RS60134B1 - Modulatori aktivnosti komplementa - Google Patents

Description

OPIS

UPUĆIVANJE NA POVEZANE PRIJAVE

[0001] Ova prijava zahteva prioritet od američke privremene prijave patenta br.62/268,360 pod nazivom Modulatori aktivnosti komplementa podnete 16. decembra 2015. godine; američke privremene prijave patenta br.62/331,320 pod nazivom Modulatori aktivnosti komplementa podnete 3. maja 2016. godine; i američke privremene prijave patenta br.62/347,486 pod nazivom Modulatori aktivnosti komplementa podnete 8. juna, 2016.

LISTA SEKVENCI

[0002] Ova prijava sadrži listu sekvenci koja je elektronski podneta u ASCII formatu. Pomenuta ASCII kopija, napravljena 7. decembra 2016. godine, nosi naziv 2011_1009PCT_SL.txt i ima 1,099 bajtova.

OBLAST OVOG PRONALASKA

[0003] Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja, uključujući polipeptide, koja su korisna kao modulatori aktivnosti komplementa. Ovde su takođe obezbeđeni postupci primene ovih modulatora kao terapeutskih preparata.

POZADINA OVOG PRONALASKA

[0004] Imuni odgovor kičmenjaka sastoji se od adaptivnih i urođenih komponenti imuniteta. Dok je adaptivni imuni odgovor selektivan za određene patogene i sporo daje odgovor, komponente urođenog imunog odgovora prepoznaju širok spektar patogena i brzo daju odgovor nakon infekcije. Jedna takva komponenta urođenog imunog odgovora je sistem komplementa.

[0005] Sistem komplementa uključuje oko 20 cirkulišućih komponentnih proteina komplementa, sintetisanih primarno od strane jetre. Komponente ovog određenog imunog odgovora prvo su nazvane "komplement" zbog zapažanja da dopunjuju odgovor antitela u uništavanju bakterija. Ovi proteini ostaju u neaktivnom obliku pre aktivacije kao odgovor na infekciju. Aktivacija se javlja putem proteolitičkog cepanja iniciranog prepoznavanjem patogena i dovođenjem do uništenja tog patogena. U sistemu komplementa, poznata su tri takva puta, a to su klasičan put, lektinski put i alternativan put. Klasičan put se aktivira kada se IgG ili IgM molekul veže za površinu patogena. Lektinski put je iniciran mananvezujućim lektinskim proteinom koji prepoznaje ostatke šećera bakterijskog ćelijskog zida. Alternativan put ostaje aktivan na niskim nivoima u odsustvu bilo kog specifičnog stimulansa. Dok se sve tri puta razlikuju u pogledu njihovog iniciranja, sva tri puta teže cepanju komponenti C3 komplementa. C3 je cepan na dva proizvoda pod nazivom C3a i C3b. Od njih, C3b postaje kovalentno vezan za površinu patogena dok C3a dejstvuje kao difuzujući signal radi promovisanja zapaljenja i angažuje cirkulišuće imune ćelije. Površinski-povezani C3b formira kompleks sa drugim komponentama radi započinjanja kaskade reakcija među tim komponentama sistema komplementa. Zbog potrebe za površinskim vezivanjem, aktivnost komplementa ostaje lokalizovana i minimizuje destrukciju na neciljnim ćelijama.

[0006] C3b povezan sa patogenom omogućava uništavanje patogena na dva načina. Na jednom putu, C3b direktno prepoznaju fagocitne ćelije i to dovodi do zahvatanja tog patogena. Na drugom putu, C3b povezan sa patogenom inicira formiranje kompleksa membranskog napada (MAC). U prvoj fazi, C3b ulazi u komplekse sa drugim komponentama komplementa radi formiranja kompleksa C5-konvertaza. Zavisno od inicijalnog puta aktivacije komplementa, komponente ovog kompleksa se mogu razlikovati. C5-konvertaza formirana kao rezultat klasičnog puta komplementa obuhvata C4b i C2a pored C3b. Kada se formira alternativnim putem, C5-konvertaza obuhvata dve podjedinice C3b kao i jednu Bb komponentu.

[0007] Komponenta C5 komplementa se cepa bilo kojim kompleksom C5-konvertaze na C5a i C5b. C5a, prilično kao i C3a, se širi cirkulacijom i promoviše zapaljenje, dejstvujući kao hemoatraktant za zapaljenske ćelije. C5b ostaje pričvršćen za ćelijsku površinu gde izaziva formiranje MAC-a kroz međusobne reakcije sa C6, C7, C8 i C9. MAC predstavlja hidrofilnu poru koja se pruža na membrani i promoviše slobodan protok tečnosti u i iz ćelije, čime je uništava.

[0008] Značajna komponenta sveukupne imune aktivnosti je sposobnost imunog sistema da pravi razliku između sopstvenih i ne-sopstvenih ćelija. Patologija se javlja kada imuni sistem nije u stanju da napravi tu razliku. U slučaju sistema komplementa, ćelije kičmenjaka eksprimiraju proteine koji ih štite od efekata kaskade komplementa. To omogućava da su mete sistema komplementa ograničene na patogene ćelije. Mnogi poremećaji i bolesti povezani sa komplementom su povezani sa abnormalnim uništavanjem sopstvenih ćelija od strane kaskade komplementa. U jednom primeru, subjekti koji boluju od paroksizmalne noćne hemoglobinurije (PNH) ne mogu da sintetišu funkcionalne verzije komplementnih regulatornih proteina CD55 i CD59 na hematopoietičnim matičnim ćelijama. To dovodi do komplementom-posredovane hemolize i raznih nizvodnih komplikacija. Drugi poremećaji i bolesti povezani sa komplementom uključuju, ali bez ograničenja na, autoimune bolesti i poremećaje; neurološke bolesti i poremećaje; bolesti i poremećaje krvi i infektivne bolesti i poremećaje.

Eksperimentalni dokazi ukazuju da su mnogi poremećaji povezani sa komplementom ublaženi putem inhibitorne aktivnosti komplementa. Stoga, postoji potreba za kompozicijama i postupcima za selektivno blokiranje komplementom-posredovanog uništavanja ćelija da bi se lečile povezane indikacije. Ovaj pronalazak ispunjava ovu potrebu obezbeđivanjem povezanih kompozicija i postupaka.

KRATAK SADRŽAJ OVOG PRONALASKA

[0009] Ovaj pronalazak obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata polipeptid inhibitora C5 sa jezgrenom sekvencom SEQ ID NO: 1 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu taj farmaceutski prihvatljiv ekscipijens obuhvata natrijumhlorid u koncentraciji od 25 mM do 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od 10 mM do 100 mM.

[0010] Dalji apsekti ovog pronalaska su dati u zahtevima.

[0011] U nekim načinima ostvarivanja, ovo otkrivanje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja uključuje R5000 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu taj farmaceutski prihvatljiv ekscipijens uključuje natrijumhlorid u koncentraciji od oko 25 mM do oko 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od oko 10 mM do oko 100 mM. R5000 može biti prisutan u koncentraciji od oko 1 mg/mL do oko 400 mg/mL. Farmaceutska kompozicija može da uključuje pH od oko 6.5 do oko 7.5. R5000 može da se vezuje za C5 sa ravnotežnom konstantom disocijacije (KD) od oko 0.1 nM do oko 1 nM. R5000 može da blokira proizvodnju C5a nakon aktivacije alternativnog puta aktivacije komplementa. R5000 može da blokira stvaranje kompleksa membranskog napada (MAC) nakon aktivacije klasičnog puta, alternativnog puta, ili lektinskog puta aktivacije komplementa.

[0012] U nekim načinima ostvarivanja, ovo otkrivanje obezbeđuje postupak inhibiranja hemolize kod subjekta koji uključuje davanje farmaceutske kompozicije koja uključuje R5000 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu farmaceutski prihvatljiv ekscipijens uključuje natrijumhlorid u koncentraciji od oko 25 mM do oko 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od oko 10 mM do oko 100 mM. Farmaceutska kompozicija može da se daje u dozi dovoljnoj da se postignu nivoi u plazmi od R5000 od oko 0.1 µg/mL do oko 20 µg/mL Hemoliza može biti inhibrana od oko 25% do 100% posle davanja, Farmaceutska kompozicija može da se daje svakodnevno najmanje dva dana. Farmaceutska kompozicija može da se daje svakodnevno 7 dana. Farmaceutska kompozicija može da se daje svakodnevno najmanje 100 dana. Prema nekim postupcima, nisu primećena neželjena kardiovaskularna, respiratorna dejstva, i/ili dejstva na centralni nervni sistem (CNS) najmanje jedan mesec nakon davanja. Prema nekim postupcima, nisu primećene promene u srčanom ritmu i/ili arterijskom krvnom pritisku najmanje jedan mesec nakon davanja. Prema nekim postupcima, nisu primećene promene u brzini disanja, respiratornom volumenu, i/ili minutnom volumenu najmanje jedan mesec nakon davanja.

[0013] Ovo otkrivanje obezbeđuje postupak inhibiranje hemolize kod subjekta koji uključuje davanje farmaceutske kompozicije koja uključuje R5000 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu taj farmaceutski prihvatljiv ekscipijens uključuje natrijumhlorid u koncentraciji od oko 25 mM do oko 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od oko 10 mM do oko 100 mM, pri čemu ta farmaceutska kompozicija može da se daje supkutano (SC) ili intravenski (IV). Poluživot (t1/2) R5000 nivoa u plazmi subjekta može biti najmanje 4 sata. t1/2nivoa R5000 u plazmi subjekta može biti od oko 1 dana do oko 10 dana. Volumen distribucije u stanju ravnoteže od R5000 u plazmi subjekta može biti od oko 10 mL/kg do oko 200 mL/kg. Volumen distribucije u stanju ravnoteže od R5000 u plazmi subjekta može biti jednak najmanje 50% ukupne zapremine krvi. Brzina ukupnog klirensa R5000 u plazmi subjekta može biti od oko 0.04 mL/h/kg do oko 4 mL/h/kg. Tmaksod R5000 u plazmi subjekta može biti od oko 1 sata do oko 48 sati. Prisustvo merljivih količina R5000 može suštinski biti svedeno na odeljak plazme. Farmaceutska kompozicija može da se daje u dozi dovoljnoj da isporuči od oko 0.01 mg do oko 2 mg R5000 po kg mase subjekta. Od oko 50% do oko 99% C5 aktivacije kod subjekta može biti inhibirano. Farmaceutska kompozicija može da se daje u dozi dovoljnoj da isporuči od oko 0.1 mg do oko 0.4 mg R5000 po kg mase subjekta. Farmaceutska kompozicija može da se daje supkutano ili intravenski. Farmaceutska kompozicija može da se daje jednom ili više puta u toku dana. Farmaceutska kompozicija može da se daje u periodu od 7 dana. Procenat inhibicje hemolize može biti od najmanje 90% do oko 95% ili više do 3 sata nakon prvog davanja. Procenat inhibicje hemolize može biti od najmanje 90% do oko 95% ili više kako je izmereno najmanje 7 dana nakon davanja. Procenat inhibicje hemolize može biti od najmanje 90% do oko 95% ili više najmanje 4 dana posle davanja. Maksimalna inhibicija hemolize i/ili maksimalna inhibicija aktivnosti komplementa se može postići od oko 2 sata posle davanja do oko 4 sata posle davanja.

[0014] Ovo otkrivanje obezbeđuje postupak inhibiranja hemolize kod subjekta koji uključuje davanje farmaceutske kompozicije koja uključuje R5000 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu taj farmaceutski prihvatljiv ekscipijens uključuje natrijumhlorid u koncentraciji od oko 25 mM do oko 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od oko 10 mM do oko 100 mM, pri čemu se R5000 daje u dozi od 0.2 mg/kg. Hemoliza može biti ≤ 3% na 24 sata nakon poslednjeg davanja. Aktivnost komplementa može biti smanjena do od oko 1 procenta do oko 10 procenata tokom perioda od 7 dana. Aktivnost komplementa može biti ≤ 5% na 24 sata nakon poslednjeg davanja. Farmaceutska kompozicija može da se daje svakodnevno kao supkutana ili intravenska injekcija u dozi dovoljnoj da isporuči od oko 0.1 mg/dan do oko 60 mg/dan R5000 po kg mase subjekta. Maksimalna koncentracija postignuta u serumu (Cmaks) može biti od oko 0.1 µg/mL do oko 1000 µg/mL. Oblast ispod krive (AUC) može biti od oko 200 µg<∗>h/mL do oko 10,000 µg<∗>h/mL.

[0015] Ovo otkrivanje obezbeđuje postupak lečenja paroksizmalne noćne hemoglobinurije (PNH) kod subjekta kojem je potrebna koji uključuje supkutano ili intravensko davanje farmaceutske kompozicije koja uključuje R5000 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu taj farmaceutski prihvatljiv ekscipijens uključuje natrijumhlorid u koncentraciji od oko 25 mM do oko 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od oko 10 mM do oko 100 mM. Moguće je da je subjekat prethodno lečen terapeutskim sredstvom baziranom na antitelima. PNH kod subjekta može biti otporna ili može da ne daje odgovor na lečenje terapeutskim sredstvom baziranim na antitelima. Terapeutsko sredstvo bazirano na antitelima može biti ekulizumab.

[0016] U nekim načinima ostvarivanja, ovo otkrivanje obezbeđuje komplet koja uključuje farmaceutsku kompoziciju koja uključuje R5000 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu taj farmaceutski prihvatljiv ekscipijens uključuje natrijumhlorid u koncentraciji od oko 25 mM do oko 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od oko 10 mM do oko 100 mM.

[0017] U nekim slučajevima, ovo otkrivanje obezbeđuje uređaj za automatsko ubrizgavanje koje uključuje farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu taj farmaceutski prihvatljiv ekscipijens uključuje natrijumhlorid u koncentraciji od oko 25 mM do oko 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od oko 10 mM do oko 100 mM

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0018]

Fig.1 predstavlja dijagram rasipanja koji prikazuje R5000 inhibiciju C5a proizvodnje.

Fig.2 predstavlja dijagram rasipanja koji prikazuje R5000 inhibiciju stvaranja kompleksa membranskog napadača.

Fig.3 predstavlja dijagram rasipanja koji prikazuje aktivnost R5000 inhibitora u modelu makaki majmuna.

Fig.4A predstavlja dijagram rasipanja koji prikazuje farmakokinetičku i farmakodinamičku korelaciju R5000 kod mužjaka makaki majmuna nakon višestrukih supkutanih davanja na 0.21 mg/kg.

Fig.4B predstavlja dijagram rasipanja koji prikazuje farmakokinetičku i farmakodinamičku korelaciju R5000 kod mužjaka makaki majmuna nakon višestrukih supkutanih davanja na 4.2 mg/kg.

Fig.5A predstavlja grafikon koji prikazuje R5000 nivoe tokom vremena nakon supkutanog davanja pacovu ili majmunu.

Fig.5B predstavlja grafikon koji prikazuje koncentracije u plazmi tokom vremena nakon supkutanog davanja višestrukih doza pri 0.21 i 4.2 mg/kg kod majmuna.

Fig.6 predstavlja grafikon koji prikazuje predviđene R5000 koncentracije u plazmi kod čoveka koji svakodnevno prima dozu od R5000.

Fig.7 predstavlja linijski grafikon koji prikazuje koncentracije R5000 kod makaki majmuna posle prve doze u toksikološkom ispitivanju ponovljene doze.

Fig.8 predstavlja linijski grafikon koji prikazuje koncentracije R5000 kod makaki majmuna posle poslednje doze u toksikološkom ispitivanju ponovljene doze.

Fig.9A predstavlja grafikon koji prikazuje promene u procentu hemolize u odnosu na R5000 koncentraciju u ispitivanju višestrukih doza kod ljudi.

Fig.9B predstavlja grafikon koji prikazuje koncentracije R5000 u plazmi tokom vremena u ispitivanju višestrukih doza kod ljudi.

Fig.10A predstavlja grafikon koji prikazuje promene kod aktivnosti komplementa tokom vremena sa davanjem R5000 u ispitivanju višestrukih doza kod ljudi.

Fig.10B predstavlja grafikon koji prikazuje promenu aktivnosti komplementa tokom produženog vremena sa davanjem R5000 u ispitivanju višestrukih doza kod ljudi.

Fig.11A predstavlja grafikon koji prikazuje maksimalne nivoe koncentracije u plazmi dozno-zavisnog R5000 u kliničkom ispitivanju pojedinačne rastuće doze kod ljudi. Fig 11B predstavlja grafikon koji prikazuje koncentracije u plazmi tokom vremena posle davanja jedne doze R5000.

Fig.12A predstavlja grafikon koji prikazuje procenat hemolize tokom vremena posle davanja jedne doze od R5000 tokom trajanja od 4 dana kod ljudi

Fig.12B predstavlja grafikon koji prikazuje procenat CH50tokom vremena posle davanja jedne doze R5000 kod ljudi

Fig.12C predstavlja grafikon koji prikazuje procenat hemolize sa raznim dozama tokom trajanja od 28 dana kod ljudi

Fig.13 predstavlja grafikon koji prikazuje procenat aktivnost komplementa tokom vremena posle davanja jedne doze od R5000 kod ljudi

DETALJAN OPIS

I. Jedinjenja i kompozicije

[0019] Prema ovom otkrivanju, obezbeđena su jedinjenja i kompozicije koja funkcionišu tako da moduliraju aktivnost komplementa. Takva jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu da uključuju inhibitore koji blokiraju aktivnost komplementa. Kako se ovde upotrebljava, "aktivnost komplementa" uključuje aktivaciju kaskade komplementa, stvaranje proizvoda cepanja od komponente komplementa kao što je C3 ili C5, sastavljanje nizvodnih kompleksa nakon cepanja, ili bilo kog postupka ili događaja koji je deo, ili proističe iz, cepanja komponente kopmlementa, npr., C3 ili C5. Inhibitori komplementa mogu da uključuju C5 inhibitore koji blokiraju aktivnost komplementa na nivou komponente C5 komplementa. C5 inhibitori mogu da se vezuju za C5 i da sprečavaju njegovo cepanje, C5 konvertazom, u proizvode cepanja C5a i C5b. Kako se ovde upotrebljava, " komponenta C5 komplementa " ili "C5" je definisana kao kompleks koji se cepa C5 konvertazom na najmanje proizvode cepanja, C5a i C5b. "C5 inhibitori," prema ovom otkrivanju, obuhvataju bilo koje jedinjenje ili kompoziciju koja inhibira obradu ili cepanje prethodno pocepanog kompleksa komponente C5 komplementa ili proizvoda cepanja komponenta C5 komplementa.

[0020] Smatra se da inhibicija C5 cepanja sprečava sastavljanje i aktivnost citolitičkog kompleksa membranskog napada (MAC) na eritrocite s nedostatkom proteina s nedostatkom glikozilfosfatidilinozitola (GPI). Kao takvi, u nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu takođe da vezuju C5b, sprečavajući vezivanje C6 i naknadno sastavljanje C5b-9 MAC-a.

Jedinjenja bazirana na peptidima

[0021] U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju su polipeptidi. Prema ovom otkrivanju bilo koji molekul baziran na aminokiselini (prirodni ili neprirodni) može biti nazvan "polipeptid" i ovaj pojam obuhvata "peptide," "peptidomimetike," i "proteine." "Peptidi" se tradicionalno smatraju da su u opsegu veličina od oko 4 do oko 50 aminokiselina. Polipeptidi veći od oko 50 aminokiselina se generalno nazivaju "proteini."

[0022] Polipeptidi inhibitora C5 mogu biti linearni ili ciklični. Ciklični polipeptidi uključuju bilo koje polipeptide koji kao deo svoje strukture imaju jedan ili više cikličnih delova kao što je petlja i/ili unutrašnja veza. U nekim slučajevima, ciklični polipeptidi su formirani kada molekul dejstvuje kao premošćujuća grupa koji povezuje dva ili više polipeptidnih regiona. Kako se ovde upotrebljava, pojam "premošćujuća grupa" se odnosi na jednu ili više komponenti mosta formiranog između dve susedne ili ne-susedne aminokiseline, neprirodne aminokiseline ili ne-aminokiseline u polipeptidu. Premošćujuće grupe mogu biti bilo koje veličine ili kompozicije. U nekim slučajevima, premošćujuće grupe mogu da obuhvataju jednu ili više hemijskih veza između dve susedne ili ne-susedne aminokiseline, neprirodne aminokiseline, ne-aminokiselinske ostatke ili njihove kombinacije. U nekim slučajevima, takve hemijske veze mogu biti između jedne ili više funkcionalnih grupa na susednim ili ne-susednim aminokiselinama, neprirodnim aminokiselinama, ne-aminokiselinskim ostacima ili njihovim kombinacijama. Premošćujuće grupe mogu da obuhvataju amidnu (laktamsku) vezu, disulfidnu vezu, tioetarsku vezu, aromatični prsten, prsten triazola, i ugljovodonični lanac. U nekim slučajevima, premošćujuće grupe uključuju amidnu vezu između aminske funkcionalnosti i karboksilatne funkcionalnosti, od kojih je svaka prisutna u bočnom lancu aminokiseline, neprirodne aminokiselina ili neaminokiselinskog ostatka. U nekim slučajevima, aminske ili karboksilatne funkcionalnosti predstavljaju deo ne-aminokiselinog ostatka ili ostatka neprirodne aminokiseline.

[0023] Polipeptidi C5 inhibitora mogu biti ciklisani preko karboksi terminala, amino terminala, ili putem bilo koje druge odgovarajuće tačke vezivanja, kao što je, na primer, putem sumpora cisteina (npr., putem stvaranja disulfidnih veza između ostataka cisteina u sekvenci) ili bilo kog bočnog lanca aminokiselinskog ostatka. Dalje veze koje formiraju ciklične petlje mogu da uključuju, ali bez ograničenja na, malimidne veze, amidne veze, estarske veze, etarske veze, tioletarske veze, hidrazonske veze, ili acetamidne veze.

[0024] U nekim slučajevima, ciklični polipeptidi inhibitora C5 prema ovom otkrivanju su formirani pomoću laktamske grupe. Takvi ciklični polipeptidi mogu biti formirani, na primer, sintezom na Wang smoli na čvrstoj podlozi pomoću standardne Fmoc hemije. U nekim slučajevima, Fmoc-ASP(allyl)-OH i Fmoc-LYS(alloc)-OH su inkorporisani u polipeptide da bi služili kao monomeri prekursora za stvaranje laktamskog mosta.

[0025] Polipeptidi inhibitora C5 prema ovom otkrivanju mogu biti peptidomimetici. "Peptidomimetik" ili "polipeptidni mimetik" je polipeptid u kojem molekul sadrži strukturne elemente koji se mogu naći u prirodnim polipeptidima (tj., polipeptidima koji obuhvataju samo proteinogenskih aminokiselina). U nekim slučajevima, peptidomimetici su sposobni da rekapitulišu ili da imitiraju biološko dejstvo(a) prirodnog peptida. Peptidomimetik može da se razlikuje na mnogo načina od prirodnih polipeptida, na primer putem promena u kičmenoj strukturi ili putem prisustva aminokiselina koje se ne javljaju u prirodi. U nekim slučajevima, peptidomimetici mogu da uključuju aminokiseline sa bočnim lancima koje ne mogu da se nađu među poznatih 20 proteinogenskih aminokiselina; premošćujuće grupe koje nisu bazirane na polipeptidima koje su korišćene za sprovođenje ciklizacije između krajeva ili unutrašnjih delova molekula; supstitucije amidne veze grupe vodonika metilnim grupama (N-metilacija) ili drugim alkilnim grupama; zamena peptidne veze hemijskom grupom ili vezom koja je otporna na hemijska ili enzimska lečenja; modifikacije N- i C-terminala; i/ili konjugacija sa nepeptidnim proširenjem (kao što su polietilenglikol, lipidi, ugljeni hidrati, nukleozidi, nukleotidi, nukleozidne baze, razni mali molekuli, ili fosfatne ili sulfatne grupe).

[0026] Kako se ovde upotrebljava, pojam "aminokiselina" uključuje ostatke prirodnih aminokiselina kao i neprirodne aminokiseline.20 prirodnih proteinogenskih aminokiselina je identifikovano i ovde se odnosi na sledeće ili jednoslovne ili troslovne oznake: aspartinska kisele kiselina (Asp:D), izoleucin (Ile:I), treonin (Thr:T), leucin (Leu:L), serin (Ser:S), tirozin (Tyr:Y), glutaminska kiselina (Glu:E), fenilalanin (Phe:F), prolin (Pro:P), histidin (His:H), glicin (Gly:G), lizin (Lys:K), alanin (Ala:A), arginin (Arg:R), cistein (Cys:C), triptofan (Trp:W), valin (Val:V), glutamin (Gln:Q) metionin (Met:M), aspargin (Asn:N). Aminokiseline koje se prirodno javljaju postoje u svojim levorotacionim (L) stereoizomernim oblicima. Aminokiseline koje se ovde pominju su L-stereoizomeri osim tamo gde je drugačije naznačeno. Pojam "aminokiselina" takođe uključuje aminokiseline koje nose konvencionalnu amino zaštitnu grupu (npr. acetil ili benziloksikarbonil), kao i prirodne i neprirodne aminokiseline zaštićene na karboksi terminalu (npr., kao (C1-C6) alkil, fenil ili estar benzila ili amid; ili kao alfa-metilbenzil amid). Druge prigodne amino i karboksi zaštitne grupe su poznate stručnjacima (videti na primer, Greene, T. W.; Wutz, P. G. M., Protecting Groups In Organic Synthesis; second edition, 1991, New York, John Wiley & sons, In.., i u njima navedeni dokumenti). Polipeptidi i/ili polipeptidne kompozicije prema ovom otkrivanju mogu takođe da uključuju modifikovane aminokiseline.

