RS59507B1

RS59507B1 - Jedinjenja izoksazol hidroksamske kiseline kao inhibitori lpxc

Info

Publication number: RS59507B1
Application number: RS20191403A
Authority: RS
Inventors: Jiping Fu; Xianming Jin; Subramanian Karur; Guillaume Lapointe; Ann Marie Madera; Zachary Kevin Sweeney
Original assignee: Novartis Ag
Priority date: 2014-12-16
Filing date: 2015-12-15
Publication date: 2019-12-31
Also published as: AU2015365455B2; US9815804B2; PH12017501019A1; UA121225C2; IL252373A0; LT3233843T; MX2017007980A; TWI693215B; ES2756300T3; US20160166548A1; EP3233843B1; HRP20192009T1; CR20170260A; SMT201900631T1; EA201791353A1; EA032138B1; MY195743A; PE20171044A1; JO3818B1; CL2017001460A1

Description

Opis

PODRUČJE OVOG PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se generalno odnosi na jedinjenja i kompozicije i njihovu upotrebu u obliku leka. U određenim aspektima, pronalazak se odnosi na lečenje bakterijskih infekcija, naročito, gramnegativnih infekcija upotrebom ovde opisanih jedinjenja. Nevezano za teoriju, veruje se da jedinjenja deluju tako što inhibiraju aktivnost UDP-3-O-(R-3-hidroksidekanoil)-N-acetilglukosamin deacetilaze (LpxC). Ovaj pronalazak uključuje jedinjenja formule (I) koja inhibiraju LpxC i farmaceutske kompozicije koje sadrže takve inhibitore. Ti inhibitori mogu da se koriste u lečenju bakterijskih infekcija, naročito gram-negativnih infekcija kod subjekata, uključujući ljude. Ova jedinjenja se mogu koristiti sama ili u kombinaciji sa drugim antibakterijskim sredstvima.

POZADINA OVOG PRONALASKA

[0002] Tokom proteklih nekoliko dekada, učestalost antimikrobijske otpornosti i njena veza sa ozbiljnim infektivnim bolestima je alarmantno porasla. Sve veća zastupljenost patogena otpornih na jedan ili više odobrenih antibiotika za lečenje sredstava koji izazivaju nosokomijalne infekcije, koje se takođe zovu i infekcije stečene u bolnici, je naročito uznemirujuća. Od preko 2 miliona nosokomijalnih infekcija koje se svake godine javljaju u Sjedinjenim Državama, 50 do 60% je izazvano sojevima bakterija otpornih na antimikrobe. Visoka stopa otpornosti na antibakterijska sredstva koja se uobičajeno koriste povećava morbiditet, mortalitet, i troškove u vezi sa nosokomijalnim infekcijama. U Sjedinjenim državama, smatra se da nosokomijalne infekcije doprinose ili su uzrok više od 77,000 smrtnih slučajeva godišnje i trošak od otprilike $5 do $10 milijardi godišnje. Samo nekoliko klasa odobrenih antibakterijskih sredstava je efektivno protiv gram-negativnih bakterija. Važni uzroci gram-negativne otpornosti uključuju prošireni spektar β-laktamaza (ESBLs) u Klebsiella pneumoniae, Escherichia coli, i Proteus mirabilis, otpornost βlaktamaze na cefalosporine treće generacije na visokom nivou od vrsta Enterobacter i Citrobacter freundii, i gene koji su otporni na više lekova što je primećeno kod vrsta Pseudomonas, Acinetobacter, i Stenotrophomonas.

[0003] Problem antibakterijske otpornosti je usložen postojanjem bakterijskih sojeva otpornih na više familija antibakterijskih sredstava. Na primer, Pseudomonas aeruginosa izolati otporni na fluorokvinolone su bukvalno svi otporni na dodatne antibakterijske lekove takođe. Dobar deo napora oko otkrivanja antibakterijskih sredstava u farmaceutskoj industriji je usmeren na razvoj lekova koji su efektivni prema gram-pozitivnim bakterijama. Međutim, postoji potreba i za novim gram-negativnim antibakterijskim sredstvima, koja su generalno otpornija na veliki broj antibakterijskih i hemoterapeutskih sredstava od gram-pozitivnih bakterija. Prijavljeno je da takva antibakterijska jedinjenja deluju na biosintezu lipopolisaharida, uključujući razna jedinjenja hidrokamske kiseline: videti na primer WO2004/062601, WO2010/032147, WO2011/073845, WO2012/120397, i WO2012/137094. Jedan enzim biosinteze lipopolisaharida, UDP-3-O-(R-3-hidroksidekanoil)-N-acetilglukosamin deacetilaza (LpxC), je prijavljen kao validirani cilj za antibakterijska sredstva(Mdluli, et al., Antimicrobial Agents and Chemotherapy, 50(6), 2178-84 (2006). I dok su inhibitori LpxC opisani, ostaje potreba za novim inhibitorima LpxC. Trenutni pronalazak obezbeđuje nova antibakterijska jedinjenja hidrokamske kiseline za koje se veruje da deluju tako što inhibiraju LpxC i tako što izbegavaju bar neke od zastupljenih mehanizama otpornosti na poznata antibakterijska sredstva.

KRATAK SADRŽAJ OVOG PRONALASKA

[0004] Ovaj pronalazak obezbeđuje nova jedinjenja, farmaceutske kompozicije uključujući jedinjenja, i upotrebu ovih novih jedinjenja u postupcima inhibiranja UDP-3-O-(R-3-hidroksidekanoil)-N-acetilglukosamin deacetilaze (LpxC) i lečenja gram-negativnih bakterijskih infekcija.

[0005] U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje jedinjenja formule (I)

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, u kojoj:

X predstavlja -NH-, a R<1>predstavlja -CH(OH)-Y;

ili

X predstavlja -CH2-, a R<1>predstavlja -CH(OH)-Y ili -SO2R<2>gde R<2>predstavlja C1-C3alkil;

R<3>predstavlja H ili halo;

Y je odabrano od 5-članog prstena heteroarila koji sadrži 1-3 heteroatoma odabranih od N, O i S kao članova prstena, fenil, i C1-3alkil, i svako Y je opciono supstituisano sa jednim do tri R<4>; svako R<4>nezavisno odabrano od halo, C1-3alkil, i C3-6cikloalkil, pri čemu su C1-3alkil i C3-6cikloalkil svako opciono supstituisani sa do tri grupe odabrane od halo, CN i -OH;

L predstavlja -C≡C- ili -CR<5>=CR<5>-;

R<5>je nezavisno odabrano pri svakom javljanju od H, halo i metila;

i

Z je odabrano od C1-6alkila, C3-C6cikloalkila, piridinila, i fenila, od kojih je svaki opciono supstituisan sa do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-4alkila koji je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-

3alkoksi;

ili, kada L predstavlja -CR<5>=CR<5>-, Z zajedno sa jednom od R<5>grupa i bilo kojim od atoma koji povezuju Z sa R<5>grupom može da formira 3-7-članu grupu cikloalkila ili cikloalkenila koja je opciono supstituisana sa do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-

4alkila koji je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi. Razni primeri izvođenja ovih jedinjenja su opisani u nastavku teksta.

[0006] U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje jedinjenje prema formuli I za upotrebu u postupku inhibiranja enzima deacetilaze kod gram-negativnih bakterija, samim tim imajući uticaj na rast bakterija, koja obuhvata kontaktiranje bakterija sa jedinjenjem prema formuli I. U ovom i narednom kratkom sadržaju aspekata i primera izvođenja ovog pronalaska, u jedinjenja formule I se ubrajaju bilo koji od podskupova ili specifičnih primera takvih jedinjenja koja su ovde opisana.

[0007] U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje jedinjenje prema formuli I za upotrebu u postupku inhibiranja LpxC, samim tim modulirajući zaraznost bakterijske infekcije, koja obuhvata davanje pacijentu kome je potrebna takva inhibicija (ili kome je potrebno lečenje takve bakterijske infekcije) jedinjenja prema formuli I.

[0008] U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje jedinjenje prema formuli I za upotrebu u lečenju subjekta sa gram-negativnom bakterijskom infekcijom, pri čemu taj postupak obuhvata davanje subjektu antibakterijski efektivne količine jedinjenje prema formuli I; opciono, jedinjenje se može kombinovati sa farmaceutski prihvatljivim nosačem za takvo davanje. U određenim primerima izvođenja, subjekat je sisar a u nekim drugim primerima izvođenja, subjekat je čovek. Gram-negativne bakterijske infekcije pogodne za lečenje sa jedinjenjima i kompozicijama pronalaska su opisani u ovom tekstu.

[0009] U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje jedinjenje prema formuli I za upotrebu u postupku davanja inhibitorne količine jedinjenja prema formuli I fermentativnim ili nefermentativnim gramnegativnim bakterijama, koja se mogu sprovesti in vivo, npr. kod subjekta zaraženog gram-negativnim bakterijama, ili in vitro, npr. u ćelijskoj kulturi. U određenim primerima izvođenja postupka davanja inhibitorne količine jedinjenja prema formuli I fermentativnim ili nefermentativnim gram-negativnim bakterijama, pri čemu su gram-negativne bakterije odabrane od grupe koju čine Pseudomonas aeruginosa i druge Pseudomonas spp., Stenotrophomonas maltophilia, Burkholderia cepacia i druge Burkholderia spp.,

[0010] Alcaligenes xylosoxidans,

Acinetobacter spp., Achromobacter spp., Aeromonas spp., Enterobacter spp., Eschericia coli, Haemophilus spp., Klebsiella spp., Moraxella spp., Bacteroides spp., Francisella spp., Shigella spp., Prote us spp., Porphyromonas spp., Prevotella spp., Mannheimia haemolyiticus,

Pasteurella spp., Providencia spp., Vibrio spp., Salmonella spp., Bordetella spp., Borrelia spp., Helicobact er spp., Legionella spp., Citrobacter spp., Cedecea spp., Serratia spp.,

Campylobacter spp., Yersinia spp., Fusobacterium spp., i Neisseria spp.

[0011] U drugom primeru izvođenja, pronalazak obezbeđuje jedinjenje prema formuli i za upotrebu u lečenju infekcija izazvanih gram-negativnim bakterijama, pri čemu je ta bakterijska infekcija odabrana od vrsta Pseudomonadales i Enterobacteriaceae kojse su odabrane iz grupe koju čine organizmi kao što su Pseudomonas, Acinetobacter, Stenotrophomonas, Burkholderia, Serratia, Proteus, Klebsiella, Enterobacter, Citrobacter, Salmonella, Shigella, Providencia, Morganella, Cedecea,

Yersinia i Edwardsiella vrste i Escherichia coli.

[0012] Drugi primer izvođenja ovog pronalaska obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata jedinjenje prema formuli I umešano sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili ekscipijensom. Opciono, farmaceutska kompozicija može da obuhvati najmanje dva farmaceutski prihvatljiva nosača i/ili ekscipijensa. U određenim primerima izvođenja, farmaceutska kompozicija se priprema za primenu u obliku dozne jedinice koja sadrži terapeutski efektivnu količinu jedinjenja prema formuli I za lečenje subjekta koji ima gram-negativnu bakterijsku infekciju. Uobičajeno, dozna jedinica je u obliku prigodnom za injekcionu, infuzionu, inhalacionu ili oralnu isporuku.

[0013] Farmaceutske kompozicije prema ovom pronalasku su obezbeđene i uključuju bilo koje od prethodno opisanih jedinjenja i farmaceutski prihvatljiv nosač. U određenom od nekih od ovih primera izvođenja, farmaceutska kompozicija obuhvata dva ili više farmaceutski prihvatljivih nosača i/ili ekscipijenasa.

[0014] Pronalazak takođe obezbeđuje jedinjenja formule I za upotrebu kod pripreme lekova i farmaceutskih kompozicija, jedinjenja za upotrebu u inhibiranju LpxC, i jedinjenja za upotrebu u obliku lekova, naročito za lečenje bakterijskih infekcija kod subjekta.

[0015] Ovaj pronalazak je takođe usmeren na kombinovanu terapiju za lečenje ili sprečavanje gramnegativnih bakterijska infekcija kod pacijenata, upotrebom jedinjenja ovog pronalaska ili njegove farmaceutske kompozicije, ili kompleta koji sadrže ova jedinjenja ili farmaceutske kompozicije, u kombinaciji sa najmanje jednim terapeutskim sredstvom. O drugim aspektima ovog pronalaska se raspravlja infra.

DETALJAN OPIS

[0016] Radi tumačenja ove specifikacije, sledeće definicije će se primenjivati, i kad god je to prikladno, pojmovi upotrebljeni u jednini će takođe podrazumevati i množinu.

[0017] Pojmovi koji se koriste u ovoj specifikaciji imaju sledeća značenja osim ukoliko kontekst jasno ne nalaže drugačije:

"LpxC" je skraćenica za UDP-3-O-(R-3-hidroksidekanoil)-N-acetilglukosamin deacetilazu. Dok nije ograničeno teorijom, veruje se da jedinjenja ovog pronalaska obezbeđuju njihovo antibakterijsko dejstvo primarno inhibiranjem LpxC.

