smanjenja ili nepostojanje efekta vezivanja za različite receptore, gde takve promene mogu biti korisne u određenim kontekstima. Profili vezivanja za receptor na Slici 5 mogu biti menjani za stepen povećanja ili smanjenja za naznačene receptore. Pored toga, naznačene promene vezivanja bi mogle biti u kontekstu dodatnih promena vezivanja za druge receptore kao što je C1q ili FcRn, na primer kombinovanjem sa uklanjanjem vezivanja za C1q da bi se isključila aktivacija komplementa, ili kombinovanjem sa pojačanim vezivanjem za C1q da bi se povećala aktivacija komplementa. Moguće su druge varijante sa drugim profilima vezivanja za receptor, navedeni profili vezivanja za receptor su primeri.

[0127] Prisustvo različitih polimorfnih oblika FcγRs obezbeđuje sledeći parametar koji utiče na terapeutsku korist antitela koja su ovde opisana. Dok specifičnost i selektivnost datog antitela za različite klase FcγRs značajno utiče na kapacitet antitela da ciljno deluje na dati antigen za lečenje date bolesti, specifičnost ili selektivnost antitela za različite polimorfne oblike ovih receptora može delimično da odredi koje istraživanje ili pre-klinički eksperimenti mogu biti odgovarajući za testiranje, i konačno koje populacije pacijenata mogu ili ne moraju da imaju odgovor na tretman. Na taj način, specifičnost ili selektivnost antitela za polimorfizme Fc liganda, uključujući, ali bez ograničenja na, polimorfizme FcγR, C1q, FcRn i FcRH, može se koristiti kao vodič za izbor odgovarajućih istraživanja i pre-kliničkih eksperimenata, dizajna kliničkog ispitivanja, izbora pacijenata, zavisnosti od doze i/ili drugih aspekata koji se tiču kliničkih ispitivanja.

Druge modifikacije

[0128] Antitela koja su ovde opisana mogu da sadrže jednu ili više modifikacija koje obezbeđuju optimizovane osobine koje nisu specifično povezane sa efektornom funkcijom samoj po sebi. Navedene modifikacije mogu biti aminokiselinske modifikacije, ili mogu biti modifikacije koje su napravljene enzimski ili hemijski. Takva modifikacija(e) verovatno obezbeđuje izvesno poboljšanje u antitelu, na primer povećanje u njegovoj stabilnosti, rastvorljivosti, funkciji ili kliničkoj upotrebi. Moguć je niz različitih poboljšanja koja mogu biti napravljena spajanjem antitela opisanih ovde sa dodatnim modifikacijama.

1

[0129] Varijabilni region antitela može biti sa zrelim afinitetom, to jest aminokiselinske modifikacije su napravljene u VH i/ili VL domenima antitela da bi se pojačalo vezivanje antitela za njegov ciljni antigen. Takvi tipovi modifikacija mogu da poboljšaju kinetiku asocijacije i/ili disocijacije za vezivanje za ciljni antigen. Druge modifikacije obuhvataju one koje poboljšavaju selektivnost za ciljni antigen u odnosu na alternativna ciljna mesta. One obuhvataju modifikacije koje poboljšavaju selektivnost za antigen eksprimiran na ciljnim u odnosu na ne-ciljne ćelije. Druga poboljšanja osobina za prepoznavanje ciljnog mesta mogu biti obezbeđena dodatnim modifikacijama. Takve osobine mogu da obuhvataju, ali bez ograničenja na, specifične kinetičke osobine (tj. kinetika asocijacije i disocijacije), selektivnost za određeno ciljno mesto u odnosu na alternativna ciljna mesta, i selektivnost za specifičan oblik ciljnog mesta u odnosu na alternativne oblike. Primeri obuhvataju varijante cele dužine u odnosu na splajs varijante, oblike na ćelijskoj površini u odnosu na rastvorljive oblike, selektivnost za različite polimorfne varijante ili selektivnost za specifične konformacione oblike ciljnog antigena.

[0130] Antitela koja su ovde opisana mogu da sadrže jednu ili više modifikacija koje obezbeđuju smanjenu ili povećanu internalizaciju antitela. Antitela se mogu koristiti ili kombinovati sa dodatnim modifikacijama u cilju smanjenja ćelijske internalizacije antitela koja se javlja preko interakcije sa jednim ili više Fc liganada. Moglo bi se očekivati da ova osobina pojača efektornu funkciju, i potencijalno smanji imunogenost antitela prema pronalasku. Alternativno, antitela se mogu koristiti direktno ili kombinovana sa dodatnim modifikacijama u cilju pojačanja ćelijske internalizacije antitela koja se javlja preko interakcije sa jednim ili više Fc liganada. Na primer, koristi se antitelo koje obezbeđuje pojačano vezivanje za FcγRI, koji je eksprimiran na dendritskim ćelijama i aktivira se rano u imunom odgovoru. Ova strategija bi mogla biti dalje pojačana kombinovanjem sa dodatnim modifikacijama, bilo unutar antitela ili u vezanom fuzionom ili konjugacionom partneru, koje stimulišu prepoznavanje i prikazivanje Fc peptidnih fragmenata od strane MHC molekula. Očekuje se da ove strategije pojačavaju obradu ciljnog antigena i na taj način poboljšavaju antigenost ciljnog antigena (Bonnerot and Amigorena, 1999, Immunol Rev. 172:279-84), stimulišu adaptivni imuni odgovor i veće ubijanje ciljnih ćelija od strane humanog imunog sistema. Ove strategije mogu biti naročito korisne kada je ciljni antigen skinut sa ćelijske površine. Dodatna primena ovih koncepata nastaje sa idiotipskim imunoterapijama vakcinom, kod kojih se klon-specifična antitela proizvedena od strane ćelija limfoma pacijenta koriste za vakcinaciju pacijenta.

2

[0131] Modifikacije su napravljene za poboljšanje biofizičkih osobina antitela, uključujući, ali bez ograničenja na stabilnost, rastvorljivost i oligomerno stanje. Modifikacije mogu da obuhvataju, na primer, supstitucije koje obezbeđuju povoljnije intramolekularne interakcije u antitelu tako da se obezbedi veća stabilnost, ili supstitucija izloženih nepolarnih aminokiselina sa polarnim aminokiselinama za veću rastvorljivost. Određeni broj optimizacionih ciljeva i postupaka opisan je u SAD 2004/0110226, koji može naći upotrebu za konstruisanje dodatnih modifikacija da bi se antitela dalje optimizovala. Antitela mogu takođe biti kombinovana sa dodatnim modifikacijama koje smanjuju oligomerno stanje ili veličinu, tako da je povećano prodiranje u tumor, ili su in vivo stope klirensa povećane prema želji.

[0132] Druge modifikacije antitela obuhvataju one koje omogućavaju specifično formiranje homodimernih ili homomultimernih molekula. Takve modifikacije obuhvataju, ali bez ograničenja na. konstruisane disulfide, kao i postupke hemijske modifikacije ili agregacije koji mogu da obezbede mehanizam za stvaranje kovalentnih homodimera ili homomultimera. Na primer, postupci za konstruisanje i sastavljanje takvih molekula su opisani u Kan et al., 2001, J. Immunol., 2001, 166: 1320-1326; Stevenson et al., 2002, Recent Results Cancer Res.

159: 104-12; US 5,681,566; Caron et al., 1992, J. Exp. Med.176:1191-1195, i Shopes, 1992, J. Immunol. 148(9):2918-22. Dodatne modifikacije varijanti obuhvataju one koje omogućavaju specifično formiranje heterodimernih, heteromultimernih, bifunkcionalnih i/ili multifunkcionalnih molekula. Takve modifikacije obuhvataju, ali bez ograničenja na, jednu ili više aminokiselinskih supstitucija u CH3 domenu, u kome supstitucije smanjuju formiranje homodimera i povećavaju formiranje heterodimera. Na primer, postupci za konstruisanje i sastavljanje takvih molekula opisani su u Atwell et al., 1997, J. Mol. Biol. 270(1): 26-35, i Carter et al., 2001, J. Immunol. Methods 248:7-15. Dodatne modifikacije obuhvataju modifikacije u zglobnom i CH3 domenima, u kojima modifikacije smanjuju sklonost ka formiranju dimera.

[0133] Antitela koja su ovde opisana mogu da sadrže modifikacije koje uklanjanju mesta za proteolitičku razgradnju. Ona mogu da obuhvataju, na primer, mesta za proteazu koja smanjuju proizvodne prinose, kao i mesta za proteazu koja razlažu primenjeni protein in vivo. Dodatne modifikacije su napravljene za uklanjanje mesta za kovalentnu razgradnju kao što su mesta za deamidaciju (tj. deamidacija glutaminil i asparaginil ostataka do odgovarajućih glutamil i aspartil ostataka), oksidaciju i proteolitičku razgradnju. Mesta za deamidaciju koja su naročito korisna za uklanjanje su ona koja imaju pojačanu sklonost za deamidaciju, uključujući, ali bez ograničenja na, asparaginil i glutamil ostatke nakon kojih slede glicini (NG i QG motivi, respektivno). U takvim slučajevima, supstitucija bilo kog ostatka može značajno da smanji tendenciju za deamidaciju. Uobičajena mesta za oksidaciju obuhvataju metioninske i cisteinske ostatke. Druge kovalentne modifikacije, koje mogu biti uvedene ili uklonjene, obuhvataju hidroksilaciju prolina i lizina, fosforilaciju hidroksil grupa seril ili treonil ostataka, metilaciju -amino grupa bočnih lanaca lizina, arginina i histidina (T.E. Creighton, Proteins: Structure and Molecular Properties, W.H. Freeman & Co., San Francisco, pp. 79-86 (1983)), acetilaciju N-terminalnog amina i amidaciju bilo koje C-terminalne karboksil grupe. Dodatne modifikacije takođe mogu da obuhvataju, ali bez ograničenja na, post-translacione modifikacije kao što su N-vezana ili O-vezana glikozilacija i fosforilacija.

[0134] Modifikacije mogu da obuhvataju one koje poboljšavaju ekspresiju i/ili prečišćavanje prinosa iz domaćina ili ćelija domaćina koje se obično koriste za proizvodnju bioloških sredstava. Oni obuhvataju, ali bez ograničenja na, sisarske ćelijske linije (npr. CHO), ćelijske linije kvasca, bakterijske ćelijske linije i biljke. Dodatne modifikacije obuhvataju modifikacije koje uklanjaju ili smanjuju sposobnost teških lanaca da formiraju inter-lančane disulfidne veze. Dodatne modifikacije obuhvataju modifikacije koje uklanjaju ili smanjuju sposobnost teških lanaca da formiraju intra-lančane disulfidne veze.

[0135] Antitela mogu da sadrže modifikacije koje obuhvataju upotrebu neprirodnih aminokiselina ugrađenih upotrebom, na primer, tehnologija koje su razvili Schultz i kolege, uključujući, ali bez ograničenja na, postupke koje su opisali Cropp & Shultz, 2004, Trends Genet. 20(12):625-30, Anderson et al., 2004, Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101(2):7566-71, Zhang et al., 2003, 303(5656):371-3 i Chin et al., 2003, Science 301(5635):964-7. Ove modifikacije omogućavaju manipulaciju različitim funkcionalnim, biofizičkim, imunološkim ili proizvodnim osobinama koje su razmatrane u prethodnom tekstu. Ove modifikacije omogućavaju dodatnu hemijsku modifikaciju za druge namene. Druge modifikacije su razmatrane ovde. Na primer, antitela prema pronalasku mogu biti be vezana za jedan od različitih neproteinskih polimera, npr., polietilen glikol (PEG), polipropilen glikol, polioksialkilene ili kopolimere polietilen glikola i polipropilen glikola. Dodatne aminokiselinske modifikacije mogu biti napravljene da bi omogućile specifičnu ili nespecifičnu hemijsku ili post-translacionu modifikaciju antitela. Takve modifikacije, obuhvataju, ali bez ograničenja na, PEGilaciju i glikozilaciju. Specifične supstitucije koje se mogu koristiti za omogućavanje PEGilacije obuhvataju, ali bez ograničenja na, uvođenje novih cisteinskih ostataka ili neprirodnih aminokiselina tako da se efikasni i specifični hemijski postupci za spajanje mogu koristiti za vezivanje PEG ili druge polimerne grupe.

4

Uvođenje specifilčnih glikozilacionih mesta može se postići uvođenjem novih N-X-T/S sekvenci u antitela.

[0136] Kovalentne modifikacije antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti izvedene post-translaciono. Na primer, nekoliko tipova kovalentnih modifikacija antitela su uvedene u molekul reakcijom specifičnih aminokiselinskih ostataka antitela sa organskim derivatizujućim sredstvom koje je sposobno da reaguje sa izabranim bočnim lancima ili N- ili C-terminalnim ostacima.

[0137] Kovalentna modifikacija antitela prema pronalasku može da sadrži dodavanje jedne ili više obeleživača. Termin "grupa za obeležavanje" označava detektabilni obeleživač. Grupa za obeležavanje može biti spojena za antitelo preko spejsera različitih dužina za smanjenje potencijalne prostorne smetnje. Različiti postupci za obeležavanje proteina su poznati u tehnici i mogu se koristiti u izvođenju predstavljenog pronalaska. Uopšteno, obeleživači spadaju u različite klase, u zavisnosti od testa u kome će se detektovati: a) izotopski obeleživači, koji mogu biti radioaktivni ili teški izotopi; b) magnetni obeleživači (npr., magnetne čestice); c) redoks aktivne grupe; d) optičke boje; enzimatske grupe (npr. hrenova peroksidaza, β-galaktozidaza, luciferaza, alkalna fosfataza); e) biotinilovane grupe; i f) unapred određeni polipeptidni epitopi koje prepoznaje sekundarni reporter (npr., leucin „zipper“ par sekvenci, vezujuća mesta za sekundarna antitela, domeni za vezivanje metala, tagovi epitopa, itd.). Grupa za obeležavanje može biti spojena za antitelo preko spejsera različitih dužina da bi se smanjila potencijalna prostorna smetnja. Različiti postupci za obeležavanje proteina su poznati u tehnici i mogu se koristiti u izvođenju predstavljenog pronalaska. Specifični obeleživači obuhvataju optičke boje, uključujući, ali bez ograničenja na, hromofore, fosfore i fluorofore, pri čemu su poslednje navedene specifične u mnogim slučajevima. Fluorofore mogu biti ili "mali molekul" fluore ili proteinske fluore. "Fluorescentni obeleživač" označava svaki molekul koji može biti detektovan preko njegovih svojstvenih fluorescentnih osobina.

Konjugati i fuzije antitela

[0138] Antitela prema pronalasku mogu biti "fuzioni proteini" antitela, nekad označeni ovde kao "konjugati antitela". Fuzioni partner ili partner za konjugaciju može biti proteinski ili neproteinski; pri čemu je poslednji generalno stvoren upotrebom funkcionalnih grupa na antitelu i na partneru za konjugaciju. Konjugacioni i fuzioni partneri mogu biti bilo koji molekul, uključujući hemijska jedinjenja male molekule i polipeptide. Na primer, niz različitih konjugata antitela i postupaka je opisan u Trail et al., 1999, Curr. Opin. Immunol.

11:584-588. Mogući konjugacioni parneri obuhvataju, ali bez ograničenja na, citokine, citotoksična sredstva, toksine, radioizotope, hemoterapeutsko sredstvo, anti-angiogena sredstva, inhibitore tirozin kinaze i druga terapeutski aktivna sredstva. Konjugacioni partneri mogu biti razmatrani više kao korisni teret, to jest da je cilj konjugata ciljna isporuka konjugacionog partnera do ciljne ćelije, na primer ćelije kancera ili imune ćelije, od strane antitela. Na taj način, na primer, konjugacija toksina za antitelo ima za cilj isporuku navedenog toksina do ćelija koje eksprimiraju ciljni antigen. Kao što će biti jasno stručnjacima iz date oblasti tehnike, u realnosti koncepti i definicije fuzije i konjugata se preklapaju. Označavanje antitela kao fuzije ili konjugata ne bi trebalo da ga ograniči na bilo koju određenu varijantu predstavljenog pronalaska. Radije, ovi termini se koriste u širem smislu za pružanje širokog koncepta da svako antitelo prema predstavljenom pronalasku može biti vezano genetički, hemijski ili na drugi način, za jedan ili više polipeptida ili molekula da bi se obezbedila izvesna poželjna osobina.

[0139] Pogodni konjugati obuhvataju, ali bez ograničenja na, obeleživače kao što su opisani u daljem tekstu, lekove i citotoksična sredstva uključujući, ali bez ograničenja na, citotoksične lekove (npr., hemoterapeutska sredstva) ili toksine ili aktivne fragmente takvih toksina. Pogodni toksini i njihovi odgovarajući fragmenti uključuju A lanac difterije, A lanac egzotoksina, A lanac ricina, A lanac abrina, kurcin, krotin, fenomicin, enomicin i slično. Citotoksična sredstva takođe obuhvataju radioaktivne hemikalije napravljene konjugacijom radioizotopa za antitela, ili vezivanjem radionuklida za helatirajuće sredstvo koje je kovalentno vezano za antitelo. Dodatne varijante koriste kaliheamicin, auristatine, geldanamicin, majtanzin i duokarmicine i analoge; za poslednje navedene pogledati SAD 2003/0050331.

[0140] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti fuzionisana ili konjugovana za citokin. "Citokin" kao što je ovde korišćen označava generički termin za proteine koje oslobađa jedna populacija ćelija koji deluju na drugu ćeliju kao inter-ćelijski posredinici. Na primer, kao što je opisano u Penichet et al., 2001, J. Immunol. Methods 248:91-101, citokini mogu biti fuzionisani za antitelo da bi se obezbedio niz poželjnih osobina. Primeri takvih citokina su limfokini, monokini i uobičajeni polipeptidni hormoni. Uključeni među citokine su hormon rasta kao što je humani hormon rasta, N-metionil humani hormon rasta i goveđi hormon rasta; paratiroidni hormon; tiroksin; insulin; proinsulin; relaksin; prorelaksin; glikoproteinski hormoni kao što su folikulo stimulirajući hormon (FSH), tiroidni stimulirajući hormon (TSH) i luteinizirajući hormon (LH); hepatični hormon rasta; faktor rasta fibroblasta; prolaktin; placentalni laktogen; faktor alfa i beta nekroze tumora; supstanca koja inhibira mulerijan; peptid povezan sa mišjim gonadotropinom; inhibin; aktivin; vaskularni endotelijalni faktor rasta; integrin; trombopoietin (TPO); faktori rasta nerava kao što je NGF-beta; faktor rasta trombocita; transformišući faktori rasta (TGFs) kao što je TGF-alfa i TGF-beta; insulinu-sličan faktor rasta I i II; eritropoietin (EPO); osteoinduktivni faktori; interferoni kao što je interferon-alfa, beta i -gama; faktori stimulacije kolonija (CSFs) kao što su CSF makrofaga (M-CSF); CSF granulocita-makrofaga (GM-CSF); i CSF granulocita (G-CSF); interleukini (ILs) kao što su IL-1, IL-lalfa, IL-2, IL-3, IL-4, IL-5, IL-6, IL-7, IL-8, IL-9, IL-10, IL-11, IL-12; IL-15, faktor nekroze tumora kao što je TNF-alfa ili TNF-beta; C5a; i drugi polipeptidni faktori uključujući LIF i „kit“ ligand (KL). Kao što je ovde korišćen, termin citokin obuhvata proteine iz prirodnih izvora ili iz rekombinantne ćelijske kulture i biološki aktivne ekvivalente citokina nativne sekvence.

[0141] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti fuzionisana, konjugovana ili funkcionalno vezana za toksin, uključujući, ali bez ograničenja na, toksine male molekule i enzimatski aktivne toksine bakterijskog, gljivičnog, biljnog ili životinjskog porekla, uključujući njihove fragmente i/ili varijante. Na primer, niz različitih imunotoksina i postupaka sa imunotoksinima je opisan u Thrush et al., 1996, Ann. Rev. Immunol. 14:49-71. Toksini mali molekuli obuhvataju, ali bez ograničenja na, kaliheamicin, majtanzin (SAD 5,208,020), trihoten i CC1065. Antitelo prema pronalasku može biti konjugovano za jedan ili više molekula majtanzina (npr. oko 1 do oko 10 molekula majtanzina po molekulu antitela). Majtanzin može, na primer, biti preveden u May-SS-Me koji može biti redukovan u May-SH3 i da reaguje sa modifikovanim antitelom (Chari et al., 1992, Cancer Research 52: 127-131) da bi se stvorio konjugat majtanzinoid-antitelo. Drugi konjugat od interesa sadrži antitelo konjugovano za jedan ili više molekula kaliheamicina. Kaliheamicin porodica antibiotika sposobna je da proizvodi prekide dvolančane DNK u sub-pikomolarnim koncentracijama. Strukturni analozi kaliheamicina koji se mogu koristiti obuhvataju, ali bez ograničenja na, y1<1>, α2<1>, α3, N-acetil-γ1<1>, PSAG i Θ1<1>, (Hinman et al., 1993, Cancer Research 53:3336-3342; Lode et al., 1998, Cancer Research 58:2925-2928) (SAD 5,714,586; SAD 5,712,374; SAD 5,264,586; SAD 5,773,001). Analozi dolastatina 10 kao što je auristatin E (AE) i monometilauristatin E (MMAE) mogu naći upotrebu kao konjugati za antitela prema predstavljenom pronalasku (Doronina et al., 2003, Nat Biotechnol 21(7):778-84; Francisco et al., 2003 Blood 102(4):1458-65). Korisni enzimatski aktivni toksini uključuju, ali bez ograničenja na, lanac A difterije, nevezujuće aktivne fragmente toksina difterije, A lanac egzotoksina (iz Pseudomonas aeruginosa), A lanac ricina, A lanac abrina, A lanac modekcina, alfa-sarcin, proteine Aleurites fordii, proteine diantina, proteine Phytolaca americana (PAPI, PAPII i PAP-S), inhibitor Momordica charantia, kurcin, krotin, inhibitor Saponaria officinalis, gelonin, mitogelin, restriktocin, fenomicin, enomicin i trikotecene. Videti, na primer, PCT WO 93/21232. Takođe može biti razmatran konjugat između antitela prema predstavljenom pronalasku i jedinjenja sa nukleolitičkom aktivnošću, na primer ribonukleaza ili DNK endonukleaza kao što je deoksiribonukleaza (Dnaza).

[0142] Antitelo prema predstavljenom pronalasku može biti fuzionisano, konjugovano ili funkcionalno vezano za radioizotop da bi se formirao radiokonjugat. Različiti radioaktivni izotopi su dostupni za proizvodnju antitela radiokonjugata. Primeri obuhvataju, ali bez ograničenja na, At211, I131, I125, Y90, Re186, Re188, Sm153, Bi212, P32 i radioaktivne izotope Lu.

[0143] Antitelo prema predstavljenom pronalasku može biti konjugovano za "receptor" (kao što je streptavidin) za upotrebu u prethodnom ciljnom delovanju na tumor, pri čemu se konjugat antitela-receptora primenjuje na pacijenta, nakon čega sledi uklanjanje nevezanog konjugata iz cirkulacije upotrebom sredstva za čišćenje i zatim primenom "liganda" (npr. avidin) koji je konjugovan za citotoksično sredstvo (npr. radionukleotid). Antitelo može biti konjugovano ili funkcionalno vezano za enzim u cilju upotrebe terapije prolekom koja je posredovana preko enzima i zavisna od antitela (ADEPT). ADEPT se može koristiti konjugacijom ili funkcionalnim vezivanjem antitela za enzim za aktivaciju proleka koji prevodi prolek (npr. peptidil hemoterapeutsko sredstvo, videti PCT WO 81/01145) u aktivan lek protiv kancera. Videti, na primer, PCT WO 88/07378 i US 4,975,278. Enzimska komponenta imunokonjugata korisnog za ADEPT obuhvata svaki enzim koji je sposoban da deluje na prolek na takav način da ga prevodi u njegov aktivniji, citotoksičan oblik. Enzimi koji su korisni u postupku obuhvataju, ali bez ograničenja na, alkalnu fosfatazu korisnu za prevođenje prolekova koji sadrže fosfat u slobodne lekove; arilsulfatazu korisnu za prevođenje prolekova koji sadrže sulfat u slobodne lekove; citozin deaminazu korisnu za prevođenje netoksičnog 5-fluorocitozina u lek protiv kancera, 5-fluorouracil; proteaze, kao što je seracija proteaza, termolizin, subtilisin, karboksipeptidaze i katepsini (kao što su katepsini B i L), koji su korisni za prevođenje prolekova koji sadrže peptid u slobodne lekove; D-alanilkarboksipeptidaze, korisne za prevođenje prolekova koji sadrže D-aminokiselinske supstituente; enzimi za odsecanje ugljenih hidrata kao što je beta-galaktozidaza i neuraminidaza korisna za prevođenje glikozilovanih prolekova u slobodne lekove; betalaktamaza korisna za prevođenje lekova derivatizovanih sa alfa-laktamima u slobodne lekove; i penicil amidaze, kao što je penicilin V amidaza ili penicilin G amidaza, korisne za prevođenje lekova derivatizovanih na njihovim azotima amina sa fenoksiacetil ili fenilacetil grupama, respektivno, u slobodne lekove. Alternativno, antitela sa enzimatskom aktivnošću, takođe poznata u tehnici kao "abzimi", mogu se koristiti za prevođenje prolekova u slobodne aktivne lekove (videti, na primer, Massey, 1987, Nature 328: 457-458). Konjugati antitelaabzima mogu biti pripremljeni za primenu abzima na populaciju ćelija tumora. Niz različitih dodatnih konjugata može biti razmatran za antitela prema predstavljenom pronalasku. Niz različitih hemoterapeutskih sredstava, anti-angiogenih sredstava, inhibitora tirozin kinaze i drugih terapeutskih sredstava je opisan u daljem tekstu, koji mogu naći upotrebu kao konjugati antitela.

[0144] Takođe razmatrani kao fuzioni i konjugacioni partneri su Fc polipeptidi. Na taj način, antitelo može biti multimerni Fc polipeptid, koji sadrži dva ili više Fc regiona. Prednost takvog molekula je ta što obezbeđuje višestruka vezujuća mesta za Fc receptore sa jednim molekulom proteina. Fc regioni mogu biti vezani upotrebom pristupa hemijskog inženjeringa. Na primer, Fab i Fc mogu biti vezani tioetarskim vezama koje potiču sa cisteinskih ostataka u zglobnim regionima, stvarajući molekule kao što su FabFc2. Fc regioni mogu biti vezani upotrebom disulfidnog inženjeringa i/ili hemijskog unakrsnog vezivanja. Fc regioni mogu biti vezani genetički. Fc regioni u antitelu su vezani genetički za stvorene tandemno vezane Fc regione kao što je opisano u SAD 2005/0249723, koja je podneta 12/21/2004, pod naslovom "Fc polypeptides with novel Fc ligand binding sites,". Tandemno vezani Fc polipeptidi mogu da sadrže dva ili više Fc regiona, poželjno jedan do tri, najpoželjnije dva Fc regiona. Može biti povoljno ispitati određeni broj konstruisanih konstrukata u cilju dobijanja homo- ili heterotandemno vezanih antitela sa najpovoljnijim strukturnim i funkcionalnim osobinama. Tandemno vezana antitela mogu biti homo- tandemno vezana antitela, to jest antitelo jednog izotipa je fuzionisano genetički za drugo antitelo istog izotipa. Predviđeno je da zbog toga što postoje višestruka FchR, C1q, i/ili FcRn vezujuća mesta na tandemno vezanim Fc polipeptidima, mogu biti pojačane efektorne funkcije i/ili farmakokinetika. U alternativnoj varijanti, antitela iz različitih izotipova mogu biti tandemno vezana, označena kao heterotandemno vezana antitela. Na primer, zbog kapaciteta da ciljno deluje na FcγR i FcαRI receptore, antitelo koje vezuje i FcγRs i FcαRI može da obezbedi značajno kliničko poboljšanje.