[0027] "Neprirodne" aminokiseline imaju bočne lance ili druge karakteristike koje nisu prisutne kod 20 prethodno navedeinih aminokiselina koje se prirodno javljaju uključuju, ali bez ograničenja na: N-metil aminokiseline, N-alkil aminokiseline, alfa, alfa supstituisane aminokiseline, beta-aminokiseline, alfahidroksi aminokiseline, D-aminokiseline, i druge neprirodne aminokiseline poznate u tehnici (videti, npr., Josephson et al., (2005) J. Am. Chem. Soc.127: 11727-11735; Forster, A.C. et al. (2003) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 100: 6353-6357; Subtelny et al., (2008) J. Am. Chem. Soc.130: 6131-6136; Hartman, M.C.T. et al. (2007) PLoS ONE 2:e972; i Hartman et al., (2006) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 103:4356-4361). Dodatne neprirodne aminokiseline koje su korisne za optimizaciju polipeptida i/ili polipeptida kompozicije prema ovom otkrivanju uključuju, ali bez ograničenja na 1,2,3,4-tetrahidroizokvinolin-1-karboksilna kiselina, 1-amino-2,3-hidro-1H-inden-1-karboksilna kiselina, homolizin, homoarginin, homoserin, 2-aminoadipinska kiselina, 3-aminoadipinska kiselina, beta-alanin, aminopropionska kiselina, 2-aminobutirinska kiselina, 4-aminobutirinska kiselina, 5-aminopentanoična kiselina, 5-aminoheksanoična kiselina, 6-aminokaproična kiselina, 2-aminoheptanoična kiselina, 2-aminoizobutirinska kiselina, 3-aminoizobutirinska kiselina, 2-aminopimelinskakiselina, dezmozin, 2,3-diaminopropionska kiselina, N-etilglicin, N-etilaspargin, homoprolin, hidroksilizin, alo-hidroksilizin, 3-hidroksiprolin, 4-hidroksiprolin, izodezmozin, alo-izoleucin, N-metilpentilglicin, naftilalanin, ornitin, pentilglicin, tioprolin, norvalin, tert-butilglicin, fenilglicin, azatriptofan, 5-azatriptofan, 7-azatriptofan, 4-fluorofenilalanin, penicilamin, sarkozin, homocistein, 1-aminociklopropankarboksilna kiselina, 1-aminociklobutankarboksilna kiselina, 1-aminociklopentankarboksilna kiselina, 1-aminocikloheksankarboksilna kiselina, 4-aminotetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina, (S)-2-amino-3-(1H-tetrazol-5-il)propanoična kiselina, ciklopentilglicin, cikloheksilglicin, ciklopropilglicin, η-ω-metilarginin, 4-hlorofenilalanin, 3-hlorotirozin, 3-fluorotirozin, 5-fluorotriptofan, 5-hlorotriptofan, citrulin, 4-hloro-homofenilalanin, homofenilalanin, 4-aminometil-fenilalanin, 3-aminometil-fenilalanin, oktilglicin, norleucin, traneksaminska kiselina, 2-amino pentanoična kiselina, 2-amino heksanoična kiselina, 2-amino heptanoična kiselina, 2-amino oktanoinska kiselina, 2-amino nonanoinska kiselina, 2-amino dekanoinska kiselina, 2-amino nedekanoinska kiselina, 2-amino dodekanoinska kiselina, aminovalerijanska kiselina, i 2-(2-aminoetoksi)sirćetna kiselina, pipekolinska kiselina, 2-karboksi azetidin, heksafluoroleucin, 3-Fluorovalin, 2-amino-4,4-difluoro-3-metilbutanoična kiselina, 3-fluoro-izoleucin, 4-fluoroizoleucin, 5-nuoroizoleucin, 4-metilfenilglicin, 4-etil-fenilglicin, 4-izopropil-fenilglicin, (S)-2-amino-5-azidopentanoična kiselina (takođe ovde označena kao "X02"), (S)-2-aminohept-6-enoična kiselina (takođe ovde označena kao "X30"), (S)-2-aminopent-4-inoična kiselina (takođe ovde označena kao "X31"), (S)-2-aminopent-4-enoična kiselina (takođe ovde označena kao "X12"), (S)-2-amino-5-(3-metilguanidino) pentanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(4-(aminometil)fenil)propanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(3-(aminometil)fenil)propanoična kiselina,(S)-2-amino-4-(2-aminobenzo[d]oksazol-5-il)butanoična kiselina, (S)-leucinol, (S)-valinol, (S)-tert-leucinol, (R)-3-metilbutan-2-amin, (S)-2-metil-1-fenilpropan-1-amin, i (S)-N,2-dimetil-1-(piridin-2-il)propan-1-amin, (S)-2-amino-3-(oksazol-2-il)propanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(oksazol-5-il)propanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(1,3,4-oksadiazol-2-il)propanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(1,2,4-oksadiazol-3-il)propanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(5-fluoro-1H-indazol-3-il)propanoična kiselina, i (S)-2-amino-3-(1H-indazol-3-il)propanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(oksazol-2-il)butanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(oksazol-5-il) butanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(1,3,4-oksadiazol-2-il) butanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(1,2,4-oksadiazol-3-il) butanoična kiselina, (S)-2-amino-3-(5-fluoro-1H-indazol-3-il) butanoična kiselina, i (S)-2-amino-3-(1H-indazol-3-il) butanoična kiselina, 2-(2'MeOfenil)-2-amino sirćetna kiselina, tetrahidro 3-izokvinolinkarboksilna kiselina i njihovi stereoizomeri (uključujući, ali bez ograničenja na D i L izomeri).

[0028] Dodatne neprirodne aminokiseline koje su korisne u optimizaciji polipeptida ili polipeptidnih kompozicija prema ovom otkrivanju uključuju ali bez ograničenja na fluorisane aminokiseline, pri čemu su jedan ili više atoma vodonika vezanih za ugljenik zamenjeni fluorom. Broj uključenih atoma fluora može biti u opsegu od 1 do i uključujući sve atome vodonika. Broj uključenih atoma fluora može biti u opsegu od 1 do i uključujući sve atome vodonika. Primeri takvih aminokiselina uključuju ali bez ograničenja na 3-fluoroprolin, 3,3-difluoroprolin, 4-fluoroprolin, 4,4-difluoroprolin, 3,4-difluroprolin, 3,3,4,4-tetrafluoroprolin, 4-fluorotriptofan, 5-flurotriptofan, 6-fluorotriptofan, 7-fluorotriptofan, i njihove stereoizomere.

[0029] Dodatne neprirodne aminokiseline koje su korisne u optimizaciji polipeptida prema ovom otkrivanja uključuju ali bez ograničenja na one koje su disupstituisane na α-ugljeniku. U njih spadaju aminokiseline u kojima su dva supstituenta na α-ugljeniku ista, na primer α-amino izobutirinska kiselina, i 2-amino-2-etil butanoična kiselina, kao i one gde su supstituenti različiti, na primer α-metilfenilglicin i α-metilprolin. Dalje supstituenti na α-ugljeniku mogu biti uzeti zajedno da bi se formirao prsten, na primer 1-aminociklopentanekarboksilna kiselina, 1- aminociklobutanekarboksilna kiselina, 1-aminocikloheksankarboksilna kiselina, 3-aminotetrahidrofuran-3-karboksilna kiselina, 3-aminotetrahidropiran-3-karboksilna kiselina, 4-aminotetrahidropiran-4-karboksilna kiselina, 3-aminopirolidin-3-karboksilna kiselina, 3-aminopiperidin-3-karboksilna kiselina, 4-aminopiperidin-4-karboksilna kiselina, i njihovi stereoizomeri.

[0030] Dodatne neprirodne aminokiseline koje su korisne u optimizaciji polipeptida ili polipeptidnih kompozicija prema ovom otkrivanju uključuju ali bez ograničenja na analoge tripitofana u kojima je sistem prstena indola zamenjen drugim 9 ili 10-članim bicikličnim sistemom prstena koji obuhvata 0, 1, 2, 3 ili 4 heteroatoma nezavisno izabranih između N, O, ili S. Svaki sistem prstena može biti zasićen, delimično nezasićen, ili u potpunosti nezasićen. Sistem prstena može biti supstituisan 0, 1, 2, 3, ili 4 supstituent na atomu koji može da se supstituiše. Svaki supstituent može biti nezavisno izabran iz grupe koju čine H, F, Cl, Br, CN, COOR, CONRR', okso, OR, NRR'. Svaki R i R' može biti nezavisno izabran između H, C1-C20 alkila, ili C1-C20 alkil-O-C1-20 alkila.

[0031] U nekim slučajevima, analozi tripitofana (takođe ovde označeni kao "analozi triptofana") mogu biti korisni u optimizaciji polipeptida ili polipeptidnih kompozicija prema ovom otkrivanju. Analozi triptofana mogu da uključuju, ali bez ograničenja na 5-fluorotriptofan [(5-F)W], 5-metil-O-triptofan [(5-MeO)W], 1-metiltriptofan [(1-Me-W) ili (1-Me)W], D-triptofan (D-Trp), azatriptofan (uključujući, ali bez ograničenja na 4-azatriptofan, 7-azatriptofan i 5-azatriptofan,) 5-hlorotriptofan, 4-fluorotriptofan, 6-fluorotriptofan, 7-fluorotriptofan, i njihove stereoizomere. Izuzev tamo gde je ukazano suprotno, pojam "azatriptofan" i njegova skraćenica, "azaTrp," kako se ovde upotrebljava, se odnose na 7-azatriptofan.

[0032] Modifikovani aminokiselinski ostaci korisni za optimizaciju polipeptida i/ili polipeptidnih kompozicija prema ovom otkrivanju uključuju, ali bez ograničenja na one koje su hemijski blokirani (reverzibilno ili nereverzibilno); hemijski modifikovani na svojoj N-terminal amino grupi ili na svojim grupama bočnih lanaca; hemijski modifikovani u amidnoj kičmi, kao na primer, stereoizomeri N-metilisani, D (neprirodne aminokiseline) i L (prirodne aminokiseline); ili ostaci pri čemu su funkcionalne grupe bočnih lanaca hemijski modifikovane u drugu funkcionalnu grupu. U nekim slučajevima, modifikovane aminokiseline uključuju bez ograničenja na, metioninsulfoksid; metioninsulfon; aspartinska kisela kiselina-(beta-metil estar), modifikovana aminokiselina aspartinske kisele kiseline; N-etilglicin, modifikovana aminokiselina glicina; alaninkarboksamid; i/ili modifikovana aminokiselina alanina. Neprirodne aminokiseline mogu biti nabavljene od Sigma-Aldrich (St. Louis, MO), Bachem (Torrance, CA) ili drugih dobavljača. Neprirodne aminokiseline mogu dalje da uključuju bilo koje druge navedene u tabeli 2 američke patentne objave US 2011/0172126.

[0033] Ovo otkrivanje uzima u razmatranje ovde predstavljene varijante i derivate polipeptida. U njih spadaju supstitucione, insertujuće, delecione, i kovalenente varijante i derivati. Kako se ovde upotrebljava, pojam "derivat" se koristi kao sinonim pojma "varijanta" i odnosi se na molekul koji je modifikovan ili promenjen na bilo koji način u odnosu na referentni molekul ili polazni molekul.

[0034] Polipeptidi prema ovom otkrivanju mogu da uključuju bilo koju od sledećih komponenti, karakteristika, ili grupa, za koje se ovde koriste sledeće skraćenice "Ac" i "NH2" označavaju termine acetil i amidisan, redom; "Nvl" označava norvalin; "Phg" označava fenilglicin; "Tbg" označava tertbutilglicin; "Chg" označava cikloheksilglicin; "(N-Me)X" označava N-metilisan oblik aminokiseline označen jednim slovom ili sa tri slova aminokisleinskog koda na mestu varijable "X" napisan kao N-metil-X [npr. (N-Me)D ili (N-Me)Asp označava N-metilisan oblik aspartinske kisele kiseline ili N-metil-aspartinske kisele kiseline]; "azaTrp" označava azatriptofan; "(4-F)Phe" označava 4-fluorofenilalanin; "Tyr(OMe)" označava O-metil tirozin, "Aib" označava amino izobutirinsku kiselinu; "(homo)F" ili "(homo)Phe" označava homofenilalanin; "(2-OMe)Phg" se odnosi 2-O-metilfenilglicin; "(5-F)W" se odnosi 5-fluorotriptofan; "D-X" se odnosi na D-stereoizomer date aminokiseline "X" [npr. (D-Chg) označava D-cikloheksilglicin]; "(5-MeO)W" se odnosi na 5-metil-O-triptofan; "homoC" se odnosi na homocistein; "(1-Me-W)" ili "(1-Me)W" se odnosi na 1-metiltriptofan; "Nle" se odnosi na norleucin; "Tiq" se odnosi na ostatak tetrahidroizokvinolina; "Asp(T)" se odnosi na (S)-2-amino-3-(1H-tetrazol-5-il)propanoičnu kiselinu; "(3-Cl-Phe)" se odnosi na 3-hlorofenilalanin; "[(N-Me-4-F)Phe]" ili "(N-Me-4-F)Phe" se odnosi na N-metil-4-fluorofenilalanin; "(m-Cl-homo)Phe" se odnosi na meta-hloro homofenilalanin; "(des-amino)C" se odnosi na 3-tiopropionsku kiselinu; "(alfa-metil)D" se odnosi na alfa-metil L-aspartinsku kiselu kiselinu; "2Nal" se odnosi na 2-naftilalanin; "(3-aminometil)Phe" se odnosi na 3-aminometil-L-fenialanin; "Cle" se odnosi na cikloleucin; "Ac-Pyran" se odnosi na 4-amino-tetrahidro-piran-4-karboksilnu kiselinu; "(Lys-C16)" se odnosi na N-ε-palmitoil lizin; "(Lys-C12)" se odnosi N-ε-lauril lizin; "(Lys-C10)" se odnosi N-ε-capril lizin; "(Lys-C8)" se odnosi N-ε-kaprilni lizin; "[xXylyl(y, z)]" se odnosi na ksilil premošćujuću grupu između dva tiola koja sadrže aminokiseline gde x može biti m, p ili o da bi se označila upotreba meta-, para- ili ortodibromoksilena (redom) kako bi se generisale premošćujuće grupe i numerički identifikatori, y i z, zauzimaju aminokiselinski položaj unutar polipeptida aminokisleine koja učestvuje u ciklizaciji;

"[cyclo(y,z)]" se odnosi na stvaranje veze između dva aminokiselinska ostatka gde numerički identifikatori, y i z, zauzimaju položaj ostataka koji učestvuju u vezi; "[cyclo-olefinyl(y,z)]" se odnosi na stvaranje veze između dva aminokiselinska ostatka metatezom olefina gde numerički identifikatori, y i z, zauzimaju položaj ostataka koji učestvuju u vezi; "[cyclo-thioalkyl(y,z)]" se odnosi na stvaranje veze tioetra između dva aminokiselinska ostatka gde numerički identifikatori, y i z, zauzimaju položaj ostataka koji učestvuju u vezi; "[cyclo-triazolyl(y,z)]" se odnosi na stvaranje prstena triazola između dva aminokiselinska ostatka gde numerički identifikatori, y i z, zauzimaju položaj ostataka koji učestvuju u vezi. "B20" se odnosi na N-ε-(PEG2-γ-glutaminska kiselina-N-α-oktadekanediojeva kiselina) lizin [takođe poznata kao (1S,28S)-1-amino-7,16,25,30-tetraokso-9,12,18,21-tetraoksa-6,15,24,29-tetraazaheksatetrakontan-1,28,46-trikarboksilna kiselina.]

B20

[0035]

[0036] "B28" se odnosi na N-ε-(PEG24-γ-glutaminska kiselina-N-α-heksadekanoil)lizin.

B28

[0037]

[0038] "K14" se odnosi na N-ε-1-(4,4-dimetil-2,6-dioksocikloheks-1-iliden)-3-metilbutil-L-lizin. Svi drugi simboli se odnose na standardne jednoslovne aminokiselinske kodove.

[0039] Neki polipeptidi inhibitora C5 obuhvataju od oko 5 aminokiselina do oko 10 aminokiselina, od oko 6 aminokiselina do oko 12 aminokiselina, od oko 7 aminokiselina do oko 14 aminokiselina, od oko 8 aminokiselina do oko 16 aminokiselina, od oko 10 aminokiselina do oko 18 aminokiselina, od oko 12 aminokiselina do oko 24 aminokiselina, ili od oko 15 aminokiselina do oko 30 aminokiselina. U nekim slučajevima, polipeptidi inhibitora C5 obuhvataju najmanje 30 aminokiselina.

[0040] Neki C5 inhibitori prema ovom otkrivanju uključuju lipidnu grupu C-terminala. Takve lipidne grupe mogu da uključuju masne akil grupe (npr., zasićene ili nezasićene masne akil grupe). U nekim slučajevima, masna akil grupa može biti palmitoil grupa.

[0041] C5 inhibitori sa masnim akil grupama mogu da uključuju jedan ili više molekulskih veznika koji spajaju masne kiseline u peptid. Takvi molekulski veznici mogu da uključuju aminokiselinske ostatke. U nekim slučajevima, ostaci L-γ glutaminske kiseline mogu se koristiti kao molekulski veznici. U nekim slučajevima, molekulski veznici mogu da uključuju jedan ili više polietilenglikolskih (PEG) veznika. PEG veznici prema ovom otkrivanju mogu da uključuju od oko 1 do oko 5, od oko 2 do oko 10, od oko 4 do oko 20, od oko 6 do oko 24, od oko 8 do oko 32, ili najmanje 32 PEG jedinice.

[0042] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu da imaju molekulske mase od oko 200 g/mol do oko 600 g/mol, od oko 500 g/mol do oko 2000 g/mol, od oko 1000 g/mol do oko 5000 g/mol, od oko 3000 g/mol do oko 4000 g/mol, od oko 2500 g/mol do oko 7500 g/mol, od oko 5000 g/mol do oko 10000 g/mol, ili najmanje 10000 g/mol.

[0043] Polipeptidi inhibitora C5 uključuju R5000. Jezgrena aminokiselinska sekvenca R5000 (SEQ ID NO: 1) obuhvata 15 aminokiselina (sve L-aminokiseline), uključujući 4 neprirodne aminokiseline (N-metilaspartinska kisela kiselina, tert-butilglicin, 7-azatriptofan, i cikloheksilglicin); laktamski most između K1 i D6 polipeptidne sekvence; a lizin C-terminala se nalazi sa modifikovanim bočnim lancem, čime se formira ostatak N-ε-(PEG24-γ-glutaminska kiselina-N-α-heksadekanoil)lizina (takođe ovde označenog kao "B28"). Modifikacija bočnog lanca lizina sa C-terminalom uključuje polietileneglikolski (PEG) spejser (PEG24), pri čemu je PEG24 pričvršćen za ostatak L-γ glutaminske kiseline koji je derivatizovan sa palmotil grupom.

[0044] U nekim slučajevima, ovo otkrivanje uključuje varijante R5000. U nekim R5000 varijantama, grupa bočnog lanca lizina C-terminala može biti izmenjena. U nekim slučajevima, PEG24 spejser (sa 24 PEG podjedinicama) grupe bočnog lanca lizina C-terminala mogu da uključuju manje ili dodatne PEG podjedinice. U drugim slučajevima, palmitoil grupa grupe bočnog lanca lizina C-terminala može biti supstituisana drugom zasićenom ili nezasićenom masnom kiselinom. Dalje u slučajevima, L-y veznik glutaminske kiseline grupe bočnog lanca lizina C-terminala (između PEG i akil grupa) može biti supstituisan alternativnim aminokiselinskim ili neaminokiselinskim veznikom.

[0045] U nekim slučajevima, R5000 varijante mogu da uključuju modifikacije jezgrene polipeptidne sekvence kod R5000 koje mogu biti korišćene u kombinaciji sa jednom ili više cikličnih delova grupe bočnog lanca lizina C-terminala R5000. Takve varijante mogu da imaju najmanje 50%, najmanje 55%, najmanje 65%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, ili najmanje 95% identičnu sekvencu jezgrenoj polipeptidnoj sekvenci SEQ ID NO: 1. U nekim slučajevima, R5000 varijante može biti ciklisana formiranjem laktamskih mostova aminokiselina koje se ne koriste u R5000.

[0046] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu biti razvijeni ili modifikovani da bi se postigle specifične karakteristike vezivanja. Vezivanje inhibitora može biti procenjeno određivanjem brzina asocijacije i/ili disocijacije sa određenom metom. U nekim slučajevima, jedinjenja pokazuju jaku i brzu asocijaciju sa metom kombinovanom sa sporom brzinom disocijacije. U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju pokazuju jaku i brzu asocijaciju sa C5. Takvi inhibitori mogu dalje da pokazuju spore brzine disocijacije sa C5.

[0047] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju koji se vezuju za C5 protein komplementa, mogu da se vezuje za C5 protein komplementa sa ravnotežnom konstantom disocijacije (KD) od oko 0.001 nM do oko 0.01 nM, od oko 0.005 nM do oko 0.05 nM, od oko 0.01 nM do oko 0.1 nM, od oko 0.05 nM do oko 0.5 nM, od oko 0.1 nM do oko 1.0 nM, od oko 0.5 nM do oko 5.0 nM, od oko 2 nM do oko 10 nM, od oko 8 nM do oko 20 nM, od oko 15 nM do oko 45 nM, od oko 30 nM do oko 60 nM, od oko 40 nM do oko 80 nM, od oko 50 nM do oko 100 nM, od oko 75 nM do oko 150 nM, od oko 100 nM do oko 500 nM, od oko 200 nM do oko 800 nM, od oko 400 nM do oko 1,000 nM ili najmanje 1,000 nM.

[0048] U nekim slučajevima, C5 inhibitori ovog pronalaska blokiraju stvaranje ili generisanje C5a iz C5. U nekom slučaju, stvaranje ili generisanje C5a je blokirano nakon aktivacije alternativnog puta aktivacije komplementa. U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju blokiraju stvaranje kompleksa membranskog napada (MAC). Takva inhibicija MAC stvaranja može biti usled vezivanja C5 inhibitora za C5b podjedinice. Vezivanje C5 inhibitora za C5b podjedinice može da spreči C6 vezivanje, što dovodi do blokade MAC stvaranja. U nekim slučajevima, ova inhibicija MAC stvaranja se javlja posle aktivacije klasičnog, alternativnog ili lektinskog puta.

[0049] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu biti sintetisani upotrebom hemijskih procesa. U nekim slučajevima, takva sinteza eliminiše rizike povezane sa proizvodnjom bioloških proizvoda u ćelijskim linijama sisara. U nekim slučajevima, hemijska sinteza može biti jednostavnija i ekonomičnija od bioloških proizvodnih procesa.

Izotopne varijacije

[0050] Polipeptidi prema ovom otkrivanju mogu da obuhvate jedan ili više atoma koji predstavljaju izotope. Kako se ovde koristi, pojam "izotop" se odnosi na hemijski element koji ima jedan ili više dodatnih neutrona. Polipeptidi prema ovom otkrivanju mogu biti deuterisani. Kako se ovde koristi, pojam "deuterisani" se odnosi na supstancu koja ima jedan ili više atoma vodonika zamenjenih sa izotopima deuteriuma. Izotopi deuterijuma predstavljaju izotope vodonika. Jezgro vodonika sadrži jedan proton dok jezgra deuterijuma sadrže i proton i neutron. Jedinjenja i farmaceutske kompozicije opisane ovde mogu biti deuterisane kako bi se promenilo fizičko svojstvo, kao što je stabilnost, ili da im se dozvoli da se koriste u dijagnostičke i eksperimentalne svrhe.

II. Postupci upotrebe

[0051] Ovde su obezbeđeni postupci moduliranja aktivnosti komplementa upotrebom jedinjenja i/ili kompozicije prema ovom otkrivanju.

Terapeutske indikacije

[0052] Važna komponenta sve imune aktivnosti (urođene i adaptivne) je sposobnost imunog sistema da razlikuje sopstvene i nesopstvene ćelije. Patologija se javlja kada imuni sistem nije u stanju da napravi tu razliku. U slučaju sistema komplementa, ćelije kičmenjaka eksprimiraju inhibitorne proteine koji ih štite od efekata kaskade komplementa i ovim se osigurava da je sistem komplementa usmeren protiv mikrobioloških patogena. Mnogi poremećaji i bolesti povezani sa komplementom su povezani sa abnormalnim uništenjem sopstvenih ćelija kaskadom komplementa.

[0053] Postupci prema ovom otkrivanju uključuju postupke lečenja poremećaja povezanih sa komplementom sa jedinjenjima i kompozicijama prema ovom otkrivanju. "Poremećaj povezan sa komplementom," kako je ovde nazvan, može biti obuhvaćen stanjem koje je povezano sa disfunkcijom sistema komplementa, npr., cepanjem ili obradom komponenti kopmlementa kao što je C5.

[0054] U nekim slučajevima, postupci prema ovom otkrivanju uključuju postupke inhibiranja aktivnosti komplementa kod subjekta. U nekim slučajevima, procenat aktivnosti komplementa inhibiran kod subjekta može biti najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje, 85%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99%, najmanje 99.5%, ili najmanje 99.9%. U nekim slučajevima, ovaj nivo inhibicije i/ili maksimalna inhibicija aktivnosti komplementa se može postići od oko 1 sat nakon davanje do oko 3 sata nakon davanja, od oko 2 sata nakon davanja do oko 4 sata nakon davanja, od oko 3 sata nakon davanja do oko 10 sati nakon davanja, od oko 5 sati nakon davanja do oko 20 sati nakon davanja, ili od oko 12 sati nakon davanja do oko 24 sati nakon davanja. Aktivnosti inhibicije komplementa mogu da se nastave tokom perioda od najmanje 1 dana, od najmanje 2 dana, od najmanje 3 dana, od najmanje 4 dana, od najmanje 5 dana, od najmanje 6 dana, od najmanje 7 dana, od najmanje 2 nedelje, od najmanje 3 nedelje, ili najmanje 4 nedelje. U nekim slučajevima, ovaj nivo inhibicije se može postići putem svakodnevnog davanja. Takvo svakodnevno davanje može da uključuje davanje najmanje 2 dana, najmanje 3 dana, najmanje 4 dana, najmanje 5 dana, najmanje 6 dana, najmanje 7 dana, najmanje 2 nedelje, najmanje 3 nedelje, najmanje 4 nedelje, najmanje 2 meseca, najmanje 4 meseca, najmanje 6 meseci, najmanje 1 godinu, ili najmanje 5 godina. U nekim slučajevima, subjektima mogu da se daju jedinjenja ili kompozicije prema ovom otkrivanju tokom života takvih subjekata.

[0055] U nekim slučajevima, postupci prema ovom otkrivanju uključuju postupke inhibiranja C5 aktivnosti kod subjekta. "Aktivnost komplementa zavisna od C5" ili "C5 aktivnost," kako se ovde upotrebljavaju se odnosi na aktivaciju kaskade komplementa putem cepanja C5, sastavljanja nizvodnih proizvoda cepanja C5, ili bilo koji drugi postupak ili događaj koji prati, koji proističe iz, cepanja C5. U nekim slučajevima, procenat C5 aktivnosti inhibirane kod subjekta može biti najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje, 85%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99%, najmanje 99.5%, ili najmanje 99.9%.

[0056] U nekim slučajevima, postupci prema ovom otkrivanju mogu da uključuju postupke inhibiranja hemolize davanjem jednog ili više jedinjenja ili kompozicija prema ovom otkrivanju subjektu ili pacijentu kome je to potrebno. Prema nekim takvim postupcima, hemoliza može biti smanjena za od oko 25% do oko 99%. U drugim slučajevima, hemoliza smanjena za od oko 10% do oko 40%, od oko 25% do oko 75%, od oko 30% do oko 60%, od oko 50% do oko 90%, od oko 75% do oko 95%, od oko 90% do oko 99%, ili od oko 97% do oko 99.5%. U nekim slučajevima, hemoliza je smanjena za najmanje 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 95%.