[0018] Kako je ovde upotrebljen, pojam "subjekat" se odnosi na životinju. U određenim aspektima, životinja je sisar. Subjekat se takođe odnosi na, na primer, primate (npr., ljude), krave, ovce, koze, konje, pse, mačke, zečeve, pacove, miševe, ribe, ptice i njima slične U određenim primerima izvođenja, subjekat je čovek. "Pacijent" kako je ovde upotrebljen se odnosi na humani subjekat.

[0019] Kako je ovde upotrebljen, pojam "inhibirati", "inhibicija" ili "inhibira" se odnosi na smanjenje ili potiskivanje datog stanja, simptoma, ili poremećaja, ili bolesti, ili značajno smanjenje kod aktivnosti osnovne linije biološke aktivnosti ili procesa.

[0020] Kako je ovde upotrebljen, pojam "lečiti", "leče" ili "lečenje" bilo koje bolesti ili poremećaja se odnosi u jednom primeru izvođenja na poboljšanje bolesti ili poremećaja (tj., usporavanje ili zaustavljanje ili smanjenje razvoja bolesti ili najmanje jednog njenog kliničkog simptoma). U drugom primeru izvođenja "leče" ili "lečenje" se odnosi na olakšanje ili poboljšanje najmanje jednog fizičkog parametra uključujući i one koje pacijent ne može sam da. Opet u drugom primeru izvođenja, "leče" ili "lečenje" se odnosi na moduliranje bolesti ili poremećaja, ili fizički , (npr., stabilizacijom vidljivog simptoma), fiziološki, (npr., stabilizacijom fizičkog parametra), ili na oba načina. Opet u drugom primeru izvođenja, "leče" ili "lečenje" se odnosi na sprečavanje ili odlaganje početka ili razvoja ili napredovanja bolesti ili poremećaja.

[0021] Kako je ovde upotrebljen, pojam "neki," "jedan," "taj" i slični pojmovi koji se koriste u kontekstu ovog pronalaska (naročito u kontekstu zahteva) bi trebalo da se tumače kako u jednini tako i u množini ukoliko kontekst jasno ne nalaže drugačije.

[0022] Svi postupci opisani ovde se mogu izvoditi po bilo kom prikladnom redosledu ukoliko ovde nije drugačije naznačeno ili ukoliko kontekst jasno ne nalaže drugačije. Upotreba bilo kog ili svih primera, ili primernog jezika (npr. "kao što su") opisanih ovde ima nameru da samo bolje rasvetli pronalazak i ne predstavlja ograničenje obima ovog pronalaska ukoliko zahtevi drugačije ne nalažu.

[0023] Pojam "antibakterijsko sredstvo" se odnosi na sredstva sintetizovana ili modifikovana u laboratoriji koja imaju ili baktericidalnu ili bakteriostatičnu aktivnost. "Aktivno" sredstvo u ovom kontekstu inhibira rast P. aeruginosa i / ili druge gram-negativne bakterije. Pojam "inhibiranje rasta" označava da je stopa porasta u brojevima populacija određene bakterije smanjena. Stoga, pojam uključuje situacije gde je rast populacije zaustavljen, kao i situacija gde su brojevi bakterija u populaciji smanjeni ili je populacija čak eliminisana. Ukoliko se ispitivanje aktivnosti enzima koristi za skeniranje inhibitora, modifkacije jedinjenja se mogu napraviti kod unosa bakterija/efluksa, rastvorljivosti, poluživota, itd. kako bi se zajednički povezala inhibicija enzima sa inhibicijom rasta.

[0024] "Opciono supstituisan" označava grupu koja može biti supstituisana na jednoj ili više pozicija bilo kojim ili kombinacijom radikala pogodnih za supstituciju na toj grupi. Za broj, stavljanje i odabir supstituenata se podrazumeva da obuhvataju samo one supstitucije za koje bi stručnjak iz oblasti hemije očekivao da su razumno stabilne; stoga 'okso' ne predstavlja supstituent na arilu ili prstenu heteroarila, na primer, a jedan atom ugljenika nema tri hidroksi ili amino supstituenta.

[0025] "Halo" ili "halogen", kako se ovde upotrebljavaju, može biti fluor, hlor, brom ili jod.

[0026] "C1-C6alkil", ili "C1-6alkil" kako se ovde upotrebljava, označava pravi lanac ili razgranati alkil koji ima 1-6 atoma ugljenika. Ukoliko je naznačen drugačiji broj atoma ugljenika, kao što su C4ili C3, onda bi definiciju trebalo u skladu sa tim izmeniti, kao što su "C1-C4alkil" predstavlja metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sec-butil i tert-butil.

[0027] "C1-C6alkoksi", ili "C1-6alkoksi" kako se ovde upotrebljava, označava prav ili razgranat alkoksi koji ima 1-6 atoma ugljenika. Ukoliko je naznačen drugi broj atoma ugljenika, kao što su C4ili C3, onda bi definiciju u skladu sa tim trebalo izmeniti, kao što je "C1-C4alkoksi" predstavlja metoksi, etoksi, propoksi, izopropoksi, butoksi, izobutoksi, sec-butoksi i tert-butoksi.

[0028] "C1-C4haloalkil" ili "C1-4haloalkil" kako se ovde upotrebljava, označava prav lanac ili razgranati alkil koji ima 1-4 atoma ugljenika pri čemu je najmanje jedan vodonik zamenjen halogenom. Broj zamena halogenom može biti od jedno do broja atoma vodonika na nesupstituisanoj alkilnoj grupi. Ukoliko je naznačen drugi broj atoma ugljenika, kao što su C6ili C3, onda bi definiciju trebalo izmeniti u skladu sa tim. Stoga "C1-C4haloalkil" predstavlja metil, etil, propil, izopropil, butil, isobutil, sec-butil i tert-butil koji imaju najmanje jedan vodonik supstituisan sa halogenom, kao što je tamo gde haloge n predstavlja fluor: CF3CF2-, (CF3)2CH-, CH3-CF2-, CF3CF2-, CF3, CF2H-, CF3CF2CHCF3ili CF3CF2CF2CF2-.

[0029] "C3-C8cikloalkil" kako se ovde upotrebljava odnosi se na zasićeni monociklični prsten ugljovodonika od 3 do 8 atoma ugljenika. U primere takvih grupa spadaju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil. Ukoliko je naznačen drugi broj atoma ugljenika, kao što su C3-C6, onda bi definiciju trebalo u skladu sa tim izmeniti.

[0030] "4- do 8-člani heterociklil", "5- do 6-člani heterociklil", "3- do 10-člani heterociklil", "3- do 14-člani heterociklil", "4- do 14-člani heterociklil" i "5- do 14-člani heterociklil", se redom odnosi na 4- do 8-člane, 5- do 6-člane, 3- do 10-člane, 3- do 14-člane, 4- do 14-člane i 5-do 14-člane heterociklične prstenove; ukoliko drugačije nije naznačeno, takvi prstenovi sadrže 1 do 7, 1 do 5, ili 1 do 3 heteroatoma odabranih od grupe koja se sastoji od azota, kiseonika, i sumpora kao članova prstena, a prstenovi mogu biti zasićeni, ili delimično zasićeni ali ne aromatični. Heterociklična grupa može biti povezana sa heteroatomom ili atomom ugljenika. Pojam "heterociklil" uključuje grupe jednog prstena, grupe fuzionog prstena i premošćene grupe. Primeri takvih heterocikala uključuju, ali bez ograničenja na pirolidin, piperidin, piperazin, pirolidin, pirolidinon, morfolin, tetrahidrofuran, tetrahidrotiofen, tetrahidrotiopiran, tetrahidropiran, 1,4-dioksan, 1,4-oksatian, 8-aza-biciklo[3.2.1]oktan, 3,8-diazabiciklo[3.2.1]oktan, 3-Oksa-8-aza-biciklo[3.2.1]oktan, 8-Oksa-3-aza-biciklo[3.2.1]oktan, 2-Oksa-5-aza-biciklo[2.2.1]heptan, 2,5-Diaza-biciklo[2.2.1]heptan, azetidin, etilendiokso, oksetan ili tiazol.

[0031] "Heteroaril" je potpuno nezasićeni (aromatični) prsten. Pojam "heteroaril" se odnosi na 5-14 -člani monociklični- ili biciklični- ili triciklični-aromatični sistem prstena, koji ima 1 do 8 heteroatoma odabranih odN, O ili S. Uobilajeno, heteroaril je 5-10 -člani prsten ili sistem prstena (npr., 5-7 -člana monociklična grupa ili 8-10 -člana biciklična grupa), često 5-6 -člani prsten. Uobičajene grupe heteroarila uključuju furan, izotiazol, tiadiazol, oksadiazol, indazol, indol, kvinolin, 2-ili 3-tienil, 2-ili 3-furil, 2- ili 3-pirolil, 2-, 4-, ili 5-imidazolil, 3-, 4-, ili 5- pirazolil, 2-, 4-, ili 5-tiazolil, 3-, 4-, ili 5-izotiazolil, 2-, 4-, ili 5-oksazolil, 3-, 4-, ili 5-izoksazolil, 3- ili 5-(1,2,4-triazolil), 4- ili 5-(1,2, 3-triazolil), tetrazolil, triazin, pirimidin, 2-, 3-, ili 4-piridil, 3- ili 4-piridazinil, 3-, 4-, ili 5-pirazinil, 2-pirazinil, i 2-, 4-, ili 5-pirimidinil.

[0032] Pojam "hidroksi" ili "hidroksil" se odnosi na OH grupu.

[0033] Ovde su opisani razni primeri izvođenja ovog pronalaska. Prepoznaje se da svojstva naznačena u svakom primeru izvođenja mogu da se kombinuju sa drugim naznačenim svojstvima kako bi se obezbedili dalji primeri izvođenja. Sledeći numerisani primeri izvođenja su reprezentativni:

1. Jedinjenje prema formuli (I):

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu:

X predstavlja -NH-, a R<1>predstavlja -CH(OH)-Y;

ili

R<3>predstavlja H ili halo;

Y je odabrano od 5-članog prstena heteroarila koji sadrži 1-3 heteroatoma odabranih od N, O i S kao članova prstena, fenil, i C1-3alkil, a svako Y je opciono supstituisano sa jednim do tri R<4>; svako R<4>je nezavisno odabrano od halo, C1-3alkila, i C3-6cikloalkila, pri čemu su C1-3alkil i C3-

6cikloalkil svaki opciono supstituisani sa do tri grupe odabrane od halo, CN i -OH;

L predstavlja -C≡C- ili -CR<5>=CR<5>-;

R<5>je nezavisno odabrano pri svakom javljanju od H, halo i metila;

i

Z je odabrano od C1-6alkila, C3-C6cikloalkila, piridinila, i fenila, od kojih je svaki opciono supstituisan sa do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-

4alkila koji je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi;

ili, kada L predstavlja -CR<5>=CR<5>-, Z zajedno sa jednom od R<5>grupa i bilo kojim od atoma koji povezuju Z sa R<5>grupom može da formira 3-7-članu grupu cikloalkila ili cikloalkenila koja je opciono supstituisana sa do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, C1-

4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-4alkila koji je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi.

U određenom od nekih od ovih primera izvođenja, jedinjenje predstavlja jedinjenje prema formuli (I):

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, u kojoj:

X predstavlja -NH-, a R<1>predstavlja -CH(OH)-Y;

ili

R<3>predstavlja H ili halo;

L predstavlja -C≡C- ili -CR<5>=CR<5>-;

R<5>je nezavisno odabrano pri svakom javljanju od H, halo i metila;

i

4alkila koji je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi.

U nekim od ovih primera izvođenja, R<3>predstavlja H.

Specifična jedinjenja ovog pronalaska obuhvataju, ona iz tabele 1, npr. bilo koje ili bilo koji podskup ovih jedinjenja:

(R)-4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-4-(5-(ciklobutiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-4-(5-(3,3-dimetilbut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid (R)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(prop-1-in-1-il)izoksazol-3-il)butanamid

(R)-4-(5-(but-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-N-hidroksi-2-metil-4-(5-(3-metilbut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-(metilsulfonil)butanamid (R)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(pent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)butanamid (R)-N-hidroksi-2-metil-4-(5-((1-metilciklopropil)etinil)izoksazol-3-il)-2-(metilsulfonil)butanamid (R)-4-(5-(5-fluorobut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid (R)-4-(5-(5-fluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid (R)-4-(5-(5,5-difluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid (R)-4-(5-((3,3-difluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-4-(5-((3-fluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid (R)-N-hidroksi-4-(5-(5-hidroksi-5-metilheks-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(metoksimetil)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(2-hidroksipropan-2-il)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

N-hidroksi-4-(5-((4-(hidroksimetil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid N-hidroksi-4-(5-((4-(2-hidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid N-hidroksi-4-(5-((4-(2-hidroksi-1-metoksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(feniletinil)izoksazol-3-il)butanamid

N-hidroksi-4-(5-((4-((R)-2-hidroksipropil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-N-hidroksi-4-(5-((4-((S)-2-hidroksi-1-metoksietil)fenil)etinil)-izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-4-(5-((4-((S)-1,2-dihidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R)-4-(5-((4-((R)-1,2-dihidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(2S,3R)-2-(((5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamid

(2S,3R)-2-(((5-(ciklobutiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamid

(2S,3R)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)-2-(((5-(feniletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)propanamid

N,3-dihidroksi-3-(5-(hidroksimetil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(((5-(feniletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)propanamid)

(2S,3R)-N,3-dihidroksi-2-(((5-(6-metoksiheks-1-in-1-il)izoksazol-3-il)metil)amino)-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamid

2-(((5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-il) metil) amino)-3-(5-ciklopropilizoksazol-3-il)-N, 3-dihidroksi-2-metilpropanamid

(R,E)-4-(5-(but-1-en-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R,E)-4-(5-(2-ciklopropilvinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid (R,E)-4-(5-(but-2-en-2-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R,Z)-4-(5-(but-2-en-2-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R,E)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

(R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-2-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid

i (R)-4-(5-(cikloheks-1-en-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid. 2. Jedinjenje prema primeru izvođenja 1, u kojem R<1>predstavlja -CH(OH)-Y. U određenom od nekih od ovih primera izvođenja, Y predstavlja izoksazol kao što su

U nekim od ovih primera izvođenja, R<4>je odabran od metila, etila, izopropila, i ciklopropila.

