RS49650B - Postupak transporta praškastih materija u vrlo gustom sloju i uređaj za moguću fluidizaciju namenjen za upotrebu - Google Patents

Abstract

Postupak transporta praškaste materije (12) u vrlo gustom sloju pomoću moguće fluidizacije, pomoću uredjaja koji se sastoji od najmanje jednog vazdušnog kanala (3) koji obuhvata donji kanal (5) namenjen cirkulaciji gasa (G) za fluidizaciju, gornji kanal (7) namenjen cirkulaciji praškaste materije (12), pri čemu su kanali razdvojeni poroznom pregradom (6), najmanje jedan kanal (8) za ulaz gasa (G) i jednu kolonu za uravnoteženje (4; 4.1; 4.2; 4.n) čija visina punjenja (h) drži u ravnoteži pritisak (pf) moguće fluidizacije, naznačen time, što se u gornjem kanalu (7) vazdušnog kanala (3) stvara mehur (B1,B2,B, Bn) kada se u vazdušnom kanalu ostvari pritisak fluidizacije. Prijava sadrži još 1 nezavisan i 14 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Tehnički opseg

Pronalazak se odnosi na transport praškastih materija koje se mogu fluidizovati. Radi se o horizontalnom transporteru koji omogućuje prenos pomenutih materija između zone za odlaganje i najmanje jedne zone za punjenje, a pomenute zone udaljene su jedna od druge.

Radi se o kontinualnom postupku prenosa prenosa praškastog proizvoda koji se vrši, pocev od posebnog prostora za odlaganje, pomoću velikog broja raznih uređaja, kao što su uređaji za pakovanje u vreće, pakovanje u kontejner i još velikog broja uređaja za proizvodnju, kao što su plastični ekstruderi, ili komore u sudovima za elektrolizu.

Praškaste materije koje se prenose mogu se fluidizovati. One imaju takav granulometrijski sastav i takvu koheziju da kada se uvede gas male brzine pravi se antikohezija između čestica i smanjuju se sile unutrašnjeg trenja. Ove materije su glina namenjena elektrolizi, cementi, gipsevi, živi i gašeni kreč, laki pepeo, kalcijum fluorid, magnezijum hlorid, sva punjenja za mešavine, katalizatori, ugljena prašina, natrij um sulfat, fosfati, polifosfati ili pirofosfati, plastične materije u obliku praha, proizvodi za punjenje kao što je mleko u prahu, brašna, itd...

Stanje tehnike

Proučavani su i usavršavani brojni uređaji za transport fluidizovanog sloja praškastih materija. Poseban problem pretstavlja neprekidno punjenje praškastom materijom, koje je određeno potrebom utroška te materije. Jedan od primera koji ilustruje ovaj problem je punjenje glinom ćelija za elektrolizu u proizvodnji aluminijuma.

Da se ovo uredi treba glinu u obliku praha prenositi i održati u rastvoru u kadi za elektrolizu i progresivno je trošiti dok elektroliza traje, a prema tome kako se troši glina se dodaje na takav način da se koncentracija rastvorene gline održava na optimalnom nivou, poželjnom za maksimalan prinos u ćeliji za elektrolizu. Potrebno je regulisati količini gline koja se unosi u sud za elektrolizu, tako da se proces ne remeti unošenjem veće ili nedovoljne količine gline.

Uređaj za transport praškastih materija pojavio se na zahtev i opisan je u Evropskom patentnom spisu EP-B-0 179 055, gde je dat opis neprekidnog punjenja gustim praškastim čvrstim materijama. Ovo sc posebno odnosi na punjenje uređaja glinom, na regulisanje i neprekidnost rada, na moguće teškoće pri skladištenju i raspodele u sudove za elektrolizu.