[0057] Prema nekim postupcima, procenat inhibicje hemolize je od oko ≥90% do oko ≥99% (npr., ≥91%, ≥92%, ≥93%, ≥94%, ≥95%, ≥96%, ≥97%, ≥98%). U nekim slučajevima, ovaj nivo inhibicije i/ili maksimalna inhibicija hemolize se može postići za od oko 1 sata nakon davanja do oko 3 sata nakon davanja, od oko 2 sata nakon davanja do oko 4 sata nakon davanja, od oko 3 sata nakon davanja do oko 10 sati nakon davanja, od oko 5 sati nakon davanja do oko 20 sati nakon davanja ili od oko 12 sati nakon davanja do oko 24 sata nakon davanja. Inhibicija nivoa aktivnosti hemolize može da se nastavi tokom perioda od najmanje 1 dana, od najmanje 2 dana, od najmanje 3 dana, od najmanje 4 dana, od najmanje 5 dana, od najmanje 6 dana, od najmanje 7 dana, od najmanje 2 nedelje, od najmanje 3 nedelje, ili najmanje 4 nedelje. U nekim slučajevima, ovaj nivo inhibicije se može postići putem svakodnevnog davanja. Takvo svakodnevno davanje može da uključuje primenu najmanje 2 dana, najmanje 3 dana, najmanje 4 dana, najmanje 5 dana, najmanje 6 dana, najmanje 7 dana, najmanje 2 nedelje, najmanje 3 nedelje, najmanje 4 nedelje, najmanje 2 meseca, najmanje 4 meseca, najmanje 6 meseci, najmanje 1 godine, ili najmanje 5 godina. U nekim slučajevima, subjektima mogu da se daju jedinjenja ili kompozicije prema ovom otkrivanju tokom života takvih subjekata.

[0058] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu da se koriste za lečenje jedne ili više indikacija, pri čemu se javlja par neželjenih dejstava ili se ne javljaju uopšte kao rezultata lečenja C5 inhibitorom. U nekim slučajevima, ne javljaju se neželjena dejstva na kardiovaskularni, respiratorni, i/ili centralni nervni sistem (CNS). U nekim slučajevima, ne javljaju se ni promene u srčanom ritmu i/ili arterijskom krvnom pritisku. U nekim slučajevima, ne javljaju se promene u brzini disanja, respiratornom volumenu, i/ili minutnom volumenu.

[0059] "Sniziti" ili "smanjiti" u kontekstu markera bolesti ili simptoma označava značajno smanjenje na takvom nivou, često statistički značajno. Takvo smanjenje može biti, na primer, najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40% ili više, i poželjno do nivoa koji je prihvatljiv u okviru normalnog opsega za pojedinca bez takvog poremećaja.

[0060] "Povećati" ili "povisiti" u kontekstu markera bolesti ili simptoma označava značajno povećanje na takvom nivou, često statistički značajno. Povećanje može biti, na primer, najmanje 10%, najmanje 20%, najmanje 30%, najmanje 40% ili više, i poželjno do nivoa prihvatljivog unutar normalnog opsega pojedinca bez takvog poremećaja.

[0061] Lečenje ili preventivni efekat je očigledan kada postoji značajno poboljšanje, često statistički značajno, jednog ili više parametara u statusu bolesti, ili kada ne dođe do pogoršanja ili razvoja simptoma tamo gde se inače očekuju njihov razvoj. Kao primer, povoljna promena od najmanje 10% kod parametra koji se može izmeriti, i poželjno najmanje 20%, 30%, 40%, 50% ili više može značiti da je lečenje efektivno. Efikasnost za dato jedinjenje ili kompoziciju se takođe može proceniti upotrebom modela eksperimentalne životinje za datu bolest na način koji je poznat u tehnici. Kada se upotrebljava eksperimentalni model životinje, efikasnost lečenja je očigledna kada se primeti statistički značajna modulacija kod markera ili simptoma.

Paroksizmalna noćna hemoglobinurija

[0062] Ovde su otkriveni postupci lečenja paroksizmalne noćne hemoglobinurije (PNH) sa jedinjenjima ili kompozicijama, npr., farmaceutskim kompozicijama, prema ovom otkrivanju. PNH je redak poremećaj povezan sa komplementom uzrokovan stečenom mutacijom u biosintezi usidravanja fosfatidilinozitol glikana, klasa A (PIG-A) gena koji potiče od višestruko potentnih matičnih ćelija hematopoeze (Pu, J.J. et al., Clin Transl Sci.2011 Jun;4(3):219-24). PNH karakteriše poremećaj kičmene moždine, hemolitička anemija i tromboza. Proizvod PIG-A gena je neophodan za proizvodnju glikolipidnog sidra, glikozilfosfatidilinozitola (GPI), koji se koriste da ograniče proteine na membranu plazme.

Dvokomplementni regulatorni proteini odgovorni za zaštitu ćelija od litičke aktivnosti kompleksa komplementa terminala, CD55 (faktor ubrzavanja propadanja) i CD59 (membranski inhibitor reaktivne lize), postaju nefunkcionalni u odsustvu GPI. Ovo dovodi do C5 aktivacije i akumulacije specifičnih proteina komplementa na površini crvenih krvnih zrnaca (RBC) što dovodi do uništavanja ovih ćelija koje je posredovano komplementom.

[0063] Pacijentu sa PNH je u početku ustanovljena hemoglobinurija, bol u stomaku, distonije glatkih mišića, i umor, npr., simptomi i poremećaji povezani sa PNH. PNH takođe karakteriše intravaskularna hemoliza (primarna klinička manifestacija bolesti) i venska tromboza. Venska tromboza može da se javi na neuobičajenim mestima, uključujući, ali bez ograničenja na hepatičke, mezenteričke, cerebralne i dermalne vene. (Parker, C. et al., 2005. Blood.106: 3699-709 i Parker, C.J., 2007. Exp Hematol.35: 523-33). Trenutno, ekulizumab (SOLIRIS®, Alexion Pharmaceuticals, Cheshire, CT), monoklonalno antitelo C5 inhibitora, je jedina odobrena terapija za PNH.

[0064] Terapija ekulizumabom dovodi do adekvatne kontrole intravaskularne hemolize kod većine pacijenata sa PNH (Schrezenmeier, H. et al., 2014. Haematologica.99: 922-9). Međutim, Nishimura i kolege su opisali 11 pacijenata u Japanu (3.2% pacijenata sa PNH) koji imaju mutacije u C5 genu koje sprečavaju vezivanje ekulizumaba za C5 i ne odgovaraju na terapiju antitelom (Nishimura, J-I. et al., 2014. N Engl J Med.370: 632-9). Dalje, ekulizumab se daje svake 2 nedelje kao IV infuzija pod nadzorom zdravstvenog radnika, koji je neugodan i koji predstavlja teret pacijentima.

[0065] Dugoročno IV davanje ima potencijal da dovede do ozbiljnih komplikacija kao što su infekcije, lokalna tromboza, hematomi, i progresivno smanjen pristup venama. Dodatno, ekulizumab je veliki protein, i povezan je sa rizikom od imunogenosti i preosetljivosti. Konačno, dok se ekulizumab vezuje za C5 i sprečava generisanje C5b, bilo koji C5b generisan putem nepotpune inhibicije može da inicira stvaranje MAC-a i da izazove hemolizu.

[0066] Periferna krv pacijenata sa PNH može da se razlikuje u proporcijama normalnih i abnormalnih ćelija. Ova bolest je potklasifikovana prema Međunarodnoj PNH grupi interesa baziranoj na kliničkim karakteristikama, karakteristikama koštane srži, i procentu GPI-AP-deficitnih polimorfonuklearnih leukocita (PMN-i). Kako su GPI-AP-deficitna crvena krvna zrnca osetljivija na destrukciju kod pacijenata sa PNH, analiza citometrije protoka PMN-a se smatra da je više radi informisanja (Parker, C.J., 2012. Curr Opin Hematol.19: 141-8). Analiza citometrije protoka kod klasične PNH pokazuje 50 do 100% GPI-AP-deficitnih PMN-a.

[0067] Hemolitička anemija PNH je nezavisna od automatskih antitela (Coombs negativnih) i rezultata nekontrolisane aktivacije alternativnog puta (AP) komplementa.

[0068] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska su naročito korisne u lečenju PNH. Takve kompozicije mogu da uključuju R5000. C5 inhibitori prema ovom otkrivanju, korisni za lečenje PNH mogu, u nekim slučajevima, da blokiraju cepanje C5 na C5a i C5b. U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu da se koriste kao alternativa za terapiju PNH ekulizumabom. Za razliku od ekulizumaba, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu da se vezuju za C5b, čime se sprečava C6 vezivanje i naknadno sastavljanje C5b-9 MAC.

[0069] U nekim slučajevima, R5000 i njegove kompozicije mogu da se koriste za lečenje PNH kod subjekata. Takvi subjekti mogu da uključuju subjekte koji imaju neželjena dejstva, koji ne daju odgovore na, pokazuju smanjen odgovor sa, ili pokazuju otpornost na druge terapije (npr., sa ekulizumabom). U nekim načinima ostvarivanja, lečenje jedinjenjima i kompozicijama prema ovom otkrivanju može da inhibira hemolizu PNH eritrocita u zavisnosti od doze.

[0070] U nekim načinima ostvarivanja, R5000 se daje u kombinaciji sa ekulizumabom u režimu koji može da uključi paralelno ili serijsko lečenje.

[0071] Na osnovu sekvence i strukturnih podataka, R5000 može biti naročito koristan za lečenje PNH kod ograničenog broja pacijenata kao mutacije u C5 genu koji sprečava vezivanje ekulizumaba za C5. Primer takvih pacijenata su oni sa jednom missens heterozignom mutacijom C5, c.2654G->A, koja predviđa polimorfizam p.Arg885His (za opis ovog polimorfizma, videti J. et al., N Engl J Med.2014. 370(7):632-9). Kao ekulizumab, R5000 blokira proteolitičko cepanje C5 na C5a i C5b. Za razliku od ekulizumaba, R5000 takođe može da se vezuje za C5b i da blokira asocijaciju sa C6, čime se sprečava naknadno sastavljanje MAC-a. Stoga, poželjno bilo koji C5b koji proističe iz nekompletne inhibicije putem R5000 je sprečen da se vezuje za C6 i da kompletira sastavljanje MAC-a.

[0072] U nekim slučajevima, R5000 je korišćen kao terapeutska alternativa za ekulizumab za pacijente sa PNH koja može da ponudi dodatnu efikasnost bez nepogodnosti i odgovornosti za IV davanje i poznate rizike imunogenosti i preosetljivosti povezane sa monoklonoalnim antitelima. Dalje, ozbiljne komplikacije dugoročnog IV davanja, kao što su infekcije, gubitak pristupa venama, lokalna tromboza, i hematomi, mogu da se prevaziđu pomoću R5000 primenjenog u obliku supkutane (SC) injekcije.

Zapaljenske indikacije

[0073] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje subjekata sa bolestima, poremećajima i/ili stanjima povezanim sa zapaljenjima. Zapaljenje može biti uzvodno regulisana tokom proteolitičke kaskade sistema komplementa. Iako zapaljenje može da ima korisne efekte, prekomerno zapaljenje može da dovede do različitih patologija (Markiewski et al.2007. Am J Pathol.17: 715-27). Shodno tome, kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste da smanje ili eliminišu zapaljenje povezano sa aktivacijom komplementa.

Sterilno zapaljenje

[0074] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje, sprečavanje ili odlaganje razvoja sterilnog zapaljenja. Sterilno zapaljenje je zapaljenje koje se javlja kao odgovor na stimulanse koji nisu infekcija. Sterilno zapaljenje može biti uobičajeni odgovor na stres kao što je genomski stres, hipoksični stres, hranjivi stres ili endoplazmatski stres retikuluma izazvan fizičkim, hemijskim ili metaboličkim škodljivim stimulansima. Sterilno zapaljenje može da doprinese patogenezi mnogih bolesti kao što su, ali bez ograničenja na, povrede indukovane ishemijom, reumatoidni artritis, akutno oštećenje pluća, oštećenje jetre indukovano lekovima, zapaljenske bolesti creva i/ili druge bolesti, poremećaji ili stanja. Mehanizam sterilnog zapaljenja i postupci i kompozicije za lečenje, sprečavanje i/ili odlaganje simptoma sterilnog zapaljenja mogu da uključuju bilo koje od onih o kojima se govori u Rubartelli et al. in Frontiers in Immunology, 2013, 4:398-99, Rock et al. in Annu Rev Immunol.2010, 28:321-342 ili u američkoj patentnoj prijavi br.8,101,586.

Sistemski zapaljenski odgovor (SIRS) i sepsa

[0075] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje i/ili sprečavanje sindroma sistemskog zapaljenskog odgovora (SIRS). SIRS je zapaljenje koje pogađa celo telo. Tamo gde je SIRS izazvan infekcijom, naziva se sepsa. SIRS može takođe biti izazvan neinfektivnim događajima kao što je povreda, povreda, opekotine, ishemija, hemoragija i/ili druga stanja. U mnoge negativne ishode povezane sa SIRS-om i/ili sepsom se ubraja i višestruki prestanak rada organa (MOF). Inhibicija komplementa na C3 nivou kod Gram-negativne sepse značajno štiti organe od progresivnog MOF-a izazvanog E. coli, ali takođe i usporava bakterijski klirens. Ovde opisana jedinjenja i kompozicije uključuju komponentu C5 komplementa koja može da se daje subjektima sa sepsom kako bi se obezbedile koristi od zaštite organa a bez štetnog menjanja bakterijskog klirensa.

[0076] U nekim slučajevima, ovo otkrivanje obezbeđuje postupke lečenja sepse. Sepsa može biti izazvana mikrobiološkom infekcijom. Mikrobiološka infekcija može da uključuje najmanje jednog agensa Gram-negativnih infekcija. Kako se ovde upotrebljava, pojam "infektivni agens" se odnosi na bilo koji entitet koji napada ili na neki drugi način inficira ćeliju, tkivo, organ, odeljak, ili tečnost uzorka ili subjekta. U nekim slučajevima, infektivni agensi mogu biti bakterije, virusi, ili drugi patogeni. Gram negativni infektivni agensi predstavljaju Gram-negativne bakterije. Gram-negativni infektivni agensi mogu da uključuju, ali bez ograničenja na E. coli.

[0077] Postupci lečenja sepse mogu da uključuju davanje jednog ili više C5 inhibitora subjektu. C5 inhibitor može biti R5000. Prema nekim postupcima, aktivacija komplementa može biti smanjena ili sprečena. Smanjenje ili sprečavanje aktivnosti komplementa može biti određeno detektovanjem jednog ili više proizvoda aktivnosti komplementa kod uzorka od subjekta. Takvi proizvodi mogu da uključuju C5 proizvode cepanja (npr., C5a i C5b) ili nizvodne komplekse formirane kao rezultat cepanja C5 (npr., C5b-9). U nekim slučajevima, ovo otkrivanje obezbeđuje postupke lečenja sepse sa R5000, pri čemu su nivoi C5a i/ili C5b-9 smanjeni ili eliminisani kod subjekta i/ili kod najmanje jednog uzorka dobijenog od subjekta. Na primer, C5a i/ili C5b-9 nivoi mogu biti smanjeni kod subjekata kod kojih je primenjen R5000 (ili kod uzoraka dobijenih od takvih subjekata) za od oko 0% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa subjektima (ili uzorcima od subjekta) koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte lečene drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa istim subjektom (ili uzorcima od subjekta) tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja.

[0078] U nekim slučajevima, C5b-9 nivoi smanjeni lečenjem R5000 predstavljaju C5b-9 nivoe povezane sa jednim ili više klasičnih puteva aktivacije komplementa, alternativnog puta aktivacije komplementa, i lektinskog puta aktivacije komplementa.

[0079] U nekim slučajevima, prisustvo, odsustvo, i/ili nivoi jednog ili više faktora povezanih sa sepsom mogu biti modulirani davanjem R5000 subjektu sa sepsom. Prisustvo ili odsustvo takvih faktora može biti određeno upotrebom ispitivanja radi njihove detekcije. Promene u nivoima faktora mogu biti određene određivanjem nivoa takvih faktora kod subjekta sa sepsom nakon lečenja R5000 i poređenja ovih nivoa sa ranijim nivoima kod istog subjekta (ili pre lečenja R5000 ili tokom jednog ili više perioda lečenja) ili sa nivoima kod subjekta koji nisu lečeni R5000 (uključujući subjekte sa sepsom koji ne primaju terapiju ili subjekte koji primaju neki drugi oblik terapije). Poređenja mogu biti predstavljena procentualnim razlikama u nivoima faktora između subjekata lečenih R5000 i subjekata koji nisu lečeni R5000.

[0080] Proizvod cepanja C5 može da uključuje bilo koje proteine ili komplekse koji mogu da dovedu do cepanja C5. U nekim slučajevima, C5 proizvodi cepanja mogu da uključuju, ali bez ograničenja na, C5a i C5b. C5b cepanje proizvoda može da se nastavi formiranjem kompleksa sa proteinima komplementa C6, C7, C8, i C9 (koji su ovde označeni kao "C5b-9"). Shodno tome, C5 proizvodi cepanja koji uključuju C5b-9 mogu biti detektovani i/ili stavljeni u karantin kako bi se odredilo da li je aktivnost komplementa smanjena ili sprečena. Detekcija deponovanja C5b-9 može biti izvedena, na primer, putem upotrebe WIESLAB® ELISA (Euro Diagnostica, Malmo, Sweden) kompleta. Kvantifikacija proizvoda cepanja može biti izmerena u "arbitrarnim jedinicama komplementa" (CAU) kako su to drugi opisali (npr.,

videti Bergseth G et al., 2013. Mol Immunol.56:232-9).

[0081] U nekim slučajevima, lečenje sepse C5 inhibitorom (npr., R5000) može da smanji ili spreči proizvodnju C5b-9.

[0082] Prema ovom otkrivanju, davanje R5000 subjektu može da dovede do modulacije bakterijskog klirensa kod subjekta i/ili kod najmanje jednog uzorka dobijenog od subjekta. Bakterijski klirens, kako je ovde nazvan, predstavlja delimično ili potpuno uklanjanje/smanjenje bakterija od subjekta ili uzorka. Klirens može da se javi putem ubijanja ili na drugi način obezbeđujući bakterije koje nisu sposobne za rast i/ili ponovnu proizvodnju. U nekim slučajevima, bakterijski klirens može da se javi putem bakterijske lize i/ili imune destrukcije (npr., putem fagocitoze, bakterijske ćelijske lize, opsonizacije, itd.). Prema nekim postupcima, bakterijski klirens kod subjekata tretiran C5 inhibitorima (npr., R5000) može da nema uopšte efekta ili da ima koristan efekat na bakterijski klirens. Ovo može da se javi usled odsustva ili smanjenog efekta na nivoe C3b sa C5 inhibicijom. U nekim slučajevima, postupci lečenja sepse sa R5000 mogu da izbegnu mešanje sa C3b-zavisnom opsonizacijom ili da pojačaju C3b-zavisnu opsonizaciju.

[0083] U nekim slučajevima, bakterijski klirens sa lečenjem R5000 može biti pojačan u poređenju sa bakterijskim klirensom kod nelečenog subjekta ili kod subjekta lečenog drugim oblikom inhibitora komplementa, na primer, C3 inhibitorom. U nekim slučajevima, subjekti sa sepsom koji su lečeni R5000 mogu da imaju 0% do najmanje 100% pojačan bakterijski klirens u poređenju sa bakterijskim klirensom kod subjekata nelečenih sa R5000 (uključujući subjekte lečene drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa ranijim nivoima bakterijskog klirensa kod istog subjekta pre lečenja R5000 ili tokom ranijeg perioda lečenja sa R5000. Na primer, bakterijski klirens kod subjekata lečenih sa R5000 i/ili kod najmanje jednog uzorka dobijenog iz takvih subjekata može biti pojačan za od oko 0% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa subjektima koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji su lečeni drugim inhibitorima komplementa) i/ili u poređenju sa uzorcima dobijenim od takvih subjekata ili u poređenju sa istim subjektom tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg lečenja i/ili u poređenju sa uzorcima dobijenim od istog subjekta tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja.

[0084] Bakterijski klirens može biti izmeren kod subjekta direktno merenjem bakterijskih nivoa kod subjekta i/ili uzorka od subjekta ili merenjem jednog ili više pokazatelja bakterijskog klirensa (npr., nivoa bakterijskih komponenti otpuštenih posle bakterijske lize). Nivoi bakterijskog klirensa mogu zatim biti određeni poređenjem sa prethodnim merenjem nivoa bakterija/pokazatelja ili sa nivoima bakterije/pokazatelja kod subjekta koji ne prima terapiju ili prima različitu terapiju. U nekim slučajevima, jedinice koje formiraju koloniju (cfu) iz sakupljene krvi (npr., da bi se generisale cfu/ml krvi) su ispitane da bi se odredili bakterijski nivoi.

[0085] U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može biti izvedeno bez efekta na fagocitozu ili bez suštinskog oštećenja fagocitoze. Ovo može da uključi neutrofilno-zavisnu i/ili monocitno-zavisnu fagocitozu. Neoštećena ili suštinski neoštećena fagocitoza sa lečenjem sa R5000 može da se javi usled ograničenih i nepostojećih promena u C3b nivoima sa R5000 lečenjem.

[0086] Oksidacioni prasak je C5a-zavisan proces, koga karakteriše proizvodnja peroksida od strane određenih ćelija, naročito makrofagova i neutrofila, nakon izazova od strane patogena (videti Mollnes T. E. et al., 2002. Blood 100, 1869-1877).

[0087] U nekim slučajevima, oksidacioni prasak može biti smanjen ili sprečen kod subjekata sa sepsom posle lečenja sa R5000. Ovo može da se javi usled smanjenja C5a nivoa sa R5000-zavisnom C5 inhibicijom. Oksidacioni prasak može biti smanjen kod subjekata kojima se daje R5000 za od oko 0% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa subjektima koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji su lečeni drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa istim subjektom tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja.

[0088] Lipopolisaharid (LPS) je komponenta omotača bakterijskih ćelija koja je poznati imuni stimulator. Bakterioliza koja je zavisna od komplementa može da dovede do otpuštanja LPS, čime se doprinosi zapaljenskim odgovorima, kao što su oni karakteristični za sepsu. U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može da smanji LPS nivoe. Do ovoga može da dođe usled smanjenja bakteriolize posredovane komplementom sa inhibicijom aktivnosti komplementa koja zavisi od C5. U nekim slučajevima, LPS nivoi mogu biti smanjen ili eliminisani kod subjekata kojima se daje R5000 (ili u uzorcima dobijenim od takvih subjekata) za od oko 0% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa subjektima (ili uzorcima od subjekata) koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji su lečeni drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa istim subjektom (ili uzorcima od subjekata) tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja.

[0089] U nekim slučajevima, LPS nivoi mogu biti smanjeni za 100% kod subjekata (ili uzoraka od subjekata) sa sepsom koji su lečeni R5000 u poređenju sa subjektima (ili uzorcima od subjekata) sa sepsom koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji primaju jedan ili više drugih oblika lečenja) ili u poređenju sa istim subjektom (ili uzorkom od subjekta) tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja.

[0090] U nekim slučajevima prema ovom otkrivanju, nivoi jednog ili više citokina izazvani sepsom mogu biti smanjeni lečenjem sa R5000. Citokini uključuju brojne signalizirajuće molekule ćelija koji stimulišu imune odgovore na infekciju. "Citokinska oluja“ je dramatična uzvodna regulacija najmanje četiri citokina, interleukina (IL)-6, IL-8, monocitnog hemoatraktantskom proteina-1 (MCP-1), i faktora alfa nekroze (TNFα), koja može da dovede do bakterijske infekcije i da doprinese sepsi. C5a je poznat da izaziva sintezu i aktivnost ovih citokina. Inhibitori C5, stoga mogu da smanje nivoe citokina smanjenjem nivoa C5a. Nivoi citokina mogu biti procenjeni kod subjekata ili uzoraka od subjekata da bi se procenila sposobnost C5 inhibitora da smanje nivoe jednog ili više zapaljenskih citokina uzvodno regulisanih tokom sepse. IL-6, IL-8, MCP-1 i/ili TNFa nivoi mogu biti smanjeni kod subjekata kojima se daje R5000 za od oko 0% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa subjektima koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji su lečeni drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa istim subjektom tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja. U nekim slučajevima, IL-6, IL-8, MCP-1, i/ili TNFa nivoi mogu biti smanjeni za 100% kod subjekata sa sepsom koji su lečeni sa R5000 u poređenju sa subjektima sa sepsom koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji primaju jedan ili više drugih oblika lečenja) ili u poređenju sa istim subjektom tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja..

[0091] Jedna komplikacija povezana sa sepsom predstavlja disregulaciju koagulacije i/ili puteva fibrinolize (Levi M., et al., 2013. Seminars in thrombosis and hemostasis 39, 559-66; Rittirsch D., et al., 2008. Nature Reviews Immunology 8, 776-87; i Dempfle C., 2004. A Thromb Haemost.91(2):213-24). Dok je kontrolisana lokalna aktivacija ovih puteva važna za odbranu od patogena, sistemska, nekontrolisana aktivacija može biti štetna. Aktivnost komplementa povezana sa bakterijskom infekcijom može da promoviše koagulaciju i/ili disregulaciju fibrinolize usled povećanih ćelija domaćina i oštećenja tkiva povezanog sa stvaranjem MAC-a. U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može da normalizuje koagulaciju i/ili puteve fibrinolize.

[0092] Disregulacija koagulacije i/ili fibrinoliza povezana sa sepsom mogu da uključuju disemenovanu intravaskularnu koagulaciju (DIC). DIC je stanje koje dovodi do oštećenja tkiva i organa usled aktivacije koagulacije i stvaranja krvnog ugruška u malim krvnim sudovima. Ova aktivnost smanjuje dotok krvi u tkiva i organe i koristi faktore krvi koji su neophodni za koagulaciju u ostatku organizma. Odsustvo ovih faktora krvi u krvotoku može da dovede do nekontrolisanog krvarenja u drugim delovima tela. U nekim slučajevima, lečenje sepse saR5000 može da smanji ili eliminiše DIC.

[0093] Disfunkcija koagulacije povezana sa sepsom može biti detektovana merenjem aktiviranog delimičnog vremena tromboplastina (APTT) i/ili prototrombinskog vremena (PT). Ovi testovi su izvedeni sa uzorcima plazme kako bi se odredilo da li su nivoi faktora koagulacije niski. Kod subjekata sa DIC, APTT i/ili PT su produženi usled smanjenih nivoa faktora koagulacije. U nekim slučajevima, lečenje subjekta od sepse sa R5000 može da snizi i/ili normalizuje APTT i/ili PT kod uzoraka dobijenih od lečenih subjekata.

[0094] Disfunkcija koagulacije povezana sa sepsom dalje može da bude povezana putem analize nivoa kompleksa trombin-antitrombin (TAT) i/ili ekspresije leukocita mRNK faktora tkiva (TF). Povišeni nivoi TAT kompleka i ekspresije leukocita mRNK od TF su povezani sa disfunkcijom koagulacije i konzistentni su sa DIC. U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može da dovede do smanjenja TAT nivoa i/ili TF leukocita mRNK nivoa od oko 0.005% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa subjektima koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji su lečeni drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa istim subjektom tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja. U nekim slučajevima, TAT nivoi i/ili leukocit TF mRNK nivoi mogu biti smanjeni za 100% kod subjekata sa sepsom koji su lečeni sa R5000 u poređenju sa subjektima sa sepsom koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji primaju jedan ili više drugih oblika lečenja) ili u poređenju sa istim subjektom tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja.

