RS62894B1

RS62894B1 - Kalem

Info

Publication number: RS62894B1
Application number: RS20220112A
Authority: RS
Inventors: Akira Kasahara
Original assignee: Max Co Ltd
Priority date: 2015-07-22
Filing date: 2016-07-21
Publication date: 2022-03-31
Also published as: TWI723294B; HUE047297T2; EP3326949A1; US20200317465A1; EP3632828B1; ZA201903285B; CN107709203B; PL3632828T3; KR102380116B1; NZ746519A; WO2017014265A1; TW201902807A; LT3326949T; AU2018253626B2; EP3666702B1; CA3052913A1; US10717626B2; KR20200013799A; EP3632828A1; JP2020189751A

Description

[Tehnički problem]

[0006] Kao što je prethodno opisano, u mašini za vezivanje armaturnih šipki, informacije (otvor za prenos) za identifikovanje vrste žice sadržane su u kalemu za žicu. Međutim, sa povećanjem vrsta žice, količina informacija za identifikovanje žice takođe se povećava. Prema tome, kada su informacije za identifikovanje vrste žice obezbeđene unutar glavčine, može biti povećana veličina glavčine zavisno od količine informacija. Budući da povećanje veličine glavčine dovodi do smanjenja količine žice za namotavanje na kalem za žicu, ukupna veličina kalema za žicu trebalo bi da se poveća da bi se zadržala određena količina namotaja.

[0007] Ovaj pronalazak izveden je s obzirom na takve okolnosti, i obezbeđuje kalem za žicu (u nastavku se jednostavno naziva "kalem") na kojem se znatna količina informacija za identifikovanje vrste žice može obezbediti bez potrebe da se poveća veličina glavčine.

[Rešenje problema]

[0008] Da bi se rešio gorepomenuti problem, ovaj pronalazak obezbeđuje kalem prema nezavisnom patentnom zahtevu. Zavisni patentni zahtevi obezbeđuju poželjne načine ostvarivanja.

[0009] Prema ovom pronalasku, deo za prikaz informacija obezbeđen je na površini prirubnice sa širom površinom (većim obimom) od unutrašnjosti glavčine, i stoga se znatna količina informacija može obezbediti u kalemu. Delovi za prikaz informacija izvedeni su na različitim obimima površine prirubnice, tako da može biti obezbeđeno mnogo više informacija na površini prirubnice.

[Kratak opis nacrta]

[0010]

Fig.1 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema kada se posmatra od prirubnice na jednoj strani.

Fig.2 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema kada se posmatra od prirubnice na drugoj strani.

Fig.3 je aksonometrijski prikaz poprečnog preseka kalema.

Fig.4 je dijagram sa objašnjenjem za opis rasporeda prvog dela za prikaz informacija i drugog dela za prikaz informacija u površini prirubnice.

Fig.5 je dijagram sa objašnjenjem za opis rasporeda malih ispusta na površini prirubnice.

Fig.6 je pogled straga na kalem u slučaju gde je Fig.4 pogled odozgo (tlocrt).

Fig.7 je aksonometrijski prikaz koji prikazuje stanje gde je veći broj kalema sastavljen.

Fig.8 je bočni prikaz koji prikazuje stanje gde je veći broj kalema horizontalno postavljen na preklapajući način.

Fig.9 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom kada se posmatra od prirubnice na jednoj strani.

Fig.10 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom kada se posmatra od prirubnice na drugoj strani.

Fig.11 je dijagram spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom kada se posmatra od prirubnice na drugoj strani.

Fig.12 je prikaz odozgo tela za snabdevanje žicom u slučaju gde je Fig.11 prikaz spreda.

Fig.13 je prikaz tela za snabdevanje žicom sa leve strane u slučaju gde je Fig.11 prikaz spreda. Fig.14 je prikaz tela za snabdevanje žicom sa desne strane u slučaju gde je Fig.11 prikaz spreda. Fig.15 je prikaz odozdo tela za snabdevanje žicom u slučaju gde je Fig.11 prikaz spreda.

Fig.16 je aksonometrijski prikaz stanja gde je veći broj tela za snabdevanje žicom sastavljen. Fig.17 je bočni prikaz stanja gde je veći broj tela za snabdevanje žicom horizontalno postavljen. Fig.18 je dijagram sa objašnjenjem koji prikazuje primer mašine za vezivanje armaturnih šipki koja koristi telo za snabdevanje žicom.

Fig.19 je dijagram sa objašnjenjem koji prikazuje primer mašine za vezivanje armaturnih šipki koja koristi telo za snabdevanje žicom.

Fig.20 je dijagram sa objašnjenjem koji prikazuje primer mašine za vezivanje armaturnih šipki koja koristi telo za snabdevanje žicom.

Fig.21 je dijagram sa objašnjenjem za opis slučaja gde se deo za prikaz informacija detektuje pomoću optičkog senzora.

Fig.22 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema prema drugom načinu ostvarivanja. Fig.23 je prikaz odozgo kalema prema drugom načinu ostvarivanja.

Fig.24 je prikaz spreda kalema prema drugom načinu ostvarivanja.

Fig.25 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom prema drugom načinu ostvarivanja.

Fig.26 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema prema trećem načinu ostvarivanja. Fig.27 je prikaz odozgo kalema prema trećem načinu ostvarivanja.

Fig.28 je prikaz spreda kalema prema trećem načinu ostvarivanja.

Fig.29 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom prema trećem načinu ostvarivanja.

Fig.30 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema prema četvrtom načinu ostvarivanja. Fig.31 je prikaz odozgo kalema prema četvrtom načinu ostvarivanja.

Fig.32 je prikaz spreda kalema prema četvrtom načinu ostvarivanja.

Fig.33 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom prema četvrtom načinu ostvarivanja.

Fig.34 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema prema petom načinu ostvarivanja. Fig.35 je prikaz spreda kalema prema petom načinu ostvarivanja.

Fig.36 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom prema petom načinu ostvarivanja.

Fig.37 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema prema šestom načinu ostvarivanja kada se posmatra sa jedne strane.

Fig.38 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema prema šestom načinu ostvarivanja kada se posmatra sa druge strane.

Fig.39 je aksonometrijski prikaz poprečnog preseka kalema prema šestom načinu ostvarivanja. Fig.40 je dijagram sa objašnjenjem rasporeda dela za prikaz informacija prema šestom načinu ostvarivanja.

Fig.41 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema namotanog jednostrukom žicom prema sedmom načinu ostvarivanja kada se posmatra od jedne prirubnice.

Fig.42 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema namotanog jednostrukom žicom prema sedmom načinu ostvarivanja kada se posmatra od druge prirubnice.

Fig.43 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema namotanog duplom žicom prema sedmom načinu ostvarivanja kada se posmatra od jedne prirubnice.

Fig.44 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda prema sedmom načinu ostvarivanja u stanju gde je jednostruka žica zahvaćena kukom za žicu.

Fig.45 je bočni prikaz kalema prema sedmom načinu ostvarivanja.

Fig.46 je dijagram sa objašnjenjem prema sedmom načinu ostvarivanja koji prikazuje stanje gde je okvir pričvršćen kada se posmatra od prirubnice 202.

Fig.47 je uvećan prikaz okvira prikazanog na Fig.46.

Fig.48 je dijagram sa objašnjenjem prema sedmom načinu ostvarivanja koji prikazuje stanje gde je spojni deo koji pričvršćuje okvir presečen kada se posmatra od prirubnice 202.

Fig.49 je uvećan prikaz okvira prikazanog na Fig.48.

Fig.50 je dijagram sa objašnjenjem prema sedmom načinu ostvarivanja koji prikazuje stanje gde je okvir uklonjen sa kalema.

Fig.51 je bočni prikaz kalema prema sedmom načinu ostvarivanja u stanju gde je okvir uklonjen.

[Detaljan opis]

[0011] Ovde će u nastavku biti opisani načini ostvarivanja ovog pronalaska.

[0012] Fig.1 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema kada se posmatra od prirubnice na jednoj strani. Fig.2 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema kada se posmatra od prirubnice na drugoj strani. Fig.3 je aksonometrijski prikaz poprečnog preseka kalema. Kalem 1 prikazan na svakom crtežu koristi se za namotavanje i nošenje žice, i formiran je kao prenosivi kalem koji može da snabdeva žicom telo mašine za vezivanje armaturnih šipki. Kalem 1 uključuje cilindričnu glavčinu 3 koja uključuje deo 2 za namotavanje na koji može da se namota žica, i par prirubnica 4 i 5 koje su izvedene na obe strane glavčine 3 i razmaknute duž aksijalnog pravca glavčine 3. Prirubnice uključuju sučeljene površine 4a i 5a koje su okrenute jedna prema drugoj i između kojih je umetnut deo 2 za namotavanje.

[0013] Glavčina 3 je oblikovana kao cilindrično vratilo koje uključuje deo 2 za namotavanje na spoljašnjoj obodnoj površini, i služi kao centar obrtanja (centar vratila) kalema 1. U spoljašnjoj obodnoj površini dela 2 za namotavanje izveden je otvor 24 koji je u vezi sa unutrašnjošću glavčine 3 (vidi Fig.6). Otvor 24 se koristi za umetanje i pričvršćivanje kraja žice kada namotavanje započne. Spoljašnji prečnik dela 2 za namotavanje podešen je na određenu meru tako da se namotana žica lokalno ne savija i žica nije previše jako namotana. Oblik dela 2 za namotavanje nije ograničen na cilindričan oblik, i može biti poligonalnog oblika koji je približan krugu sve dok se lokalno savijanje ne generiše u namotanoj žici.

[0014] Glavčina 3 ima strukturu dvostrukog cilindra, i uključuje cilindrični deo 15 oblikovan u njoj koncentrično u odnosu na glavčinu 3. U delu unutar cilindričnog dela 15 blizu prirubnice 5, formiran je veći broj zuba 16 koji se mogu zahvatiti sa ožlebljenim vratilom uređaja za namotavanje žice (nije prikazan) obezbeđenog u telu mašine za vezivanje armaturnih šipki. Oblik cilindričnog dela 15 nije nužno ograničen na cilindrični oblik, i može biti izveden u drugim oblicima kao što je oblik ispusta ili žlebova izvedenih u jednakom ili nejednakom razmaku duž lokusa cilindričnog oblika.

[0015] Prirubnice 4 i 5 su elementi koji se radijalno prostiru u obliku diska od obe strane glavčine 3, razmaknute u aksijalnom pravcu duž glavčine 3. Prirubnice 4, 5 se prostiru ka spolja u radijalnom pravcu, i obrazuju skladišni prostor žice zajedno sa delom 2 za namotavanje. Prirubnice 4 i 5 su pričvršćene za glavčinu 3 i obrću se zajedno sa glavčinom 3. Glavčina 3 i prirubnice 4 i 5 izrađene su kao integrisano izliveno telo brizganjem smolastog materijala (na primer, polipropilen). Kao smolasti materijal može da se koristi ABS smola ili polikarbonat.

[0016] Prirubnice 4 i 5 imaju suštinski ujednačenu ili konstantnu debljinu u prikazanom primeru.

Međutim, ne postoji potreba da imaju konstantnu debljinu ako je žica glatko namotana, uskladištena i izvučena u odnosu na glavčinu 3. Spoljašnji periferni oblici prirubnica 4 i 5 nisu nužno kružnog oblika, i mogu biti bilo kog oblika sve dok prirubnica može da se obrće kada je smeštena u telu mašine za vezivanje armaturnih šipki. Na primer, prirubnica može da ima poligonalni oblik koji je približan savršenom krugu ili oblik sa izvedenim zubima u spoljašnjoj obodnoj površini. Prirubnice 4 i 5 uključuju različite oblike rebara i ispusta/žlebova na površinama nasuprot sučeljenim površinama 4a i 5a (to jest, površine 4b i 5b koje su okrenute ka spolja) sa stanovišta čvrstoće, oslonca i identifikacije vrste žice.

[0017] Na površini 4b prve prirubnice 4, koja je jedna od prve i druge prirubnice 4 i 5 izvedenih tako da su okrenute jedna ka drugoj, formirani su delovi 9 i 12 za prikaz informacija radi identifikovanja vrste žice (ili vrste kalema, što znači koja je vrsta kalema za žicu namotana kojom vrstom žice). U ovom opisu, podrazumeva se da značenje "vrsta žice" može da uključuje "vrsta žice" i/ili "vrsta kalema." Delovi 9 i 12 za prikaz informacija uključuju prve delove 9 za prikaz informacija (9A, 9B, 9C i 9D) koji su smešteni na prvom obimu C1 oko centra vratila glavčine 3, (radijalno udaljen od centra vratila glavčine 3) i druge delove 12 za prikaz informacija (12A, 12B, 12C i 12D) koji su smešteni (smešteni na unutrašnjoj strani) na drugom obimu C2 koji ima manji prečnik od prvog obima C1 oko centra vratila glavčine 3.

[0018] Informacije obezbeđene prvim i/ili drugim delovima za prikaz informacija mogu da uključuju jednu ili više informacija koje se odnose na žicu kao što su veličina ili debljina žice, materijal žice ili konfiguracija žice (npr., jednostruka, dvostruka uvijena, itd.), i/ili koje se odnose na kalem i da li kalem može da se koristi ili da li je kompatabilan sa određenom vrstom alata.

[0019] U prikazanom primeru, prvi deo 9 za prikaz informacija uključuje veći broj ispusta 9a (9a1, 9a2, 9a3 i 9a4) koji se prostiru u suštinski vertikalnom pravcu u odnosu na površinu 4b prirubnice 4, i žlebova (otvora) 9b (9bl, 9b2 i 9b3) koji su obrazovani između ispusta 9a. U ovom načinu ostvarivanja, prstenasto rebro 25 izvedeno od elementa oblika zida podignuto je na prvom obimu C1. Prvi deo 9 za prikaz informacija je formiran na (gornjoj površini) prstenastom rebru 25. Određenije, prvi deo 9 za prikaz informacija konfigurisan je sa četiri ispusta 9al, 9a2, 9a3 i 9a4 koji su istureni iz gornje površine (gornja ivica) prstenastog rebra 25, i tri žleba 9b1, 9b2 i 9b3 koji su obrazovani između ovih ispusta 9a1, 9a2, 9a3 i 9a4 (između ispusta 9a1 i ispusta 9a2, između ispusta 9a2 i ispusta 9a3, i između ispusta 9a3 i ispusta 9a4). Ispust 9a je izveden od zaštitnog tela (ploče) suštinski pravougaonog oblika koje nije propustljivo (tj., nije propustljivo za svetlost), i ima visinu (visina od gornje površine prstenastog rebra 25 do vrha ispusta 9a) i debljinu od nekoliko mm. Četiri ispusta 9al, 9a2, 9a3 i 9a4 su formirana u suštinski istom obliku, smeštena u jednakim razmacima i izvedena jednodelno sa prstenastim rebrom 25.

[0020] Između jednog prvog dela 9 za prikaz informacija i susednog prvog dela 9 za prikaz informacija, izvedeni su delovi 10 sa međuprostorom (10a, 10b, 10c i 10d) koji služe kao otvor kada se prirubnica 4 posmatra iz bočnog pravca (strane), to jest, kada se posmatra iz pravca ortogonalnog na centar vratila glavčine 3. Dubina dela 10 sa međuprostorom je formirana suštinski tako da je jednaka visini ispusta 9a. U ovom načinu ostvarivanja, ispusti 9a i žlebovi 9b su redom formirani u istom obliku. Međutim, nije neophodno da svi ispusti 9a i žlebovi 9b budu formirani u istom obliku. Na primer, širine ispusta 9a i žleba 9b u obimnom pravcu mogu međusobno da se razlikuju. Visine ispusta 9a i dubine žlebova 9b mogu međusobno da se razlikuju.