To je uređaj za moguću fluidizaciju, namenjen za transport vrlo gustih praškastih materija, koji omogućuje prenos od zone za skladištenje skoro do zone za punjenje. Kao i kod fluidizacije, a između zona za skladištenje i punjenje, nalazi se uređaj koji se sastoji od horizontalnog transportera sa vazdušnim kanalom, koji ima donji kanal za strujanje gasa i ima gornji kanal za transport praškaste materije, a kanali su razdvojeni poroznom pregradom. Donji kanal se napaja gasom preko cevnog priključka. Praškasta materija, suprotno klasičnoj fluidizaciji, potpuno napuni gornji kanal transportera i puni i jednu kolonu za uravnoteženje do visine koja održava pritisak gasa. Kolona za uravnoteženje stvara uslove za moguću fluidizaciju praškaste materije, koja se dešava pri vrlo slabom ulazu gasa, a očituje se kanalisanjem vrlo gustog sloja.

Radi boljeg shvatanja moguće fluidizacije korisno je potsetiti se da se klasična fluidizacija obično koristi za transport praškastih materija, što je opisano u patentnom spisu US 4 016 053. Uređaj za fluidizaciju isto ima jedan vazdušni kanal, kao što je opisano. Gas za fluidizaciju uvodi se pod pritiskom (Pf) u donji kanal , prolazi kroz poroznu pregradu, ulazi među čestice praškaste materije i pravi fluidizacioni sloj. Suprotno uređaju za moguću fluidizaciju, opisanom u EP 0 179055, debljina ovog sloja vrlo je mala u odnosu na visinu gornjeg kanala transportera, što znači da otsustvim potpunog injektiranja gasa za fluidizaciju praškasta materija puni samo delimično gornji kanal horizontalnog transportera.

Povećanim ulazom gasa čestice počinju da se kreću i dižu i svaka čestica je u stalnom dodiru sa susednom. Na taj način poveća se međuprostor između čestica, smanji se trenje izmedju čestica i čestice se tako nalaze u dinamičkoj suspenziji. Ovako je povećana početna zapremina praškaste materije i isto vremeno je smanjena vidljiva gustina, jer se stvorila suspenzija čvrste faze u gasovitoj.

Vidljiva gustina materije manja je u poređenju sa onom koja je u mogućoj fluidizaciji, opisano u EP O 179 055, o kojoj se govori kao vrlo gustoj. Izraz "gusta faza" uglavnom je rezervisan za pneumatički transport pod visokim pritiskom. Faza velike gustine karakteristična je za moguću fluidizaciju. Radi sređivanja pojmova smatra se, na primer, da u slučaju gline A1203 odnos čvrsto/gas iznosi 10 do 150 kg A1203/kg vazduha u pneumatskom transportu za gustu fazu, a od 750 do 950 kg A1203/kg vazduha u transportu za moguću fluidizaciju vrlo guste faze. Vrlo gusta faza dozvoljava prenos raspršene čvrste materije u koncentracijama čvrsta/gasovita faza mnogo višim nego kod guste faze u pneumatskom transportu.

U slučaju moguće fluidizacije, čak i ako nema injektovanja gasa, praškasta materija skoro potpuno napuni uređaj za transport, posebno gornji kanal. Kada se gas uvede u donji kanal delično se i kolona za uravnoteženje napuni praškastom materijom iz gornjeg kanala, do jednog određenog pritiska koji uravnotežava pritisak Pf i sprečava porast međuprostora između čestica. Znači da postojanje kolone za uravnoteženje sprečava fluidizaciju praškaste materije koja se nalazi u horizontalnom transporteru i tako utiče da se materija ponaša kao vrlo gusti sloj u mogućoj fluidizaciji. Osim toga, kako se međuprostorno rastojanje izmedju čestica ne povećava, to je propustljivost gasa , koji se u središte uvodi pod pritiskom Pf, vrlo slaba i ograničena je isticanjem gasa pri vrlo malom protoku. Napominje se da izraz "degazacija" znači isticanje gasova malog protoka u koloni za ravnotežu.

Sa pritiskom fluidizacije Pf od 80 mbar brzina gasa koja odgovara tom pritisku i izaziva fluidizaciju sprašene gline iznosi 33 x 10 na minus treći (m/s) u uređaju opisanom u US 4 016 053, dok je u uređaju za moguću fluidizaciju opisanom uEP-B-0 179 055 brzina gasa je samo reda veličine 4 x 10 na minus treći (m/s). Ova brzina vrlo je mala da bi izazvala fluidizaciju gline u urađaju za transport.

