RS20060397A - Zatežač žice sa elastičnom kompenzacijom za potrebu naročito u vinogradarstvu - Google Patents

Abstract

Zatezač žice sa elastičnom kompenzacijom za potrebu naročito u vinogradarstvu za zatezanje takozvanih "pokretnih žica" (F) koje se koriste u podupiračima vinove loze. Pomenuti zatezač žice (T) sadrži odgovarajuću zavojnu oprugu (1) koja se nalazi između prvog hvatača (2) koji ga osigurava do odgovarajuće krajnje tačke (PE) podupirača vinove loze ili drugih biljaka i drugog hvatača (3) koji je pogodan za njegovo pričvršćivanje za elemenat za namotavanje (4), na koji se pričvršćuju krajevi para "pokretnih žica" (F) normalno korišćenih u konstrukciji pomenutih podupirača i koji, kada se rotaciono pomeraju na odgovarajući način i uz upotrebu odgovarajućeg alata, prouzrokuju namotavanje i konsekventno zatezanje pokretnih žica (F), pomenuta zavojna opruga (1) ima navoje koji su udaljeni jedan od drugoga tako da njima može da se upravlja pod pritiskom i odgovarajući prvi hvatač (2) i drugi hvatač (3) primenjen na tome na takav način da je pritiskaju samo skraćivanjem; predviđen je i odgovarajući nepokretni elemenat (5) pogodan za osiguranje pomenutog elementa za namotavanje (4) u prikladnom položaju zatezanja.