[0021] Ispust 9a ne mora da bude isturen iz gornje površine prstenastog rebra 25. Na primer, ispust 9a može biti isturen direktno iz površine prirubnice 4 bez izvođenja prstenastog rebra 25 (bez upotrebe prstenastog rebra 25). U prikazanom primeru, prstenasto rebro 25 obezbeđuje prstenastu ploču konfigurisanu neprekidnom površinom zida koja je jednodelno formirana na prirubnici 4. Prema tome, sa prstenastim rebrom 25, povećana je čvrstoća prirubnice 4, i može se sprečiti ili smanjiti deformacija prirubnice 4.

[0022] Drugi deo 12 za prikaz informacija konfigurisan je većim brojem ispusta 12a (12a1 i 12a2) koji se prostiru suštinski u vertikalnom pravcu u odnosu na površinu 4b prirubnice 4, i većim brojem žlebova (otvora) 12b (12b1, 12b2 i 12b3) koji se obrazuju sa obe strane ispusta 12a. U ovom načinu ostvarivanja, prstenasto rebro 26 izrađeno od elementa oblika zida podignuto je na drugom obimu C2. Drugi deo 12 za prikaz informacija je jednodelno formiran u gornjoj površini prstenastog rebra 26. Određenije, drugi deo 12 za prikaz informacija je konfigurisan sa tri žleba 12b1, 12b2 i 12b3 koji su obrazovani u gornjoj površini (gornja ivica) prstenastog rebra 26, i dva ispusta 12al i 12a2 koji su smešteni između ovih žlebova 12bl, 12b2 i 12b3. Ispust 12a je izveden od zaštitnog tela (ploče) suštinski pravougaonog oblika koje nije propustljivo, i ima visinu (visina od donje površine žleba 12b do vrha (gornja površina prstenastog rebra 26)) i debljinu od nekoliko mm. Dva ispusta 12a1 i 12a2 formirana su u približno istom obliku, i izvedena su sa unapred određenim razmakom. Delovi koji se razlikuju od drugih delova 12A, 12B, 12C i 12D za prikaz informacija prstenastog rebra 26 obrazuju zaštitna tela 13 (13A, 13B, 13C i 13D) koja nisu propustljiva površinom zida preostalog prstenastog rebra 26.

[0023] U prvom delu 9 za prikaz informacija, ispust 9a je konfigurisan tako da je isturen iz gornje površine prstenastog rebra 25. Prema tome, donja površina žleba 9b koja se nastavlja na donju površinu ispusta 9a je suštinski u ravni sa gornjom površinom prstenastog rebra 25. Međutim, u drugom delu 12 za prikaz informacija, žleb 12b je obrazovan u gornjoj površini prstenastog rebra 26. Prema tome, donja površina žleba 12b izvedena je ispod gornje površine prstenastog rebra 26. Prema tome, gornja površina ispusta 12a u drugom delu 12 za prikaz informacija je konfigurisana tako da bude suštinski u ravni sa gornjom površinom prstenastog rebra 26. Gornja površina ispusta 9a izvedena u gornjoj površini prstenastog rebra 25 i gornja površina prstenastog rebra 26 konfigurisane su tako da su suštinski u ravni sa površinom 4b prirubnice 4. Prema tome, visine ispusta 9a i ispusta 12a su suštinski jednake. Oblici prstenastih rebara 25 i 26 nisu ograničeni na one u načinu ostvarivanja.

[0024] Prstenasto rebro 26 takođe obezbeđuje prstenastu ploču konfigurisanu neprekidnom površinom zida slično kao prstenasto rebro 25, i formirano je jednodelno sa prirubnicom 4. Prema tome, prstenasto rebro 26 je oblikovano zajedno sa prstenastim rebrom 25, tako da čvrstoća prirubnice 4 može još više da se poveća.

[0025] Na površini 4b prirubnice 4, prstenasti žleb 18 je formiran koncentrično u odnosu na glavčinu 3 u delu koji odgovara spoljašnjem obodnom delu (poprečni presek) glavčine 3. Prstenasti ispupčeni deo 17 oblikovan je tako da okružuje prstenasti žleb 18. Prstenasti žleb 18 i ispupčeni deo 17 obrtno su nošeni na telu mašine za vezivanje armaturnih šipki, i, takođe, služe kao ojačavajući materijal prirubnice 4.

Prema tome, čvrstoća prirubnice 4 može da se poveća još više obezbeđivanjem prstenastog žleba 18 i ispupčenog dela 17 (zajedno sa prstenastim rebrima 25 i 26).

[0026] Fig.4 je dijagram sa objašnjenjem za opis rasporeda prvog dela 9 za prikaz informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija na površini 4b prirubnice 4. Na Fig.4, ispusti 9a i 12a su prikazani šrafiranjem radi preglednosti rasporeda ispusta 9a i žleba 9b prvog dela 9 za prikaz informacija, i ispusta 12a i žleba 12b drugog dela 12 za prikaz informacija. Kao što je prikazano na Fig.4, četiri prva dela 9 za prikaz informacija smeštena su u jednakim razmacima na prvom obimu C1. Četiri druga dela 12 za prikaz informacija smeštena su u jednakim razmacima na drugom obimu C2. Međutim, ne postoji potreba da prvi i drugi delovi 9 i 12 za prikaz informacija budu izvedeni u jednakim razmacima. Prvi i drugi delovi 9 i 12 za prikaz informacija mogu biti izvedeni otprilike duž prvog obima C1 i drugog obima C2, a ne nužno precizno usklađeni u odnosu na obime C1 i C2.

[0027] Prvi delovi 9 za prikaz informacija izvedeni su jedan za drugim oko centra vratila glavčine 3 u regionima (ugaoni raspon od 90 stepeni oko centra vratila glavčine 3) dobijenim deljenjem površine 4b prirubnice 4 u četvrtine u prikazanom primeru. Drugim rečima, prvi deo 9 za prikaz informacija izveden je u regionu (na primer, region A) smeštenom između produžetka segmenta linije koji povezuje kraj jednog drugog dela 12 za prikaz informacija u susedna dva druga dela 12 za prikaz informacija i centar vratila glavčine 3 i produžetka segmenta linije koji povezuje kraj idućeg drugog dela 12 za prikaz informacija i centar vratila glavčine 3. Prema tome, četiri prva dela 9 za prikaz informacija izvedena su na prvom obimu C1, i uopšte se ne preklapaju sa drugim delom 12 za prikaz informacija u radijalnom pravcu površine 4b prirubnice 4. Drugim rečima, deo za informacije prvih delova 9 za informacije pomeren je u obimnom pravcu od sebi najbližeg dela za informacije drugih delova 12 za prikaz informacija.

[0028] Drugim rečima, prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija nisu izvedeni na istom prečniku (ili istoj radijalnoj liniji) u površini 4b prirubnice 4. Izraz "kraj drugog dela 12 za prikaz informacija" znači spoljni bočni zid ili bočna površina (bočna ivica) žleba 12b (12b1 ili 12b3) izvedena na najudaljenijem kraju drugog dela 12 za prikaz informacija.

[0029] S druge strane, drugi delovi 12 za prikaz informacija izvedeni su jedan za drugim u regionu podeljenom na četvrtine (u ovom slučaju, drugi deo 12 za prikaz informacija može biti smešten na granici četvrtine regiona prema tome gde je površina 4b prirubnice 4 podeljena u četvrtine). Drugim rečima, drugi deo 12 za prikaz informacija izveden je u regionu (na primer, region B) okruženom sa oba unutrašnja kraja susedna dva prva dela 9 za prikaz informacija (krajevi na stranama gde su susedni prvi delovi 9 za prikaz informacija okrenuti jedan ka drugom) i centrom vratila glavčine 3. Prema tome, četiri druga dela 12 za prikaz informacija izvedena su na drugom obimu C2 kako se ne bi potpuno preklapala sa prvim delom 9 za prikaz informacija u radijalnom pravcu površine 4b prirubnice 4. Izraz "oba unutrašnja kraja susednih prvih delova 9 za prikaz informacija" znači spoljašnji bočni zidovi ili bočne površine ispusta 9a na stranama gde su susedni prvi delovi 9 za prikaz informacija okrenuti jedan ka drugom među spoljašnjim bočnim zidovima ili bočnim površinama (bočnim ivicama) ispusta 9a smeštenih na najudaljenijim krajevima prvog dela 9 za prikaz informacija. U ovom načinu ostvarivanja, kada kraj jednog prvog dela 9 za prikaz informacija u susednim prvim delovima 9 za prikaz informacija predstavlja, na primer, ispust 9al, "oba unutrašnja kraja susednih prvih delova 9 za prikaz informacija" znači spoljašnji bočni zidovi ispusta 9a1 i ispusta 9a4 kraja drugog prvog dela 9 za prikaz informacija. Kada kraj jednog prvog dela 9 za prikaz informacija predstavlja, na primer, ispust 9a4, "oba unutrašnja kraja susednih prvih delova 9 za prikaz informacija" znači spoljašnji bočni zidovi ispusta 9a4 i ispusta 9a1 kraja drugog prvog dela 9 za prikaz informacija.

[0030] Na površini 4b prirubnice 4, obezbeđeno je više skupova parova susednih prvih delova 9 za prikaz informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija smeštenog između para prvih delova 9 za prikaz informacija (to jest, u delu 10 sa međuprostorom) kada se posmatra iz bočnog pravca prirubnice 4 (skup dva prva dela 9 za prikaz informacija i jednog drugog dela 12 za prikaz informacija) u obimnom pravcu (u ovom načinu ostvarivanja, ukupno četiri skupa: skup prvih delova 9A i 9B za prikaz informacija i drugog dela 12B za prikaz informacija; skup prvih delova 9B i 9C za prikaz informacija i drugog dela 12C za prikaz informacija; skup prvih delova 9C i 9D za prikaz informacija i drugog dela 12D za prikaz informacija; i skup prvih delova 9D i 9A za prikaz informacija i drugog dela 12A za prikaz informacija). Drugim rečima, na površini 4b prirubnice 4, obezbeđeno je više skupova parova susednih drugih delova 12 za prikaz informacija i prvog dela 9 za prikaz informacija smeštenog između para drugih delova 12 za prikaz informacija kada se posmatra iz bočnog pravca prirubnice 4 (skup jednog prvog dela 9 za prikaz informacija i dva druga dela 12 za prikaz informacija) u obimnom pravcu (u ovom načinu ostvarivanja, ukupno četiri skupa: skup drugih delova 12A i 12B za prikaz informacija i prvog dela 9A za prikaz informacija; skup drugih delova 12B i 12C za prikaz informacija i prvog dela 9B za prikaz informacija; skup drugih delova 12C i 12D za prikaz informacija i prvog dela 9C za prikaz informacija; i skup drugih delova 12D i 12A za prikaz informacija i prvog dela 9D za prikaz informacija). Prema tome, prvi i drugi delovi 9 i 12 za prikaz informacija mogu se videti iz bilo kog bočnog pravca prirubnice 4.

[0031] Drugim rečima, s osvrtom na Fig.4, s obzirom na krug određen spoljašnjim obimom C1, prvi delovi 9 za prikaz smešteni su na različitim isečcima kruga, dok su drugi delovi za prikaz delimično, ili poželjno u potpunosti, smešteni tako da su u isečcima koji se razlikuju od onih u kojima su smešteni prvi delovi za prikaz informacija. Tako, prvi deo za prikaz informacija smešten je unutar prvog isečka kruga, dok je drugi deo za prikaz informacija najmanje delimično smešten u drugom isečku u kojem nije smešten prvi deo za prikaz informacija. Dalje, na položaju C1 spoljašnjeg obima drugog isečka, izveden je otvor (npr., kao međuprostor 10d između susednih prvih delova za prikaz informacija kao što je prikazano na Fig.1 ili kao otvor 62a u oblasti zida ili delu zida između prvih delova za prikaz informacija u kojem su prvi delovi 61 za prikaz informacija određeni u drugim oblastima zida ili delovima zida kao što je prikazano na Fig.34 objašnjenoj u nastavku) tako da se drugi deo za prikaz informacija može videti sa strane ili bočnog položaja kroz otvor.

[0032] Kao što je prethodno opisano, u kalemu 1 prema ovom načinu ostvarivanja, delovi 9 i 12 za prikaz informacija izvedeni su na površini 4b prirubnice 4. Prema tome, na primer, može da bude obezbeđeno mnogo više informacija u odnosu na slučaj gde su delovi za prikaz informacija izvedeni unutar uske glavčine 3. Delovi 9 i 12 za prikaz informacija izvedeni su na različitim obimima C1 i C2 površine 4b prirubnice 4. Prema tome, površina 4b prirubnice 4 efikasno se koristi i može se obezbediti mnogo više informacija. Osim toga, prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija izvedeni su tako da se ne preklapaju u radijalnom pravcu površine 4b prirubnice 4. Prema tome, na primer, prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija mogu se videti istovremeno kada se posmatra prirubnica 4 iz bočnog pravca. Osim toga, delovi 9 i 12 za prikaz informacija su formirani tako da su istureni iz površine 4b prirubnice 4. Prema tome, na primer, rukovalac koji rukuje kalemom 1 može jednostavno vizuelno da potvrdi delove 9 i 12 za prikaz informacija. Delovi 9 i 12 za prikaz informacija su konfigurisani sa ispustima 9a i 12a i žlebovima 9b i 12b. Prema tome, rukovaocu je jednostavno da vizuelno potvrdi oblike delova 9 i 12 za prikaz informacija (na primer, brojeve i položaje ispusta 9a i 12a i žleba 9b i 12b). Određenije, oblici delova 9 i 12 za prikaz informacija (to jest, brojevi i oblici ispusta 9a i 12a i žlebova 9b i 12b) su informacije za identifikovanje vrste žice, što će biti objašnjeno u nastavku.

[0033] U kalemu 1 prema ovom načinu ostvarivanja, delovi 9 i 12 za prikaz informacija izvedeni su na dva obima C1 i C2. Međutim, može biti obezbeđeno dva ili više takva obim gde su izvedeni delovi 9 i 12 za prikaz informacija. U ovom slučaju, mnogo više informacija može da bude obezbeđeno na površini 4b prirubnice 4. Kada su delovi 9 i 12 za prikaz informacija povećani u radijalnom pravcu površine 4b prirubnice 4, ukupna čvrstoća prirubnice 4 može biti povećana srazmerno tome. Drugim rečima, povećani delovi za prikaz informacija (delovi za prikaz informacija osim delova 9 i 12 za prikaz informacija) takođe efikasno služe kao ojačavajući element prirubnice 4.

[0034] U kalemu 1 prema ovom načinu ostvarivanja, prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija izvedeni su na različitim prečnicima tako da se ne preklapaju u radijalnom pravcu. Drugim rečima, prvi i drugi delovi za prikaz informacija pomereni su jedan u odnosu na drugi u obimnom pravcu. Međutim, prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija mogu biti delimično preklopljeni dok se ispusti 9a i 12a i žlebovi 9b i 12b prvih i drugih delova 9 i 12 za prikaz informacija mogu identifikovati istovremeno. Prema tome, postoji slučaj u kom je ceo prvi deo 9 za prikaz informacija izveden u regionu A (vidi Fig.4) tako da se uopšte ne preklapa sa drugim delovima 12 za prikaz informacija, i slučaj u kom je najveći deo prvog dela 9 za prikaz informacija izveden u regionu A, a njegov deo može da se preklapa sa drugim delom 12 za prikaz informacija preko ispusta iz regiona A. Slično tome, postoji slučaj u kom je ceo drugi deo 12 za prikaz informacija izveden u regionu B (vidi Fig. 4) tako da se uopšte ne preklapa sa prvim delovima 9 za prikaz informacija, i slučaj u kom je najveći deo

1

drugog dela 12 za prikaz informacija izveden u regionu B, a njegov deo može da se preklapa sa prvim delovima 9 za prikaz informacija ispustom iz regiona B.