Fluidizacije nema, ali se može govoriti o mogućoj fluidizaciji: ako nema stalnog kruženja materije u vazdušnom kanalau postoji isticanje uslovljeno stalnom odronjavanjem, dok se praškasta materija ne zaustavi, na primer kada se nivo prostora za punjenje ne spusti ispod kritičnog. Ustvari sve dok je kontinualna potrošnja materije smeštene u zoni punjenja takva da nivo materije opada i dolazi ispod otvora kanala za punjenje, to jedna određena količina praškaste materije iscuri iz kanala i stvori "prazninu", koja se puni odronom materije, pa se tako postepeno pojavljuje u vazdušnom kanalu iznad silosa za magacioniranje.

Uređaj za moguću fluidizaciju pri prenosu kod vrlo gustog sloja, kao što je opisano u EP-B-0 179 055, vrlo je iskorišćen, posebno za punjenje sudova od 300 000 ampera kod novih instalacija za elektrolizu gline. Prednosti ovog uređaja dobro su poznate: neprekidno punjenje sudova, koje omogućava da su oni uvek puni,

lako održavanje sistema,

- pritisci vazduha potrebni za fluidizaciju relativno su mali (0.1 bar u poređenju sa 6 bara za pneumatski transport guste faze), - premeštanje gline pri maloj brzini ograničava habanje materije i trenje ili aglomeraciju produkta.

Postavljeni problem

Uređaj opisan u EP-B-0 178 055, sa svim navedenim prednostima, ima i neke neke nepogodnosti, te treba preuzeti određene mere predostrožnosti:

potrošnja gasa za fluidizaciju, što znači i energije, nije optimistička,

izdvajanje, kao što je reciklaža gline, važno je za kolonu za uravnoteženje,

- rizik granulometrijskog raslojavanja zbog delimičnog izdvajanja finijih čestica.

Sa druge strane, u prostoru gde se vrši elektroliza važan je broj zona za punjenje (više desetina), u odnosu na jednu zonu za magacioniranje i može biti važno i rastojanje (više stotina metara) između zone za magacioniranje i zone za punjenje. Kao odgovor na navedeno prijavljuje se uređaj ilustrovan u EP-B-0 179 055, koji je napravljen od serije transportera u kaskadi: jedan primarni transporter, vezan sa zonom magacioniranja u vezi je.sa sekundarnim transporterima, svaki je usmeren ka jednom sudu i bočnim krakom snabdevaju spremišta koja se uklapaju u strukturu suda. Premda ovi vazdušni kanali, uglavnom primarni transporteri, bivaju snabdeveni iz brojnih kolona za uravnoteženje, može se konstatovati za neke uslove rada sledeće: - nestabilno funkcionisanje sa rizikom blokade celog vazdušnog kanala, jer se degazacija ne vrši, ili je nedovoljna u kolonama za uravnoteženje, - neizvesna kontrola nivoa gline u vazdušnom kanalu i u koloni za uravnoteženje može prouzrokovati grešku u punjenju u ekstremnim uslovima.

Predmet pronalaska

Postupak prema pronalasku je postupak transporta praškaste materije u vrlo gustom sloju mogućom fluidizacijom, a pomoću uređaja koji se sastoji od najmanje jednog vazdušnog kanala, koji ima donji kanal za strujanje gasa za fluidizaciju, ima gornji kanal za kretanje materija, a ova dva kanala razdvojena su poroznom pregradom; uređaj se dalje sastoji od najmanje jednog cevnog priključka za ulaz gasa za fluidizaciju i jedne kolone za uravnoteženje čija visina punjenja drži u ravnoteži pritisak moguće fluidizacije, a naznačen je time što se mehur gasa pod pritiskom stvara u gornjem kanalu vazdušnog kanala. Poželjno je da se mehur gasa stvori u svim tačkama vazdušnog kanala, osim u gornjem delu gornjeg kanala koji je postavlen pored kolona za ravnotežu. Poželjno je takođe da se pomenuti mehur stalno zadrži u gornjem delu gornjeg kanala.

Drugi predmet pronalaska je uređaj koji dozvoljava stvaranje, kontrolu i regulisanje zapremine i pritiska mehura gasa za fluidizaciju u gornjrm delu gornjeg kanala vazdušnog kanala.