Description

ZATEZAČ ŽICE SA ELASTIČNOM KOMPENZACIJOM ZA UPOTREBU NAROČITO U VINOGRADARSTVU

Pronalazak se odnosi na poseban uredjaj koji može da se koristi za zatezanje žica uopšte.a naročito za zatezanje "pokretnih metalnih žica" takodje poznatih pod imenom "žice za zadržavanje" koje se koriste u različitim tipovima struktura normalno korišćenih za rasporedjivanje i polaganje vinove loze a u nekim slučajevima i za gajenje drugih vrsta voća. Uredjaj sadrži odgovarajuće elemente projektovane tako da proizvode željeno zatezanje žica na kojima se primenjuje, a takodje uključuje u sebe odgovarajući elastični elemenat koji je podložan pritisku. Kao što je poznato, različiti tipovi struktura podupirača vinove loze, koji su obično rasporedjeni u redovima i sa odgovarajućom udaljenošću jedni od drugih,proizvodili su se da bi formirali trenažne podupirače , naročito u vinogradarstvu. Struktura takvih podupirača sastoji se od redova odgovarajućih stubova postavljenih vertikalno u zemlju,sa odgovarajućim razmakom, čiji su nadzemni delovi medjusobno povezani horizontalnim žicama, da bi podupirali izdanke koji se pričvršćuju ili se vezuju na različite načine različitim sredstvima. Uredjenje takvih struktura je progresivno evoluiralo do različitih konfiguracija koje zavise od brojnih faktora,kao što su vrsta vinove loze ili drugog voća, manuelne i mehanizovane operacije koje treba da budu primenjene.itd.l materijali koji se koriste takodje su progresivno evoluirali, i, u stvari, stubovi, koji su iz početka bili napravljeni od drveta.sada su skoro potpuno zamenjeni cementnim ili metalnim komponentama koje imaju preseke različitih oblika.često uključujući odgovarajuće elemente za pričvršćivanje horizontalnih žica.Takodje, žice koje su razapete izmedju stubova bile su cinkom prevučene gvozdene žice, a sada su zamenjene žicama od nerdjajućeg čelika ili metala,koje se dobijaju putem specijalne tehnologije. U uredjenju koje je sada najrasprostranjenije u vinogradarstvu struktura podupirača uvek sadrži veliki broj stubova podjednako udaljenih u jednoj liniji koji su medjusobno povezani fiksnom horizontalnom žicom poznatom kao "žice za podupiranje" ili "trenažne žice" koje su fiksirane za stubove na odgovarajućoj visini od tla. Najmanje jedan par žica postavljenih paralelno na odgovarajućim stranama strukture podupirača u pitanju.koje se obično zovu " žice za zadržavanje" ili "pokretne žice" zato što,kao što je poznato one su postavljene na različitim visinama iznad tla za vreme različitih faza kultivacije u toku godine.povezan je takodje sa dva stuba koja se nalaze na krajevima svakog reda.U početku su te "pokretne žice" bile fiksirane najmanje jednim svojim krajem za odgovarajući stub upotrebom elemenata za pričvršćivanje snabdevenih odgovarajućim hvatačima ili odgovarajućim stegama,poznatim pod imenom " žice sa stegama".Rezultat svega ovoga bio je da.kada je trebalo izvesti svaki pojedinačni pokret, one su morale prvo da budu uklonjene,pozicionirane gde je potrebno i konačno otpuštene.Sve te operacije bile su složene i zamorne i zahtevale su angažovanje najmanje dve osobe i značajni utrošak vremena, što je za posledicu imalo velike troškove.Da bi se prevazišli ovi nedostaci i pojednostavila cela procedura.u poslednje vreme je praksa da se zavojna opruga koja radi pod pritiskom postavlja izmedju najmanje jednog kraja pomenutih "pokretnih žica" i odgovarajućeg stuba za koji je taj kraj fiksiran.Medjutim .ovakvo rešenje zauzvrat dovodi do ne baš malih nedostataka jer maksimalna snaga zavojne opruge mora iz očiglednih razloga biti znatno manja od one koja se koristi za rukovanje pokretnom žicom.Rezultat ovoga je da povremena velika opterećenja.koja mogu da deluju makar i kratko vreme.kao što su ona izazvana udarom vetra(efekat jedra)ili delovanje mehaničkih operacija ili udari izazvani nenamerno nekorektnim manevrisanjem različitih mašina (traktori, kombajni i sl.),imaju za posledicu da je pomenuta zavojna opruga previše istegnuta i.pošto je trajno deformisana.mora biti zamenjena. S obzirom na učestalost uzroka koji dovode do trajnog oštećenja opruge, neophodne zamene istih su nemerljive i u svakom slučaju brojne, a to ima za posledicu takodje nemerljive ali očigledno vrlo visoke troškove održavanja struktura za podupiranje.

Cilj ovog pronalaska je da prevazidje napred navedene nedostatke a to se postiže putem zatezača žice sa elastičnom kompenzacijom,koji je predmet ovog pronalaska i koji je detaljno opisan u primerima izvodjenja i bez ograničenja sa pozivom na priložene crteže, u kojima : - SI.1 prikazuje podupirač loze sa strane sa primenjenim zatezačem žice sa elastičnom kompenzacijom.koji je predmet ovog pronalaska; - SI.2 je perspektivni izgled sastava i konstrukcije celog uredjaja koji sadrži zatezač žice sa elastičnom kompenzacijom, koji je na slici 1 prikazan samo generalno i dijagramski; -SI.3 prikazuje detaljan perspektivni izgled ekvivalentan slici 2 pojedinih delova uključujući uredjaj prikazan u celini na toj slici.

Napominje se da su detalji označeni korišćenjem istih pozivnih oznaka.