3. Jedinjenje prema primeru izvođenja 1, u kojem R<1>is -SO2R<2>. U nekim od ovih primera izvođenja, R<2>is metil.

4. Jedinjenje prema bilo kom od primera izvođenja 1-3, u kojem X predstavlja -CH2-.

5. Jedinjenje prema bilo kom od primera izvođenja 1-2, u kojem X predstavlja -NH-.

6. Jedinjenje prema primeru izvođenja 2, 4, ili 5, u kojem Y predstavlja izoksazol, opciono supstituisan sa jednim ili dva R<4>.

7. Jedinjenje prema primeru izvođenja 6, u kojem Y predstavlja

U određenom od nekih od ovih primera izvođenja, R<4>predstavlja C1-3alkil ili C3-5cikloalkil; na primer R<4>predstavlja metil ili ciklopropil. Isprekidana linija u ovoj i drugim grupama supstituenata povučena kao delimične strukture označava koja pozicija grupe je vezana sa ostatkom molekula.

8. Jedinjenje prema bilo kom od primera izvođenja 1-7, u kojem Z predstavlja fenil supstituisan sa do tri grupe odabrane od halogena, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-4alkila opciono supstituisane sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi. U nekim od ovih primera izvođenja, Z predstavlja fenil grupu formule

u kojoj je R<z>odabran od H, halogena, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-4alkila opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi. U nekim od ovih primera izvođenja, R<z>predstavlja C1-3alkil supstituisan sa jednim ili dve grupe odabrane od hidroksi i C1-3alkoksi.

9. Jedinjenje prema bilo kom od primera izvođenja 1-7, u kojem Z predstavlja C1-C4alkil ili C3-C6cikloalkil,

a Z je opciono supstituisano sa do tri grupe odabrane od halogena, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-4alkila opciono supstituisanih sa jednim do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi. U nekim od ovih primera izvođenja, Z predstavlja ciklopropil ili ciklobutil. U drugim primerima izvođenja, Z predstavlja C1-4alkil supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od hidroksi, CN, i C1-3alkoksi.

10. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih primera izvođenja, u kojem L predstavlja -C≡C- . Alternativno, jedinjenje prema bilo kom od prethodnih primera izvođenja u kojem L predstavlja -CR<5>=CR<5>-.

11. Jedinjenje prema primeru izvođenja 1, pri čemu je to jedinjenje formule (II):

12. Jedinjenje prema primeru izvođenja 1 ili bilo koji primer izvođenja 5-10, u kojem je jedinjenje formule (III):

13. Farmaceutska kompozicija, koja obuhvata:

jedinjenje prema bilo kom primeru izvođenja 1 do 12 i

farmaceutski prihvatljiv nosač ili ekscipijens. U nekim od ovih primera izvođenja, farmaceutska kompozicija obuhvata dva ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

14. A farmaceutska kombinacija, koja obuhvata:

jedinjenje prema bilo kom od primera izvođenja 1 do 12,

antibakterijski efektivnu količinu drugog terapeutskog sredstva, i

farmaceutski prihvatljiv nosač ili ekscipijens.

15. Farmaceutska kombinacija prema primeru izvođenja 14, pri čemu je drugo terapeutsko sredstvo odabrano iz grupe koju čine Ampicillin, Piperacillin, Penicilin G, Ticarcillin, Imipenem, Meropenem, Azithromicin, Erythromicin, Aztreonam, Cefepime, Cefotaxime, Ceftriaxone, Ceftazidime, Ciprofloksacin, Levofloksacin, Clindamicin, Doksicycline, Gentamicin, Amikacin, Tobramicin, Tetraciklin, Tigecycline, Rifampicin, Vancomicin i Polymyxin.

16. Jedinjenje prema bilo kom primeru izvođenja 1 do 12 za upotrebu u postupku inhibiranja enzima deacetilaze kod gram-negativne bakterije, koja obuhvata kontakt gram-negativne bakterije sa jedinjenjem prema bilo kom primeru izvođenja 1 do 12.

17. Jedinjenje prema bilo kom primeru izvođenja 1 do 12 za upotrebu u postupku za lečenje subjekta sa gram-negativnom bakterijskom infekcijom, koje obuhvata:

davanje subjektu kom je to potrebno antibakterijski efektivne količine jedinjenja prema bilo kom od primera izvođenja 1 do 12. U nekim od ovih primera izvođenja, jedinjenje je umešano sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

18. Jedinjenje prema primeru izvođenja 17, pri čemu gram-negativna bakterijska infekcija predstavlja infekciju koja obuhvata najmanje jednu bakteriju odabranu od grupe koja se sastoji od Pseudomonas aeruginosa i drugih Pseudomonas spp., Stenotrophomonas maltophilia, Burkholderia cepacia i drugih Burkholderia spp., Alcaligenes xylosoxidans,

Acinetobacter spp., Achromobacter spp., Aeromonas spp., Enterobacter spp., Eschericia coli, Haemophilus spp., Klebsiella spp., Moraxella spp., Bacteroides spp., Francisella spp., Shigella spp ., Proteus spp., Porphyromonas spp., Prevotella spp., Mannheimia haemolyiticus, Pasteurella spp., Providencia spp., Vibrio spp., Salmonella spp., Bordetella spp., Borrelia spp., He licobacter spp., Legionella spp., Citrobacter spp., Cedecea spp., Serratia spp., Campylobacter spp., Yersinia spp., Fusobacterium spp., i Neisseria spp.

19. Jedinjenje prema primeru izvođenja 18, pri čemu je bakterija član od vrsta Pseudomonadales i Enterobacteriaceae koje su odabrane iz grupe koju čine organizmi kao što su Pseudomonas, Acinetobacter, Stenotrophomonas, Burkholderia, Serratia, Proteus, Klebsiella, Enterobacter, Citrobacter, Salmonella, Shigella, Providencia, Morganella, Cedecea, Yersinia i Edwardsiella vrste i Escherichia coli.

20. Jedinjenje prema bilo kom primeru izvođenja 1 to 12 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu kao lek.

21. Jedinjenje prema primeru izvođenja 20, pri čemu je taj lek za lečenje gram-negativnih bakterijskih infekcija.

22. Jedinjenje prema bilo kom primeru izvođenja 1 do 12 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju infekcija izazvanih gram-negativnim bakterijama, pri čemu je ta bakterijska infekcija odabrana od vrsta Pseudomonadales i Enterobacteriaceae koje su odabrane iz grupe koju čine organizmi kao što su Pseudomonas, Acinetobacter, Stenotrophomonas, Burkholderia, Serratia, Proteus, Klebsiella, Enterobacter, Citrobacter, Salmonella, Shigella, Providencia, Morganella, Cedecea, Yersinia i Edwardsiella vrste

i Escherichia coli.

23. Upotreba jedinjenja prema bilo kom primeru izvođenja 1 do 12, za pripremu leka za lečenje gram-negativne bakterijske infekcije kod subjekta, pri čemu je ta bakterijska infekcija odabrana od Pseudomonadales i Enterobacteriaceae vrsta koje su odabrane iz grupe koju

čine Pseudomonas, Acinetobacter, Stenotrophomonas, Burkholderia, Serratia, Proteus, Klebsiella, Enterobacter, Citrobacter, Salmonella, Shigella, Providencia, Morganella, Cedecea, Yersinia i Edwardsiella vrste i Escherichia coli.

24. Upotreba prema primeru izvođenja 23, pri čemu je ta bakterijska infekcija odabrana od vrsta Pseudomonadales i Enterobacteriaceae koje su odabrane iz grupe koju čine Pseudomonas, Acinetobacter, Stenotrophomonas, Burkholderia, Serratia, Proteus, Klebsiella, Enterobacter, Citrobacter, Salmonella, Shigella, Providencia, Morganella, Cedecea, Yersinia i Edwardsiella vrste i Escherichia coli.

[0034] Jedinjenja i kompozicije opisane ovde se mogu koristiti ili primenjivati u kombinaciji sa jednim ili više terapeutskih agenasa koji deluju kao imunodulatori, npr., aktivator kostimulatornog molekula, ili inhibitora imunološki-inhibitornog molekula, ili vakcine. Protein programirane smrti 1 (PD-1) predstavlja inhibitorni član produžene CD28/CTLA4 porodice regulatora T ćelije (Okazaki et al. (2002) Curr Opin Immunol 14: 391779-82; Bennett et al. (2003) J. Immunol.170:711-8). PD-1 je eksprimiran na aktiviranim B ćelijama, T ćelijama, i monocitima. PD-1 je imnunološki-inhibitorni protein koji negativno reguliše TCR signale (Ishida, Y. et al. (1992) EMBO J.11:3887-3895; Blank, C. et al. (Epub 2006 Dec.29) Immunol. Immunother.56(5):739-745), i ushodno je regulisan kod hroničnih infekcija. Interakcija između PD-1 i PD-L1 može da deluje kao imunska kontrolna tačka, koja može da dovede

do, npr., smanjenja filtriranja limfocita, smanjenja proliferacije posredovane receptorom T-ćelije, i/ili izbegavanja imunološkog odgovora kancerogenim ili inficiranim ćelijama (Dong et al. (2003) J. Mol. Med.

81:281-7; Blank et al. (2005) Cancer Immunol. Immunother.54:307-314; Konishi et al. (2004) Clin.

Cancer Res.10:5094-100). Imunološka supresija može obrnuti smer inhibiranjem lokalne interakcije PD1 sa PD-L1 ili PD-L2; ovaj efekat je adicioni kada i ta interakcija PD-1 sa PD-L2 postane takođe blokirana (Iwai et al. (2002) Proc. Nat'l. Acad. Sci. USA 99:12293-7; Brown et al. (2003) J. Immunol.170:1257-66). Imunodulacija se takođe može postići vezivanjem ili za imunološko-inhibitorni protein (npr., PD-1) ili vezivanjem proteina koji moduliraju inhibitroni protein (npr., PD-L1, PD-L2).

[0035] U jednom primeru izvođenja, kombinovane terapije ovog pronalaska uključuju imunomodulator koji je inhibitor ili antagonist inhibitornog molekula imunološke krajnje tačke. U drugom primeru izvođenja imunodulator se vezuje za protein koji prirodno inhbiira molekul imunološki-inhibitorne krajnje tačke. Kada se koriste u kombinaciji sa antibakterijskim jedinjenjima, ovi imunodulatori mogu da pojačaju antimikrobijski odgovor, i tako pojačaju efikasnost u odnosu na lečenje samo sa antibakterijskim jedinjenjem. Stoga jedinjenje prema bilo kom primeru izvođenja 1-12 ili farmaceutska kompozicija prema primeru izvođenja 13 se mogu primeniti subjektu koji se leči imunodulatorom; imunodulator i jedinjenje se mogu primeniti zajedno ili odvojeno, ali se istovremeno koriste za lečenje infekcije koja može da se leči sa ovde opisanim jedinjenjem formule (I).

[0036] Pojam "imunološke krajnje tačke" se odnosi na grupu molekula na ćelijskoj površini CD4 i CD8 T ćelija. Ovi molekuli mogu efikasno da posluže kao "kočnice" da nishodno moduliraju ili inhibiraju prilagodljivi imunološki odgovor. Molekuli imunoloških krajnjih tačaka uključuju, ali bez ograničenja na, Programiranu smrt 1 (PD-1), Citotoksični antigen 4 T-limfocita (CTLA-4), B7H1, B7H4, OX-40, CD137, CD40, i LAG3, koji direktno inhibiraju imune ćelije. Imunoterapeutska sredstva koja mogu da deluju kao inhibitori imunoloških krajnjih tačaka koji su korisni u postupcima ovog pronalaska, uključuju, ali bez ograničenja na, inhibitore PD-L1, PD-L2, CTLA4, TIM3, LAG3, VISTA, BTLA, TIGIT, LAIR1, CD160, 2B4 i/ili TGFR beta. Inhibicija inhibitornog molekula se može izvesti inhibicijom na DNK, RNK ili proteinskom nivou. U nekim primerima izvođenja, inhibitorna nukleinska kiselina (npr., dsRNK, siRNK ili shRNK), se može koristiti da inhibira eksprimiranje inhibitornog molekula. U drugim primerima izvođenja, inhibitor inhibitornog signala je polipeptid, npr., rastvorljivi ligand, ili antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment, koji se vezuje za inhibitorni molekul.