Iako je broj zona punjenja važan, postupak prema pronalasku omogućava održavanje stanja moguće fluidizacije u ćelom vazdušnom kanalu koji je postavljen između zone magacioniranja i zone punjenja. Ovaj postupak naznačen je time što drži pritisak mehura stvorenog prema pronalasku, u gornjem delu gornjeg kanala tako da se visina praškastog proizvoda u koloni za uravnoteženje, koja se nalazi u blizini mehura, održava na visini određenoj ranije.

Bez poboljšanja koja su prikazana u postupku prema pronalasku dolazi do toga daje cirkulacija gasa za fluidizaciju pri prolazu kroz praškasti proizvod neuzvesna, rizik postaje veći ako rastojanje između zone za magacioniranje i zona za punjenje iznosi više stotina metara i ako je važan broj zona za punjenje u odnosu na samo jednu zonu za magacioniranje. Čak ako su vazdušni kanali snabdeveni iz više kolona za uravnoteženje dešava se da neke zone nisu pogodne za moguću fluidizaciju, što može imati katastrofalne posledice, naročito ako se dešava pri neprekidnom punjenju ćelije suda za elektrolizu.

Podnosilac zahteva sa čuđenjem ističe da dok gornji deo vazdušnog kanala ne bude napunjen praškastom materijom gas za fluidizaciju može lakše da cirkuliše, što poboljšava uslove za moguću fluidizaciju, te treba napuniti vazdušni kanal. Po postupku prema pronalasku napravi se mehur gasa za fluidizaciju u gornjem delu vazdušnog kanala, u blizini kolona za uravnoteženje, jer praškaste materije treba da se lako vrate u pomenutu kolonu. Treba napraviti jedan "stabilan" mehur gasa, kako bi se izbegla neugodna isticanja ili odroni praškastih materija.

Postoje još dve posebne faze u gornjem kanalu transportera:

- fiuidizovana faza ili faza u stanju moguće fluidizacije, to je smeša čvrstog praška i gasa za fluidizaciju i nalazi se u donjem delu vazdušnog kanala, - druga posebna faza sastoji se samo od gasa za fluidizaciju koji cirkuliše u gornjem delu transportera i u toj fazi nalazi se "mehur".

Kao kod klasične fluidizacije i ovde gornji kanal vazdušnog kanala nije potpuno napunjen praškastim materijama iz transportera, ali postoji velika razlika izmedđu uređaja koji se koristi za puštanje u upotrebu po postupku prema pronalasku i vazdušnog kanala za klasičnu fluidizaciju, koja je u činjenici daje mehur gasa prešao preko gornjeg nivoa praškastih materija koji je uspostavljen posle stavljanja pod pritisak. Ovaj se pritisak direktno odnosi na visinu praškastih materija koje se nalaze u susednoj koloni za uravnoteženje.

Da se naprave ovi mehuri postave se, na primer, prepreke u obliku gvozdenih ploča, ili neki drugi geometrijski oblici, tako daje prodiranje u kolone za uravnoteženje kružno ili poligonalno. Može se kombinovati primena gvozdenih ploča i penetracija.

Zapremina koju zauzima mehur gasa zavisi od veličine vazdušnog kanala, visine i položaja prepreka. Visina je uopšteno izračunata između stotine i polovine visine dela potrebnog za transportčvrste praškaste materije vazdušnim kanalom. Ustvari ako je ova visina manja od stotine visine dela potrebnog za vazdušni kanal, znači da gas ima teškoća da slobodno kruži i mehur nije efikasan. Ako je visina veća od polovine visine dela potrebnog za vazdušni kanal, cirkulacija praškastog produkta ograničena je i poveća se samo visina vazdušnog kanala da ulaz proizvoda koji se transportuje ostane isti. Idealna visina mehura za obični vazdušni kanal je, na primer, 50 mm.

Postavljanje prepreka zavisi od ukupne dužine vazdušnog kanala i od broja kolona za uravnoteženje. Uopšteno gledajući trebalo bi postaviti najmanje jednu prepreku u svaku kolonu za uravnoteženje. Ali sistem može funkcionisati i sa brojem prepreka koji je manji od broja kolona za uravnoteženje, Svaki mehur, poželjno je, treba da bude uz najmanje jednu kolonu za uravnoteženje.