Na Slici 1 zatezač žice sa elastičnom kompenzacijom pričvršćen je za strukturu koja podupire vinovu lozu i konstruisana je na jedan od mogućih načina.Ta struktura je izvedena tako da su stubovi postavljeni u jednoj liniji sa odgovarajućim razmakom.Kao što je poznato.ovi stubovi mogu sadržati drvene,cementne ili metalne elemente sa različitim presecima i često su snabdeveni elementima i/ili uredjajima za kačenje metalnih žica za njih.Radi jasnijeg prikaza, stubovi koji stoje u krajnjim tačkama strukture za podupiranje označeni su sa PE a središnji stubovi sa Pl.Fiksna žica FM poznata kao "žica za podupiranje" ili "trenažna žica" pričvršćena je za sve stubove označene sa PE i Pl na odgovarajućoj visini iznad zemlje, a stubovi PE spojeni su zateznim žicama PC. Odgovarajući zatezač žice sa elastičnom kompenzacijom T takodje je vezan za dve krajnje tačke PE na odgovarajućoj visini iznad zemlje,(u datom primeru nešto iznad one sa kojom je povezana "žica za podupiranje" FM) i slobodni krajevi su povezani sa odgovarajućim krajevima para "pokretnih žica" F. S obzirom na elastičnost napred pomenutog zatezača žice sa elastičnom kompenzacijom T , ove pokretne žice F mogu se osigurati jednostavnim kačenjem za hvatače G koji se nalaze ili su povezani sa odgovarajućim središnjim stubom Pl da bi mogli da budu pozicionirani na različitim visinama iznad tla. Numerički simbol je dodat oznaci F da bi označio različite moguće položaje pokretnih žica F, ali samo je jedan položaj, F3,označen neprekinutom liniji dok su ostali,posebno dve niže pozicije ijedna iznad njih (F3), označene sa F1.F2 i F4 i prikazane isprekidanom linijom.

U izvedbi podupirača vinove loze označeno je da su dva zatezača žice sa elastičnom kompenzacijom T povezana sa odgovarajućim krajevima para pokretnih žica F, ali jasno je da naročito u slučaju podupirača sa ograničenom dužinom i u svakom slučaju zavisno od funkcionalnih karakteristika zatezača žice sa elastičnom kompenzacijom T .pojedinačni element T može biti upotrebljen i povezan sa odgovarajućim krajevima para pokretnih žica F.

Sada kada je objašnjeno povezivanje uredjaja u pitanju (zatezač žice sa elastičnom kompenzacijom) T za strukturu koja podupire vinovu lozu, sastav i funkcionisanje uredjaja (T)biće ovde detaljno opisani sa pozivom na Slike 2 i 3.Kao što se vidi na Slici 3,ceo zatezač žice sa elastičnom kompenzacijom T sastoji se od pet elemenata od kojih četiri mogu lako biti napravljeni od okruglih šipki ili žice od čelika jednostavnim savijanjem, a jedan od njih se može dobiti od metala sa odgovarajućim presekom , putem bušenja i obrtanja.

Konstitutivne komponente su sledeće: zavojna opruga 1, prvi hvatač 2 za pričvršćivanje uredjaja T za dve krajnje tačke PE podupirača(SU), drugi hvatač 3 za podupiranje komponente 4 za namotavanje pokretnih žica F podupirača vinove loze(SU) i sugurnosne kuke 5 za fiksiranje komponente za namotavanje 4 u položaj pogodan za rukovanje.