[0035] Prvi obim C1 je smešten na unutrašnjoj strani nekoliko mm od spoljašnje obodne ivice prirubnice 4 (unutrašnja strana u radijalnom pravcu ka centru vratila), ali nije nužno ograničen na to. Na primer, prvi obim može biti smešten suštinski na spoljašnjoj obodnoj ivici prirubnice 4. U ovom slučaju, prvi deo 9 za prikaz informacija biće smešten suštinski duž spoljašnje obodne ivice površine 4b prirubnice 4. Međutim, kada je prvi deo 9 za prikaz informacija smešten sa unutrašnje strane od spoljašnje obodne ivice prirubnice 4 kao što je prikazano u ovom načinu ostvarivanja, prvi deo 9 za prikaz informacija može biti zaštićen spoljašnjom obodnom ivicom prirubnice 4 čak i u slučaju kada dolazi do udara kalema 1, na primer, tokom transporta ili usled pada.

[0036] Vraćajući se na objašnjenje Fig.2, druga prirubnica 5 kod sučeljenih prirubnica 4 i 5 izvedena je sa prstenastim žlebom 20 koji se obrazuje na površini 5b koncentrično u odnosu na glavčinu 3 u delu koji odgovara spoljašnjem obodnom delu (poprečni presek) glavčine 3, prstenastim prvim isturenim rebrom 21 koje je oblikovano tako da okružuje prstenasti žleb 20, većim brojem drugih isturenih rebara 22 koja se radijalno prostiru ka spolja u radijalnom pravcu od prvog isturenog rebra 21, i prstenastim trećim isturenim rebrom 23 koje je povezano sa drugim isturenim rebrom 22 i oblikovano duž spoljašnje obodne ivice površine prirubnice 5. Prstenasti žleb 20 i prvo istureno rebro 21 su delovi koji su obrtno nošeni na telu mašine za vezivanje armaturnih šipki. Budući da su obezbeđena prva, druga i treća isturena rebra 21, 22 i 23, čvrstoća prirubnice 5 može da se poveća i deformacija prirubnice 5 može da se spreči.

[0037] U ovom načinu ostvarivanja i u drugim načinima ostvarivanja koji slede nakon drugog načina ostvarivanja, opis će biti dat za primer u kojem su izvedena dva prstenasta isturena rebra kao što su prethodno opisana. Međutim, broj prstenastih isturenih rebara nije ograničen na dva, a može biti tri ili više. Prstenasto istureno rebro može da bude oblikovano u drugim oblicima dve dok se izvodi slična funkcija uključujući radiklo izvedeno istureno rebro.

[0038] Na površini 5b prirubnice 5, veći broj malih ispusta 19 (19a, 19b, ...) je izveden na trećem obimu C3 koncentrično u odnosu na glavčinu 3 i imaju testerasti oblik formiran u približno pravouglom trouglu kada se prirubnica 5 posmatra iz bočnog pravca. Fig.5 je dijagram sa objašnjenjem za opis rasporeda malih ispusta 19 na površini 5b prirubnice 5. Kao što je prikazano na Fig.5, četiri skupa malih ispusta 19 izvedena su na svakih 90 stepeni, u kojima su uparena kao skup dva mala ispusta 19a i 19b smeštena sa razmakom između njih za ugao θ u odnosu na centar vratila glavčine 3.

[0039] Mali ispust 19 se koristi da bi se sprečilo obrtanje kalema 1 u suprotnom smeru. Određenije, kada je kalem 1 smešten u montažnu komoru 106 tela mašine za vezivanje armaturnih šipki opisanog u nastavku, kandža (zaporni mehanizam) obezbeđena u montažnoj komori spreže se sa delom koji odgovara suprotnoj strani malog ispusta 19. Budući da je mali ispust 19 formiran u približno pravouglom trouglu, kalem 1 se obrće u smeru naznačenom uglom obrazovanim između nagnute strane i susedne strane malog ispusta 19. Međutim, obrtanje kalema je regulisano u smeru koji odgovara suprotnoj strani gde je kandža zakačena za mali ispust 19.

[0040] U ovom načinu ostvarivanja, smer naznačen uglom obrazovanim između nagnute strane i susedne strane malog ispusta 19 formiranog u približno pravouglom trouglu konfigurisan je da se uskladi sa smerom u kom se izvlači žica namotana na kalemu 1 (smer prednjeg kraja žice), to jest, smer obrtanja kalema 1. Prema tome, kada se posmatra mali ispust 19, može se potvrditi smer izvlačenja žice (to jest, smer obrtanja kalema 1).

[0041] Kao što je prethodno opisano, rukovalac može da identifikuje vrstu žice vizuelnom potvrdom na prvim i drugim delovima 9 i 12 za prikaz informacija. S druge strane, kalem za žicu u skladu sa srodnom tehnikom, opisanom gore, može se takođe potvrditi vizuelnom potvrdom otvora za prenos koji odgovara prvim i drugim delovima 9 i 12 za prikaz informacija. Međutim, u kalemu za žicu u skladu sa srodnom tehnikom, otvor za prenos izveden je unutar glavčine. Prema tome, na primer, u slučaju gde je veći broj kalema za žicu postavljen u složenom stanju, izuzetno je teško vizuelno potvrditi otvor za prenos (na primer, u slučaju kalema za žicu postavljenog u centar naslaganih kalema za žicu, suštinski je nemoguće vizuelno potvrditi otvor za prenos, a čak i kalem za žicu postavljen na vrhu teško se potvrđuje gledanjem u unutrašnjost glavčine iz centra). Za razliku od toga, u ovom pronalasku, čak i u stanju u kom su kalemi 1 sastavljeni, kalem se može lako potvrditi vizuelnom potvrdom prvih i drugih delova 9 i 12 za prikaz informacija. Ovde u nastavku, opis će biti dat o takvoj tački.

[0042] Fig.7 je aksonometrijski prikaz koji prikazuje stanje u kom je veći broj kalema 1 (1a, 1b i 1c) postavljen i sastavljen u vertikalnom pravcu. Fig.8 je bočni prikaz koji prikazuje stanje u kom je veći broj kalema postavljen u horizontalnom pravcu (ili drugim rečima, kao horizontalno naslagani). Fig.7 i 8 prikazuju, na primer, stanje u kom su tri kalema 1 postavljena na skladišnu policu ili stanje gde su smešteni u kutiju za smeštanje. Fig.7 i 8 takođe prikazuju stanje u kom su tri kalema 1 postavljena primera radi, a naravno može se postaviti četiri ili više kalema.

[0043] Kao što je prikazano na Fig.7 i 8, kada su raspoređeni kalemi 1, prirubnica 5 kalema 1a i prirubnica 4 kalema 1b, i prirubnica 5 kalema 1b i prirubnica 4 kalema 1c se približavaju. Na ovaj način, kada su kalemi 1 sastavljeni ili postavljeni da budu bliski jedan drugom, površine 4b prirubnica 4 kalema 1b i 1c nije moguće vizuelno potvrditi. Prema tome, drugi deo 12 za prikaz informacija nije moguće vizuelno potvrditi iz pravca površina 4b prirubnica 4 kalema 1b i 1c.

[0044] Međutim, budući da je drugi deo 12 za prikaz informacija smešten između prvih delova 9 za prikaz informacija, drugi deo 12 za prikaz informacija može se potvrditi kada se prirubnica 4 posmatra iz bočnog pravca čak i u slučaju gde je veći broj kalema 1 sastavljen. Drugim rečima, drugi deo 12 za prikaz informacija može se vizuelno identifikovati između prvih delova 9 za prikaz informacija (deo 10 sa međuprostorom). Naravno, budući da je prvi deo 9 za prikaz informacija smešten na prvom obimu C1 uz spoljašnju perifernu stranu površine 4b prirubnice 4, prvi deo za prikaz informacija nije sakriven čak i kada su kalemi 1 sastavljeni. Prema tome, u slučaju u kom se drugi deo 12 za prikaz informacija vizuelno identifikuje, prvi deo 9 za prikaz informacija može, takođe, istovremeno da se identifikuje. Izraz "prvi deo 9 za prikaz informacija ili drugi deo 12 za prikaz informacija se vizuelno identifikuje" znači da se vizuelno identifikuju konfiguracija i broj ispusta 9a i žlebova 9b prvog dela 9 za prikaz informacija ili ispusta 12a i žlebova 12b drugog dela 12 za prikaz informacija.

[0045] Na primer, oblici i/ili boje većeg broja ispusta 9a i 12a takođe mogu biti različiti U ovom slučaju, oblik i boja su takođe informacije za identifikovanje vrste žice pored, ili alternativno, broja i položaja ispusta 9a i 12a i žlebova 9b i 12b.

[0046] Kao što je prethodno opisano, postoji veći broj vrsta žice koja se može namotati na kalem 1. Prema tome, budući da se informacije od prvog dela 9 za prikaz informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija obezbeđenih u kalemu 1 (prirubnici 4) koriste u kombinaciji, može da se rukuje mnogim vrstama žice i lako ih je identifikovati. Drugim rečima, budući da se može izvesti veći broj kombinacija kombinovanjem informacija sadržanih u prvom delu 9 za prikaz informacija i informacija sadržanih u drugom delu 12 za prikaz informacija, veći broj vrsta žica može se identifikovati dodeljivanjem ovih kombinacija vrstama žica.

[0047] U ovom načinu ostvarivanja, prvi deo 9 za prikaz informacija konfigurisan je sa četiri ispusta 9a. Međutim, broj ispusta 9a može, na primer, da varira u opsegu od 0 do 4. Broj ispusta 12a drugog dela 12 za prikaz informacija može, na primer, da varira u opsegu od 0 do 2. Naravno, broj ispusta 9a može da se podesi na 5 ili više, ili se broj ispusta 12a može podesiti na 3 ili više. Na ovaj način, informacije koje se čuvaju mogu se menjati promenom broja ispusta 9a i 12a. Količina informacija koje se čuvaju može se promeniti promenom gornje granice za broj ispusta 9a i 12a.

[0048] U slučaju gde broj ispusta 9a može da varira u opsegu od 0 do 4, dok broj ispusta 12a može da varira u opsegu od 0 do 2, kalem 1 može da sadrži petnaest delova vizuelno prepoznatljivih informacija kombinovanjem prvog dela 9 za prikaz informacija koji može da čuva pet delova informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija koji može da čuva tri dela informacija. Prema tome, budući da su vrste žica sa petnaest delova informacija konfigurisane prvim delom 9 za prikaz informacija i drugim delom 12 za prikaz informacija povezane, vrste žica namotanih na kalem 1 (žica bilo koje od najviše petnaest vrsta) mogu da se identifikuju samo potvrđivanjem prvog dela 9 za prikaz informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija. Osim toga, prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija izvedeni su tako da se ne preklapaju u radijalnom pravcu površine 4b prirubnice 4, a više skupova parova susednih prvih delova 9 za prikaz informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija smeštenih između para prvih delova 9 za prikaz informacija kada se prirubnica 4 gleda iz bočnog pravca, izvedeno je u obimnom pravcu površine 4b prirubnice 4. Prema tome, prvi i drugi delovi 9 i 12 za prikaz informacija mogu se uvek vizuelno potvrditi čak i kada se prirubnica 4 posmatra iz bilo kog pravca.

1

[0049] U kalemu 1 prema ovom načinu ostvarivanja, prvi i drugi delovi 9 i 12 za prikaz informacija formirani su u obliku ispusta i žleba na prstenastim rebrima 25 i 26 koji su istureni iz površine 4b prirubnice 4. Prema tome, rukovalac može da identifikuje oblike prvih i drugih delova 9 i 12 za prikaz informacija ne samo vizuelnom potvrdom već i dodirivanjem kalema 1 svojim rukama. Prema tome, na primer, čak i u situaciji u kojoj je radno mesto suviše mračno tako da je otežano vizuelno određivanje kalema, ili u situaciji u kojoj određeni kalem (kalem 1) mora da se identifikuje među pomešanim kalemima koji imaju oblike različite od kalema 1 prema ovom načinu ostvarivanja, kalem 1 i informacije obezbeđene u kalemu 1 mogu se identifikovati dodirivanjem kalema rukama.

[0050] Fig.9 do 17 prikazuju kalem 1 (telo 100 za snabdevanje žicom) u stanju u kom je žica namotana. Fig.9 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela 100 za snabdevanje žicom kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.10 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela 100 za snabdevanje žicom kada se posmatra od prirubnice 5. Fig.11 je dijagram spoljašnjeg izgleda tela 100 za snabdevanje žicom kada se posmatra od prirubnice 5. Fig.12 je prikaz odozgo u slučaju gde je Fig.11 prikaz spreda. Fig.13 je prikaz sa leve strane u slučaju gde je Fig.11 prikaz spreda. Fig.14 je prikaz sa desne strane u slučaju gde je Fig. 11 prikaz spreda. Fig.15 je prikaz odozdo u slučaju gde je Fig.11 prikaz spreda. Fig.16 je aksonometrijski prikaz koji prikazuje stanje u kojem je veći broj (tri u primeru na crtežu) tela 100 za snabdevanje žicom (100a, 100b i 100c) izveden i sastavljen u pravcu nagore. Fig.17 je bočni prikaz koji prikazuje stanje u kom je veći broj (tri u primeru na crtežu) tela 100 za snabdevanje žicom izveden u horizontalnom pravcu. Telo 100 za snabdevanje žicom je prenosiva zamena koja je odvojivo pričvršćena za telo mašine za vezivanje armaturnih šipki, i konfigurisana je gore opisanim kalemom 1 oko kojeg je namotana žica 101.

[0051] Kao što je prikazano na odgovarajućim crtežima, informacija o žici namotanoj na kalemu 1 obezbeđena je u prvim i drugim delovima 9 i 12 za prikaz informacija formiranim na površini 4b prirubnice 4. Prema tome, rukovalac može da identifikuje vrstu namotane žice potvrđivanjem prvih i drugih delova 9 i 12 za prikaz informacija.

[0052] Kao što je prikazano na Fig.16 i 17, kada su izvedena tela 100 za snabdevanje žicom, prirubnica 5 tela 100a za snabdevanje žicom i prirubnica 4 tela 100b za snabdevanje žicom, i prirubnica 5 tela 100b za snabdevanje žicom i prirubnica 4 tela 100c za snabdevanje žicom približavaju se. Kada se tela 100 za snabdevanje žicom približe, površine 4b prirubnica 4 tela 100b i 100c za snabdevanje žicom sakrivena su slično primeru prikazanom na Fig.7 i 8. Tako, nije moguće da se prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija vizuelno potvrde od površine 4b prirubnice 4. Međutim, budući da se deo 10 sa međuprostorom koji služi kao otvor formira u prstenastom rebru 25, drugi deo 12 za prikaz informacija smešten na drugom obimu C2 može vizuelno da se potvrdi preko dela 10 sa međuprostorom. Naravno, prvi deo 9 za prikaz informacija obezbeđen na obimu C1 uz spoljašnju perifernu stranu prirubnice 4 nije sakriven čak i kada su tela 100 za snabdevanje žicom sastavljena.

Prema tome, u slučaju gde se drugi deo 12 za prikaz informacija vizuelno identifikuje, prvi deo 9 za prikaz informacija može, takođe, da se vizuelno identifikuje. Dok se različite vrste žica mogu namotati u telu 100 za snabdevanje žicom, rukovalac može da potvrdi vrstu namotane žice potvrđivanjem informacija sadržanih u prvom delu 9 za prikaz informacija i informacija sadržanih u drugom delu 12 za prikaz informacija (određenije, kombinacija informacija).

[0053] Fig.18 do 20 su dijagrami sa objašnjenjem koji prikazuju primer mašine za vezivanje armaturnih šipki koja koristi telo 100 za snabdevanje žicom. Mašina 102 za vezivanje armaturnih šipki se koristi za uvođenje žice sa prednjeg kraja gornje vođice 104 radom okidača 103, vodi dovedenu žicu u donju vođicu 105 da bi se formirala petlja, i namotava petlju oko spoljašnjeg obima armaturne šipke radi vezivanja. Mašina 102 za vezivanje armaturnih šipki uključuje montažnu komoru 106 koja se koristi za smeštanje i montiranje tela 100 za snabdevanje žicom u telo mašine za vezivanje armaturnih šipki.