Mehur je, znači, u prostoru odeljen pregradom iznad gornjeg kanala u vazdušnom kanalu, a gvozdene ploče prave prepreku za penetraciju u najmanje jednu kolonu za uravnoteženje. Drugo ogrančenje je gornji nivo praškastih materija. Izvan ove granice je čvrsto postavljena grupa pregrada, što dozvoljava da se odredi trajnost mehura, odnosno da se on stabilizuje i da se zadrži njegov položaj u potpuno određenim granicama. Takođe se uklanja sav rizik grubog pomeranja mehura, što se dešava pri nezgodnom isticanju ili pri odronu praškaste materije u vazdušnom kanalu ili se dešava pri blokiranju prilikom potpunog punjenja praškastom materijom dela gornjeg kanala vazdušnog kanala.

Mehur se pokorava pritisku koji je u direktnoj vezi sa visinom praškaste materije koja puni susednu kolonu za uravnoteženje. U slučaju kada je broj prepreka manji od broja kolona za uravnoteženje mehur se pridružuje uz više kolona, potpuno jednako napunjenih praškastom materijom.

Lokalnom kontrolom zapremine i pritiska mehura može se regulisati pritisak fluidizacije u ćelom vazdušnom kanalu.

Kada se mehur napravi može se regulisati visina gline u koloni za uravnoteženje. Odnos pritiska mehura i visine gline dat je formulom:

gde je h visina gline u koloni za uravnoteženje, a d je srednja vrednost gustine gline.

Pritisak fluidizacije Pf je pritisak koji se održava u donjem kanalu vazdušnog kanala i koji omogućava moguću fluidizaciju praškaste materije u gornjem kanalu. Pritisak mehura u vezi je sa pritiskom fluidizacije:

gde je DPp gubitak punjenja u poroznoj pregradi, a hl je visina gline u vazdušnom kanalu.

Vrednost gubitka punjenja u poroznoj pregradi praktično je stalna jer nije zavisna od debljine sloja porozne pregrade ni od brzine strujanja gasa. Potrebno je, znači, regulisati pritisak fluidizacije obraćajući pažnju na merenje pritiska mehura radi održavanja visine gline u koloni za uravnoteženje na kontrolisanom nivou, na unapred definisanoj i zabeleženoj vrednosti.

Ovo regulisanje pritiska praktično se izvodi upotrebom prenosnog aparata za pritisak i manometra koji meri pritisak mehura, što se prenese na ventil za automatsku regulaciju pritiska fluidizacije.

Kontrolom pritiska mehura omogućava se takođe i regulisanje pritiska fluidizacije na vrednost koja je optimalna za održavanje sistema u stanju moguće fluidizacije. Tako se izbegava i višak gasa u sistemu, a i moguće je smanjiti potrošnju energije potrebne za fluidizaciju.

U praksi se traži da se održi pritisak mehura kako bi se minimizirala količina gasa koja se uvodi a održala dovoljna visina gline u koloni za uravnoteženje. Tipičan pritisak mehura iznosi između 1 i 500 mbar, poželjno je između 5 i 50 mbar.

Pritisak mehura može se meriti u svim tačkama vazdušnog kanala, ali je poželjno meriti u završnom delu kanala, jer se tako sigurno saznaje da je vazdušni kanal napunjen praškastom materijom koja se transportuje. Saznanjem daje pritisak mehura pozitivan na tom delu osigurano je da sistem dobro funkcioniše i da su sve zone za punjenje dobro napunjene.

Kako je pritisak mehura regulisan kao što je gore opisano konstatuje se:

- stalna visina gline u kolonama za uravnoteženje,

- slab uzlet, skoro nikakav, čvrstih čestica a zbog slabog ulaza gasa potrebnog za pravilnu fluidizaciju,

- nema granulometrijskog raslojavanja duž vazdušnog kanala,

- regularno isticanje praškaste materije. Vazdušni kanal održava se tako da je svuda pun i izbegava se rizik prekida u snabdevanju, - minimalna potrošnja energije za pokretanje mašina za proizvodnju gasa za fluidizaciju.

