RS62680B1 - Uređaj za elektroterapiju - Google Patents

Description

Opis

Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj za elektroterapiju koji se primenjuje na živo tkivo, pri čemu je navedena elektroterapija umerena dijatermija proizvedena radiofrekventnim (RF) električnim strujama koje se primenjuju pomoću kontaktnih elektroda. Konkretno, navedena elektroterapija se izvodi na neurološki aktivnim vaskularizovanim tačkama na pacijentu.

Neurološki aktivne vaskularizovane tačke se odnose na deo vezivnog tkiva u hipodermu koji prenosi žilne i nervne elemente kože. 42% neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka se nalaze na nervima ili veoma blizu njih. Druge se nalaze na glavnim krvnim sudovima ili veoma blizu njih (18% na arterijama i 40% na venama). Navedeni krvni sudovi su okruženi malim nervnim snopovima koji formiraju vaskularne nerve. Osobine ovih nervnih snopova, koji se nalaze ispod neurološki aktivne vaskularizovane tačke, su različite: kožni snopovi (koji su čisto senzorni ili senzorni i simpatički), vaskularni snopovi (mešavina simpatičkih i senzornih) ili mišićni snopovi (kombinacija senzornih i motoričkih).

Proizvodnja aferentnog uticaja na periferne nerve je bitna za kontrolu bola sa električnim strujama; pogodno mesto za primenu struje je mesto gde kožni nerv prodire u fasciju. Slično se može reći i za motoričke tačke, koje imaju zajedničku anatomsku karakteristiku da su tačke kroz koje nerv prodire u mišić.

Postoji mnogo uređaja za dijatermiju. Dijatermija je tehnika koja koristi visokofrekventne struje (manje od 100 kHz) koje se primenjuju pomoću elektrode da bi se proizvelo lokalno zagrevanje ćelijskih tkiva određenih delova tela pogođenih bolovima, na primer. Navedeni uređaji za dijatermiju dovode do zagrevanja tkiva, ali ne proizvode elektrostimulaciju.

Uopšteno govoreći, oprema za dijatermiju povećava temperaturu unutrašnjih tkiva tako što propušta struje koje mogu biti jačine do 3A.

Neki uređaji za dijatermiju koriste struje koje su kontrolisane modulacijom širine impulsa (PWM), i u ovom slučaju se mogu koristiti jače struje.

pomoću dva načina: indukovane struje (elektrode koje nisu u kontaktu sa tkivom) ili konduktovane struje (elektrode u kontaktu sa tkivom). Za razliku od uređaja za transakutnu električnu stimulaciju nerava (ili TENS), uređaji za elektroterapiju koji funkcionišu sa RF strujama jačim od 100 kHz, kao što je oprema za dijatermiju, ne proizvode elektrostimulaciju nerava. Uopšteno govoreći, frekvencija signala primenjenog u metodi beskontaktnog spajanja mora biti daleko veća od frekvencije signala primenjenog u metodi kontaktne sprege, pri čemu su navedene frekvencije, u stvari, preko 100 kHz. Dalji detalji o efektima električne struje na ljudima i životinjama su već regulisani standardima IEC 60479.

U dijatermiji, provodne struje se primenjuju dve elektrode u kontaktu sa živim tkivom kako bi se proizveo protok električne struje koja prolazi kroz tkivo. Zbog električne impedanse navedenog tkiva, električna struja koja cirkuliše kroz tkivo izaziva porast njegove temperature kroz Džulov efekat.

Za razliku od konvencionalne upotrebe opreme za dijatermiju koja zbog veoma jake primenjene struje generalno zahteva stalno kretanje aktivne elektrode na lečenom tkivu, tretman neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka se sprovodi pomoću električnih struja od približno nekoliko miliampera nekoliko minuta i sa aktivnom elektrodom statičnom u kontaktu sa neurološki aktivnom vaskularizovanom tačkom.

Sadašnji primeri opreme za dijatermiju imaju aktivnu elektrodu i povratnu elektrodu, kao što je otkriveno na primer u patentima ES 287964 i EP 0893 140.

Ovi uređaji su namenjeni za terapijski tretman definisanih zahvaćenih zona. Jedna od razlika između ovih uređaja i uređaja u ovom pronalasku je funkcionalnos koju predmetni pronalazak prikazuje, za istovremeni tretman više zona sa mogućnošću korišćenja različitih parametara za napon, struju i/ili frekvenciju, na primer, na svakoj zoni.