[0145] Pored antitela, protein sličan antitelu koji nalazi sve veću ulogu u istraživanju i lečenju je Fc fuzija (Chamow et al., 1996, Trends Biotechnol 14:52-60; Ashkenazi et al., 1997, Curr Opin Immunol 9:195-200). "Fc fuzija" ovde označava sinonim sa terminima "imunoadhezin", "Ig fuzija", "Ig himera" i "receptor globulin" (nekad sa crticama) kao što je korišćeno u stanju tehnike (Chamow et al., 1996, Trends Biotechnol 14:52-60; Ashkenazi et al., 1997, Curr Opin Immunol 9:195-200). Fc fuzija je protein u kome su jedan ili više polipeptida funkcionalno vezani za Fc. Fc fuzija kombinuje Fc region antitela, i na taj način njegove povoljne efektorne funkcije i farmakokinetiku, sa regionom receptora, liganda ili nekog drugog proteina ili proteinskog domena koji se vezuje za ciljno mesto. Uloga poslednje navedenog je da posreduje u prepoznavanju ciljnog mesta, i na taj način on je funkcionalno analogan varijabilnom regionu antitela. Zbog strukturnog i funkcionalnog preklapanja Fc fuzija sa antitelima, diskusija o antitelima prema predstavljenom pronalasku važi takođe i za Fc.

[0146] Praktično svaki protein ili mali molekul može biti vezan za Fc da bi stvorio Fc fuziju. Proteinski fuzioni partneri mogu da obuhvataju, ali bez ograničenja na, varijabilni region bilo kog antitela, region receptora koji se vezuje za ciljno mesto, adhezioni molekul, ligand, enzim, citokin, hemokin, ili neki drugi protein ili proteinski domen. Mali molekuli fuzioni partneri mogu da obuhvataju bilo koje terapeutsko sredstvo koje usmerava Fc fuziju ka terapeutskom sredstvu. Takva ciljna mesta mogu biti bilo koji molekul, poželjno vanćelijski receptor, koji je uključen u bolest.

[0147] Fuzioni i konjugacioni partneri mogu biti vezani za bilo koji region antitela prema predstavljenom pronalasku, uključujući na N- ili C- terminusima, ili na nekom ostatku između terminusa. Fuzioni ili konjugacioni partner može biti vezan na N ili C-terminusu antitela, najpoželjnije N-terminusu. Niz različitih linkera može naći upotrebu u predstavljenom pronalasku za kovalentno vezivanje antitela za fuzionog ili konjugacionog partnera. "Linker", "sekvenca linkera", "spejser", "vezujuća sekvenca" ili njegovi gramatički ekvivalenti, ovde označavaju molekul ili grupu molekula (kao što je monomer ili polimer) koji povezuje dva molekula i često služi za postavljanje dva molekula u poželjnu konfiguraciju. Linkeri su poznati u tehnici; na primer, homo- ili hetero-bifunkcionalni linkeri kao što su dobro poznati (videti, 1994 Pierce Chemical Company catalog, technical section on cross-linkers, stranice 155-200). Određeni broj strategija može biti korišćen za kovalentno međusobno vezivanje molekula. One obuhvataju, ali bez ograničenja na polipeptidne veze između N- i C-terminusa proteina ili proteinskih domena, vezivanje preko disulfidnih veza i vezivanje preko hemijskih unakrsno-vezujućih reagenasa. U jednom aspektu ove varijante, linker je peptidna veza, stvorena rekombinantnim tehnikama ili peptidnom sintezom. Linker može da sadrži aminokiselinske ostatke koji obezbeđuju fleksibilnost. Na taj način, linker peptid može pretežno da obuhvata sledeće aminokiselinske ostatke: Gly, Ser, Ala ili Thr. Linker peptid bi trebalo da ima dužinu koja je odgovarajuća za vezivanje dva molekula na takav način da oni prisvajaju ispravnu konformaciju jedan u odnosu na drugog tako da zadržavaju željenu aktivnost. Pogodne dužine za ovu svrhu obuhvataju najmanje jedan i ne više od 50 aminokiselinskih ostataka. Poželjno, linker je od oko 1 do 30 aminokiselina u dužinu, pri čemu su najpoželjniji linkeri sa od 1 do 20 aminokiselina u dužinu. Korisni linkeri obuhvataju glicin-serin polimere (uključujući, na primer, (GS)n, (GSGGS)n (GGGGS)n i (GGGS)n, gde je n ceo broj od najmanje jedan), glicin-alanin polimere, alanin-serin polimere i druge fleksibilne linkere, kao što će biti jasno stručnjacima iz date oblastima tehnike. Alternativno, niz različitih neproteinskih polimera, uključujući, ali bez ograničenja na, polietilen glikol (PEG), polipropilen glikol, polioksialkilene ili kopolimere polietilen glikola i polipropilen glikola, mogu naći upotrebu kao linkeri, to jest mogu naći upotrebu u vezivanju antitela prema predstavljenom pronalasku za fuzionog ili konjugacionog partnera, ili vezivanju antitela prema predstavljenom pronalasku za konjugat.

Proizvodnja antitela

[0148] Ovde su opisani postupci za proizvodnju i eksperimentalno testiranje antitela. Obezbeđeni postupci su određeni tako da ilustruju generalno da jedno ili više antitela mogu biti proizvedeni i eksperimentalno testirani tako da se dobiju varijante antitela. Opšti postupci za molekularnu biologiju, ekspresiju, prečišćavanje i skrining antitela opisani su u Antibody Engineering, edited by Duebel & Kontermann, Springer-Verlag, Heidelberg, 2001; i Hayhurst & Georgiou, 2001, Curr Opin Chem Biol 5:683-689; Maynard & Georgiou, 2000, Annu Rev Biomed Eng 2:339-76; Antibodies: A Laboratory Manual by Harlow & Lane, New York: Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1988.

[0149] Mogu biti stvorene nukleinske kiseline koje kodiraju antitela prema predstavljenom pronalasku, i one zatim mogu biti klonirane u ćelije domaćine, eksprimirane i testirane, ako je potrebno. Na taj način, nukleinske kiseline, i naročito DNK, mogu biti napravljene tako da kodiraju svaku proteinsku sekvencu. Ovi postupci se izvode upotrebom dobro poznatih postupaka. Na primer, niz različitih postupaka koji mogu naći upotrebu opisani su u Molecular Cloning - A Laboratory Manual, 3rd Ed. (Maniatis, Cold Spring Harbor Laboratory Press, New York, 2001) i Current Protocols in Molecular Biology (John Wiley & Sons). Kao što će biti jasno stručnjacima iz date oblasti tehnike, stvaranje tačnih sekvenci za biblioteku koja sadrži veliki broj sekvenci je potencijalno skupo i dugotrajno. "Biblioteka" ovde označava grupu varijanti u bilo kom obliku, uključujući, ali bez ograničenja na, listu nukleinsko kiselinskih ili aminokiselinskih sekvenci, listu nukleinsko kiselinskih ili aminokiselinskih supstitucija na varijabilnim položajima, fizičku biblioteku koja sadrži

1

nukleinske kiseline koje kodiraju sekvence iz biblioteke, ili fizičku biblioteku koja sadrži varijante proteina, bilo u prečišćenom ili neprečišćenom obliku. Prema tome, postoji niz različitih tehnika koje se mogu koristiti za efikasno stvaranje biblioteka. Takvi postupci koji mogu naći upotrebu opisani su ili citirani u SAD 6,403,312; SAD 2002/0048772; SAD 2002/0090648; SAD 2003/0130827; PCT WO 01/40091; i PCT WO 02/25588. Takvi postupci obuhvataju, ali bez ograničenja na, postupke za sklapanje gena, postupak na bazi PCR-a i postupke koji koriste varijacije PCR-a, postupke na bazi lančane reakcije ligaze, postupke sa pulovanim oligonukleotidima kao što su oni koji se koriste sintetičko mešanje, postupci amplifikacije skloni greškama i postupci koji koriste oligonukleotide sa slučajnim mutacijama, klasični postupci mutageneze usmerene na mesto, kasetna mutagneza i drugi postupci amplifikacije i sinteze gena. Kao što je poznato u tehnici, postoji niz različitih komercijalno dostupnih kompleta i postupaka za sklapanje gena, mutagenezu, subkloniranje vektora i slično, i takvi komercijalni proizvodi nalaze upotrebu u predstavljenom pronalasku za stvaranje nukleinskih kiselina koje kodiraju antitela.

[0150] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti proizvedena kultivisanjem ćelije domaćina transformisane sa nukleinskom kiselinom, poželjno ekspresionim vektorom, koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira antitela, pod odgovarajućim uslovima za indukciju ili izazivanje ekspresije proteina. Uslovi koji su odgovarajući za ekspresiju će varirati sa izborom ekspresionog vektora i ćelije domaćina, i jednostavno će ih odrediti stručnjak iz date oblasti tehnike preko rutinskog eksperimentisanja. Široki niz odgovarajućih ćelija domaćina se može koristiti, uključujući, ali bez ograničenja na sisarske ćelije, bakterije, ćelije insekata i kvasca. Na primer, niz različitih ćelijskih linija koje mogu naći upotrebu u predstavljenom pronalasku je opisan u ATCC® katalogu ćelijskih linija, koji je dostupan iz American Type Culture Collection.

[0151] Antitela mogu biti eksprimirana u sisarskim ekspresionim sistemima, uključujući sisteme u kojima su ekspresioni konstrukti uvedeni u sisarske ćelije upotrebom virusa kao što je retrovirus ili adenovirus. Bilo koje sisarske ćelije mogu biti korišćene, pri čemu su posebno poželjne ćelije čoveka, miša, pacova, hrčka i primata. Pogodne ćelije takođe obuhvataju poznate ćelije za istraživanja, uključujući, ali bez ograničenja na, Jurkat T ćelije, NIH3T3, CHO, BHK, COS, HEK293, PER C.6, HeLa, Sp2/0, NSO ćelije i njihove varijante. Proteini iz biblioteke mogu biti eksprimirani u bakterijskim ćelijama. Bakterijski ekspresioni sistemi su dobro poznati u tehnici, i obuhvataju Escherichia coli (E. coli), Bacillus subtilis, Streptococcus cremoris i Streptococcus lividans. Antitela mogu biti proizvedena u ćelijama insekata (npr. Sf21/Sf9, Trichoplusia ni Bti-Tn5b1-4) ili ćelijama kvasca (npr. S. cerevisiae,

2

Pichia, itd). Antitela mogu biti eksprimirana in vitro upotrebom translacionih sistema bez ćelije. In vitro translacioni sistemi poreklom i od prokariotskih (npr. E. coli) i eukariotskih (npr. pšenična prekrupa, retikulociti zeca) ćelija su dostupni i mogu biti izabrani na osnovu ekspresionih nivoa i funkcionalnih osobina proteina od interesa. Na primer, kao što je jasno stručnjacima iz date oblati tehnike, in vitro translacija je potrebna za izvesne tehnologije prikaza, na primer prikaz ribozoma. Pored toga, antitela mogu biti proizvedena pomoću postupaka hemijske sinteze. Takođe pomoću transgenih ekspresionih sistema kako životinjskih (npr. kravlje, ovčje i kozje mleko, kokošja jaja sa embrionom, cele larve insekata, itd.) tako i biljnih (npr. kukuruz, duvan, sočivica, itd.)

[0152] Nukleinske kiseline koje kodiraju sekvencu teškog lanca i sekvencu lakog lanca antitela prema predstavljenom pronalasku kao što je definisano u patentnim zahtevima mogu biti ugrađene u ekspresioni vektor u cilju ekspresije proteina. Niz različitih ekspresionih vektora se može koristiti za ekspresiju proteina. Ekspresioni vektori mogu da sadrže samoreplicirajuće ekstra-hromozomalne vektore ili vektore koji se integrišu u genom domaćina. Ekspresioni vektori su konstruisani tako da budu kompatibilni sa ćelijskim tipom domaćina. Na taj način, ekspresioni vektori koji nalaze upotrebu u predstavljenom pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja na, one koji omogućavaju ekspresiju proteina u sisarskim ćelijama, bakterijama, ćelijama insekata, kvasca i u in vitro sistemima. Kao što je poznato u tehnici, niz različitih ekspresionih vektora je dostupan, komercijalno ili na drugi način, koji mogu naći upotrebu u predstavljenom pronalasku za ekspresiju antitela.

[0153] Ekspresioni vektori tipično sadrže protein funkcionalno vezan sa kontrolnim ili regulatornim sekvencama, selektabilne markere, bilo koje fuzione partnere i/ili dodatne elemente. "Funkcionalno vezan" ovde označava da je nukleinska kiselina postavljena u funkcionalnu vezu sa drugom nukleinsko-kiselinom sekvencom. Uopšteno, ovi ekspresioni vektori obuhvataju transkripcionu i translacionu regulatornu nukleinsku kiselinu funkcionalno vezanu za nukleinsku kiselinu koja kodira antitelo, i tipično su odgovarajući za ćeliju domaćina koja se koristi za ekspresiju proteina. Uopšteno, transkripcione i translacione regulatorne sekvence mogu da obuhvataju promotorske sekvence, ribozomalna vezujuća mesta, sekvence za početak i završetak transkripcije, sekvence za početak i završetak translacije i pojačivačke ili aktivacione sekvence. Kao što je takođe poznato u tehnici, ekspresioni vektrori tipično sadrže selekcioni gen ili marker da bi se omogućila selekcija transformisanih ćelija domaćina koje sadrže ekspresioni vektor. Selekcioni geni su dobro poznati u tehnici i variraće sa ćelijom domaćinom koja se koristi.

[0154] Antitela mogu biti funkcionalno vezana za fuzionog parnera da bi se omogućilo ciljno delovanje eksprimiranog proteina, prečišćavanje, skrining, prikaz i slično. Fuzioni partneri mogu biti vezani za sekvencu antitela preko linker sekvence. Linker sekvenca će generalno sadržati mali broj aminokiselina, tipično manje od deset, iako se takođe mogu koristit duži linkeri. Tipično, linker sekvence su izabrane tako da budu fleksibilne i otporne na razgradnju. Kao što će stručnjacima iz date oblasti tehnike biti jasno, bilo koje od širokog niza različitih sekvenci se mogu koristiti kao linkeri. Na primer, uobičajena linker sekvenca sadrži aminokiselinsku sekvencu GGGGS. Fuzioni partner može biti ciljajuća ili signalna sekvenca koja usmerava antitelo i sve povezane fuzione partnere ka željenoj ćelijskoj lokaciji ili ka vanćelijskoj sredini. Kao što je poznato u tehnici, određene signalne sekvence mogu ciljno da deluju na protein tako da bude ili izlučen u podlogu za rast, ili u periplazmatični prostor, koji se nalazi između unutrašnje i spoljašnje membrane ćelije. Fuzioni partner takođe može biti sekvenca koja kodira peptid ili protein koji omogućava prečišćavanje i/ili skrining. Takvi fuzioni partneri obuhvataju, ali bez ograničenja na, polihistidinske obeleživače (Hisobeleživače) (na primer H6i H10ili druge obeleživače za upotrebu sa sistemima za afinitetnu hromatografiju sa imoblizovanim metalom (IMAC) (npr. Ni<+2>afinitetne kolone)), GST fuzije, MBP fuzije, Strep-obeleživač, BSP biotinilovanu ciljnu sekvencu bakterijskog enzima BirA i obeleživače epitopa na koje ciljno deluju antitela (na primer c-myc obeleživače, flagobeleživače, i slično). Kao što će stručnjacima iz date oblasti tehnike biti jasno, takvi obeleživači mogu biti korisni za prečišćavanje, za skrining ili oba. Na primer, antitelo može biti prečišćeno upotrebom His-obeleživača njegovom imobilizacijom za Ni<+2>afinitetnu kolonu, i zatim posle prečišćavanja isti His-obeleživač se može koristiti za imobilizaciju antitela za Ni<+2>obloženu ploču da bi se izvršila ELISA ili drugi test vezivanja (kao što je opisano u daljem tekstu). Fuzioni partner može da omogući upotrebu selekcionog postupka za skrining antitela (videti u daljem tekstu). Fuzioni partneri koji omogućavaju niz različitih selekcionih postupaka su dobro poznati u tehnici, i svi oni nalaze upotrebu u predstavljenom pronalasku. Na primer, fuzionisanjem članova biblioteke antitela za protein gena III, može se koristiti fagni prikaz (Kay et al., Phage display of peptides and proteins: a laboratory manual, Academic Press, San Diego, CA, 1996; Lowman et al., 1991, Biochemistry 30:10832-10838; Smith, 1985, Science 228:13315-1317). Fuzioni partneri mogu da omoguće obeležavanje antitela. Alternativno, fuzioni partner može da se veže za specifičnu sekvencu na ekspresionom vektoru, omogućavajući da se fuzioni partner i sa njim povezano antitelo vežu kovalentno ili nekovalentno sa nukleinskom kiselinom koja ih kodira.

4

[0155] Postupci za uvođenje egzogene nukleinske kiseline u ćelije domaćine su dobro poznati u tehnici, i variraće sa ćelijom domaćinom koja se koristi. Tehnike obuhvataju, ali bez ograničenja na, transfekciju posredovanu preko dekstrana, taloženje sa kalcijum fosfatom, tretman kalcijum hloridom, transfekciju posredovanu preko polibrena, fuziju protoplasta, elektroporaciju, virusnu ili fagnu infekciju, inkapsulaciju polinukleotida (jednog ili više) u lipozomima, i direktnu mikroinjekciju DNK u jedro. U slučaju sisarskih ćelija, transfekcija može biti prolazna ili stabilna. Antitela mogu biti prečišćena ili izolovana posle ekspresije. Proteini mogu biti izolovani ili prečišćeni na različite načine koji su poznati stručnjacima iz date oblasti tehnike. Standardni postupci prečišćavanja obuhvataju hromatografske tehnike, uključujući jonsku izmenu, hidrofobnu interakciju, afinitetnu, filtraciju prema veličini ili gel filtraciju, i reverzno-faznu, izvedenu na atmosferskom pritisku ili na visokom pritisku upotrebom sistema kao što je FPLC i HPLC. Postupci prečišćavanja takođe obuhvataju elektroforetičke, imunološke tehnike, tehnike taloženja, dijalize i hromatofokusirajuće. Tehnike ultrafiltracije i diafiltracije, zajedno sa koncentrovanjem proteina, su takođe korisne. Kao što je dobro poznato u tehnici, niz različitih prirodnih proteina se vezuje za Fc i antitela, i ovi proteini mogu naći upotrebu u predstavljenom pronalasku za prečišćavanje antitela. Na primer, bakterijski proteini A i G se vezuju za Fc region. Slično, bakterijski protein L vezuje se za Fab region nekih antitela, kao što naravno čini ciljni antigen antitela. Prečišćavanje može često biti omogućeno određenim fuzionim partnerom. Na primer, antitela mogu biti prečišćena upotrebom glutation smole ako se koristi GST fuzija, Ni<+2>afinitetne hromatografije ako se koristi His-obeleživač, ili imobilizovanog anti-flag antitela ako se koristi flag-obeleživač. Za opšti vodič za pogodne tehnike prečišćavanja, videti, npr. Protein Purification: Principles and Practice, 3rd Ed., Scopes, Springer-Verlag, NY, 1994. Neophodni stepen prečišćavanja će zavisiti u zavisnosti od skrininga ili upotrebe antitela. U nekim slučajevima nije neophodno nikakvo prečišćavanje. Na primer u jednoj varijanti, ako su antitela izlučena, skrining se može izvesti direktno iz podloge. Kao što je dobro poznato u tehnici, neki postupci selekcije ne obuhvataju prečišćavanje proteina. Na taj način, na primer, ako je biblioteka antitela napravljena u biblioteku fagnog prikaza, prečišćavanje proteina se ne mora izvesti.

In vitro eksperimentisanje

[0156] Skrining antitela se može izvesti upotrebom različitih postupaka, uključujuću, ali bez ograničenja na, koji koriste in vitro testove, in vivo testove i testove na bazi ćelije i selekcione tehnologije. Automatizacija i tehnologije skrininga visoke propustljivosti mogu se koristiti u postupcima skrininga. Skrining se može koristiti za upotrebu fuzionog partnera ili etikete. Upotreba fuzionih partnera je razmatrana u prethodnom tekstu. "Obeležena" ovde označava da antitela prema pronalasku mogu imati jedan ili više elemenata, izotopa ili hemijskih jedinjenja vezanih da bi se omogućila detekcija u skriningu. Uopšteno, obeleživači spadaju u tri klase: a) imune obeleživače, koje mogu biti epitop ugrađen kao fuzioni partner koji je prepoznat od strane antitela, b) izotopski obeleživači, koji mogu biti radioaktivni ili teški izotopi, i c) obeleživači mali molekuli, koji mogu da obuhvataju fluorescentne i kolorimetrijske boje, ili molekuli kao što je biotin koji omogućavaju druge postupke obeležavanja. Obeleživači mogu biti ugrađeni u jedinjenje na bilo kom položaju i mogu biti ugrađeni in vitro ili in vivo u toku ekspresije proteina.

[0157] Izvršen je skrining funkcionalnih i/ili biofizičkih osobina antitela u in vitro testu. In vitro testovi mogu da omoguće široki dinamički opseg za skrining osobina od interesa. Osobine antitela čiji se skrining može izvršiti obuhvataju, ali bez ograničenja na, stabilnost, rastvorljivost i afinitet za Fc ligande, na primer FcγRs. Za višestruke osobine skrining se može izvesti istovremeno ili pojedinačno. Proteini mogu biti prečišćeni ili neprečišćeni, u zavisnosti od zahteva testa. Skrining je kvalitativan ili kvantitativan test vezivanja za vezivanje antitela za proteinski ili neproteinski molekul za koji je poznato ili za koji se veruje da vezuje antitelo. Skrining je test vezivanja za merenje vezivanja za ciljni antigen. Skrining je test za vezivanje antitela za Fc ligand, uključujući, ali bez ograničenja na, porodicu FcγRs, neonatalni receptor FcRn, komplement protein C1q, i bakterijske proteine A i G. Navedeni Fc ligandi mogu biti od bilo kog organizma, pri čemu su poželjni ljudi, miševi, pacovi, zečevi i majmuni. Testovi vezivanja mogu biti izvedeni upotrebom različitih postupaka koji su poznati u tehnici, uključujući, ali bez ograničenja na testove na bazi FRET (fluorescentni rezonantni transfer energije) i BRET (bioluminescentni rezonantni transfer energije), AlphaScreen™ (amplifikovani luminescentni homogeni test na osnovu blizine kontakta), scintilacioni test na osnovu blizine kontakta, ELISA (enzimski vezani imunosorbent test), SPR (površinska plazmon rezonancija, takođe poznata kao Biacore™), izotermalnu titracionu kalorimetriju, diferencijalnu skenirajuću kalorimetriju, elektroforezu na gelu i hromatografiju uključujući gel filtraciju. Ovi i drugi postupci mogu imati koristi od nekog fuzionog partnera ili obeleživača antitela. Testovi mogu da koriste različite postpke za detekciju uključujući, ali bez ograničenja na, hromogene, fluorescentne, luminescentne ili izotopske obeleživače.

[0158] Skrining biofizičkih osobina antitela, na primer stabilnosti i rastvorljivosti, može biti izveden upotrebom različitih postupaka koji su poznati u tehnici. Stabilnost proteina može biti određena merenjem termodinamičke ravnoteže između savijenih i odmotanih stanja. Na primer, antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti odmotana upotrebom hemijskog denaturanta, toplote ili pH, i ovaj prelaz može biti praćen upotrebom postupaka uključujući, ali bez ograničenja na, cirkularni dihoroizam spektroskopiju, fluorescentnu spektroskopiju, apsorpcionu spektroskopiju, NMR spektroskopiju, kalorimetriju i proteolizu. Kao što će biti jasno stručnjacima iz date oblasti tehnike, kinetički parametri savijajućih i odvijajućih prelaza takođe mogu biti praćeni upotrebom ovih i drugih tehnika. Rastvorljivost i ukupan strukturni integritet antitela mogu biti kvantitativno ili kvalitativno određeni upotrebom širokog niza postupaka koji su poznati u tehnici. Postupci koji mogu naći upotrebu u predstavljenom pronalasku za karakterizaciju biofizičkih osobina antitela obuhvataju gel elektroforezu, izoelektrično fokusiranje, kapilarnu elektroforezu, hromatografiju kao što je ekskluziona hromatografija, jono-izmenjivačka hromatografija i reverzno fazna tečna hromatografija visokog učinka, peptidno mapiranje, oligosaharidno mapiranje, masenu spektrometriju, ultravioletnu apsorpcionu spektroskopiju, fluorescentnu spektroskopiju, spektroskopiju cirkularnog dihroizma, izotermalnu titracionu kalorimetriju, diferencijalnu skenirajuću kalorimetriju, analitičko ultra-centrifugiranje, dinamičke metode rasipanja svetlosti, proteolizu i unakrsno vezivanje, merenje zamućenosti, testove usporavanja filtracije, imunološke testove, testove vezivanja fluorescentne boje, testove bojenja proteina, mikroskopiju i detekciju agregata preko ELISA ili drugog testa vezivanja. Strukturna analiza korišćenjem rendgenskih kristalografskih tehnika i NMR spektroskopije takođe može naći upotrebu. Stabilnost i/ili rastvorljivost mogu biti mereni određivanjem količine proteinskog rastvora posle izvesnog definisanog vremenskog perioda. U ovom testu, protein može ili ne mora biti izložen izvesnim ekstremnim uslovima, na primer povišenoj temperaturi, niskoj pH vrednosti ili prisustvu denaturanta. Kako funkcija tipično zahteva stabilan, rastvorljiv i/ili dobro-savijen/strukturni protein, prethodno navedeni funkcionalni i vezujući testovi takođe obezbeđuju načine za izvođenje takvog merenja. Na primer, rastvor koji sadrži antitelo bi mogao biti testiran za njegovu sposobnost da veže ciljni antigen, zatim izložen povišenoj temperaturi tokom jednog ili više definisanih vremenskih perioda, zatim ponovo testiran za vezivanje antigena. Kako se ne očekuje da je odvijen i nagomilan protein sposoban da se veže za antigen, količina preostale aktivnosti obezbeđuje meru stabilnosti i rastvorljivosti antitela.