Primena pronalaska - primer

Postupak prema pronalasku bolje će se razumeti pomoću detaljnog opisa uređaja za transport praškaste materije u vrlo gustom sloju u vidu horizontalnog vazdušnog kanala pod pritiskom mehura, a upotrebljava se za punjenje ćelija za elektrolizu aluminijuma. Ovaj uređaj ovde je izložen kao nelimitirajući primer.

Slika 1 je šematski prikaz vertikalnog preseka uređaja prema pronalasku, koji sadrži horizontalni vazdušni kanal i prikazan je deo primarnog i sekundarnog transportera. Pokazan je i uređaj za magacioniranje, a pokazana je i jedna gvozdena ploča kja pravi branu i razdvaja dva mehura, od kojih je svaki povezan sa jednom kolonom za uravnoteženje.

Slika 2 je šematski prikaz regulisanja pritiska fluidizacije korišćenjem prenosnog aparata za pritisak i manometra koji meri pritisak mehura, što se prenosi na ventil za automatsku regulaciju pritiska fluidizacije.

Slika 3 je šematska ilustracija primera dole opisanog, sa posebnim prikazom kolona za uravnoteženje i brana.

Uređaj sa slike 1 sastoji se od rezervoara za vazdušno stokiranje 1 materije za transport, vezanog sa kanalom 2 za transporter 3 tipa vazdušnog kanala ili vazdušnog žljeba, od kolona za uravnoteženje 4.1 i 4.2, dela za uklanjanje 9 iz transportera koji radi pomoći sistemu kontrolisanog doziranja 10 odvlači praškastu materiju ka zoni punjenja. Rezervoar vazdušnog stokiranja 1 sadrži praškastu materiju 12 u gomili, pod atmosferskim pritiskom. Sadržaj kanala 2 ovog rezervoara opterećuje jedan od krajeva horizontalnog (ili pod nagibom) transportera 3. Transporter 3 sastoji se od uzdužne porozne pregrade 5, koja razdvaja donji kanal 6 od gornjeg 7 i služi za cirkulaciju praškaste materije.

Gas za fluidizaciju uvodi se kanalom 8 u donji kanal 6, gde se podvrgne pritisku fluidizacije Pf. Ovaj gas prolazi kroz poroznu pregradu 5, pa kroz praškastu materiju koja puni gornji kanal 7. Gas slabo protiče (Dl, D2), prolazi kro praškastu materiju koja parcijalno puni kolone za uravnoteženje 4.1 4.2, do nivoa 15.1 15.2, a prema manometarskoj visini h koja uravnotežava pritisak gasa Pf.

Brana je napravljena od gvozdene ploče 50 i deli na dva dela gornji deo gornjeg kanala 7, praveći dva mehura BI i B2. Zapremina ovih mehura potpuno je određena u prostoru pregradom gornjeg delal4 gornjeg kanala 7, gvozdenom pločom 50, penetracijama 40.1 i 40.2 kolona za uravnoteženje 4.1 i 4.2 i gornjim nivoom 13 praškaste materije 12.

Slika 1 prikazuje kako se ostvaruje cirkulacija gasa G za fluidizaciju, gas prolazi kroz armaturu 6 i ide ka kolonama za uravnoteženja 4.1 i 4.2 na obe strane prepreke 50. Treba imati na umu da si. 1 ilustruje dve kolone za uravnoteženje vezane za jednu prepreku, ali je jasno da u dužim vazdušnim kanalima broj kolona i broj prepreka ima veću važnost. Vazdušni kanal snabdeven je sa delom za uklanjanje 9, koji prevodi horizontalno kretanje praškaste materije u vertikalno ili u veoma nagnuto i tako se puni sekundarni transporter, ako je vazdušni kanal primarni transporter, ili se tako puni inegralno spremište suda za elektrolizu, ako je vazdušni kanal sekundarni transporter. Ova spremišta snabdevena su svojim sistemima kontrole doziranjalO, koji dozvoljavaju unošenje željenih količina gline.