[0095] Faktor XII je faktor koji je važan za normalnu koagulaciju u plazmi. Nivoi faktora XII mogu biti smanjeni u uzorcima plazme koji su uzeti od subjekata sa disfunkcijom koagulacije (npr., DIC) usled konzumiranja Faktora XII povezanog sa koagulacijom u malim krvnim sudovima. U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može da smanji konzumiranje Faktora XII. Shodno tome, nivoi faktora XII mogu biti povišeni u uzorcima plazme uzetim od subjekata sa sepsom posle lečenja sa R5000. Nivoi faktora XII mogu biti povišeni u uzorcima plazme za od oko 0.005% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa subjektima koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji su lečeni drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa uzorcima plazme koji su uzeti od istog subjekta tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja. U nekim slučajevima, nivoi faktora XII mogu biti povišeni za 100% u uzorcima plazme od subjekata sa sepsom koji su lečeni sa R5000 u poređenju sa uzorcima plazme uzetim od subjekata sa sepsom koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji primaju jedan ili više drugih oblika lečenja) ili u poređenju sa uzorcima plazme uzetih od istog subjekta tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja.

[0096] Fibrinoliza predstavlja raspad fibrina usled enzimske aktivnosti, postupka kritičnog za stvaranje ugrušaka. Disregulacija fibrinolize može da se javi kod ozbiljne sepse i prijavljeno je da pogađa normalno zgrušavanje kod majmuna izazvanih sa E. coli (P. de Boer J.P., et al., 1993. Circulatory shock.39, 59-67). Pokazatelji disfunkcije fibrinolize zavisne od sepse u plazmi (uključujući, ali bez ograničenja na disfunkciju fibrinolize povezanu sa DIC) mogu da uključuju, ali bez ograničenja na smanjene nivoe fibrinogena (ukazujući na smanjenu sposobnost formiranja ugrušaka fibrina), povišene nivoe aktivatora plazminogena u plazmi (tPA), povišene nivoe inhibitora tipa 1 aktivatora plazminogena (PAI-1), povišene nivoe plazmin-antiplazmina (PAP), povišene proizvode degradacije fibrinogen/fibrina, i povišene D-dimer nivoe. U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može da dovede do smanjenja nivoa fibrinogena u plazmi i/ili porasta nivoa tPA, PAI-1, PAP, proizvoda degradacije fibrinogen/fibrina u plazmi, i/ili D-dimera od oko 0.005% do oko 0.05%, od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.05% do oko 2%, od oko 0.1% do oko 5%, od oko 0.5% do oko 10%, od oko 1% do oko 15%, od oko 5% do oko 25%, od oko 10% do oko 50%, od oko 20% do oko 60%, od oko 25% do oko 75%, od oko 50% do oko 100% u poređenju sa nivoima u uzorcima plazme od subjekata koji nisu lečeni sa R5000 (uključujući subjekte koji su lečeni drugim inhibitorima komplementa) ili u poređenju sa nivoima u uzorcima plazme uzetim od istog subjekta tokom perioda prethodnog lečenja ili ranijeg perioda lečenja. U nekim slučajevima, smanjenje nivoa fibrinogena povezanog sa sepsom i/ili porasta nivoa tPA, PAI-1, PAP, proizvoda degradacije fibrinogen/fibrina, i/ili D-dimer povezanih sa sepsom mogu da se razlikuju najmanje 10,000% u poređenju sa nivoima u uzorcima plazme od subjekata sa sepsom koji su lečeni sa R5000.

[0097] Druga posledica prekomerno reaktivne aktivnosti komplementa povezana sa sepsom je smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca usled hemolize zavisne od komplementa i/ili opsonizacije zavisne od C3b. Postupci lečenja sepse sa R5000 prema ovom otkrivanju mogu da uključuju smanjenje hemolize zavisne od komplementa. Jedan postupak procene hemolize zavisne od komplementa povezane sa sepsom uključuje dobijanje kompletnog broja krvnih ćelija. Kompletan broj krvnih zrnaca može biti dobijen putem automatskih postupaka pomoću kojih se broje tipovi ćelija prisutnih u uzorcima krvi. Rezultati iz analize kompletnog broja krvnih zrnaca obično uključuju nivoe hematokrita, broja crvenih krvnih zrnaca (RBC), broja belih krvnih zrnaca (WBC), i pločica. Nivoi hematokrita su korišćeni da bi se odredio procenat krvi (zapreminski) koga čine crvena krvna zrnca. Nivoi hematokrita, nivoi pločica, RBC nivoi, i WBC nivoi mogu biti smanjeni kod sepse usled hemolize. U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 povećava nivoe hematokrita, nivoe pločica, RBC nivoe, i/ili WBC nivoe. Povećanja mogu biti neposredna ili se mogu javiti tokom vremena sa lečenjem (npr., lečenja jednom ili višestrukim dozama).

[0098] U nekim slučajevima, lečenje subjekta sa R5000 može da smanji aktivaciju leukocita (npr., neutrofila i makrofagova) povezanu sa sepsom. "Aktivacija," kako se ovde upotrebljava u kontekstu leukocita se odnosi na mobilizaciju i/ili sazrevanje ovih ćelija da bi se sprovele povezane imune funkcije. Smanjena aktivacija leukocita lečenjem sa R5000 može biti određena procenjivanjem subjekta lečenog ili uzorka uzetog od lečenog subjekta.

[0099] U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može da poboljša jedan ili više vitalnih znakova kod subjekta koji se leči. Takvi vitalni znakovi mogu da uključuju, ali bez ograničenja na, srčani ritam, srednju vrednost sistemskog arterijskog pritiska (MSAP), brzinu disanja, zasićenost kiseonika, i telesnu temperaturu.

[0100] U nekim slučajevima, lečenje sepse sa R5000 može da stabilizuje ili smanji curenje kapilara i/ili disfunkciju endotelijalne barijere povezana sa sepsom (tj., da održava ili poboljšava curenje kapilara i/ili disfunkciju endotelijalne barijere). Stabilizacija ili smanjenje curenja kapilara i/ili disfunkcije endotelijalne barijere može biti određeno merenjem ukupnih nivoa proteina u plazmi i/ili nivoa albumina u plazmi. Porast bilo kog nivoa u poređenju sa nivoima u plazmi povezanih sa sepsom može da ukaže na smanjeno curenje kapilara. Shodno tome, lečenje sepse sa R5000 može da poveća ukupne nivoe proteina u plazmi i/ili albumina u plazmi.

[0101] Postupci prema ovom otkrivanju mogu da uključuju postupke lečenja sepse sa R5000, pri čemu su nivoi jednog ili više proteina iz akutne faze smanjeni. Proteini iz akutne faze su proteini koje proizvodi jetra u zapaljenskom stanju. Lečenje sa R5000 može da smanji zapaljenje povezano sa sepsom i da dovede do smanjene proizvodnje proteina iz akutne faze od strane jetre.

[0102] Prema nekim postupcima ovog otkrivanja, oštećenje organa izazvano sepsom i/ili disfunkcija organa mogu biti smanjeni, obrnuti, ili sprečeni lečenjem sa R5000. Pokazatelji koji mogu biti smanjeni sa poboljšanom funkcijom organa mogu da uključuju, ali bez ograničenja na laktat u plazmi (čime se demonstrira poboljšana vaskularna perfuzija i klirens), kreatinin, azot iz uree u krvi (pri čemu oba ukazuju na poboljšanu funkciju bubrega), i transaminaze jetre (što ukazuje na poboljšanu funkciju jetre). U nekim slučajevima, febrilni odgovor, rizik sekundarne infekcije i/ili rizik od ponovnog javljanja sepse je smanjen kod subjekata lečenih sepsom sa R5000.

[0103] Postupci prema ovom otkrivanju mogu da uključuju sprečavanje smrti povezane sa sepsom i/ili poboljšanje vremena preživljavanja subjekata pogođenih sepsom putem lečenja sa R5000. Poboljšano vreme preživljavanja može biti određeno putem poređenja vremena preživljavanja kod subjekata lečenih sa R5000 sa vremenom preživljavanja kod nelečenih subjekata (uključujući subjekte lečene jednim ili drugim oblikom lečenja). U nekim slučajevima, vremena preživljavanja su povišena najmanje za 1 dan, najmanje 2 dana, najmanje 3 dana, najmanje 4 dana, najmanje 5 dana, najmanje 6 dana, najmanje 7 dana, najmanje 2 nedelje, najmanje 1 mesec, najmanje 2 meseca, najmanje 4 meseca, najmanje 6 meseci, najmanje 1 godinu, najmanje 2 godine, najmanje 5 godina, ili najmanje 10 godina.

[0104] U nekim slučajevima, davanje R5000 je izvedeno u jednoj dozi. U nekim slučajevima, davanje R5000 je izvedeno u višestrukim dozama. Na primer, R5000 davanje može da uključuje primenu početne doze, nakon čega sledi jedna ili više ponovljenih doza. Ponovljene doze mogu da se daju od oko 1 sata do oko 24 sati, od oko 2 sata do oko 48 sati, od oko 4 sata do oko 72 sati, od oko 8 sati do oko 96 sati, od oko 12 sati do oko 36 sati, ili od oko 18 sati do oko 60 sati nakon prethodne doze. U nekim slučajevima, ponovljene doze mogu da se daju 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 7 dana, 2 nedelje, 4 nedelje, 2 meseca, 4 meseca, 6 meseca, ili više od 6 meseci nakon prethodne doze. U nekim slučajevima, ponovljene doze mogu da se daju po potrebi da bi se sepsa stabilizovala ili smanjila ili da bi se stabilizovao ili smanjio jedan ili više efekata povezanih sa sepsom kod subjekta. Ponovljene doze mogu da uključuju istu količinu R5000 ili mogu da uključuju različitu količinu.

[0105] Jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni radi kontrole i/ili balansiranja aktivacije komplementa radi sprečavanja i lečenja SIRS-a, sepse i/ili MOF-a. Postupci primene inhibitora komplementa za lečenje SIRS-a i sepse mogu da uključuju one iz američke objave br. US2013/0053302 ili američke patentne prijave br.8,329,169.

Akutni respiratorni distresni sindrom (ARDS)

[0106] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje i/ili sprečavanje razvoja akutnog respiratornog distresnog sindroma (ARDS). ARDS je široko rasprostranjeno zapaljenje pluća i mogu ga izazvati povreda, infekcija (npr., sepsa), ozbiljna pneumonija i/ili udisanje štetnih supstanci. ARDS je obično ozbiljna, životno-ugrožavajuća komplikacija. Ispitivanja ukazuju da neutrofilis može da doprinese razvoju ARDS-a uticanjem na akumuliranje polimorfonuklearnih ćelija kod povređenih plućnih alveola i intersticijalnog tkiva pluća. Shodno tome, kompozicije ovog pronalaska mogu da se daju da bi se smanjila i/ili sprečila proizvodnja faktora tkiva kod alveolarnog neutrofilisa. Kompozicije ovog pronalaska dalje mogu biti korišćene za lečenje, sprečavanje i/ili odlaganje ARDS-a, u nekim slučajevima prema bilo kom od postupaka koji se pominju u međunarodnoj objavi br. WO2009/014633.

Periodontitis

[0107] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje ili sprečavanje razvoja periodontitisa i/ili povezanih stanja. Periodontitis je široko rasprostranjeno, hronično zapaljenje koje dovodi do uništavanja periodontalnog tkiva koje je tkivo koje predstavlja potporu i okružuje zube. Stanje takođe uključuje gubitak alveolarne kosti (kosti koja drži zube). Periodontitis može biti uzrokovan nedostatkom oralne higijene što dovodi do taloženja bakterija na desnim, koje je takođe poznato i kao dentalni plak. Određena zdravstvena stanja kao što je dijabetes ili neuhranjenost i/ili navike kao što je pušenje mogu da povećavaju rizik od periodontitisa. Periodontitis može da poveća rizik od moždanog udara, infarkta miokarda, ateroskleroze, dijabetesa, osteoporoze, prevremenog porođaja, kao i do drugih zdravstvenih problema. Ispitivanja su pokazala da postoji korelacija između periodontitisa i nedostatka aktivnosti komplementa. Periodontalne bakterije mogu ili da inhibiraju ili da aktiviraju određene komponente kaskade komplementa. Shodno tome, jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni da spreče i/ili leče periodontitis i povezane bolesti i stanja. Inhibitori aktivacije komplementa i postupci lečenja mogu da uključuju bilo koji od postupaka opisanih u Hajishengallis in Biochem Pharmacol.2010, 15; 80(12): 1 i Lambris ili u američkoj objavi br. US2013/0344082.

Dermatomiozitis

[0108] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje dermatomiozitisa. Dermatomiozitis je zapaljenska miopatija koju karakteriše mišićna slabost i hronična upala mišića. Dermatomiozitis često počinje sa kožnim osipom koji je povezan sa ili prethodi mišićnoj slabosti. Kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste da bi smanjile ili sprečile dermatomiozitis.

Rane i povrede

[0109] Jedinjenja i kompozicije, npr., farmaceutske kompozicije, prema ovom otkrivanju mogu da budu korišćene za lečenje i/ili promovisanje zarastanja raznih vrsta rana i/ili povreda. Kako se ovde koristi, pojam "povreda" se obično odnosi na fizičku povredu, ali može da obuhvati i lokalizovanu infekciju ili procese bolesti. Povrede mogu da karakterišu povreda, oštećenje ili uništavanje izazvano spoljnim događajima koji utiču na delove tela i/ili organa. Rane su povezane sa posekotinama, udarcima, opekotinama i/ili drugim uticajima na kožu, od kojih koža puca ili je oštećena. Rane i povrede su često akutne ali ukoliko pravilno ne zarastu, mogu da dovedu do hroničnih komplikacija i/ili zapaljenja.

Rane i opekotine

[0110] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje i/ili promovisanje zarastanja rana. Zdrava koža obezbeđuje vodootpornu, zaštitnu barijeru od patogenih i drugih uticaja iz spoljašnje sredine. Koža takođe kontroliše telesnu temperaturu i isparavanje tečnosti. Kada je koža povređena ove funkcije se prekidaju i time zarastanje kože postaje izazov.

Zarastanje je inicirano skupom fizioloških procesa povezanih sa imunim sistemom koji oporavlja i regeneriše tkivo. Aktivacija komplementa predstavlja jedan od tih postupaka. Ispitivanja aktivacije komplementa su identifikovala nekoliko komplemenata uključenih u zarastanje rana kako je opisano u van de Goot et al. in J Burn Care Res 2009, 30:274-280 i Cazander et al. Clin Dev Immunol, 2012, 2012:534291. U nekim slučajevima, aktivacija komplementa može biti prekomerna, čime se izaziva smrt ćelija i pojačava zapaljenje (što dovodi do usporenog zarastanja rana i hroničnih rana). U nekim slučajevima, jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni za smanjenje ili eliminisanje takve aktivacije komplementa da bi se promovisalo zarastanje. Lečenje jedinjenjima i kompozicijama prema ovom otkrivanju može biti izvedeno prema bilo kom od postupaka za lečenje rana opisanom u međunarodnoj objavi broj WO2012/174055.

Povreda glave

[0111] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje i/ili promovisanje zarastanja povrede glave. Povrede glave uključuju povrede skalpa, lobanje ili mozga. U primere povreda glave spadaju, ali bez ograničenja na, potresi, kontuzije, fraktura lobanje, traumatske povrede mozga i/ili druge povrede. Povrede glave mogu biti manje ili ozbiljne. U nekim slučajevima, povreda glave može da dovede do dugoročnih fizičkih i/ili mentalnih komplikacija ili smrti. Ispitivanja ukazuju da povrede glave mogu da izazovu nepravilnu intrakranijalnu aktivaciju kaskade komplementa, što može da dovede do lokalnih zapaljenskih odgovora koji doprinose sekundarnom oštećenju mozga razvojem edema mozga i/ili neuronalne smrti (Stahel et al. in Brain Research Reviews, 1998, 27: 243-56). Jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni za lečenja povreda glave i/ili za smanjenje ili sprečavanje povezanih sekundarnih komplikacija. Postupci korišćenja jedinjenja i kompozicija prema ovom otkrivanju radi kontrolisanja aktivacija kaskade komplementa kod povrede glave mogu da uključuju bilo koji od postupaka opisanih od strane Holers et al. u američkom patentu br.8,911,733.

Povrede nagnječenja

[0112] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje i/ili promovisanje zarastanja povreda nagnječenja. Povrede nagnječenja su povrede uzrokovane snagom ili pritiskom na telo što izaziva krvarenje, modrice, frakture, povrede nerva, rane i/ili druga oštećenja tela. Kompozicije ovog pronalaska mogu da se primene kako bi se smanjila aktivacija komplementa nakon povreda nagnječenja, pri čemu promovišu zarastanje nakon povrede nagnječenja (npr. promovisanjem regenerisanja nerva, promovisanjem zarastanja frakture, sprečavanjem ili lečenjem zapaljenja, i/ili drugih povezanih komplikacija). Kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za promovisanje zarastanja prema bilo kom od postupaka opisanih u američkom patentu br.8,703,136; međunarodnim objavama br. WO2012/162215; WO2012/174055; ili američkoj objavi br.

US2006/0270590.

Ishemija/reperfuziona povreda

[0113] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćene za lečenje povreda povezanih sa ishemijom i/ili reperfuzijom. Takve povrede mogu biti povezane sa hirurškom intervencijom (npr., transplantacijom). Shodno tome, jedinjenja, kompozicije, i/ili postupci prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni da bi se smanjila ili sprečila ishemija i/ili reperfuzione povrede.

Autoimuna bolest

[0114] Jedinjenja i kompozicije, npr., farmaceutske kompozicije, prema ovom otkrivanju mogu biti korišćene da bi se lečili subjekti sa autoimunim bolestima i/ili poremećajima. Imuni sistem može biti podeljen na urođeni i adaptivni sistem, što se odnosi na nespecifične mehanizme neposredne odbrane i složenije antigen-specifične komplekse, tim redom. Sistem komplementa predstavlja deo urođenog imunog sistema, koji prepoznaje i eliminiše patogene. Dodatno, proteini komplementa mogu da moduliraju adaptivni imunitet, povezivanjem urođenih i adaptivnih odgovora. Autoimune bolesti i poremećaji su imunološke abnormalnosti koje izazivaju da sistem gađa sopstvena tkiva i supstance. Autoimuna bolest može da obuhvati određena tkiva ili organe tela. Jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćena da se modulira komplement u lečenju i/ili sprečavanju autoimunih bolesti. U nekim slučajevima, takva jedinjenja i kompozicije mogu biti korišćeni prema postupcima datim u Ballanti et al. Immunol Res (2013) 56:477-491.

Antifosfolipidni sindrom (APS) i katastrofalni antifosfolipidni sindrom (CAPS)

[0115] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje antifosfolipidnog sindroma (APS) kontrolom aktivacije komplementa. APS je autoimuno stanje izazvano antifosfolipidnim antitelima koja dovode do zgrušavanja krvi. APS može da dovede do rekurentne venozne ili arterijalne tromboze u organima, i komplikacija u placentnim cirkulacijama što dovodi do komplikacija u trudnoći kao što je pobačaj, mrtvo novorođenče, preeklampsija, prevremeni porođaj i/ili drugih komplikacija. Katastrofalni antifosfolipidni sindrom (CAPS) predstavlja ekstremnu i akutnu verziju sličnog stanja koje dovodi do okluzije vena istovremeno kod nekoliko organa. Ispitivanja su pokazala da aktivacija komplementa može da doprinese komplikacijama povezanim sa APS-om uključujući komplikacije u trudnoći, trombotske komplikacije (zgrušavanje), i vaskularne komplikacije. Jedinjenje i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni za lečenje stanja povezanih sa APS-om smanjenjem ili eliminisanjem aktivacije komplementa. U nekim slučajevima, jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni za lečenje APS i/ili komplikacija povezanih sa APS-om prema postupcima opisanim od strane Salmon et al. Ann Rheum Dis 2002;61(Suppl II):ii46-ii50 i Mackworth-Young in Clin Exp Immunol 2004, 136:393-401.

Bolest hladnih aglutina

[0116] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje bolesti hladnih aglutina (CAD), koja se takođe naziva hladna hemoliza posredovana aglutinom. CAD je autoimuna bolest koja nastaje usled visoke koncentracije IgM antitela koja stupaju u interakciju sa crvenim krvnim zrncima pri niskom opsegu telesnih temperatura [Engelhardt et al. Blood, 2002, 100(5):1922-23]. CAD može da dovede do stanja kao što je anemija, umor, dispneja, hemoglobinurija i/ili akrocijanoza. CAD je povezana sa robusnom aktivacijom komplementa i ispitivanja su pokazala da se CAD može lečiti terapijama inhibitora komplementa. Shodno tome, ovo otkrivanje obezbeđuje postupke lečenja CAD upotrebom jedinjenja i kompozicija prema ovom otkrivanju. U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje CAD prema postupcima opisanim od strane Roth et al in Blood, 2009, 113:3885-86 ili u međunarodnoj objavi br. WO2012/139081.

Mijastenija gravis

[0117] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje mijastenije gravis. Mijastenija gravis je neuromuskularna bolest uzrokovana autoimunitetom. Kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za smanjenje ili sprečavanje neuromuskularnih problema povezanih sa mijastenijom gravis.

Gilen Bareov sindrom

[0118] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje Gilen Bareov sindroma (GBS). GBS je autoimuna bolest koja uključuje autoimuni napad perifernog nervnog sistema. Kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste da se smanje ili spreče periferni nervni problemi povezani sa GBS.

Vaskularne indikacije

[0119] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje vaskularnih indikacija koje pogađaju krvne sudove (npr., arterije, vene, i kapilari). Takve indikacije mogu da utiču na krvotok, krvni pritisak, dotok krvi, funkciju organa i/ili druge telesne funkcije.

Trombotična mikroangiopatija (TMA)

[0120] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje i/ili sprečavanje trombotične mikroangiopatije (TMA) i povezanih bolesti. Mikroangiopatije pogađaju male krvne sudove (kapilare) u telu i dovodeći do toga da zidovi kapilara postanu tvrdi, slabi, i skloni krvarenju i sporoj cirkulaciji. TMA imaju tendenciju da dovedu do razvoja vaskularnih trombova, oštećenja endotelijalnih ćelija, trombocitopenije, i hemolize. Organi kao što su mozak, bubreg, mišići, gastrointestinalni sistem, koža, i pluća takođe mogu biti zahvaćeni. TMA mogu da se jave kao posledica medicinskih operacija i/ili stanja koja uključuju, ali se ne ograničavaju na, transplataciju hematopietičih matičnih ćelija (HSCT), poremećaje bubrega, dijabetes i/ili druga stanja. TMA mogu biti uzrokovane disfunkcijom inherentnog sistema komplementa, kako je opisano kod Meri et al. in European Journal of Internal Medicine, 2013, 24: 496-502. Generalno, TMA mogu da se jave kao posledica povišenih nivoa određenih komponenata komplementa što dovodi do tromboze. U nekim slučajevima, ovo može biti izazvano mutacijama u proteinima komplementa i povezanim enzimima. Nastala disfunkcija komplementa može da dovede do ciljanja komplementa endotelijalnih ćelija i pločica što dovodi do povećane tromboze. U nekim načinima ostvarivanja, TMA mogu biti sprečeni i/ili lečeni kompozicijama ovog pronalaska. U nekim slučajevima, postupci lečenja TMA kompozicijama ovog pronalaska mogu biti izvedeni prema onim koji su opisani u američkim objavama br. US2012/0225056 ili US2013/0246083,

Diseminirana intravaskularna koagulacija (DIC)

[0121] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje diseminirane intravaskularne koagulacije (DIC) kontrolisanjem aktivacije komplementa. DIC je patološko stanje gde je kaskada zgrušavanja u krvi široko aktivirana i dovodi do formiranja krvnih ugrušaka naročito u kapilarima. DIC može da dovede do opstruktivnog protoka krvi u tkivima i vremenom može da ošteti organe. Pored toga, DIC pogađa normalan proces zgrušavanja krvi što može da dovede do ozbiljnog krvarenja. Kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje, sprečavanje ili smanjenje ozbiljnosti DIC moduliranjem aktivnosti komplementa. U nekim slučajevima kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene prema bilo kom od postupaka lečenja DIC opisanih u američkoj patentnoj prijavi br.8,652,477.

Vaskulitis

[0122] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje vaskulitisa. Generalno, vaskulitis predstavlja poremećaj povezan sa zapaljenjem krvnih sudova, uključujući vene i arterije, i karakteriše ga to da bela krvna zrnca napadaju tkiva i izazivaju oticanje krvnih sudova. Vaskulitis može biti povezan sa infekcijom, kao kod Rocky Mountain tačkaste groznice ili autoimunitetom. Primer autoimuniteta povezanog sa vaskulitisom je vaskulitis antineutrofilnih citoplazmatskih anti-antitela (ANCA vaskulitis). ANCA vaskulitis uzrokuju abnormalna antitela koja napadaju sopstvene ćelije i tkiva. ANCA napadaju citoplazmu određenih belih krvnih zrnaca i neutrofile, što dovodi do toga da oni napadaju zidove sudova u određenim telesnim organima i tkivima. ANCA vaskulitis može da zahvati kožu, pluća, oči i/ili bubrege. Ispitivanja pokazuju da ANCA bolest aktivira alternativnu putanju komplementa i generiše određene komponente komplementa koje stvaraju zapaljenje amplifikacione petlje što dovodi do vaskularne povrede (Jennette et al.2013, Semin Nephrol.33(6): 557-64). U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje ANCA vaskulitisa inhibicijom aktivacije komplementa.

Atipični hemolitičko-uremijski sindrom

[0123] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije, prema ovom otkrivanju mogu biti korisne za lečenje atipičnog hemolitičko-uremijskog sindroma (aHUS). aHUS je retka bolest uzrokovana neproverenom aktivacijom komplementa koju karakteriše stvaranje krvnog ugruška u malim krvnim sudovima. Kompozicije ovog pronalaska mogu biti korisne za smanjenje ili sprečavanje aktivacije komplementa povezane sa aHUS-om.

Neurološke indikacije

[0124] Farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje, lečenje i/ili olakšavanje simptoma neuroloških indikacija, uključujući, ali bez ograničenja na neurodegenerativne bolesti i povezane poremećaje. Neurodegenerisanje je generalno povezano sa gubitkom strukture ili funkcije neurona, uključujući smrt neurona. Ovi poremećaji mogu biti tretirani inhibiranjem efekta komplementa na neuronske ćelije upotrebom kompozicija ovog pronalaska. Neurodegenerativni poremećaji uključuju, ali se ne ograničavaju na, amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS), multiplu sklerozu (MS), Parkinsonovu bolest i Alchajmerovu bolest.

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS)

[0125] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje, lečenje i/ili ublažavanje simptoma ALS. ALS je fatalna bolest motornog neurona koju karakteriše degeneracija neurona kičmene moždine, moždanog stabla, motornog korteksa. ALS uzrokuje gubitak mišićne snage što vremenom dovodi do prestanka rada pluća. Disfunkcija komplementa može da doprinese ALS-u, i samim tim ALS može biti sprečen, lečen i/ili simptomi mogu biti smanjeni terapijom sa kompozicijama prema ovom pronalasku koje ciljaju aktivnost komplementa. U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste da promovišu regenerisanje nerava. U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene kao inhibitori komplementa prema bilo kom od postupaka opisanih u američkoj objavi br. US2014/0234275 ili US2010/0143344.