Slično rešenje je otkriveno u dokumentu US 20080015572 za tretman akupunkturnih tačaka u kojima su aktivne elektrode igle. Sa ovom konfiguracijom, terapeut ni u kom slučaju ne može da izabere električnu struju za lečenje svake neurološki aktivne vaskularizovane tačke, pošto je svaka igla povezana na isti generator.

Dokumenti ES1030072 i ES2304272 prikazuju određene realizacije dijatermijskih uređaja koji se sastoje od parova elektroda povezanih sa nezavisnim generatorima. Međutim, tretman za svaku od neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka. Ovo ne samo da bi izazvalo poteškoće u pozicioniranju aktivne elektrode na svakoj neurološki aktivnoj vaskularizovanoj tački, već bi takođe trebalo da se precizno odredi mesto gde bi svaka povratna elektroda trebalo da bude postavljena.

Budući da je jedinstvena, svaka neurološki aktivna vaskularizovana tačka mora biti tretirana strujom koja ima amplitudu koja je nezavisna od drugih. Stoga je jedan od problema koje treba rešiti ovim pronalaskom kako da se tretiraju različite neurološki aktivne vaskularizovane tačke sa jednim uređajem.

Dokument US2002/0082653 prikazuje pejsmejker. Navedeni pejsmejkeri su klasifikovani u industrijskom sektoru kao „elektromedicinski aparati” kako bi se pomenuti pejsmejkeri razlikovali od „aparata za elektroterapiju”. Pejsmejkeri su mali elektronski uređaji koji diskontinuirano i ritmično (koristeći bipolarne elektrode) pobuđuju srce koje nije u stanju da se redovno kontrahuje, a elektrode se nalaze u srcu. Bipolarne elektrode funkcionišu istovremeno kao anoda i katoda i ugrađene su u jednu fizičku jedinicu na jednoj lokaciji.

Dokument US2003/139781 A1 prikazuje metodu za određivanje relativnog položaja i orijentacije elektroda na neurostimulacionom elektrodnom kateteru ili kateterima koje se koriste sa sistemom za neurostimulaciju.

Dokument US2010/152817 A1 prikazuje uređaj za primenu impulsa na pacijenta. Dokument WO2013/059158 A1 oktriva uređaj za stimulaciju mišića

Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj koji pruža umerenu dijatermijsku terapiju pomoću najmanje dve aktivne elektrode i jedne povratne elektrode, sa mogućnošću praćenja i/ili variranja amplitude, frekvencije i faze svakog od generatora povezanih na svaki od generatora. aktivne elektrode..

Poželjno je da povratne elektrode budu jedna ploča u obliku prstena, takođe poznate kao neutralne elektrode u kojima povratna ploča omogućava da se joni vrate na aktivnu elektrodu.

Poželjno je da aktivne elektrode imaju površinu u obliku diska da bi se nanele na površinu kože, mada je moguće i da aktivne elektrode budu u obliku igle koje prodiru u tkivo kože.

elektroda, koja je pogodna za površinsko i vaskularizovano tkivo i otporna elektroda, koja je pogodna za debelo, masno i fibrotično tkivo. Poželjno je da aktivne elektrode provode elektrode bez izolacionog sloja.

Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj za elektroterapiju koji sadrži:

- više aktivnih elektroda;

- povratne elektrode; i

- veći broj generatora napona, gde je svaki spojen na aktivnu elektrodu;

u kome svaki uređaj sadrži regulator generatora napona koji ima sredstva za praćenje i/ili variranje napona koji se dovodi na svaku od aktivnih elektroda nezavisno prema zahtevu 1.

U posebnoj realizaciji predmetnog pronalaska, kontrolor sadrži sredstva za praćenje i/ili variranje faze i/ili frekvencije napona koji se dovodi na svaku od aktivnih elektroda, kao i napona.

Poželjno je da maksimalne vrednosti koje ovaj elektroterapijski uređaj dostiže za svaki od strujnih izlaza generatora su: struja od 300 mA RMS, napon od 70 V RMS i/ili električna snaga od 50 W.

Dalje, poželjno je da izlazni signal svakog generatora bude sinusoidan sa harmonijskim izobličenjem manjim od 50 % i sa frekvencijom između 100 kHz i 2 MHz.