Pronalazak daje prikaz vazdušnog kanala horizontalne dužine 400 m, kao primarnog transportera. Puru se glinom, počev od silosa koji se nalazi u blizini. Broj sudova koji se pune ovim vazdušnim kanalom iznosi 72, postoje i 72 sekundarna transportera koji pune spremišta sva 72 suda. Primarni transporter snabdeven je sa 36 kolona za uravnoteženje i istim brojem prepreka.

Pritisak mehura koji se meri na dnu vazdušnog kanala iznosi 10 mbar i održava se stalnim preko regulisanja pritiska fluidizacije.

Slika 2 prikazuje kako se može regulisati pritisak fluidizacije Pf merenjem pritiska mehura Pb u mehuru B radi održavanja kontrolisanog nivoa, na željenu vrednost vidine h gline u koloni za uravnoteženje 4.

Ovo regulisanje vrši se primenom prenosnog parata za pritisak uz koji je manometar, za merenje pritiska mehura Pb, sa ventilom 81 za automatsku regulaciju pritiska za fluidizaciju. Ventil kontroliše ulaz gasa za fluidizaciju G kroz kanal 8. Kontrolom pritiska mehura Pb može se regulisati i pritisak fluidizacije Pf na optimalnu vrednost koja omogućava održavanje sistema u stanju moguće fluidizacije.

Pritisak mehura može se meriti u svim tačkama vazdušnog kanala, ali je poželjno meriti na kraju kanala, jer se tako saznaje i da je vazdušni kanal napunjen glinom. Prostim saznanjem da je pritisak mehura u tom delu pozitivan saznaje se da sistem korektno funkcioniše i da su svi sudovi napunjeni.

Šematski prikaz na sl.3 pokazuje da relativni položaj kolona za uravnoteženje i položaj prepreka potrebnih za stvaranje pritiska u mehuru za željeno funkcionisanje sistema u vrlo gustom sloju sadrži 2n sudova i n kolona za uravnoteženje. U primeru n=36.

Gvozdena ploča 50.1 razdvaja mehure BI i B2, postavljena je iza kolone 4.1. Uz mehur BI nalazi se deo za uklanjanje 9.1 koji pretstavlja dva sekundama transportera, koji svaki puni po jedan sud. Gvozdena ploča 50(n-l) odvaja mehure B(n-l) i Bn i nalazi se iza kolone za uravnoteženje 4(n-l). Uz mehur Bn nalazi se deo za uklanjanje 9n koji pretstavlja dva transportera koji pune sudove oznaka 2(n-l) i 2n. Prepreka 50n spojena je sa pregradom 90 na kraju transportera i nalazi se iza poslednje kolone za uravnoteženje 4n. Prenosni uređaj za pritisak 80 postavljen je negde oko kraja 90 vazdušnog kanala 3, regulisanje pritiska fluidizacije Pf oslanja se na merenje na mehuru Bn, koji se nalazi na kraju vazdušnog kanala što znači da može da bude na vrlo niskom pritisku.

Prednosti postupka prema pronalasku

stalni nivo gline u kolonama za uravnoteženje,

- slab uzgon, skoro nikakv, čvrstih čestica zbog slabog ulaza gasa potrebnog za regularnu fluidizaciju,

otsustvo granulometrijskog razdvajanja duž vazdušnog kanala,

isticanje, dakle regularno snabdevanje prahom. Ova prednost posebno je važna

kod sudova za elektrolizu aluminijuma,

- minimalna potrošnja energije potrebna za mašine za proizvidnju gasa za fluidizaciju.

Claims (16)

1. Postupak transporta praškaste materije (12) u vrlo gustom sloju pomoću moguće fluidizacije, pomoću uređaja koji se sastoji od najmanje jednog vazdušnog kanala (3) koji obuhvata donji kanal (5) namenjen cirkulaciji gasa (G) za fluidizaciju, gornji kanal (7) namenjen cirkulaciji praškaste materije (12), pri čemu su kanali razdvojeni poroznom pregradom (6), najmanje jedan kanal (8) za ulaz gasa (G) i jednu kolonu za uravnoteženje (4; 4.1; 4.2; 4.n) čija visina punjenja (h) drži u ravnoteži pritisak (pf) moguće fluidizacije, naznačen t i m e, što se u gornjem kanalu (7) vazdušnog kanala (3) stvara mehur (B1, B2, B, Bn) kada se u vazdušnom kanalu ostvari pritisak fluidizacije.