Alchajmerova bolest

[0126] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje Alchajmerove bolesti kontrolisanjem aktivnosti komplementa. Alchajmerova bolest je hronična bolest sa simptomima koji mogu da uključuju dezorijentisanost, gubitak pamćenja, promene raspoloženja, probleme u ponašanju i vremenom gubitak telesnih funkcija. Smatra se da Alchajmerovu bolest izazivaju ekstracelularni depoi amiloida u mozgu koji su povezani sa proteinima koji se odnose na zapaljenje kao što su proteini komplementa (Sjoberg et al.2009. Trends in Immunology.

30(2): 83-90). U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene kao inhibitori komplementa prema bilo kom od postupaka za lečenje Alchajmerove bolesti opisanim u američkoj objavi br. US2014/0234275.

Indikacije povezane sa bubrezima

[0127] Farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje određenih bolesti, poremećaja i/ili stanja povezanih sa bubrezima, u nekim slučajevima inhibiranjem aktivnosti komplementa. Bubrezi su organi koji su odgovorni za uklanjanje proizvoda metaboličkog otpada iz krvotoka. Bubrezi regulišu krvni pritisak, urinarni sistem, i homeostaske funkcije i shodno tome su suštinski neophodni za različite telesne funkcije. Bubrezi mogu biti ozbiljnije pogođeni zapaljenjem (u poređenju sa drugim organima) zbog jedinstvenih strukturnih osobina i izloženosti krvi. Bubrezi takođe proizvode svoje sopstvene proteine komplementa koji se mogu aktivirati nakon infekcije, bolesti bubrega i transplantacije bubrega. U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene kao inhibitori komplementa u lečenju određenih bolesti, stanja i/ili poremećaja bubrega prema postupcima opisanim od strane Quigg, J Immunol 2003; 171:3319-24.

Lupus Nephritis

[0128] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje lupus nefritisa inhibiranjem aktivnosti komplementa. Lupus nefritis je zapaljenje bubrega uzrokovano autoimunom bolešću koja se naziva sistemski lupus eritematosus (SLE). U simptome lupus nefritisa se ubrajaju visok krvni pritisak; penušav urin; oticanje nogu, stopala, ruku ili lica; bol u zglobovima; bol u mišićima; temperatura; i osip. Lupus nefritis može biti lečen inihibitorima koji kontrolišu aktivnost komplementa, uključujući kompozicije ovog pronalaska. Postupci i kompozicije za sprečavanje i/ili lečenje lupus nefritisa inhibicijom komplementa mogu da uključuju bilo koji postupak opisan u američkoj prijavi br. US2013/0345257 ili američkom patentu br.8,377,437.

Membranski glomerulonefritis (MGN)

[0129] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje poremećaja membranskog glomerulonefritisa (MGN) inhibiranjem aktivacije određenih komponenata komplementa. MGN je poremećaj bubrega koji može da dovede do zapaljenja i strukturnih promena. MGN je uzrokovan vezivanjem antitela za rastvorljiv antigen u kapilarima bubrega (glomerulus). MGN može da utiče na funkcije bubrega, kao što je filtriranje tečnosti i može da dovede do prestanak rada bubrega. Kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene prema postupcima sprečavanja i/ili lečenja MGN inhibicijom komplementa opisanom u američkoj objavi

br. US2010/0015139 ili u međunarodnoj objavi br. WO2000/021559.

Komplikacije kod hemodijalize

[0130] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje komplikacija povezanih sa hemodijalizom inhibiranjem aktivacije komplementa. Hemodijaliza je medicinski postupak koji se koristi za održavanje funkcije bubrega kod subjekata sa disfunkcijom bubrega. U hemodijalizi, uklanjanje otpadnih proizvoda kao što je kreatinin, urea, slobodna voda iz krvi se izvodi eksterno. Uobičajena komplikacija lečenja hemodijalizom je hronično zapaljenje izazvano kontaktom između krvi i membrane dijalize. Druga uobičajena komplikacija je tromboza koja se odnosi na formiranje krvnih ugrušaka koji opstruiraju cirkulaciju krvi. Ispitivanja su pokazala da su ove komplikacije povezane sa aktivacijom komplementa. Hemodijaliza može da se kombinuje sa terapijom inhibitora komplementa kako bi se obezbedila sredstva kontrolisanja zapaljenskog odgovora i patologija i/ili sprečavanje ili lečenje tromboze kod subjekata koji su na hemodijalizi usled prestanka rada bubrega. Postupci upotrebe kompozicija ovog pronalaska za lečenje komplikacija kod hemodijalize mogu biti izvedeni prema bilo kom od postupaka opisanih od strane DeAngelis et al in Immunobiology, 2012, 217(11): 1097-1105 ili od strane Kourtzelis et al. Blood, 2010, 116(4):631-639.

Očne bolesti

[0131] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje određenih očnih bolesti, poremećaja i/ili stanja. U zdravom oku, komplementni sistem se aktivira na niskom nivou i kontinuirano se reguliše proteinima vezanim za membranu i rastvorljivim intraokularnim proteiniima koji štite od patogena. Stoga aktivacija komplementa igra važnu ulogu kod nekoliko komplikacija povezanih sa okom a kontrolisana aktivacija komplementa se može primeniti za lečenje takvih bolesti. Kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene kao inhibitori komplementa u lečenju očne bolesti prema bilo kom od postupaka opisanih od strane Jha et al. in Mol Immunol.2007; 44(16): 3901-3908 ili u američkoj patentnoj prijavi br.8,753,625.

Staračka degeneracija makule (AMD)

[0132] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje staračke degeneracije makule (AMD) inhibiranjem aktivacije očnog komplementa. AMD je hronična očna bolest koja izaziva zamagljen centralni vid, slepe tačke u centralnom vidnom polju, i/ili potencijalan gubitak vida. Centralni vid utiče na sposobnost čitanja, vožnje motornog vozila i/ili prepoznavanja lica. AMD je generalno podeljena na dva tipa, ne-eksudativni (suvi) i eksudativni (vlažni). Suva AMD se odnosi na propadanje makule koja je tkivo u centru mrežnjače. Vlažna AMD se odnosi na disfunkciju krvnih sudova ispod mrežnjače što dovodi do curenja krvi i tečnosti. Nekoliko ispitivanja na ljudima i životinjama je identifikovalo proteine komplementa koji su povezani sa AMD-om i nove terapeutske strategije uključujući kontrolisanje aktivacije puteva komplementa, kako je opisano od strane Jha et al. in Mol Immunol.2007; 44(16): 3901-8. Postupci koji podrazumevaju upotrebu kompozicija ovog pronalaska za sprečavanje i/ili lečenje AMD-a mogu da uključuju bilo koji od onih opisanih u američkim objavama br. US2011/0269807 ili US2008/0269318.

Bolest rožnjače

[0133] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje bolesti rožnjače inhibiranjem aktivacije očnog komplementa. Sistem komplementa igra važnu ulogu u zaštiti rožnjače od patogenih čestica i/ili antizapaljenskih antigena. Rožnjača je najistureniji prednji deo oka koji pokriva i štiti dužicu, zenicu i prednju komoru i samim tim je izložena spoljašnjim faktorima. Bolesti rožnjače uključuju, ali bez ograničenja na, keratokonus, keratitis, očni herpes i/ili druge bolesti. Komplikacije sa rožnjačom mogu da izazovu bol, zamagljen vid, suzenje oka, crvenilo, blagu osetljivost, i/ili ožiljke na rožnjači. Sistem komplementa je kritičan za zaštitu rožnjače, ali aktivacija komplementa može da izazove oštećenje tkiva rožnjače nakon povlačenja infekcije budući da su određena jedinjenja komplementa jako eksprimirana. Postupci za moduliranje aktivnosti komplementa u lečenju bolesti rožnjače mogu da uključuju bilo koji od postupaka opisanih od strane Jha et al. in Mol Immunol.2007; 44(16): 3901-8.

Autoimuni uveitis

[0134] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje uveitisa, koji predstavlja zapaljenje uvealnog sloja u oku. Uvea je pigmentisani deo oka koji obuhvata sudovnjaču, dužicu i cilijarno telo oka. Uveitis uzrokuje crvenilo, zamagljen vid, bol, sinehiju i može vremenom da izazove slepilo. Ispitivanja su pokazala da su proizvodi aktivacije komplementa prisutni u očima pacijenata sa autoimunim uveitisom i komplement ima važnu ulogu u razvoju bolesti. U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje i/ili sprečavanje uveitisa prema bilo kom od postupaka identifikovanih u Jha et al. in Mol Immunol.2007.

44(16): 3901-8.

Dijabetesna retinopatija

[0135] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje dijabetesne retinopatije koja predstavlja bolest izazvanu promenama u krvnim sudovima mrežnjače kod pacijenata sa dijabetesom. Dijabetesna retinoaptija pogađa vid i može vremenom da dovede do slepila. Ispitivanja su pokazala da aktivacija komplementa ima važnu ulogu u opisanom razvoju dijabetesne retinopatije. U nekim slučajevima, kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene prema postupcima lečenja dijabetesne retinopatije opisanim u Jha et al. Mol Immunol.2007; 44(16): 3901-8.

Neuromijelitis optika (NMO)

[0136] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje neuromijelitis optike (NMO). NMO je autoimuna bolest koja dovodi do uništavanja optičkog nerva. Jedinjenja i/ili postupci prema ovom otkrivanju mogu da se koriste za sprečavanje uništavanja nerava kod subjekata sa NMO-om.

Sjogrenov sindrom

[0137] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje Sjorgrenovog sindroma. Sjorgrenov sindrom predstavlja očnu bolest koju karakterišu suve oči koje mogu da peckaju i/ili svrbe. To je autoimuni poremećaj kod koga imuni sistem pogađa žlezde u očima i ustima koje su odgovorne za kvašenje ovih delova. Jedinjenja, kompozicije, i/ili postupci prema ovom otkrivanju mogu biti korišćeni za lečenje i/ili smanjenje simptoma Sjorgrenovog sindroma

Preeklampsija i HELLP- sindrom

[0138] U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu da se koriste za sprečavanje i/ili lečenje preeklampsije i/ili HELLP (skraćenica koja označava osobine sindroma 1) hemoliza, 2) povišeni enzimi jetre i 3) nizak broj pločica) sindroma terapijom inhibitora komplementa. Preeklampsija je poremećaj u trudnoći sa simptomima koji uključuju povišeni krvni pritisak, oticanje, gubitak daha, disfunkciju bubrega, oštećenu funkciju jetre i/ili nizak broj krvnih pločica. Preklampsija se obično dijagnostikuje visokim nivoom proteina u urinu i visokim krvnim pritiskom. HELLP sindrom je kombinacija hemolize, povišenih enzima jetre i niskog broja pločica. Hemoliza je bolest koja uključuje pucanje crvenih krvnih zrnaca što dovodi do otpuštanja hemoglobina iz crvenih krvnih zrnaca. Povišeni enzimi jetre mogu da ukažu na stanje jetre indukovano trudnoćom. Niski nivoi dovode do smanjene sposobnosti zgrušavanja, što dovodi do opasnosti od preteranog krvarenja. HELLP je povezan sa preeklampsijom i poremećajem jetre. HELLP sindrom se obično javlja tokom kasnijih faza trudnoće ili nakon porođaja. Obično se dijagnostikuje ispitivanjem krvi koja ukazuje na prisustvo ova tri stanja koja bolest obuhvata. HELLP se obično leči indukovanim porođajem.

[0139] Ispitivanja ukazuju da se aktivacija komplementa javlja tokom HELLP sindroma i preeklampsije i da su određene komponente komplementa prisutne pri povišenim nivoima tokom HELLP-a i preeklampsije. Inhibitori komplementa mogu da se koriste kao terapeutska sredstva za sprečavanja i/ili lečenja ovih stanja. Kompozicije ovog pronalaska mogu biti korišćene prema postupcima sprečavanja i/ili lečenja HELLP-a i preeklampsije opisanim od strane Heager et al. in Obstetrics & Gynecology, 1992, 79(1):19-26 ili u međunarodnoj objavi br. WO201/078622.

Formulacije

[0140] U nekim slučajevima, jedinjenja ili kompozicije, npr., farmaceutska kompozicija, prema ovom otkrivanju su formulisane u vodene rastvore. U nekim slučajevima, vodeni rastvori dalje uključuju jednu ili više soli i/ili jedan ili više sredstava za puferisanje. Soli mogu da uključuju natrijumhlorid koji može biti uključen pri koncentracijama od oko 0.05 mM do oko 50 mM, od oko 1 mM do oko 100 mM, od oko 20 mM do oko 200 mM, ili od oko 50 mM do oko 500 mM. Dalje rastvori mogu da obuhvataju najmanje 500 mM natrijumhlorida. U nekim slučajevima, vodeni rastvori uključuju natrijumfosfat. Natrijumfosfat može biti uključen u vodenim rastvorima u koncentraciji od oko 0.005 mM do oko 5 mM, od oko 0.01 mM do oko 10 mM, od oko 0.1 mM do oko 50 mM, od oko 1 mM do oko 100 mM, od oko 5 mM do oko 150 mM, ili od oko 10 mM do oko 250 mM. U nekim slučajevima, upotrebljavaju se koncentracije od najmanje 250 mM natrijumfosfata.

[0141] Kompozicije prema ovom otkrivanju mogu da uključuju C5 inhibitore u koncentraciji od oko 0.001 mg/mL do oko 0.2 mg/mL, od oko 0.01 mg/mL do oko 2 mg/mL, od oko 0.1 mg/mL do oko 10 mg/mL, od oko 0.5 mg/mL do oko 5 mg/mL, od oko 1 mg/mL do oko 20 mg/mL, od oko 15 mg/mL do oko 40 mg/mL, od oko 25 mg/mL do oko 75 mg/mL, od oko 50 mg/mL do oko 200 mg/mL, ili od oko 100 mg/mL do oko 400 mg/mL. U nekim slučajevima, kompozicije prema ovom otkrivanju uključuju C5 inhibitore pri koncentraciji od najmanje 400 mg/mL.

[0142] Kompozicije prema ovom otkrivanju mogu da obuhvataju C5 inhibitore u koncentraciji od približno, oko ili tačno u bilo kojoj od sledećih vrednosti: 0.001 mg/mL, 0.2 mg/mL, 0.01 mg/mL, 2 mg/mL, 0.1 mg/mL, 10 mg/mL, 0.5 mg/mL, 5 mg/mL, 1 mg/mL, 20 mg/mL, 15 mg/mL, 40 mg/mL, 25 mg/mL, 75 mg/mL, 50 mg/mL, 200 mg/mL, 100 mg/mL, ili 400 mg/mL. U nekim slučajevima, kompozicije prema ovom otkrivanju uključuju C5 inhibitore pri koncentraciji od najmanje 40 mg/mL.

[0143] U nekim slučajevima, kompozicije prema ovom otkrivanju uključuju vodene kompozicije uključujući najmanje vodu i C5 inhibitor (npr., ciklični polipeptid inhibitora C5). Vodeni C5 inhibitor kompozicije prema ovom otkrivanju može dalje da uključuje jednu ili više soli i/ili jedno ili više sredstava za puferisanje. U nekim slučajevima, vodene kompozicije prema ovom otkrivanju uključuju vodu, ciklični polipeptid inhibitora C5, so, i sredstvo za puferisanje.

[0144] Vodene formulacije C5 inhibitora prema ovom otkrivanju mogu da imaju pH nivoe od oko 2.0 do oko 3.0, od oko 2.5 do oko 3.5, od oko 3.0 do oko 4.0, od oko 3.5 do oko 4.5, od oko 4.0 do oko 5.0, od oko 4.5 do oko 5.5, od oko 5.0 do oko 6.0, od oko 5.5 do oko 6.5, od oko 6.0 do oko 7.0, od oko 6.5 do oko 7.5, od oko 7.0 do oko 8.0, od oko 7.5 do oko 8.5, od oko 8.0 do oko 9.0, od oko 8.5 do oko 9.5, ili od oko 9.0 do oko 10.0.

U nekim slučajevima, jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju su pripremljeni u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom (GMP) i/ili trenutnom GMP (cGMP). Smernice koje se koriste za primenjivanje GMP i/ili cGMP se mogu dobiti od jedne ili više strana kao što su Uprava za hranu i lekove (FDA), Svetska zdravstvena organizacija (WHO), i Međunarodne konferencije o harmonizaciji (ICH).

Doziranje i davanje

[0145] Za lečenje humanih subjekata, C5 inhibitori mogu biti formulisani kao farmaceutske kompozicije. Zavisno od subjekta koji se leči, režim davanja, i vrsta željenog lečenja (npr., prevencija, profilaksa, ili terapija), C5 inhibitori mogu biti formulisani tako da su usklađeni sa ovim parametrima. Sažetak takvih tehnika je dat kod Remington-a: The Science and Practice of Pharmacy, 21st Edition, Lippincott Williams & Wilkins, (2005); i Enciklopedia of Pharmaceutical Technology, eds. J. Swarbrick i J. C. Boylan, 1988-1999, Marcel Dekker, New York.

[0146] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu biti obezbeđeni u terapeutski efektivnoj količini. U nekim slučajevima, terapeutski efektivna količina C5 inhibitora prema ovom otkrivanju se može postići davanjem doze od oko 0.1 mg do oko 1 mg, od oko 0.5 mg do oko 5 mg, od oko 1 mg do oko 20 mg, od oko 5 mg do oko 50 mg, od oko 10 mg do oko 100 mg, od oko 20 mg do oko 200 mg, ili najmanje 200 mg jednog ili više C5 inhibitora.

[0147] U nekim slučajevima, subjektima može da se daje terapeutska količina C5 inhibitora bazirana na masi takvih subjekata. U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju u dozi od oko 0.001 mg/kg do oko 1.0 mg/kg, od oko 0.01 mg/kg do oko 2.0 mg/kg, od oko 0.05 mg/kg do oko 5.0 mg/kg, od oko 0.03 mg/kg do oko 3.0 mg/kg, od oko 0.01 mg/kg do oko 10 mg/kg, od oko 0.1 mg/kg do oko 2.0 mg/kg, od oko 0.2 mg/kg do oko 3.0 mg/kg, od oko 0.4 mg/kg do oko 4.0 mg/kg, od oko 1.0 mg/kg do oko 5.0 mg/kg, od oko 2.0 mg/kg do oko 4.0 mg/kg, od oko 1.5 mg/kg do oko 7.5 mg/kg, od oko 5.0 mg/kg do oko 15 mg/kg, od oko 7.5 mg/kg do oko 12.5 mg/kg, od oko 10 mg/kg do oko 20 mg/kg, od oko 15 mg/kg do oko 30 mg/kg, od oko 20 mg/kg do oko 40 mg/kg, od oko 30 mg/kg do oko 60 mg/kg, od oko 40 mg/kg do oko 80 mg/kg, od oko 50 mg/kg do oko 100 mg/kg, ili najmanje 100 mg/kg. Takvi rasponi mogu da uključuju raspone prigodne za davanje humanim subjektima. Nivoi doza mogu biti visoko zavisni od prirode stanja; efikasnosti leka; stanja pacijenta; odluke lekara; i učestalosti i režima davanja.

[0148] U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju su obezbeđeni u koncentracijama podešenim tako da se postigne željeni nivo C5 inhibitora u uzorku, biološkom sistemu, ili subjektu (npr., nivo u plazmi kod subjekta). U nekim slučajevima, željene koncentracije C5 inhibitora u uzorku, biološkom sistemu, ili subjektu mogu da uključuju koncentracije od oko 0.001 µM do oko 0.01 µM, od oko 0.005 µM do oko 0.05 µM, od oko 0.02 µM do oko 0.2 µM, od oko 0.03 µM do oko 0.3 µM, od oko 0.05 µM do oko 0.5 µM, od oko 0.01 µM do oko 2.0 µM, od oko 0.1 µM do oko 50 µM, od oko 0.1 µM do oko 10 µM, od oko 0.1 µM do oko 5 µM, ili od oko 0.2 µM do oko 20 µM. U nekim slučajevima, željene koncentracije C5 inhibitora u plazmi subjekta mogu biti od oko 0.1 µg/mL do oko 1000 µg/mL. U drugim slučajevima, željene koncentracije C5 inhibitora u plazmi subjekta mogu biti od oko 0.01 µg/mL do oko 2 µg/mL, od oko 0.02 µg/mL do oko 4 µg/mL, od oko 0.05 µg/mL do oko 5 µg/mL, od oko 0.1 µg/mL do oko 1.0 µg/mL, od oko 0.2 µg/mL do oko 2.0 µg/mL, od oko 0.5 µg/mL do oko 5 µg/mL, od oko 1 µg/mL do oko 5 µg/mL, od oko 2 µg/mL do oko 10 µg/mL, od oko 3 µg/mL do oko 9 µg/mL, od oko 5 µg/mL do oko 20 µg/mL, od oko 10 µg/mL do oko 40 µg/mL, od oko 30 µg/mL do oko 60 µg/mL, od oko 40 µg/mL do oko 80 µg/mL, od oko 50 µg/mL do oko 100 µg/mL, od oko 75 µg/mL do oko 150 µg/mL, ili najmanje 150 µg/mL. U drugim slučajevima, C5 inhibitori se daju u dozi dovoljnoj da se postigne maksimalna koncentracija u serumu (Cmaks) od najmanje 0.1 µg/mL, najmanje 0.5 µg/mL, najmanje 1 µg/mL, najmanje 5 µg/mL, najmanje 10 µg/mL, najmanje 50 µg/mL, najmanje 100 µg/mL, ili najmanje 1000 µg/mL.

[0149] U nekim slučajevima, obezbeđene su doze koje su dovoljne da izdrže nivoe C5 inhibitora od oko 0.1 µg/mL do oko 20 µg/mL kako bi se smanjila hemoliza kod subjekta za od oko 25% do oko 99%.

[0150] U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju svakodnevno u dozi dovoljnoj da isporuči od oko 0.1 mg/dan do oko 60 mg/dan po kg mase subjekta. U nekim slučajevima, Cmakspostignuta sa svakom dozom je od oko 1000 µg/mL. U takvim slučajevima, oblast ispod krive (AUC) između doza može biti od oko 200 µg*h/mL do oko 10,000 µg*h/mL.

[0151] Prema nekim postupcima prema ovom otkrivanju, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju su obezbeđeni u koncentracijama potrebnim da se postigne željeni efekat. U nekim slučajevima, jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju su obezbeđena u količini neophodnoj da se data reakcija ili postupak prepolove. Koncentracija potrebna da se postigne takvo smanjenje je ovde označena kao polovina od maksimalne inhibitorne koncentracije, ili "ICso." Alternativno, jedinjenja i kompozicije prema ovom otkrivanju mogu biti obezbeđeni u količini neophodnoj da se za pola poveća data reakcija, aktivnost ili komplement. Koncentracija potrebna za takvo povećanje je ovde označena kao polovina maksimalne efektivne koncentracije ili "EC50."

[0152] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu biti prisutni u količinama koje ukupno iznose 0.1-95% po masi ukupne mase kompozicije. U nekim slučajevima C5 inhibitori su obezbeđeni intravenskim (IV) davanjem. U nekim slučajevima, C5 inhibitori su obezbeđeni supkutanim (SC) davanjem.

[0153] SC davanje C5 inhibitora prema ovom otkrivanju može, u nekim slučajevima, da bude poželjnije u odnosu na IV davanje. SC davanje može da omogući pacijentima samostalno lečenje. Takvo lečenje može biti poželjno kod tih pacijenata i može da im obezbedi lečenje kod kuće, pri čemu se izbegava potreba da se odlazi kod lekara ili u dom zdravlja. Dalje, SC lečenje može da omogući pacijentu izbegavanje dugoročnih komplikacija povezanih sa IV davanjem, kao što su infekcije, gubitak pristupa venama, lokalna tromboza, i hematomi. U nekim slučajevima, SC lečenje može da poveća usklađenost pacijenta, zadovoljstvo pacijenta, kvalitet života, umanjenje troškova lečenja i/ili zahteve za lekove.

[0154] U nekim slučajevima, svakodnevno SC davanje obezbeđuje koncentracije stanja ravnoteže C5 inhibitora koje se postižu u okviru od 1-3 doze, 2-3 doze, 3-5 doza, ili 5-10 doza. U nekim slučajevima, svakodnevne SC doze od 0.1 mg/kg mogu da postignu održive nivoe C5 inhibitora veće od ili jednake 2.5 µg/mL i/ili inhibiciju aktivnosti komplementa veću od 90%.

[0155] C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu da ispolje kinetiku spore apsorpcije (vreme do maksimalne primećene koncentracije veće od 4-8 sati) i visoku biološku raspoloživost (od oko 75% do oko 100%) nakon SC davanja.

[0156] U nekim slučajevima, doziranje i/ili davanje su izmenjeni kako bi se modulirao poluživot nivoa (t1/2) C5 inhibitora kod subjekta ili u tečnosti subjekta (npr., plazmi). U nekim slučajevima, t1/2je najmanje 1 sat, najmanje 2 sata, najmanje 4 sata, najmanje 6 sati, najmanje 8 sati, najmanje 10 sati, najmanje 12 sati, najmanje 16 sati, najmanje 20 sati, najmanje 24 sati, najmanje 36 sati, najmanje 48 sati, najmanje 60 sati, najmanje 72 sati, najmanje 96 sati, najmanje 5 dana, najmanje 6 dana, najmanje 7 dana, najmanje 8 dana, najmanje 9 dana, najmanje 10 dana, najmanje 11 dana, najmanje 12 dana, najmanje 2 nedelje, najmanje 3 nedelje, najmanje 4 nedelje, najmanje 5 nedelja, najmanje 6 nedelja, najmanje 7 nedelja, najmanje 8 nedelja, najmanje 9 nedelja, najmanje 10 nedelja, najmanje 11 nedelja, najmanje 12 nedelja, ili najmanje 16 nedelja.

[0157] U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu da ispolje dugačak terminal t1/2. Produženi terminal t1/2može biti usled produženog ciljnog vezivanja i/ili dodatnog vezivanja proteina u plazmi. U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju ispoljavaju t1/2vrednosti veće od 24 sata i u plazmi i u celoj krvi. U nekim slučajevima, C5 inhibitori ne gube funkcionalnu aktivnost nakon inkubacije u celoj krvi ljudi na 37°C u roku od 16 sati.

[0158] U nekim slučajevima, doziranje i/ili davanje su izmenjeni kako bi se modulirao volumen distribucije u stanju ravnoteže C5 inhibitora. U nekim slučajevima, volumen distribucije u stanju ravnoteže C5 inhibitori je od oko 0.1 mL/kg do oko 1 mL/kg, od oko 0.5 mL/kg do oko 5 mL/kg, od oko 1 mL/kg do oko 10 mL/kg, od oko 5 mL/kg do oko 20 mL/kg, od oko 15 mL/kg do oko 30 mL/kg, od oko 10 mL/kg do oko 200 mL/kg, od oko 20 mL/kg do oko 60 mL/kg, od oko 30 mL/kg do oko 70 mL/kg, od oko 50 mL/kg do oko 200 mL/kg, od oko 100 mL/kg do oko 500 mL/kg, ili najmanje 500 mL/kg. U nekim slučajevima, doziranje i/ili davanje C5 inhibitora je podešeno tako da se obezbedi da je volumen distribucije u stanju ravnoteže jednak najmanje 50% ukupne zapremine krvi. U nekim slučajevima, distribucija C5 inhibitora može biti ograničena na odeljak plazme.