Štaviše, da bi moglo da se nadgleda i/ili menja svaki od izlaza generatora pojedinačno, kontrolor može biti digitalni kontrolor koji se sastoji od mikrokontrolora ili mikroprocesora. U drugim oblicima, kontrolor može biti programabilno logičko kolo iz redova onih poznatih u prethodnoj tehnici, kao što je polje programabilnih kapija (FPGA) ili složeni programabilni logički uređaj (CPLD).

U posebnim realizacijama predmetnog pronalaska, kontrolor može biti analogno kolo.

Da bi se uređaju dala veća fleksibilnost, najmanje jedna od elektroda može da sadrži komutator koji prebacuje aktivnu elektrodu sa prve pozicije koja je povezana sa izlazom generatora u drugu poziciju koja je povezana sa povratnom elektrodom. Dakle, u prvoj poziciji, elektroda bi bila aktivna elektroda, a u drugoj poziciji bi elektroda i dalje bila konfigurisana kao povratna elektroda.

Još poželjnije je da najmanje jedna od elektroda sadrži senzor temperature.

Poželjno je da uređaj sadrži jednu povratnu elektrodu.

Konkretno, aktivne elektrode obuhvataju sredstva za povezivanje sa pacijentom, pri čemu navedena sredstva mogu biti , na primer, sredstva za lepljenje ili sredstva za usisavanje.

Radi boljeg razumevanja predmetnog pronalaska, prateći crteži pokazuju jednu realizaciju uređaja kao primer, ali bez ograničenja.

Slika 1 je električna shema jednog ostvarenja uređaja prema ovom pronalasku.

Slika 2 je električna shema druge realizacije uređaja prema ovom pronalasku sa dve aktivne elektrode.

Slika 3 je električni dijagram treće varijante uređaja prema ovom pronalasku sa tri aktivne elektrode.

Slika 4 je dijagram toka metode praćenja i/ili variranja kontrolora generatora signala. Slika 5 prikazuje, kao primer, neke od neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka ljudskog tela.

Slika 1 je dijagram uređaja. Navedeni uređaj ima četiri aktivne elektrode -21-, -22-, -23-, -24-i jednu povratnu elektrodu -20-.

Za snabdevanje strujom aktivnih elektroda -21-, -22-, -23-, -24-, uređaj se sastoji od više nezavisnih generatora napona -211-, -221-, -231-, -241- koji se mogu pojedinačno regulisati a kontroliše ih kontrolor -2-. Dalje, moguće je rasporediti pojačaivači -212-, -222-, -232-, -242-na izlazu navedenih generatora u nekim realizacijama predmetno pronalaska.

Pored toga, navedeni kontrolor -2- sadrži kontrolna sredstva koja omogućavaju da se prati i/ili menja frekvencija, faza i amplituda izlaznog signala svakog od generatora. Navedeno praćenje i/ili varijacija izlaznih signala generatora može se izvršiti korišćenjem analognih upravljačkih kola (pomoću operacionih pojačala ili slično) ili digitalnih upravljačkih kola (kao što su između ostalih mikroprocesori, mikrokontrolori, FPGA, CPLD).

Dalje, za izbor parametara tretmana koji će se sprovesti, obezbeđena su sredstva za prikupljanje podataka -1-. Navedena sredstva za prikupljanje podataka mogu biti analogna (na primer, potenciometri) ili digitalna sredstva (kao što su prekidači, ekrani osetljivi na dodir, itd.).

Za optimalno funkcionisanje kontrolora -2-, mora se imati pravo merenje struje koja cirkuliše kroz svaku aktivnu elektrodu. Predmetni pronalazak prikazuje raspored uređaja za merenje struje u tačkama -201-, -202-, -203-, -204- na izlazu pojačivača ili generatora u zavisnosti od konfiguracije uređaja.

Pošto su neurološki aktivne vaskularizovane tačke fiksne, aktivne elektrode -21-, -22-, -23-, -24- moraju biti u kontaktu sa tkivom i ostati fiksirane tokom terapije. Shodno tome, pomenute elektrode mogu biti lepljivog, usisnog ili ekvivalentnog tipa, a njihova aktivna površina je poželjno da bude metalna.