[0159] Skrining biblioteke je izveden upotrebom jednog ili više testova na bazi ćelije ili in vitro testova. Za takve testove, antitela, prečišćena ili neprečišćena, se tipično dodaju egzogeno tako da su ćelije izložene pojedinačnim varijantama ili grupama varijanti koje pripadaju biblioteci. Ovi testovi su tipično, ali ne uvek, zasnovani na biologiji sposobnosti antitela da se veže za antigen i posreduje izvestan biohemijski događaj, na primer efektorne funkcije kao što je ćelijska liza, fagocitoza, inhibicija vezivanja liganda/receptora, inhibicija rasta i/ili proliferacije, apoptoza i slično. Takvi testovi često obuhvataju praćenje odgovora ćelija na antitelo, na primer ćelijsko preživljavanje, ćelijsku smrt, ćelijsku fagocitozu, ćelijsku lizu, promene u ćelijskoj morfologiji ili transkripcionu aktivaciju kao što je ćelijska ekspresija prirodnog gena ili reporter gena. Na primer, takvi testovi mogu da mere sposobnost antitela da izazove ADCC, ADCP ili CDC. Za neke testove može biti potrebno dodati dodatne ćelije ili komponente, to jest dodatne pored ciljnih ćelija, na primer komplement seruma, ili efektorne ćelije kao što su monociti periferne krvi (PBMCs), NK ćelije, makrofage i slično. Takve dodatne ćelije mogu biti od bilo kog organizma, poželjno ljudi, miševa, pacova, zeca i majmuna. Unakrsno vezana ili monomerna antitela mogu izazvati apoptozu određenih ćelijskih linija koje eksprimiraju ciljni antigen antitela, ili mogu da posreduju u napadu na ciljne ćelije od strane imunih ćelija koje su dodate u test. Postupci za praćenje ćelijske smrti ili vijabilnosti su poznati u tehnici, i obuhvataju upotrebu boja, fluorofora, imunohemijskih, citohemijskih i radioaktivnih reagenasa. Na primer, testovi kaspaze ili aneksin-flourkonjugati mogu da omoguće merenje apoptoze, a unos ili oslobađanje radioaktivnih supstrata (npr. testovi oslobađanja hroma-51) ili metabolička redukcija fluorescentnih boja kao što je alamar plava mogu da omoguće praćenje ćelijskog rasta, proliferacije ili aktivacije. Koristi se test citotoksičnosti na bazi DELFIA® EuTDA (Perkin Elmer, MA). Alternativno, mrtve ili oštećene ciljne ćelije mogu biti praćene merenjem oslobađanja jednog ili više prirodnih unutarćelijskih proteina, na primer laktat dehidrogenaze. Transkripciona aktivacija može takođe da služi kao postupak za testiranje funkcije u testovima na bazi ćelije. U ovom slučaju, odgovor može biti praćen testiranjem za prirodne gene ili proteine koji mogu biti ushodno regulisani ili nishodno regulisani, na primer oslobađanje određenih interleukina može biti mereno, ili alternativno očitavanje se može izvršiti preko luciferaze ili GFP-reporter konstrukta. Testovi na bazi ćelije mogu takođe da obuhvataju meru morfoloških promena ćelija kao odgovor na prisustvo antitela. Ćelijski tipovi za takve testove mogu biti prokariotski ili eukariotski, i može se koristiti niz različitih ćelijskih linija koje su poznate u tehnici. Alternativno, skrininzi na bazi ćelija su izvedeni upotrebom ćelija koje su transformisane ili transficirane sa nukleinskim kiselinama koje kodiraju antitela.

[0160] In vitro testovi obuhvataju, ali bez ograničenja na, testove vezivanja, ADCC, CDC, fagocitozu, citotoksičnost, proliferaciju, apoptozu, nekrozu, zastoj ćelijskog ciklusa, oslobađanje peroksida/ozona, hemotaksu efektornih ćelija, inhibiciju takvih testova antitelima sa smanjenom efektornom funkcijom; opsege aktivnosti kao što je >100x poboljšanje ili >100x smanjenje, spojeve aktivacije receptora i ishoda testa koji se očekuju od takvih receptornih profila.

In vivo eksperimentalni postupak

[0161] Biološke osobine antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti okarakterisane u eksperimentima na ćeliji, tkivu i celom orgamizmu. Kao što je poznato u tehnici, lekovi se često testiraju na životinjama, uključujući, ali bez ograničenja na, miševe, pacove, zečeve, pse, mačke, svinje i majmune, u cilju merenja efikasnosti leka za lečenje bolesti ili modela bolesti, ili za merenje farmakokinetike, toksičnosti i drugih osobina leka. Navedene životinje mogu biti označene kao modeli bolesti. S obzirom na antitela prema predstavljenom pronalasku, određeni izazov se javlja kod upotrebe životinjskih modela za procenu potencijala za efikasnost kandidata polipeptida kod ljudi, ovo je posledica, najmanje delimično, činjenice da antitela koja imaju specifičan efekat na afinitet za humani Fc receptor ne moraju imati sličan afinitetni efekat sa ortolognim životinjskim receptorom. Ovi problemi mogu dalje biti pogoršani neizbežnim nejasnoćama povezanim sa tačnim određivanjem pravih ortologa (Mechetina et al., Immunogenetics, 2002 54:463-468) i činjenicom da neki ortolozi jednostavno ne postoje kod životinje (npr. ljudi poseduju FcγRIIa, dok miševi ne poseduju). Lekovi se često testiraju kod miševa, uključujući, ali bez ograničenja na gole miševe, SCID miševe, ksenograft miševe i transgene miševe (uključujući životinje sa inaktiviranim genima i životinje u čiji je genom ubačena kodirajuća sekvenca („knockins“ i „knockouts“). Na primer, antitelo prema predstavljenom pronalasku koje je namenjeno kao lek protiv kancera može biti testirano u mišjem modelu kancera, na primer ksenograftu. U ovom postupku, tumor ili tumorska ćelijska linija je graftovana na ili injektirana u miša, i zatim se miš tretira lekom da bi se odrediula sposobnost antitela da smanji ili inhibira rast i metastazu kancera. Alternativni pristup je upotreba SCID mišjeg modela u kome su imuno-deficijentnim miševima injektirani humani limfociti periferne krvi (PBLs), dajući polu-funkcionalni i humani imuni sistem sa odgovarajućim nizom humanih FcRs – miševima kojima su zatim injektirana antitela ili Fcpolipeptidi koji ciljno deluju na injektirane humane tumorske ćelije. U ovakvom modelu, Fcpolipeptidi koji ciljno deluju na željeni antigen (kao što je her2/neu na SkOV3 ćelijama kancera jajnika) interaguju sa humanim PBLs unutar miševa da bi se angažovale tumoricidne efektorne funkcije. Takvo eksprimentisanje može da obezbedi značajne podatke za određivanje potencijala navedenog antitela da bude korišćeno kao lek. Svaki organizam, poželjno sisari, se može koristiti za testiranje. Na primer zbog njihove genetičke sličnosti sa ljudima, majmuni mogu biti pogodni terapeutski modeli, i na taj način se mogu koristiti za testiranje efikasnosti, toksičnosti, farmakokinetike ili druge osobine antitela prema predstavljenom pronalasku. Testovi antitela prema predstavljenom pronalasku kod ljudi su na kraju potrebni za odobrenje lekova, i na taj način naravno ovi eksperimenti su razmatrani. Na taj način, antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti testirana kod ljudi da bi se odredila njihova terapeutska efikasnost, toksičnost, farmakokinetika i/ili druge kliničke osobine.

[0162] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu da obezbede bolji učinak lekovima koji sadrže Fc u životinjskim modelima ili kod ljudi. Profili vezivanja za receptor takvih antitela, kao što je opisano u ovoj specifikaciji, mogu, na primer, da budu izabrani tako da povećavaju potenciju citotoksičnih lekova ili da ciljno deluju na specifične efektorne funkcije ili efektorne ćelije za poboljšanje elektivnosti delovanja leka. Pored toga, profili vezivanja za receptor mogu biti izabrani tako da mogu da smanje neke ili sve efektorne funkcije na taj način smanjujući sporedne efekte ili toksičnost takvog leka koji sadrži Fc. Na primer, antitelo sa smanjenim vezivanjem za FcγRIIIa, FcγRI i FcγRIIa može biti izabrano tako da se eliminiše većina ćelijski-posredovane efektorne funkcije, ili antitelo sa smanjenim vezivanjem za C1q može biti izabrano da ograniči efektorne funkcije posredovane preko komplementa. U nekim kontekstima, poznato je da takve efektorne funkcije imaju potencijalne toksične efekte, prema tome njihova eliminacija može da poveća bezbednost leka koji sadrži Fc i takva poboljšana bezbednost može biti okarakterisana u životinjskim modelima. U nekim kontekstima, poznato je da takve efektorne funkcije posreduju željenu terapeutsku aktivnost, prema tome njihovo pojačanje može povećati aktivnost ili potenciju leka koji nosi Fc i takva poboljšana aktivnost ili potencija mogu biti okarakterisane u životinjskim modelima.

[0163] Optimizovana antitela mogu biti testirana u različitim ortotopnim modelima tumora. Ovi klinički relevantni životinjski modeli su važni u ispitivanju patofiziologije i lečenja agresivnih kancera kao što su kancer pankreasa, prostate i dojke. Miševi sa oslabljenim imunim sistemom uključujući, ali bez ograničenja na, atimične gole ili SCID miševe, se često koriste u ocenjivanju lokalnog i sistemskog širenja tumora od mesta injekcije humanih tumorskih ćelija ili fragmenata od pacijenata davaoca unutar organa (npr. pankreasa, prostate ili mlečne žlezde).

[0164] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti procenjivana za efikasnost u klinički relevantnim životinjskim modelima različitih humanih bolesti. U mnogim slučejvima, relevantni modeli obuhvataju različite transgene životinje za specifične tumorske antigene.

[0165] Relevantni transgeni modeli kao što su oni koji eksprimiraju humane Fc receptore (npr., CD16 uključujući gama lanac, FcγR1, RIIa/b, i druge) mogli bi se koristiti za procenu i testiranje antitela i Fc-fuzija po njihovoj efikasnosti. Procena antitela putem uvođenja humanih gena koji direktno ili indirketno posreduju efektornu funkciju kod miševa ili drugih glodara koja može da omogući fiziološka ispitivanja efikasnosti kod toksičnosti tumora ili drugih bolesti kao što su autoimuni poremećaji i RA. Humani Fc receptori kao što su FcγRIIIa mogu da poseduju polimorfizme kao što je takav na položaju 158 V ili F koji bi dalje omogućio uvođenje specifičnih i kombinacija humanih polimorfizama u glodare. Različita ispitivanja koja uključuju polimorfizam-specifične FcRs nisu ograničena na ovaj deo, međutim, i obuhvataju sve diskusije i prijave FcRs uopšteno kao što je naznačeno u ovoj prijavi da antitela prema predstavljenom pronalasku mogu da obezbede bolju aktivnost lekovima koji sadrže Fc u takvim transgenim modelima, naročito varijante sa profilima vezivanja optimizovanim za humanu FcγRIIIa posredovanu aktivnost mogu da pokažu bolju aktivnost u transgenim CD 16 miševima. Slična poboljšanja u efikasnosti kod miševa koji su transgeni za druge humane Fc receptore, npr. FcγRIIa, FcγRI, itd., mogu biti zabeležena za antitela sa profilima vezivanja optimizovanim za odgovarajuće receptore. Miševi transgeni za višestruke humane receptore bi pokazali poboljšanu aktivnost za antitela sa profilima vezivanja optimizovanim za odgovarajuće multiple receptore, na primer kao što je navedeno na Slici 5.

[0166] Zbog teškoća i nejasnoća povezanih sa upotrebom životinjskih modela za karakterizaciju potencijalne efikasnosti kandidata terapeutskih antitela kod humanog pacijenta, izvesne varijante polipeptida mogu naći upotrebu kao zamene za procenu potencijalne efikasnosti kod ljudi. Takvi zamenski molekuli bi poželjno imitirali – u životinjskom sistemu – biologiju FcR i/ili komplementa odgovarajućeg kandidata humanog antitela. Ovo imitiranje se najverovatnije manifestuje preko relativnih afiniteta vezivanja između specifičnih antitela i životinjskih prema humanim receptorima. Na primer, ako se koristi mišji model za procenu potencijalne efikasnosti antitela koje je povećalo afinitet za humani FcγRIIIa kod ljudi, odgovarajuća zamenska varijanta bi pojačala afinitet za mišji FcγRIII-2 (mišji CD16-2). Alternativno ukoliko se koristi mišji model za procenu potencijalne efikasnosti antitela koje je smanjilo afinitet za inhibitorni humani FcγRIIb kod ljudi, odgovarajuća zamenska varijanta bi smanjila afinitet za mišji FcγRII. Takođe je potrebno naglasiti da bi zamenska antitela mogla biti stvorena u kontekstu humanog antitela, životinjskog antitela ili oba.

1

[0167] Testiranje antitela može da obuhvata ispitivanje efikasnosti kod primata (npr. model makaki majmuna) da bi se olakšala procena smanjenja specifičnih ciljnih ćelija koje obuhvataju ciljni antigen. Dodatni modeli primata obuhvataju, ali bez ograničenja na, one od rezus majmuna i Fc polipeptide u terapeutskim studijama autoimune bolesti, transplantacije i kancera.

[0168] Studije toksičnosti su izvedene da bi se odredili efekti povezani sa antitelom ili sa Fcfuzijom koji ne mogu biti procenjeni u standardnom farmakološkom profilu ili se javljaju samo posle ponovljene pimene sredstva. Većina testova toksičnosti se izvode kod dve vrste – glodara i neglodara – da bi se osiguralo da se neočekivani štetni efekti ne previde pre uvođenja novih terapeutskih entiteta kod čoveka. Uopšteno, ovi modeli mogu da mere različite toksičnosti uključujući genotoksičnost, hroničnu toksičnost, imunogenost, reproduktivnu/razvojnu toksičnost i karcinogenost. Unutar prethodno navedenih parametara uključeni su standardno merenje potrošnje hrane, telesne težine, formiranja antitela, klinička hemijska analiza, i makro- i mikroskopsko ispitivanje standardnih organa/tkiva (npr. kardiotoksičnost). Dodatni parametri merenja su trauma na mestu injekcije i merenje neutralizujućih antitela, ukoliko postoje. Tradicionalno, lekovi od monoklonalnih antitela, golih ili konjugovanih su procenjivani za unakrsnu rekativnost sa normalnim tkivima, imunogenost/proizvodnju antitela, toksičnost konjugata ili linkera i "prisutnu" toksičnost radioaktivno obeleženih vrsta. Bez obzira na to, takve studije mogu biti individualizovane tako da se odnose na specifične probleme i prate uputstva određena preko ICH S6 (Studije bezbednosti za biotehnološke proizvode takođe naznačene u prethodnom tekstu). Kao takvi, opšti principi su takvi da su proizvodi dovoljno dobro okarakterisani i za koje su nečistoće/kontaminanti uklonjeni, da je test materijal sličan tokom razvoja, i da postoji usaglašenost sa GLP.

[0169] Farmakokinetika (PK) antitela prema pronalasku može biti ispitivana u različitim životinjskim sistemima, pri čemu su najrelevantniji ne-humani primati kao što su makaki, rezus majmuni. Pojedinačne ili ponovljene i.v./s.c. primene u opsegu doza od 6000-puta (0.05-300 mg/kg) mogu biti procenjivane za polu-život (dani do nedelje) upotrebom koncentracije u plazmi i klirensa, kao i zapremine raspodele u stanju mirovanja i može se meriti nivo sistemske apsorbance. Primeri takvih parametara merenja generalno obuhvataju maksimalnu zabeleženu koncentraciju u plazmi (Cmax), vreme koje je potrebno da se dostigne Cmax (Tmax), površinu ispod krive koncentracije u plazmi-vremena od vremena 0 do beskonačnosti [AUC(0-inf] i vidljivi polu-život eliminacije (T1/2). Dodatno mereni parametri bi mogli da obuhvataju kompartmentalnu analizu rezultata koncentracije-vremena

2

dobijenih posle i.v. primene i biodostupnost. Primeri farmakoloških/toksikoloških studija upotrebom makaki majmuna su ustanovljeni za rituksan i zevalin u kojima su monoklonalna antitela za CD20 unakrsno reaktivna. Biološka raspodela, dozimetrija (za radioaktivno obeležena antitela) i PK studije takođe se mogu izvesti u modelima glodara. Takve studije bi procenjivale toleranciju u svim primenjenim dozama, toksičnost za lokalna tkiva, prioritetnu lokalizaciju kod životinjskih modela ksenografta pacova, smanjenje broja ciljnih ćelija (npr. CD20 pozitivnih ćelija).

[0170] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu da daju bolju farmakokinetiku lekovima koji sadrže Fc u životinjskim modelima ili kod ljudi. Na primer, povećano vezivanje za FcRn može povećati polu-život i izlaganje leka koji sadrži Fc. Alternativno, smanjeno vezivanje za FcRn može smanjiti polu-život i izlaganje leka koji sadrži Fc u slučajevima gde je smanjeno izlaganje poželjno kao što je slučaj kada takav lek ima sporedne efekte.

[0171] U tehnici je poznato da je niz Fc receptora diferencijalno eksprimiran na različitim imunim ćelijskim tipovima, kao i u različitim tkivima. Diferencijalna tkivna raspodela Fc receptora može konačno imati uticaja na farmakodinamičke (PD) i farmakokinetičke (PK) osobine antitela prema predstavljenom pronalasku. Kako antitela prema predstavljenom pronalasku imaju različite afinitete za niz Fc receptora, dodatni skrining polipeptida za PD i/ili PK osobine može biti ekstremno koristan za određivanje optimalne ravnoteže PD, PK i terapeutske efikasnosti koju obezbeđuje svaki kandidat polipeptid.

[0172] Farmakodinamičke studije mogu da obuhvataju, ali bez ograničenja na, ciljno delovanje na specifične tumorske ćelije ili blokiranje mehanizama za prenos signala, merenje smanjenja broja ćelija koje eksprimiraju ciljni antigen, itd. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu ciljno da deluju na određene populacije efektornih ćelija i na taj način usmeravaju lekove koji sadrže Fc da regrutuju određene aktivnosti da bi se poboljšala potencija ili da bi se povećalo prodiranje u naročito povoljan fiziološki odeljak. Na primer, antitelo koje preferencijalno ciljno deluje na FcγRIIIb, može ciljno delovati na aktivnost i lokalizaciju neutrofila. Takvi farmakodimanički efekti mogu biti pokazani u životinjskim modelima ili kod ljudi.

Klinička upotreba

[0173] Antitela prema predstavljenom pronalasku se mogu koristiti za različite terapeutske namene kao što je definisano u patentnim zahtevima. Kao što će biti jasno stručnjacima iz date oblasti tehnike, antitela prema predstavljenom pronalasku se mogu koristiti za bilo koju terapeutsku namenu koja koristi antitela i slično. U poželjnoj varijanti, antitela se mogu primenjivati na pacijenta za lečenje poremećaja uključujući, ali bez ograničenja na, kancer, autoimune i inflamatorne bolesti i infektivne bolesti.

[0174] "Pacijent" za svrhe predstavljenog pronalaska obuhvata kako ljude tako i životinje, poželjno sisare i najpoželjnije ljude. Na taj način, antitela prema predstavljenom pronalasku imaju primene u humanoj terapiji i u veterini. Termin "tretman," ili "lečenje" u kontekstu predstavljenog pronalaska označava da obuhvata terapeutski tretman, kao i profilaktičke, ili supresivne mere za bolest ili poremećaj. Na taj način, na primer, uspešna primena antitela pre početka bolesti ima za rezultat lečenje bolesti. Kao sledeći primer, uspešna primena optimizovanog antitela posle kliničke manifestacije bolesti za borbu protiv simptoma bolesti sadrži tretman bolesti. "Tretman" i "lečenje" takođe obuhvataju primenu optimizovanog antitela posle pojave bolesti u cilju eliminisanja bolesti. Uspešna primena sredstva posle početka i pošto su se klinički simptomi razvili, sa mogućim ublaženjem kliničkih simptoma i možda ublažavanjem bolesti, sadrži tretman bolesti. Oni "kod kojih postoji potreba za tretmanom" obuhvataju sisare koji već imaju bolest ili poremećaj, kao i one koji su skloni da imaju bolest ili poremećaj, uključujući one kod kojih se bolest ili poremećaj sprečava.

[0175] Antitelo prema predstavljenom pronalasku se može primenjivati na pacijenta koji ima bolest uključujući neodgovarajuću ekspresiju proteina ili drugog molekula. Ovo označava da su uključene bolesti i poremećaji okarakterisani aberantnim proteinima, kao posledica na primer promena u količini prisutnog proteina, proteinskoj lokalizaciji, post-translacionoj modifikaciji, konformacionom stanju, prisustvu mutantnog ili patogenog proteina, itd. Slično, bolest ili poremećaj mogu biti okarakterisani promenama molekula uključujući, ali bez ograničenja na, polisaharide i gangliozide. Preobilnost može biti posledica bilo kog uzroka, uključujući, ali bez ograničenja na, prekomernu ekspresiju na molekularnom nivou, produženu ili akumuliranu pojavu na mestu delovanja, ili povećanu aktivnost proteina u odnosu na normalnu. Unutar ove definicije su uključene bolesti i poremećaji koji su okarakterisani redukcijom proteina. Ova redukcija može biti posledica bilo kog uzroka, uključujući, ali bez ograničenja na smanjenu ekspresiju na molekularnom nivou, skraćenu ili smanjenu pojavu na mestu delovanja, mutantne oblike proteina ili smanjenu aktivnost proteina u odnosu na normalnu. Takva preobilnost ili redukcija proteina mogu biti mereni u odnosu na normalnu ekspresiju, izgled ili aktivnost proteina, i navedeno merenje može imati važnu ulogu u razvoju i/ili kliničkom testiranju antitela prema predstavljenom pronalasku.

[0176] "Kancer" i "kancerozan" ovde označava ili opisuje fiziološko stanje kod sisara koje je tipično okarakterisano neregulisanim ćelijskim rastom. Primeri kancera obuhvataju, ali bez

4

ograničenja na, karcinom, limfom, blastom, sarkom (uključujući liposarkom), neuroendokrine tumore, mezoteliom, švanom, meningiom, adenokarcinom, melanom i leukemiju ili limfoidne malignitete.

[0177] Posebni primeri takvih kancera obuhvataju hematološke malignitete, kao što su ne-Hodčkinovi limfomi (NHL). NHL kanceri obuhvataju, ali bez ograničenja na, Burkitt-ov limfom (BL), mali limfocitni limfom/hroničnu limfocitnu leukemiju (SLL/CLL), limfom mantle ćelija (MCL), folikularni limfom (FL), difuzni krupnoćelijski limfom B-ćelija (DLCL), limfom marginalne zone (MZL), leukemiju vlasastih ćelija (HCL) i limfoplazmacitnu leukemiju (LPL), ekstranodalni marginalne zone B-ćelijski limfom limfoidnog tkiva povezanog sa mukozom (MALT), nodalni marginalne zone B ćelijski limfom, mediastinalni krupnoćelijski limfom, intravaskularni krupnoćelijski limfom, primarni efuzioni limfom, prekursorsku B-limfoblastičnu leukemiju/limfom, prekursorski T- i NK-ćelijski limfom (prekursorski T limfoblastični limfom, blastični NK ćelijski limfom), tumore zrelih T i NK ćelija, uključujući periferni T-ćelijski limfom i leukemiju (PTL), adultnu T ćelijsku leukemiju/T-ćelijske limfome i krupnoćelijsku granularnu limfocitnu leukemiju, T-ćelijsku hroničnu limfocitnu leukemiju/prolimfocitnu leukemiju, T-ćelijsku krupnoćelijsku granularnu limfocitnu leukemiju, agresivnu NK-ćelijsku leukemiju, ekstranodalni T-/NK ćelijski limfom, T-ćelijski limfom tipa enteropatije, hepatosplenični T-ćelijski limfom, anaplastični krupnoćelijski limfom (ALCL), angiocetrični i angioimunoblastični T-ćelijski limfom, mycosis fungoides/Sézary sindrom i kožni T-ćelijski limfom (CTCL). Drugi kanceri koji se mogu lečiti sa antitelima prema pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja na, Hodčkinov limfom, tumore limfocitnih prekursorskih ćelija, uključujući B-ćelijsku akutnu limfoblastičnu leukemiju/limfom (B-ALL) i T-ćelijsku akutnu limfoblastičnu leukemiju/limfom (T-ALL), timom, histocitozu langerhanovih ćelija, multipli mijelom, mijeloidne neoplazije kao što su akutne mijelogene leukemije (AML), uključujući AML sa sazrevanjem, AML bez diferencijacije, akutnu promijelocitnu leukemiju, akutnu mijelomonocitnu leukemiju, i akutne monocitne leukemije, mijelodisplastične sindrome, i hronične mikloproliferativne poremećaje (MDS), uključujući hroničnu mijelogenu leukemiju (CML). Drugi kanceri koji se mogu lečiti sa antitelima prema pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja na, tumore centralnog nervnog sistema kao što su gliom, glioblastom, neuroblastom, astrocitom, meduloblastom, ependimom i retinoblastom; solidne tumore glave i vrata (npr. nazofaringealni kancer, karcinom pljuvačne žlezde i kancer jednjaka), pluća (npr. sitnoćelijski kancer pluća, ne-sitnoćelijski kancer pluća, adenokarcinom pluća i skvamozni karcinom pluća), digestivnog sistema (npr. gastrični ili kancer želudca uključujući gastrointestinalni kancer, kancer žučnog kanala ili bilijarnog trakta, kancer debelog creva, kancer rektuma, kolorektalni kancer i analni karcinom), reproduktivnog sistema (npr. testikularni kancer, kancer penisa ili prostate, materice, vaginalni, vulvalni, cervikalni, jajnika i endometrijuma), kože (npr. melanom, karcinom bazalnih ćelija, kancer skvamoznih ćelija, aktinska keratoza), jetre (npr. kancer jetre, hepatični karcinom, hepatoćelijski kancer i hepatom), kostiju (npr. osteoklastom i osteolitički kanceri kostiju), dodatnih tkiva i organa (npr. kancer pankreasa, kancer bešike, bubrega ili renalni kancer, kancer štitne žlezde, kancer dojke, kancer peritoneuma i Kapošijev sarkom), i tumore vaskularnog sistema (npr. angiosarkom i hemagiopericitom).

[0178] Poželjne onkološke indikacije koje mogu biti lečene sa anti-CD19 antitelima prema pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja na, sve ne-Hodčkinove limfome (NHL), naročito refraktorni/rezistentni NHL, hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL), B-ćelijsku akutnu limfoblastičnu leukemiju/limfom (B-ALL) i limfom mantle ćelija (MCL).

[0179] Autoimunitet nastaje kao rezultat poremećaja auto-tolerancije uključujući humoralne i/ili ćelijski-posredovane imune mehanizme. Među posledicama poremećaja u centralnoj i/ili perifernoj toleranciji, su preživljavanje i aktivacija auto-reaktivnih B ćelija i T ćelija. Nekoliko autoimunih bolesti je definisano preko prekomerne aktivacije B i/ili T limfocita. Aktivacija ovih ćelija zahteva saradnju, zauzimanje antigena i ko-stimulatorne signale od interagujućih limfocita. Preko antitela posredovano smanjenje broja, inhibicija, antiproliferacija i/ili blokada B ćelija su terapeutski pristupi za lečenje autoimune bolesti.