[0037] Imunodulator se može davati istovremeno sa, pre, ili nakon, jednog ili više jedinjenja ovog pronalaska, i opciono jedne ili više dodatnih terapija ili terapeutskih sredstava. Terapeutska sredstva u kombinaciji se mogu davati bilo kojim redom. Uopšteno, svako sredstvo se primenjuje prema doznom i/ili vremenskom rasporedu koji odgovara sredstvu. Dalje se podrazumeva da se terapeutska sredstva iskoristiva u ovoj kombinaciji mogu davati zajedno ili kao jedna kompozicija, ili se primenjuju odvojeno u različitiim kompozicijama. Uopšteno, očekuje se da svako od terapeutskih sredstava iskoritstivih u kombinaciji može da se iskoristi na nivoima koji ne prelaze nivoe na kojima se oni pojedinačno iskorišćavaju. U nekim primerima izvođenja, nivoi iskorišćeni u kombinaciji su niži od onih koji se koriste pojedinačno.

[0038] U određenim primerima izvođenja, antibakterijska jedinjenja opisana ovde se daju u kombinaciji sa jednim ili više imunodulatora koji su inhibitori PD-1, PD-L1 i/ili PD-L2. Svaki takav inhibitor može predstavljati antitelo, njegov antigen-vezujući fragment, imunoadhezin, fuzioni protein ili oligopeptid. Primeri takvih imunodulatora su poznati u tehnici.

[0039] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je anti-PD-1 antitelo odabrano od MDX-1106, Merck 3475 ili CT- 011.

[0040] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je imunoadhezin (npr., imunoadhezin koji obuhvata ekstracelularni ili PD-1 vezujući deo PD-LI ili PD-L2 spojen sa regionom konstante (npr., Fc region sekvence imunoglobulina).

[0041] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je PD-1 inhibitor kao što je AMP-224.

[0042] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je PD-LI inhibitor kao što je anti-PD-LI antitelo.

[0043] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je anti-PD-LI vezujući antagonist odabran od YW243.55.S70, MPDL3280A, MEDI-4736, MSB-0010718C, ili MDX-1105. MDX-1105, takođe poznat kao BMS-936559, je anti-PD-LI antitelo opisano u WO2007/005874. Antitelo YW243.55.S70 je anti-PD-LI opisano u WO 2010/077634.

[0044] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je nivolumab (CAS registarski broj: 946414-94-4). Alternativni nazivi za nivolumab uključuju MDX-1106, MDX-1106-04, ONO-4538, ili BMS-936558.

Nivolumab je u potpunosti humano IgG4 monoklonalno antitelo koje specifično blokira PD-1. Nivolumab (klon 5C4) i druga humana monoklonalna antitela koja se specifično vezuju za PD-1 su opisana u US 8,008,449, EP2161336 i WO2006/121168.

[0045] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je anti-PD-1 antitelo Pembrolizumab.

Pembrolizumab (koji se takođe naziva Lambrolizumab, MK-3475, MK03475, SCH-900475 ili KEYTRUDA®; Merck) je humanizovano IgG4 monoklonalno antitelo koje se vezuje za PD-1. Pembrolizumab i druga humanizovana anti-PD-1 antitela su opisana u Hamid, O. et al. (2013) New England Journal of Medicine 369 (2): 134-44, US 8,354,509, WO2009/114335, i WO2013/079174.

[0046] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je Pidilizumab (CT-011; Cure Tech), humanizovano monoklonalno antitelo koje se vezuje za PD1. Pidilizumab i druga humanizovana anti-PD-1 monoklonalna antitela su opisani u WO2009/101611.

[0047] Druga anti-PD1 antitela korisna kao imunodulatori za upotrebu u postupcima opisanim ovde uključuju AMP 514 (Amplimmune), i anti-PD1 antitela opisana u US 8,609,089, US 2010028330, i/ili US 20120114649. U nekim primerima izvođenja, anti-PD-L1 antitelo je MSB0010718C. MSB0010718C (koje se takođe naziva A09-246-2; Merck Serono) je monoklonalno antitelo koje se vezuje za PD-L1.

[0048] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je MDPL3280A (Genentech / Roche), humano Fc optimizovano IgG1 monoklonalno antitelo koje se vezuje za PD-L1. MDPL3280A i druga humana monoklonalna antitela PD-L1 su opisana u U.S. Patent No.: 7,943,743 i U.S Publication No.: 20120039906. Druga anti-PD-L1 vezujuća sredstva korisna kao imunodulatori za postupke ovog pronalaska uključuju YW243.55.S70 (videti WO2010/077634), MDX-1105 (takođe se nazivaju BMS-936559), i anti-PD-L1 vezujuća sredstva opisana u WO2007/005874.

[0049] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je AMP-224 (B7-DCIg; Amplimmune; npr., opisan u WO2010/027827 i WO2011/066342), je PD-L2 Fc fuzioni rastvorljivi receptor koji blokira interakciju između PD1 i B7-H1.

[0050] U nekim primerima izvođenja, imunodulator je anti-LAG-3 antitelo kao što je BMS-986016. BMS-986016 (takođe se naziva BMS986016) je monoklonalno antitelo koje se vezuje za LAG-3. BMS-986016 i druga humanizovana anti-LAG-3 antitela su opisana u US 2011/0150892, WO2010/019570,

i WO2014/008218

[0051] U određenim primerima izvođenja, kombinovane terapije opisane ovde uključuju modulator kostimulatornog molekula ili inhibitornog molekula, npr., koinhibitorni ligand ili receptor.

[0052] U jednom primeru izvođenja, kostimulatorni modulator, npr., agonist, kostimulatornog molekula je odabran od agonista (npr., antitelo agonista ili njegov antigen-vezujući deo, ili rastvorljiva fuzija) OX40, CD2, CD27, CDS, ICAM-1, LFA-1 (CD11a/CD18), ICOS (CD278), 4-1BB (CD137), GITR, CD30, CD40, BAFFR, HVEM, CD7, LIGHT, NKG2C, SLAMF7, NKp80, CD160, B7-H3 ili CD83 liganda.

[0053] U drugom primeru izvođenja, kombinovane terapije opisane ovde uključuju imunodulator koji je kostimulatorni molekul, npr., agonist povezan sa pozitivnim signalom koji uključuje kostimulatorni domen CD28, CD27, ICOS i/ili GITR.

[0054] Primerni GITR agonisti uključuju, npr., GITR fuzione proteine i anti-GITR antitela

(npr., dvovalentna anti-GITR antitela), kao što su, GITR fuzioni protein opisan u U.S. Patent No.:

6,111,090, European Patent No.: 090505B1, U.S Patent No.: 8,586,023, PCT Publication Nos.: WO 2010/003118 i 2011/090754, ili anti-GITR antitelo opisano, npr., u U.S. Patent No.: 7,025,962, European Patent No.: 1947183B1, U.S. Patent No.: 7,812,135, U.S. Patent No.: 8,388,967, U.S. Patent No.:

8,591,886, European Patent No.: EP 1866339, PCT Publication No.: WO 2011/028683, PCT Publication No. :WO 2013/039954, PCT Publication No.: WO2005/007190, PCT Publication No.: WO 2007/133822, PCT Publication No.: WO2005/055808, PCT Publication No.: WO 99/40196, PCT Publication No.: WO 2001/03720, PCT Publication No.: WO99/20758, PCT Publication No.:

WO2006/083289, PCT Publication No.: WO 2005/115451, U.S. Patent No.: 7,618,632, i PCT Publication No.: WO 2011/051726.

[0055] U jednom primeru izvođenja, imunodulator koji se koristi je rastvorljivi ligand (npr., CTLA-4-Ig), ili antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za PD-L1, PD-L2 ili CTLA4. Na primer, anti-PD-1 molekul antitela može da se daje u kombinaciji sa anti-CTLA-4 antitelom, npr., ipilimumabom, na primer. Primeri anti-CTLA4 antitela uključuju Tremelimumab (IgG2 monoklonalno antitelo dostupno od Pfizer-a, koje je pre bilo poznato pod nazivom ticilimumab, CP-675,206); i Ipilimumab (CTLA-4 antitelo, takođe poznato kao MDX-010, CAS No.477202-00-9).

[0056] U jednom primeru izvođenja, anti-PD-1 molekul antitela se daje nakon lečenja sa jedinjenjem ovog pronalaska kako je ovde opisano.

[0057] U drugom primeru izvođenja, anti-PD-1 ili PD-L1 molekul antitela se daje u kombinaciji sa anti-LAG-3 antitelom ili njegovim antigen-vezujućim fragmentom. U drugom primeru izvođenja, anti-PD-1 ili PD-L1 molekul antitela se daje u kombinaciji sa anti-TIM-3 antitelom ili njegovim antigen-vezujućim fragmentom. Opet u drugim primerima izvođenja, anti-PD-1 ili PD-L1 molekul antitela se daje u kombinaciji sa anti-LAG-3 antitelom i anti-TIM-3 antitelom, ili njegovim antigen-vezujućim fragmentima. Kombinacija antitela navedena ovde se može davati odvojeno, npr., kao odvojena antitela, ili povezana, npr., kao dvostruko ili trostruko specifičan molekul antitela. U jednom primeru izvođenja,dvostruko specifično antitelo koje uključuje anti-PD-1 ili PD-L1 molekul antitela i anti-TIM-3 ili anti-LAG-3 antitelo, ili njegov antigen-vezujući fragment, se daje. U određenim primerima izvođenja, kombinacija antitela navedena ovde se koristi za lečenje bakterijske infekcije odabrane od onih opisanih ovde. Efikasnost gorepomenutih kombinacija se može ispitati kod modela životinja poznatih u tehnici.

[0058] Primeri imunodulatora koji mogu da se koriste kod kombinovanih terapija uključuju, ali bez ograničenja na, npr., afutuzumab (dostupan od Roche®); pegfilgrastim (Neulasta®); lenalidomide (CC-5013, Revlimid®); thalidomide (Thalomid®), actimid (CC4047); i citokini, npr., IL-21 ili IRX-2 (međavina humanih citokina uključujući interleukin 1, interleukin 2, i interferon y, CAS 951209-71-5, dostupan od IRX Therapeutics).

[0059] Primeri doza takvih imunodulatora koji se mogu koristiti u kombinaciji sa antibakterijskim jedinjenjima ovog pronalaska uključuju dozu anti-PD-1 molekula antitela od oko 1 do 10 mg/kg, npr., 3 mg/kg, i doza anti-CTLA-4 antitela, npr., ipilimumab-a, od oko 3 mg/kg.

[0060] Primeri prema primeru izvođenja antibakterijskih jedinjenja ovog pronalaska u kombinaciji sa imunodulatorom za upotrebu u postupcima uključuju sledeće:

i. Postupak lečenja bakterijske infekcije kod subjekta, koji obuhvata davanje subjektu jedinjenja prema formuli (I) kako je opisano ovde, i imunodulatora.

ii. Postupak prema primeru izvođenja i, pri čemu imunodulator predstavlja aktivator kostimulatornog molekula ili inhibitor molekula imunološke krajnje tačke.

iii. Postupak prema nekom od primera izvođenja i i ii, pri čemu aktivator kostimulatornog molekula predstavlja agonist jednog ili više OX40, CD2, CD27, CDS, ICAM-1, LFA-1 (CD11a/CD18), ICOS (CD278), 4-1BB (CD137), GITR, CD30, CD40, BAFFR, HVEM, CD7, LIGHT, NKG2C, SLAMF7, NKp80, CD160, B7-H3 i CD83 liganda.

iv. Postupak prema bilo kom od gore navednih primera izvođenja i-iii, pri čemu je taj inhibitor imunološkog molekula krajnje tačke odabran između PD-1, PD-L1, PD-L2, CTLA4, TIM3, LAG3, VISTA, BTLA, TIGIT, LAIR1, CD160, 2B4 i TGFR beta.

v. Postupak prema bilo kom od gore navedenih primera izvođenja i-iii, pri čemu je inhibitor imunološkog molekula krajnje tačke odabran između inhibitora PD-1, PD-L1, LAG-3, TIM-3 ili CTLA4, ili bilo koje njihove kombinacije.

vi. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-v, pri čemu je inhibitor imunološkog molekula krajnje tačke rastvorljivi ligand antitela ili njegov antigen-vezujući fragment, koji se vezuje za imunološki molekul krajnje tačke.

vii. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-vi, pri čemu antitelo ili njegov antigenvezujući fragment je odabran od IgG1 ili IgG4 (npr., humanog IgG1 ili IgG4).

viii. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-vii, pri čemu je antitelo ili njegov antigenvezujuć fragment promenjen, npr., mutiran, kako bi se povećalo ili smanjilo jedno ili više: Fc vezivanja receptora, glikolizacija antitela, broj ostatak cisteina, ćelijska funkcija efektora, ili funkcija komplementa.

ix. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-viii, pri čemu je molekul antitela dvostruko specifičan ili višestruko specifičan molekul antitela koji poseduje specifičnost prvog vezivanja za PD-1 ili PD-L1 i specifičnost drugog vezivanja za TIM-3, LAG-3, ili PD-L2.

x. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-ix, pri čemu imunodulator predstavlja anti-PD-1 antitelo odabrano između Nivolumab-a, Pembrolizumab-a ili Pidilizumab-a.

xi. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-x, pri čemu je imunodulator anti-PD-L1 antitelo odabrano između YW243.55.S70, MPDL3280A, MEDI-4736, MSB-0010718C, ili MDX-1105.

xii. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-x, pri čemu je imunodulator anti-LAG-3 molekul antitela.

xiii. Postupak prema primeru izvođenja xii, pri čemu anti-LAG-3 molekul antitela predstavlja BMS-986016,

xiv. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja i-x, pri čemu je imunodulator anti-PD-1 molekul antitela koji se daje injekcijom (npr., supkutano ili intravenski) u dozi od oko 1 do 30 mg/kg, npr., oko 5 do 25 mg/kg, oko 10 do 20 mg/kg, oko 1 do 5 mg/kg, ili oko 3

mg/kg., npr., jednom nedeljno do jednom svake 2, 3, ili 4 nedelje.

xv. Postupak prema primeru izvođenja xiv, pri čemu anti-PD-1 molekul antitela se daje u dozi od oko 10 do 20 mg/kg svake druge nedelje.

xvi. Postupak prema primeru izvođenja xv, pri čemu se anti-PD-1 molekul

antitela, npr., nivolumab, daje intravenski u dozi od oko 1 mg/kg do 3 mg/kg, npr., oko 1 mg/kg, 2 mg/kg ili 3 mg/kg, svake dve nedelje.

xvii. Postupak prema primeru izvođenja xv, pri čemu se anti-PD-1 molekul

antitela, npr., nivolumab, daje intravenski u dozi od oko 2 mg/kg na 3 nedelje.