Štaviše, pomenuti raspored fiksnih elektroda sugeriše obezbeđivanje sredstava da se ograniči električna energija tako što se ograničava struja i/ili maksimalni napon koji je primenjen u svakoj tački kako se ne bi oštetila tkiva prekomernim porastom temperature.

U poželjnoj realizaciji, oblast aktivne elektrode treba da bude slična oblasti neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka tako da maksimalna električna struja koju odabere terapeut prolazi kroz neurološki aktivnu vaskularizovanu tačku. Utvrđeno je da je idealna površina aktivne elektrode za lečenje neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka najviše 2 cm<2>.

Da bi se smanjila impedansa između aktivnih elektroda i povratne elektrode, najmanje jedna od aktivnih elektroda -21-, -22-, -23-, -24- može biti komutirana da bi se pretvorila u povratnu elektrodu. Ovo se postiže rasporedom komutatora -210-, -220-, -230-, -240- za izbor da li je aktivna elektroda povezana sa generatorom napona (i samim tim da deluje kao aktivna elektroda) ili sa povratnom elektrodom (da deluje kao povratna elektroda) .

Pored toga, svaka elektroda može imati senzor temperature (koji nije prikazan) za praćenje temperature elektrode ili kože.

U posebnoj realizaciji, kao što se može videti na sl.1, sl.2 i sl.3, uređaj sadrži jednu povratnu elektrodu -20-.

Slika 2 prikazuje model električne impedanse koji simulira ostvarenje predmetnog pronalaska koji se sastoji od dve aktivne elektrode. Na ovoj slici, može se videti upotreba prvog generatora -251- napona povezanog sa prvom aktivnom elektrodom -25- i drugog generatora -261- napona - -. - -zatvara strujni krug.

Jedan od problema koji se mora rešiti u ovom pronalasku je da, kao što se može videti na slici, ljudsko tkivo daje serijski otpor -250-, -260- na izlazu svake elektrode -25-, -26- koje bi omogućilo lako računanje napona koji treba da se primeni na svaku elektrodu da bi se dobila određena struja kroz tkivo; međutim, postoji zajednički otpor -253- (koji je inherentan tkivu) što znači da se izlazna struja elektroda -25-, -26- nalazi u zajedničkoj tački -252- uzrokujući da izlazne struje ometaju jedna druge.

Moguće rešenje bi bilo da se napravi uređaj za merenje struje koja cirkuliše kroz svaku od elektroda -25-, -26- i modifikuje napon najmanje jednog od generatora iterativno dok se ne dobije potrebna struja na svakoj od elektroda -25-, -26-. Ova modifikacija napona se može izvršiti automatskim sredstvima ili ručno na svakom od generatora -251-, -261-.

Na primer, na slici 2 potrebna struja (I-250-) koja struji kroz elektrodu -25- iznosi 20 mA i struja (I-260) kroz elektrodu -26- treba da iznosi 30 mA. Impedansa tkiva na 448 kHz je u osnovi otporna i njihov aktivni deo se stoga može zanemariti. Primer vrednosti ekvivalentnih impedansi može biti:

Impedansa na otporu prve serije -250-:

Z-250-= 300 ohm

Impedansa na otporu druge serije -260-:

Z-260-= 600 ohm

Impedansa na zajedničkom otporu -253-:

Z-253-= 500 ohm

Naponi neophodni za RF generatore -251-, i -261-za I-250-treba da iznose 20 mA i za I-260-treba da iznose 30 mA i njihove vrednosti su:

Napon na prvom generatoru -251-: V-251-= 31 V

Napon na drugom generatoru -261-: V-261-= 43 V

a naponom u zajedničkom režimu (u tački -253-) od: V-253-= 25 V

U ovom primeru, pošto je zajednička impedansa -253- relativno visoka, to dovodi do toga da su i ulazni naponi visoki.

- -,-251--250, ako se primeni samo elektroda -26- za I-260-= 30 mA, napon V-261-bi bio 33 V; manje od 31 V i 43 V kada se obe elektrode primenjuju zajedno.

Međutim, nije uvek moguće smanjiti vrednost zajedničke impedanse jer navedena impedansa zavisi od sastava tkiva i položaja elektroda.

Efekat zajedničke impedanse znači da struja svake elektrode zavisi od struja drugih elektroda. Ovaj problem se može bolje razumeti ako se pozovemo na prethodni primer u kome je prikazan pojednostavljeni primer sa dva RF generatora povezana na dve aktivne elektrode. U ovom slučaju važi:

Struje I-250-i I-260-zavise od zajedničkog napona V-253-, što pak zavisi od vrednosti struja I-250-i I-260-.