[0180] "Autoimune bolesti" ovde obuhvataju odbacivanje transplantiranog alogenog ostrvca, alopeciju areatu, ankilozni spondilitis, antifosfolipidni sindrom, autoimunu Adisonovu bolest, antineutrofilna citoplazmatična autoantitela (ANCA), autoimune bolesti nadbubrežne žlezde, autoimunu hemolitičku anemiju, autoimuni hepatitis, autoimuni miokarditis, autoimunu neutropeniju, autoimuni ooforitis i orhitis, autoimunu trombocitopeniju, autoimunu urtikariju, Behcet-ovu bolest, bulozni pemfigoid, kardiomiopatiju, Castleman-ov sindrom, celijačni dermatitis kao posledica kontakta sa smrčom, sindrom imune disfunkcije hroničnog umora, hroničnu imflamatornu demijelinizirajuću polineuropatiju, Churg-Strauss sindrom, ožiljačni pemfigoid, CREST sindrom, bolest hladnih aglutinina, Kronovu bolest, dermatomiozitis, diskoidni lupus, esencijalnu mešanu krioglobulinemiju, nedostatak faktora VIII, fibromijalgiju-fibromiozitis, glomerulonefritis, Grave-ovu bolest, Guillain-Barre, Goodpasture-ov sindrom, bolest transplanta protiv domaćina (GVHD), Hashimoto-ov tiroiditis, hemofiliju A, idiopatsku plućnu fibrozu, idiopatsku trombocitopeniju purpura (ITP), IgA neuropatiju, IgM polineuropatije, imuno posredovanu trombocitopeniju, juvenilni artritis, Kawasaki-jevu bolest, lihen planus, lupus eritematodes, Meniere-ovu bolest, mešanu bolest vezivnog tkiva, multiplu sklerozu (MS), dijabetes melitus tipa 1, mijasteniju gravis, pemfigus vulgaris, pernicioznu anemiju, poliarteritis nodoza, polihondritis, poliglandularne sindrome, polimijalgiju reumatiku, polimiozitis i dermatomiozitis, primarnu agamaglobinulinemiju, primarnu bilijarnu cirozu, psorijazu, psorijatički artritis, Reynauld-ov fenomen, Reiter-ov sindrom, reumatoidni artritis (RA), sarkoidozu, sklerodermu, Sjogren-ov sindrom, odbacivanje solidnog transplanta organa, sindrom ukočenog čoveka, sistemski lupus eritematodes (SLE), takajasu arteritis, temporalni arteristis /arteritis džinovskih ćelija, trombotičku trombocitopeniju purpura, ulcerozni kolitis, uveitis, vaskulitise kao što je dermatitis herpetiformis vaskulitis, vitiligo i Wegner-ov granulomatozis.

[0181] Autoimune indikacije koje mogu biti lečene sa anti-CD19 antitelima prema pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja na, reumatoidni artritis (RA), sistemski lupus eritematodes (SLE ili lupus), multiplu sklerozu, Sjogren-ov sindrom i idiopatsku trombocitopeniju purpura (ITP).

[0182] "Inflamatorni poremećaji" ovde obuhvataju akutni respiratorni distres sindrom (ARDS), akutni septički artritis, adjuvantni artritis, juvenilni idiopatski artritis, alergijski encefalomijelitis, alergijski rinitis, alergijski vaskulitis, alergiju, astmu, aterosklerozu, hroničnu inflamaciju kao posledicu hroničnih bakterijskih ili virusnih infekcija, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD), koronarnu arterijsku bolest, encefalitis, inflamatornu bolest creva, inflamatorni osteolitis, inflamaciju povezanu sa akutnim i odloženim reakcijama preosetljivosti, inflamaciju povezanu sa tumorima, povredu perifernog nerva ili demijelinizirajuće bolesti, inflamaciju povezanu sa traumom tkiva kao što su opekotine i ishemija, inflamaciju kao posledicu meningitisa, sindrom multiple organske povrede, plućnu fibrozu, sepsu i septički šok, Stevens-Johnson sindrom, nediferenciranu atrofiju i nediferenciranu spondiloartropatiju.

[0183] "Infektivne bolesti" ovde obuhvataju bolesti uzrokovane patogenima kao što su virusi, bakterije, gljive, protozoe i paraziti. Infektivne bolesti mogu biti uzrokovane virusima uključujući adenovirus, citomegalovirus, denga virus, Epstein-Barr, hanta, hepatitis A, hepatitis B, hepatitis C, herpes simpleks tip I, herpes simpleks tip II, virus humane imunodeficijencije (HIV), humani papiloma virus (HPV), virus influence, malih boginja, zauški, papova virus, polio, respiratorni sincicijalni virus, goveđe kuge, rinovirus, rotavirus, rubeole, SARS virus, variole, virusnog meningitisa i slično. Infektivne bolesti mogu takođe biti uzrokovane bakterijama uključujući Bacillus antracis, Borrelia burgdorferi, Campylobacter jejuni, Chlamydia trachomatis, Clostridium botulinum, Clostridium tetani, Diptheria, E. coli, Legionella, Helicobacter pylori, Mycobacterium rickettsia, Mycoplasma neisseria, Pertussis, Pseudomonas aeruginosa, S. pneumonia, Streptococcus, Staphylococcus, Vibria cholerae, Yersinia pestis i slično. Infektivne bolesti mogu takođe biti uzrokovane gljivama kao što su Aspergillus fumigatus, Blastomyces dermatitidis, Candida albicans, Coccidioides immitis, Cryptococcus neoformans, Histoplasma capsulatum, Penicillium marneffei i slično. Infektivne bolesti mogu takođe biti uzrokovane protozoama i parazitima kao što su hlamidija, kokcidioza, leišmanija, malarija, rikecija, tripanozoma i slično.

[0184] Pored toga, antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti korišćena za prevenciju ili lečenje dodatnih stanja uključujući, ali bez ograničenja na, srčana stanja kao što su kogenstivna srčana insuficijencija (CHF), miokarditis i druga stanja miokarda; stanja kože kao što su rozacea, akne i ekcem; stanja kostiju i zuba kao što su gubitak kosti, osteoporoza, Paget-ova bolest, histiocitoza Langerhansovih ćelija, periodontalna bolest, osteopenija kao rezultat neupotrebe, osteomalacija, monostotička fibrozna displazija, poliostotička fibrozna displazija, metastaze na kostima, tretman bola u kostima, humoralna maligna hiperkalcemija, periodontalna rekonstrukcija, povreda kičmene moždine i frakture kostiju; metabolička stanja kao što je Gaucher-ova bolest; endokrina stanja kao što je Cushing-ov sindrom; i neurološka stanja.

[0185] Određeni broj receptora koji mogu da interaguju sa antitelima prema predstavljenom pronalasku su polimorfni u humanoj populaciji. Za datog pacijenta ili populaciju pacijenata, na efikasnost antitela prema predstavljeno pronalasku može da utiče prisustvo ili odsustvo specifičnih polimorfizama u proteinima. Na primer, FcγRIIIA je polimorfan na položaju 158, koji je obično V (visok afinitet) ili F (nizak afinitet). Zabeleženo je da pacijenti sa V/V homozigotnim genotipom imaju bolji klinički odgovor na tretman sa anti-CD20 antitelom Rituxan® (rituksimab), verovatno zbog toga što ovi pacijenti grade jači NK odgovor (Dall’Ozzo et al. (2004) Cancer Res. 64:4664-9). Dodatni polimorfizmi obuhvataju, ali bez ograničenja na, FcγRIIA R131 ili H131, i poznato je da takvi polimorfizmi ili povećavaju ili smanjuju vezivanje Fc i kasniju biološku aktivnost, u zavisnosti od polimorfizama. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu preferencijalno da se vezuju za određeni polimorfni oblik receptora, na primer FcγRIIIA 158 V, ili da se vezuju sa ekvivalentnim afinitetom za sve polimofizme na određenom položaju u receptoru, na primer i 158V i 158F polimorfizme FcγRIIIA. U poželjnoj varijanti, antitela prema predstavljenom pronalasku mogu imati isto vezivanje za polimorfizme koji se mogu koristiti u antitelu za eliminaciju diferencijalne efikasnosti zabeležene kod pacijenata sa različitim polimorfizmima. Takva osobina može dati veću konzistentnost u terapeutskom odgovoru i smanjiti populacije pacijenata bez odgovora.

Takva varianta Fc sa identičnim vezivanjem za receptorne polimorfizme može imati povećanu biološku aktivnost, kao što je ADCC, CDC ili polu-život u cirkulaciji, ili alternativno smanjenu aktivnost, preko modulacije vezivanja za relevantne Fc receptore. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu da se vežu sa većim ili manjim afinitetom za jedan od polimorfizama receptora, bilo naglašavanjem postojanja razlike u vezivanju ili reverzijom razlike. Takva osobina može takođe da obezbedi stvaranje lekova naročito prilagođenih za efikasnost sa populacijom pacijenata koja poseduje takav polimorfizam. Na primer, populacija pacijenata koja poseduje polimorfizam sa većim afinitetom za inhibitorni receptor kao što je FcγRIIB mogla bi da primi lek koji sadrži antitelo sa smanjenim vezivanjem za takav polimorfni oblik receptora, stvarajući efikasniji lek.

[0186] Pacijenti mogu biti ispitivani za jedan ili više polimorfizama u cilju predviđanja efikasnosti antitela prema predstavljenom pronalasku. Ova informacija se može korisiti, na primer, da bi se izabrali pacijenti za uključenje ili isključenje iz kliničkih ispitivanja ili, postodobrenje, da bi se obezbedio vodič za lekare i pacijente u vezi sa odgovarajućim dozama i opcijama tretmana. Na primer, kod pacijenata koji su homozigotni ili heterozigotni za FcγRIIIA, 158F lekovi antitela kao što je anti-CD20 mAb, rituksimab su minimalno efikasni (Carton 2002 Blood 99: 754-758; Weng 2003 J. Clin. Oncol. 21: 3940-3947); takvi pacijenti mogu da pokažu mnogo bolji klinički odgovor na antitela prema predstavljenom pronalasku. Pacijenti mogu biti izabrani za uključenje u klinička ispitivanja za antitelo prema predstavljenom pronalasku ukoliko njihov genotip ukazuje na to da će oni verovatno imati značajno bolji odgovor na antitelo prema predstavljenom pronalasku u poređenju sa jednim ili više trenutno korišćenih lekova sa antitelima. Odgovarajuće doze i režimi lečenja su određeni upotrebom takve informacije o genotipu. Pacijenti su izabrani za uključenje u kliničko isptivanje ili za prijem post-odobrenja za terapiju na osnovu njihovog genotipa polimorfizma, pri čemu takva terapija sadrži antitelo konstruisano tako da bude naročito efikasno za takvu populaciju, ili alternativno pri čemu takva terapija sadrži antitelo koje ne pokazuje diferencijalnu aktivnost za različite oblike polimorfizma.

[0187] Ovde su opisani dijagnostički testovi za identifikaciju pacijenata koji će verovatno pokazati povoljan klinički odgovor na antitelo prema predstavljenom pronalasku, ili koji će verovatno ispoljiti značajno bolji odgovor kada se tretiraju sa antitelom prema predstavljenom pronalasku u odnosu na jedan ili više trenutno korišćenih lekova sa antitelima. Može se koristiti bilo koji od određenog broja postupaka za određivanje FcγR polimorfizama kod ljudi poznatih u tehnici.

[0188] Porfed toga, prognostički testovi mogu biti izvedeni na kliničkim uzorcima kao što su krv i uzorci tkiva. Takvi testovi mogu da ispituju aktivnost efektorne funkcije, uključujući, ali bez ograničenja na, ADCC, CDC, fagocitozu i opsonizaciju, ili za ubijanje, bez obrzira na mehanizam, kanceroznih ili na drugi način patogenih ćelija.

[0189] Testovi ADCC, kao što su oni opisani prethodno, mogu biti korišćeni za predviđanje, za specifičnog pacijenta, efikasnosti datog antitela prema predstavljenom pronalasku. Takva informacija se može koristiti za identifikaciju pacijenata za uključenje ili isključenje iz kliničkih ispitivanja, ili za infromisanje o odlukama vezanim za odgovarajuće doze i režime lečenja. Takva informacija se takođe može koristiti za izbor leka koji sadrži određeno antitelo koje pokazuje bolju aktivnost u takvom testu.

Formulacija

[0190] Razmatrane su farmaceutske kompozicije u kojima su formulisani antitelo prema predstavljenom pronalasku kao što je definisano u patentnim zahtevima i farmaceutski prihvatljiv nosač. Formulacije antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti pripremljene za skladištenje putem mešanja navedenog antitela koje ima željeni stepen čistoće sa izbornim farmaceutski prihvatljivim nosačima, inertnim puniocima ili stabilizatorima (Remington’s Pharmaceutical Sciences 16th edition, Osol, A. Ed., 1980), u obliku liofilizovanih formulacija ili vodenih rastvora. Prihvatljivi nosači, inertni punioci ili stabilizatori su netoksični za primaoce u korišćenim dozama i koncentracijama, i obuhvataju pufere kao što su fosfatni, citratni, acetatni i druge organske kiseline; antioksidante uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što je oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabeni kao što je metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); polipeptide niske molekulske težine (manje od oko 10 ostataka); proteine, kao što je serum albumin, želatin ili imunoglobuline; hidrofilne polimere kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline kao što su glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljene hidrate uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatirajuća sredstva kao što je EDTA; šećere kao što su saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; zaslađivače i druga sredstva za poboljšanje ukusa; punioce kao što su mikrokristalna celuloza, laktoza, kukurzni i drugi skrobovi; vezujuća sredstva; aditivi; boje; amfoterni joni za formiranje soli kao što je natrijum; metalne komplekse (npr. Znproteinski kompleksi); i/ili nejonska površinski aktivna sredstva kao što je TWEEN™, PLURONICS™ ili polietilen glikol (PEG). U poželjnoj varijanti, farmaceutska kompozicija koja sadrži antitelo prema predstavljenom pronalasku može biti u obliku koji je rastvorljiv u vodi, kao što je u obliku farmaceutski prihvatljivih soli, što označava obuhvatanje i kiselih i baznih adicionih soli. "Farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so" označava one soli koje zadržavaju biološku efikasnost slobodnih baza i koje nisu biološki ili na drugi način nepoželjne, formirane sa neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slično, i organskim kiselinama kao što su sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, piruvinska kiselina, oksalna kiselina, maleinska kiselina, malonska kiselina, ćilibarna kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, benzoeva kiselina, cimetna kiselina, bademova kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina i slično. "Farmaceutski prihvatljive bazne adicione soli" obuhvataju one poreklom od neorganskih baza kao što su soli natrijuma, kalijuma, litijuma, amonijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, aluminijuma i slično. Naročito su poželjne soli amonijuma, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma. Soli poreklom od farmaceutski prihvatljivih organskih netoksičnih baza obuhvataju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina uključujući prirodne supstituisane amine, cikličnih amina i baznih jono-izmenjivačkih smola, kao što su izopropilamin, trimetilamin, dietilamin, trietilamin, tripropilamin i etanolamin. Formulacije koje će se koristit za in vivo primenu su poželjno sterilne. Ovo se jednostavno postiže filtracijom kroz sterilne filtracione membrane ili drugim postupcima.

[0191] Antitela koja su ovde opisana takođe mogu biti formulisana kao imunolipozomi. Lipozom je mala vezikula koja sadrži različite tipove lipida, fosfolipida i/ili površinski aktivnog sredstva koje je korisno za primenu terapeutskog sredstva na sisara. Lipozomi koji sadrže antitelo su pripremljeni pomoću postupaka poznatih u tehnici, kao što je opisano u Epstein et al., 1985, Proc Natl Acad Sci USA, 82:3688; Hwang et al., 1980, Proc Natl Acad Sci USA, 77:4030; SAD 4,485,045; SAD 4,544,545; i PCT WO 97/38731. Lipozomi sa povećanim vremenom u cirkulaciji opisani su SAD 5,013,556. Komponente lipozoma su uobičajeno uređene u dvoslojnoj formaciji, sličnoj lipidnom uređenju bioloških membrana. Naročito korisni lipozomi mogu biti stvoreni pomoću reverzno faznog postupka isparavanja sa lipidnom kompozicijom koja sadrži fosfatidilholin, holesterol i PEG-derivatizovani fosfatidiletanolamin (PEG-PE). Lipozomi su istisnuti kroz filtere određene veličine pora da bi se proizveli lipozomi sa željenim prečnikom. Hemoterapeutsko sredstvo ili drugo terapeutski

1

aktivno sredstvo je izborno sadržano unutar lipozoma (Gabizon et al., 1989, J National Cancer Inst 81:1484).

[0192] Antitelo i druga terapeutski aktivna sredstva mogu takođe biti zatvorena u mikrokapsulama pripremljenim pomoću postupaka uključujući, ali bez ograničenja na, tehnike koacervacije, interfacijalne polimerizacije (na primer upotrebom hidroksimetilceluloze ili želatinskih mikrokapsula ili poli-(metilmetakrilat) mikrokapsula), koloidnih sistema za primenu leka (na primer, lipozoma, albuminskih mikrosfera, mikroemulzija, nano-čestica i nano kapsula) i makroemulzija. Takve tehnike su opisane u Remington’s Pharmaceutical Sciences 16th edition, Osol, A. Ed., 1980. Mogu biti pripremljeni preparati sa produženim oslobađanjem. Pogodni primeri preparata sa produženim oslobađanjem obuhvataju polupropustljive matrikse čvrstog hidrofobnog polimera, pri čemu su ti matriksi u obliku oblikovanih artikala, npr. filmova ili mikrokapsula. Primeri matriksa sa produženim oslobađanjem obuhvataju poliestre, hidrogelove (na primer poli(2-hidroksietilmetakrilat), ili poli(vinilalkohol)), polilaktide (SAD 3,773,919), kopolimere L-glutaminske kiseline i gama etil-L-glutamata, nerazgradivi etilen-vinil acetat, razgradive kopolimere mlečne kiseline-glikolne kiseline kao što je Lupron Depot® (koji su injektabilne mikrosfere sastavljene od kopolimera mlečne kiseline-glikolne kiseline i leuprolid acetat), poli-D-(-)-3-hidroksibuterna kiselina i ProLease® (komercijalno dostupan iz Alkermes), koji je sistem za primenu na bazi mikrosfera sastavljen od željenog bioaktivnog molekula ugrađenog u matriks poli-DL-laktid-ko-glikolida (PLG).

Primena

[0193] Primena farmaceutske kompozicije koja sadrži antitelo prema predstavljenom pronalasku, poželjno u obliku sterilnog vodenog rastvora, može biti izvedena na različite načine, uključujući, ali bez ograničenja na, oralno, subkutano, intravenski, intranazalno, intraotikalno, transdermalno, topikalno (npr., gelovi, melemi, losioni, kreme, itd.), intraperitonealno, intramuskularno, intrapulmonarno, vaginalno, parenteralno, rektalno ili intraokularno. U nekim slučajevima, na primer za lečenje rana, inflamacije, itd., antitelo može biti direktno primenjeno kao rastvor ili sprej. Kao što je poznato u tehnici, farmaceutska kompozicija može biti formulisana shodno tome u zavisnosti od načina uvođenja.

[0194] Subkutana primena može biti poželjna u nekim slučajevima zbog toga što pacijent može sam da primenjuje farmaceutsku kompoziciju. Mnogi proteinski lekovi nisu dovoljno potentni da bi se omogućila formulacija terapeutski efikasne doze u maksimalnoj prihvatljivoj

2

zapremini za subkutanu primenu. Ovaj problem može biti delimično rešen upotrebom proteinskih formulacija koje sadrže arginin-HCl, histidin i polisorbat (videti WO 04091658). Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti pristupačnija za subkutanu primenu zbog, na primer, povećane potencije, poboljšanog polu-života u serumu ili povećane rastvorljivosti.

[0195] Kao što je poznato u tehnici, proteinski lekovi se često primenjuju preko IV infuzije ili bolusa. Antitela prema predstavljenom pronalasku takođe mogu biti primenjivana upotrebom takvih postupaka. Na primer, primena može biti preko intravenske infuzije sa 0.9% natrijum hloridom kao nosačem za infuziju.

[0196] Plućna primena se može postići upotrebom inhalatora ili nebulizatora i formulacije koja sadrži sredstvo za aerosolizaciju. Na primer, može se koristiti AERx® tehnologija za inhalaciju komercijalno dostupna iz Aradigm, ili Inhance™ sistem za pulmonalnu primenu komercijalno dostupan iz Nektar Therapeutics. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti pogodnija za intrapulmonalnu primenu. FcRn je prisutan u plućima, i može da stimuliše transport iz pluća do krvotoka (npr. Syntonix WO 04004798, Bitonti et al. (2004) Proc. Nat. Acad. Sci. 101:9763-8). Prema tome, antitela koja se vezuju za FcRn efikasnije u plućima ili koja se efikasnije oslobađaju u krvotok mogu imati poboljšanu biodostupnost posle intrapulmonalne primene. Antitela prema predstavljenom pronalasku takođe mogu biti pogodnija za intrapulmonalnu primenu kao posledica, na primer, poboljšane stabilnosti ili promenjene izoelektrične tačke.

[0197] Pored toga, antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti pogodnija za oralnu primenu kao posledica, na primer, poboljšane stabilnosti na pH vrednosti želudca i povećane otpornosti na proteolizu. Pored toga, izgleda da je FcRn eksprimiran u crevnom epitelu odraslih (Dickinson et al. (1999) J. Clin. Invest. 104:903-11), tako da antitela sa poboljšanim profilima interakcije FcRn mogu da pokažu povećanu biodostupnost posle oralne primene. Transport antitela posredovan preko FcRn može takođe da se javi na drugim mukoznim membranama kao što su one u gastrointestinalnom, respiratornom i genitalnom traktu (Yoshida et al. (2004) Immunity 20:769-83).

[0198] Pored toga, bilo koji od određenog broja sistema za primenu su poznati u tehnici i mogu se koristiti za primenu antitela prema predstavljenom pronalasku. Primeri obuhvataju, ali bez ograničenja na, inkapsulaciju u lipozome, mikročestice, mikrosfere (npr. PLA/PGA mikrosfere) i slično. Alternativno, može se koristiti implant od poroznog, neporoznog ili želatinoznog materijala, uključujući membrane ili vlakna. Sistemi sa produženim oslobađanjem mogu da sadrže polimerni materijal ili matriks kao što su poliestri, hidrogelovi, poli(vinilalkohol), polilaktidi, kopčolimeri L-glutaminske kiseline i etil-Lgutamata, etilenvinil acetat, kopolimeri mlečne kiseline-glikolne kiseline kao što je Lupron Depot®, i poli-D-(-)-3-hidroksibuterna kiselina. Takođe je moguće primenjivati nukleinsku ksielinu koja kodira antitelo sadašnjeg pronalaska, na primer putem retrovirusne injekcije, direktne injekcije ili oblaganja sa lipidima, receptora na ćelijskoj površini ili drugih transfekcionih sredstava. U svim slučajevima, sistemi sa kontrolisanim oslobađanjem se mogu koristiti za oslobađanje antitela na ili blizu željenog mesta delovanja.

Doziranje

[0199] Količine za doziranje i učestalosti primene su izabrani tako da budu terapeutski ili profilaktički efikasni. Kao što je poznato u tehnici, podešavanje za razgradnju proteina, sistemsku primenu prema lokalizovanoj primeni i stopi nove sinteze proteaze, kao i za starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje, pol, ishranu, vreme primene, interakcije sa drugim lekovima i težinu stanja može biti neophodno, i biće moguće da se odredi preko rutinskog eksperimentisanja stručnjaka iz date oblasti tehnike.

[0200] Koncentracija terapeutski aktivnog antitela u formulaciji može da varira od oko 0.1 do 100 tež. %. U poželjnoj varijanti, koncentracija antitela je u opsegu od 0.003 do 1.0 molarne. U cilju lečenja pacijenta, može se primenjivati terapeutski efikasna doza antitela prema predstavljenom pronalasku. "Terapeutski efikasna doza" ovde označava dozu koja proizvodi efekte za koje se primenjuje. Tačna doza će zavisiti od svrhe lečenja, i biće moguće da je odredi stručnjak iz date oblasti tehnike upotrebom pozantih tehnika. Doze mogu biti u opsegu od 0.0001 do 100 mg/kg telesne težine ili više, na primer 0.1, 1, 10 ili 50 mg/kg telesne težine, pri čemu je poželjno 1 do 10 mg/kg.

[0201] Može se koristiti samo jedna doza antitela. Mogu biti primenjene višestruke doze antitela. Ukupno vreme između primena može biti manje od 1 časa, oko 1 časa, oko 1-2 časa, oko 2-3 časa, oko 3-4 časa, oko 6 časova, oko 12 časova, oko 24 časa, oko 48 časova, oko 2-4 dana, oko 4-6 dana, oko 1 nedelja, oko 2 nedelje ili više od 2 nedelje.

[0202] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti primenjivana u metronomskim režimima doziranja, bilo preko kontinuirane infuzije ili česte primene bez produženih perioda odmora. Takva metronomska primena može da obuhvata doziranje u konstantnim intervalima bez perioda odmora. Tipično takvi režimi obuhvataju hroničnu infuziju niske doze ili kontinuiranu infuziju tokom produženog vremenskog perioda, na primer 1-2 dana, 1-2

4

nedelje, 1-2 meseca, ili do 6 meseci ili više. Upotreba nižih doza može da minimizuje sporedne efekte i potrebu za periodima odmora.

[0203] Antitelo prema predstavljenom pronalasku i jedno ili više drugih profilaktičkih sredstava mogu biti klinički primenjeni na pacijenta. Ciklična terapija obuhvata primenu prvog sredstva u jedno vreme, drugog sredstva u drugo vreme, izborno dodatnih sredstava u dodatna vremena, izborno sledi period odmora i zatim ponavljanje ovog redosleda primene jednom ili više puta. Broj ciklusa je tipično od 2 - 10. Ciklična terapija može da smanji razvoj otpornosti na jedno ili više sredstava, može da minimizuje sporedne efekte ili može da poboljša efikasnost lečenja.

Kombinovane terapije

[0204] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti primenjivana istovremeno sa jednim ili više drugih terapeutskih režima ili sredstava. Dodatni terapeutski režimi ili sredstva mogu biti korišćeni za poboljšanje efikasnosti ili bezbednosti antitela. Takođe, dodatni terapeutski režimi ili sredstva mogu se koristiti za lečenje iste bolesti ili komorbiditeta pre nego za promenu delovanje antitela. Na primer, antitelo prema predstavljenom pronalasku može biti primenjivano na pacijenta zajedno sa hemoterapijom, radijacionom terapijom ili sa obe - hemoterapijom i radijacionom terapijom. Antitelo prema predstavljenom pronalasku se može primenjivati u kombinaciji sa jednim ili više drugih profilaktičkih ili terapeutskih sredstava, uključujući, ali bez ograničenja na, citotoksična sredstva, hemoterapeutska sredstva, citokine, sredstva za inhibiciju rasta, anti-hormonalna sredstva, inhibitore kinaze, anti-angiogena sredstva, kardioprotektante, imunostimulatorna sredstva, imunosupresivna sredstva, sredstva koja stimulišu proliferaciju hematoloških ćelija, inhibitore angiogeneze, inhibitore protein tirozin kinaze (PTK), dodatna antitela, FcγRIIb ili druge inhibitore Fc receptora ili druga terapeutska sredstva.

[0205] Termini "u kombinaciji sa" i "ko-primena" nisu ograničeni na primenu navedenih profilaktičkih ili terapeutskih sredstava u tačno isto vreme. Umesto toga, oni označavaju da antitelo prema predstavljenom pronalasku i drugo sredstvo ili sredstva mogu biti primenjeni u redosledu i unutar vremenskog intervala tako da oni mogu da deluju zajedno da bi obezbedili korist koja je povećana u odnosu na tretman samo sa antitelom prema predstavljenom pronalasku ili drugim sredstvom ili sredstvima. Poželjno je da antitelo i drugo sredstvo ili sredstva deluju aditivno, i naročito poželjno da deluju sinergistički. Takvi molekuli su pogodno prisutni u kombinaciji u količinama koje su efikasne za određenu namenu. Iskusan medicinski radnik može da odredi empirijski ili razmatranjem farmakokinetike i načina delovanja sredstava, odgovarajuću dozu ili doze svakog terapeutskog sredstva, kao i odgovarajuća vremena i postupke primene.