[0159] U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju ispoljavaju brzinu ukupnog klirensa od oko 0.001 mL/h/kg do oko 0.01 mL/h/kg, od oko 0.005 mL/h/kg do oko 0.05 mL/h/kg, od oko 0.01 mL/h/kg do oko 0.1 mL/h/kg, od oko 0.05 mL/h/kg do oko 0.5 mL/h/kg, od oko 0.1 mL/h/kg do oko 1 mL/h/kg, od oko 0.5 mL/h/kg do oko 5 mL/h/kg, od oko 0.04 mL/h/kg do oko 4 mL/h/kg, od oko 1 mL/h/kg do oko 10 mL/h/kg, od oko 5 mL/h/kg do oko 20 mL/h/kg, od oko 15 mL/h/kg do oko 30 mL/h/kg, ili najmanje 30 mL/h/kg.

[0160] Vremenski periodi za koje je maksimalna koncentracija C5 inhibitora kod subjekata (npr., u serumu subjekta) održavana (Tmaksvrednosti) mogu biti podešeni menjanjem dozirnaja i/ili davanja (npr., supkutanog davanja). U nekim slučajevima, C5 inhibitori imaju Tmaksvrednosti od oko 1 min do oko 10 min, od oko 5 min do oko 20 min, od oko 15 min do oko 45 min, od oko 30 min do oko 60 min, od oko 45 min do oko 90 min, od oko 1 sata do oko 48 sati, od oko 2 sata do oko 10 sati, od oko 5 sati do oko 20 sati, od oko 10 sati do oko 60 sati, od oko 1 dana do oko 4 dana, od oko 2 dana do oko 10 dana, ili najmanje 10 dana.

[0161] U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju mogu da se daju bez efekata izvan cilja. U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju ne inhibiraju hERG (humani gen koji je povezan sa ether-a-go-go), čak i sa koncentracijom manjom od ili jednakom 300 µM. SC injekcija C5 inhibitora prema ovom otkrivanju sa nivoima doze do 10 mg/kg može biti dobro tolerisana i neće dovesti do neželjenih dejstava na kardiovaskularni sistem (npr., povišen rizik od produžene ventrikularne repolarizacije) i/ili respiratorni sistem.

[0162] C5 inhibitor doze može biti određen pomoću nivoa primećenih neželjenih dejstava (NOAEL) primećenog kod drugih vrsta. Takve vrste mogu da uključuju, ali bez ograničenja na majmune, pacove, zečeve, i miševe. U nekim slučajevima, humana ekvivalentna doza (HED-e) može biti određena alometrijskim prilagođavanjem od NOAEL primećenih kod drugih vrsta. U nekim slučajevima, HED dovode do terapeutskih margina od oko 2 puta do oko 5 puta, od oko 4 puta do oko 12 puta, od oko 5 puta do oko 15 puta, od oko 10 puta do oko 30 puta, ili najmanje 30 puta. U nekim slučajevima, terapeutske margine su određene pomoću izloženosti kod primata i procenjenih humanih nivoa Cmakskod ljudi.

[0163] U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju dozvoljavaju brz period pranja u slučajevima infekcije gde se produžena inhibicija sistema komplementa pokazala kao detrimentalna.

[0164] Davanje C5 inhibitora prema ovom otkrivanju može biti modifikovano da bi se smanjili potencijalni klinički rizici po subjekte. Infekcija sa Neisseria meningitidis predstavlja poznat rizik od C5 inhibitora, uključujući ekulizumab. U nekim slučajevima, rizik od infekcije sa Neisseria meningitides je sveden na minimum ustanovljavanjem jedne ili više profilaktičkih faza. Takve faze mogu da uključuju isključivanje subjekata koji su možda već kolonizovani od strane ovih bakterija. U nekim slučajevima, profilaktičke faze mogu da uključuju zajedničko davanje jednog ili više antibiotika. U nekim slučajevima, ciprofloksacin može biti zajednički dat. U nekim slučajevima, ciprofloksacin može biti zajednički dat oralno u dozi od oko 100 mg do oko 1000 mg (npr., 500 mg).

[0165] U nekim slučajevima, davanje C5 inhibitora može biti izvedeno pomoću uređaja za automatsko ubrizgavanje. Takvi uređaji mogu da omoguće samostalno davanje (npr., svakodnevno davanje).

Učestalost doziranja

[0166] U nekim slučajevima, C5 inhibitori prema ovom otkrivanju se daju svakog sata, svaka 2 sata, svaka 4 sata, svakih 6 sati, svakih 12 sati, svakih 18 sati, svaka 24 sata, svakih 36 sati, svaka 72 sata, svaka 84 sata, svakih 96 sati, svakih 5 dana, svakih 7 dana, svakih 10 dana, svakih 14 dana, svake nedelje, svake dve nedelje, svake 3 nedelje, svake 4 nedelje, svakih mesec dana, svaka 2 meseca, svaka 3 meseca, svaka 4 meseca, svakih 5 meseci, svakih 6 meseci, svake godine, ili najmanje svake godine. U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju jednom svakodnevno ili se daju kao dve, tri, ili više pod-doza u odgovarajućim intervalima tokom dana.

[0167] U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju kao višestruke svakodnevne doze. U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju svakodnevno 7 dana. U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju svakodnevno 7 do 100 dana. U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju svakodnevno najmanje 100 dana. U nekim slučajevima, C5 inhibitori se daju svakodnevno neodređeni vremenski period.

[0168] C5 inhibitori isporučeni intravenski mogu biti isporučeni infuzijom tokom vremenskog perioda, kao što je tokom 5 minuta, 10 minuta, 15 minuta, 20 minuta, ili 25 minuta. Davanje može biti ponovljeno, na primer, redovno, kao što je na sat, svakodnevno, nedeljno, na dve nedelje (tj., svake druge nedelje), jedan mesec, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, ili više od četiri meseca. Nakon početnog režima lečenja, terapije mogu da se daju ređe. Na primer, nakon davanja na dve nedelje u periodu od tri meseca, davanje može biti ponovljeno jednom mesečno, u periodu od šest meseci ili godinu dana ili duže. Davanje C5 inhibitora može da smanji, poveća ili izmeni vezivanje bilo kog fiziološki štetnog postupka (npr., u ćeliji, tkivu, krvi, urinu ili drugom odeljku pacijenta) za najmanje 10%, najmanje 15%, najmanje 20%, najmanje 25%, najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80 % ili najmanje 90% ili više.

[0169] Pre davanja pune doze C5 inhibitora i/ili kompozicije C5 inhibitora, pacijentima može da se da manja doza, kao što je 5% pune doze, i mogu biti praćeni zbog neželjenih dejstava, kao što je alergijska reakcija ili infuziona reakcija, ili zbog povišenih nivoa lipida ili krvnog pritiska. U drugom primeru, pacijent može da se prati zbog neželjenih imunostimulatornih efekata, kao što su povišeni nivoi citokina (npr., TNF-alfa, 11-1, 11-6, ili 11-10).

[0170] Genetska predispozicija ima ulogu u razvoju nekih bolesti ili poremećaja. Shodno tome, pacijent kome je potreban C5 inhibitor može biti identifikovan uzimanjem porodične anamneze, ili, na primer, skriningom jednog ili više genetskih markera ili varijanti. Zdravstveni radnik, kao što je doktor, medicinska sestra, ili član porodice mogu da analiziraju porodičnu anamnezu pre nego što prepišu ili daju terapeutsku kompoziciju prema ovom otkrivanju.

III. Kompleti

[0171] Bilo koji od ovde opisanih C5 inhibitora može biti obezbeđen kao deo kompleta. U neograničavajućem primeru, C5 inhibitori mogu biti uključeni u komplet za lečenje bolesti. Komplet može da uključuje bočicu sterilnog, suvog praška C5 inhibitora, sterilni rastvor za rastvaranje suvog praška, i špric za infuzioni set za davanje C5 inhibitora.

[0172] Kada su C5 inhibitori obezbeđeni kao suvi prašak razmatra se da između 10 mikrograma i 1000 miligrama C5 inhibitora, ili su najmanje ili najviše ove količine obezbeđene u kompletima prema ovom otkrivanju

[0173] Uobičajeni kompleti mogu da uključuju najmanje jednu bočicu, epruvetu za ispitivanje, sud, bocu, špric i/ili drugi kontejner ili uređaj, u koji se stavljaju formulacije C5 inhibitora, poželjno, locirane na prigodan način. Kompleti mogu takođe da uključuju jedan ili više sekundarnih kontejnera sa sterilnim, farmaceutski prihvatljivim puferom i/ili drugim razblaživačem.

[0174] U nekim slučajevima, jedinjenja ili kompozicije prema ovom otkrivanju su obezbeđeni u borosilikatnim bočicama. Takve bočice mogu da uključuju kapicu (npr., gumeni zatvarač). U nekim slučajevima, kapice uključuju FLUROTEC® obložene gumene zatvarače. Kapice mogu biti pričvršćene zaptivanjem, uključujući, ali bez ograničenja na aluminijumski preklopni zaštitni zatvarač.

[0175] Kompleti dalje mogu da uključuju uputstva za korišćenje komponenata kompleta kao i upotrebu bilo kog drugog reagensa koji nije uključen u komplet. Uputstva mogu da uključuju varijacije koje mogu da budu primenjene.

IV. Definicije

[0176] Biološka dostupnost: Kako se ovde upotrebljava, pojam "biološka dostupnost" se odnosi na sistemsku dostupnost date količine jedinjenja (npr., C5 inhibitor) datog subjektu. Biološka dostupnost može biti ocenjena merenjem oblasti ispod krive (AUC) ili maksimalnom koncentracijom u serumu ili plazmi (Cmaks) nepromenjenog oblika jedinjenja nakon davanja jedinjenja subjektu. AUC predstavlja određivanje oblasti ispod krive kada se grafički prikazuje koncentracija jedinjenja u plazmi ili serumu duž prave (Y-osa) u odnosu na vreme duž apcise (X-osa). Generalno, AUC za određeno jedinjenje može biti izračunata upotrebom postupaka poznatih stručnjaku i/ili kako je opisano u G. S. Banker, Modern Pharmaceutics, Drugs and the Pharmaceutical Sciences, v.72, Marcel Dekker, New York, Inc., 1996.

[0177] Biološki sistem: Kako se ovde upotrebljava, pojam "biološki sistem" se odnosi na ćeliju, grupu ćelija, tkivo, organ, grupu organa, organelu, biološku tečnost, biološki signalizirajući put (npr., signalizirajući put aktiviran od strane receptora, signalizirajući put aktiviran nabojem, itd.), grupu proteina, grupu nukleinskih kiselina, ili grupu molekula (uključujući, ali bez ograničenja na biomolekule) koji nose najmanje jednu biološku funkciju ili biološki zadatak unutar ćelijskih membrana, ćelijskih odeljaka, ćelija, ćelijskih kultura, tkiva, organa, sistema organa, organizama, multićelijskih organizama, bioloških tečnosti, ili bilo kojih drugih bioloških entiteta. U nekim načinima ostvarivanja, biološki sistemi su signalizirajući putevi ćelija koji obuhvataju intracelularne i/ili ekstracelularne signalizirajuće biomolekule. U nekim načinima ostvarivanja, biološki sistemi uključuju proteolitičke kaskade (npr., kaskadu komplementa).

[0178] Sredstvo za puferisanje: Kako se ovde upotrebljava, pojam "sredstvo za puferisanje" se odnosi na jedinjenje koje se koristi u rastvoru radi promena otpornosti u pH. Takva jedinjenja mogu da uključuju, ali bez ograničenja na sirćetnu kiselinu, adipinsku kiselinu, natrijumacetat, benzoičnu kiselinu, limunsku kiselinu, natrijumbenzoat, maleinsku kiselinu, natrijumfosfat, tartarinsku kiselinu, mlečnu kiselinu, kalijum-metafosfat, glicin, natrijumbikarbonat, kalijumfosfat, natrijumcitrat, i natrijumtatrat.

[0179] Brzina klirensa: Kako se ovde upotrebljava, pojam "brzina klirensa" se odnosi na brzinu pri kojoj se određeno jedinjenje čisti iz biološkog sistema ili tečnosti.

[0180] Jedinjenje: Kako se ovde upotrebljava, pojam "jedinjenje," se odnosi na različit hemijski entitet. U nekim načinima ostvarivanja, određeno jedinjenje može da postoji u jednom ili više izomernih ili izotopnih oblika (uključujući, ali bez ograničenja na stereoizomere, geometrijske izomere i izotope). U nekim načinima ostvarivanja, jedinjenje je obezbeđeno ili iskorišćeno u jednom takvom obliku. U nekim načinima ostvarivanja, jedinjenje je obezbeđeno ili iskorišćeno kao mešavina dva ili više takvih oblika (uključujući, ali bez ograničenja na racemsku mešavinu stereoizomera). Stručnjaci će razumeti da neka jedinjenja postoje u različitim oblicima, pokazuju različita svojstva i/ili aktivnosti (uključujući, ali bez ograničenja na biološke aktivnosti). U takvim slučajevima, dužnost običnog stručnjaka je da izabere ili da izbegne određene oblike jedinjenja za upotrebu prema ovom otkrivanju. Na primer, jedinjenja koja sadrže asimetrično supstituisane atome ugljenika mogu biti izolovana u optički aktivnim ili racemskim oblicima.

[0181] Ciklični ili Ciklisani: Kako se ovde upotrebljava, pojam "ciklični" se odnosi na prisustvo kontinuirane petlje. Ciklični molekuli ne moraju da budu cirkularni, samo spojeni kako bi se formirao nepolomljen lanac podjedinica. Ciklični polipeptidi mogu da uključuju "cikličnu petlju," formiranu kada su dve aminokiseline povezane premošćujućom grupom. Ciklična petlja obuhvata aminokiseline duž polipeptida prisutnih između premošćenih aminokiselina. Ciklične petlje mogu da obuhvataju 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više aminokiselina.

[0182] Nizvodni događaj: Kako se ovde upotrebljava, pojam "nizvodni" ili "nizvodni događaj," se odnosi na bilo koji događaj koji se javlja nakon i/ili kao rezultat drugog događaja. U nekim slučajevima, nizvodni događaji su događaji koji se javljaju posle i kao rezultat C5 cepanja i/ili aktivacije komplementa. Takvi događaji mogu da uključuju, ali bez ograničenja na generisanje C5 proizvoda cepanja, aktivaciju MAC, hemolize, i hemolize povezane sa bolešću (npr., PNH).

[0183] Ravnotežna konstanta disocijacije: Kako se ovde upotrebljava, pojam "ravnotežna konstanta disocijacije" ili "KD" se odnosi na vrednost koja predstavlja tendenciju dva ili više sredstava (npr., dva proteina) da se reverzibilno razdvoje. U nekim slučajevima, KDukazuje na koncentraciju primarnog sredstva pri kojoj su ukupni nivoi sekundarnog sredstva povezani sa primarnim sredstvom.

[0184] Poluživot: Kako se ovde upotrebljava, pojam "poluživot" ili "t1/2" se odnosi na vreme koje je potrebno datom postupku ili koncentraciji jedinjenja da dostigne polovinu od konačne vrednosti.

"Terminalni poluživot" ili "terminalno t1/2" se odnosi na vreme potrebno za koncentraciju plazme faktora da bude smanjena za pola nakon što je koncentracije faktora u plazmi dostigla pseudo-ravnotežu.

[0185] Hemoliza: Kako se ovde upotrebljava, pojam "hemoliza" se odnosi na uništavanje crvenih krvnih zrnaca.

[0186] Identitet: Kako se ovde upotrebljava, pojam "identitet," kada označava polipeptide ili nukleinske kiseline, se odnosi na uporednu vezu između sekvenci. Pojam je korišćen da bi se opisao stepen povezanosti sekvenci među polimernim sekvencama, i može da uključuje procenat odgovarajućih monomernih komponenti sa poravnanjima praznina (ukoliko postoje) koje se obrađuju određenim matematičkim modelom ili kompjuterskim programom (tj., "algoritmima"). Identitet povezanih polipeptida može odmah da se izračuna poznatim postupcima. Takvi postupci uključuju, ali bez ograničenja na, one opisane od strane drugih (Lesk, A. M., ed., Computational Molecular Biology, Oxford University Press, New York, 1988; Smith, D. W., ed., Biocomputing: Informatics and Genome Projects, Academic Press, New York, 1993; Griffin, A. M. et al., ed., Computer Analiza of Sequence Data, Part 1, Humana Press, New Jersey, 1994; von Heinje, G., Sequence Analiza in Molecular Biology, Academic Press, 1987; Gribskov, M. et al., ed., Sequence Analiza Primer, M. Stockton Press, New York, 1991; and Carillo et al., Applied Math, SIAM J, 1988, 48, 1073).

[0187] Inhibitor: Kako se ovde upotrebljava, pojam "inhibitor" se odnosi na sredstvo koje blokira ili uzrokuje smanjenje javljanja specifičnog događaja; celularnog signala; hemijskog puta; enzimatske reakcije; celularnog postupka; interakcije između dva ili više entiteta; biološkog događaja; bolesti; poremećaja; ili stanja.

[0188] Intravenski: Kako se ovde upotrebljava, pojam "intravenski" se odnosi na oblast unutar krvnog suda. Intravensko davanje se obično odnosi na isporuku jedinjenja u krv putem injekcije u krvni sud (npr., venu).

[0189] In vitro: Kako se ovde upotrebljava, pojam "in vitro" se odnosi na događaje koji se javljaju u veštačkom okruženju (npr., u epruveti ili reakcionom sudu, u ćelijskoj kulturi, u Petri sudu, itd.), pre nego kod organizma (npr., životinje, biljke, ili mikroba).

[0190] In vivo: Kako se ovde upotrebljava, pojam "in vivo" se odnosi na događaje koji se javljaju u organizmu (npr., životinje, biljke ili njihovi mikrobi ili ćelije ili tkiva).

[0191] Laktamski most: Kako se ovde upotrebljava, pojam "laktamski most" se odnosi na amidnu vezu koja formira most između hemijskih grupa u molekulu. U nekim slučajevima, laktamski mostovi su formirani između aminokiselina u polipeptidu.

[0192] Veznik: Pojam "veznik" kako se ovde upotrebljava se odnosi na grupu atoma (npr., 10-1,000 atoma), molekul(e), ili druga jedinjenja koja se koriste da spoje dva ili više entiteta. Veznici mogu da spoje takve entitete putem kovalentnih ili nekovalentnih (npr., jonskih ili hidrofobnih) interakcija.

Veznici mogu da uključuju lance dva ili više jedinica polietilenglikola (PEG). U nekim slučajevima, veznici mogu imati sposobnost cepanja.

[0193] Minutni volumen: Kako se ovde upotrebljava, pojam "minutni volumen" se odnosi na volumen vazduha koji subjekat udahne ili izdahne iz svojih pluća po minutu.

[0194] Ne-proteinogenski: Kako se ovde upotrebljava, pojam "ne-proteinogenski" se odnosi na bilo koje neprirodne proteine, kao što su oni sa neprirodnim komponentama, kao što su neprirodne

aminokiseline.

[0195] Pacijent: Kako se ovde upotrebljava, "pacijent" se odnosi na subjekat koji može da traži ili mu je potrebno lečenje, zahteva lečenje, prima terapiju, će primati terapiju, ili subjekat koji je u nadležnosti obučenog profesionalca zbog određene bolesti ili stanja.

[0196] Farmaceutska kompozicija: Kako se ovde upotrebljava, pojam "farmaceutska kompozicija" se odnosi na kompoziciju koja obuhvata najmanje jedan aktivan sastojak (npr., C5 inhibitor) u obliku i količini koja dozvoljava aktivnom sastojku da bude terapeutski efektivan.

[0197] Farmaceutski prihvatljiv: Fraza "farmaceutski prihvatljiv" kako se ovde upotrebljava se odnosi na ona jedinjenja, materijale, kompozicije, i/ili dozne oblike koji su, u okviru zdravog medicinskog suda, pogodni za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudi i životinja bez prekomerne toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora, ili drugog problema ili komplikacije, srazmerno razumnim odnosom korist/rizik.

[0198] Farmaceutski prihvatljivi ekscipijensi: Fraza "farmaceutski prihvatljivi ekscipijensi," kako se ovde upotrebljava, se odnosi na bilo koji sastojak koji nije aktivan sastojak (npr., R5000 ili njihove varijante) prisutan u farmaceutskoj kompoziciji i koji imaju suštinski netoksična i nezapaljenska svojstva kod pacijenta. U nekim načinima ostvarivanja, farmaceutski prihvatljiv ekscipijens je nosač koji može da suspenduje ili rastvori aktivni sastojak. Ekscipijensi mogu da uključuju, na primer: sredstva protiv lepljenja, antioksidanse, sredstva za vezivanje, omotače, flastere, sredstva za dezintegraciju, boje (boje), emolijense, emulgatore, punioce (razblaživače), sredstva za stvaranje filma ili omotača, arome, mirise, sredstva za klizanje (pojačivači protoka), lubrikante, konzervanse, mastila za štampanje, sorbense, sredstva za suspenziju ili dispergovanje, zaslađivače, i vode hidracije. Primeri ekscipijenasa uključuju, ali bez ograničenja na: butilisan hidroksitoluen (BHT), kalcijumkarbonat, kalcijumfosfat (dibazni), kalcijumstearat, kroskarmelozu, umreženi polivinil pirolidon, limunsku kiselinu, krospovidon, cistein, etilcelulozu, želatin, hidroksipropilcelulozu, hidroksipropilmetilcelulozu, laktozu, magnezijumstearat, maltitol, manitol, metionin, metilcelulozu, metilparaben, mikrokristalnu celulozu, polietilenglikol, polivinilpirolidon, povidon, preželatinizirani skrob, propilparaben, retinilpalmitat, šelak, silicijumdioksid, natrijumkarboksimetilcelulozu, natrijumcitrat, natrijum skrob glikolat, sorbitol, skrob (kukuruz), stearinsku kiselinu, saharozu, talk, titanijumdioksid, vitamin A, vitamin E, vitamin C, i ksilitol.

[0199] Odeljak plazme: Kako se ovde upotrebljava, pojam "odeljak plazme" se odnosi na intravaskularni prostor koji zauzima krvna plazma.

[0200] So: Kako se ovde upotrebljava, pojam "so" se odnosi na jedinjenje sastavljeno od katjona sa vezanim anjonom. Takvo jedinjenja može da uključuje natrijumhlorid (NaCl) ili druge klase soli uključujući, ali bez ograničenja na acetate, hloride, karbonate, cijanide, nitrite, nitrate, sulfate, i fosfate.

[0201] Uzorak: Kako se ovde upotrebljava, pojam "uzorak" se odnosi na alikvot ili deo iz izvora i/ili obezbeđen radi analize ili obrade. U nekim načinima ostvarivanja, uzorak iz biološkog izvora kao što je tkivo, ćelija ili deo komponente (npr., telesna tečnost, uključujući ali bez ograničenja na krv, mukus, limfatičku tečnost, sinovijalnu tečnost, cerebrospinalnu tečnost, pljuvačku, amniotičku tečnost, krv iz amniotičke vrpce, urin, vaginalnu tečnost i semenu tečnost). U nekim načinima ostvarivanja, uzorak može da bude ili da obuhvata homogenat, lizat ili ekstrakt pripremljen od celog organizma ili podskupa njegovih tkiva, ćelija ili delova komponenata, ili njegovih frakcija ili delova, uključujući ali bez ograničenja na, na primer, plazmu, serum, spinalnu tečnost, limfnu tečnost, eksterne odeljke kože, respiratorni, intestinalni, i genitourinarni trakt, suze, pljuvačku, mleko, krvna zrnca, tumore, ili organe. U nekim načinima ostvarivanja, uzorak je ili obuhvata podlogu, kao što je hranjivi bujon ili gel, koji može da sadrži ćelijske komponente, kao što su proteini. U nekim načinima ostvarivanja, "primarni" uzorak predstavlja alikvot izvora. U nekim načinima ostvarivanja, primarni uzorak je podvrgnut jednoj ili više faza obrade (npr., razdvajanju, prečišćavanju, itd.) kako bi se pripremio uzorak za analizu ili drugu upotrebu.

[0202] Supkutano: Kako se ovde upotrebljava, pojam "supkutano" se odnosi na prostor ispod kože. Supkutano davanje predstavlja isporuku jedinjenja ispod kože.

[0203] Subjekat: Kako se ovde upotrebljava, pojam "subjekat" se odnosi na bilo koji organizam kome se jedinjenje prema ovom otkrivanju daje, npr., u eksperimentalne, dijagnostičke, profilaktičke, i/ili terapeutske svrhe. U uobičajene subjekte spadaju životinje (npr., sisari kao što su miševi, pacovi, zečevi, svinje, nehumani primati, i ljudi).

[0204] Suštinski: Kako se ovde upotrebljava, pojam "suštinski" se odnosi na kvalitativno stanje ispoljavanja ukupnog ili gotovo ukupnog opsega ili stepena karakterističnog svojstva od značaja. Jedan od stručnjaka iz oblasti bioloških nauka će razumeti da biološki i hemijski fenomeni retko, ukoliko ikada, stižu do kraja i/ili nastavljaju do kraja ili postižu ili izbegavaju konačan rezultat. Pojam "suštinski" se samim tim ovde upotrebljava da bi se uhvatio potencijalni nedostatak celovitosti koji je svojstven mnogim biološkim i hemijskim fenomenima.

[0205] Terapeutski efektivna količina: Kako se ovde upotrebljava, pojam "terapeutski efektivna količina" označava količinu isporučenog sredstva (npr., C5 inhibitora) koja je dovoljna, kada dati subjekat ima ili je osetljiv na bolest, poremećaj, i/ili stanje, da leči, poboljša simptome, dijagnostikuje, spreči, i/ili da odloži početak bolesti, poremećaja, i/ili stanja.

[0206] Respiratorni volumen: Kako se ovde upotrebljava, pojam "respiratorni volumen" se odnosi na normalni plućni volumen vazduha koji se izmešta između udisaja (bez dodatnog napora).

[0207] Tmaks: Kako se ovde upotrebljava, pojam "Tmaks" se odnosi na vremenski period tokom kog se održava maksimalna koncentracija jedinjenja kod subjekta ili tečnosti.

[0208] Lečenje: Kako se ovde upotrebljava, pojam "lečenje" se odnosi na delimično ili potpuno ublažavanje, popravljanje, poboljšanje, olakšavanje, odlaganje početka, inhibiranje progresije, smanjenje ozbiljnosti, i/ili smanjenje incidence jednog ili više simptoma ili karakteristika određene bolesti, poremećaja, i/ili stanja. Terapija može da se daje subjektu koji ne ispoljava znakove bolesti, poremećaja, i/ili stanja i/ili subjektu koji ispoljava samo rane znakove bolesti, poremećaja, i/ili stanja radi umanjivanja rizika od razvoja patologije povezane sa bolešću, poremećajem, i/ili stanjem.