[0061] Jedinjenja ovog pronalaska, posebno jedinjenja prema gore opisanim primerima izvođenja 1-12, pokazuju veću efikasnost prema važnim gram-negativnim patogenima otpornim na lekove od jedinjenja hidrokamske kiseline koja su prethodno prijavljena ili poboljšanih profila nespecifičnog vezivanja za proteine; stoga su ova jedinjenja posebno korisna za lečenje subjekata sa infekcijama otpornim na lekove ili za izbegavanje neželjenih dejstava.

[0062] Jedinjenja ovog pronalaska sadrže jedan ili više hiralnih centara. Ova jedinjenja se mogu praviti i koristiti kao jedinstveni izomeri ili kao mešavine izomera. Postupci za razdvajanje izomera, uključujući diastereomere i enantiomere, su poznati u tehnici, a primeri prigodnih postupaka su ovde opisani. U određenim primerima izvođenja, jedinjenja ovog pronalaska se koriste kao jedinstveni suštinski čist izomer, što znači najmanje 90% uzorka jedinjenja predstavlja specifični izomer a manje od 10% uzorka predstavlja bilo koji drugi izomer ili mešavinu izomera. Poželjno, najmanje 95% uzorka predstavlja jedinstveni izomer. Odabir prigodnog izomera je u okviru uobičajenog nivoa stručnosti, budući da je jedan izomer obično aktivniji u LpxC in vitro ispitivanju opisanom ovde i da predstavlja poželjan izomer. Tamo gde su razlike kod in vitro aktivnosti između izomera relativno male, npr. manje od oko faktora od 4, poželjan izomer može biti odabran na osnovu nivoa aktivnosti prema gram-negativnim bakterijama kao što su P. aeruginosa u ćelijskoj kulturi, upotrebom postupaka kao što su oni opisani ovde: izomer koji ima niži MIC (minimalna inhibitorna koncentracija) je poželjan.

[0063] U određenim primerima izvođenja, jedinjenja ovog pronalaska poseduju sterohemiju prikazanu u formuli (IA).

Ova jedinjenja mogu a i ne moraju da imaju drugi hiralni centar na ugljeniku supstituidanom hidroksilom, u zavisnosti od odabira Y. Gde postoji drugi hiralni centar, poželjan diastereomer je obično onaj koji ima veću potentnost kao inhibitor LpxC najmanje faktorom 4; ako se dva izomera razlikuju u faktoru 4 kod in vitro aktivnosti, svaki izomer ili mešavina dva izomera se može prigodno koristiti za kompozicije ovog pronalaska,

ili izomer koji obezbeđuje nižu MIC na bakterijskim vrstama interesa može biti poželjan.

[0064] Jedinjenja ovog pronalaska mogu biti sintetizovana putem uopštenih postupaka sintetizacije opisanim u nastavku, specifični primeri od koji su neki detaljnije opisani u primerima.

[0065] Pojam "optički izomer" ili "stereoizomer" se odnosi na bilo koju od raznih steroizomernih konfiguracija koje mogu da postoje za dato jedinjenje ovog pronalaska i uključuju geometrijske izomere. Smatra se da supstituent može biti vezan za hiralni centar atoma ugljenika. Pojam "hiralni" se odnosi na molekule koji se ne poklapaju sa slikom svog partnera ogledalu, dok se pojam "ahiralan" odnosi na molekule koji se poklapaju sa slikom svog partnera u ogledalu. Stoga, pronalazak uključuje enantiomere, diastereomere ili racemate jedinjenja. "Enantiomeri" predstavljaju par steroizomera koji nisu međusobne poklopive slike u ogledalu. Mešavina 1:1 para enantiomera je "racemska" mešavina. Pojam se koristi da se označi racemska mešavina tamo gde to odgovara. "Diastereoizomeri" predstavljaju steroizomere koji imaju najmanje dva asimetrična atoma, ali koji nisu slika jednog drugog u ogledalu. Apsolutna sterohemija je naznačena u skladu sa Cahn- Ingold- Prelog R-S sistemom. Kada je jedinjenje čist enantiomer, sterohemija na svakom hiralnom ugljeniku može biti naznačena ili sa R ili sa S. Cepana jedinjenja čija je apsolutna konfiguracija nepoznata se mogu označiti sa (+) ili (-) u zavisnosti od smera (dekstro- ili levorotatorni) u kom rotiraju ravno plarizovano svetlo na talasnoj dužini natrijum D linije. Određena jedinjenja opisana ovde sadrže jedan ili više asimetričnih centara ili osa i tako mogu da dovedu do enantiomera, diastereomera, i drugih stereoizomernih oblika koji se mogu definisati, u smislu apsolutne stereohemije, kao (R)- ili (S)-.

[0066] U zavisnosti od izbora polaznih materijala i postupaka, jedinjenja mogu biti prisutna u obliku jednog od mogućih izomera ili njihovih mešavina, na primer kao čisti optički izomeri, ili kao mešavine izomera, kao što su mešavine racemata i diastereoizomera, u zavisnosti od broja asimetričnih atoma ugljenika. Ovaj pronalazak bi trebalo da obuhvati sve takve moguće stereoizomere, uključujući racemske mešavine, diasterizomerne mešavine i optički čiste oblike. Optički aktivni (R)- i (S)- izomeri se mogu pripremiti korišćenjem hiralnih sintona ili hiralnih sredstava, ili se mogu cepati upotrebom konvencionalnih tehnika. Ukoliko jedinjenje sadrži dvostruku vezu, supstituent može biti E ili Z konfiguracija. Ukoliko jedinjenje sadrži desupstituisani cikloalkil, taj supsitutent cikloalkila može imati cis- ili trans-konfiguraciju. Svi tautomerni oblici bi takođe trebalo da budu obuhvaćeni.

[0067] Bilo koja dobijena mešavina izomera se može izdvojiti na osnovu fizičko-hemijskih razlika konstituenata, na čiste i suštinski čiste geometrijske ili optičke izomere ili diasteroizomere, na primer, hromatografijom i/ili frakcionom kristalizacijom.

[0068] Bilo koji dobijeni racemati gotovih proizvoda ili intermedijera se mogu razdvojiti na optičke antipodove poznatim postupcima, npr., razdvajanjem njihovih diasteromernih soli, dobijenih sa optički aktivnom kiselinom ili bazom, i oslobađanjem optički aktivnog kiselog ili baznog jedinjenja. Određenije, bazna grupa se može tako uposliti kako bi se razdvojila jedinjenja ovog pronalaska na njihove optičke antipodove, npr., frakcionom kristalizacijom soli formirane sa optički aktivnom

kiselinom, npr., tartarinskom kiselinom, dibenzoil tartarinskom kiselinom, diacetil tartarinskom kiselinom, di-O,O'-p-toluoil tartarinskom kiselinom, mandelinskom kiselinom, malinskom kiselinom ili kamfor-10-sulfonskom kiselinom. Racemski proizvodi se takođe mogu razdvojiti hiralnom hromatografijom, npr., tečnom hromatografijom visokih performansi (HPLC) uz korišćenje hiralnog sredstva za apsorpciju.

[0069] Dalje, jedinjenja ovog pronalaska, uključujući njihove soli, se takođe mogu dobiti u obliku njihovih hidrata, ili uključuju druge rastvarače koji se koriste za njihovu kristalizaciju. Jedinjenja ovog pronalaska mogu sama po sebi ili namerno da formiraju solvat sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima (uključujući vodu); stoga, cilj je da pronalazak obuhvati i solvatisane i nesolvatisane oblike. Pojam "solvat" se odnosi na molekulski kompleks jedinjenja ovog pronalaska (uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli) sa jednim ili više molekula rastvarača. Takvi molekuli rastvarača su oni koji se uobičajeno koriste u farmaceutskoj tehnici, za koje se zna da su neškodljivi za primaoca, npr., voda, etanol, i njima slični. Pojam "hidrat" se odnosi na kompleks gde je molekul rastvarača voda.

[0070] Jedinjenja ovog pronalaska, uključujući soli, hidrate i njihove solvate, mogu sama po sebi ili namerno da formiraju polimorfne oblike.

[0071] Kako su ovde upotrebljeni, pojmovi "so" ili "soli" se odnosi na kiselu adicionu ili baznu adicionu so jedinjenja ovog pronalaska. "Soli" uključuju posebno "farmaceutski prihvatljive soli". Pojam "farmaceutski prihvatljive soli" se odnosi na soli koje zadržavaju biološku efikasnost i svojstva jedinjenja ovog pronalaska i, koje obično nisu biološki ili na drugi način nepoželjne. U mnogim slučajevima, jedinjenja ovog pronalaska mogu da formiraju kisele i/ili bazne soli u skladu sa prisustvom amino i/ili karboksil grupa ili njima sličnih grupa.

[0072] Farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli mogu da nastanu od neorganskih kiselih ili organskih kiselih soli, npr., acetata, aspartata, benzoata, bezilata, bromida/hidrobromida, bikarbonata/karbonata, bisulfata/sulfata, camforsulfonata, hlorida/hidrohlorida, hlorteofilonata, citrata, etandisulfonata, fumarata, glukeptata, glukonata, glukuronata, hipurata, hidrojodida/jodida, izetionata, laktata, laktobionata, laurilsulfata, malata, maleata, malonata, mandelata, mezilata, metilsulfata, naftoata, napsilata, nikotinata, nitrata, oktadekanoata, oleata, oksalata, palmitata, pamoata, fosfata/hidrogen fosfata/dihidrogen fosfata, poligalakturonata, propionata, stearata, sukcinata, sulfosalicilata, tartrata, tozilata i trifluoroacetata.

[0073] Neorganske kiseline od kojih se mogu dobiti soli uključuju, na primer, hlorovodoničnu kiselinu, bromovodoničnu kiselinu, sumpornu kiselinu, nitritnu kiselinu, fosfornu kiselinu, i njima slične.

[0074] Organske kiseline od kojih se mogu dobiti soli uključuju, na primer, sirćetnu kiselinu, propiosnku kiselinu, glikolnu kiselinu, oksalnu kiselinu, maleinsku kiselinu, malonsku kiselinu, ćilibarnu kiselinu, fumarinsku kiselinu, tartarinsku kiselinu, limunsku kiselinu, benzojevu kiselinu, bademovu kiselinu, metanesulfonsku kiselinu, etansulfonsku kiselinu, toluensulfonsku kiselinu, sulfosalicilnu kiselinu, i njima slične. Farmaceutski prihvatljive bazne adicione soli mogu nastati sa neorganskim i organskima bazama.

[0075] U neorganske baze od koji se soli mogu dobiti spadaju, na primer, soli amonijuma i metali od I do XII kolone periodnog sistema elemenata. U određenim primerima izvođenja,soli se dobijaju od natrijuma, kalijuma, amonijuma, kalcijuma, magnezijuma, železa, srebra, cinka, i bakra; u naročito prigodne soli spadaju amonijum, kalijum, natrijum, kalcijum i magnezijum.

[0076] U organske baze od kojih mogu da nastanu soli spadaju, na primer, primarni, sekundarni, i tercijarni amini, supstituisani amini uključujući supstituisane amin koji se prirodno javljaju, ciklične amin, bazne jonoizmenjivačke smole, i njima slične. Određeni organski amini uključuju izopropilamin, benzatin, holinat, dietanolamin, dietilamin, lizin, meglumin, piperazin i trometamin.