[0206] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti primenjivana sa jednim ili više dodatnih molekula koji sadrže antitela ili Fc. Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti ko-primenjivana sa jednim ili više drugih antitela koja imaju efikasnost u lečenju iste bolesti ili dodatnog komorbiditeta; na primer mogu biti primenjivana dva antitela koja prepoznanju dva antigena koji su prekomerno eksprimirani u datom tipu kancera, ili dva antigena koji posreduju patogenezu autoimune ili infektivne bolesti.

[0207] Primeri antitela protiv kancera koja mogu biti ko-primenjivana obuhvataju, ali bez ograničenja na, anti-17-1A antitela za antigen na ćelijskoj površini kao što je Panorex™ (edrekolomab); anti-4-1BB antitela; anti-4Dc antitela; anti-A33 antitela kao što su A33 i CDP-833; anti-α4β1 integrin antitela kao što je natalizumab; anti-α4β7 integrin antitela kao što je LDP-02; anti-αVβ1 integrin antitela kao što je F-200, M-200 i SJ-749; anti-αVβ3 integrin antitela kao što je abciksimab, CNTO-95, Mab-17E6 i Vitaxin™; anti-komplement faktor 5 (C5) antitela kao što su 5G1.1; anti-CA125 antitela kao što je OvaRex® (oregovomab); anti-CD3 antitela kao što je Nuvion® (visilizumab) i reksomab; anti-CD4 antitela kao što su IDEC-151, MDX-CD4, OKT4A; anti-CD6 antitela kao što je Onkolizin B i onkolizin CD6; anti-CD7 antitela kao što je HB2; anti-CD19 antitela kao što je B43, MT-103, i onkolizin B; anti-CD20 antitela kao što je 2H7, 2H7.v16, 2H7.v114, 2H7.v115, Bexxar® (tositumomab, I-131 obeleženi anti-CD20), Rituxan® (rituksimab), i Zevalin®) (Ibritumomab tiuksetan, Y-90 obeležen anti-CD20); anti-CD22 antitela kao što je Lymphocide™ (epratuzumab, Y-90 obeležen anti-CD22); anti-CD23 antitela kao što je IDEC-152; anti-CD25 antitela kao što je basiliksimab i Zenapax® (daklizumab); anti-CD30 antitela kao što je AC10, MDX-060 i SGN-30; anti-CD33 antitela kao što je Mylotarg® (gemtuzumab ozogamicin), onkolizin M, i Smart M195; anti-CD38 antitela; anti-CD40 antitela kao što je SGN-40 i toralizumab; anti-CD40L antitela kao što je 5c8, Antova™, i IDEC-131; anti-CD44 antitela kao što je bivatuzumab; anti-CD46 antitela; anti-CD52 antitela kao što je Campath® (alemtuzumab); anti-CD55 antitela kao što je SC-1; anti-CD56 antitela kao što je huN901-DM1; anti-CD64 antitela kao što je MDX-33; anti-CD66e antitela kao što je XR-303; anti-CD74 antitela kao što je IMMU-110; anti-CD80 antitela kao što je galiksimab i IDEC-114; anti-CD89 antitela kao što je MDX-214; anti-CD123 antitela; anti-CD138 antitela kao što je B-B4-DM1; anti-CD 146 antitela kao što je AA-98; anti-CD148 antitela; anti-CEA antitela kao što je cT84.66, labetuzumab, i Pentacea™; anti-CTLA-4 antitela kao što je MDX-101; anti-CXCR4 antitela; anti-EGFR antitela kao što je ABXEGF, Erbitux® (cetuksimab), IMC-C225, i Merck Mab 425; anti-EpCAM antitela kao što je Crucell’s anti-EpCAM, ING-1, i IS-IL-2; anti-efrin B2/EphB4 antitela; anti-Her2 antitela kao što je Herceptin®, MDX-210; anti-FAP (protein aktivacije fibroblasta) antitela kao što je sibrotuzumab; anti-feritin antitela kao što je NXT-211; anti-FGF-1 antitela; anti-FGF-3 antitela; anti-FGF-8 antitela; anti-FGFR antitela, anti-fibrin antitela; anti-G250 antitela kao što je WX-G250 i Rencarex®; anti-GD2 gangliozid antitela kao što je EMD-273063 i TriGem; anti-GD3 gangliozid antitela kao što je BEC2, KW-2871, i mitumomab; anti-gpIIb/IIIa antitela kao što je ReoPro; antiheparinaza antitela; anti-Her2/ErbB2 antitela kao što je Herceptin® (trastuzumab), MDX-210, i pertuzumab; anti-HLA antitela kao što je Oncolyn®, Smart 1D10; anti-HM1.24 antitela; anti-ICAM antitela kao što je ICM3; anti-IgA receptor antitela; anti-IGr-1 antitela kao što je CP-751871 i EM-164; anti-IGF-1R antitela kao što je IMC-A12; anti-IL-6 antitela kao što je CNTO-328 i elsilimomab; anti-IL-15 antitela kao što je HuMax™-IL15; anti-KDR antitela; anti-laminin 5 antitela; anti-Lewis Y antigen antitela kao što je Hu3S193 i IGN-311; anti-MCAM antitela; anti-Muc1 antitela kao što je BravaRex i TriAb; anti-NCAM antitela kao što je ERJC-1 i ICRT; anti-PEM antigen antitela kao što je Theragyn i Therex; anti-PSA antitela; anti-PSCA antitela kao što je IG8; anti-Ptk antitela; anti-PTN antitela; anti-RANKL antitela kao što je AMG-162; anti-RLIP76 antitela; anti-SK-1 antigen antitela kao što je Monopharm C; anti-STEAP antitela; anti-TAG72 antitela kao što je CC49-SCA i MDX-220; anti-TGF-β antitela kao što je CAT-152; anti-TNF-α antitela kao što je CDP571, CDP870, D2E7, Humira® (adalimumab) i Remicade® (infliksimab); anti-TRAIL-R1 i TRAIL-R2 antitela; anti-VE-kadherin-2 antitela; i anti-VLA-4 antitela kao što je Antegren™. Pored toga, mogu se koristiti anti-idiotipna antitela uključujući, ali bez ograničenja na, GD3 epitop antitelo BEC2 i gp72 epitop antitelo 105AD7. Pored toga, mogu se koristiti bispecifična antitela uključujući, ali bez ograničenja na, anti-GD3/CD20 antitelo Bi20.

[0208] Primeri antitela koja se mogu ko-primenjivati za lečenje auto-imune ili inflamatorne bolesti, odbacivanja transplanta, GVHD i slično obuhvataju, ali bez ograničenja na, anti-α4β7 integrin antitela kao što je LDP-02, anti-beta2 integrin antitela kao što je LDP-01, antikomplement (C5) antitela kao što je 5G1.1, anti-CD2 antitela kao što je BTI-322, MEDI-507, anti-CD3 antitela kao što je OKT3, SMART anti-CD3, anti-CD4 antitela kao što je IDEC-151, MDXCD4, OKT4A, anti-CD11a antitela, anti-CD14 antitela kao što je IC14, anti-CD18 antitela, anti-CD23 antitela kao što je IDEC 152, anti-CD25 antitela kao što je zenapaks, anti-CD40L antitela kao što je 5c8, Antova, IDEC-131, anti-CD64 antitela kao što je MDX-33, anti-CD80 antitela kao što je IDEC-114, anti-CD147 antitela kao što je ABX-CBL, anti-Eselektin antitela kao što je CDP850, anti-gpIIb/IIIa antitela kao što je ReoPro/Abcixima, anti-ICAM-3 antitela kao što je ICM3, anti-ICE antitela kao što je VX-740, anti-FcγR1 antitela kao što je MDX-33, anti-IgE antitela kao što je rhuMab-E25, anti-IL-4 antitela kao što je SB-240683, anti-IL-5 antitela kao što je SB-240563, SCH55700, anti-IL-8 antitela kao što je ABX-IL8, anti-interferon gama antitela, i anti-TNFa antitela kao što je CDP571, CDP870, D2E7, Infliksimab, MAK-195F, anti-VLA-4 antitela kao što je Antegren. Primeri drugih molekula koji sadrže Fc koji se mogu ko-primenjivati za lečenje autoimune ili inflamatorne bolesti, odbacivanja transplanta, GVHD i slično obuhvataju, ali bez ograničenja na, p75 TNF receptor/Fc fuziju Enbrel® (etanercept) i „Regeneron’s IL-1 trap“.

[0209] Primeri antitela koja mogu biti ko-primenjivana za lečenje infektivnih bolesti obuhvataju, ali bez ograničenja na, antitela protiv antraksa kao što je ABthrax, anti-CMV antitela kao što je CytoGam i sevirumab, antitela protiv kriptosporidijuma kao što je CryptoGAM, Sporidin-G, antitela protiv helikobaktera kao što je Pyloran, antitela protiv hepatitisa B kao što je HepeX-B, Nabi-HB, anti-HIV antitela kao što je HRG-214, anti-RSV antitela kao što je felvizumab, HNK-20, palivizumab, RespiGam i anti-stafilokokus antitela kao što je Aurexis, Aurograb, BSYX-A110 i SE-Mab.

[0210] Alternativno, antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti ko-primenjivana ili sa jednim ili više drugih molekula koji su u kompeticiji za vezivanje za jedan ili više Fc receptora. Na primer, ko-primena inhibitora inhibitornog receptora FcγRIIb može imati za rezultat povećanu efektornu funkciju. Slično, ko-primena inhibitora aktivirajućih receptora kao što je FcγRIIIa može minimizovati neželjenu efektornu funkciju. Inhibitori Fc receptora obuhvataju, ali bez ograničenja na, Fc molekule koji su konstruisani tako da deluju kao kompetitivni inhibitori za vezivanje za FcγRIIb FcγRIIIa ili druge Fc receptore, kao i druge imunoglobuline i naročito tretman pod nazivom IVIg (intravenski imunoglobulin). Inhibitor može biti primenjivan i može biti omogućeno da deluje pre primene antitela. Alternativan način za postizanje efekta uzastopnog doziranja bio bi obezbediti oblik za neposredno oslobađanje inhibitora Fc receptora i zatim formulaciju antitela prema predstavljenom pronalasku sa produženim oslobađanjem. Formulacije sa neposrednim oslobađanjem i formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem bi se mogle primenjivati posebno ili se mogu kombinovati u jednom jediničnom obliku doze. Primena inhibitora FcγRIIb može takođe da se koristi za ograničavanje neželjenih imunih odgovora, na primer odgovora antitela protiv faktora VIII posle primene faktora VIII hemofiličarima.

[0211] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti primenjivana sa hemoterapeutskim sredstvom. "Hemoterapeutsko sredstvo" kao što je ovde korišćeno označava hemijsko jedinjenje korisno u lečenju kancera. Primeri hemoterapeutskih sredstava obuhvataju, ali bez ograničenja na, alkilujuća sredstva kao što je tiotepa i ciklofosfamid (CYTOXAN ™); alkil sulfonate kao što je busulfan, improsulfan i piposulfan; androgene kao što je kalusteron, dromostanolon propionat, epitiostanol, mepitiostan, testolakton; antiadrenale kao što je aminoglutetimid, mitotan, trilostan; antiandrogene kao što je flutamid, nilutamid, bikalutamid, leuprolid i goserelin; antibiotike kao što su aklacinomisini, aktinomicin, antramicin, azaserin, bleomicini, kaktinomicin, kaliheamicin, karabicin, kaminomicin, karzinofilin, hromomicini, daktinomicin, daunorubicin, detorubicin, 6-diazo-5-okso-L-norleucin, doksorubicin, epirubicin, ezorubicin, idarubicin, marcelomicin, mitomicini, mikofenolna kiselina, nogalamicin, olivomicini, peplomicin, potfiromicin, puromicin, kvelamicin, rodorubicin, streptonigrin, streptozocin, tubercidin, ubenimeks, zinostatin, zorubicin; anti-estrogene uključujući na primer tamoksifen, raloksifen, aromataza-inhibirajući 4(5)-imidazoli, 4-hidroksitamoksifen, trioksifen, keoksifen, LY 117018, onapriston, i toremifen (Fareston); anti-metabolite kao što su metotreksat i 5-fluorouracil (5-FU); analoge folne kiseline kao što su denopterin, metotreksat, pteropterin, trimetreksat; aziridine kao što su benzodopa, karbokvon, meturedopa i uredopa; etilenimine i metilamelamine uključujući altretamin, trietilenemelamin, trietilenfosforamid, trietilentiofosfaoramid i trimetilolomelamin; sredstvo za dodavanje folne kiseline kao što je folinska kiselina; azotne iperite kao što je hlorambucil, hlornafazin, holofosfamid, estramustin, ifosfamid, mehloretamin, mehloretamin oksid hidrohlorid, melfalan, novembichin, fenesterin, prednimustin, trofosfamid, uracil iperit; nitrozuree kao što je karmustin, hlorozotocin, fotemustin, lomustin, nimustin, ranimustin; analoge platine kao što su cisplatin i karboplatin; vinblastin; platina; proteine kao što su arginin deiminaza i asparaginaza; analoge purina kao što je fludarabin, 6-merkaptopurin, tiamiprin, tioguanin; analoge pirimidina kao što je ancitabin, azacitidin, 6-azauridin, karmofur, citarabin, dideoksiuridin, doksifluridin, enocitabin, floksuridin, 5-FU; taksane, npr. paklitaksel (TAXOL®, Bristol-Myers Squibb Oncology, Princeton, N.J.) i docetaksel (TAXOTERE®, Rhne-Poulenc Rorer, Antony, France); inhibitor topoizomeraze RFS 2000; inhibitor timidilat sintaze (kao što je tomudeks); dodatne hemoterapeutike uključujući aceglaton; aldofosfamid glikozid; aminolevulinsku kiselinu; amsakrin; bestrabucil; bisantren; edatraksat; defofamin; demekolcin; diazikvon; difluorometilornitin (DMFO); elformitin; eliptinijum acetat; etoglucid; galijum nitrat; hidroksiurea; lentinan; lonidamin; mitoguazon; mitoksantron; mopidamol; nitracrin; pentostatin; fenamet; pirarubicin; podofilinsku kiselinu; 2-etilhidrazid; prokarbazin; PSK®; razoksan; sizofuran; spirogermanijum; tenuazonsku kiselinu; triazikvon; 2,2’,2"trihlorotrietilamin; uretan; vindesin; dakarbazin; manomustin; mitobronitol; mitolaktol; pipobroman; gacitozin; arabinozid ("Ara-C"); ciklofosfamid; tiotepa; hlorambucil; gemcitabin; 6-tioguanin; merkaptopurin; metotreksat; etoposid (VP-16); ifosfamid; mitomicin C; mitoksantron; vinkristin; vinorelbin; navelbin; novantron; teniposid; daunomicin; aminopterin; kseloda; ibandronat; CT-11; retinoevu kiselinu; esperamicine; kapecitabin. Farmaceutski prihvatljive soli, kiseline ili derivati bilo kog od prethodnih takođe se mogu koristiti.

[0212] Hemoterapeutik ili drugo citotoksično sredstvo može biti primenjeno kao prolek. "Prolek" kao što je ovde korišćen označava oblik prekursora ili derivata farmaceutski prihvatljive supstance koji je manje citotoksičan za ćelije tumora u poređenju sa matičnim lekom i sposoban je da se enzimatski aktivira ili prevede u aktivniji matični oblik. Videti, na primer Wilman, 1986, Biochemical Society Transactions, 615th Meeting Belfast, 14:375-382; Stella et al., "Prodrugs: A Chemical Approach to Targeted Drug Delivery," Directed Drug Delivery; i Borchardt et al., (ed.): 247-267, Humana Press, 1985. Prolekovi mogu biti prolekovi koji sadrže fosfat, prolekovi koji sadrže tiofosfat, prolekovi koji sadrže sulfat, prolekovi koji sadrže peptid, prolekovi modifikovani D-aminokiselinom, glikozilovani prolekovi, prolekovi koji sadrže beta-laktam, izborno supstituisani prolekovi koji sadrže fenoksiacetamid ili izborno supstituisani prolekovi koji sadrže fenilacetamid, 5-fluorocitozin i drugi prolekovi 5-fluorouridina koji mogu biti prevedeni u aktivniji citotoksičan slobodni lek. Primeri citotoksičnih lekova koji mogu biti derivatizovani u oblik proleka za upotrebu sa antitelima prema predstavljenom pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja na, bilo koje od prethodno navedenih hemoterapeutskih sredstava.

[0213] Različita druga terapeutska sredstva mogu naći upotrebu za primenu sa antitelima prema predstavljenom pronalasku. Antitelo može biti primenjivano sa anti-angiogenim sredstvom. "Anti-angiogeno sredstvo" kao što je ovde korišćeno označava jedinjenje koje blokira, ili ometa do izvesnog stepena, razvoj krvnih sudova. Anti-angiogeni faktor može, na primer, biti mali molekul ili protein, na primer antitelo, Fc fuzija ili citokin, koji se vezuje za faktor rasta ili receptor faktora rasta uključen u stimulaciju angiogeneze. Poželjan antiangiogeni faktor ovde je antitelo koje se vezuje za vaskularni endotelijalni faktor rasta (VEGF). Druga sredstva koja inhibiraju prenos signala preko VEGF takođe mogu biti korišćena, na primer lekovi na bazi RNK koji snižavaju nivoe VEGF ili ekspresije VEGF-R, fuzije VEGF-toksina, „Regeneron’s VEGF-trap“ i antitela koja se vezuju za VEGF-R. U alternativnoj varijanti, antitelo se primenjuje sa terapeutskim sredstvom koje indukuje ili pojačava adaptivni imuni odgovor, na primer antitelo koje ciljno deluje na CTLA-4. Dodatna sredstva protiv angiogeneze obuhvataju, ali bez ograničenja na, angiostatin (fragment plazminogena), antitrombin III, angiozim, ABT-627, Bay 12-9566, benefin, bevacizumab, bisfosfonate, BMS-275291, inhibitor poreklom iz hrskavice (CDI), CAI, fragment CD59 komplementa, CEP-7055, Col 3, kombretastatin A-4, endostatin (fragment kolagena XVIII), inhibitore farnezil transferaze, fragment fibronektina, gro-beta, halofuginon, heparinaze, fragment heparin heksasaharida, HMV833, humani horionski gonadotropin (hCG), IM-862, interferon alfa, interferon beta, interferon gama, interferon inducibilni protein 10 (IP-10), interleukin-12, kringl 5 (fragment plazminogena), marimastat, inhibitore metaloproteinaze (npr. TIMPs), 2-metodiestradiol, MMI 270 (CGS 27023A), inhibitor aktivatora plazminogena (PAI), faktor-4 trombocita (PF4), prinomastat, fragment prolaktina od 16kDa, protein povezan sa proliferinom (PRP), PTK 787/ZK 222594, retinoide, solimastat, skvalamin, SS3304, SU5416, SU6668, SU11248, tetrahidrokortizol-S, tetratiomolibdat, talidomid, trombospondin-1 (TSP-1), TNP-470, transformišući faktor rasta beta (TGF-(3), vaskulostatin, vazostatin (fragment kalretikulina), ZS6126 i ZD6474.

[0214] Antitelo se može primenjivati sa inhibitorom tirozin kinaze. "Inhibitor tirozin kinaze" kao što je ovde korišćen označava molekul koji inhibira do izvesnog stepena aktivnost tirozin kinaze. Primeri takvih inhibitora obuhvataju, ali bez ograničenja na, hinazoline, kao što je PD 153035, 4-(3-hloroanilino) hinazolin; piridopirimidine; pirimidopirimidine; pirolopirimidine, kao što je CGP 59326, CGP 60261 i CGP 62706; pirazolopirimidine, 4-(fenilamino)-7H-pirolo(2,3-d)pirimidine; kurkumin (diferuloil metan, 4,5-bis (4-fluoroanilino)ftalimid); trifostine koji sadrže nitrotiofen grupe; PD-0183805 (Warner-Lambert); antisens molekule (npr. one koji se vezuju za nukleinsku kiselinu koja kodira ErbB); hinoksaline (SAD 5,804,396); trifostine (SAD 5,804,396); ZD6474 (Astra Zeneca); PTK-787 (Novartis/Schering A G); inhibitore pan-ErbB kao što je C1-1033 (Pfizer); Affinitac (ISIS 3521; Isis/Lilly); Imatinib mezilat (STI571, Gleevec®; Novartis); PKI 166 (Novartis); GW2016 (Glaxo SmithKline); C1-1033 (Pfizer); EKB-569 (Wyeth); Semaksinib (Sugen); ZD6474 (AstraZeneca); PTK-787 (Novartis/Schering AG); INC-1C11 (Imclone); ili kao što je opisano u bilo kojoj od sledećih patentnih objava: SAD 5,804,396; PCT WO 99/09016 (American Cyanimid); PCT WO 98/43960 (American Cyanamid); PCT WO 97/38983 (Warner-Lambert); PCT WO 99/06378 (Warner-Lambert); PCT WO 99/06396 (Warner-Lambert); PCT WO 96/30347 (Pfizer, Inc); PCT WO 96/33978 (AstraZeneca); PCT WO96/3397 (AstraZeneca); PCT WO 96/33980 (AstraZeneca), gefitinib (IRESSA™, ZD1839, AstraZeneca) i OSI-774 (Tarceva ™, OSI Pharmaceuticals/Genentech).

1

[0215] Antitelo može biti primenjivano sa jednim ili više imunomodulatornih sredstava. Takva sredstva mogu povećati ili smanjiti prozvodnju jednog ili više citokina, ushodno ili nishodno regulisati prikazivanje auto-antigena, maskirati MHC antigene, ili stimulisati proliferaciju, diferencijaciju, migraciju ili stanje aktivacije jednog ili više tipova imunih ćelija. Imunomodulatorna sredstva obuhvataju, ali bez ograničenja na: ne-steroidne anti-inflamatorne lekove (NSAIDs) kao što su aspirin, ibuprofen, celekoksib, diklofenak, etodolak, fenoprofen, indometacin, ketoralak, oksaprozin, nabumenton, sulindak, tolmentin, rofekoksib, naproksen, ketoprofen i nabumeton; steroide (npr. glukokortikoide, deksametazon, kortizon, hidroksikortizon, metilprednizolon, prednizon, prednizolon, trimcinolon, azulfidinikozanoide kao što su prostaglandini, tromboksani i leukotrieni; kao i topikalni steroidi kao što je antralin, kalcipotrien, klobetazol i tazaroten); citokine kao što su TGFb, IFNa, IFNb, IFNg, IL-2, IL-4, IL-10; citokin, hemokin ili antagonisti receptora uključujući antitela, rastvorljive receptore i fuzije receptora i Fc protiv BAFF, B7, CCR2, CCR5, CD2, CD3, CD4, CD6, CD7, CD8, CD11, CD14, CD15, CD17, CD18, CD20, CD23, CD28, CD40, CD40L, CD44, CD45, CD52, CD64, CD80, CD86, CD147, CD152, komplement faktore (C5, D) CTLA4, eotaksin, Fas, ICAM, ICOS, IFNα, IFNβ, IFNγ, IFNAR, IgE, IL-1, IL-2, IL-2R, IL-4, IL-5R, IL-6, IL-8, IL-9 IL-12, IL-13, IL-13R1, IL-15, IL-18R, IL-23, integrine, LFA-1, LFA-3, MHC, selektine, TGFβ, TNFα, TNFβ, TNF-R1, T-ćelijski receptor, uključujući Enbrel® (etanercept), Humira® (adalimumab) i Remicade® (infliksimab); heterologni anti-limfocitni globulin; druge imunomodulatorne molekule kao što su 2-amino-6-aril-5 supstituisani pimiridini, anti-idiotipska antitela za MHC vezujuće peptide i MHC fragmente, azatioprin, brekvinar, bromokriptin, ciklofosfamid, ciklosporin A, D-penicilamin, deoksispergualin, FK506, glutaraldehid, zlato, hidroksihlorokvin, leflunomid, malononitriloamide (npr. leflunomid), metortreksat, minociklin, mizoribin, mikofenolat mofetil, rapamicin i sulfasalazin.

[0216] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti primenjivana sa citokinom. "Citokin" kao što je ovde korišćen označava generički termin za proteine oslobođene od strane jedne ćelijske populacije koja deluje na drugu ćeliju kao interćelijski medijatori. Primeri takvih citokina su limfokini, monokini i uobičajeni polipeptidni hormoni. Uključeni među citokine su hormon rasta kao što je humani hormon rasta, N-metionil humani hormon rasta i goveđi hormon rasta; paratiroidni hormon; tiroksin; insulin; proinsulin; relaksin; prorelaksin; glikoproteinski hormoni kao što je folikulo-stimulirajući hormon (FSH), tiroidni stimulirajući hormon (TSH) i luteinizirajući hormon (LH); hepatični hormon rasta; faktor rasta fibroblasta; prolaktin; placentalni laktogen; faktor alfa i beta nekroze tumora; supstanca

2

za inhibiciju mulerijana; mišji gonadotropin-povezani peptid; inhibin; aktivin; vaskularni endotelijalni faktor rasta; integrin; trombopoietin (TPO); faktori rasta nerava kao što je NGF-beta; faktor rasta trombocita; transformišući faktori rasta (TGFs) kao što su TGF-alfa i TGF-beta; insulinu-sličan faktor rasta I i II; eritropoietin (EPO); osteoinduktivni faktori; interferoni kao što su interferon-alfa, beta i - gama; faktori stimulacije kolonija (CSFs) kao što su CSF makrofaga (M-CSF); CSF granulocita makrofaga (GM-CSF); i CSF granulocita (G-CSF); interleukini (ILs) kao što su IL-1, IL-1 alfa, IL-2, IL-3, IL-4, IL-5, IL-6, IL-7, IL-8, IL-9, IL-10, IL-11, IL-12; IL-15, faktor nekroze tumora kao što je TNF-alfa ili TNF-beta; i drugi polipeptidni faktori uključujući LIF i „kit“ ligand (KL). Kao što je ovde korišćen, termin citokin obuhvata proteine iz prirodnih izvora ili iz rekombinantne ćelijske kulture, i biološki aktivne ekvivalente citokina nativne sekvence.

[0217] Citokini ili druga sredstva koja stimuliraju ćelije imunog sistema mogu biti koprimenjeni sa antitelom prema predstavljenom pronalasku. Takav režim lečenja može pojačati željenu efektornu funkciju. Na primer, sredstva koja stimulišu NK ćelije, uključujući, ali bez ograničenja na, IL-2 mogu biti ko-primenjivana. U sledećoj varijanti, mogu se ko-primenjivati sredstva koja stimuliraju makrofage, uključujući, ali bez ograničenja na, C5a, formil peptide kao što je N-formil-metionil-leucil-fenilalanin (Beigier-Bompadre et al. (2003) Scand. J. Immunol. 57: 221-8). Takođe, mogu se primenjivati sredstva koja stimuliraju neutrofile, uključujući, ali bez ograničenja na, G-CSF, GM-CSF, i slično. Pored toga, takođe se mogu koristiti sredstva koja sitmuliraju migraciju takvih imunostimulatornih citokina. Takođe dodatna sredstva uključujući, ali bez ograničenja na, interferon gama, IL-3 i IL-7 mogu da stimulišu jednu ili više efektornih funkcija.