Ako je na primer fiksiran I-250-, sa povećanjem I-260-, zajednički napon V-253-će se povećati, i to će dovesti do smanjenja napona između krajeva impedanse Z-250-smanjujući vrednost sadašnje I-250-. Ako se napon V-251-poveća da bi kompenzovao ovaj pad, zajednički napon V-

253-će se povećati na isti način, smanjujući vrednost I-260-.

Drugi primer koji dodatno pogoršava ovaj problem je kada se povratna elektroda nalazi na jednom od ekstremiteta pacijenta, na primer na ruci ili nozi; u ovom slučaju zajednička impedansa Z-253-može biti na maksimumu. Rezultat je da bi neke neurološki aktivne vaskularizovane tačke bile preterano tretirane, a kod drugih bi postojao deficit.

Jedini način da se izbegne ova zavisnost je da zajednička impedansa Z-253-gde se sabiru struje I-250-i I-260-tako da zajedno teže nuli.

Alternativa predložena ovim pronalaskom za smanjenje zajedničkog napona je modifikovanje faze struja elektroda, tako da one imaju tendenciju da ponište jedna drugu izazivajući smanjenje napona na zajedničkoj impedansi Z-253-. U ovom slučaju bismo takođe imali:

Ako je na primer napon V-261-van faze za 180° u odnosu na fazu V-251-sa ϕ1, = 0° i ϕ2=180°, za iste parametre I-250-, I-260-, Z-250-, Z-260-i Z-253-, prikazanih u prethodnom primeru, struje I-250-, I-260-će ostati, smanjujući vrednost zajedničkog napona V-253-.

Potrebni naponi su:

i

sa zajedničkim naponom V-253-= 5 V∠180°.

U ovom primeru je prikazana varijacija faze od 180°, ali to može biti bilo koja druga faza između 0° i 6180°. U pomenutoj fazi signala, napon u zajedničkom modu se smanjuje, pa se stoga niži naponi mogu primeniti da bi se postigla ista terapeutska struja na neurološki aktivnim vaskularizovanim tačkama. Shodno tome, smanjuje se i električna snaga koju rasipaju tkiva koja se ne leče, jer cilj nije dubinsko lečenje kao u dubokoj dijatermiji, već tretman blizu neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka, koje se nalaze u hipodermu.

U realizaciji kao što je prikazano na slici 3, u kojoj postoje tri aktivne elektrode -27-, -28-, -29-svaka povezana sa nezavisnim generatorom -271-, -281-, -291- postoji više varijabli za kontrolu, pošto postoji serijski otpor -272-, -282-, -292- za svaku od elektroda -27-, -28-, -29-

1

- -, - - - -, - -ometaju pomenuti iterativni proces na svakom od generatora da bi se dobila potrebna struja kroz svaku neurološki aktivnu vaskularizovanu tačku.

Ovaj pojednostavljeni električni model može se popeti do realizacija u kojima postoji više od tri elektrode, imajući u vidu da se između elektroda pojavljuju nove zajedničke impedanse. Sa ovim pronalaskom, dvanaest neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka, na primer, mogu da se tretiraju istovremeno i stoga je neophodno posedovati kontrolor koji podešava napon, fazu i frekvenciju svakog RF generatora, tako da struja koju odabere terapeut cirkuliše kroz svaku aktivnu. elektrodu.

Dijagram toka predloženog kontrolora je prikazan na slici 4. Parametri -400- tretmana se biraju u pomenutom kontroloru, mere se impedanse na izlazu svake elektrode -401- i, kada kontrolor ima vrednost navedenih parametara na raspolaganju, pokreće se generator -402- (ili grupu generatora) kako bi se na izlazu postigla potrebna struja tretmana na svakoj elektrodi. Ovo se dešava za sve izlaze.

Zatim se vrši drugo merenje -403- struje na svakom od izlaza. Ako je izmerena struja za svaku od elektroda (dozvoljavajući izvesnu toleranciju, poželjno 10 %) manja od potrebne struje -404- napon iz generatora -406- mora da se poveća, ako je veći, mora da se vidi da li je izlazna struja veća od potrebne struje -405- (dozvoljena je izvesna tolerancija).