Mašina 102 za vezivanje armaturnih šipki je konfigurisana za vođenje žice od tela 100 za snabdevanje žicom smeštenog u montažnoj komori 106, i izvođenje vezivanja dok unosi žicu u montažnu komoru 106 prema specifikaciji ili radnom režimu mašine 102 za vezivanje armaturnih šipki.

[0054] Montažna komora 106 uključuje prostor 107 za smeštanje u kom je smešteno telo 100 za snabdevanje žicom, i poklopac 108 koji zatvara prostor 107 za smeštanje. U suštinskom centru prostora 107 za smeštanje i suštinskom centru poklopca 108, obezbeđeni su držeći delovi 109 i 110 koji obrtno drže vratilo kalema 1. U telu mašine za vezivanje armaturnih šipki, obezbeđen je fotoprekidač (nije prikazan) u kojem su deo koji emituje svetlost i deo koji prima svetlost ispruženi radi umetanja prstenastog lokusa ucrtanog prvim delom 9 za prikaz informacija koji rotira zajedno s obrtanjem tela 100 za snabdevanje žicom u prostoru 107 za smeštanje. Slično tome, obezbeđen je fotoprekidač (nije prikazan) u kojem su deo koji emituje svetlost i deo koji prima svetlost ispruženi radi umetanja prstenastog lokusa ucrtanog drugim delom 12 za prikaz informacija. Fotoprekidač je vrsta optičkog senzora u kojem su deo koji emituje infracrvenu svetlost i deo koji prima infracrvenu svetlost jednodelno formirani, ali vrsta fotoprekidača nije ograničena na takav i mogu da se koriste druge vrste senzora.

[0055] Kalem 1, i prvi deo 9 za prikaz informacija i drugi deo 12 za prikaz informacija tela 100 za snabdevanje žicom formirani kalemom namotanim žicom prema ovom načinu ostvarivanja, se identifikuju (detektuju) vizuelno i taktilno od strane neke osobe, a pored toga mogu da se detektuju čak i optičkim senzorom obezbeđenim u telu mašine za vezivanje armaturnih šipki. Kada telo 100 za snabdevanje žicom (kalem 1) rotira u mašini 102 za vezivanje armaturnih šipki, prvi deo 9 za prikaz informacija (ispust 9a i žlebžleb 9b), prema tome, prolazi između dela koji emituje svetlost i dela koji prima svetlost fotoprekidača. Istovremeno, infracrvena svetlost naizmenično ulazi u deo koji prima svetlost, i isprekidani svetlosni signal izlazi na kontrolnu jedinicu mašine 102 za vezivanje armaturnih šipki. Obrtanjem tela 100 za snabdevanje žicom, drugi deo 12 za prikaz informacija (ispust 12a i žlebžleb 12b) prolazi između dela koji emituje svetlost i dela koji prima svetlost fotoprekidača koji se razlikuje od

1

fotoprekidača koji detektuje prvi deo 9 za prikaz informacija. Istovremeno, infracrvena svetlost naizmenično ulazi u deo koji prima svetlost, i isprekidani svetlosni signal izlazi na kontrolnu jedinicu mašine 102 za vezivanje armaturnih šipki.

[0056] Fig.21 je dijagram sa objašnjenjem za opis slučaja u kojem se ispusti 9a i 12a prvih i drugih delova 9 i 12 za prikaz informacija detektuju fotoprekidačem (optički senzor). Kao što je prikazano na Fig.21, fotoprekidač detektuje ispuste 9a i 12a, i konfigurisan je tako da se ne detektuju ispusti 9a i 12a koji nemaju visinu jednaku ili veću od unapred određene vrednosti (H0) da bi se sprečila pogrešna detekcija. Prema tome, u slučaju gde je visina ispusta 9a i 12a manja od unapred određene vrednosti (na primer, HI) čak i kada su ispusti u oblasti detekcije, visina se ne detektuje. U slučaju gde je visina jednaka ili veća od unapred određene vrednosti (na primer, H2), detekcija se izvodi. U ovom načinu ostvarivanja, unapred određena vrednost (H0) je oko polovine (1/2) visine ispusta 9a i 12a. U slučaju gde je visina ispusta manja od polovine (1/2), predmetni ispust nije detektovan. Međutim, polovina (1/2) je opisana samo kao primer, i referentna vrednost nije ograničena na nju.

[0057] Vrsta žice je specificirana i identifikovana obradom izlaznih signala dva fotoprekidača (na primer, kombinovanjem izlaznog signala prvog dela 9 za prikaz informacija i izlaznog signala drugog dela 12 za prikaz informacija). Odgovarajuće upravljanje pogonom može se izvesti prema vrsti žice.

[0058] U kalemu 1 i telu 100 za snabdevanje žicom prema ovom načinu ostvarivanja, vizuelna identifikacija prvih i drugih delova 9 i 12 za prikaz informacija je glavni predmet. Međutim, kao što je prethodno opisano, drugi predmet je upotreba prvog dela 9 za prikaz informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija u kontroli mašine 102 za vezivanje armaturnih šipki. Na ovaj način, budući da je mašina za vezivanje armaturnih šipki konfigurisana za detektovanje prvog dela 9 za prikaz informacija i drugog dela 12 za prikaz informacija, koji su vizuelne identifikacione informacije, ne postoji potreba da se obezbedi posebna informacija posvećena detekciji.

(Drugi način ostvarivanja)

[0059] Fig.22 do 25 su dijagrami sa objašnjenjem za opis kalema (kalem 30) prema drugom načinu ostvarivanja Fig.22 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 30 kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.23 je prikaz odozgo kalema 30 kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.24 je prikaz spreda kalema 30. Fig.25 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom (telo 130 za snabdevanje žicom) prema drugom načinu ostvarivanja. U objašnjenju pomoću Fig.22 do 25, iste komponente kao one kalema 1 i tela 100 za snabdevanje žicom biće označene istim oznakama i njihov opis će biti izostavljen.

[0060] Kalem 30 uključuje glavčinu 3 koja je cilindrično vratilo koje ima deo 2 za namotavanje žice u spoljašnjoj obodnoj površini slično kalemu 1, i par prirubnica 4 i 5 koje su okrenute jedna prema drugoj

1

sa delom 2 za namotavanje glavčine 3 umetnutim između njih. Kalem 30 razlikuje se od kalema 1 po broju i položaju prvih delova za prikaz informacija i drugih delova za prikaz informacija izvedenih na površini 4b prirubnice 4, dok su ostale strukture skoro iste.

[0061] Kalem 30 uključuje dva prva dela 31 za prikaz informacija (31A i 31B) konfigurisana sa četiri ispusta (zaštitnih tela) 31a (31a1, 31a2, 31a3 i 31a4) i tri žleba (otvora) 31b (31b1, 31b2 i 31b3) na prvom obimu C1 površine 4b prirubnice 4. Prvi delovi 31 za prikaz informacija izvedeni su na prvom obimu C1 tako da su suštinski okrenuti jedan ka drugom oko centra vratila glavčine 3 umetnute između njih na prvom obimu C1. Drugim rečima, prvi delovi 31 za prikaz informacija smešteni su oko centra vratila glavčine 3 u intervalu od 180 stepeni. Ugaoni opseg prvog dela 31 za prikaz informacija izvedenog na prvom obimu C1 je od 40 do 50 stepeni oko centra vratila glavčine 3. Levi deo na prvom obimu C1 koji nema prvi deo 31 za prikaz informacija je deo 32 sa međuprostorom koji nema ni žleb ni ispust. Prvi deo 31 za prikaz informacija konfigurisan je na prstenastom rebru 25 formiranom jednodelno sa prirubnicom 4. Deo 32 sa međuprostorom konfigurisan je samo u delu koji nema prvi deo 31 za prikaz informacija u prstenastom rebru 25.

[0062] Kalem 30 uključuje dva druga dela 33 za prikaz informacija (33A i 33B) konfigurisana sa dva ispusta (zaštitna tela) 33a (33a1 i 33a2) i tri žleba (otvora) 33b (33b1, 33b2 i 33b3) u intervalu od 180 stepena na drugom obimu C2 koji ima manji prečnik od prvog obima C1. Ugaoni opseg drugog dela 33 za prikaz informacija izvedenog na drugom obimu C2 je od 20 do 30 stepeni (25 stepeni u primeru na crtežu) oko centra vratila glavčine 3. Levi deo na drugom obimu C2 koji nema drugi deo 33 za prikaz informacija je prstenasta zidna površina koja nema ni žleb ni ispust.

[0063] Prvi deo 31 za prikaz informacija i drugi deo 33 za prikaz informacija su raspoređeni dok se središnji položaj pomera za 90 stepeni oko centra vratila glavčine 3. Drugi deo 33 za prikaz informacija obezbeđen je u ugaonom opsegu (130 do 140 stepeni kao primer) gde je obezbeđen deo 32 sa međuprostorom susedan prvom delu 31 za prikaz informacija. Sa takvom konfiguracijom, drugi deo 33 za prikaz informacija može se vizuelno potvrditi preko dela 32 sa međuprostorom. U osnovi prvog dela 31 za prikaz informacija i drugog dela 33 za prikaz informacija, prstenasto rebro 25 i prstenasto rebro 26 formirani su jednodelno sa prirubnicom 4 u neprekidnom prstenastom obliku. Ovom konfiguracijom, može se povećati čvrstoća prirubnice 4, i povećana je čvrstoća pri deformaciji izazvanoj namotavanjem žice i udarom kao što je pad.

(Treći način ostvarivanja)

[0064] Fig.26 do 29 su dijagrami sa objašnjenjem za prikaz kalema (kalem 40) prema trećem načinu ostvarivanja. Fig.26 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 40 kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.27 je prikaz odozgo kalema 40 kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.28 je prikaz

1

spreda kalema 40. Fig.29 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom (tela 140 za snabdevanje žicom) prema trećem načinu ostvarivanja. U objašnjenju pomoću Fig.26 do 29, iste komponente kao kod kalema 1 i tela 100 za snabdevanje žicom biće označene istim oznakama, i njihov opis će biti izostavljen.

[0065] Kalem 40 uključuje glavčinu 3 koja je cilindrično vratilo koje ima deo 2 za namotavanje žice u spoljašnjoj obodnoj površini slično kalemu 1, i par prirubnica 4 i 5 koje su okrenute jedna prema drugoj sa delom 2 za namotavanje glavčine 3 umetnutim između njih. Kalem 40 razlikuje se od kalema 1 po broju i položaju prvih delova za prikaz informacija i drugih delova za prikaz informacija obezbeđenih na površini 4b prirubnice 4, dok su ostale strukture skoro iste.

[0066] Kalem 40 uključuje šest prvih delova 41 za prikaz informacija (41A, 41B, 41C, 41D, 41E i 41F) konfigurisanih sa četiri ispusta (zaštitna tela) 41a (41a1, 41a2, 41a3 i 41a4) i tri žleba (otvora) 41b (41b1, 41b2 i 41b3) u intervalu od 60 stepeni na prvom obimu C1. Ugaoni opseg prvog dela 41 za prikaz informacija izvedenog na prvom obimu C1 iznosi suštinski oko 30 stepeni dobijen deljenjem obima na dvanaest jednakih delova. Levi deo na prvom obimu C1 je deo 42 sa međuprostorom koji nema ni žleb ni ispust. Prvi deo 41 za prikaz informacija je konfigurisan na prstenastom rebru 25 formiranom jednodelno sa prirubnicom 4. Deo 42 sa međuprostorom je konfigurisan samo u delu koji nema prvi deo 41 za prikaz informacija u prstenastom rebru 25.

[0067] Kalem 40 uključuje šest drugih delova 43 za prikaz informacija (43A, 43B, 43C, 43D, 43E i 43F) konfigurisanih sa dva ispusta (zaštitna tela) 43a (43a1 i 43a2) i tri žleba (otvora) 43b (43b1, 43b2 i 43b3) u intervalu od 60 stepeni na drugom obimu C2 koji ima manji prečnik od prvog obima C1.

[0068] Ugaoni opseg drugog dela 43 za prikaz informacija izvedenog na drugom obimu C2 iznosi od 15 do 25 stepeni (20 stepeni u primeru na crtežu) oko centra vratila glavčine 3. Levi deo na drugom obimu C2 koji nema drugi deo 43 za prikaz informacija je prstenasta zidna površina koja nema ni žleb ni ispust.

[0069] Prvi deo 41 za prikaz informacija i drugi deo 43 za prikaz informacija su raspoređeni dok se faza pomera za 30 stepena. Drugi deo 43 za prikaz informacija obezbeđen je u ugaonom opsegu (30 stepeni kao primer) gde je obezbeđen deo 42 sa međuprostorom susedan prvom delu 41 za prikaz informacija. S takvom konfiguracijom, drugi deo 43 za prikaz informacija može se vizuelno potvrditi delom 42 sa međuprostorom koji je susedan prvom delu 41 za prikaz informacija. U osnovi prvog dela 41 za prikaz informacija i drugog dela 43 za prikaz informacija, obezbeđeni su prstenasto rebro 25 i prstenasto rebro 26 oblikovani u neprekidnom prstenastom obliku. Ovom konfiguracijom, čvrstoća prirubnice 4 može se povećati, i povećava se čvrstoća pri deformaciji izazvanoj namotavanjem žice i udarom kao što je pad.

1

(Četvrti način ostvarivanja)

[0070] Fig.30 do 33 su dijagrami sa objašnjenjem za opis kalema (kalem 50) prema četvrtom načinu ostvarivanja. Fig.30 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 50 kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.31 je prikaz odozgo kalema 50 kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.32 je prikaz spreda kalema 50. Fig.33 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom (telo 150 za snabdevanje žicom) prema četvrtom načinu ostvarivanja. U objašnjenju pomoću Fig.30 do 33, iste komponente kao kod kalema 1 i tela 100 za snabdevanje žicom biće označene istim oznakama, i njihov opis će biti izostavljen.

[0071] Kalem 50 uključuje glavčinu 3 koja je cilindrično vratilo koje ima deo 2 za namotavanje žice u spoljašnjoj obodnoj površini slično kalemu 1, i par prirubnica 4 i 5 koje su okrenute jedna prema drugoj sa delom 2 za namotavanje glavčine 3 umetnutim između njih. Kalem 50 razlikuje se od kalema 1 po obliku prvog dela za prikaz informacija i drugog dela za prikaz informacija obezbeđenih u bočnoj površini prirubnice 4.

[0072] Kalem 50 uključuje četiri prva dela 51 za prikaz informacija (51A, 51B, 51C i 51D) na prvom obimu C1 površine 4b prirubnice 4. Ova četiri prva dela 51 za prikaz informacija (51A, 51B, 51C i 51D) izvedena su u različitom obliku. Određenije, ispust (zaštitno telo) 51a i žleb (otvor) 51b razlikuju se po broju i širini za svaki prvi deo 51 za prikaz informacija. U ovom načinu ostvarivanja, na primer, prvi deo 51A za prikaz informacija je konfigurisan sa pet ispusta 51Aa (51Aa1 do 51Aa5) i četiri žleba 51Ab (51Ab1 do 51Ab4) izvedena između ispusta 51Aa. Prvi deo 51B za prikaz informacija je konfigurisan sa dva ispusta 51Ba i jednim žlebom 51Bb izvedenim između ispusta 51Ba. Prvi deo 51C za prikaz informacija je konfigurisan sa četiri ispusta 51Ca i tri žleba 51Cb izvedena između ispusta 51Ca. Prvi deo 51D za prikaz informacija je konfigurisan sa tri ispusta 51Da i dva žleba 51Db izvedena između ispusta 51Da.