2. Postupak prema zahtevu 1, n a z n a č e n time, što se mehur (BI, B2, B, Bn) stalno nalazi u gornjem delu (14) gornjeg kanala (7) vazdušnog kanala (3).

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen t i m e, što se mehur (BI, B2, B, Bn) stvara i ostaje u gornjem delu (14) gornjeg kanala (7) vazdušnog kanala (3) postavljanjem pregrada koje čine prepreku, a stavljanje mehura pod pritisak je posledica činjenice da se i vazdušni kanal nalazi pod pritiskom fluidizacije. f'

4. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što je mehur (BI, B2, B, Bn) gasa pod pritiskom u vezi sa najmanje jednom kolonom za urvnoteženje (4; 4.1; 4.2; 4.n).

5. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što je regulisanje pritiska moguće fluidizacije u funkciji pritiska mehura (pb).

6. Postupak prema zahtevu 6, n a z n a č e n t i m e, što se merenje pritiska mehura (pb) vrši na kraju vazdušnog kanala.

7. Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se vrednost pritiska mehura (pb) kreće u granicama između 1 i 500 mbar, poželjno između 5 i 50 mbar.

8. Postupak prema ma kom od zahteva 5 do 7, n a z n a č e n time, što se koristi aparat za pritisak (80) povezan sa manometrom za merenje pritiska mehura (pb), koji ima ventil (81) za automatsku regulaciju pritiska fluidizacije (pf) i koji kontroliše ulaz gasa (G) za fluidizaciju kroz kanal (8).

9. Uređaj za transport praškaste materije (12) u vrlo gustom sloju pomoću moguće fluidizacije, naznačen time, što je gornji deo (14) gornjeg kanala (7) vazdušnog kanala (3) snabdeven najmanje jednom preprekom (50), na primer u obliku gvozdene ploče.

10. Uređaj prema zahtevu 9, n a z n a č e n t i m e, što su prepreke (50) predviđene za stvaranje i održavanje stalnog mehura (BI, B2, B, Bn) gasa pod pritiskom u gornjem delu (14) gornjeg kanala (7) vazdušnog kanala (3) kada je vazdušni kanal pod pritiskom moguće fluidizacije.

11. Uređaj prema zahtevu 9 ili 10, naznačen t i m e, što svaka prepreka (50) zauzima između jedne stotine i jedne polovine visine gornjeg kanala (7).

12. Uređaj prema zahtevu 9, n a z n a č e n t i m e, što se kolona za uravnoteženje (4;

4.1; 4.2; 4.n) produžava penetracijom (40.1; 40.2; 40) u vazdušnom kanalu (3).

13. Uređaj prema zahtevu 12, n a z n a č e n t i m e, što je penetracija (40.1; 40.2; 40) predviđena za stvaranje i održavanje stalnog mehura (BI, B2, B, Bn) gasa pod pritiskom u gornjem delu (14) gornjeg kanala (7) vazdušnog kanala (3), kada je vazdušni kanal pod pritiskom moguće fluidizacije.

14. Uređaj prema zahtevu 12 ili 13, n a z n a č e n time, što je visina penetracija (40.1; 40.2; 40) kolona za uravnoteženje (4; 4.1; 4.2; 4.n) između jedne stotine ijedne polovine visine gornjeg kanala (7).

15. Uređaj prema ma kom od zahteva 9 do 11 i 12 do 14, n a z n a č e n time, što su visine svake prepreke (50) i visine penetracija (40.1; 40.2: 40) kolona za uravnoteženje (4; 4.1; 4.2; 4.n) približno jednake i kontrolišu visinu svakog mehura (BI, B2) gasa pod pritiskom.

16. Uređaj prema ma kom od zahteva 9 do 15, n a z n a č e n t i m e, što je broj prepreka (50; 50.1; 50.2; 50.n) manji ili jednak broju kolona za uravnoteženje (4; 4.1;

4.2; 4.n).