[0218] Citokini ili druga sredstva koja inhibiraju efektornu ćelijsku funkciju mogu biti koprimenjivana sa antitelom prema predstavljenom pronalasku. Takav režim lečenja može da ograniči neželjenu efektornu funkciju.

[0219] Antitelo se može primenjivati sa jednim ili više antibiotika, uključujući, ali bez ograničenja na: aminoglikozidne antibiotike (npr. apramicin, arbekacin, bambermicini, butirosin, dibekacin, gentamicin, kanamicin, neomicin, netilmicin, paromomicin, ribostamicin, sisomicin, spektrinomicin), aminociklitole (npr. spectinomicin), amfenikol antibiotike (npr. azidamfenikol, hloramfenikol, florfrnikol i tiamfenikol), anzamicin antibiotike (npr. rifamid i rifampin), karbapeneme (npr. imipenem, meropenem, panipenem); cefalosporin (npr. cefaklor, cefadroksil, cefamandol, cefatrizin, cefazedon, cefozopran, cefpimizol, cefpiramid, cefpirom, cefprozil, cefuroksin, cefiksim, cefaleksin, cefradin), cefamicine (cefbuperazon, cefoksitin, cefminoks, cefmetazol i cefotetan); linkozamide (npr.

klindamicin, linkomicin); makrolid (npr. azitromicin, brefeldin A, klaritromicin, eritromicin, roksitromicin, tobramicin), monobaktame (npr. aztreonam, karumonam i tigemonam); mupirocin; oksacefeme (npr. flomoksef, latamoksef i moksalaktam); peniciline (npr. amdinocilin, amdinocilin pivoksil, amoksicilin, bakampicilin, bekszilpenicilininska kiselina, benzilpenicilin natrijum, epicilin, fenbenicilin, floksacilin, penamecilin, penetamat hidrojodid, penicilin o-benetamin, penicilin O, penicilin V, penicilin V benzoat, penicilin V hidrabamin, penimepiciklin i fencihicilin kalijum); polipeptide (npr. bacitracin, kolistin, polimiksin B, teikoplanin, vankomicin); hinolone (amifloksacin, cinoksacin, ciprofloksacin, enoksacin, enrofloksacin, feroksacin, flumekvin, gatifloksacin, gemifloksacin, grepafloksacin, lomefloksacin, moksifloksacin, nalidiksinska kiselina, norfloksacin, ofloksacin, oksolinska kiselina, pefloksacin, pipemidinska kiselina, rosoksacin, rufloksacin, sparfloksacin, temafloksacin, tosufloksacin, trovafloksacin); rifampin; streptogramine (npr. kvinupristin, dalfopristin); sulfonamide (sulfanilamid, sulfametoksazol); tetraciklene (hlortetraciklin, demeklociklin hidrohlorid, demetilhlortetraciklin, doksiciklin, duramicin, minociklin, neomicin, oksitetraciklin, streptomicin, tetraciklin, vankomicin).

[0220] Takođe se mogu koristiti anti-gljivična sredstva kao što su amfotericin B, ciklopiroks, klotrimazol, ekonazol, flukonazol, flucitozin, itrakonazol, ketokonazol, nikonazol, nistatin, terbinafin, terkonazol i tiokonazol.

[0221] Takođe se mogu koristiti antivirusna sredstva uključujući inhibitore proteaze, inhibitore reverzne transkriptaze i drugi, uključujući interferone tipa I, inhibitore virusne fuzije i inhibitore neuramidaze. Mogu se koristiti primeri antivirusnih sredstava koji obuhvataju, ali bez ograničenja na, aciklovir, adefovir, amantadin, amprenavir, klevadin, enfuvirtid, entecavir, foskarnet, gangciklovir, idoksuridin, indinavir, lopinavir, plekonaril, ribavirin, rimantadin, ritonavir, sakvinavir, trifluridin, vidarabin i zidovudin.

[0222] Antitela prema predstavljenom pronalasku mogu biti kombinovana sa drugim terapeutskim režimima. Na primer, pacijent koji se leči antitelom prema predstavljenom pronalasku može takođe da prima radijacionu terapiju. Radijaciona terapija se takođe može primenjivati prema protokolima koji se obično koriste u tehnici i koji su poznati stručnjacima iz date oblasti tehnike. Takva terapija obuhvata, ali bez ograničenja na, zračenje cezijumom, iridijumom, jodom ili kobaltom. Radijaciona terapija može biti zračenje celog tela, ili može biti usmerena lokalno na specifično mesto ili tkivo u ili na telu, kao što su pluća, bešika ili prostata. Tipično, radijaciona terapija se primenjuje u pulsevima tokom vremenskog perioda od oko 1 do 2 nedelje. Radijaciona terapija može, međutim, biti primenjivana tokom dužih vremenskih perioda. Na primer, radijaciona terapija može biti primenjivana na pacijente koji

4

imaju kancer glave i vrata u trajanju od oko 6 do oko 7 nedelja. Izborno, radijaciona terapija se može primenjivati kao jedna doza ili kao višestruke, uzastopne doze. Iskusan medicinski radnik može empirijski odrediti odgovarajuću dozu ili doze radijacione terapije koje su ovde korisne. Antitelo prema predstavljenom pronalasku i jedna ili više drugih terapija protiv kancera se mogu koristiti za tretman ćelija kancera ex vivo. Razmatrano je da takav ex vivo tretman može biti koristan kod transplantacije koštane srži i naročito, autologne transplantacije koštane srži. Na primer, tretman ćelija ili tkiva (jednog ili više) koji sadrže ćelije kancera sa antitelom i jednom ili više drugih terapija protiv kancera, kao što su opisane u prethodnom tekstu, može se koristiti za smanjivanje ili značajno smanjivanje broja ćelija kancera pre transplantacije u pacijenta primaoca.

[0223] Naravno da je razmatrano da se antitela prema pronalasku mogu koristiti u kombinaciji sa drugim terapeutskim tehnikama kao što su operacija ili fototerapija.

PRIMERI

[0224] Primeri su dati u daljem tekstu za ilustraciju predstavljenog pronalaska. Ovi primeri nisu određeni tako da ograniče predstavljeni pronalazak na bilo koju određenu primenu ili teoriju funkcionisanja.

[0225] Za lakše pozivanje na varijabilne regione imunoglobulina, položaji su numerisani prema Kabat šemi za numeraciju. Za pozivanje na konstantne regione imunoglobulina, položaji su numerisani prema EU indeksu kao kod Kabat-a (Kabat et al., 1991, Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed., United States Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda).

Primer 1. Anti-CD19 antitela sa aminokiselinskim modifikacijama koje pojačavaju efektornu funkciju

[0226] Anti-CD19 antitela prema pronalasku su određena kao klinički kandidati za lekove protiv kancera. Za ispitivanje mogućnosti poboljšanja efektorne funkcije antitela koje ciljno deluje na CD19, konstruisane su varijante verzija anti-CD19 antitela.

[0227] Slika 6 daje izvesne sekvence varijabilnog regiona teškog i lakog lanca anti-CD19 antitela 4G7 (Meeker, T.C. et al. 1984. Hybridoma. 3: 305-320) i HD37 (Pezzuto, A. et al.

1987. J. Immunol. 138: 2793-2799) korišćene u predstavljenoj studiji. Mišji, matični himerni teški i laki lanci su obeleženi H0 4G7, H0 HD37, L04G7 i L0 HD37 respektivno. Varijante predstavljenog pronalaska bi takođe mogle biti napravljene u kontekstu anti-CD19 antitela B43 (Uckun, F.M. et al. 1998. Blood. 71: 13-29) koje ima slične osobine kao HD37 i deli identične CDRs i ukupnu identičnost sekvenci od 97% u odnosu na HD37 H0 i L0 sekvence prikazane na Slici 6. Geni za mišji WT 4G7 i HD37 VH i VL, označeni kao H0 i L0 respektivno, konstruisani su upotrebom tehnika za sintezu gena i subklonirani u sisarski ekspresioni vektor pcDNA3.1Zeo (Invitrogen) koji sadrži cele konstantne regione lakog kapa (Cκ) i teškog lanca IgG1. Varijanta S239D/I332E (anti-GD19 sa povećanom efektornom funkcijom) je konstruisana u Fc regionu hibridnog IgG1/IgG2 (označen kao "hibrid", Slika 2) antitela u pcDNA3.1Zeo vektoru upotrebom QuikChange tehnika mutageneze (Stratagene). Sve sekvence su sekvencirane da bi se potvrdila tačnost sekvence. Plazmidi koji sadrže gen za teški lanac (VH-CH1-CH2-CH3) (divlji tip ili varijante) su ko-transficirani sa plazmidom koji sadrži gen za laki lanac (VL-CLκ) u 293T ćelije. Podloge su sakupljene 5 dana posle transfekcije, i antitela su prečišćena iz supernatanta upotrebom protein A afinitetne hromatografije (Pierce, kataloški # 20334)

[0228] Relativni afiniteti vezivanja 4G7 hibrida S239D/I332E i 4G7 IgG1 antitela su izračunavani određivanjem parametara vezivanja na Biacore™ upotrebom panela Fc receptora (Slika 7). Ukratko, protein A/G je spojen za protočnu ćeliju CM5 čipa. IgG je prvo razblažen do 25 nM i imobilizovan za protein A/G kanal do ~ 1000 RUs. FcγR-His je serijski razblažen i injektiran u količini od 30 mL/min u trajanju od 2 min nakon čega sledi disocijacija od 3 min. Da bi se odredila KD dobijeni senzorgrami su "grupno fitovani" upotrebom modela interakcije 1:1 koji je dostupan u „BIAevaluation“ softveru. Vrednosti KD koje su bile više od 5 X 10<-6>M su obeležene kao ND (nije određeno) na Slici 7. Rezultati ukazuju na to da da se WT IgG1 antitelo vezuje za V158 FcγRIIIa sa afinitetom od približno 240 nM, što je u skladu sa literaturom (Okazaki et al, 2004, J Mol Biol 336:1239-49; Lazar et al, Proc Natl Acad Sci USA 103(11):4005-4010). Varijanta verzije Fc se vezuje sa afinitetom za V158 FcγRIIIa od oko 4.7 nM, što ukazuje na povećanje afiniteta od oko 50-puta u odnosu na WT. Vezivanje varijante anti-CD19 za F158 FcγRIIIa je oko 16.7 nM.

[0229] Da bi se procenio kapacitet varijanti antitela da posreduju efektornu funkciju protiv ćelija koje eksprimiraju CD19, anti-CD19 sa pojačanom efektornom funkcijom je testirano u ADCC testu na bazi ćelije.

[0230] Humani monociti periferne krvi (PBMCs) su izolovani iz Leukopak-a i korišćeni su kao efektorne ćelije, i CD19 pozitivne ćelije kancera su korišćene kao ciljne ćelije. Ciljne ćelije su zasejane u 10,000 (Raji i MEC-1) i 20,000 (SUP-B15) ćelija/komorici u 96-komornim pločama i tretirane sa označenim antitelima u triplikatu. PBMCs izolovane upotrebom Ficoll gradijenta su dodate u višku u ciljne ćelije i ko-kultivisane su 4 časa pre obrade za LDH aktivnost upotrebom kompleta za detekciju citotoksičnosti prema uputstvima proizvođača. Slika 8a prikazuje rezultate ADCC testa poređenjem 4G7 IgG1 i 4G7 hibridnih S239D/I332E antitela, i HD37 IgG1 i HD37 hibrida S239D/I332E na ćelijskoj liniji Daudi (BL). Slika 8b prikazuje rezultate ADCC testa poređenjem 4G7 IgG1 i 4G7 hibridnih S239D/I332E antitela, i anti-CD20 rituksimaba na ćelijskim linijama SUP-B15 (ALL) i Raji (Burkitov limfom). Grafikoni pokazuju da se antitela razlikuju ne samo po njihovoj EC50, koja reflektuje njihovu relativnu potenciju, već takođe po maksimalnom nivou ADCC koji antitela mogu dostići na koncentracijama zasićenja, reflektujući njihovu relativnu efikasnost. Značajna pojačanja potencije i efikasnosti su zabeležena za Fc varijante antitela u poređenju sa antitelom sa WT Fc regionom. Himerno IgG1 antitelo ima veoma nisku efikasnost ili potenciju.

[0231] EC50 sa krive doze i odgovora kao što je ona prikazana na Slici 8 predstavlja koncentraciju jedinjenja gde se beleži 50% njegovog maksimalnog efekta. U kliničkom okruženju, potencija reflektuje koncentraciju antitela koja je potrebna za izvođenje njegovog terapeutskog efekta. Na taj način, podaci na Slici 8 pokazuju da Fc optimizovana anti-CD19 antitela deluju in vivo u koncentraciji ili dozi koja je niža od one kod WT anti-CD19 ili anti-CD20 antitela. Na Slici 8b, budući da WT IgG21 anti-CD19 u koncentraciji zasićenja posreduje približno 10% maksimalne ADCC, Fc varijanta anti-CD19 lizira približno 60% ciljnih ćelija. U kliničkom okruženju, efikasnost reflektuje maksimalnu terapeutsku korist primenjenog leka.

Primer 2. Vezivanje anti-CD19 antitela sa pojačanim efektornim funkcijama za tumorsku ćelijsku liniju poreklom od B-ćelija

[0232] Mereno je relativno vezivanje 4G7 hibrida S239D/I332E za Raji ćelijsku liniju. Afiniteti pojačane efektorne funkcije anti-CD19 varijanti su određeni upotrebom DELFIA® sistema (PerkinElmer Life Sciences) koji je zasnovan na vremenski razloženoj fluorometriji (TRF). Anti-CD19 (H0L0) je obeleženo sa europijumom upotrebom kompleta za obeležavanje europijumom koji je dostupan iz PerkinElmer Biosciences. Neobeleženi divlji tip (WT) ili varijante (hladan) su serijski razblaženi (tipično počevši od 1 uM) u 1/2 log koraka i mešani sa nepromenjenom koncentracijom obeleženog (ili toplog) anti-CD19. Mešavina "toplih" i "hladnih" antitela se zatim dodaje u 100,000 Raji ćelija (koje imaju visoku gustinu na površini eksprimiranog CD-19 antigena) i vrši se inkubacija na ledu u trajanju od 30 min. Test se uglavnom primenjuje kao kompetitivni test za skrining anti-CD19 antitela različitih afiniteta. U odsustvu kompetitivnih afinitetnih varijanti, Eu-anti-CD19 i površinski CD19 interaguju i proizvode signal na 613 nm kada je europijum ekscitiran na 340 nm. Dodavanje divljeg tipa ili varijante je u kompeticiji sa Eu-anti-CD19-CD19 interakcijom, smanjujući fluorescenciju kvantitativno da bi se omogućilo određivanje relativnih afiniteta vezivanja. Slika 9 prikazuje rezultate testa vezivanja na ćelijskoj površini anti-CD19 pojačane efektorne funkcije za Raji ćelije. Kao što se može videti, izračunata EC50 vrednost je 1.2 nM.

Primer 3. ADCC anti-CD19 antitela sa pojačanom citotoksičnošću protiv višestrukih ćelijskih linija limfoma.

[0233] U cilju procene citotoksičnih osobina anti-CD19 sa pojačanom efektornom funkcijom, testovi ADCC su izvedeni na panelu od 14 ćelijskih linija koje predstavljaju različite limfome i leukemije (Slika 10a). Testirane ćelijske linije bile su ćelijske linije folikularnog limfoma (FL) DoHH-2 i SC1; ćelijska linija limfoma mantle ćelija (MCL) Jeko-1; ćelijske linije Burkitovog limfoma (BL) Daudi i Raji; ćelijske linije hronične limfocitne leukemije (CLL) MEC1 i WaC3CD5; ćelijska linija leukemije vlasastih ćelija (HCL) Bonna-12; ćelijska linija hronične mijelogene leukemije (CML) BV-1.73; i ćelijske linije akutne limfoblastične leukemije (ALL) VAL, SUP-B15, NALM-6, RS4;11, i 697. Humani monociti periferne krvi (PBMCs) su izolovani iz Leukopak-a i korišćeni za efektorne ćelije, i CD19 pozitivne ćelije kancera su korišćene kao ciljne ćelije. Ciljne ćelije su zasejane u 96-komorne ploče i tretirane sa označenim antitelima u tri kopije. PBMCs izolovani upotrebom Ficoll gradijenta su dodati u višku u ciljne ćelije i ko-kultivisani 4 časa pre obrade za LDH aktivnost upotrebom kompleta za detekciju citotoksičnosti prema uputstvima proizvođača. Oba parametra, potencija (EC50) i efikasnost (% ADCC) su normalizovani prema rituksimabu (anti-CD20). Ovo ispitivanje je pokazalo citotoksičnmu superiornost in vitro anti-CD 19 sa pojačanom efektornom funkcijom prema širokom opsegu ćelijskih linija, naročito koje predstavljaju limfoproliferativnu bolest koja nastaje u ranim stadijumima razvoja B ćelija. Slika 10b navodi ćelijske linije koje se koriste i njihov odgovarajući tip kancera.

Primer 4. Anti-CD19 antitela sa sniženim potencijalom za imunogenost.

[0234] Zahvaljujući širokoj upotrebi tehnologije hibridoma, značajan broj antitela je izveden iz nehumanih izvora. Međutim, nehumani proteini su često imunogeni kada se primenjuju na ljude, na taj način veoma mnogo smanjujući njihovu terapeutsku korist. Imunogenost je rezultat složene serije odgovora na supstancu koja se doživljava kao strana, i može da obuhvata proizvodnju neutralizujućih i ne-neutralizujućih antitela, formiranje imunih kompleksa, aktivaciju komplementa, aktivaciju mastocita, inflamaciju, odgovore hiperosetljivosti i anafilaksu. Nekoliko faktora može da doprinese imunogenosti proteina, uključujući, ali bez ograničenja na, proteinsku sekvencu, način i učestalost primene i populaciju pacijenata. Imunogenost može da ograniči efikasnost i bezbednost proteinskog leka na višestruke načine. Efikasnost može biti smanjena direktno formiranjem neutralizujućih antitela. Efikasnost može takođe biti smanjena indirektno, kako vezivanje bilo za neutralizujuća ili ne-neutralizujuća antitela tipično dovodi do brzog klirensa iz seruma. Teški sporedni efekti i čak smrt mogu se javiti kada je imuna reakcija izazvana. Na taj način, u poželjnoj varijanti, konstrukcija proteina se koristi za smanjenje imunogenosti proteina koji ciljno deluju na CD19 prema predstavljenom pronalasku.

[0235] U cilju smanjenja potencijala za imunogenost anti-CD19 proteina prema predstavljenom pronalasku, imunogenost anti-CD 19 antitela 4G7 i HD37 je smanjena upotrebom postupka koji je opisan u SAD 2006/0008883, pod naslovom "Methods of Generating Variant Proteins with Increased Host String Content and Compositions Thereof’, podnetom 06.12.2004. Postupci smanjuju potencijal za imunogenost povećanjem sadržaja humanog u antitelu preko mutacija. Teški i laki lanci sa smanjenim potencijalom za imunogenost su označeni kao H1, H2, H3, H4, itd. i L1, L2, L3, itd. i prikazani su na Slikama 11 do 14. Teški i laki lanci originalnih antitela, 4G7 i HD37, su označeni kao H0 i L0, respektivno. Kombinacije različitih teških i lakih lanaca su eksprimirane i dobijena antitela, sa nazivima kao što su H3L3, H3/L3 ili H3_L3, su prečišćena i ispitana. Anti-CD19 antitela su eksprimirana prolaznom transfekcijom vektora koji kodiraju teške i lake lance u 293T ćelije uzgajane u 10% fetusnom goveđem serumu sa ultra niskim sadržajem IgG sa 1mM natrijum piruvata i 1X ne-esencijalnih aminokiselina (Gibco®, Invitrogen Hayward CA). Pet dana posle transfekcije, podloga za kulturu je uklonjena i propuštena kroz protein A kolonu (Pierce Biotechnology Inc, Rockford MD.) Teški lanci mogu biti napravljeni sa bilo kojim tipom konstantnog domena uključujući, kod ljudi, IgG1, IgG2 i hibride koji sadrže IgG1 i IgG2 kao i mišje konstantne domene kao što su IgG1 i IgG2a, koji mogu biti označeni kao mIgG1 i mIgG2a. Sekvence humanih teških lanaca se mogu naći na Slici 2. Mereno je relativno vezivanje anti-CD19 varijanti sa smanjenom imunogenošću za Raji ćelijsku liniju. Afiniteti varijanti anti-CD19 sa smanjenom imunogenošću su određivani upotrebom DELFIA® sistema (PerkinElmer Life Sciences) koji je zasnovan na vremenski razloženoj fluorometriji (TRF). Anti-CD19 je obeležen sa europijumom upotrebom kompleta za obeležavanje europijumom koji je dostupan iz PerkinElmer Biosciences. Neobeleženi divlji tip (WT) ili varijante (hladni) su serijski razblaženi (tipično počevši od 1 uM) u 1/2 log koraka i mešani sa nepromenljivom koncentracijom obeleženog (ili toplog) anti-CD19. Mešavina "toplih" i "hladnih" antitela je zatim dodata u 100,000 Raji ćelija (koje imaju visoku gustinu na površini eksprimiranog CD-19 antigena) i inkubirana na ledu u trajanju od 30 min. Test je uglavnom primenjen kao kompetitivni test za skrining anti-CD19 antitela različitih afiniteta. U odsustvu varijanti sa kompetitivnim afinitetom, Eu-anti-CD19 i površinski CD19 interaguju i proizvode signal na 613 nm kada je europijum ekscitovan na 340 nm. Dodavanje divljeg tipa ili varijante je u kompeticiji sa Eu-anti-CD19 - CD 19 interakcijom, smanjujući fluorescenciju kvantitativno da bi se omogućilo određivanje relativnih afiniteta vezivanja. Slika 15a prikazuje rezultate testa vezivanja na ćelijskoj površini varijanti 4G7 sa smanjenim afinitetom za Raji ćelije. Na osnovu afiniteta i stabilnosti vezivanja, varijabilni region 4G7 H1L1 je izabran za dalji razvoj. Slika 15b prikazuje rezultate ADCC testa na obrasce smanjene imunogenosti HD37_H2L1 hibrida S239D/I332E i 4G7_H1L3 hibrida S239D/I332E na ćelijskoj liniji MEC-1 (CLL). Ovaj ADCC test je izveden kao u prethodnim testovima. Oba antitela su aktivna na ovoj ćelijskoj liniji i prema tome mogu biti potencijalni tretmani za CLL.

Primer 5. Povećanje afiniteta i stabilnosti anti-CD19 sa pojačanom efektornom funkcijom.

[0236] Sazrevanje afiniteta 4G7 mAb H1L1 je izvedeno u cilju daljeg povećanja afiniteta za vezivanje za CD19 kao i ADCC potencije. Sazrevanje afiniteta je izvedeno u tri stadijuma upotrebom kompjuterskog pristupa/pristupa konstrukcije proteina. Prvo, rad prema hipotezi da su ostaci koji određuju specifičnost (SDRs) (Padlan, E.A. et al. 1995. FASEB J. 9: 133-139) u CDRs antitela već optimizovani B-ćelijama u procesu in vivo somatske hipermutacije, biblioteka od 94 varijante je dizajnirana tako da se odrede oni ostaci u CDRs koji su kritični za vezivanje antigena, i na taj način ne bi se trebali menjati u toku postupka inženjeringa. Ova biblioteka se sastojala od jedne ili dve "probne" mutacije napravljene na položajima u CDRs sa mestima koja su izabrana upotrebom strukturnog modeliranja kao i verovatnoće da je položaj često SDR, koja je sakupljena iz analize dostupnih antigen-antitelo složenih struktura u Banci podataka o proteinima (PDB) (MacCallum, R.M. et al. 1996. JMB 262: 732-745; Almagro, J.C.2004. J. Mol. Recognit. 17:132-143).

1

[0237] Varijante mutacija su uvedene upotrebom QuikChange kompeta za mutagenezu u Fab formatu H1L1 obrasca i sadržale su 6X-His obeleživač. Varijante Fabs su eksprimirane u 293T ćelijama upotrebom 24-komornih ploča i analizirane su pomoću AlphaScreen ili protočne citometrije upotrebom Raji ili RS4;11 ćelija, i sa koncentracijom svake varijante koja je određena upotrebom His-vezujućeg čipa iz Biacore™. Od ukupno 50 položaja, 17 položaja je identifikovano kao kritično za vezivanje antigena, omogućavajući nam smanjenje veličine biblioteke u sledećem krugu sazrevanja afiniteta i dajući nam vrednu strukturnu informaciju u vezi toga koji položaji leže blizu granične površine antigena i koji bi činili dobra ciljna mesta za nalaženje varijanti sa povećanim afinitetom. 17 SDRs identifikovani u našoj analizi su u odličnoj saglasnosti sa prosečnim brojem SDRs prisutnih u antitelima čiji su kompleksi antigen-antitelo objašnjeni (Almagro, J.C. 2004. J. Mol.. Recognit. 17:132-143). Pored vredne strukturne informacije dobijene iz ove biblioteke, dobijene su neke varijante koje su imale povećani afinitet.

[0238] Preostalih 33 CDR položaja su rangirani po redosledu prema značaju na osnovu analize prvih rezultata biblioteke i mapiranjem SDRs na strukturni model H1L1 obrasca. Pomoću ove analize je određeno da bi skoro cela granična površina vezivanja antigenaantitela mogla biti ispitana sa ukupnom učestalošću od 12.2 aminokiselina po položaju (~9.3 novih varijanti po položaju) sa veličinom biblioteke drugog kruga od 279 varijanti. Automatizacija dizajna biblioteke (LDA™) (SAD 2006/0234303, podnet 03.03.2006.) je korišćena za dizajniranje optimizovane biblioteke varijanti koja je podešena kako za prikladnost tako i za pokrivenost na osnovu željenog broja varijanti. Krajnji drugi krug biblioteke kada je podešen za format visoke propusne moći sadržao je 265 varijanti na 30 položaja. Ova biblioteka je proizvela nekoliko varijanti koje ispoljavaju povećani afinitet za vezivanje. Anti-CD19 Fab varijante su ispitivane protočnom citometrijom da bi se odredio afinitet. Ćelijska linija RS4;11, za koju je poznato da eksprimira CD19, suspendovana je u PBS i postavljena u količini od 200,000 ćelija/ komorici u 96-komornu ploču sa okruglim dnom. Serijska razblaženja CD19 antitela dodata su u RS4; 11 ćelije u nepoznatoj koncentraciji. Ćelije su inkubirane na ledu u trajanju od 30 minuta i zatim isprane 4 puta u PBS. Anti-Fab PE-obeleženo F(ab’)2razblaženo je 1/50 u PBS, koje je zatim korišćeno za resuspendovanje RS4;11 obloženih sa anti-CD 19 Fab. Ćelije su inkubirane 30 minuta i isprane dva puta. Ćelije su zatim fiksirane i test vezivanja je procenjen na FACS Canto II protočnom citometru. MFI je korišćen za merenje čvrstine vezivanja. Iz obe biblioteke jedan i dva, dobijeno je ukupno 30 pojedinačnih varijanti sa povećanim afinitetom na 11 položaja.