[0073] Odgovarajući prvi delovi 51 za prikaz informacija su jednodelno konfigurisani na prstenastom rebru 25 koje je jednodelno formirano sa prirubnicom 4. Deo 52 sa međuprostorom je konfigurisan samo u delu koji nema prvi deo 51 za prikaz informacija u prstenastom rebru 25. Ugaoni opseg dela 52 sa međuprostorom izvedenog na prvom obimu C1 (ugao otvaranja oko centra vratila glavčine 3) je od 40 do 50 stepeni, slično kalemu 1. U slučaju gde su deo 52 sa međuprostorom i odgovarajući prvi delovi 51 za prikaz informacija izvedeni na jednakoj dužini, 45 stepeni oko centra vratila glavčine 3 je optimalno kao ugao koji zauzima dužina svakog dela.

[0074] Kalem 50 uključuje druge delove 53 za prikaz informacija (53A, 53B, 53C i 53D) koji su konfigurisani sa ispustom (zaštitnim telom) 53a i žlebom (otvorom) 53b izvedenim duž drugog obima C2 koji ima manji prečnik od prvog obima C1. Svaki drugi deo 53 za prikaz informacija uključuje različiti broj ispusta 53a i žlebova 53b. Drugi deo 53A za prikaz informacija uključuje tri ispusta 53Aa (53Aal, 53Aa2 i 53Aa3) i četiri žleba 53Ab (53Abl, 53Ab2, 53Ab3 i 53Ab4) izvedena sa obe strane svakog ispusta 53Aa. Drugi deo 53B za prikaz informacija uključuje jedan ispust 53Ba (53Ba1) i dva žleba 53Bb (53Bb1 i 53Bb2) izvedena sa obe strane ispusta 53Ba. Drugi deo 53C za prikaz informacija uključuje dva ispusta 53Ca

1

(53Ca1 i 53Ca2) i tri žleba 53Cb (53Cb1, 53Cb2 i 53Cb3) izvedena sa obe strane ispusta 53Ca. Drugi deo 53D za prikaz informacija uključuje jedan ispust 53Da (53Dal) i dva žleba 53Db (53Dbl i 53Db2) izvedena sa obe strane ispusta 53Da. Širine ispusta 53a i žleba 53b svakog drugog dela 53 za prikaz informacija podešavaju se prema broju ispusta 53a i žlebova 53b tako da je dužina svakog drugog dela 53 za prikaz informacija otprilike ujednačena. Ugaoni opseg drugog dela 53 za prikaz informacija izvedenog na drugom obimu C2 oko centra vratila glavčine 3, formiran je manji od oko 45 stepeni dobijenih deljenjem drugog obima C2 na osam jednakih delova. Levi deo drugog dela 53 za prikaz informacija je neprekidan zaštitni deo formiran jednodelno sa prstenastim rebrom 26 kao neprekidan zid koji ima istu visinu kao drugo zaštitno telo.

[0075] Prvi deo 51 za prikaz informacija i drugi deo 53 za prikaz informacija su raspoređeni dok se faza pomera za oko 45 stepeni. Deo 52 sa međuprostorom susedan prvom delu 51 za prikaz informacija i ugaoni opseg gde je obezbeđen drugi deo 53 za prikaz informacija se suštinski preklapaju. S takvom konfiguracijom, drugi deo 53 za prikaz informacija smešten na unutrašnjosti može se vizuelno potvrditi kroz deo 52 sa međuprostorom smešten spolja. U osnovi prvog dela 51 za prikaz informacija i drugog dela 53 za prikaz informacija, obezbeđeni su prstenasto rebro 25 i prstenasto rebro 26 formirana jednodelno sa prirubnicom 4 u neprekidnom prstenastom obliku. Ovom konfiguracijom, može da se poveća čvrstoća prirubnice 4, i povećava se čvrstoća pri deformaciji izazvanoj namotavanjem žice i udarom kao što je pad.

(Peti način ostvarivanja)

[0076] Fig.34 do 36 su dijagrami sa objašnjenjem za opis kalema (kalem 60) prema petom načinu ostvarivanja. Fig.34 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 60 kada se posmatra od prirubnice 4. Fig.35 je prikaz spreda kalema 60. Fig.36 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda tela za snabdevanje žicom (telo 160 za snabdevanje žicom) prema petom načinu ostvarivanja. U objašnjenju pomoću Fig.34 do 36, iste komponente kao one kalema 1 i tela 100 za snabdevanje žicom biće označene istim oznakama i njihov opis će biti izostavljen.

[0077] Kalem 60 uključuje glavčinu 3 koja je cilindrično vratilo koje ima deo 2 za namotavanje žice u spoljašnjoj obodnoj površini slično kalemu 1, i par prirubnica 4 i 5 koje su okrenute jedna prema drugoj sa delom 2 za namotavanje glavčine 3 umetnutim između njih. Kalem 60 razlikuje se od kalema 1 po broju prvih delova za prikaz informacija i drugih delova za prikaz informacija izvedenih na površini 4b prirubnice 4, dok su ostale strukture skoro iste.

[0078] Kalem 60 uključuje četiri prva dela 61 za prikaz informacija na prvom obimu C1 površine 4b prirubnice 4. Prvi deo 61 za prikaz informacija izveden je u prstenastom zidu 62 koji je podignut kao neprekidni zidni element na prvom obimu C1. U prstenastom zidu 62, obrazovan je veći broj kružnih

2

otvora (proreza) 61b i dugih otvora 62a koji prolaze kroz zidnu površinu u obimnom pravcu. Određenije, dugi otvori 62a obrazovani su u zidnoj površini prstenastog zida 62 sa unapred određenim razmakom u obimnom pravcu. Tri kružna otvora 61b (61b1, 61b2 i 61b3) izvedena su u jednakim razmacima između dugih otvora 62a. Zatim, region (deo gde su izvedeni dugi otvor 62a i dugi otvor 62a) između susedna dva duga otvora 62a u prstenastom zidu 62 postaje prvi deo 61 za prikaz informacija.

[0079] Prema tome, deo 61a1 zidne površine između jednog dugog otvora 62a koji određuje jedan kraj prvog dela 61 za prikaz informacija i kružnog otvora 61b1 susednog dugom otvoru 62a, deo 61a2 zidne površine između kružnog otvora 61b1 i kružnog otvora 61b2, deo 61a3 zidne površine između kružnog otvora 61b2 i kružnog otvora 61b3, i deo 61a4 zidne površine između drugog dugog otvora 62a koji određuje drugi kraj prvog dela 61 za prikaz informacija i kružnog otvora 61b3 susednog dugom otvoru 62a, odgovaraju respektivno ispustima 9a (9a1, 9a2, 9a3 i 9a4) što je prvi deo 9 za prikaz informacija kalema 1. Zatim, tri kružna otvora 61b (61b1, 61b2 i 61b3) prvog dela 61 za prikaz informacija odgovaraju respektivno žlebovima 9b (9b1, 9b2 i 9b3) što je prvi deo 9 za prikaz informacija kalema 1. Kružni otvor 61b nije nužno ograničen na kružni oblik, i na primer može biti otvor kao što je poligonalni oblik.

[0080] Kalem 60 uključuje četiri druga dela 63 za prikaz informacija formirana na drugom obimu C2 koji ima manji prečnik od prvog obima C1. Drugi deo 63 za prikaz informacija izveden je u prstenastom zidu 64 koji je podignut kao neprekidni zidni element na drugom obimu C2. U prstenastom zidu 64 obrazovano je dvanaest kružnih otvora (proreza) 63b koji prolaze kroz zidnu površinu u obimnom pravcu. Određenije, četiri skupa kružnih otvora 63b (63b1, 63b2 i 63b3) formirana su u zidnoj površini prstenastog zida 64 u jednakim razmacima. Zatim, region tri kružna otvora 63b (to jest, region između kružnih otvora 63b sa obe krajne strane između tri kružna otvora 63b) u prstenastom zidu 64 postaje drugi deo 63 za prikaz informacija.

[0081] Prema tome, tri kružna otvora 63b (63bl, 63b2 i 63b3) drugog dela 63 za prikaz informacija odgovara respektivno žlebovima 12b (12b1, 12b2 i 12b3) što je drugi deo 12 za prikaz informacija kalema 1. Delovi 63a zidne površine (63a1 i 63a2) prstenastog zida 64 koji su između kružnih otvora 63b (kružni otvori 63bl i 63b2, i 63b2 i 63b3) odgovaraju ispustima 12a (12a1 i 12a2) što je drugi deo 12 za prikaz informacija kalema 1. Kružni otvor 63b nije nužno ograničen na kružni oblik, i na primer može biti eliptičnog oblika ili poligonalnog oblika.

[0082] Prvi deo 61 za prikaz informacija smešten je u regionu između produžetka segmenta linije koji povezuje kraj jednog drugog dela 63 za prikaz informacija između susedna dva druga dela 63 za prikaz informacija i centar vratila glavčine 3, i produžetka segmenta linije koji povezuje kraj idućeg drugog dela 63 za prikaz informacija i centar vratila glavčine 3. Prema tome, četiri prva dela 61 za prikaz informacija raspoređena su na prvom obimu C1, i ne preklapaju se u potpunosti sa drugim delom 63 za prikaz informacija u radijalnom pravcu površine 4b prirubnice 4. Drugim rečima, prvi deo 61 za prikaz informacija i drugi deo 63 za prikaz informacija nisu smešteni na istom prečniku u površini 4b prirubnice 4. Izraz "kraj drugog dela 63 za prikaz informacija" označava kraj sa spoljašnje strane kružnog otvora 63b (63bl ili 63b3) pozicioniran na najudaljenijem kraju drugog dela 63 za prikaz informacija.

[0083] S druge strane, drugi deo 63 za prikaz informacija smešten je u regionu okruženom sa oba unutrašnja kraja susedna dva prva dela 61 za prikaz informacija (krajevi na stranama gde su susedni prvi delovi 61 za prikaz informacija okrenuti jedan ka drugom) i centrom vratila glavčine 3. Prema tome, četiri druga dela 63 za prikaz informacija smeštena su na drugom obimu C2 kako se ne bi potpuno preklapala sa prvim delom za prikaz informacija 61 u radijalnom pravcu površine 4b prirubnice 4. Izraz "oba unutrašnja kraja prvog dela 61 za prikaz informacija" označava unutrašnje krajeve susedna dva duga otvora 62a koji određuju prvi deo 61 za prikaz informacija.

[0084] U prstenastom zidu 62, dugi otvor 62a izveden je između prvog dela 61 za prikaz informacija i prvog dela 61 za prikaz informacija. Dugi otvor 62a je izveden (otvoren) tako da se preklapa sa drugim delom 63 za prikaz informacija kada se prirubnica 4 posmatra iz bočnog pravca. Drugim rečima, dugi otvor 62a odgovara delu 10 sa međuprostorom prstenastog rebra 25 u kalemu 1. Drugi deo 63 za prikaz informacija može se vizuelno potvrditi iz dugog otvora 62a kada se prirubnica 4 posmatra iz bočnog pravca. Budući da je dugi otvor 62a formiran tako da se preklapa sa drugim delom 63 za prikaz informacija u jednakim razmacima u obimnom pravcu, drugi deo 63 za prikaz informacija može se vizuelno potvrditi čak i u bilo kom bočnom pravcu prirubnice 4. Naravno, prvi i drugi delovi 61 i 63 za prikaz informacija mogu se detektovati optičkim senzorom obezbeđenim u telu mašine za vezivanje armaturnih šipki slično prvim i drugim delovima 9 i 12 za prikaz informacija.

(Šesti način ostvarivanja)

[0085] U nastavku će biti opisan kalem 70 prema nekom drugom načinu ostvarivanja.

[0086] Fig.37 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 70 kada se posmatra od prirubnice 74 na jednoj strani. Fig.38 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema kada se posmatra od prirubnice 75 na drugoj strani. Fig.39 je aksonometrijski prikaz poprečnog preseka kalema 70. Fig.40 je dijagram sa objašnjenjem rasporeda dela za prikaz informacija izvedenog u prirubnici 74.

[0087] Kalem 70 prikazan na Fig.37 do 40 se koristi za namotavanje i smeštanje žice slično nekom drugom načinu ostvarivanja, i formiran je kao prenosivi kalem koji može žicom da snabdeva telo mašine za vezivanje armaturnih šipki. Kalem 70 uključuje cilindričnu glavčinu 73 koja uključuje deo 72 za namotavanje na koji može da se namota žica, i par prirubnica 74 i 75 koje su izvedene na obe strane glavčine 73 u pravcu ose i uključuju sučeljene površine 74a i 75a koje su okrenute jedna prema drugoj sa delom 72 za namotavanje umetnutim između njih.

[0088] Glavčina 73 oblikovana je kao cilindrično vratilo koje uključuje deo 72 za namotavanje u spoljašnjoj obodnoj površini, i služi kao centar obrtanja (centar vratila) kalema 70. U spoljašnjoj obodnoj površini dela 72 za namotavanje, obezbeđen je otvor koji je u vezi sa unutrašnjošću glavčine 73 (nije prikazan). Slično otvoru 24, otvor je deo korišćen za umetanje i pričvršćivanje kraja žice kada namotavanje započne. Spoljašnji prečnik dela 72 za namotavanje podešen je na određenu meru tako da se namotana žica lokalno ne savija i žica nije jako namotana. Oblik dela 72 za namotavanje nije ograničen na cilindričan oblik, i može biti poligonalnog oblika koji se približava krugu sve dok se lokalno savijanje ne generiše u namotanoj žici.

[0089] Glavčina 73 ima strukturu dvostrukog cilindra, i uključuje cilindrični deo 85 oblikovan u njoj koncentrično u odnosu na glavčinu 73. U delu unutar cilindričnog dela 85 blizu prirubnice 75, formiran je veći broj zuba 86 oblikovanih kao ispust, na primer. Zubi 86 koriste se u slučaju u kom mašina za vezivanje armaturnih šipki sa kalemom 70 uključuje vreteno koje se može spregnuti sa zubima 86.

Budući da mašina za vezivanje armaturnih šipki nema takvo vreteno, zubi 86 se ne koriste u tom slučaju. Oblik dela opisanog kao cilindrični deo 85 nije nužno ograničen na cilindričan oblik, i može biti formiran u drugim oblicima.

[0090] Prirubnice 74 i 75 su elementi koji se radijalno prostiru u obliku diska od obe strane glavčine 73, razmaknuti u aksijalnom pravcu glavčine 73. Prirubnice 74, 75 se prostiru ka spolja u radijalnom pravcu, i obrazuju skladišni prostor žice zajedno sa delom 72 za namotavanje. Prirubnice 74 i 75 su pričvršćene za glavčinu 73, i obrću se zajedno sa glavčinom 73. Glavčina 73 i prirubnice 74 i 75 izrađeni su kao integrisano izliveno telo brizganjem smolastog materijala (na primer, polipropilen). Kao smolasti materijal može da se koristi ABS smola ili polikarbonat.

[0091] Delovi oblika diska prirubnica 74 i 75 imaju suštinski ujednačenu ili konstantnu debljinu.

Međutim, ne postoji potreba da imaju konstantnu debljinu ako je žica glatko namotana, uskladištena i izvučena u odnosu na glavčinu 73. Spoljašnji periferni oblici prirubnica 74 i 75 nisu nužno kružnog oblika, i može da se koristi bilo koji oblik sve dok prirubnica može da rotira u stanju kad je smeštena u telu mašine za vezivanje armaturnih šipki. Na primer, prirubnica može da ima poligonalni oblik koji je približan savršenom krugu ili oblik sa izvedenim zubima u spoljašnjoj obodnoj površini. Prirubnice 74 i 75 uključuju različite oblike rebara i ispusta/žlebova u površinama 74b i 75b koje su okrenute ka spolja (to jest, suprotne površine sučeljenih površina 74a i 75a) sa stanovišta obezbeđivanja čvrstoće i identifikacije vrste žice.