Na slikama 3 i 2 detaljnije je prikazan sastav,medjusobna povezanost i funkcija pojedinih delova uredjaja.Zavojna opruga dobijena je poznatim postupkom od okrugle šipke ili žice od čelika i s obzirom na to na pritisak kojem će u toku upotrebe biti izložena,pomenuta zavojna opruga ima navoje koji su udaljeni jedan od drugoga tako da njima može da se upravlja pod pritiskom i dozvoljava njeno skraćivanje kada je opterećena. Prvi hvatač(2) sastoji se od komada čelične(ili od drugog metala) žice koja je namotana tako da obrazuje dva kruga 21 sa odredjenim diametrom koji dozvoljava pričvršćivanje uredjaja T za dve krajnje tačke PE podupirača. Ekstremiteti 211 i 212 ova dva navoja 21 na slici 3 neznatno su razmaknuti,čelična žica je kružno savijena unazad tako da formira dva prava dela 22 koji su bitno paralelni i koplanarni napred pomenutim navojima 21. Ta dva prava dela 22 završavaju se sa dve kratke sekcije i prema spolja u istoj ravni da bi formirali odgovarajuće krive elemente 23, u obliku kuke, koji su zakačeni za krajnji okret na jednom kraju zavojne opruge 1. Duzina napred pomenutih pravih delova 22 neznatno je veća od duzine zavojne opruge. Drugi hvatač 3, kao i prvi hvatac 2 sastoji se od odgovarajuće duzine čelične(ili od drugog metala) žice koja je namotana tako da obrazuje prvi pravi deo 31 koji je nešto duzi od precnika zavojne opruge.Dva kratka prava lateralna dela 32 polaze od ekstremiteta prvog pravog dela 31 pod pravim uglom, od kojih ekstremiteta ponovo polaze dva sledeca prava dela 33 odredjene duzine (približno dva puta veća od precnika zavojne opruge 1) pod pravim uglom ali sa neznatnom konvergencijom izmedju .Ova dva prava dela 33 su na kraju spojena sa dva polukružna dela 34 do daljih odgovarajućih pravih delova 35 koji se sire u istoj ravni i paralelno jedna sa drugom prolazeći kroz prostor izmedju prvih pravih delova 31 i odgovarajućih lateralnih delova 32.Pravi delovi 35 sire se iza prostora odredjenog prvog pravog dela 31 za rastojanje koje je nešto duze od zavojne opruge 1 i završavaju se sa dva kratka dela koji su savijeni sa spoljne strane u istoj ravni da bi formirala odgovarajuće krive delove 36 u obliku kuke koji koji su potpuno identični odgovarajućim krivim delovima 23 prvog hvataca 2 i koji su spojeni sa poslednjim zavojem zavojne opruge 1 na kraju suprotnom od onog za koji su pričvršćeni krivi delovi 23 prvog hvataca 2.

Na slici 3 elemenat za namotavanje 4 sastoji se od jednog dela sa heksagonalnim presekom koji je dobijen odsecanjem od odgovarajuće sipke.On ima duzinu jednaku približno tri puta većoj duzini od precnika zavojne opruge 1 a u njegovom centralnom delu nalaze se dva prstenasta zleba 41 udaljena medjusobno za toliko koliki je polukružni deo 34 i oblikovana i dimenzionirana tako da potonji (34) ulazi u prethodni (41). U blizini lateralnih ekstremiteta delova koji formiraju elemenat za namotavanje 4, u blizini zlebova 41, nalaze se odgovarajući otvori i to dva spoljna otvora 41 i dva unutrašnja otvora 43.0tvori 42 imaju precnik dovoljan da dozvoli prolaz ekstremiteta pokretnih žica F koji se namotavaju na elemenat za namotavanje 4 za vreme operacije zatezanja a unutrašnji otvori imaju precnik dovoljan da dozvoli da vrat 51 nepokretne kuke 5 moze slobodno da se umetne.U praksi spoljni otvori 42 i unutrašnji otvori 43 imaju isti precnik a elemenat za namotavanje 4 umesto da bude izradjen od heksagonalnog preseka moze biti izradjen od okrugle metalne sipke odredjenih dimenzija , u kom slučaju je neophodno razmotriti upotrebu različitih operacija i/ili sredstava. Nepokretni elemenat 5 sastoji se od jednog komada metalne žice tako da formira pravi deo 51 koji je savijen unazad na jednom ekstremitetu da bi formirao deo u obliku kuke 52.