1 1

[0239] Analiza rezultata vezivanja iz prve dve biblioteke kao i dodatna strukturna analiza omogućili su dizajniranje treće i krajnje biblioteke koja sadrži od 2-8 pojedinačnih varijanti. Ova biblioteka se sastojala od 149 varijanti na 8 položaja. Od njih, 20 varijanti je pokazalo značajno povećanje u afinitetu i izabrano za konverziju u format cele dužine za istovremeno merenje afiniteta za vezivanje i ADCC. Da bi se procenile osobine rastvora, izvedeni su testovi stabilnosti ovih varijanti. Krajnja grupa mutacija uključenih u krajnjih 20 bile su varijante teškog lanca T57P, K58E, S100cT, R100dS, i varijante lakog lanca L27cQ, S27eV, A55N, F961 i F96N. Ubrzane studije stabilnosti otkrile su da je najmanje jedna od mutacija koje pojačavaju afinitet stvorila nestabilnost u proteinu i uzrokovala da ove varijante izgube svu potenciju posle samo 8 časova na 37°C. Uzimajući u obzir rezultate vezivanja i stabilnosti, krajnji kandidat mAb sa zrelim afinitetom je bio sposoban da bude izabran i pokazao je ~10-struko povećanje u afinitetu za vezivanje na RS4;11 ćelijama u odnosu na H1L1 mAb (Slika 16). Varijante dizajnirane za povećanje dugotrajne stabilnosti anti-CD19 molekula takođe su dizajnirane i ispitivane. Slika 17 prikazuje rezultate vezivanja za varijante inkubirane 5 dana na 37°C, pH 9.0 u 200 mM Tris-HCl, pokazujući poboljšanje u stabilnosti dobijenoj od anti-CD19 varijante.

[0240] Sve pojedinačne supstitucije napravljene za povećanu stabilnost i/ili afinitet prikazane su na slici 27. Slika 28 navodi sve varijante varijabilnog regiona anti-CD19 konstruisane za optimizaciju afiniteta i stabilnosti. Na Slici 29 navedene su poželjne varijante i relativno povećanje u afinitetu za vezivanje u odnosu na matično H1L1 mAb. Sekvence za poželjne varijante teškog lanca sa povećanim afinitetom i/ili stabilnošću prikazane su na Slici 18. Sekvence za poželjne varijante lakog lanca sa povećanim afinitetom i/ili stabilnošću prikazane su na Slici 19. Aminokiselinske sekvence celih varijanti hibrida S239D/I332E koje sadrže varijabilne regione sa poboljšanim afinitetom i stabilnošću date su kao SEQ ID NOs: 86-110. CDR sa poboljšanim afinitetom i stabilnošću dati su kao SEQ ID NOs: 111-131.

Primer 6. Anti-proliferativne osobine 4G7 hibrida S239D/I332 na Raji ćelijama.

[0241] Da bi se zabeležio anti-proliferativni efekat in vitro, mnoga antitela zahtevaju unakrsno vezivanje, koje se obično postiže pomoću sekundarnog antitela. Predloženo je da odgovarajući in vivo efekti za ova antitela mogu bit izavisni od unakrsnog vezivanja posredovanog preko Fc receptora eksprimiranih na površini efektornih ćelija. U ovom eksperimentu Raji ćelije su uzgajane 3 dana u prisustvu 100 ng/mL 4G7 hibrida S239D/I332E, 4G7 IgG1 ili anti-CD20 (rituksimab) ili kontrolnih antitela (ne-CD19 vezujući

1 2

varijabilni region sa Fc varijantama hibrida S239D/I332E) u različitim koncentracijama sa 10x molarnim viškom unakrsno vezujućeg antitela. Ćelijski rast je meren upotrebom ATP-zavisnog luminescentnog testa. Rezultati za anti-proliferacioni test su prikazani na Slici 20. Oba, i 4G7 hibrid S239D/I332E i 4G7 IgG1 pokazuju jače antiproliferativne efekte od rituksimaba.

Primer 7. Anti-proliferativne osobine 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom na SU-DHL-6 ćelije

[0242] U ovom eksperimentu SU-DHL-6 ćelije su ili uzgajane 3 dana u prisustvu humanizovanog 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom i kontrolnbih antitela u različitim koncentracijama sa 10x molarnim viškom unakrsno vezujućeg antitela i 6000 ćelija/komorici ili su uzgajane u prisustvu nepromenjene koncentracije antitela u 3000 ćelija/komorici i vijabilnost je merena na specifičnim vremenskim tačkama ukupno 72 časa. Rezultati za anti-proliferacioni test su prikazani na Slici 21. 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom pokazuje jače antiproliferativne efekte od rituksimaba. 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom takođe pokazuje anti-proliferativne efekte čak u odsustvu unakrsno vezujućeg antitela.

Primer 8. Fagocitoza Raji i RS4; 11 ćelija sa 4G7, hibridom S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom

[0243] Za razliku od NK ćelija koje eksprimiraju samo FcγRIIIa i nekad FcγRIIc, monociti i efektorne ćelije poreklom od monocita eksprimiraju opseg FcγRs, uključujući FcγRI, FcγRIIa, FcγRIIb i FcγRIIIa. Na taj način, aktivacija i funkcija efektornih ćelija poreklom od monocita, uključujući na primer makrofage, može biti zavisna od angažovanja imunih kompleksa antitela sa receptorima koji se razlikuju samo od FcγRIIIa. Zaista, kao što je opisano u PCT WO 2007/041635, Desjarlais J.R. et al., koja je podneta 03.10.2006., fagocitoza makrofagima je posredovana delimično angažovanjem antitela sa FcγRIIa.

[0244] Da bi se procenila sposobnost 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, da posreduje fagocitozu izveden je test fagocitoze na bazi protočne citometrije. Prečišćeni CD14+ monociti su kultivisani u faktoru stimulacije kolonija makrofaga (50 ng/ml) u trajanju od 5 dana u ovlaženom inkubatoru da bi se diferencirale makrofage. RS4;11

1

ili Raji ćelije su korišćene kao ciljna mesta. Ciljne ćelije su obeležene sa PKH67 (Sigma) prema uputstvima proizvođača. Ćelije su dodate u 96-komornu ploču posle čega su dodata serijska razblaženja WT i Fc modifikovanih anti-CD19 antitela. Makrofage poreklom od monocita su zatim dodate u komorice u odnosu efektornih prema ciljnim ćelijama od 4:1. Ovi testovi su izvedeni u prisustvu humanog seruma. Ko-kultura ćelija je kratkim centrifugiranjem istaložena i zatim inkubirana u ovlaženom inkubatoru u trajanju od 4 časa. Ćelije su sakupljene, i makrofage su obojene sa drugom fluorescentnom bojom da bi se razlikovale od ciljnih ćelija. Ćelije su fiksirane u 1% PFA i fagocitoza je procenjivana na FACS Canto II protočnom citometru. Očitavanje fagocitoze je određeno preko broja dvostruko pozitivnih ćelija podeljenim sa ukupnim brojem tumorskih ćelija. Rezultati testa fagocitoze su prikazani na Slici 22. 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom pokazuje povećani nivo fagocitoze na obe ćelijske linije u poređenju sa IgG1 anti-CD19 antitelom.

[0245] Makrofage su fagociti koji deluju kao čistači tako da uklanjaju mrtve ćelije, strane supstance i druge ostatke. Značajno, makrofage su profesionalne antigen-prikazujuće ćelije (APCs), koje odnose patogene i strane strukture u periferna tkiva, zatim migriraju ka sekundarnim limfoidnim organima da bi započele adaptivne imune odgovore aktivacijom prirodnih T-ćelija. Na taj način, rezultati prethodnog eksperimenta sugerišu da modifikacija anti-CD19 antitela može da omogući mehanizme delovanja koji obuhvataju kako prirodne (urođene) citotoksične efektorne funkcije, tako i efektorne funkcije koje potencijalno mogu dovesti do dugotrajnog adaptivnog imunog odgovora.

Primer 9. ADCC 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, protiv ćelijskih linija multiplog limfoma upotrebom prečišćenih ćelija prirodnih ubica (NK)

[0246] U cilju procene citotoksičnih osobina 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, ADCC testovi su izvedeni sa prečišćenim NK ćelijama na panelu od 6 ćelijskih linija koje predstavljaju različite limfome i leukemije (Slika 23). ADCC sa prečišćenim NK ćelijama je izveden u 96-komornim mikrotitarskim pločama. NK ćelije su prečišćene iz humanih PBMC upotrebom kompleta iz Miltenyi Biotec (Kat. #130-091-152) i inkubirane u 10%FBS/RPMI1640 preko noći sa 10 ng/ml IL-2. Sledećeg dana, 10,000 (WaC3CD5, Namalwa, Bonna-12, Ramos) ili 20,000 (RS4;11, BV-173) ciljnih ćelija kancera je opsonizovano sa različitim koncentracijama antitela i 50k NK ćelija je upotrebljeno za svaku koncentraciju antitela u tri kopije. Ciljne ćelije su isprane tri puta, dok su NK ćelije isprane dva puta sa RPMI1640 i zatim, i jedne i druge su resuspendovane u

1 4

1%FBS/RPMI1640 i dodate u rastvore antitela. Posle 4 časa inkubacije na 37°C u ovlaženom inkubatoru sa 5% CO2, test je kvantitativno određen upotrebom LDH zavisnog CytoTox-One od fluorescencije zavisnog detekcionog sistema iz Promega (#PAG7891). Ukupni LDH signal je određen iz Triton-X100 liziranih ciljnih ćelija (ukupni ciljni LDH) i korišćen za normalizaciju prema podešenim eksperimentalnim vrednostima spontane LDH pozadine (spontana pozadina). Na taj način, %ADCC = ((eksperimentalna vrednost – spontana pozadina)/(ukupni ciljni LDH – ciljni LDH))*100. Spontana pozadina je vrednost dobijena od ciljnih i NK ćelija ko-inkubiranih u odsustvu antitela. Ciljni LDH je vrednost od samih ciljnih ćelija kancera koje spontano oslobađaju LDH u toku inkubacije. Slika 23 prikazuje rezultate ADCC, testa za 6 ćelijskih linija upotrebom 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, 4G7 IgG1 (sa varijabilnim regionom optimizovanog afiniteta/stabilnosti), rituksimaba (anti-CD20) i izotipa kontrolnog antitela. Za sve testirane ćelijske linije, 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, je bolji u potenciji i efikasnosti u poređenju sa 4G7 IgG1 i rituksimabom.

Primer 10. 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, koji se vezuje za CD19 transficirane 293T ćelije

[0247] Humani CD19 klon je naručen iz Origene (kataloški br. SC127938) i transficiran u 293T ćelije. Ćelije su suspendovane u PBS i postavljene u ploču u 100000 ćelija/ komorici. Serijsko razblaženje 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, je dodato u ćelije i zatim su ćelije inkubirane na ledu 30 minuta i zatim isprane 4 puta u PBS. Anti-Fab PE-obeleženi F(ab’)2je razblažen 1/50 u PBS, koji je zatim korišćen za resuspendovanje 293T ćelija obloženih sa anti-CD19 4G7, hibridom S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom. Ćelije su inkubirane 30 minuta i isprane dva puta. Ćelije su zatim fiksirane i vezivanje je procenjivano na FACS Canto II protočnom citometru. Slika 24 prikazuje rezultate za ovaj test. Rezultati pokazuju da se 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, vezuje za 293T ćelije transficirane sa CD19 i da se ne vezuje za kontrolne ćelije (normalne 293T ćelije).

1

Primer 11. 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom je unakrsno reaktivan sa CD19 iz makaki i rezus majmuna

[0248] Prekliničko testiranje lekova na majmunima je tipično važan korak u otkriću leka u cilju procene potencijalne toksičnosti. Dobijeni su uzorci krvi od pet makaki (Macaca fascicularis; rod = Macaco (Latin) ili Macaque (English); vrsta = fascicularis) i pet rezus (Macaca mulatta) majmuna. Anti-CD19 4G7, hibrid S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, , anti-CD19 IgG1 (smanjen imunogenost, ali bez varijabilnog regiona sa optimizovanim afinitetom/stabilnošću), rituksimab (anti-CD20) i negativna kontrola (pojačani Fc, ne-vezujući varijabilni region) su direktno obeleženi sa FITC. Rituksimab je takođe obeležen sa APC da bi se identifikovala B-ćelijska frakcija ćelija. Humani PBMCs su korišćeni kao pozitivne kontrole. Uzorci krvi i PBMCs su preinkubirani sa 2 mg/mL izotipa kontrolnog antitela sa pojačanim Fc da bi se blokiralo svako potencijalno vezivanje FcγR. U svakom eksperimentu, rituksimab-APC i jedna od test varijanti su uključeni u test. Detekcija je izvedena upotrebom FACS Canto II protočnog citometra sa ulaznim frakcijama limfocita na bazi prednjeg i bočnog rasipanja. Rezultati su prikazani na Slici 25. Anti-CD19 sa nezrelim afinitetom/stabilnošću (kao i njegovo matično mišje antitelo) ne reaguje unakrsno sa makaki ili rezus CD19. Varijante koje su povećale vezivanje i stabilnost anti-CD19 molekula omogućile su unakrsnu reaktivnost 4G7, hibrida S239D/I332E, sa poboljšanom stabilnošću i afinitetom, za oba, makaki i rezus CD19.

Primer 12. ADCC anti-CD19 antitela pojačane efektorne funkcije sa sniženim sadržajem fukoze

[0249] Anti-CD19 antitela sa pojačanom efektornom funkcijom (4G7 H1L1 hibrid S239D/1332E) su procenjivana sa sniženim sadržajem fukoze. Lec13 ćelijska linija (Ripka et al. Arch. Biochem. Biophys.49:533-545 (1986)) je korišćena za ekspresiju anti-CD19 antitela sa sniženim sadržajem fukoze. Lec13 označava lektin-otpornu mutantnu ćelijsku liniju jajnika kineskog hrčka (CHO) koja ispoljava defektan metabolizam fukoze i prema tome ima umanjenu sposobnost da doda fukozu kompleksu ugljenih hidrata. Ta ćelijska linija je opisana u Ripka & Stanley, 1986, Somatic Cell & Molec. Gen.12(1):51-62; i Ripka et al., 1986, Arch. Biochem. Biophys. 249(2):533-545. Veruje se da Lec13 ćelijama nedostaje transkript za GDPD-manoza-4,6-dehidratazu, ključni enzim za metabolizam fukoze. Ohyama et al., 1988, J. Biol. Chem. 273(23): 14582-14587. GDP-D-manoza-4,6-dehidrataza stvara GDP-manoza-

1

4-keto-6-D-deoksimanozu od GDP-manoze, koja se zatim prevodi preko FX proteina u GDP-L-fukozu. Ekspresija fukozilovanih oligosaharida je zavisna od supstrata davaoca GDP-L-fukoze i fukoziltransferaze(a). Lec13 CHO ćelijska linija je deficijentna u svojoj sposobnosti da doda fukozu, ali obezbeđuje IgG sa oligosaharidom koji je inače sličan onom koji se nalazi u normalnim CHO ćelijskim linijama i iz humanog seruma (Jefferis, R. et al., 1990, Biochem. J. 268, 529-537; Raju, S. et al., 2000, Glycobiology 10, 477-486; Routier, F. H., et al., 1997, Glycoconj. J. 14, 201-207). Normalne CHO i HEK293 ćelije dodaju fukozu – IgG oligosaharidu u visokom stepenu, tipično od 80-98%, i IgGs iz seruma su takođe visoko fukozilovani (Jefferis, R. Et al., 1990, Biochem J. 268, 529-537; Raju, S. et al., 2000, Glycobiology 10, 477-486; Ro utier, F. H., et al., 1997, Glycoconj. J.14, 201-207; Shields et al., 2002, J Biol Chem 277(90):26733-26740). Dobro je ustanovljeno da antitela eksprimirana u transficiranim Lec13 ćelijama stalno proizvode oko 10% fukozilovani ugljeni hidrat (Shields et al., 2002, J Biol Chem 277(90):26733-26740).

[0250] ADCC testovi su izvedeni na RS4;11 i MEC-1 ćelijama upotrebom varijanti anti-CD19 antitela sa i bez pojačane efektorne funkcije i sa i bez smanjene fukozilacije. Slika 26 prikazuje rezultate ovih ADCC testova. Potencija i efikasnost ADCC su slični za anti-CD19 antitelo sa aminokiselinskim modifikacijama (4G7_H1L1_Hibrid_239D/1332E fukoza) i anti-CD19 IgG1 sa sniženim sadržajem fukoze (4G7_H1L1_IgG1_WT-fukoza). Potencija ADCC je dalje povećana kombinovanjem aminokiselinske modifikacije sa sniženim sadržajem fukoze (4G7_H1L1_hibrid_239D/332E-fukoza). (Slika 26). Ovaj eksperiment na taj način ilustruje da se kombinacije aminokiselinskih modifikacija i modifikovane glikoforme mogu koristiti za optimizaciju anti-CD19 antitela za osobine efektorne funkcije.

[0251] Upotreba Lec13 ćelijske linije nije određena tako da ograniči predstavljeni pronalazak na taj poseban način za smanjenje sadržaja fukoze. Niz različitih drugih postupaka je poznat u tehnici za kontrolu nivoa fukozilovanih i/ili račvajućih oligosaharida koji su kovalentno vezani za Fc region, uključujući, ali bez ograničenja na, ekspresiju u različitim organizmima ili ćelijskim linijama, dobijenih inženjeringom ili na drugi način (na primer Lec13 CHO ćelije ili ćelije YB2/0 hibridoma pacova), regulaciju enzima uključenih u glikozilacioni put (na primer FUT8 [α1,6-fukoziltranseraza] i/ili β1-4-N-acetilglukozaminiltransferaza III [Gn’TIII]), i modifikaciju modifikujućeg ugljenog hidrata (jednog ili više) pošto je IgG eksprimiran (Umaña et al., 1999, Nat Biotechnol 17:176-180; Davies et al., 2001, Biotechnol Bioeng 74:288-294; Shi elds et al., 2002, J Biol Chem 277:26733-26740; Shinkawa et al., 2003, J Biol Chem 278:3466-3473; Yamane-Ohnuki et al., 2004, Biotechnology and

1

Bioengineering 87(5):614-621); (US 6,602,684; US 2003/0157108; US 2003/0003097; PCT WO 00/61739A1; PCT WO 01/29246A1; PCT WO 02/31140A1; PCT WO 02/30954A1).

[0252] Upotreba određenih modifikacija za pojačanje efektorne funkcije, na primer supstitucije 239D i 332E i sniženi nivo fukoze, nisu određeni tako da ograniče anti-CD 19 antitela na ove posebne modifikacije. Kao što je opisano u prethodnom tekstu u delu pod naslovom "Modifikacije za optimizaciju efektorne funkcije", veliki broj modifikacija, uključujući aminokiselinske modifikacije i modifikovane glikoforme, je razmatran za anti-CD19 antitela da bi se poboljšale osobine njihove efektorne funkcije.

Primer 13. Anti-CD19 antitela inhibiraju proliferaciju primarnih B ćelija – primene anti-CD19 antitela za lečenje autoimunih bolesti

[0253] Sposobnost anti-CD19 antitela prema ovom pronalasku da smanje broj B ćelija preko ADCC efektorne funkcije je ilustrovana preko njihove sposobnosti da liziraju različite ćelijske linije reprezentativne za opseg B ćelijskih linija, kao što je pokazano u prethodnim primerima. Ova funkcija je posredovana preko efektornih ćelija kao što su NK ćelije i makrofage koje eksprimiraju FcγRs, čije pokretanje indukuje lizu ciljnih ćelija obloženih sa CD19. Dodatni mehanizam delovanja takođe može biti posredovan protiv antigenom aktiviranih B ćelija. Aktivacija B ćelija antigenom može biti imitirana upotrebom antitela za B-ćelijski receptor (BCR). Ovo dovodi do njihove proliferacije u kulturi, što predstavlja generičku meru aktivacije.

[0254] Vezivanje antigena može biti imitirano in vitro unakrsnim vezivanjem BCR (mu ili IgM) sa anti-mu (anti-4, anti-IgM) antitelom. U cilju prikaza ove aktivnosti, mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMCs) su pripremljene iz pakovanja za leukoforezu prema gradijentu gustine fikola, i primarne humane B ćelije su prečišćene iz PBMCs upotrebom magnetnog negativnog selekcionog kompleta kupljenog u Miltenyi Biotec. Test proliferacije je izveden u 10%FBS/RPMI1640 medijumu u ukupnoj zapremini od 100 ul u 96 komornim mikrotitarskim pločama u tri kopije. B ćelijska aktivacija je indukovana upotrebom F(ab’)2fragmenta kozjeg anti-mu antitela (Jackson Immunoresearch, Inc.). U 50 ul medijuma, serijska razblaženja anti-mu antitela su odmerena u alikvote u 96-komornoj mikrotitarskoj ploči, u koju je dodato 83,000 prečišćenih B ćelija u zapremini od 50 ul. Zatim, mikrotitarska ploča je inkubirana na 37°C u trajanju od 3 dana nakon čega je korišćen ATP-luminescentni test format (Cell TiterGlo Kit from Promega) za detekciju živih ćelija upotrebom

1

luminometra. Slika 30a pokazuje da postoji zavisnost od doze između B ćelijske proliferacije i koncentracije anti-mu antitela.

[0255] U cilju procene kapaciteta WT (4G7_H3_L1 IgG1_WT) i varijante (4G7_H3_L1_Hibrid_239D/332E) anti-CD19 antitela da moduliraju proliferaciju B-ćelija, izveden je test za praćenje vijabilnosti primarnih humanih B ćelija u prisustvu anti-CD19 i kostimulatornih anti-mu antitela. Kao što je opisano u prethodnom tekstu, PBMCs su pripremljeni iz pakovanja za leukoforezu prema gradijentu gustine fikola, i primarne humane B ćelije su prečišćene iz PBMCs upotrebom magnetne negativne selekcije. Test proliferacije je izveden u 10%FBS/RPMI1640 podlozi u ukupnoj zapremini od 100 ul u 96-komornimm mikrotitarskim pločama u tri kopije. Da bi se indukovala aktivacija B ćelija, korišćen je F(ab’)2fragment kozjeg anti-mu antitela. U 50 ul podloge, nepromenljiva koncentracija (2 mg/ml) anti-mu sa petostrukim serijskim razblaženjima antitela su izvedene u 96-komornoj mikrotitarskoj ploči, u koju je dodato 100,000 prečišćenih B ćelija u zapremini od 50 ul. Zatim, mikrotitarska ploča je inkubirana na 37°C u trajanju od 3 dana, nakon čega je ATP luminescentni test format korišćen za detekciju živih ćelija upotrebom luminometra.

[0256] Rezultati, dati na Slici 30b, pokazuju da WT anti-CD 19 antitelo nema efekat na proliferaciju primarnih B-ćelija, slično negativnoj kontroli sa anti-CD30 antitelom (CD30 nije eksprimiran na B ćelijama). Suprotno, anti-CD19 antitelo koje sadrži Fc modifikacije ima značajnu inhibitornu aktivnost protiv B-ćelijske vijabilnosti. Značajno, in vitro prenos signala kao rezultat unakrsnog vezivanja anti-mu antitela imitira zauzimanje BCR antigenom, i predstavlja zamenu za zauzetost BCR-a autoantigenom u kliničkoj autoimunoj postavci.

[0257] Patogeneza većine autoimunih bolesti je spojena sa prozvodnjom autoantigena protiv sopstvenih antigena, što dovodi do različitih povezanih patologija. Na primer, SLE karakteriše proizvodnja auto- antitela za dvolančanu DNK. Prema tome, u prethodno opisanom eksperimentu zauzimanje BCR in vitro od strane anti-mu antitela imitira stimulaciju B ćelija kod pacijenata koji pate od lupusa in vivo preko antitela protiv dvolančane DNK. Autoantitela proizvode terminalno diferencirane plazma ćelije koje su poreklom od prirodnih ili memorijskih B ćelija. Pored toga, B ćelije mogu imati druge efekte na autoimunu patologiju, kao antigen-prikazujuće ćelije (APCs) koje mogu da interaguju sa i stimulišu pomoćne T ćelije, dalje stimulirajući ciklus anti-auto imunog odgovora. Imajući u vidu ekspresiju CD19 kod većine B-ćelijske linije, u opsegu od pre-B do plazma ćelija, antitela prema ovom pronalasku mogu imati široku korist za lečenje autoimunih bolesti. Primeri takvih autoimunih bolesti obuhvataju, ali bez ograničenja na, reumatoidni artritis (RA), sistemski lupus

1

eritematodes (SLE ili lupus), multiplu sklerozu, Sjogren-ov sindrom i idiopatsku trombocitopeniju purpuru (ITP).

[0258] Sadašnji primer pokazuje da anti-CD19 antitela prema pronalasku mogu značajno da inhibiraju B ćelijsku proliferaciju na način zavistan od doze, što ukazuje da ona mogu da inhibiraju antigenom-stimuliranu aktivaciju B ćelija. B-ćelijska aktivacija od strane antigena može takođe da započne proces promene klase i konačno terminalne diferencijacije u plazma ćelije koje izlučuju antitelo. Antitela prema ovom pronalasku su na taj način sposobna da inhibiraju ove procese preko dodatnog mehanizma delovanja koji ne zahteva efektorne ćelije. Očekuje se da ova inhibicija ima koristan uticaj na autoimunu bolest preko sprečavanja terminalne diferencijacije prirodnih i memorijskih B ćelijskih populacija, na taj način sprečavajući diferencijaciju plazma ćelija koje izlučuju autoantitela. Takođe je moguće da anti-CD19 antitelima budu pogođeni dodatni aspekti B-ćelijske biologije kao što je prikaz antigena.

>IgG1 G1m(a,z) alotip (SEQ ID NO: 80)

11

>IgG1 G1m(f) alotip (SEQ ID NO: 82)

>IgG1 G1m(a,f) alotip (SEQ ID NO: 83)

>IgG2 G2m(n-) alotip (SEQ ID NO: 85)

>4G7 H1 Hibrid S239D/I332E (SEQ ID NO: 86)

>4G7 H1.78 Hibrid S239D/I332E (SEQ ID NO: 88)

>4G7 H1.191 Hibrid S239D/I332E (SEQ ID NO: 89)

>4G7 H1.196 Hibrid S239D/I332E (SEQ ID NO: 91)

11

>4G7 H1.201 Hibrid S239D/I332E (SEQ ID NO: 92)

>4G7 H1.203 Hibrid S239D/I332E (SEQ ID NO: 94)

>4G7 H1.204 Hibrid S239D/I332E (SEQ ID NO: 95)

11

12

1. Antitelo koje vezuje CD19, pri čemu navedeno antitelo sadrži težak lanac i/ili lak lanac, pri čemu navedeni težak lanac ima CDR1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koju čine SEQ ID NO: 132 i 138, CDR2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koju čine SEQ ID NOs:111-115 i CDR3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koju čine SEQ ID NOs: 116-118; i navedeni laki lanac ima CDR1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koju čine SEQ ID NOs: 119-128, CDR2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu iz SEQ ID NOs: 129, i CDR3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana iz grupe koju čine SEQ ID NOs: 130-131.

2. Antitelo prema stavki 1, pri čemu navedeno antitelo sadrži varijabilnu sekvencu teškog lanca izabranu iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 13-16, 20-23 i 27-44, i/ili varijabilnu sekvencu lakog lanca koja je izabrana iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 17-19, 24-26 i 45-79.

3. Antitelo prema stavki 2, pri čemu navedeno antitelo sadrži varijabilnu sekvencu teškog lanca koja je izabrana iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 86-95, i/ili varijabilnu sekvencu lakog lanca koja je izabrana iz grupe koju čine SEQ ID NOS: 96-110.