[0092] Na površini 74b prirubnice 74 (to jest, jedna od prirubnica 74 i 75 izvedenih tako da su okrenute jedna ka drugoj), formirani su prvi delovi 79 za prikaz informacija i drugi delovi 82 za prikaz informacija radi identifikovanja vrste žice. Prvi delovi 79 za prikaz informacija smešteni su u jednakim razmacima na četiri mesta 79A, 79B, 79C i 79D na crtežu duž prvog obima C1 oko centra vratila glavčine 73. Drugi delovi 82 za prikaz informacija smešteni su u jednakim razmacima na četiri mesta 82A, 82B, 82C i 82D na

2

crtežu duž drugog obima C2 koji ima manji prečnik od prvog obima C1 (to jest, smešteni na unutrašnjoj strani prvog obima C1).

[0093] Prvi deo 79 za prikaz informacija je konfigurisan sa većim brojem ispusta 79a (79a1 i 79a2) koji se prostiru u suštinski vertikalnom pravcu u odnosu na površinu 74b prirubnice 74, i žlebova 79b koji su formirani između ispusta 79a. U ovom načinu ostvarivanja, prstenasto rebro 95 izrađeno od donjeg elementa oblika zida podignuto je na prvom obimu C1. Prvi deo 79 za prikaz informacija formiran je na (gornjoj površini) prstenastom rebru 95. Ispust 79a je izveden od zaštitnog tela (ploče) suštinski pravougaonog oblika koje nije propustljivo, i ima visinu (visina od gornje površine prstenastog rebra 95 do vrha ispusta 79a) i debljinu od nekoliko mm. Dva ispusta 79a1 i 79a2 formirana su u približno istom obliku.

[0094] Između jednog prvog dela 79 za prikaz informacija i susednog drugog prvog dela 79 za prikaz informacija izvedeni su delovi 80 sa međuprostorom (80a, 80b, 80c i 80d) i služe kao otvor kada se prirubnica 74 posmatra iz bočnog pravca (sa strane), to jest, kada se posmatra iz pravca ortogonalnog na centar vratila glavčine 73. Dubina dela 80 sa međuprostorom formira se suštinski tako da je jednaka visini ispusta 79a. U ovom načinu ostvarivanja, ispusti 79a i žlebovi 79b respektivno su obrazovani u istom obliku. Međutim, oblik može da se menja po potrebi u slučaju gde je informacioni obrazac za identifikaciju žice povećan. Na primer, širine ispusta 79a i žleba 79b u obimnom pravcu mogu međusobno da se razlikuju. Visine ispusta 79a i dubine žlebova 79b mogu međusobno da se razlikuju.

[0095] Ispust 79a je isturen iz gornje površine visokog prstenastog rebra 95 u gornjem primeru.

Prstenasto rebro 95 ima prstenastu ploču konfigurisanu neprekidnom površinom zida, i povećava čvrstoću prirubnice 74 da bi se sprečila deformacija prirubnice 74. Međutim, ispust 79a može da izviruje od površine 74b prirubnice 74 bez izvođenja prstenastog rebra 95.

[0096] Drugi deo 82 za prikaz informacija je konfigurisan sa većim brojem ispusta 82a (82a1 i 82a2) koji se prostiru suštinski u vertikalnom pravcu u odnosu na površinu 74b prirubnice 74, i većim brojem žlebova (otvora) 82b (82b1, 82b2 i 82b3) koji su formirani između i sa obe strane susednih ispusta 82a. U ovom načinu ostvarivanja, prstenasto rebro 96 izvedeno od elementa oblika zida izdiže se duž drugog obima C2. Drugi deo 82 za prikaz informacija je jednodelno formiran u gornjoj površini prstenastog rebra 96.

[0097] Ispust 82a je izveden od zaštitnog tela (ploče) suštinski pravougaonog oblika koje nije propustljivo (tj., nije propustljivo za svetlost), i ima visinu (visina od donje površine žleba 82b do vrha) i debljinu od nekoliko mm. Dva ispusta 82a1 i 82a2 formirana su u približno istom obliku, i smeštena sa unapred određenim razmakom. Deo koji se razlikuje od drugih delova 82A, 82B, 82C i 82D za prikaz informacija prstenastog rebra 96 formira zaštitna tela 83 (83A, 83B, 83C i 83D) koja nisu propustljiva zidnom površinom formiranom od ostalog dela prstenastog rebra 96 koje ima istu visinu kao ispust 82.

[0098] Budući da je žleb 82b formiran u drugom delu 82 za prikaz informacija isecanjem prstenastog rebra 96 od gornje površine u obliku proreza, gornja površina ispusta 82a konfigurisana je tako da je suštinski u ravni sa gornjom površinom prstenastog rebra 96.

[0099] Gornja površina ispusta 79a formirana u gornjoj površini prstenastog rebra 95 i gornja površina prstenastog rebra 96 konfigurisane su da budu suštinski u ravni jedna s drugom u odnosu na površinu 74b prirubnice 74. Prema tome, visine ispusta 79a i ispusta 82a su jednake (visina prstenastog rebra 96).

[0100] Oblici prstenastih rebara 95 i 96 nisu ograničeni na one u načinu ostvarivanja.

[0101] Prstenasto rebro 96 je takođe prstenasti istureni deo (deo ploče) konfigurisan neprekidnom površinom zida slično prstenastom rebru 95, i formirano je jednodelno sa prirubnicom 74. Prema tome, prstenasto rebro 96 je formirano zajedno sa prstenastim rebrom 95, tako da čvrstoća prirubnice 74 može dalje da se poveća.

[0102] Na površini 74b prirubnice 74, formiran je prstenasti žleb 88 koji je kružni, udubljeni deo u centru koncentrično u odnosu na glavčinu 73. Osim toga, prstenasti ispupčeni deo 87 oblikovan je tako da okružuje prstenasti žleb 88. Prstenasti žleb 88 i ispupčeni deo 87 obrtno su nošeni telom mašine za vezivanje armaturnih šipki, takođe služe kao ojačavajući materijal prirubnice 74, i imaju funkciju da povećaju čvrstoću kalema 70 zajedno sa prstenastim rebrima 95 i 96.

[0103] Fig.40 je dijagram sa objašnjenjem za opis rasporeda prvog dela 79 za prikaz informacija i drugog dela 82 za prikaz informacija na površini 74b prirubnice 74. Na Fig.40, ispusti 79a i 82a ilustrovani su šrafiranjem radi jasnoće u rasporedu ispusta 79a i žleba 79b prvog dela 79 za prikaz informacija i ispusta 82a i žleba 82b drugog dela 82 za prikaz informacija. Kao što je prikazano na Fig.40, četiri prva dela 79 za prikaz informacija smeštena su u jednakim razmacima na prvom obimu C1. Četiri druga dela 82 za prikaz informacija smeštena su u jednakim razmacima na drugom obimu C2. Međutim, ne postoji potreba da prvi i drugi delovi 79 i 82 za prikaz informacija budu smešteni u jednakim razmacima. Prvi i drugi delovi 79 i 82 za prikaz informacija mogu biti smešteni približno duž prvog obima C1 i drugog obima C2, ali nije nužno da se potpuno podudaraju sa odgovarajućim obimima C1 i C2.

[0104] Prvi delovi 79 za prikaz informacija izvedeni su jedan za drugim oko centra vratila glavčine 73 u regionima svaki (ugaoni raspon od 90 stepeni oko centra vratila glavčine 73), dobijenim deljenjem površine 74b prirubnice 74 u četvrtine.

[0105] Prvi deo 79 za prikaz informacija smešten između susedna dva druga dela 82 za prikaz informacija oko centra vratila glavčine 73. Drugim rečima, prvi deo 79 za prikaz informacija smešten je u regionu A koji je ugaoni opseg između produžetka segmenta linije koji povezuje kraj jednog drugog dela 82 za prikaz informacija i centar vratila glavčine 73, i produžetka segmenta linije koji povezuje kraj idućeg drugog dela 82 za prikaz informacija i centar vratila glavčine 73.

2

[0106] Prema tome, četiri prva dela 79 za prikaz informacija raspoređena su na prvom obimu C1, i uopšte se ne preklapaju sa drugim delom 82 za prikaz informacija u radijalnom pravcu površine 74b prirubnice 74.

[0107] Drugi delovi 82 za prikaz informacija izvedeni su jedan za drugim u regionu podeljenom na četvrtine za 90°. Drugim rečima, drugi deo 82 za prikaz informacija smešten je u regionu B koji je ugaoni opseg između oba unutrašnja kraja susedna dva prva dela 79 za prikaz informacija i centra vratila glavčine 73.

[0108] Region B je deo 80 sa međuprostorom (deo sa međuprostorom u njemu) koji nije obezbeđen prvim delom 79 za prikaz informacija. Prema tome, četiri druga dela 82 za prikaz informacija izvedena su na drugom obimu C2 kako se ne bi potpuno preklapala sa prvim delom 79 za prikaz informacija u radijalnom pravcu površine 74b prirubnice 74. Drugim rečima, prvi i drugi delovi za prikaz informacija su pomereni, najmanje delimično, u obimnom pravcu.

[0109] Kao što je prethodno opisano, na površini 74b prirubnice 74 obezbeđeni su prvi deo 79 za prikaz informacija na svakih 90° i drugi deo 82 za prikaz informacija koji je smešten u delu 80 sa međuprostorom između susednih prvih delova 79 za prikaz informacija. Prema tome, u kalemu 70 formiran je skup informacija na svakih 90° koji može vizuelno da potvrdi i prvi deo 79 za prikaz informacija i drugi deo 82 za prikaz informacija čak i kada se posmatra sa bilo koje strane. Određenije, obezbeđene su četiri informacije kao što su skup prvih delova 79A i 79B za prikaz informacija i drugog dela 82B za prikaz informacija, skup prvih delova 79B i 79C za prikaz informacija i drugog dela 82C za prikaz informacija, skup prvih delova 79C i 79D za prikaz informacija i drugog dela 82D za prikaz informacija, i skup prvih delova 79D i 79A za prikaz informacija i drugog dela 82A za prikaz informacija. Odgovarajući skupovi informacija mogu se vizuelno potvrditi gotovo po celoj prirubnici 74, tako da se može identifikovati kalem 70.

[0110] Fig.38 je aksonometrijski prikaz kalema 70 kada se posmatra od prirubnice 75 naspram gore opisanoj prirubnici 74 gde je obezbeđen deo za prikaz informacija.

[0111] Prirubnica 75 je formirana u obliku diska. U centru površine 75b izvedeni su prstenasti žleb 90 koji je kružni žleb formiran na položaju koji odgovara spoljašnjem obodnom delu glavčine 73 i koncentrično u odnosu na glavčinu 73, i prstenasto prvo istureno rebro 91 formirano tako da okružuje prstenasti žleb 90. Obezbeđen je veći broj drugih isturenih rebara 92 koji se radijalno prostiru ka spolja u radijalnom pravcu od prvog isturenog rebra 91, i prstenasto treće istureno rebro 93 koje je povezano sa drugim isturenim rebrom 92 i oblikovano duž spoljašnje obodne ivice površine prirubnice 75.

[0112] Prstenasti žleb 90 i prvo istureno rebro 91 služe kao delovi koji su obrtno nošeni telom mašine za vezivanje armaturnih šipki. Pomoću prvog, drugog, trećeg isturenog rebra 91, 92 i 93 povećana je čvrstoća prirubnice 75 tako da se sprečava deformacija.

2

[0113] U ovom načinu ostvarivanja dat je opis primera u kojem su izvedena dva prstenasta isturena rebra 91 i 93. Međutim, broj prstenastih isturenih rebara nije ograničen na dva, već može biti tri ili više. Rebro može da se formira u bilo kom drugom obliku uključujući radijalno istureno rebro 92 sve dok je ista funkcija ispoljena.

[0114] Na površini 75b prirubnice 75 obezbeđen je veći broj malih ispusta 89 duž trećeg obima C3 formiranog koncentrično u odnosu na glavčinu 73 i ima testerasti oblik formiran u približno pravouglom trouglu kada se prirubnica 75 posmatra iz bočnog pravca. U ovom načinu ostvarivanja, osam malih ispusta 89, svaki, izvedeni su u jednakim razmacima između osam drugih isturenih rebara 92 smeštenih u jednakim razmacima.

[0115] Mali ispust 89 se koristi za sprečavanje kalema 70 da se suprotno obrće. Određenije, kada je kalem 70 smešten u montažnoj komori 106 tela mašine za vezivanje armaturnih šipki opisanog ovde, kandža (zaporni mehanizam) obezbeđena u montažnoj komori spreže se sa delom koji odgovara suprotnoj strani malog ispusta 89. Budući da je mali ispust 89 formiran u približno pravouglom trouglu, kalem 70 se obrće u smeru naznačenom uglom obrazovanim između nagnute strane i susedne strane malog ispusta 89. Međutim, obrtanje kalema je regulisano u smeru koji odgovara suprotnoj strani gde je kandža spregnuta sa malim ispustom 89.

[0116] Smer naznačen uglom obrazovanim između nagnute strane i susedne strane malog ispusta 89 formiranog u približno pravouglom trouglu je konfigurisan da se uskladi sa smerom u kom se žica namotana na kalem 70 izvlači (smer prednjeg kraja žice). Drugim rečima, suprotan smer malog ispusta 89 i smer obrtanja kalema 70 su konfigurisani da budu jednaki. Prema tome, kada se posmatra mali ispust 89 može se potvrditi smer izvlačenja žice (to jest, smer obrtanja kalema 70).

[0117] Budući da kalem 70 ima slične funkcije kao gore opisani kalem 1, rad i efekat su takođe suštinski jednaki.

[0118] Na primer, budući da su delovi 79 i 82 za prikaz informacija raspoređeni na površini 74b prirubnice 74, mnogo više informacija može da bude obezbeđeno u odnosu na slučaj u kom je deo za prikaz informacija smešten unutar glavčine 73 sa ograničenim područjem. Budući da su delovi 79 i 82 za prikaz informacija raspoređeni na različitim obimima C1 i C2 površine 74b prirubnice 74, površina 74b prirubnice 74 efikasno se koristi, tako da može da se obezbedi mnogo više informacija.

[0119] Brojevi i položaji ispusta 79a i 82a i žlebova 79b i 82b mogu da se koriste kao informacije za identifikovanje vrsta žice.

[0120] Kalem 70 je konfigurisan tako da su prvi deo 79 za prikaz informacija i drugi deo 82 za prikaz informacija raspoređeni na takav način da se ne preklapaju u radijalnom pravcu površine 74b prirubnice 74. Opseg bez preklapanja koji je između kraja prvog dela 79 za prikaz informacija i kraja drugog dela 82 za prikaz informacija (drugim rečima, opseg gde su regioni A i B preklopljeni na Fig.40) je veći u odnosu na onaj kod gore opisanog kalema 1. Prema tome, količina informacija prvog dela za prikaz informacija i

2

drugog dela za prikaz informacija je ista kao kod kalema 1. Kada se prirubnica 74 posmatra iz bočnog pravca, razlika se lako pravi u poređenju sa slučajem kalema 1 kada su prvi deo 79 za prikaz informacija i drugi deo 82 za prikaz informacija vizuelno potvrđeni diskriminisanim istovremeno. Delovi 79 i 82 za prikaz informacija formirani su da izviruju iz površine 74b prirubnice 74. Prema tome, rukovalac može jednostavno da vizuelno potvrdi oblik (na primer, brojeve i položaje ispusta 79a i 82a i žlebova 79b i 82b) delova 79 i 82 za prikaz informacija u odnosu na slučaj gde su informacije instalirane unutar glavčine 73. Na ovaj način, vrsta žice se lako identifikuje od strane posmatrača.

[0121] U kalemu 70 prema ovom načinu ostvarivanja, delovi 79 i 82 za prikaz informacija izvedeni su na dva obima C1 i C2. Može biti obezbeđeno dva ili više takvih obima na kojima su izvedeni delovi 79 i 82 za prikaz informacija. U ovom slučaju, mnogo više informacija može da bude obezbeđeno na površini 74b prirubnice 74. Kada su delovi 79 i 82 za prikaz informacija povećani u radijalnom pravcu površine 74b prirubnice 74, cela čvrstoća prirubnice 74 može biti povećana srazmerno tome. Drugim rečima, povećani delovi za prikaz informacija (delovi za prikaz informacija koji se razlikuju od delova 79 i 82 za prikaz informacija) takođe efikasno služe kao ojačavajući element prirubnice 74.