[0077] Farmaceutski prihvatljive soli ovog pronalaska mogu da se sintetišu od bazne ili kisele grupe, konvencionalnim hemijskim postupcima. Generalno, takve soli mogu da se pripreme reagovanjem slobodnih kiselih oblika ovih jedinjenja sa stoihometrijskom količinom odgovarajuće baze (kao što su Na, Ca, Mg, ili K hidroksid, karbonat, bikarbonat i njima slični), ili reagovanjem slobodnih baznih oblika ovih jedinjenja sa stoihometrijskom količinom odgovarajuće kiseline. Takve reakcije se obično sprovode u vodi ili organskom rastvaraču, ili u mešavini ova dva. Generalno, upotreba ne-vodenih sredstava kao što je etar, etil acetat, etanol, izopropanol, ili acetonitril je poželjna, tamo gde je to u praksi izvodljivo. Liste adicionih prigodnih soli se mogu pronaći npr., u " Remington’s Pharmaceutical Sciences", 20th ed., Mack Publishing Company, Easton, Pa., (1985); i u "Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, Selection, and Use" by Stahl and Wermuth (Wiley-VCH, Weinheim, Germany, 2002).

[0078] Bilo koja ovde opisana formula ima za cilj da predstavi neobeležene oblike kao i izotopno obeležene oblike jedinjenja ovog pronalaska koja imaju do tri atoma sa neprirodnim distribucijama izotopa, npr., mesta koja su obogaćena deuterijumom ili<13>C ili<15>N. Izotopno obeležena jedinjenja imaju strukture koje su predstavljene formulama datim ovde izuzev što su jedan ili više atoma zamenjeni atomom koji ima odabranu atomsku masu ili maseni broj koji nije isti kao masena distribucija rasprostranjenosti u prirodi. Primeri izotopa koji mogu biti korisno inkorporisani u jedinjenja ovog pronalaska uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, kao što su, redom<2>H,<3>H,<11>C,<13>C,<14>C,<15>N,<18>F<31>P,<32>P,<35>S,<36>Cl,<125>l. Ovaj pronalazak uključuje razna izotopno obeležena jedinjenja ovog pronalaska, na primer ona u kojima se radioaktivni izotopi, kao što su<3>H i<14>C, ili ona u kojima su ne-radioaktivni izotopi, kao što su<2>H i<13>C prisutni u nivoima koji su suštinski iznad normalne distribucije izotopa. Takva izotopno obeležena jedinjenja su korisna u metaboličkim isipitvanjima (sa<14>C, na primer), reakcionim kinetičkim ispitivanjima (sa, na primer<2>H ili<3>H), detekciji ili tehnikama slikanja, kao što su tomografija emitovanja položaja (PET) ili kompjuterizovana tomografija emitovanja jednog fotona (SPECT) uključujući lek ili ispitivanja distribucije tkiva supstrata, ili kod radioaktivnog lečenja pacijenata. Određenije,<18>F obeleženo jedinjenje ovog pronalaska može biti naročito poželjno za PET ili SPECT ispitivanja. Izotopno obeležena jedinjenja ovog pronalaska generalno mogu da se pripreme konvencionalnim tehnikama koje su stručnjacima poznate ili postupcima analognim onim opisanim u pratećim primerima i pripremama koristeći odgovarajući izotopnoobeleženi reagens na mestu neobeleženog reagensa koji se obično upošljava. Obeleženi uzorci mogu biti korisni sa prilično niskim izotopnim ugrađivanjem, kao što je tamo gde se radio-obeležje koristi za detektovanje količine jedinjenja u tragovima.

[0079] Dalje, opsežnija supstitucija sa težim izotopima, određenije deuterijumom (odnosno,<2>H ili D), može da priušti određene terapeutske prednosti koje proističu iz veće metaboličke stabilnosti, na primer povećanog in vivo polu-života ili smanjenih doznih zahteva ili poboljšanja terapeutskog indeksa. Smatra se da se na deuterijum u ovom kontekstu gleda kao na jedinjenja supstituenta ovog pronalaska, i obično uzorak jedinjenja ima deuterijum kao supstituent na najmanje 50% ugradnje deuterijuma na obeleženom položaju (položajima). Koncentracija takvog težeg izotopa, specifično deuterijuma, može biti definisana faktorom izotopnog bogaćenja. Pojam "faktor izotopnog bogaćenja" kako se ovde upotrebljava označava odnos između rasprostranjenosti izotopa u prirodi i rasprostranjenosti specifičnog izotopa u prirodi. Ukoliko supstituent u jedinjenju ovog pronalaska je označeni deuterijum, takvo jedinjenje ima faktor izotopnog bogaćenja za svaki označeni atom deuterijuma najmanje 3500 (52.5% ugradnje deuterijuma na svakom označenom atomu deuterijuma), najmanje 4000 (60% ugradnje deuterijuma), najmanje 4500 (67.5% ugradnje deuterijuma), najmanje 5000 (75% ugradnje deuterijuma), najmanje 5500 (82.5% ugradnje deuterijuma), najmanje 6000 (90% ugradnje deuterijuma), najmanje 6333.3 (95% ugradnje deuterijuma), najmanje 6466.7 (97% ugradnje deuterijuma), najmanje 6600 (99% ugradnje deuterijuma), ili najmanje 6633.3 (99.5% ugradnje deuterijuma).

[0080] Farmaceutski prihvatljive solvate u skladu sa pronalaskom uključuju one gde rastvarač kristalizacije može biti izotopno supstituisan, npr. D2O, d6-aceton, d6-DMSO.

[0081] Jedinjenja ovog pronalaska koja sadrže grupe koje mogu da deluju kao davaoci i/ili primaoci za veze vodonika mogu da formiraju zajedničke kristale sa prikladnim stvaraocima zajedničkih kristala. Ovi zajednički kristali mogu da se pripreme iz jedinjenja ovog pronalaska poznatim postupcima stvaranja zajedničkih kristala. Takvi postupci uključuju mlevenje, grejanje, zajedničku sublimaciju, zajedničko topljenje, ili kontaktiranje u rastvoru jedinjenja ovog pronalaska sa stvaraocem zajedničkog kristala u uslovim kristalizacije i samim tim se formiraju pojedinačni zajednički kristali. Stvaraoci prikladnog zajedničkog kristala obuhvataju one opisane u WO 2004/078163. Stoga pronalazak dalje obezbeđuje zajedničke kristale koji obuhvataju jedinjenja ovog pronalaska.

[0082] Svi postupci opisani ovde mogu da se izvedu po bilo kom prikladnom redosledu osim ukoliko ovde to nije drugačije naznačeno ili jasno kontradiktovano kontekstom. Upotreba bilo kog ili svih primera, ili primernog jezika (npr. "kao što su") datih ovde ima za cilj samo da bolje rasvetli pronalazak i ne predstavlja ograničenje obima ovog pronalaska suprotno zahtevima.

[0083] Ovaj pronalazak obezbeđuje nova jedinjenja, farmaceutske kompozicije uključujući jedinjenja, postupke inhibiranja UDP-3-O-(R-3-hidroksidekanoil)-N-acetilglukosamin deacetilaze (LpxC), i njegove upotrebe u postupcima lečenja gram-negativnih bakterijskih infekcija.

[0084] U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje jedinjenja za upotrebu u postupku inhibiranja enzima deacetilaze kod gram-negativne bakterije, pri čemu postupak obuhvata fazu kontaktiranja gramnegativnih bakterija sa jedinjenjem ovog pronalaska, npr., jedinjenjem prema formuli I ili njegovoj soli.

[0085] U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje jedinjenje ovog pronalaska za upotrebu u postupku lečenja subjekta sa gram-negativnom bakterijskom infekcijom, pri čemu postupak obuhvata fazu davanja subjektu, koji za istom ima potrebe, efektivne količine jedinjenja ovog pronalaska, npr., jedinjenja prema formuli I ili njegove soli sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

[0086] Jedinjenja ovog pronalaska mogu da se daju na poznate načine, uključujući oralnu primenu, parenteralnu, inhalatornu i njima slične. U određenim primerima izvođenja, jedinjenje ovog pronalaska se daju oralno, u obliku pilule, lozenge, troševi, kapsule, rastvora, ili suspenzije. U drugim primerima izvođenja, jedinjenje ovog pronalaska se daje putem injekcije ili infuzije. Infuzija se obično daje intravenski, često u trajanju od oko 15 minuta i 4 sata. U drugim primerima izvođenja, jedinjenje ovog pronalaska se daje intranazalno ili inhalacijom; postupci inhalacije su naročito korisni za lečenje respiratornih infekcija. U drugim primerima izvođenja, jedinjenje ovog pronalaska se daje intravenski, kao IV infuzija, pri čemu jedinjenje može da se daje dok je rastvoreno u bilo kom prikladnom intravenskom rastvoru kao što je Ringerov laktat ili izotonična glukoza ili slani rastvor.

[0087] Jedinjenja ovog pronalaska mogu da se koriste za lečenje stanja izazvanih bakterijskom proizvodnjom endotoksina i, naročito, gram-negativnim bakterijama i bakterijama koje koriste LpxC u biosintezi lipopolisaharida (LPS) ili endotoksina.

[0088] Jedinjenja ovog pronalaska su korisna u lečenju pacijenata koji imaju ili su osetljivi na infekcije respiratornog trakta (pneumonia, plućni apcesi, bronhiektaza), bakteremija (sepsa), cistična fibroza, infekcije kože i mekog tkiva (rana, hirurške infekcije, komplikovano dijabetsko stoplao, komplikovane opekotine) komplikovane infekcije unutar abdomena ili infekcije urinarnog trakta i seksualno prenosive bolesti koje izazivaju gram-negativni patogeni. Jedinjenja ovog pronalaska su takođe korisna u stanjima koja su izazvana ili koja se pogoršavaju usled bakterijske proizvodnje lipida A i LPS ili endotoksina, kao što su sepsa, septički šok, sistemsko zapaljenja, lokalizovano zapaljenje, hronična opstruktivna plućna bolest (COPD) i akutna pogoršanja hroničnog bronhitisa (AECB). Za ova stanja, lečenje podrazumeva davanje jedinjenja ovog pronalaska, ili kombinacije jedinjenja ovog pronalaska, opciono sa drugim sredstvom pri čemu drugo sredstvo predstavlja antibakterijsko sredstvo ili drugo ne-antibakterijsko sredstvo.

[0089] Za sepsu, septički šok, sistemsko zapaljenje, lokalizovano zapaljenje, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD) i akutna pogoršanja hroničnog bronhitisa (AECB), poželjno druga ne-antibakterijska sredstva uključuju antiendotoksine uključujući receptor-vezujuće antitelo endotoksina, endotoksinvezujuća antitela, antiCD14-vezujuće proteinska antitela, antilipopolisaharid-vezujuća proteinska antitela i inhibitori kinaze tirozina.

[0090] Kod lečenja ozbiljnih ili hroničnih infekcija respiratornog trakta, jedinjenja ovog pronalaska se takođe mogu koristiti sa drugim ne-antibakterijskim sredstvima primenjenim putem inhalacije. Poželjna ne-antibakterijska sredstva koja se koriste u ovom lečenju uključuju anti-zapaljenske steroide, nesterodina anti-zapaljenska sredstva, bronhiodilatore, mukolitike, terapeutska sredstva za astmatičare i tečne sufraktante za pluća. Određenije, ne-antibakterijsko sredstvo može biti odabrano od grupe koju čine albuterol, salbuterol, budesonid, beklometazon, deksametazon, nedokromil, beklometazon, flutikazon, flunisolid, triamkinolon, ibuprofin, rofekoksib, naproksen, celecoksib, nedokromil, ipratropijum, metaproterenol, pirbuterol, salneterol, bronhiodilatori, mukolitici, kalfaktant, beraktant, poraktant alfa, surfaksin i pulmozim (koji se takođe naziva domaza alfa).

[0091] Jedinjenja ovog pronalaska mogu se koristiti, sama ili u kombinaciji sa drugim antibakterijskim sredstvom za lečenje ozbiljne ili hronične infekcije respiratornog trakta uključujući ozbiljne plućne i nosokomijalne infekcije kao što su one koje izazivaju Enterobacter aerogenes, Enterobacter cloacae, Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Klebsiella oksitoca, Proteus mirabilis, Serratia marcescens, Stenotrophomonas maltophilia, Pseudomonas aeruginosa, Burkholderia cepacia, Acinetobacter baumanii, Alcaligenes xylosoxidans, Flavobacterium meningosepticum, Providencia stuartii i Citrobacter freundi, vanbolnička infekcije pluća kao što su one koje izazivaju Haemophilus influenzae, Legionella vrste, Moraxella catarrhalis, Enterobacter vrste, Acinetobacter vrste, Klebsiella vrste, i Proteus vrste, i infekcije koje izazivaju druge bakterijske vrste kao što su vrste Neisseria, vrste Shigella, vrste Salmonella , Helicobacter pilori, Vibrionaceae i vrste Bordetella kao i infekcije koje izazivaju vrste Brucella, tularenija Francisella i/ili Yersinia pestis.