Nakon detaljnog opisa sastava pojedinih delova koji cine zatezač žice (T) koji je predmet ovog pronalaska.njihovo sastavljanje i rukovanje uredjajem (T) bice ovde ukratko opisani. Dva hvataca 2 i 3 se prvo umeću u zavojnu oprugu 1 i ulaze jedan nasuprot drugome.Kada se umetnu odgovarajući krivi delovi 23 i 36 oni se spajaju sa odgovarajućim krajnjim namotajima koji se nalaze na suprotnim ekstremitetima zavojne opruge 1 .Elemenat za namotavanje 4 umeće se onda u prostor izmedju pravih delova 32,33 i dela pravih delova 35 drugog hvataca 3, a polukružni deo 34 drugog hvataca 3 ulazi u prostor izmedju dva prstenasta zleba 41. Ceo uredjaj (T) je tada kompletan i spreman za upotrebu.kao sto je ilustrovano na slici 1.

U praksi se jedinica namotaja 21 uredjaja T prvo stavlja na odgovarajuće krajnje stubove PE podupirača vinove loze na poznati način i onda se ekstremiteti dve pokretne žice F umeću u dva spoljasnja otvora 41 odgovarajućeg dela za namotavanje 4.Deo za namotavanje 4 rotira se uz pomoć odgovarajućeg alata kao sto je ključ tako da su pokretne žice namotane na njega i zatim se progresivno zatežu ako su učvršćene na suprotnom kraju. Kada se postigne željena zategnutost, sto se lako moze proceniti proverom skraćivanja zavojne opruge 1, operator osigurava otvor umetanjem dela 51 nepokretnog dela 5 u jedan od unutrašnjih otvora 43 koji se nalaze u elementu za namotavanje 4 i pozicioniranjem odgovarajućeg dela u obliku kuke 52 na odgovarajući deo na odgovarajućem delu jednog od pravih delova 33 drugog hvataca 3. Zategnutost moze biti različita i prilikom normalne upotrebe dva uredjaja T na krajnjim tackama podupirača,kao stoje prikazano na slici 1, maksimalna zategnutost moze izazvati skraćivanje dve odgovarajuće zavojne opruge 1 sto je manje od 50% od maksimalne količine skraćenja koje potonja moze da izdrži i to je vrednost izvan koje bi nastala nepopravljiva šteta za strukturu podupiracajako kao stoje rečeno zavojna opruga 1 u uredjaju T prema pronalasku radi u kompresiji ona nikada ne moze da izdrži permanentnu deformaciju(prekomerno zatezanje). Prednosti koje ima zatezač žice sa elastičnom kompenzacijomprema pronalasku jasne i ocigledne.Prvo.kao stoje ranije napomenuto.svako slučajno cak i veće opterećenje bice podržano bez prouzrokovanja nepopravljive štete strukturi podupirača ili opruzi uredjaja,koje se inače cesto dešavaju kod upotrebe opruge koja radi pod pritiskom.I troškovi opruge koja radi pod pritiskom i vreme i odgovarajuće vreme za zamenu opruge, na taj način se mogu izbeci.Stavise, upotreba uredjaja prema pronalasku znatno olakšava operaciju kretanja pokretnih žica,tako da za izvodjenje te operacije nije vise potrebno zaposliti najmanje dva ili vise radnika prilikom svakog odvajanja krajeva pokretnih žica da bi se omogućilo drugoj osobi ili cesce drugim osobama da izvrše neophodno pomeranje i tada nastave sa ponovnim zatezanjem pokretnih žica nakon pomeranja. Sa uredjajem prema pronalasku samo jedna osoba moze vrlo lako da izvrši potrebna pomeranja bez pomoći drugih osoba osim u odredjenim okolnostima kada je korisno ili neophodno da se promeni mesto pokretnih žica da bi se one otkačile i ponovo zategle, pojedinac ce uvek biti sposoban za izvodjenje svih potrebnih operacija na jednostavan način i praktično bez ikakvog napora koriscenjem elementa za namotavanje 4. Zato ne samo da je prednost uredjaja po ovom pronalasku to sto se smanjuje personal koji se koristi za ove operacije, nego se one i pojednostavljuju , ubrzavaju i izvode bez napora, sto konačno dovodi i do daljih povoljnih ekonomskih prednosti.