[0209] Volumen distribucije: Kako se ovde upotrebljava, pojam "volumen distribucije" ili "Vdist" se odnosi na volumen tečnosti potreban da se zadrži ukupna količina jedinjenja u telu u istoj koncentraciji kao u krvi i plazmi. Volumen distribucije može da odražava meru u kojoj je jedinjenje prisutno u ekstravaskularnom tkivu. Veliki volumen distribucije može da odražava tendenciju jedinjenja da se vezuje za komponente tkiva u poređenju sa komponentama proteina u plazmi. U kliničkim okvirima, Vdistmože biti korišćen da bi se odredila doza jedinjenja kako bi se postigla koncentracija uravnoteženog stanja tog jedinjenja.

PRIMERI

Primer 1. Priprema R5000 vodenog rastvora

[0210] Polipeptidi su sintetisani upotrebom standardnih postupaka čvrste faze Fmoc/tBu. Sinteza je izvedena na Liberty automatskom mikrotalasnom sintetizatoru peptida (CEM, Matthews NC) upotrebom standardnih protokola sa Rink amidnom smolom, iako se takođe mogu koristiti i drugi automatizovani sintetizatori bez mikrotalasne sposobnosti. Sve aminokiseline se dobijaju od komercijalnih izvora ukoliko nije drugačije naznačeno. Reagens koji se koristi za kuplovanje je 2-(6-hloro-1-H-benzotriazolelil)-1,1,3,3,-tetrametilaminium heksafluorofosfat (HCTU) a baza koje je korišćena je diizopropiletilamin (DIEA). Polipeptidi su ocepljeni od smole sa 95% TFA, 2.5% TIS i2.5% vode za tri sata, i izolovani su taloženjem sa etrom. Sirovi polipeptidi su prečišćeni na preparativnom HPLC reverzne faze upotrebom C18 kolone, sa acetonitrilom/vodom 0.1% TFA gradijentom od 20%-50% tokom 30 min. Frakcije koje sadrže čist polipeptid su sakupljene i liofilizirane, i svi polipeptidi su analizirani putem LC-MS.

[0211] R5000 (SEQ ID NO: 1) je pripremljen kao ciklični peptid koji sadrži 15 aminokiselina (od kojih su 4 neprirodne aminokiseline), acetilisan N-terminal, i karboksilnu kiselinu C-terminala. Lizin C-terminala jezgrenog peptida ima modifikovan bočni lanac, koji formira ostatak N-ε-(PEG24-γ-glutaminska kiselina-N-α-heksadekanoil) lizina. Ovaj modifikovani bočni lanac uključuje polietileneglikol spejser (PEG24) pričvršćen za ostatak L-y glutaminske kiseline koji je dobijen iz palmitoilske grupe. Ciklizacija R5000 se izvodi preko laktamskog mosta između bočnih lanaca L-Lys1 i L-Asp6. Sve aminokiseline u R5000 su L-aminokiseline. R5000 ima molekulsku masu od 3562.23 g/mol i hemijsku formulu C172H278N24O55.

[0212] Kao ekulizumab, R5000 blokira proteolitičko cepanje C5 na C5a i C5b. Za razliku od ekulizumaba, R5000 takođe može da se vezuje za C5b i da blokira C6 vezivanje koje sprečava naknadno sastavljanje MAC-a.

[0213] R5000 je pripremljen kao vodeni rastvor za injekcije koji sadrži 40 mg/mL R5000 u formulaciji od 50 mM natrijumfosfata i 75.7 mM natrijumhlorida pri pH od 7.0 0.3.

Primer 2. Davanje i čuvanje R5000

[0214] R5000 se daje supkutanom (SC) ili intravenskom (IV) injekcijom a primenjena doza (dozni volumen) je prilagođena na osnovu mase subjekta po principu mg/kg. Ovo je postignuto upotrebom skupa fiksnih doza poravnanog sa skupom masenih zagrada. Ukupno, humano doziranje je u okviru širokog masenog opsega od 43 do 109 kg. Subjekti veće telesne mase (>109 kg) se prilagođavaju na osnovu od slučaja do slučaja, u konsultaciji sa medicinskim praćenjem.

[0215] R5000 je čuvan na 2 °C do 8°C [36° do 46°F]. Nakon izdavanja subjektima, R5000 je čuvan na kontrolisanoj sobnoj temperaturi (20°C do 25°C [68°F do 77°F]) do 30 dana, i zaštićen je od izvora prekomernih temperaturnih fluktuacija kao što su toplota ili izloženost svetlosti. Čuvanje R5000 mimo sobne temperature je poželjno izbegavati. R5000 može biti čuvan do 30 dana u ovim uslovima.

Primer 3. Ispitivanje stabilnosti

[0216] Ispitivanje stabilnosti je izvedeno prema Međunarodnoj konferenciji o harmonizaciji (ICH) Q1A "Stabilnost novih aktivnih sastojaka i gotovih proizvoda." Uzorci iz vodenog rastvora prema primeru 1 su čuvani na temperaturama: -20°C, 5°C, i 25°C. Intervali ispitivanja su na 1, 2, i 3 meseca, a posle na svaka 3 meseca do 24 meseca. Uzorci su ispitivani zbog izgleda (npr., bistrina, boja, prisustvo taloga), pH, osmolaliteta, koncentracije, čistoće, ciljne aktivnosti (npr., ispitivanjem RBC lize), nivoa čestica, nivoa endotoksina, i steriliteta. Uzorci su smatrani stabilnim ukoliko su, pri svim temperaturnim uslovima u kojima su ispitivanja rađena, uzorci bili bistri, bezbojni bez vidljivih čestica; pH od 7 ± 0.3; osmolalitet od 260 do 340 mOsm/kg; čistoća od ≥ 95% (i bez ijedne nečistoće > 3%); ciljna aktivnost koja može da se uporedi sa referentnim standardom; nivoi čestica ≤ 6,000 čestice po bočici za ≥ 10 µm čestica i nivoa ≤ 600 čestica po bočici za ≥ 25 µm čestica; nivoi endotoksina ≤ 100 EU/mL; i bez rasta mikroorganizama.

Primer 4. Stabilnost zamrzavanja-otapanja

[0217] Ispitivanje je sprovedeno da bi se ispitala stabilnost vodenog rastvora iz primera 1 kada je izložen višestrukim ciklusima zamrzavanja i otapanja. R5000 nije pokazao degradaciju ili druge promene nakon 5 ciklusa zamrzavanja i otapanja.

Primer 5. Procena vezivanja bazirana na površinskoj rezonanci plazmona (SPR)

[0218] Interakcija vezivanja između R5000 i C5 je izmerna upotrebom površinske rezonance plazmona. C5 vezan sa R5000 sa ravnotežnom konstantom disocijacije (KD) od 0.42 nM na 25°C (n=3) i a KDod 0.78 nM na 37°C (n=3). Sveukupni podaci površinske rezonance plazmona, kada se kombinuju sa analizom zajedničke kristalne strukture visoke rezolucije, ukazuju da R5000 ispoljava specifičnu, jaku i brzu asocijaciju sa C5 kao i nisku stopu disocijacije.

Primer 6. Procena inhibicije C5 cepanja

[0219] R5000 je ocenjen zbog inhibicije C5 cepanja na C5a i C5b. Inhibitorna aktivnost R5000 sa domaćinom C5 je važan faktor u odabiru odgovarajućih modela životinja zbog bezbednosti leka.

Inhibicija C5 cepanja predstavlja osnovu za kliničku efikasnost za ekulizumab, trenutno jedine odobrene terapije za PNH. R5000 je pokazao dozno-zavisnu inhibiciju C5a stvaranja nakon aktivacije klasičnog puta (IC50= 4.8 nM; Fig.1) i dozno-zavisnu inhibiciju C5b (kako je izmereno od strane C5b-9 ili stvaranjem MAC-a) nakon aktivacije klasičnog i alternativnog puta komplementa (IC50= 5.1 nM; Fig.2).

Primer 7. Inhibicija komplementom izazvane hemolize crvenih krvnih zrnaca (RBC)

[0220] Ispitivanje RBC lize je pouzdan postupak za skrining inhibitora komplementa u serumima/plazmi od raznih vrsta i za poređenje odgovarajućih aktivnosti stavke koja se ispituje. In vitro funkcionalno ispitivanje je korišćeno kako bi se ocenila inhibitorna aktivnost peptida, uključujući R5000, naspram funkcije komplementa kod nekoliko vrsta. Ovo ispitivanje ispituje funkcionalnu sposobnost komponenti komplementa klasičnog puta da lizuje ovčja RBC koja su prethodno obložena zečjim anti-ovčjim RBC antitelima. Kada su RBC koja su obložena antitelima inkubirana sa test serumom, klasičan put komplementa je aktiviran i dolazi do hemolize i praćena je otpuštanjem hemoglobina. Crvena krvna zrnca ovaca osetljivih na antitela su korišćena kao nosač za lizu u ispitivanju, a serumi i/ili plazmi od raznih vrsta su korišćeni na njihovoj prethodno određenoj 50% hemolitičkoj aktivnosti komplementa (CH50).

[0221] R5000 je pokazao potentnu inhibiciju komplementom izazvane hemolize RBC u serumu i/ili plazmi čoveka, nehumanih primata, i svinja (videti tabelu u nastavku).

Tabela 1. Inhibicija hemolize crvenih krvnih zrnaca putem R5000 kod više vrsta

[0222] Slaba aktivnost je primećena u plazmi pacova (> 100 puta niža nego kod makaki majmuna), a malo aktivnosti do gotovo uopšte aktivnosti, je viđeno kod drugih glodara, psa, ili zeca. Strukturni podaci dobijeni iz zajedničke kristalizacije humanog C5 sa molekulom koji je blisko povezan sa R5000 su obezbedili objašnjenje ove vrste selektivnosti putem pažljive analize primarne aminokiselinske sekvence na mestu vezivanja leka ciljnog proteina. Dok su sekvence primata 100% konzervirane unutar ostataka odgovornih za R5000 interakcije, postoje značajne razlike u ovim ostacima kod glodara i naročito kod psa gde ne postoje identični delovi proteina. Ove razlike među aminiokiselinama su bile dovoljne da se objasne profili aktivnosti R5000 kod različitih vrsta.

[0223] Sposobnost R5000 da inihibra lizu eritrocita koja je posredovana komplementom preko puteva klasične i alternativne aktivacije komplementa je takođe ispitana. Klasičan put je procenjen pomoću dva različita ispitivanja koja koriste ovčije eritrocite koji su osetljivi na antitela. U jednom postupku, hemoliza je procenjena pomoću 1% normalnog humanog seruma, dok je drugo ispitivanje koje je koristilo humane serume lišene 1.5% C5 koji sadrže 0.5 nM humani C5. Inhibicija puta alternativne aktivacije komplementa je procenjena pomoću zečjih eritrocita kod 6% normalnog humanog seruma u odsustvu kalcijuma (videti tabelu u nastavku).

Tabela 2. Inhibicija hemolize preko R5000 kod puteva aktivacije komplementa

[0224] R5000 je pokazao lizu posredovanu komplementom, i kod ispitivanja klasičnog puta i kod ispitivanja alternativnog puta.

Primer 8. Farmakodinamika kod makaki majmuna

[0225] R5000 je potentan inhibitor komplementa kod primata, stoga su makaki majmuni odabrani za ispitivanja višestrukih doza kako bi se procenila inhibitorna aktivnost R5000 u životinjskom modelu. Koncentracije leka u plazmi su određene putem LC-MS, a aktivnost komplementa je ispitana upotrebom ispitivanja lize RBC opisanog u prethodnom primeru. Sveukupni rezultati iz ovih ispitivanja su ukazali da bi nivoi leka u plazmi trebalo da iznose, ili da budu veći od 2.5 µg/mL kod majmuna kako bi se postigla > 90% inhibicija aktivnosti komplementa (videti Fig.3).

[0226] R5000 je dat makaki majmunima u višestrukim dozama na svakodnevnom nivou putem supkutanih injekcija (SC) tokom 7-dnevnog ispitivanja. Uzorci krvi su analizirani zbog hemolize kao pokazatelj aktivnosti komplementa u naznačenim vremenskim tačkama (za dane 1, 4, i 7, podaci su prijavljeni kao dani nakon prve doze, ali pre doziranja tog dana) upotrebom ex vivo ispitivanja lize ovčjih RBC sa 1% plazmom u ispitivanju. Nivoi leka su određeni iz istog uzorka upotrebom LC-MS postupka specifičnog za R5000. Kako je prikazano u tabeli koja sledi i na Fig-ovima.4A i 4B, kada je R5000 davan svakodnevno 7 dana u dozi od ili 0.21 ili 4.2 mg/kg, minimalna (< 3% pred-doze) aktivnost komplementa je viđena tokom perioda doziranja.

Tabela 3. Srednje farmakodinamičke vrednosti

[0227] Hemoliza u ex vivo ispitivanju je održavana ispod 90% od osnovne linije posle prve doze u grupi koja je primala 0.21 mg/kg, tokom perioda doziranja, i do 24 sata posle poslednje doze. Rastući nivoi hemolize su viđeni nakon što je lečenje prekinuto. Do 4. dana (264 sati na Fig.4A) posle davanja poslednje doze, hemoliza je bila > 75% od osnovne linije. Ovo je u dobroj korelaciji sa izmerenim nivoima jedinjenja u plazmi tokom i posle doziranja (tačkasta linija na Fig.4A). Drugoj grupi životinja u ispitivanju višestrukih doza je svaki dan davano 4.2 mg/kg doze R5000. U ovoj grupi, hemoliza je suštinski kompletno inhibirana (na < 1%) tokom trajanja doziranja i ostala je ispod 3% na 48 sati posle poslednje doze (Dan 9; 216 sati na Fig.4B). Četiri dana posle poslednje doze (264 sati na Fig.4B), hemoliza je dostigla približno 10% od osnovne linije. Ovaj rezultat je ponovo pokazao da je suzbijanje aktivnosti komplementa tokom perioda doziranja (u poređenju sa rezultatima pre doze) u korelaciji sa koncentracijom leka u plazmi i pokazao je odličnu korelaciju između farmakokinetičkih i farmakodinamičkih vrednosti.

[0228] Inhibitorna aktivnost komplementa R5000 je ocenjena u ispitivanju ponovljene doze u trajanju od 28 dana kod makaki majmuna pomoću ex vivo RBC ispitivanja hemolize. R5000 je davan svakodnevno preko supkutane injekcije u roku od 28 dana u koncentraciji od ili 0, 1, 2, ili 4 mg/kg/dan (1. dan: Fig.7 i 28. dan: Fig.8). Rezultati su pokazali potpunu inhibiciju hemolize od 2 sata posle davanja prve doze tokom 28 dana doziranja, sa procentima hemolize od < 5% u grupama koje su primale 1, 2, i 4 mg/kg/dan, u poređenju sa > 90% u kontrolnoj grupi. Posle perioda oporavka u trajanju od 28 dana, uzorak vrednosti je vraćen gotovo na nivoe osnovne linije hemolize i primećeno je malo inhibicije sistema komplementa do gotovo uopšte. Odsustvo inhibicije aktivnosti komplementa na kraju perioda oporavka je ukazalo na klirens leka iz životinja.

[0229] Inhibicija komplementa je takođe ispitana kao deo 13-nedeljnog ispitivanja ponovljene doze kod makaki majmuna. Uzorci od majmuna su analizirani upotrebom ex vivo RBC ispitivanja hemolize. R5000 je davan svakodnevno putem supkutane injekcije u trajanju od 13 nedelja pri dozi od ili 0, 0.25, 1, 2, i 10 mg/kg/dan. Slično ispitivanju u trajanju od 28 dana, rezultati ispitivanja u trajanju od 13 dana su pokazali potpunu inhibiciju hemolize ex vivo od 2 sata posle davanja prve doze tokom 13 nedelja doziranja, sa procentima hemolize od < 5% u grupama koje su primale 0.25, 1, 2, i 10 mg/kg/dan, u poređenju sa > 90% u kontrolnoj grupi. Nakon perioda oporavka od 28 dana, vrednosti uzoraka su se vratile gotovo na nivoe osnovne linije hemolize, i primećeno je malo inhibicije komplementa do gotovo uopšte. Odsustvo inhibicije aktivnosti komplementa na kraju perioda oporavka je ukazalo na klirens leka iz životinja.

Primer 9. Farmakologija bezbednosti

[0230] Kada je R5000 davan makaki majmunima, nisu primećena neželjena dejstva na parametre kardiovaskularnog, respiratornog, ili centralnog nervnog sistema. Parametri farmakologije bezbednosti su procenjeni in vitro upotrebom ispitivanja humanog gena povezanog sa ether-a-go-go (hERG) i in vivo upotrebom majmuna za kardiovaskularne, respiratorne, i parametre CNS-a. Procena farmakologije bezbednosti CNS-a je urađena kao deo toksikološkog ispitivanja kod nehumanih primata u trajanju od 28 dana. Ispitivanja sažetka farmakologije bezbednosti sa R5000 su prikazana u sledećoj tabeli.

Tabela 4. Rezultati ispitivanja farmakologije bezbednosti

[0231] In vitro efekat R5000 na kloniranu struju hERG kanala kalijuma (surogat za IKr, brzo aktivirajuća, spori ispravljač struje srčanog kalijuma) eksprimiran u 293 ćelije humanog bubrega embriona je procenjen upotrebom paralelnog sistema nametnute voltaže na deliću membrane. Najviša ispitana koncentracija (300 µM) nije dovela do inhibicije hERG veće od 50%, i stoga je IC50za R5000 procenjena da je veća od 300 µM (1.07 mg/mL).

[0232] In vivo ispitivanje farmakologije bezbednosti kardiovaskularnog i respiratornog je izvedeno kod svesnih mužjaka makaki majmuna. Nije bilo smrti niti značajnih kliničkih događaja nakon davanja R5000. Nisu viđeni efekti koji su povezani sa R5000 na morfologiju i na kompletne intervale srčanog rada pri bilo kojoj od R5000 doza (2 ili 10 mg/kg 1. dana i 8. dana). Uočene su samo normalne, cirkadijanske varijacije u elektrodijagramima i telesnim temperaturama (u poređenju sa očitavanjima koja su tretiran nosačem). Pored toga, nije bilo promena u srčanom ritmu i arterijskom krvnom pritisku koje bi se mogle pripisati R5000 pri dozi od do 10 mg/kg i pri nivoima u plazmi od do 79.1 µg/mL.

[0233] Nije bilo promena u bilo kom od respiratornih parametara (brzina disanja, respiratorni volumen i minutni volumen) nakon lečenja R5000 pri 2 ili 10 mg/kg u poređenju sa pred-dozom ili sa vrednostima dobijenim nakon davanja nosača.

[0234] R5000 je davan svakodnevno putem supkutane injekcije makaki majmunima pri dozama od 1, 2, ili 4 mg/kg/dan i ispitivani su njegovi efekti na centralni nervni sistem (CNS). Parametri za procenu su uključivali opšti stav, ponašanje, motorne funkcije, kranijalne nerve, propriocepciju, postularne reakcije i spinalne nerve. Nije bilo neuroloških izmena primećenih nakon lečenja sa R5000.

[0235] Kao zaključak, supkutana (SC) injekcija R5000 pri doznim nivoima od do 10 mg/kg koja je dovela do Cmaksod 79.1 µg/mL je dobro tolerisana i nije dovela do bilo kog neželjenog dejstva na kardiovaskularni (bez povećanog rizika od QT produženja, mera odložene ventrikularne repolarizacije), respiratorni, ili centralni nervni sistem svesnih makaki majmuna.

Primer 10. Farmakokinetika i metabolizam kod životinja

[0236] Ispitivanja koja procenjuju in vitro i in vivo apsorpciju, distribuciju, metabolizam, i sekreciju R5000 su navedena u tabeli u nastavku. U tabeli u nastavku, CYP se odnosi na citohromski P450 enzim, a UGT se odnosi na enzim UDP-glukuronosiltransferaze.

Tabela 5. R5000 neklinički metabolizam leka i farmakokinetička (DMPK) ispitivanja

[0237] Iako je R5000 izuzetno stabilan in vitro, u plazmi pacova, majmuna, i čoveka, farmakokinetički profil nakon intravenskog (IV) i SC davanja je bio drugačiji kod majmuna u poređenju sa pacovom (Fig. 5A). Kinetika spore eliminacije primećena kod majmuna je u velikoj meri vođena interakcijom visokog afiniteta sa ciljnim proteinom C5 i drugim proteinima plazme (npr., albuminom). Nedostatak specifičnog ciljnog vezivanja kod pacova je doveo do brže eliminacije R5000, što je imalo uticaja na završno t1/2od 4-5 sati u poređenju sa > 3 dana kod majmuna.

[0238] Sve u svemu, pretklinički podaci su pokazali veliku biološku dostupnost (> 75%) R5000 nakon supkutanog davanja. Kod majmuna, maksimalne koncentracije u krvi (tmaks) su postignute između 8 i 16 sati posle SC davanja, što ukazuje na relativno sporu apsorpciju iz supkutanog prostora. Sveukupni podaci uključujući volumen distribucije, visok stepen vezivanja proteina plazme, i podelu na odeljak plazme u celoj krvi ukazuju da je R5000 pretežno ograničen na prostor plazme, sa malo distribucije u tkivima.

Apsorpcija

[0239] Farmakokinetička (PK) ispitivanja su urađena kod pacova (pojedinačna doza) i makaki majmuna (pojedinačna i višestruka doza) upotrebom R5000 u fosfatom puferisanoj slanoj formulaciji (pH 7.0).

[0240] Za ispitivanja kod pacova, pojedinačna doza R5000 je ubrizgana supkutano kod mužjaka Sprague Dawley pacova (n=3) u dozi od 1 mg/kg, ili 10 mg/kg. Izmereni farmakokinetički (PK) parametri su uključivali Cmaks(maksimalna koncentracija leka u plazmi), Tmaks(vreme koje je potrebno da se postigne maksimalna koncentracija leka u plazmi nakon davanja), t1/2(poluživot), AUC0-poslednja(oblast ispod krive koncentracija u plazmi-vreme između prve i poslednje doze), i AUC0-∞(oblast ispod krive koncentracija u plazmi-vreme od nule do beskonačnosti). Rezultati su sažeto prikazani u tabeli u nastavku.

Tabela 6. Farmakokinetički parametri

[0241] Srednja AUC0-poslednjavrednost, i u dozi od 1mg/kg i u dozi od 10mg/kg, ukazuje da je doza proporcionalna izloženosti.

[0242] Za ispitivanja primata, farmakokinetička analiza je izvedena kod makaki majmuna ili posle pojedinačne intravenske ili posle supkutane doze od 0.4 ili 0.5 mg/kg. Izmereni farmakokinetički (PK) parametri su uključivali klirens (CL), Vz(volumen distribucije), Vss(očigledan volumen distribucije u ravnotežnom stanju), Cmaks(maksimalna koncentracija leka u plazmi), Tmaks(vreme koje je potrebno da se postigne maksimalna koncentracija leka u plazmi nakon davanja), t1/2(poluživot), AUC0-poslednja(oblast ispod krive koncentracija naspram vremenske krive između prve i poslednje doze), AUC0-∞(oblast ispod krive koncentracija naspram vremenske krive od nule do beskonačnosti), i %F(frakcije). Rezultati su dati u tabeli u nastavku; NA znači nije primenjivo.

Tabela 7. Farmakokinetički parametri kod makaki majmuna

[0243] Pojedinačne SC doze od 0.4mg/kg su dovele do izloženosti R5000 plazmi (AUCposlednja) nakon iv i sc doza od 429,638 i 325,317 ng*h/mL, redom. Maksimalna koncetracija u plazmi (Cmaks) R5000 nakon IV i SC doziranja je bila 4,745.5 i 2,490 ng/mL, redom, a Tmaksnakon SC doziranja je bila 8 sati. Supkutana biološka dostupnost na 0.4 mg/kg je određena da iznosi 75.7%. Srednja vrednost t1/2je bila 182.5 i 177.5 sati za IV i SC doze, redom. Srednji volumen distribucije povezan sa završnom fazom (Vz) i klirens (CL) za IV dozu je određen da iznosi 175.5 mL/kg i 0.011 mL/min/kg, redom. Ovaj profil se razlikuje od pacova kod kojeg se nije očekivalo značajno vezivanje bazirano na in vitro aktivnosti ispitivanja i samim tim je t1/2R5000 iznosilo 4-5 sati (videti Fig.5A).

[0244] Farmakokinetička ispitivanja ponovljenih doza kod majmuna su uključivala dva nivoa supkutane doze od 0.21 i 4.2 mg/kg koje su davane svakog dana u roku od 7 dana, sa PK -om koji je procenjivan svakog dana i 14 dana nakon poslednje doze. U ispitivanju višestrukih doza koje je sprovedeno kod majmuna, Cmaksje rasla sa naknadnim dozama dok nisu postignuti najviši nivo ravnotežnog stanja i najniži nivo leka (posle 2 do 3 doze; videti Fig.4A, 4B, i 5B). Koncentracije u plazmi u grupama kojima su davane doze od od 0.2 i 4 mg/kg su postigle prosečnu Cmaksposle prve doze od 2,615 i 51,700 ng/mL, redom. Cmaksje porasla u obe grupe sa svakom uzastopnom dozom zahvaljujući dugom poluživotu molekula. Do četvrte doze, srednja vrednost Cmaksza grupe koje su primale doze od 0.21 i 4.2 mg/kg je bila 5,305 i 68,750 ng/mL, ili 2.0 i 1.3 puta veće od prve doze, redom.

[0245] Sve u svemu, apsorpcija bi mogla da se okarakteriše kao spora od SC prostora, sa visokom biološkom dostupnošću od SC doze.

Distribucija

[0246] In vitro vezivanje proteina plazme je bilo > 99.9% u plazmi čoveka, pacova, i majmuna, kako je određeno ravnotežnom dijalizom pri koncentracijama leka od 10 i 100 µM. Visoko vezivanje proteina i ograničen volumen distribucije ukazuju da R5000 može biti prevashodno ograničen na odeljak plazme i da se ne distribuira brzo u perivaskularni prostor.

Podela krvi

[0247] Odnos leka podeljenog između plazme i crvenih krvnih zrnaca je izračunat, budući da predstavlja kritičan parametar potreban da se procene farmakokinetička svojstva leka (videti tabelu u nastavku). U tabeli u nastavku, RBC označavaju crvena krvna zrnca, P označava plazmu, a WB označava celu krv.

Tabela 8. Podela krvi R5000

[0248] U ispitivanjima podele cele krvi, zaključeno je da je R5000 pretežno prisutan u frakciji plazme, i da nije pokazao značajnu distribuciju u frakciju eritrocita.

Farmakokinetička interakcija leka

[0249] Lek koji se uobičajeno daje pacijentima sa paroksizmalnom noćnom hemoglobinurije (PNH) je ciklosporin (CsA). Potencijal za interakciju lek-lek između R5000 i CsA je procenjen kod makaki majmuna pošto je verovatno da se R5000 daje zajedno sa CsA kod pacijenata sa PNH koji su uključeni u planirana klinička ispitivanja.