[0092] Jedinjenje ovog pronalaska se takođe može koristiti u kombinaciji sa drugim sredstvima (partneri za kombinovanje), npr., dodatno antibiotsko sredstvo koje je ili nije prema formuli I, za lečenje bakterijske infekcije kod subjekta.

[0093] Pod pojmom "kombinacija", se podrazumeva ili fiksna kombinacija u obliku jedne dozne jedinice, kao odvojeni dozni oblici prikladni za upotrebu zajedno sa ili istovremeno ili sekvencijalno, ili kao komplet delova za kombinovanu primenu gde jedinjenje ovog pronalaska i partner za kombinovanje mogu da se daju nezavisno u isto vreme ili odvojeno u okviru vremenskih intervala koji naročito dopuštaju da partneri za kombinovanje pokažu svoj kooperativni, npr., sinergistički efekat, ili bilo koja njihova kombinacija.

[0094] Kada se koriste za lečenje gram-negativnih bakterija, jedinjenja ovog pronalaska mogu da se koriste radi sintetizovanja gram-negativnih bakterija do efekata drugog sredstva.

[0095] U određenim primerima izvođenja ovog pronalaska, jedinjenje ovog pronalaska se koristi u kombinaciji sa drugim antibakterijskim sredstvom; ne-ograničavajući primeri drugih antibakterijskih sredstava za takvu upotrebu mogu biti odabrani između sledećih grupa:

(1) Makrolidi ili ketolidi kao što su eritromicin, azitromicin, klaritromicin, i telitromicin;

(2) Beta-laktami uključujući penicilin kao što su penicilin G, penicilin V, meticilin, oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin, nafcilin, ampicilin, amoksicilin, karbenicilin, tikarcilin, mezlocilin, piperacilin, azlocilin, temocilin, cefalosporin kao što su cepalotin, cefapirin, cefradin, cefaloridin, cefazolin, cefamandol, cefuroksim, cefaleksin, cefprozil, cefaklor, lorakarbef, cefoksitin, cefinetazol, cefotaksim, ceftizoksim, ceftriakson, cefoperazon, ceftazidim, cefiksim, cefpodoksim, ceftibuten, cefdinir, cefpirom, cefepim, i karbapenemi kao što su karbapenem, imipenem, meropenem i PZ-601;

(3) Monobaktami kao što je aztreonam;

(4) Kvinoloni kao što su nalidiksinska kiselina, oksolinska kiselina, norfloksacin, pefloksacin, enoksacin, ofloksacin, levofloksacin, ciprofloksacin, temafloksacin, lomefloksacin, fleroksacin, grepafloksacin, sparfloksacin, trovafloksacin, clinafloksacin, gatifloksacin, moksifloksacin, sitafloksacin, ganefloksacin, gemifloksacin i pazufloksacin;

(5) Antibakterijski sulfonamidi i antibakterijski sulfanilamidi, uključujući para-aminobenzoičnu kiselinu, sulfadiazin, sulfizoksazol, sulfametoksazol i sulfatalidin;

(6) Aminoglikozidi kao što su streptomicin, neomicin, kanamicin, paromicin, gentamicin, tobramicin, amikacin, netilmicin, spectinomicin, sisomicin, dibekalin i isepamicin;

(7) Tetraciklini kao što su tetraciklin, hlortetraciklin, demeklociklin, minociklin, oksitetraciklin, metaciklin, doksiciklin, tegaciklin;

(8) Rifamicini kao što su rifampicin (koji se takođe naziva rifampin), rifapentin, rifabutin, bezoksazinorifamicin i rifaksimin;

(9) Linkozamidi kao što su linkomicin i c+klindamicin;

(10) Glikopeptidi kao što su vankomicin i teikoplanin;

(11) Streptogramini kao što su kvinupristin i daflopristin;

(12) Oksazolidinoni kao što su linezolid i tedizolid;

(13) Polimiksin, kolistin i kolimicin;

(14) Trimetoprim i bacitracin.

(15) Inhibitori efluksne pumpe.

[0096] Drugo antibakterijsko sredstvo može da se daje u kombinaciji sa jedinjenjima ovih pronalazaka, pri čemu se drugo antibakterijsko sredstvo daje pre, istovremeno sa, ili nakon jedinjenja ili više jedinjenja ovog pronalaska. Kada je poželjno istovremeno davanje jedinjenja ovog pronalaska sa drugim sredstvom a put primene je isti, u tom slučaju jedinjenje pronalaska može biti formulisano sa drugim sredstvom u isti dozni oblik. Primer doznog oblika koji sadrži jedinjenje ovog pronalaska a drugo sredstvo je tableta ili kapsula.

[0097] U nekim primerima izvođenja, kombinacija jedinjenja ovog pronalaska i drugo antibakterijsko sredstvo može da obezbedi sinergističkuu aktivnost. Na primer, upotreba jedinjenja ovog pronalaska sa vankomicinom ili cefalosporinom može biti sinergistička; tako u nekim primerima izvođenja, jedinjenje ovog pronalaska se koristi u kombinaciji sa vankomicinom ili cefalosporinom, uobičajeno putem infuzije. Jedinjenje ovog pronalaska i drugo antibakterijsko sredstvo se može primenjivati zajedno, odvojeno ali istovremeno, ili po redu.

[0098] Kada se koristi za lečenje ozbiljnih ili hroničnih infekcija respiratornog trakta, jedinjenja ovog pronalaska mogu da se koriste sama ili u kombinaciji sa drugim antibakterijskim sredstvom ; u nekim primerima izvođenja, drugo antibakterijsko sredstvo se daje putem inhalacije. Opciono, ta kombinacija može da se daje kao jedinstvena kompozicija putem inhalacije. U slučaju davanja putem inhalacije, prikladno drugo antibakterijsko sredstvo odabrano iz grupe koju čine tobramicin, gentamicin, aztreonam, ciprofloksacin, polimiksin, kolistin, kolimicin, vankomicin, cefalosporini, azitromicin i claritromicin. Vankomicin je ponekad poželjan.

[0099] "Efektivna količina" jedinjenja predstavlja onu količinu jedinjenja koja je neophodna ili dovoljna za lečenje ili sprečavanje bakterijske infekcije i/ili bolesti ili ovde opisanih stanja. U jednom primeru, efektivna količina inhibitora LpxC prema formuli I predstavlja količinu koja je dovoljna za lečenje bakterijske infekcije kod subjekta. U drugom primeru, efektivna količina inhibitora LpxC predstavlja količinu dovoljnu za lečenje bakterijske infekcije, kao što je, ali bez ograničenja na Pseudomonas aeruginosa i njima slične, kod subjekta. Efektivna količina može da varira u zavisnosti od faktora kao što su veličina i težina subjekta, vrste bolesti, ili određenog jedinjenja ovog pronalaska. Na primer, jedinjenje izbora ovog pronalaska može da utiče na ono što čini "efektivnu količinu." Jedan običan stručnjak može da izučava ovde sadržane faktore i da donosi odluke vezano za efektivnu količinu jedinjenja ovog pronalaska bez preteranog eksperimentisanja.

[0100] Režim davanja može da utiče na ono što čini efektivnu količinu. Jedinjenje ovog pronalaska može da se daje subjektu ili pre ili posle nastanka bakterijske infekcije. Dalje, nekoliko podeljenih doza, kao i kod postupnih doza, može da se daje na dnevnoj bazi ili po sekvencama, ili se doza može kontinuirano davati putem infuzije, ili bolus injekcijom. Dalje, doze jedinjenja(ili više jedinjenja) ovog pronalaska se mogu proporcionalno povećavati ili smanjivati kako nalažu hitni slučajevi terapeutske ili profilaktičke situacije.

[0101] Jedinjenja ovog pronalaska se mogu koristiti za lečenje stanja, poremećaja ili bolesti kako je ovde opisano. Pronalazak obezbeđuje upotrebu jedinjenja ovog pronalaska u lečenju ovih bolesti ili za pripremu farmaceutskih kompozicija koje imaju jedinjenja ovog pronalaska za lečenje ovih bolesti.

[0102] Jezik "farmaceutska kompozicija" uključuje pripreme koje su prikladne za davanje sisarima, npr., ljudima. Kada se jedinjenja ovog pronalaska daju sisarima kao farmaceutski preparati, npr., ljudima, mogu da im se daju per se ili u obliku farmaceutske kompozicije koja sadrži, na primer, 0.1 do 99.5% (poželjnije, 0.5 do 90%) jedinjenja prema formuli (I) kao aktivnog sastojka u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, ili opciono dva ili više farmaceutski prihvatljiva nosača.

[0103] Fraza "farmaceutski prihvatljiv nosač" je prepoznatljiva u tehnici i podrazumeva farmaceutski prihvatljiv materijal, kompoziciju ili nosač, prikladan za davanje jedinjenja ovog pronalaska sisarima. Nosači podrazumevaju tečne ili čvrste punioce, razblaživač, ekscipijens, rastvarač ili materijal za kapsuliranje, koji učestvuju u sprovođenju ili prenošenju sredstva subjekta od jednog organa, ili dela tela, do drugog organa, ili dela tela. Svaki nosač mora biti "prihvatljiv" u smislu da je kompatibilan sa drugim sastojcima formulacije i da ne može da škodi pacijentu. Neki primeri materijala koji služe kao farmaceutski prihvatljivi nosač uključuju: šećere, kao što su laktoza, glukoza i saharoza; skrobove, kao što su kukurzni skrob ili krompirski skrob; celulozu, i njene derivate, kao što su natrijum karboksimetil celuloza, etil celuloza i celuloza acetat; sprašeni tragakant; slad; želatin; talk; ekscipijensi, kao što su kako puter i voskovi supozitorija; ulja, kao što su ulje od kikirikija, ulje semena pamuka, ulje maslačka, ulje susama, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i sojino ulje; glikoli, kao što su propilen glikol; polioli, kao što su glicerin, sorbitol, manitol i polietilen glikol; estri, kao što su etil oleat i etil laurat; agar; sredstva za puferovanje, kao što su magnezijum hidroksid i aluminijum hidroksid; alginska kiselina; voda koja ne sadrži pirogen; izotonični slani rastvor; Ringerov rastvor; etil alkohol; rastvori pufera fosfata; i druge netoksične kompatibilne supstance koje se upošljavaju kod farmaceutskih kompozicija. Obično, farmaceutski prihvatljivi nosači su sterilisani i/ili suštinski ne sadrže pirogen.

[0104] Sredstva za kvašenje, emulgatori i lubrikanti, kao što su natrijum lauril sulfat i magnezijum stearat, kao i sredstva za bojenje, sredstva za otpuštanje, sredstva za oblaganje, zaslađivači, arome i sredstva za davanje mirisa, konzervansi i antioksidansi takođe mogu biti prisutni u kompozicijama.

[0105] Primeri farmaceutski prihvatljivih antioksidanasa uključuju: antioksidanse rastvorljive u vodi, kao što su askorbinska kiselina, cistein hidrohlorid, natrijum bisulfat, natrijum metabisulfit, natrijum sulfit i njima slični; antioksidansi rastvorljivi u ulju, kao što su askorbil palmitat, butilisani hidroksianizol (BHA), butilisani hidroksitoluen (BHT), lecitin, propil galat, α-tokoferol, i njima slični; i metalna helatna sredstva, kao što su limunska kiselina, etilendiamin tetrasirćetna kiselina (EDTA), sorbitol, tartarinska kiselina, fosforna kiselina, i njima slične.

[0106] Formulacije ovog pronalaska podrazumevaju one koje su prikladne za oralno, nazalno, inhalatorno, topikalno, transdermalno, bukalno, sublingvalno, rektalno, vaginalno i/ili parenteralno davanje. Te formulacije mogu biti konvencionalno upakovane u jedinične dozne oblike i mogu biti pripremljene bilo kojim postupkom dobro poznatim u farmaceutskoj tehnici. Količina aktivnog sastojka koja se može kombinovati sa materijalom nosača da bi se dobio jedan dozni oblik generalno predstavlja tu količinu jedinjenje koja stvara terapeutski efekat. Generalno, od 100 procenata, ova količina je u opsegu od oko 1 procenta do oko devedeset devet procenata aktivnog sastojka, poželjno od oko 5 procenata do oko 70 procenata, najpoželjnije oko 70 procenata, najpoželjnije od oko 10 procenata do oko 30 procenata.

[0107] Postupci za pripremu ovih formulacija ili kompozicija uključuju fazu dovođenja u vezu jedinjenja ovog pronalaska sa nosačem i, opciono, jednim ili više pomoćnih sastojaka. Uopšteno, formulacije se pripremaju uniformno i blisko dovodeći u vezu jedinjenje ovog pronalaska sa tečnim nosačima, ili fino podeljenim čvrstim nosačima, ili sa oba, a zatim, ukoliko je neophodno, oblikujući proizvod.