4. Antitelo prema stavki 1, pri čemu se navedeno antitelo vezuje sa povećanim afinitetom za FcγRIIIa receptor ili pojačava ADCC efektornu funkciju u poređenju sa matičnim antitelom.

5. Antitelo prema stavki 4, pri čemu je navedena modifikacija - aminokiselina.

6. Antitelo prema stavki 5, pri čemu je navedena aminokiselinska modifikacija na položaju koji je izabran iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 241, 243, 244, 245, 246, 247, 249, 255, 258, 260, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 273, 274, 275, 276, 278, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 313, 317, 318, 320, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336 i 337, pri čemu je numeracija prema EU indeksu.

7. Antitelo prema stavki 5, pri čemu je navedena aminokiselinska modifikacija – supstitucija izabrana iz grupe koju čine 221 K, 221 Y, 222E, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225K, 225W, 227E, 227G, 227K, 227Y, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 233A, 233D, 233F, 233G, 233H, 2331, 233K, 233L, 233M, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233V, 233W, 233Y, 234A, 234D, 234E, 234F, 234G, 234H, 2341, 234K, 234M, 234N, 234P, 234Q, 234R, 234S, 234T, 234V, 234W, 234Y, 235A, 235D, 235E, 235F, 235G, 235H, 235L 235K, 235M, 235N, 235P, 235Q, 235R, 235S, 235T, 235V, 235W, 235Y, 236A, 236D, 236E, 236F, 236H, 236I, 236K, 236L, 236M, 236N, 236P, 236Q, 236R, 236S, 236T, 236V, 236W, 236Y, 237D, 237E, 237F, 237H, 237I, 237K, 237L, 237M, 237N, 237P, 237Q, 237R, 237S, 237T, 237V, 237W, 237Y, 238D, 238E, 238F, 238G, 238H, 238I, 238K, 238L, 238M, 238N, 238Q, 238R, 238S, 238T, 238V, 238W, 238Y, 239D, 239E, 239F, 239G, 239H, 239I, 239K, 239L, 239M, 239N, 239P, 239Q, 239R, 239T, 239V, 239W, 239Y, 240A, 240I, 240M, 240T, 241D, 241E, 241L, 241R, 241S, 241W, 241Y, 243E, 243H, 243L, 243Q, 243R, 243W, 243Y, 244H, 245A, 246D, 246E, 246H, 246Y, 247G, 247V, 249H, 249Q, 249Y, 255E, 255Y, 258H, 258S, 258Y, 260D, 260E, 260H, 260Y, 262A, 262E, 262F, 262I, 262T, 263A, 263I, 263M, 263T, 264A, 264D, 264E, 264F, 264G, 264H, 264I, 264K, 264L, 264M, 264N, 264P, 264Q, 264R, 264S, 264T, 264W, 264Y, 265F, 265G, 265H, 265I, 265K, 265L, 265M, 265N, 265P, 265Q, 265R, 265S, 265T, 265V, 265W, 265Y, 266A, 2661, 266M, 266T, 267D, 267E, 267F, 267H, 267I, 267K, 267L, 267M, 267N, 267P, 267Q, 267R, 267T, 267V, 267W, 267Y, 268D, 268E, 268F, 268G, 268I, 268K, 268L, 268M, 268P, 268Q, 268R, 268T, 268V, 268W, 269F, 269G, 269H, 269I, 269K, 269L, 269M, 269N, 269P, 269R, 269S, 269T, 269V, 269W, 269Y, 270F, 270G, 270H, 270I, 270L, 270M, 270P, 270Q, 270R, 270S, 270T, 270W, 270Y, 271A, 271D, 271E, 271F, 271G, 271H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271S, 271T, 271V, 271W, 271Y, 272D, 272F, 272G, 272H, 272I, 272K, 272L, 272M, 272P, 272R, 272S, 272T, 272V, 272W, 272Y, 273I, 274D, 274E, 274F, 274G, 274H, 274I, 274L, 274M, 274N, 274P, 274R, 274T, 274V, 274W, 274Y, 275L, 275W, 276D, 276E, 276F, 276G, 276H, 276I, 276L, 276M, 276P, 276R, 276S, 276T, 276V, 276W, 276Y, 278D, 278E, 278G, 278H, 278I, 278K, 278L, 278M, 278N, 278P, 278Q, 278R, 278S, 278T, 278V, 278W, 280G, 280K, 280L, 280P, 280W, 281D, 281 E, 281K, 281N, 281P, 281Q, 281 Y, 282E, 282G, 282K, 282P, 282Y, 283G, 283H, 283K, 283L, 283P, 283R, 283Y, 284D, 284E, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 285D, 285E, 285K, 285Q, 285W, 285Y, 286E, 286G, 286P, 286Y, 288D, 288E, 288Y, 290D, 290H, 290L, 290N, 290W, 291D, 291E, 291G, 291H, 291I, 291Q, 291T, 292D, 292E, 292T, 292Y, 293F, 293G, 293H, 293I, 293L, 293M, 293N, 293P, 293R, 293S, 293T, 293V, 293W, 293Y, 294F, 294G, 294H, 294I, 294K, 294L, 294M, 294P, 294R, 294S, 294T, 294V, 294W, 294Y, 295D, 295E, 295F, 295G, 295H, 295I, 295M, 295N, 295P, 295R, 295S, 295T, 295V, 295W, 295Y, 296A, 296D, 296E, 296G, 296H, 2961, 296K, 296L, 296M, 296N, 296Q, 296R, 296S, 296T, 296V, 297D, 297E, 297F, 297G, 297H, 297I, 297K, 297L, 297M, 297P, 297Q, 297R, 297S, 297T, 297V, 297W, 297Y, 298A, 298D, 298E, 298F, 298H, 298I, 298K, 298M, 298N, 298Q, 298R, 298T, 298W, 298Y, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 299I, 299K, 299L, 299M, 299N, 299P, 299Q, 299K, 299S, 299V, 299W, 299Y, 300A, 300D, 300E, 300G, 300H, 300K, 300M, 300N, 300P, 300Q, 300R, 300S, 300T, 300V, 300W, 301D, 301E, 301H, 301Y, 302I, 303D, 303E, 303Y, 304D, 304H, 304L, 304N, 304T, 305E, 305T, 305Y, 313F, 317E, 317Q, 318H, 318L, 318Q, 318R, 318Y, 320D, 320F, 320G, 320H, 320I, 320L, 320N, 320P, 320S, 320T, 320V, 320W, 320Y, 322D, 322F, 322G, 322H, 322I, 322P, 322S, 322T, 322V, 322W, 322Y, 323I, 324D, 324F, 324G, 324H, 324I, 324L, 324M, 324P, 324R, 324T, 324V, 324W, 324Y, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 325I, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 326E, 326I, 326L, 326P, 326T, 327D, 327E, 327F, 327H, 327I, 327K, 327L, 327M, 327N, 327P, 327R, 327S, 327T, 327V, 327W, 327Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328I, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 329D, 329E, 329F, 329G, 329H, 3291, 329K, 329L, 329M, 329N, 329Q, 329R, 329S, 329T, 329V, 329W, 329Y, 330E, 330F, 330G, 330H, 330I, 330L, 330M, 330N, 330P, 330R, 330S, 330T, 330V, 330W, 330Y, 331D, 331F, 331H, 331I, 331L, 331M, 331Q, 331R, 331T, 331V, 331W, 331Y, 332A, 332D, 332E, 332F, 332H, 332K, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332R, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 333A, 333F, 333H, 333I, 333L, 333M, 333P, 333T, 333Y, 334A, 334F, 334I, 334L, 334P, 334T, 335D, 335F, 335G, 335H, 3351, 335L, 335M, 335N, 335P, 335R, 335S, 335V, 335W, 335Y, 336E, 336K, 336Y, 337E, 337H i 337N, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

8. Antitelo prema stavki 5, pri čemu je navedena aminokiselinska modifikacija na položaju koji je izabran iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 241, 243, 245, 246, 247, 249, 255, 258, 260, 262, 263, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 274, 275, 276, 278, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 313, 317, 318, 320, 322, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336 i 337.

9. Antitelo prema stavki 5, pri čemu je navedena aminokiselinska modifikacija – supstitucija izabrana iz grupe koju čine 221K, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225W, 227E, 227G, 227K, 227Y, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 233A, 233F, 233H, 233I, 233K, 233L, 233M, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233V, 233W, 233Y, 234D, 234E, 234F, 234G, 234H, 234I, 234K, 234M, 234N, 234P, 234Q, 234R, 234S, 234T, 234W, 234Y, 235D, 235F, 235G, 235H, 235I,

12

K, 235M, 235N, 235Q, 235R, 235S, 235T, 235V, 235W, 235Y, 236D, 236F, 236F, 236H, I, 236K, 236L, 236M, 236N, 236P, 236Q, 236R, 236S, 236T, 236V, 236W, 236Y, 237D, E, 237F, 237H, 237I, 237K, 237L, 237M, 237N, 237P, 237Q, 237R, 237S, 237T, 237V, W, 237Y, 238D, 238E, 238F, 238G, 238H, 238I, 238K, 238L, 238M, 238N, 238Q, 238R, S, 238T, 238V, 238W, 238Y, 239D, 239E, 239F, 239G, 239H, 239I, 239K, 239L, 239M, N, 239P, 239Q, 239R, 239T, 239V, 239W, 239Y, 240M, 240T, 241D, 241E, 241R, 241S, W, 241Y, 243E, 243H, 243Q, 243R, 243W, 243Y, 245A, 246D, 246H, 245Y, 247G, V, 249H, 249Q, 249Y, 255E, 255Y, 258H, 258S, 258Y, 260D, 260E, 260H, 260Y, 262A, E, 262F, 262I, 262T, 263A, 263I, 263M, 263T, 264D, 264E, 264F, 264G, 264H, 2641, K, 264L, 264M, 264N, 264P, 264Q, 264R, 264S, 264T, 264W, 264Y, 265F, 265G, 265H, I, 265K, 265L, 265M, 265P, 265Q, 265R, 265S, 265T, 265V, 265W, 265Y, 266A, 266I, M, 266T, 267D, 267E, 267F, 267H, 267I, 267K, 267L, 267M, 267N, 267P, 267Q, 267R, V, 267W, 267Y, 268F, 268G, 268I; 268M, 268P, 268T, 268V, 268W, 269F, 269G, 269H, I, 269L, 269M, 269N, 269P, 269R, 269S, 269T, 269V, 269W, 269Y, 270F, 270G, 270H, I, 270L, 270M, 270P, 270Q, 270R, 270S, 270T, 270W, 270Y, 271A, 271D, 271E, 271F, G, 271H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271 S, 277T, 271V, 271W, 271Y, F, 272G, 272H, 272I, 272K, 272L, 272M, 272P, 272R, 272S, 272T, 272V, 272W, 272Y, D, 274E, 274F, 274G, 274H, 274I, 274L, 274M, 274P, 274R, 274T, 274V, 274W, 274Y, W, 276D, 276E, 276F, 276G, 276H, 276I, 276L, 276M, 276P, 276R, 276S, 276T, 276V, W, 278D, 278E, 278G, 278H, 278I, 278K, 278L, 278M, 278N, 278P, 278Q, 278R, 278S, T, 278V, 278W, 280G, 280P, 280W, 281E, 281K, 281N, 281P, 281Y, 282G, 282P, 282Y, G, 283H, 283K, 283L, 283P, 283R, 283Y, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 285K, 285Q, W, 285Y, 286G, 286P, 286Y, 288Y, 290H, 290L, 290W, 291D, 291E, 291G, 291H, T, 291Q, 291T, 292D, 292E, 292T, 292Y, 293F, 293G, 293H, 293I, 293L, 293M, 293N, P, 293R, 293S, 293T, 293W, 293Y, 294F, 294G, 294H, 294I, 294K, 294L, 294M, 294P, R, 294S, 294T, 294V, 294W, 294Y, 295D, 295F, 295G, 295H, 2951, 295M, 295N, 295P, R, 295S, 295T, 295V, 295W, 295Y, 296A, 296D, 296E, 296G, 296I, 296K, 296L, 296M, N, 296Q, 296R, 296S, 296T, 296V, 297D, 297E, 297F, 297G, 297H, 297I, 297K, 297L, M, 297P, 297R, 297S, 297T, 297V, 297W, 297Y, 298E, 298F, 298H, 298I, 298K, 298M, Q, 298R, 298W, 298Y, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 299I, 299K, 299L, 299M, N, 299P, 299Q, 299R, 299S, 299V, 299W, 299Y, 300A, 300D, 300E, 300G, 300H, 300K, M, 300N, 300P, 300Q, 300R, 300S, 300T, 300V, 300W, 301D, 301E, 301Y, 302I, 303D, E, 303Y, 304H, 304L, 304N, 304T, 305E, 305T, 305Y, 313F, 317E, 317Q, 318H, 318L, Q, 318R, 318Y, 320D, 320F, 320G, 320H, 320I, 320L, 320N, 320P, 320S, 320T, 320V, 320W, 320Y, 322D, 322F, 322G, 322H, 322I, 322P, 322S, 322T, 322V, 322W, 322Y, 324D, 324F, 324G, 324H, 324I, 324L, 324M, 324P, 324R, 324T, 324V, 324W, 324Y, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 3251, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 326L, 326P, 326T, 327D, 327E, 327F, 327H, 327I, 327Y, 327L, 327M, 327P, 327R, 327V, 327W, 327Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 329D, 329E, 329F, 329G, 329H, 3291, 329K, 329L, 329M, 329N, 329Q, 329R, 329S, 329T, 329V, 329W, 329Y, 330E, 330F, 330H, 3301, 330L, 330M, 330N, 330P, 330W, 330Y, 331D, 331F, 331H, 331I, 331L, 331M, 331Q, 331R, 331T, 331V, 331W, 331Y, 332A, 332F, 332H, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 333F, 333H, 333I, 333L, 333M, 333P, 333T, 333Y, 334F, 334P, 334T, 335D, 335F, 335G, 335H, 335I, 335L, 335M, 335P, 335R, 335S, 335V, 335W, 335Y, 336E, 336K, 336Y, 337H i 337N.

10. Antitelo prema stavki 5, pri čemu je navedena modifikacija na položaju koji je izabran iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 228, 230, 231, 232, 240, 244, 245, 247, 262, 263, 266, 271, 273, 275, 281, 284, 291, 299, 302, 304, 313, 323, 325, 328, 332, 336, pri čemu je numeracija položaja u skladu sa EU indeksom.

11. Antitelo prema stavki 5, pri čemu je navedena modifikacija izabrana iz grupe koju čine 221K, 221Y, 222E, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225K, 225W, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 240A, 240I, 240M, 240T, 244H, 245A, 247G, 247V, 262A, 262E, 262F, 262I, 262T, 263A, 2631, 263M, 263T, 266A, 266I, 266M, 266T, 271A, 271D, 271E, 271F, 271G, 271H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271S, 271T, 271V, 271W, 271Y, 273I, 275L, 275W, 281D, 281E, 281K, 281N, 281P, 281Q, 281Y, 284D, 284E, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 291D, 293E, 291G, 291H, 2911, 291Q, 291T, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 299I, 299K, 299L, 299M, 299N, 299P, 299Q, 299R, 299S, 299V, 299W, 299Y, 304D, 304H, 304L, 304N, 304T, 313F, 323I, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 325I, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328I, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 332A, 332D, 332E, 332F, 332H, 332K, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332R, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 336E, 336K i 336Y.

12

12. Antitelo prema stavki 10, koje dalje sadrži drugu aminokiselinsku modifikaciju koja je na položaju koji je izabran iz grupe koju čine 221, 222, 223, 224, 225, 227, 228, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237; 238.239, 240, 241, 243, 244, 245, 246, 247, 249, 255, 258, 260, 262, 263, 264, 265, 266, 267,268, 269; 270, 271, 272, 273, 274, 275, 276, 278, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 288, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 313, 317, 318, 320, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 33!, 332, 333, 334, 335, 336 i 337, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

13. Antitelo prema stavki 10, pri čemu je navedena druga aminokiselinska modifikacija -supstitucija izabrana iz grupe koju čine 221K, 221Y, 222E, 222Y, 223E, 223K, 224E, 224Y, 225E, 225K, 225W, 227E, 227G, 227K, 227Y, 228E, 228G, 228K, 228Y, 230A, 230E, 230G, 230Y, 231E, 231G, 231K, 231P, 231Y, 232E, 232G, 232K, 232Y, 233A, 233D, 233F, 233G, 233H, 2331, 233K, 233L, 233M, 233N, 233Q, 233R, 233S, 233T, 233V, 233W, 233Y, 234A, 234D, 234E, 234F, 234G, 234H, 2341, 234K, 234M, 234N, 234P, 234Q, 234R, 234S, 234T, 234V, 234W, 234Y, 235A, 235D, 235E, 235F, 235G, 235H, 235I, 235K, 235M, 235N, 235P, 235Q, 235R, 235S, 235T, 235V, 235W, 235Y, 236A, 236D, 236E, 236F, 236H, 236I, 236K, 236L, 236M, 236N, 236P, 236Q, 236R, 236S, 236T, 236V, 236W, 236Y, 237D, 237E, 237F, 237H, 237I, 237K, 237L, 237M, 237N, 237P, 237Q, 237R, 237S, 237T, 237V, 237W, 237Y, 238D, 238E, 238F, 238G, 238H, 238I, 238K, 238L, 238M, 238N, 238Q, 238R, 238S, 238T, 238V, 238W, 238Y, 239D, 239E, 239F, 239G, 239H, 239I, 239K, 239L, 239M, 239N, 239P, 239Q, 239R, 239T, 239V, 239W, 239Y, 240A, 240I, 240M, 240T, 241D, 241E, 241L, 241R, 241S, 241W, 241Y, 243E, 243H, 243L, 243Q, 243R, 243W, 243Y, 244H, 245A, 246D, 246E, 246H, 246Y, 247G, 247V, 249H, 249Q, 249Y, 255E, 255Y, 258H, 258S, 258Y, 260D, 2601E, 260H, 260Y, 262A, 262E, 262F, 262I, 262T, 263 A, 263I, 263M, 263T, 264A, 264D, 264E, 264F, 264G, 264H, 2641, 264K, 264L, 264M, 264N, 264P, 264Q, 264R, 264S, 264T, 264W, 264Y, 265F, 265G, 265H, 265I, 265K, 265L, 265M, 265N, 265P, 265Q, 265R, 265S, 265T, 265V, 265W, 265Y, 266A, 266I, 266M, 266T, 267D, 267E, 267F, 267H, 267I, 267K, 267L, 267M, 267N, 267P, 267Q, 267R, 267T, 267V, 267W, 267Y, 268D, 268E, 268F, 268G, 268I, 268K, 268L, 268M, 268P, 268Q, 268R, 268T, 268V, 268W, 269F, 269G, 269H, 2691, 269K, 269L, 269M, 269N, 269P, 269R, 269S, 269T, 269V, 269W, 269Y, 270F, 270G, 270H, 270I, 270L, 270M, 270P, 270Q, 270R, 270S, 270T, 270W, 270Y, 271A, 271D, 271E, 271F, 271G, 271H, 271I, 271K, 271L, 271M, 271N, 271Q, 271R, 271S, 271T, 271V, 271W, 271Y, 272D, 272F, 272G, 272H, 272I, 272K, 272L, 272M, 272P, 272R, 272S, 272T, 272V, 272W, 272Y, 273I, 274D, 274E, 274F, 274G, 274H, 274T, 274L, 274M, 274N, 274P, 274R, 274T,

12

274V, 274W, 274Y, 275L, 275W, 276D, 276E, 276F, 276G, 276H, 276I, 276L, 276M, 276P, 276R, 276S, 276T, 276V, 276W, 276Y, 278D, 278E, 278G, 278H, 2781, 278K, 278L, 278M, 278N, 278P, 278Q, 278R, 278S, 278T, 278V, 278W, 280G, 280K, 280L, 280P, 280W, 281D, 281E, 281K, 281N, 281P, 281Q, 281Y, 282E, 282G, 282K, 282P, 282Y, 283G, 283H, 283K, 283L, 283P, 283R, 283Y, 284D, 284E, 284L, 284N, 284Q, 284T, 284Y, 285D, 285E, 285K, 28SQ, 285W, 285Y, 286E, 286G, 286P, 286Y, 288D, 288E, 288Y, 290D, 290H, 290L, 290N, 290W, 291D, 291E, 291G, 291H, 291I, 291Q, 291T, 292D, 292E, 292T, 292Y, 293F, 293G, 293H, 293I, 293L, 293M, 293N, 293P, 293R, 293S, 293T, 293V, 293W, 293Y, 294F, 294G, 294H, 294I, 294K, 294L, 294M, 294P, 294R, 294S, 294T, 294V, 294W, 294Y, 295D, 295E, 295F, 295G, 295H, 295I, 295M, 295N, 295P, 295R, 295S, 295T, 295V, 295W, 295Y, 296A, 296D, 296E, 296G, 296H, 2961, 296K, 296L, 296M, 296N, 296Q, 296R, 296S, 296T, 296V, 297D, 297E, 297F, 297G, 297H, 297I, 297K, 297L, 297M, 297P, 297Q, 297R, 297S, 297T, 297V, 297W, 297Y, 298A, 298D, 298E, 298F, 298H, 298I, 298K, 298M, 298N, 298Q, 298R, 298T, 298W, 298Y, 299A, 299D, 299E, 299F, 299G, 299H, 2991, 299K, 299L, 299M, 299N, 299P, 299Q, 299R, 2995, 299V, 299W, 299Y, 300A, 300D, 300E, 300G, 300H, 300K, 300M, 300N, 300P, 300Q, 300R, 300S, 300T, 300V, 300W, 301D, 301 E, 301H, 301Y, 302I, 303D, 303E, 303Y, 304D, 304H, 304L, 304N, 304T, 305E, 305T, 305Y, 313F, 317E, 317Q, 318H, 318L, 318Q, 318R, 318Y, 320D, 320F, 320G, 320H, 320I, 320L, 320N, 320P, 320S, 320T, 320V, 320W, 320Y, 322D, 322F, 322G, 322H, 322I, 322P, 322S, 322T, 322V, 322W, 322Y, 323I, 324D, 324F, 324G, 324H, 324I, 324L, 324M, 324P, 324R, 324T, 324V, 324W, 324Y, 325A, 325D, 325E, 325F, 325G, 325H, 325I, 325K, 325L, 325M, 325P, 325Q, 325R, 325S, 325T, 325V, 325W, 325Y, 326E, 326I, 326L, 326P, 326T, 327D, 327E, 327F, 327H, 327I, 327K, 327L, 327M, 327N, 327P, 327R, 327S, 327T, 327V, 327W, 327Y, 328A, 328D, 328E, 328F, 328G, 328H, 328I, 328K, 328M, 328N, 328P, 328Q, 328R, 328S, 328T, 328V, 328W, 328Y, 329D, 329E, 329F, 329G, 329H, 329I, 329K, 329L, 329M, 329N, 329Q, 329R, 329S, 329T, 329V, 329W, 329Y, 330E, 330F, 330G, 330H, 330I, 330L, 330M, 330N, 330P, 330R, 330S, 330T, 330V, 330W, 330Y, 331D, 331F, 331H, 331I, 331L, 331M, 331Q, 331R, 331T, 331V, 331W, 331Y, 332A, 332D, 332E, 332F, 332H, 332K, 332L, 332M, 332N, 332P, 332Q, 332R, 332S, 332T, 332V, 332W, 332Y, 333A, 333F, 333H, 333I, 333L, 333M, 333P, 333T, 333Y, 334A, 334F, 334I, 334L, 334P, 334T, 335D, 335F, 335G, 335H, 335I, 335L, 335M, 335N, 335P, 335R, 335S, 335V, 335W, 335Y, 336E, 336K, 336Y, 337E, 337H i 337N, pri čemu je numeracija u skladu sa EU indeksom.

14. Antitelo prema stavki 5, pri čemu je aminokiselinska modifikacija - 332E.

12

15. Antitelo prema stavki 14, koje dalje sadrži drugu aminokiselinsku modifikaciju koja je izabrana iz grupe koju čine: 236A, 239D, 332E, 268D, 268E, 330Y i 330L.

16. Antitelo prema stavki 15, pri čemu je druga aminokiselinska modifikacija - 239D.

17. Antitelo prema stavki 4, pri čemu je navedena modifikacija – modifikacija glikoforme koja smanjuje nivo fukoze u odnosu na matično antitelo.

18. Kompozicija koja sadrži veći broj glikozilovanih antitela, pri čemu oko 80-100% glikozilovanog antitela u kompoziciji sadrži zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra kojoj nedostaje fukoza.

19. Antitelo prema stavki 1, pri čemu navedeno antitelo dalje smanjuje vezivanje za FcγRIIb u poređenju sa navedenim matičnim anti-CD 19 antitelom.

20. Nukleinsko kiselinska sekvenca koja kodira antitelo prema bilo kojoj od stavki 1-17.

21. Postupak za lečenje bolesti povezane sa B ćelijama, pri čemu navedeni postupak sadrži primenu antitela prema stavki 1.

22. Postupak prema stavki 21, pri čemu je navedena bolest izabrana iz grupe koju čine: ne-Hočkinovi limfomi (NHL), hronična limfocitna leukemija (CLL), B-ćelijska akutna limfoblastična leukemija/limfom (B-ALL) i limfom mantle ćelija (MCL).

23. Postupak prema stavki 21, pri čemu je navedena bolest autoimuna bolest.

24. Postupak prema stavki 23, pri čemu je navedena autoimuna bolest izabrana iz grupe koju čine: reumatoidni artritis (RA), sistemski lupus eritematodes (SLE ili lupus), multipla skleroza, Sjogren-ov sindrom i idiopatska trombocitopenija purpura (ITP).

25. Farmaceutska kompozicija koja sadrži antitelo prema stavki 1 i farmaceutski prihvatljiv nosač.

12

�

11

12

1

��

1

�

1

�

��

14

��

14

��

14

1

11

12

1

14

1

11

12

1

14

1

11

12

1

14

1

11

12

1

14

1

11

12

1

14

1

2

21

22

2

24

2

21

22

�

21

22

�

24

�

2

�

24

��

24

��

24

2

21

22

2

��

2

�

2

�

21

22

�

��

2

�

2

�

2

�

21

22

2

��

2

�

2

�

2

21

22

�

24

�

2

�

2

�

2

21

22

�

24

2

1

2

4

Claims

Patentni zahtevi

1. Antitelo koje se vezuje za CD19, naznačeno time što navedeno antitelo sadrži laki lanac koji sadrži SEQ ID NO: 106, i težak lanac koji sadrži SEQ ID NO: 87.

2. Kompozicija naznačena time što sadrži veći broj glikozilovanih antitela prema patentnom zahtevu 1, pri čemu oko 80-100% od glikozilovanog antitela u kompoziciji sadrži zrelu ugljenohidratnu strukturu jezgra kojoj nedostaje fukoza.

3. Farmaceutska kompozicija naznačena time što sadrži antitelo prema patentnom zahtevu 1 ili kompoziciju prema patentnom zahtevu 2, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

4. Nukleinska kiselina naznačena time što kodira sekvencu teškog lanca i sekvencu lakog lanca prema patentnom zahtevu 1.

5. Antitelo prema patentnom zahtevu 1 ili kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 2-3, naznačeni time što su za upotrebu u lečenju bolesti koja je izabrana iz grupe koju čine ne-Hodčkinovi limfomi (NHL), hronična limfocitna leukemija (CLL), B-ćelijska akutna limfoblastična leukemija/limfom (B-ALL) i limfom mantle ćelija (MCL).