Potrebno je naglasiti da sistem za pričvršćivanje uredjaja T za krajnji stub PE koji je napred opisan moze biti različit po formi,načinu i sredstvima aplikacije.Umesto opisanog i ilustrovanog sistema koji obezbedjuje formiranje dva namotaja 21, mogu postojati i druge moguće varijante sistema za pricvrscivanje.Na primer, moze se upotrebiti metalna traka različitih oblika i dimenzija.koja odgovara obliku i veličini delova stuba za koji se zeli pričvrstiti uredjaj T.U ovom slučaju traka moze imati sredstva za pričvršćivanje.Druga moguća varijanta moze se sastojati u deobi uredjaja T na dva dela, tako da prvi deo sadrži zavojnu oprugu 1 , a drugi deo samo elemenat za namotavanje 4.0va dva dela odvojena na ovaj način mogu biti osigurana na suprotnim ekstremitetima odgovarajućeg podupirača prikladnim sredstvima.kao sto su .naročito za deo koji sadrži zavojnu oprugu 1,komponenta identična elementu za namotavanje 2 prikazanom u opisu,ili sistemi za pričvršćivanje identični ovima i za osiguravanje samo zatezača koji sadrži elemenat za namotavanje 4. U ovoj varijanti par pokretnih žica F fiksiran je za elemenat za namotavanje 4 (ili njegov ekvivalent) na jednom kraju i za hvatac sličan drugom hvatacu 3 na koji se poziva u opisu na drugom kraju.Novi hvatac modifikovan je u poredjenju sa hvatacem 3 samo u delu koji se odnosi na spajanje dva kraja para pokretnih žica F, a ostatak se uvek ponaša tako da zavojna opruga 1 radi pod pritiskom.Ovome treba dodati i mogućnost da se elementi 2 i 3 razlikuju tako da kada se umetnu u oprugu 1 oni imaju male ušice za pričvršćivanje pokretnih žica F za njih (2-3) pri cemu oni (2-3) ne moraju imati delove za zatezanje 4,itd.,koji postoje u konvencionalnim resenjima.

Takodje mora biti naglašeno da dalje varijante mogu biti primenjene na uredjaj koji sadrži zatezao žice sa elastičnom kompenzacijom na koji se odnosi ovaj pronalazak a da se pri tome ne prekorači ono sto je ovde opisano i za sta se ovde traži zaštita sa pozivom na priložene crteže i obim zaštite ovog pronalaska.

Claims (1)

1. Zatezač žice sa elastičnom kompenzacijom za upotrebu naročito u vinogradarstvu za zatezanje takozvanih "pokretnih žica"(F)koje se koriste u podupiračima vinove loze. Pomenuti zatezač žice(T) sadrži odgovarajuću zavojnu oprugu(1)koja se nalazi izmedju prvog hvatača(2)koji ga osigurava do odgovarajuće krajnje tačke(PE)podupirača vinove loze ili drugih biljaka i drugog hvatača(3)koji je pogodan za njegovo pričvršćivanje za elemenat za namotavanje(4),na koji se pričvršćuju krajevi para "pokretnih žica"(F)normalno korišćenih u konstrukciji pomenutih podupirača i koji, kada se rotaciono pomeraju na odgovarajući način i uz upotrebu odgovarajućeg alata,prouzrokuju namotavanje i konsekventno zatezanje pokretnih žica (F).pomenuta zavojna opruga(1) ima navoje koji su udaljeni jedan od drugoga tako da njima može da se upravlja pod pritiskom i odgovarajući prvi hvatač(2) i drugi hvatač(3) primenjen na tome na takav način daje pritiskaju samo skraćivanjem; Predvidjen je i odgovarajući nepokretni elemenat (5)pogodan za osiguranje pomenutog elementa za namotavanje(4)u prikladnom položaju zatezanja.