[0250] R5000 (2 mg/kg, sc, pojedinačna doza) i ciklosporin A (CsA) (15 mg/kg, sc, pojedinačna doza) su dati nezavisno ili zajedno kod dva mužjaka majmuna, i nivoi u plazmi su procenjeni upotrebom LC-MS/MS postupaka. Nisu primećene značajne promene u izloženosti plazmi nijednog leka, što ukazuje na nizak potencijal za interakciju lek-lek (videti tabelu u nastavku). U tabeli u nastavku, Cmaksoznačava maksimalnu koncentraciju leka u plazmi, a AUC označava oblast ispod krive koncentracija-vreme, "a" susedna razlika u izloženosti označava odnos izloženosti za R5000+ciklosporin/R5000. "b" susedna razlika u izloženosti se odnosi na odnos izloženosti za ciklosporin+R5000/ciklosporin.

Tabela 9. Efekti zajedničkog davanja

[0251] Nisu primećene promene kod parametara serumske hemije uključujući bilirubin (endogeni supstrat OATP1 i OATP1B3), čime je ukazano da nema dodatnog efekta CsA i R5000 na ove prenosioce. Ukratko, zajedničko davanje CsA sa R5000 je imalo nizak potencijal za interakciju lek-lek, i dobro se podnosi bez efekata na parametre serumske hemije pri nivoima u plazmi koji su blizu ili iznad onih koji se očekuju u kliničkoj upotrebi.

Primer 11. Farmakokinetički/farmakodinamički modeli i simulacija humane farmakokinetike [0252] PK/PD model je konstruisan in silico pomoću in vivo podataka dobijenih od makaki majmuna. Prikladnost i tačnost modela su procenjeni poređenjem simuliranih rezultata sa novo generisanim eksperimentalnim podacima. Onog trenutka kada je validiran kod majmuna, konačni model je korišćen da se predvidi humana farmakokinetika primenom alometrijskog prilagođavanja na njegove parametre. Dobijene simulacije idu u prilog projektovanom doznom intervalu od jednom svaki dan ili ređe kod ljudi, sa svakodnevnom dozom od 0.1 mg/kg pri lemu se održava blizu 90% ciljne inhibicije u ravnotežnom stanju (videti Fig.6). Budući da R5000 ima dugačak poluživot, nekoliko doza je neophodno da se postigne konačan pik i najniži nivoi leka. Cmaksu plazmi se očekuje da bude približno 3-struko viša nakon jedne nedelje svakodnevnog doziranja od prve doza budući da nivoi leka dostižu uravnoteženo stanje.

Primer 12. Efekti kod ljudi: model faze I studije kliničkog ispitivanja.

[0253] Randomizirano, placebo-kontrolisano, dvostruko slepo ispitivanje sa pojedinačnom rastućom dozom, i višestrukim dozama, je izvedeno da bi se procenila bezbednost i farmakokinetika R5000 kod zdravih dobrovoljaca, starosne dobi 18-65 (izuzimajući pojedince pedijatrijske populacije i stare osobe). U prvom delu ispitivanja, pojedinačna rastuća doza (SAD) R5000, ili placebo, su davani da bi se razdvojili kohorti subjekata. U drugom delu ispitivanja, kohortu koji je primao višestruke doze (MD) je davan R5000 u dozi od 0.2 mg/kg (n=4) ili placebo (n=2) svakog dana tokom 7 dana. Sve doze R5000 su davane supkutanim injekcijama sa doznim volumenom koji je određen prema doznim zahtevima kohorta i masom subjekta. Trudnice ili dojilje kao i bilo koji drugi subjekti sa sistemskom infekcijom ili kolonizacijom sa Neisseria meningitides su bili isključeni. Pored toga, svi subjekti su primili profilaksu sa ciprofloksacinom, a subjekti u kohortu sa najvišim pojedinačnim dozama (tj.0.4 mg/kg) kao i subjekti u kohortima koji su primali višestruke doze su vakcinisani protiv Neisseria meningitides najmanje 14 dana pre početka ispitivanja.

[0254] Ukupno 22 subjekta su uključena u ispitivanje kohorta koji je primao pojedinačnu dozu (n=14), od kojih, su 2 primala R5000 u dozi od 0.05 mg/kg, 4 svaki u dozi od 0.10, 0.20, i 0.40 mg/kg. Ove doze su izabrane pomoću procenjenih bezbednosnih margina kod ljudi (videti prethodni primer i tabelu u nastavku). U tabeli u nastavku, Cmaksoznačava maksimalnu koncentraciju leka u plazmi, a AUC0-

lastoznačava oblast ispod krive koncentracija u plazmi-vreme između prve i poslednje doze.

Tabela 10. Poređenja izloženosti plazmi nakon višestrukih doza na NOAEL-u kod životinja i najviše predložene pojedinačne kliničke doze od 0.8 mg/kg

[0255] Početna doza od 0.05 mg/kg je prilično ispod 1/10<th>procenjene humane ekvivalentne doze (HED). Smatra se da je ova doza odgovarajuća zato što pri ovoj dozi nije očekivana značajna inhibicija komplementa. Sistemske izloženosti predviđene za praćenje najviše predložene pojedinačne SC doze u ispitivanju, 0.8 mg/kg, su premašene do konačnih (28. dana) izloženosti na NOAEL-u kod majmuna.

[0256] U kohortu koji je primao višestruke doze, 6 subjekata je bilo uključeno, od koji su 4 primala R5000 (0.2 mg/kg), a 2 su primala placebo.

Primer 13. Lečenje pacijenata sa PNH

[0257] Pacijentima koji imaju PNH je davan R5000 u efektivnoj dozi od 0.1mg/kg/dan do 40 mg/kg/dan. Primećena je inhibicija komplementa veća od ili jednaka 90% kod ovih pacijenata i postignuta je Cmaksod 3.1 µg/mL.

Primer 14. Kliničko ispitivanje višestrukih doza R5000

[0258] Izvedena je faza 1 farmakološkog ispitivanja višestrukih doza kod zdravih dobrovoljaca dizajnirana da bi se procenila bezbednost, podnošljivost, farmakokinetika i farmakokinetika i farmakodinamika R5000 nakon svakodnevnih supkutanih (SC) injekcija koje se primenjuju jednom dnevno tokom 7 dana. Ispitivanje je bilo jednostruko, randomizirano, dvostruko slepo, i placebo (PBO)-kontrolisano. Subjekti su primali svakodnevno SC doze od 0.2 mg/kg R5000 ili odgovarajući PBO, 7 dana dok su bili smešteni u kliničko farmakološkoj jedinici. Bezbednost je ocenjena intenzivnim kliničkim praćenjem a uzorci krvi su uzimani svakodnevno neposredno pre doziranja kao i, 3 sata, i 6 sati nakon doze svakog dana radi određivanja koncentracije R5000 tečnom hromatografijom/masenom spektrometrijom visoke rezolucije i sposobnost da se inhibira liza RBC posredovana komplementom u ex vivo ispitivanju hemolize ovčjih eritrocita osetljivih na antitela.

[0259] Ukupno 6 subjekata je uključeno u ispitivanje (4 su primala R5000, a 2 su primala PBO).

Demografija subjekta je prikazana u tabeli u nastavku.

Tabela 11. Demografija subjekta

[0260] Kako se vidi u tabeli u nastavku i povezanoj Fig.9A (koja prikazuje procenat hemolize i koncentraciju u plazmi tokom 7 dana), koncentracije u plazmi su pokazale uravnoteženo rastuću izloženost tokom 7 dana od doziranja. Iz ovih podataka, poluživot od R5000 je određena da iznosi 7 dana. Nivoi u plazmi su se vratili na oko 2000 ng/ml do 15. dana i oko 1000 ng/ml do 21. dana (Fig.9B).

Tabela 12. Koncentracije R5000 u plazmi

[0261] PK parametri R5000 nakon višestrukih doza SC davanja (0.2 mg/kg/dan) u roku od 7 dana su dati u tabeli u nastavku. Izmereni farmakokinetički (PK) parametri su uključivali klirens (CL), Cmaks(maksimalna koncentracija leka u plazmi), Tmaks(vreme koje je potrebno da se postigne maksimalna koncentracija leka u plazmi nakon davanja), t1/2(poluživot), AUCtau(oblast ispod krive koncentracija plazme-vreme od nula do 24 sata), AUC0-inf(oblast ispod krive koncentracija u plazmi-vreme od nule do beskonačnosti), Vz/F (očigledan volumen distribucije), Kel(brzina eliminacije), i F(frakcije).

Tabela 13. Kratak sadržaj PK parametara

[0262] 1. dana srednja vrednost Cmaksi AUCtausu bile 2533 ng/mL i 50,010 ng*h/mL redom, konzistentno sa rezultatima od kohorta koji je primao pojedinačnu dozu od 0.2 mg/kg tokom istog perioda posle doziranja. Nakon svakodnevnog SC davanja tokom 7 sana, Cmaksi AUCtausu porasli za približno 2.9-struko (srednja vrednost 7. dana, Cmaks= 7290 ng/mL) i 3.0-struko (srednja vrednost 7. dana, 7 AUCtau= 151,300 ng*h/mL) redom. Srednje vreme do maksimalne koncetracije u plazmi (Tmaks) 7. dana je bilo 3.0 sata, što je bilo konzistentno sa Tmaksnakon pojedinačne doze SC davanja (srednja vrednost 1. dana, Tmaks= 3.0 -4.6 sati). Ovo ukazuje na konzistentnu stopu od R5000 apsorpcije sa ponovljenim doziranjem. Srednja vrednost očiglednog ukupnog telesnog klirensa R50007. dana (dan 7 CL/F = 1.3 mL/h/kg) je bila blago povišena u odnosu na ukupan telesni klirens nakon pojedinačne SC doze na 0.2 mg/kg [pojedinačna rastuća doza (SAD) 0.2 mg/kg CL/F = 0.29 mL/h/kg]. Međutim, konstanta brzine eliminacije (Kei) za R5000 je bila konzistentna nakon pojedinačnog ili ponovljenog doziranja (0.2 mg/kg SAD srednja vrednost Kei = 0.0041h<-1>; 0.2 mg/kg MD srednja vrednost 7. dana 7 Kel= 0.0043h<-1>) što ukazuje da se klirens R5000 značajno ne menja sa ponovljenim doziranjem. Očigledan volumen distribucije R5000 (Vz/F) je pokazao neki porast sa davanjem višestrukih doza od R5000 (0.2 mg/kg SAD srednja vrednost Vz/F = 71.4 mL/kg; 0.2 mg/kg MD srednja vrednost 7. dana 7 Vz/F = 311.6 mL/kg). Međutim, 7. dan 7 Vz/F za R5000 je i dalje bio manji od ukupne telesne vode što ukazuje da se R5000 ne distribuira u ekstracelularni prostor nakon ponovljenog SC davanja.

Tabela 14. Analiza hemolize

[0263] Srednja vrednost procenta inhibicije hemolize u poređenju sa postignutom osnovnom linijom ≥ 95% sa početkom u prvoj vremenskoj tački nakon doziranja, 3 sata posle doziranja 1. dana, i nastavljena je tokom 7 dna doziranja (videti tabelu u nastavku). Svi pojedinačni subjekti su pokazali ≥ 90% smanjenja hemolize u svim vremenskim tačkama. Primećeno je da je hemoliza 8. dana (24 sata nakon primanja poslednje doze) bila ≤ 3% kod svih subjekata. Hemoliza se vratila na nivoe pred-doze u roku od dve nedelje nakon poslednje doze.

[0264] Ispitivanje ukazuje da će niske svakodnevne doze postići nivoe ravnotežnog stanja koji su pogodni za potpunu i održivu inhibiciju komplementa i suzbijanje hemolize. Ovo ispitivanje takođe ukazuje da doziranje jednom nedeljno može biti dovoljno da se inhibira aktivnost komplementa i da se smanji hemoliza kod ljudi.

[0265] Aktivnost komplementa u uzorcima plazme subjekata je određena putem WIESLAB® ELISA (Euro Diagnostica, Malmo, Sweden) analize. Ovo ispitivanje meri alternativan put aktivacije komplementa. Kako je izmereno ovim ispitivanjem, suzbijanje aktivnosti komplementa je bilo brzo, potpuno, i održavano je tokom trajanja perioda doziranja kod svih subjekata (videti Fig.10A i tabelu u nastavku). U tabeli u nastavku, SEM ukazuje na standardnu grešku srednje vrednosti.

Tabela 15. % aktivnosti komplementa u ispitivanju višestrukih doza

[0266] Primećeno je da je aktivnost komplementa 8. dana 8 (24 sata posle poslednje doze) bila ≤ 5% kod svih subjekata. Aktivnost komplementa se vratila na nivoe pred-doze u roku od dve nedelje nakon poslednje doze (Fig.10B).

[0267] R5000 je bio bezbedan i dobro tolerisan kod svih zdravih dobrovoljaca sa izuzetkom nekih eritema na mestu primene injekcije (ISE) kod 3 od 6 subjekata, ali bez bola, stvrdnjavanja, prevelike osetljivosti li oticanja. Sve je spontano prošlo. Nisu primećene klinički značajne promene kod vitalnih znakova, kliničkih laboratorijskih parametara (hematologija, hemija krvi, koagulacija, i analiza urina), fizičkim ispitivanjima i EKG-ovima.

[0268] R5000 je izmeren kod grupe koja je dobijala dozu od 0.20 mg/kg u okviru grupe ispitivanja koja je tretirana višestrukim dozama. U tabeli u nastavku, Cmaksse odnosi na maksimalnu koncentraciju leka u plazmi, i AUC0-24se odnosi oblast ispod krive koncentracija plazme-vreme od nula do 24 sata.

Tabela 16. Srednja izloženost R5000

Primer 15. Faza 1 kliničko ispitivanja pojedinačne rastuće doze R5000

[0269] Faza 1 kliničkog farmakološkog ispitivanja pojedinačne rastuće doze kod zdravih humanih dobrovoljaca osmišljena da proceni bezbednost, podnošljivost, farmakokinetiku i farmakodinamiku R5000 nakon što je supkutana (SC) injekcija izvedena. Ispitivanje je randomizirano, dvostruko slepo, i placebo (PBO)-kontrolisano sa kohortima koji su primali 4 SC pojedinačne rastuće doze, i koji su 3 dana smešteni u jedinici kliničke faramkologije. Svi subjekti su primili 1 dozu R50001. dana. Četiri subjekta (2 su primala R5000 a 2 su primala PBO) su dobila najniži nivo doze (0.05 mg/kg), a 6 subjekata po kohortu (4 su primala R5000 a 2 su primala PBO) je sekvencijalno primalo 3 viša nivoa doze (0.1, 0.2, i 0.4 mg/kg). Demografske informacije u subjektu su obezbeđene u tabeli u nastavku.

Tabela 17. Demografija subjekta

[0270] Bezbednost je ocenjena intenzivnim kliničkim praćenjem, i česti uzorci krvi su dobijani za određivanje R5000 koncentracije tečnom hromatografijom/masenom spektrometrijom visoke rezolucije i sposobnost da se inhibira RBC liza posredovana komplementom u ex vivo ispitivanju hemolize ovčjih eritrocita osetljivih na antitelo

[0271] Farmakokinetički (PK) parametri izmereni u ovom ispitivanju uključuju klirens (CL),

Cmaks(maksimalna koncentracija leka u plazmi, Fig.11A), Tmaks(vreme koje je potrebno da se postigne maksimalna koncentracija leka u plazmi nakon davanja), t1/2(poluživot), AUC0-24(oblast ispod krive koncentracija plazme-vreme od nula do 24 sata; videti Fig.11B za koncentraciju u plazmi tokom vremena), AUC0-inf(oblast ispod krive koncentracija u plazmi-vreme od nule do beskonačnosti; videti Fig. 11B za koncentraciju u plazmi tokom vremena), Vzočigledan volumen distribucije tokom završne faze), K (brzina eliminacije), i F(frakcije). Rezultati za svaki parametar su dati u tabeli u nastavku.

Tabela 18. Farmakokinetički parametri

[0272] Svi kohorti su postigli Cmaksnivoe koji su konzistentni sa predviđenim vrednostima od in silico PK modela generisanog upotrebom podataka iz ispitivanja sa nehumanim primatima (NHP). Koncentracije u plazmi pojedinačne SC injekcije su pokazala linearnu vezu između Cmaksi doznog nivoa (Fig.11A), i potvrđena je dozno-zavisna izloženosti među svim doznim nivoima (Fig.11B). Srednja maksimalna koncentracija u plazmi je bila u opsegu od 1010 do 5873 ng/mL u različitim dozama. Srednja vrednost oblasti ispod krive koncentracija-vreme od vremena od 0 do 24 sata posle doze (AUC0-24) je bila u rasponu od 21,440 do 112,300 ng*h/mL u različitim dozama. Ovi rezultati ukazuju da sa rastom doze R5000, postoji približno proporcionalan rast u koncentraciji plazme (Cmaks) i izloženosti (AUC0-24). Srednje vreme do maksimalne primećene koncetracije u plazmi (tmaks) je bilo u opsegu od 3.0 do 4.6 sati u različitim dozama koje ukazuju da se R5000 odmah apsorbuje od SC prostora do centralnog (krvnog). Srednji očigledni ukupni volumen distribucije (CL/F) nakon davanja R5000 je bio nizak i bio je u opsegu od 0.2481 do 0.4711 mL/h/kg. Srednja vrednost poluživota (t1/2) je bila konzistentna u različitim nivoima doza i bila je u opsegu od 155.6 do 185.4 sati. Srednji očigledni ukupni volumen distribucije (Vz/F) u završnoj fazi nakon ekstravaskularnog davanja je bio u opsegu od 61.89 do 105.1 mL/kg što ukazuje da je R5000 primarno lokalizovan u odeljku cirkulišuće krvi sa minimalnom ekstravaskularnom distribucijom. Približno t1/2među svim kohortima je bilo određeno da iznosi 7 dana.

[0273] R5000 je takođe ispoljio inhibiciju hemolize koja je zavisna od doze [direktna hemoliza (Fig.12A) i %CH50(Fig.12B) i lizu crvenih krvnih zrnaca na 1% plazme tokom vremena (Fig.12C)] i suzbijanje aktivnosti komplementa (kako je određeno putem WIESLAB® ELISA kod svih subjekata posle pojedinačne doze, videti Fig.13). Maksimalni farmakodinamički efekat je primećen približno 3 sata nakon doziranja. Rezultati su pokazali da je pri maksimalnoj koncentraciji u plazmi, maksimalni procenat inhibicije hemolize u poređenju sa osnovnom linijom postignut > 90% za kohorte koji su primali doze od 0.1, 0.2, i 0.4 mg/kg, a 60% za kohort sa najnižom dozom (0.05 mg/kg). Inhibicija hemolize koja je zavisna od doze do 4 dana je primećena za kohorte koji su primali doze od 0.1, 0.2, i 0.4 mg/kg. Značajno je da je srednja vrednost hemolize ostala iznad osnovne linije do 2 dana u kohortu koji je primao dozu od 0.05 mg/kg, do 4 dana u kohortu koji je primao dozu od 0.1 mg/kg, i do 7 dana u kohortima koji su primali doze od 0.2 i 0.4 mg/kg.

[0274] Slično, analiza aktivnosti komplementa je pokazala da je inhibicija aktivnosti komplementa ostala jaka tokom 4 dana nakon injekcije od 0.4 mg/kg (videti Fig.13). Uzorci iz humane plazme uzeti od subjekata koji su dobijali injekcije od 0.4 mg/kg su podvrgnuti WIESLAB® ELISA (Euro Diagnostica, Malmo, Sweden) analizi. Ovo ispitivanje meri alternativan put aktivnosti komplementa. Kako je izmereno putem ovog ispitivanja, aktivnost komplementa je suzbijena na 3% na 3 sata nakon doziranja i ostala je ispod 13% 96 sati nakon primanja R5000.

[0275] Pojedinačne SC doze R5000 su bile bezbedne i dobro su se podnosile kod zdravih dobrovoljaca. ISE je primećen kod 3 subjekta pri najvišoj dozi i bio je blag (1. stepen) bez bola, stvrdnjavanja, pojačane osetljivosti, ili oticanja i prolazili su u roku od 2-5 sati posle injekcije. Nisu primećene klinički značajne promene kod vitalnih znakova, kliničkih laboratorijskih parametara, fizičkih ispitivanja i EKG-ova.

[0276] Ovo ispitivanje ukazuje da niske svakodnevne doze mogu da postignu nivoe ravnotežnog stanja koji su pogodni za > 80% suzbijanja hemolize i da doziranje jednom nedeljno može biti dovoljno.

Naročito, doza od 0.2 mg/kg može da dovede do potpunog suzbijanja aktivnosti komplementa i da kompletira inhibiciju hemolize.

Claims (15)

1. Patentni zahtevi 1. Farmaceutska kompozicija koja obuhvata polipeptid C5 inhibitora sa jezgrenom sekvencom SEQ ID NO: 1 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, pri čemu farmaceutski prihvatljiv ekscipijens obuhvata natrijumhlorid u koncentraciji od 25 mM do 100 mM i natrijumfosfat u koncentraciji od 10 mM do 100 mM.
2. 2. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 1: (a) u kojoj je polipeptid prisutan u koncentraciji od 1 mg/mL do 400 mg/mL; (b) koja obuhvata pH od 6.5 do 7.5; (c) u kojoj se polipeptid vezuje za C5 sa ravnotežnom konstantom disocijacije (KD) od 0.1 nM do 1 nM; (d) u kojoj polipeptid blokira proizvodnju C5a nakon aktivacije alternativnog puta aktivacije komplementa; ili (e) u kojoj polipeptid blokira stvaranje kompleksa membranskog napada (MAC) nakon aktivacije klasičnog puta, alternativnog puta, ili lektinskog puta aktivacije komplementa.
3. 3. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-2 za upotrebu u postupku inhibiranja hemolize kod subjekta koji obuhvata davanje farmaceutske kompozicije, pri čemu, opciono: (a) pomenuta farmaceutska kompozicija se daje u dozi dovoljnoj da se postignu nivoi polipeptida u plazmi od 0.1 µg/mL do 20 µg/mL; (b) farmaceutska kompozicija se daje u dozi dovoljnoj da isporuči od 0.01 mg do 2 mg polipeptida po kg mase subjekta; (c) farmaceutska kompozicija se daje u dozi dovoljnoj da isporuči od 0.1 mg do 0.4 mg polipeptida po kg mase subjekta; ili (d) farmaceutska kompozicija se daje svakodnevno kao supkutana ili intravenska injekcija u dozi dovoljnoj da isporuči od 0.1 mg/dan do 60 mg/dan polipeptida po kg mase subjekta.
4. 4. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema zahtevu 3, opcija (a), pri čemu je, posle davanja, hemoliza inhibirana od 25% do 100%, pri čemu, opciono: (a) farmaceutska kompozicija se daje svakodnevno najmanje dva dana; (b) farmaceutska kompozicija se daje svakodnevno 7 dana; ili (c) farmaceutska kompozicija se daje svakodnevno najmanje 100 dana.
5. 5. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema zahtevu 4, pri čemu nisu primećena neželjena dejstva na kardiovaskularni, respiratorni, i/ili centralni nervni sistem (CNS) najmanje jedan mesec nakon davanja, pri čemu, opciono: (a) nisu primećene promene u srčanom ritmu i/ili arterijskom krvnom pritisku najmanje 1 mesec nakon davanja; ili (b) nisu primećene promene u brzini disanja, respiratornom volumenu, i/ili minutnom volumenu najmanje 1 mesec nakon davanja .
6. 6. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 3-5, pri čemu se ta farmaceutska kompozicija daje supkutano (SC) ili intravenski (IV), pri čemu, opciono: (a) poluživot (t1/2) nivoa polipeptida u plazmi subjekta je najmanje 4 sata; (b) t1/2nivoa polipeptida u plazmi subjekta je od 1 dana do 10 dana; (c) volumen distribucije u stanju ravnoteže polipeptida u plazmi subjekta je od 10 mL/kg do 200 mL/kg; (d) volumen distribucije u stanju ravnoteže polipeptida u plazmi subjekta je jednak najmanje 50% ukupne zapremine krvi; (e) brzina ukupnog klirensa polipeptida u plazmi subjekta je od 0.04 mL/h/kg do 4 mL/h/kg; (f) Tmakspolipeptida u plazmi subjekta iznosi od 1 sata do 48 sati; (g) prisustvo merljivih količina polipeptida je suštinski ograničeno na odeljak plazme.
7. 7. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema zahtevu 3, opcija (b), pri čemu je inhibirano 50% do 99% aktivacije C5 kod subjekta.
8. 8. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 3, opcije (b)-(c), ili 7, pri čemu se farmaceutska kompozicija daje supkutano ili intravenski, pri čemu, opciono: (a) farmaceutska kompozicija se daje jednom ili više puta u toku dana, pri čemu, dalje opciono: (i) farmaceutska kompozicija se daje u periodu od 7 dana; (ii) hemoliza je ≤ 3% na 24 sata nakon poslednjeg davanja; ili (iii) aktivnost komplementa je ≤ 5% na 24 sata nakon poslednjeg davanja; (b) procenat inhibicje hemolize iznosi od najmanje 90% do 95% ili više, do 3 sata nakon prvog davanja; (c) procenat inhibicje hemolize iznosi od najmanje 90% do 95% ili više, kako je izmereno najmanje 7 dana nakon davanja; (d) procenat inhibicje hemolize iznosi od najmanje 90% do 95% ili više, najmanje 4 dana nakon davanja; ili (e) maksimalna inhibicija hemolize i/ili maksimalna inhibicija aktivnosti komplementa je postignuta od 2 sata nakon davanja do 4 sata nakon davanja, pri čemu se, dalje opciono, polipeptid daje u dozi od 0.2 mg/kg.
9. 9. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema zahtevu 8, opcija (a)(i), pri čemu je aktivnost komplementa smanjena na od 1 procenta do 10 procenata tokom pomenutog perioda od 7 dana.
10. 10. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema zahtevu 3, opcija (d), pri čemu maksimalna postignuta koncentracija u serumu (Cmaks) iznosi od 0.1 µg/mL do 1000 µg/mL; ili oblast ispod krive (AUC) iznosi od 200 µg*h/mL do 10,000 µg*h/mL.
11. 11. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-2 za upotrebu u postupku lečenja paroksizmalne noćne hemoglobinurije (PNH) kod subjekta kojem je potrebno, koji obuhvata supkutano ili intravensko davanje te farmaceutske kompozicije.
12. 12. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema zahtevu 11, pri čemu je subjekat prethodno lečen terapeutskim preparatom baziranim na antitelima, pri čemu, opciono, pomenuti terapeutski preparat baziran na antitelima predstavlja ekulizumab.
13. 13. Farmaceutska kompozicija za upotrebu prema zahtevu 12, pri čemu je PNH kod subjekta bila otporna ili nije davala odgovor na lečenje pomenutim terapeutskim preparatom baziranim na antitelima, pri čemu, opciono, pomenuti terapeutski preparat baziran na antitelima predstavlja ekulizumab.
14. 14. Komplet koji obuhvata farmaceutsku kompoziciju prema bilo kom od zahteva 1-2 i uputstva za njegovu upotrebu.
15. 15. Uređaj za automatsko ubrizgavanje koji obuhvata farmaceutsku kompoziciju prema bilo kom od zahteva 1-2.