[0122] U kalemu 70 prema ovom načinu ostvarivanja, prvi deo 79 za prikaz informacija i drugi deo 82 za prikaz informacija raspoređeni su na različitim prečnicima i izvedeni tako da se ne preklapaju u radijalnom pravcu. Međutim, prvi deo 79 za prikaz informacija i drugi deo 82 za prikaz informacija mogu se delimično preklapati sve dok ispusti 79a i 82a i žlebovi 79b i 82b prvog i drugog dela 79 i 82 za prikaz informacija mogu da se identifikuju istovremeno.

[0123] Prema tome, postoji slučaj gde je ceo prvi deo 79 za prikaz informacija smešten u regionu A (vidi Fig.40) tako da se uopšte ne preklapa sa drugim delom 82 za prikaz informacija, i slučaj gde je najveći deo prvog dela 79 za prikaz informacija smešten u regionu A, i njegov se deo ispustom iz regiona A može preklopiti sa drugim delom 82 za prikaz informacija.

[0124] Slično tome, postoji slučaj gde je ceo drugi deo 82 za prikaz informacija smešten u regionu B (vidi Fig.40) tako da se uopšte ne preklapa sa prvim delom 79 za prikaz informacija, i slučaj gde je najveći deo drugog dela 82 za prikaz informacija smešten u regionu B, i njegov se deo ispustom iz regiona B može preklopiti sa prvim delom 79 za prikaz informacija.

[0125] Prvi obim C1 je izveden na unutrašnjoj strani udaljen za nekoliko mm od spoljašnje obodne ivice prirubnice 74 (unutrašnja strana u radijalnom pravcu ka centru vratila), ali nije nužno ograničen na to. Na primer, prvi obim može biti smešten suštinski na spoljašnjoj obodnoj ivici prirubnice 74. U ovom slučaju, prvi deo 79 za prikaz informacija biće smešten suštinski duž spoljašnje obodne ivice površine 74b prirubnice 74. Međutim, kada je prvi deo 79 za prikaz informacija smešten sa unutrašnje strane od spoljašnje obodne ivice prirubnice 74 kao što je opisano u ovom načinu ostvarivanja, prvi deo 79 za prikaz informacija može biti zaštićen spoljašnjom obodnom ivicom prirubnice 74 čak i u slučaju gde je došlo do udarca kalema 70 tokom transporta ili zbog pada na primer.

2

[0126] Gore opisan kalem 70 je konfigurisan tako da se prvi i drugi delovi 79 i 82 za prikaz informacija mogu vizuelno potvrditi radi identifikovanja vrste žice. Kalem 70 je konfigurisan tako da se prvi i drugi delovi 79 i 82 za prikaz informacija mogu vizuelno potvrditi iz bočnog pravca čak i u složenom stanju. Prema tome, kalem ima karakteristiku da može da se identifikuje vrsta žice čak i kad je složen.

[0127] Glavne manipulacije, efekti i karakteristike kalema 70 prema ovom gore opisanom načinu ostvarivanja slične su onima odgovarajućeg načina ostvarivanja opisanog gore.

(Sedmi način ostvarivanja)

[0128] U nastavku će biti opisan kalem 200 prema nekom drugom načinu ostvarivanja.

[0129] Fig.41 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 200 namotanog jednostrukom žicom W1 kada se posmatra od prirubnice 201. Fig.42 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 200 namotanog jednostrukom žicom W1 kada se posmatra od druge prirubnice 202.

[0130] Pored toga, Fig.43 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda kalema 200a namotanog duplom žicom W2 kada se posmatra od prirubnice 201. Kalem 200a prikazan na Fig.43 ima istu konstrukciju kao kalem 200 osim drugog dela 220' za prikaz informacija (220A', 220B', 220C i 220D').

[0131] Kalem 200 uključuje cilindričnu glavčinu 205 koja uključuje deo 204 za namotavanje na koji se namotava žica prikazana na Fig.45, i par prirubnica 201 i 202 koje uključuju sučeljene površine 201a i 202a koje su okrenute jedna prema drugoj sa delom 204 za namotavanje umetnutim između njih sa obe strane u aksijalnom pravcu glavčine 205.

[0132] Glavčina 205 koja služi kao deo 204 za namotavanje konfigurisana je tako da su zajedno namotane jednostruka žica W1 i dupla žica W2 za izvlačenje većeg broja jednostrukih žica.

[0133] Glavčina 205 ima strukturu dvostrukog cilindra, i uključuje cilindrični prolazni otvor 206 oblikovan u njoj koncentrično u odnosu na glavčinu 205. Okvir koji je opisan u nastavku sadržan je u prolaznom otvoru 206 da bi se prvi deo za namotavanje žice pričvrstio za kalem 200.

[0134] Osnovne strukture, materijali, modifikacije i poboljšanja kalema 200 su slični onima kod prethodnih načina ostvarivanja.

[0135] U prirubnici 201 od prirubnica 201 i 202 izvedenih tako da su okrenute jedna ka drugoj, prvi deo 210 za prikaz informacija i drugi deo 220 za prikaz informacija formirani su u površini 201b radi identifikovanja vrste žice.

[0136] Prvi deo 210 za prikaz informacija ima isti oblik kao onaj kod šestog načina ostvarivanja. Ponovo dajući objašnjenje, prvi delovi 210 za prikaz informacija su smešteni u jednakim razmacima na četiri mesta 210A, 210B, 210C i 210D na crtežu duž prvog obima C100 oko centra vratila glavčine 205.

[0137] Drugi deo 220 za prikaz informacija ima oblik koji se malo razlikuje od onog iz prethodnih načina ostvarivanja. Drugi deo 220 za prikaz informacija smešten je u jednakim razmacima na četiri mesta

2

220A, 220B, 220C i 220D na crtežu duž drugog obima C200 koji ima manji prečnik od prvog obima C100 (to jest, smešteni na unutrašnjoj strani prvog obima C100.

[0138] Prvi deo 210 za prikaz informacija smešten u jednakim razmacima na četiri mesta konfigurisan je sa dva ispusta 210a (210a1 i 210a2) koji se prostiru u suštinski vertikalnom pravcu u odnosu na površinu 201b prirubnice 201, i žlebom 210b koji je obrazovan između ispusta 210a1 i ispusta 210a2.

[0139] U ovom načinu ostvarivanja, godišnje rebro 211 izrađeno od donjeg elementa oblika zida podignuto je na prvom obimu C100, i prvi deo 210 za prikaz informacija je formiran na (gornjoj površini) godišnjem rebru 211. Ispust 210a je izveden od zaštitnog tela (ploče) suštinski pravougaonog oblika koje nije propustljivo, i ima visinu (visina od gornje površine godišnjeg rebra 211 do vrha ispusta 210a) i debljinu od nekoliko mm. Dva ispusta 210a1 i 210a2 formirana su u suštinski istom obliku.

[0140] Između jednog prvog dela 210 za prikaz informacija i susednog drugog prvog dela 210 za prikaz informacija obezbeđeni su delovi 212 sa međuprostorom (212a, 212b, 212c i 212d) koji služe kao otvor kada se prirubnica 201 posmatra iz bočnog pravca (sa strane), to jest, kada se posmatra iz pravca ortogonalnog na centar vratila glavčine 205.

[0141] Dubina dela 212 sa međuprostorom obrazovana je suštinski tako da je jednaka visini ispusta 210a. U ovom načinu ostvarivanja, oblik ispusta 210a i žlebova 210b može se promeniti po potrebi u slučaju gde je informacioni obrazac za identifikaciju žice povećan. Na primer, širine ispusta 210a i žleba 210b u obimnom pravcu mogu međusobno da se razlikuju. Visine ispusta 210a i dubine žlebova 210b mogu međusobno da se razlikuju.

[0142] Ispust 210a izviruje iz gornje površine visokog prstenastog rebra 211 u gornjem primeru.

Prstenasto rebro 211 ima prstenasti ispupčeni deo (ploča) konfigurisan neprekidnom površinom zida, i povećava čvrstoću prirubnice 201 radi sprečavanja deformacije prirubnice 201. Ispust 210a može da izviruje iz površine 201b prirubnice 201 bez obezbeđivanja takvog prstenastog rebra 211.

[0143] Drugi deo 220 za prikaz informacija je konfigurisan sa dva žleba (otvora) 220b1 i 220b2 koji se obrazuju sa obe strane ispusta 220a koji se prostire u suštinski vertikalnom pravcu u odnosu na površinu 201b prirubnice 201.

[0144] U slučaju kalema 200a prikazanog na Fig.43, drugi deo 220 za prikaz informacija (220A', 220B', 220C' i 220D') konfigurisan je sa tri žleba sa dva ispusta između njih.

[0145] U ovom načinu ostvarivanja, godišnje rebro 221 izvedeno od elementa oblika zida podignuto je duž drugog obima C200, i jednodelno formirano sa drugim delom 220 za prikaz informacija urezivanjem gornje površine godišnjeg rebra 221.

[0146] Ispust 220a je izveden od zaštitnog tela (ploče) suštinski pravougaonog oblika koje nije propustljivo, i ima visinu (visina od donje površine žlebova 220b1 i 220b2 do vrha) i debljinu od nekoliko mm.

[0147] Delovi koji se razlikuju od drugih delova 220A, 220B, 220C i 220D za prikaz informacija godišnjeg rebra 221 konfigurisani su sa zaštitnim telima 222A, 222B, 222C i 222D koja nisu propustljiva površinom zida obrazovanom od preostalog dela godišnjeg rebra 221.

[0148] Budući da su žlebovi 220b1 i 220b2 formirani u drugom delu 220 za prikaz informacija isecanjem prstenastog rebra 221 iz gornje površine u obliku proreza, gornja površina ispusta 220a je konfigurisana tako da je suštinski u ravni sa gornjom površinom prstenastog rebra 221.

[0149] Dalje, gornja površina ispusta 210a formiranog u gornjoj površini prstenastog rebra 221 i gornja površina prstenastog rebra 211 su konfigurisane da budu suštinski u ravni jedna sa drugom u odnosu na površinu 201b prirubnice 201. Prema tome, visine ispusta 210a i ispusta 220a su jednake (visina prstenastog rebra 221).

[0150] Oblici prstenastih rebara 211 i 221 nisu ograničeni na one u načinu ostvarivanja.

[0151] Prstenasto rebro 221 je takođe prstenasti istureni deo (deo ploče) konfigurisan neprekidnom površinom zida slično prstenastom rebru 211, i formirano jednodelno sa prirubnicom 201. Prema tome, prstenasto rebro 221 je formirano zajedno sa prstenastim rebrom 211, tako da čvrstoća prirubnice 201 može dalje da se poveća.

[0152] Na površini 201b prirubnice 201, formiran je prstenasti žleb 230 koji je kružni udubljeni deo u centru koncentrično u odnosu na glavčinu 205. Osim toga, prstenasti ispupčeni deo 231 oblikovan je tako da okružuje prstenasti žleb 230. Prstenasti žleb 230 i ispupčeni deo 231 obrtno su nošeni telom mašine za vezivanje armaturnih šipki, takođe služe kao ojačavajući materijal prirubnice 201, i imaju funkciju da povećaju čvrstoću kalema 200 zajedno sa prstenastim rebrima 211 i 221.

[0153] Fig.42 je aksonometrijski prikaz kalema 200 kada se posmatra od prirubnice 202 koja je okrenuta ka prirubnici 201 koja je izvedena u delu za prikaz informacija.

[0154] Prirubnica 202 je formirana u obliku diska. U centru površine 202b obezbeđeni su prstenasti žleb 232 koji je kružni žleb formiran na položaju koji odgovara spoljašnjem obodnom delu glavčine 205 i koncentrično u odnosu na glavčinu 205, i prstenasto prvo istureno rebro 233 formirano tako da okružuje prstenasti žleb 232. Obezbeđen je veći broj drugih isturenih rebara 234 koji se radijalno prostiru ka spolja u radijalnom pravcu od prvog isturenog rebra 233, i prstenasto treće istureno rebro 235 koje je povezano sa drugim isturenim rebrom 234. Osim toga, godišnje četvrto istureno rebro 236 izvedeno je duž spoljašnje obodne ivice površine prirubnice 202.

[0155] Godišnji žleb 232 i prvo istureno rebro 233 služe kao delovi koji su obrtno nošeni telom mašine za vezivanje armaturnih šipki. Pomoću prvog do četvrtog isturenog rebra 233, 234, 235 i 236 povećana je čvrstoća prirubnice 202 da bi se sprečila deformacija.

[0156] U ovom načinu ostvarivanja, godišnja isturena rebra (233, 235 i 236) prikazana su kao primer, a broj godišnjih isturenih rebara nije ograničen na ovaj primer. Rebro može biti izvedeno u bilo kom drugom obliku uključujući radijalno istureno rebro (234) sve dok ima istu funkciju.

1

[0157] Na površini 202b prirubnice 202 obezbeđeno je osam malih ispusta 237 duž trećeg obima C300 formiranog koncentrično u odnosu na glavčinu 205 i ima testerasti oblik formiran u približno pravouglom trouglu kada se prirubnica 202 posmatra iz bočnog pravca.

[0158] Mali ispust 237 se koristi da bi se sprečilo suprotno obrtanje kalema 200. Određenije, kada je kalem 200 smešten u montažnoj komori 106 tela mašine za vezivanje armaturnih šipki, kandža (zaporni mehanizam) obezbeđena u montažnoj komori spregnuta je sa delom koji odgovara suprotnoj strani malog ispusta 237. Budući da je mali ispust 237 formiran u približno pravouglom trouglu, kalem 200 se obrće u smeru naznačenom uglom formiranim između nagnute strane i susedne strane malog ispusta 237. Međutim, obrtanje kalema je regulisano u smeru koji odgovara suprotnoj strani gde je kandža spregnuta sa malim ispustom 237.

[0159] Smer naznačen uglom obrazovanim između nagnute strane i susedne strane malog ispusta 237 formiranog u približno pravouglom trouglu je konfigurisan da se uskladi sa smerom u kom se žica namotana na kalem 200 izvlači (smer prednjeg kraja žice). Drugim rečima, suprotni smer malog ispusta 237 i smer obrtanja kalema 200 su konfigurisani da budu isti. Prema tome, kada se posmatra mali ispust 237, smer izvlačenja žice (to jest, smer obrtanja kalema 200) može se potvrditi.

[0160] Budući da kalem 200 ima slične funkcije kao prethodno opisan kalem 1, rad i efekat su takođe suštinski jednaki.

[0161] Na primer, budući da su delovi 210 i 220 za prikaz informacija raspoređeni na površini 201b prirubnice 201, mnogo više informacija može da bude obezbeđeno u odnosu na slučaj gde je deo za prikaz informacija smešten unutar glavčine 205 sa ograničenim područjem. Budući da su delovi 210 i 220 za prikaz informacija smešteni na različitim obimima C100 i C200 površine 201b prirubnice 201, površina 201b prirubnice 201 efikasno se koristi, tako da mnogo više informacija može da bude obezbeđeno.

[0162] Brojevi i položaji ispusta 210a i 220a i žlebovi 210b i 220b mogu da se koriste kao informacije za identifikovanje vrsta žice pored materijala i prečnika žice kao što je kalem 200 na kom je jednostruka žica W1 namotana sa dva žleba drugog dela 220 za prikaz informacija kao što je prikazano na Fig.41 i kalem 200a na kom je dupla žica W2 namotana sa tri žleba drugog dela 220' za prikaz informacija kao što je prikazano na Fig.43. Delovi 210 i 220 za prikaz informacija formirani su tako da izviruju iz površine 201b prirubnice 201. Prema tome, rukovaocu je jednostavno da vizuelno potvrdi oblik (na primer, brojeve i položaje ispusta 210a i 220a i žlebova 210b i 220b) delova 210 i 220 za prikaz informacija u odnosu na slučaj gde su informacije instalirane unutar glavčine 205. Na ovaj način jednostavno se identifikuje vrsta žice od strane posmatrača.