Ako je struja jača od potrebne struje, napon generatora -407- mora da se smanji. Kada se izvrše promene na generatorima (ako je potrebno) pravi se pauza -408- da se stabilizuju merenja napona i struje.

Nakon ove pauze vrši se merenje izlaznih napona -409-. Ako je izlazni napon veći od maksimalno dozvoljenog napona (ili mu je blizu) napon generatora mora biti smanjen i faza signala -410- modifikovana. Dakle, modifikacija faze omogućava jače struje, uključujući primenu nižeg napona jer se signali naizmenične struje sabiraju.

Kada se postigne potrebna struja na elektrodi, proces prelazi na sledeći kanal -411-, koji odgovara sledećoj elektrodi.

Nakon prelaska na sledeći kanal, kontrolor pita da li tretman -412- treba da se nastavi i, ako je potvrdan, vrši drugo merenje struje -409- i nastavlja proces. Ako stigne signal za prekid lečenja, svi generatori -413- se deaktiviraju.

Slika 5 prikazuje primer neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka lociranih na ljudskom telu -500-. Pronalazači predmetnog pronalaska su locirali preko hiljadu neurološki aktivnih vaskularizovanih tačaka kod ljudi; međutim, da damo primer, prikazane su neurološki aktivne vaskularizovane tačke koje se nalaze na ramenu -501-, na prednjem delu lakta -502- i ispod kolena -503-.

Iako je pronalazak opisan u odnosu na poželjne realizacije, pomenuta ostvarenja ne treba smatrati ograničavajućim pronalazak, što će biti definisano najširim tumačenjem zahteva datih u daljem tekstu.

Claims (18)

1. Uređaj za elektroterapiju koji sadrži:

- veći broj aktivnih elektroda;

- povratnu elektrodu; i

- veći broj generatora napona, gde je svaki spojen na aktivnu elektrodu;

dati uređaj koji sadrži regulator generatora napona koji ima sredstva za nadgledanje i/ili menjanje napona koji se dovodi na svaku od aktivnih elektroda nezavisno; naznačen time, što se napon u zajedničkom režimu na zajedničkom otporu smanjuje modifikacijom faze struja elektroda ili modifikacijom napona najmanje jednog od generatora iterativno dok se ne dobije potrebna struja na svakoj od elektroda.

2. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što regulator generatora napona sadrži sredstva za praćenje i/ili menjanje faze napona koji se dovodi na svaku od aktivnih elektroda. .

3. Uređaj prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, naznačen time, što regulator generatora napona sadrži sredstva za praćenje i/ili variranje frekvencije napona koji se dovodi na svaku od aktivnih elektroda.

4. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se kroz svaku od aktivnih elektroda najviše provodi struja od 300 mA RMS.

5. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što za svaki od naponskih izlaza napona generatora postoji najviše napon od 70 V RMS.

6. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što svaki od izlaza generatora napona ima maksimalnu električnu snagu od 50 W.

7. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što su signali generisani od strane generatora napona sinusoidni signali, sa harmonijskom distorzijom manjom od 50%.

8. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što su signali generisani od strane generatora napona signali sa frekvencijom između 100 kHz i 2 MHz.

9. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što kontrolor generatora napona sadrži mikrokontrolor.

10. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što kontrolor generatora napona sadrži mikroprocesor.

11. Uređaj prema bilo kom od zahteva od 1 do 8, naznačen time, što kontrolor generatora napona sadrži programabilno logičko kolo.

12. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što je kontrolor generatora napona analogno kolo.

13. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što najmanje jedna od elektroda sadrži komutator koji prebacuje aktivnu elektrodu sa prve pozicije koja je povezana sa izlazom generatora napona u drugu poziciju koja je povezana sa povratnom elektrodom.

14. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što najmanje jedna od aktivnih elektroda sadrži senzor temperature.

15. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što aktivne elektrode sadrže sredstva za povezivanje sa pacijentom.

16. Uređaj prema zahtevu 15, naznačen time, što data sredstva za povezivanje sa pacijentom su sredstva za lepljenje.

17. Uređaj prema zahtevu 15, naznačen time, što data sredstva za povezivanje sa pacijentom su sredstva za usisavanje.

18. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 17, naznačen time, što dati uređaj sadrži samo jednu povratnu elektrodu.