[0163] U kalemu 200 prema ovom načinu ostvarivanja, delovi 210 i 220 za prikaz informacija izvedeni su na dva obima C100 i C200. Može biti obezbeđeno dva ili više takva obima na kojima su izvedeni delovi 210 i 220 za prikaz informacija. U ovom slučaju, mnogo više informacija može da bude obezbeđeno na površini 201b prirubnice 201. Kada su delovi 210 i 220 za prikaz informacija povećani u radijalnom

2

pravcu površine 201b prirubnice 201, srazmerno tome može se povećati cela čvrstoća prirubnice 201. Drugim rečima, povećani delovi za prikaz informacija (delovi za prikaz informacija koji se razlikuju od delova 210 i 220 za prikaz informacija) takođe efikasno služe kao ojačavajući element prirubnice 201.

[0164] Prethodno opisan kalem 200 je konfigurisan tako da se prvi i drugi delovi 210 i 220 za prikaz informacija mogu vizuelno potvrditi radi identifikovanja vrste žice. Kalem 200 je konfigurisan tako da se prvi i drugi delovi 210 i 220 za prikaz informacija mogu vizuelno potvrditi iz bočnog pravca čak i u složenom stanju. Prema tome, kalem ima karakteristiku da se vrsta žice može identifikovati čak i kada je sastavljen.

[0165] Osnovne funkcije, efekti i karakteristike kalema 200 prema ovom prethodno opisanom načinu ostvarivanja su identične ili suštinski identične onima prethodnog prvog do šestog načina ostvarivanja.

[0166] Fig.44 je aksonometrijski prikaz spoljašnjeg izgleda koji prikazuje stanje gde je jednostruka žica W1 spregnuta sa kukom 203 za žicu formiranom u prirubnici 202.

[0167] Kuka 203 za žicu je formirana urezom koji je formiran u spoljašnjim perifernim prirubnicama 201 da bi se pričvrstio kraj žice W1 koja se namotava.

[0168] Kuka 203 za žicu je izvedena od dva udubljena dela 240a i 240b formirana tako da su okrenuti ka centru od obodne ivice prirubnice 201, i isturenog dela 241 koji je obezbeđen između dva udubljena dela 240a i 240b. Kraj žice W1 za namotavanje prolazi u udubljeni deo 240a, ide preko isturenog dela 241, i zatim prolazi u udubljeni deo 240b tako da se pričvrsti.

[0169] U delu isturenog dela 241 u blizinu udubljenog dela 240a u koji žica W1 prvo prolazi, kosa površina 242 obezbeđena je u pravcu od centra isturenog dela 241 do dna udubljenog dela 240a. Kosa površina 242 ima funkciju uvođenja žice W1 ka udubljenom delu 240a kada se žica W1 namotava na udubljeni deo 240a dok se izvlači žica W1. Takvim uvođenjem kose površine 242, žica W1 se može pričvrstiti, a da ne dođe do labavog namotavanja žice oko glavčine 205.

[0170] Fig.45 je dijagram sa objašnjenjem kalema 200 kada se posmatra od bočne površine. Kao što je prikazano na tom crtežu, okvir 245 je obezbeđen u glavčini 205. Okvir 245 je element koji drži kraj žice W1 kada započne namotavanje žice W1 oko glavčine 205.

[0171] Okvir 245 je pričvršćen u prostoru od otvora 246 izvedenog u cilindričnom zidu koji formira glavčinu 205, ka centru glavčine 205 kroz dva spojna dela 247a i 247b. Okvir 245 uključuje mali otvor 248 u centru kroz koji se umeće žica W1, i žica W1 se drži da bi se izvukla kada se kraj žice W1 namotava u obliku namotaja drugim uređajem nakon umetanja žice W1.

[0172] Fig.46 je dijagram koji prikazuje kalem 200 u stanju gde je okvir 245 pričvršćen za glavčinu 205 kada se posmatra od prirubnice 202, dok je Fig.47 uvećan prikaz dela A označenog na Fig.46.

[0173] Nakon namotavanja žice W1 oko glavčine 205, spojni delovi 247a i 247b seku se drugim uređajem.

[0174] Fig.48 prikazuje kalem 200 u stanju gde su spojni delovi 247a i 247b isečeni kada se posmatra od prirubnice 202, i Fig.49 prikazuje uvećan prikaz dela B označenog na Fig.47.

[0175] Spojni delovi 247a i 247b odvojeni su od glavčine 205 izrezanim delovima 248a i 248b. Okvir 245 od kog su spojni delovi 247a i 247b odsečeni ulazi u stanje u kom se drži žicom W1 namotanom oko glavčine 205, i ostaje u glavčini 205 dok se sva namotana žica W1 ne izvuče.

[0176] U slučaju kada se istroši žica W1 namotana u mašini za vezivanje, okvir 245 se takođe izvlači u smeru izvlačenja žice kada se žica W1 izvuče mašinom za vezivanje. Istovremeno se i okvir 245 povlači žicom W1 i odvaja od kalema 200. Međutim, istureni deo 249 formiran u okviru 245 povlači se ka unutrašnjoj obodnoj ivici otvora 246, i odvajanje okvira 245 je temporalno otežano.

[0177] S druge strane, kada se držanje okvira 245 podesi, okvir 245 se može ukloniti iz otvora 246 kao što je prikazano na Fig.50. U kalemu 200, nakon uklanjanja okvira 245, otvor 246 iz kog je uklonjen okvir 245 ostaje u bočnoj površini glavčine 205 kao što je prikazano na Fig.51.

[0178] Kao što je prethodno opisano, okvir 245 je konfigurisan da bi se uklonio radi odvajanja kalema 200 i 200a i metalnih žica W1 i W2. Takvim odvajanjem, smolni elementi i elementi koji sadrže metal mogu se odlagati odvojeno.

[0179] Osnovne funkcije, efekti i karakteristike kalema 200 i 200a prema ovom prethodno opisanom načinu ostvarivanja slične su onima odgovarajućih načina ostvarivanja opisanih gore.

[0180] U prvom do sedmom načinu ostvarivanja, koji su gore opisani, žlebovi 9b, 12b, 79b, 82b, 210b, 210 i 220b i kružni otvori 61b i 63b prvih i drugih delova 9, 12, 79, 82, 210 i 220 za prikaz informacija u odgovarajućim načinima ostvarivanja formiraju se kao prostori. Međutim, predmetni prostor može se takođe formirati kao telo koje propušta svetlost (na primer, proziran element ili poluproziran element) obrazovan od materijala koji propušta svetlost. Ovde, materijal koji propušta svetlost uključuje plastični materijal ili film. Plastika se može obezbediti njenim ugrađivanjem ili umetanjem, ili se film može obezbediti njegovim pričvršćivanjem. Prstenasti zid podignut na prvim i drugim obimima C1, C2, C100 i C200 može biti konfigurisan materijalom koji propušta svetlost. Delovi (zidne površine) koje odgovaraju konveksnom delu i zaštitna tela 9a, 12a, 79a, 82a i 210a mogu biti konfigurisana pričvršćivanjem zaštitnog tela koje blokira svetlost ili oblaganjem zaštitnog elementa. U slučaju gde su žlebovi 9b, 12b, 79b, 82b, 210b, 220b1 i 220b2 i kružni otvori 61b i 63b formirani u prstenastim rebrima 25, 26, 95, 96, 211 i 221 i prstenasti zidovi 62 i 64 ispunjeni prozirnim elementom ili poluprozirnim elementom, čvrstoća prstenastih rebara 25, 26, 95, 96, 211 i 221 i prstenastih zidova 62 i 64 može da se poveća. Prema tome, čvrstoća prirubnice 4 može da se poveća.

[0181] U prvom do sedmom načinu ostvarivanja, prvi i drugi delovi 9,12,79 i 82 za prikaz informacija su konfigurisani ispustima 9a, 12a, 79a, 82a, 210a i 220a i žlebovima 9b, 12b, 79b i 82b ili zidovima 61a i 63a i kružnim otvorima 61b i 63b. Oblici prvih i drugih delova 9, 12, 79 i 82 za prikaz informacija nisu ograničeni na gornje oblike sve dok se može vrsta žice identifikovati.

4

[0182] Odgovarajući načini ostvarivanja mogu se implementirati u različitim kombinacijama. Ovaj pronalazak nije ograničen na prethodne načine ostvarivanja, i mogu se izvesti različite izmene u dizajnu unutar obima neodstupajući od patentnih zahteva.

Industrijska primenljivost

[0183] Ovaj pronalazak je primenljiv na kalem za žicu korišćenu u mašini za vezivanje armature.

Lista pozivnih oznaka

[0184]

1: kalem

2: deo za namotavanje

3: glavčina

4: prirubnica

5: prirubnica

9: deo za prikaz informacija (prvi deo za prikaz informacija)

9a: ispust

9b: žleb

10: deo sa međuprostorom

12: deo za prikaz informacija (drugi deo za prikaz informacija)

12a: ispust

12b: žleb

13: zaštitno telo

15: cilindrični deo

16: zubi

17: ispupčeni deo

18: godišnji žleb

19: mali ispust

20: godišnji žleb

21: prvo istureno rebro

22: drugo istureno rebro

23: treće istureno rebro

24: otvor

25: godišnje rebro

26: godišnje rebro

: godišnji zid

0: telo za snabdevanje žicom

2: mašina za vezivanje armaturnih šipki

: kalem

: jedinica za prikaz informacija (prvi deo za prikaz informacija) a: ispust

b: žleb

: deo sa međuprostorom

: deo za prikaz informacija (drugi deo za prikaz informacija) a: ispust

b: žleb

0: telo za snabdevanje žicom

: kalem

: deo za prikaz informacija (prvi deo za prikaz informacija) a: ispust

b: žleb

: deo sa međuprostorom

: deo za prikaz informacija (drugi deo za prikaz informacija) a: ispust

b: žleb

0: telo za snabdevanje žicom

: kalem

: deo za prikaz informacija (prvi deo za prikaz informacija) a: ispust

b: žleb

: deo sa međuprostorom

: deo za prikaz informacija (drugi deo za prikaz informacija) a: ispust

b: žleb

0: telo za snabdevanje žicom

: kalem

: deo za prikaz informacija (prvi deo za prikaz informacija) a: deo zidne površine (ispust)

b: kružni otvor (žleb (prorez))

Claims

62a: dugi otvor (prorez) 63: deo za prikaz informacija (drugi deo za prikaz informacija) 63a: deo zidne površine (ispust) 63b: kružni otvor (žleb (prorez)) 160: telodiam za snabdevanje žicom Patentni zahtevi

1. Kalem (1, 30, 40, 50, 60, 70, 200) koji obuhvata:

glavčinu (3, 73, 205) koja uključuje deo (2, 72, 204) za namotavanje na koji se može namotati žica;

prvu i drugu prirubnicu (4, 5, 74, 75, 201, 202) koje su razmaknute u aksijalnom pravcu duž glavčine, i koje uključuju sučeljene površine između kojih je umetnut deo za namotavanje; prvi deo (9, 31, 41, 51, 61, 79, 210) za prikaz informacija koji je isturen iz površine nasuprot sučeljenoj površini prve prirubnice (4, 74, 201), pri čemu je prvi deo za prikaz informacija smešten na prvom obimu radijalno udaljenom od centra vratila glavčine;

drugi deo (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija koji je isturen iz površine prve prirubnice (4, 74, 201) i koji je smešten na drugom obimu koji ima manji prečnik od pomenutog prvog obima;

pri čemu je, u odnosu na krug određen pomenutim prvim obimom, prvi deo (9, 31, 41, 51, 61, 79, 210) za prikaz informacija smešten u prvom isečku pomenutog kruga, dok je najmanje deo pomenutog drugog dela (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija smešten u drugom isečku pomenutog kruga,

pri čemu je drugi isečak pomenutog kruga susedan pomenutom prvom isečku pomenutog kruga i ne preklapa se sa njim,

naznačen time, što

je više prvih delova (9, 31, 41, 51, 61, 79, 210) za prikaz informacija redom smešteno u okviru većeg broja prvih isečaka pomenutog kruga, dok je više drugih delova (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija najmanje delimično smešteno u okviru većeg broja drugih isečaka pomenutog kruga, a gde su pomenuti prvi isečci i pomenuti drugi isečci naizmenično izvedeni po pomenutom prvom obimu.

2. Kalem prema zahtevu 1, kod kojeg je pomenuti drugi deo (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija u potpunosti pozicioniran sa pomenutim drugim isečkom.

3. Kalem prema zahtevu 1, kod kojeg svaki od pomenutih prvih delova (9,31,41,51,61,79,210) za prikaz informacija uključuje deo koji blokira svetlost i deo koji propušta svetlost; i

kod kojeg svaki od pomenutih drugih delova (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija uključuje deo koji blokira svetlost i deo koji propušta svetlost.

4. Kalem prema zahtevu 3, kod kojeg se zid prostire duž pomenutog prvog obima, i

kod kojeg svaki od prvih delova (9, 31, 41, 51, 61, 79, 210) za prikaz informacija uključuje deo pomenutog zida i najmanje jedan otvor koji se prostire kroz pomenuti deo pomenutog zida, i kod kojeg se izduženi otvor prostire kroz pomenuti zid u svakom od pomenutih drugih isečaka.

5. Kalem prema zahtevu 3, kod kojeg svaki od pomenutih prvih delova (9, 31, 41, 51, 61, 79, 210) za prikaz informacija uključuje najmanje dva ispusta (9a, 31a, 41a, 51a, 61a, 79a, 210a) i žleb (9b, 31b, 41b, 51b, 61b, 79b, 210b) između susednih ispusta, pri čemu ispusti obezbeđuju delove koji blokiraju svetlost, a žleb obezbeđuje deo koji propušta svetlost.

6. Kalem prema zahtevu 1,

kod kojeg prvi deo (9, 31, 41, 51, 61, 79, 210) za prikaz informacija obuhvata:

prvi deo zida sa najmanje jednim prvim otvorom koji se prostire kroz njega; ili

najmanje dva prva ispusta (9a, 31a, 41a, 51a, 61a, 79a, 210a) sa prvim žlebom (9b, 31b, 41b, 51b, 61b, 79b, 210b) između susednih prvih ispusta;

pri čemu drugi deo (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija obuhvata:

drugi deo zida sa najmanje jednim drugim otvorom koji se prostire kroz njega; ili najmanje dva druga ispusta (12a, 33a, 43a, 53a, 63a, 82a, 220a) sa drugim žlebom (12b, 33b, 43b, 53b, 63b, 82b, 220b) između susednih drugih ispusta.

7. Kalem prema zahtevu 1, kod kojeg prvi deo (9, 31, 41, 51, 61, 79, 210) za prikaz informacija uključuje najmanje dva prva ispusta (9a, 31a, 41a, 51a, 61a, 79a, 210a) i prvi žleb (9b, 31b, 41b, 51b, 61b, 79b, 210b) između pomenuta najmanje dva prva ispusta; i

kod kojeg drugi deo (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija uključuje najmanje dva druga ispusta (12a, 33a, 43a, 53a, 63a, 82a, 220a) i drugi žleb (12b, 33b, 43b, 53b, 63b, 82b, 220b) između pomenuta najmanje dva druga ispusta, a pri čemu su pomenuta najmanje dva druga ispusta izvedena u okviru pomenutog drugog isečka.

8. Kalem prema zahtevu 7, koji dalje uključuje žicu namotanu oko pomenutog dela za namotavanje.

9. Veći broj kalema prema zahtevu 8, pri čemu je svaki kalem (1, 30, 40, 50, 60, 70, 200) konfigurisan tako da se sastavlja sa drugim kalemima iz većeg broja kalema, i gde je, u složenom položaju većeg broja kalema, drugi deo (12, 33, 43, 53, 63, 82, 220) za prikaz informacija svakog kalema vidljiv iz bočnog pravca ortogonalnog na ose pomenutih kalema.