[0108] Formulacije ovog pronalaska prikladne za oralnu primenu mogu biti u obliku kapsula, skrobnih kapsula, pilula, tableta, lozengi (upotrebom aromatične baze, na primer, obično saharoze i akacije ili tragakanta), praškova, granula, ili rastvora ili suspenzije u vodenoj ili ne-vodenoj tečnosti, ili kao ulje-uvodi ili voda-u-ulju emulzija, ili eliksira ili sirupa, ili pastila (upotrebom inertne baze, kao što su želatin i glicerin, ili saharoza i akacija) i/ili kao rastvori za ispiranje usta i njima slični, pri čemu svaki sadrži prethodno određenu količinu jedinjenja ovog pronalaska kao aktivni sastojak. Jedinjenje ovog pronalaska se takođe može primenjivati kao bolus, elektuarijum ili pasta.

[0109] Kod čvrstih doznih oblika ovog pronalaska za oralnu primenu (kapsula, tableta, pilula, dražeja, praškova, granula i njima sličnih), pri čemu se aktivni sastojak meša sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, kao što su natrijum citrat ili dikalcijum fosfat, i/ili sa bilo čim od: punioca ili izduživača, kao što su skrobovi, laktoza, saharoza, glukoza, manitol, i/ili silicijalna kiselina; sredstva za vezivanje, kao što su, na primer, karboksimetilceluloza, alginati, želatin, polivinil pirolidon, saharoza i/ili akacija; ovlaživači, kao što su glicerol; sredstva za raspadanje, kao što su agar-agar, kalcijum karbonat,skrob iz krompira ili tapioke, alginska kiselina, određeni silikati, i natrijum karbonat; sredstva za usporavanje rastvora, kao što su parafin; sredstva za ubrzavanje apsorpcije, kao što su kvaternarna jedinjenja amonijuma; sredstva za kvašenje, kao što su, na primer, cetil alkohol i glicerol monostearat; sredstva za upijanje, kao što su kaolin i bentonit glina; lubrikanti, kao što su talk, kalcijum stearat, magnezijum stearat, čvrsti polietilen glikoli, natrijum laurol sulfat, i njihove mešavine; i sredstva za bojenje. U slučaju kapsula, tablete i pilule, farmaceutske kompozicije mogu takođe da obuhvate sredstva za puferovanje. Čvrste kompozicije sličnog tipa takođe mogu da se uposle kao punioci u mekim i tvrdo-punjenim želatinastim kapsulama upotrebom takvih ekscipijenasa kao što je laktoza ili mlečni šećeri, kao i polietilen glikoli visoke molekulske mase i njima slični.

[0110] Tableta se može napraviti postupkom kompresije ili presovanja u kalupima, opciono sa jednim ili više pomoćnih sastojaka. Kompresovane tablete mogu da se pripreme upotrebom sredstva za vezivanje (na primer, želatina ili hidroksipropilmetil celuloze), lubrikanta, inertnog razblaživača, konzervansa, sredstva za raspadanje (na primer, natrijum skrob glikolata ili ukrštene natrijum karboksimetil celuloze), sredstva aktivnog na površini ili sredstva za dispergovanje. Presovane tablete mogu biti napravljene presovanjem mešavine sprašenih jedinjenja nakvašenih inertnim tečnim razblaživačem na odgovarajućoj mašini.

[0111] Tablete, i drugi čvrsti dozni oblici farmaceutske kompozicije ovog pronalaska, kao što su dražeje, kapsule, pilule i granule, se mogu opciono dobiti ili pripremiti sa oblaganjima i omotačima, kao što su enterični omotači poznati u tehnici farmaceutskih formulacija. Takođe mogu biti formulisani tako da obezbede sporo ili kontrolisano otpuštanje aktivnog sastojka, upotrebom, na primer, hidroksipropilmetil celuloze u raznim proporcijama kako bi se dobio željeni profil otpuštanja, drugih matrica polimera, lipozoma i/ili mikrosfera. Mogu da se sterilišu, na primer, filtracijom kroz filter koji zadržava bakterije, ili ugrađivanjem sredstava za sterilisanje u obliku sterilnih čvrstih kompozicija koje mogu da se rastvore u sterilnoj vodi, ili nekom drugom sterilnom medijumu koji može da se ubrizgava neposredno pre upotrebe. Ove kompozicije mogu opciono da sadrže sredstva za zamućivanje i mogu biti deo kompozicije koje otpuštaju samo aktivni sastojak (sastojke), ili poželjnije, u nekom delu gastrointestinalnog trakta, opciono, odloženo. Primeri uključenja kompozicija koje mogu da se koriste obuhvataju polimerne supstance i voskove. Aktivni sastojak takođe može biti u mikro-kapsuliranom obliku, ukoliko je prikladno, sa jednim ili više gore opisanih ekscipijenasa.

[0112] Tečni dozni oblici za oralnu primenu jedinjenja ovog pronalaska uključuju farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. Pored aktivnog sastojka, tečni dozni oblici mogu da sadrže inertni razblaživač koji se uobičajeno koristi u tehnici, kao što su, na primer, voda ili drugi rastvarači, sredstva za rastvaranje i emulgatori, kao što su etil alkohol, izopropil alkohol, etil karbonat, etil acetat, benzil alkohol, benzil benzoat, propilen glikol, 1,3-butilen glikol, ulja (određenije,ulja od semena pamuka, kikirikija, kukuruza, klice, masline, ricinusa i susama), glicerol, tetrahidrofuril alkohol, polietilen glikoli i estri masnih kiselina sorbitana, injihove mešavine.

[0113] Pored inertnih razblaživača, oralne kompozicije mogu takođe da obuhvate adjuvanse kao što su sredstva za kvašenje, emulgatori i sredstva za suspendovanje, zaslađivači, arome, sredstva za bojenje, sredstva za davanje mirisa i konzervansi.

[0114] Suspenzije, pored aktivnih jedinjenja, mogu da sadrže sredstva za suspendovanje kao, na primer, etoksilisane izostearil alkohole, polioksietilen sorbitol i estri sorbitana, mikrokristalna celuloza, aluminijum metahidroksid, bentonit, agar-agar i tragakant, i njihove mešavine.

[0115] U formulacije ovog pronalaska koje su prikladne za vaginalnu primenu se takođe ubrajaju vaginalete, tamponi, kremovi, gelovi, paste, pene ili formulacije u spreju koje sadrže nosače koji su u tehnici poznati kao odgovarajući.

[0116] U dozne oblike za topikalnu ili transdermalnu primenu jedinjenja ovog pronalaska se ubrajaju praškovi, sprejovi, masti, paste, kremovi, losioni, gelovi, rastvori, melemi i inhalatori. Aktivna jedinjenja u sterilnim uslovima mogu da se mešaju sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, i recimo konzervansima, puferima, ili reaktivnim gorivima koji mogu biti potrebni.

[0117] Praškovi i sprejovi mogu da sadrže, pored jedinjenja ovog pronalaska, ekscipijense kao što su laktoza, talk, silicijalna kiselina, aluminijum hidroksid, kalcijum silikati i poliamidni prašak, ili mešavine ovih supstanci. Sprejovi mogu dodatno da sadrže uobičajena reaktivna goriva, kao što su hlorofluorougljovodonici i zapaljivi nesupstituisani ugljovodonici, kao što su butan i propan.

[0118] Oftalmološke formulacije, masti za oči, praškovi, rastvori i njima slični, su takođe u razmatranju u sklopu ovog pronalaska.

[0119] Farmaceutske kompozicije ovog pronalaska prikladne za parenteralnu primenu obuhvataju jedno ili više jedinjenja ovog pronalaska u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača kao što su sterilni izotonični vodeni ili nevodeni rastvori, disperzije, suspenzije ili emulzije, ili sterilni praškovi koji mogu da se rekonstituišu u sterilne rastvore ili disperzije koje mogu da se ubrizgaju neposredno pre upotrebe, koji mogu da sadrže antioksidanse, pufere, bakteriostate, solute koji obezbeđuju izotoničnu formulaciju sa krvlju ciljanog primaoca ili sredstvima za suspendovanje ili zgušnjavanje.

[0120] Primeri prikladnih vodenih i nevodenih nosača koji se mogu uposliti kod farmaceutskih kompozicija ovog pronalaska uključuju vodu, etanol, etre glikola, poliole (kao što su glicerol, propilen glikol, polietilen glikol, i njima slične), i njihovih prikladnih mešavina, ulja povrća, kao što su maslinovo ulje, i organski estri koji mogu da se ubrizgaju, kao što su etil oleat. Pravilna fluidnost može da se održava, na primer, upotrebom materijala a oblaganje, kao što su lecitin, održavanjem potrebnih veličina čestica u slučaju disperzija, i upotrebom surfaktanata.

[0121] Ove kompozicije mogu takođe da sadrže adjuvanse kao što su konzervansi, sredstva za kvašenje, emulgatori i sredstva za raspršivanje. Sprečavanje aktivnosti mikroorganizama se može osigurati uključivanjem raznih antibakterijskih i antifugalnih sredstava, na primer, parabena, hlorobutanola, fenol sorbinske kiseline, i njima sličnih. Takođe može biti poželjno da se u kompozicije uključe izotonična sredstva, kao što su šećeri, natrijum hlorid, i njima slični. Pored toga, do produžene apsorpcije farmaceutskih kompozicija koje mogu da se ubrizgaju može da dođe uključivanjem sredstava koja odlažu apsorpciju kao što su aluminijum monostearat i želatin.

[0122] U nekim slučajevima, u cilju produžavanja efekta leka, poželjno je da se uspori apsorpcija leka od supkutane ili intramuskularne injekcije. Ovo se može postići upotrebom tečne suspenzije kristalnog ili amorfnog materijala koji je slabo rastvorljiv u vodi. Brzina apsorpcije leka zatim zavisi od brzine rastvaranja koja, za uzvrat, može da zavisio od veličine kristala i kristalnih oblika. Alternativno, odložena apsorpcija parenteralno primenjenog oblika leka se postiže rastvaranjem ili suspendovanjem leka u uljanom nosaču.

[0123] Pripreme ovog pronalaska se mogu davati oralno, parenteralno, topikalno, ili rektalno. One se naravno daju u oblicima prikladnim za svaki način primene. Na primer, daju se u formi tableta ili kapsula, injekcijom, inhaliranjem, u formi losiona za oči, masti, supozitorije, itd. , davanjem injekcije, infuzije ili inhalacije; topikalna primena losiona ili masti; i rektalna primena supozitorija.

[0124] Fraze "parenteralna primena" i "primenjen parenteralno" kako se ovde upotrebljavaju označavaju načine primene koji su drugačiji od enteralne i topikalne, obično davanjem injekcije, i uključuju, bez ograničenja, intravenski, intramuskularni, intraarterijski, intratekalni, intrakapsularni, intraorbitalni, intrakardijalni, intradermalni, intraperitonealni, transtrahealni, supkutani, supkutikarni, intraartikularni, supkapsularni, suparaknoidni, intraspinalni i intrasternalne injekcije i infuziju.

Intravenska infuzija je ponekad poželjnija metoda isporuke za jedinjenja ovog pronalaska. Infuzija se može koristi da bi se isporučila jedna dnevna doza ili više doza. U nekim primerima izvođenja, jedinjenje ovog pronalaska se daje infuzijom u trajanju između 15 minuta i 4 sata, obično između pola sata i 3 sata. Takva infuzija može da se koristi jednom dnevno, dva puta dnevno ili do tri puta dnevno.

[0125] Fraze "sistemska primena," "primenjeno sistemski," "periferna primena" i "primenjeno periferno" kako se ovde upotrebljavaju označavaju primenu jedinjenja, leka ili drugih materijala koji nisu direktno u centralnom nervnom sistemu, tako da ulaze u sistem pacijenta i, samim tim su, podložni metabolizmu i njemu sličnim procesima, na primer, supkutanom primenom.

[0126] Ova jedinjenja mogu da se daju ljudima i drugim životinjama za terapiju bilo kojim putem primene, uključujući oralno, nazalno, putem, na primer, spreja, rektalno, intravaginalno, parenteralno, intracisternalno i topikalno,u formi praškova, masti ili kapi, uključujući bukalno i sublingvalno.

[0127] Nevezano za odabrani način primene, jedinjenja ovog pronalaska, koja se mogu koristiti u prikladnom hidriranom obliku , i/ili farmaceutske kompozicije ovog pronalaska, su formulisane u farmaceutski prihvatljive dozne oblike konvencionalnim postupcima poznatim u tehnici.

[0128] Stvarni dozni nivoi aktivnih sastojaka u farmaceutskim kompozicijama ovog pronalaska mogu da variraju kako bi se dobila količina aktivnog sastojka koja je efketivna da bi se dobio željeni terapeutski odgovor za određenog pacijenta, kompoziciju, i način primene, a da to nije toksično za pacijenta.

[0129] Odabrani dozni oblik zavisi od raznih faktora uključujući aktivnost određenog jedinjenja ovog pronalaska koje je uposleno, ili estra, soli ili njihovih amida, načina primene, vremena primene, stope izlučivanja određenog jedinjenja koje se koristi, trajanja lečenja, drugih lekova, jedinjenja i/ili materijala koji se koriste u kombinaciji sa određenim jedinjenjem koje je uposleno, uzrasta, pola, težine, stanja, opšteg zdravstvenog stanja i prethodne medicinske istorije pacijenta koji se leči, i njima sličnih faktora koji su dobro poznati u medicinskim tehnikama.

[0130] Lekar ili veterinar sa osnovnim poznavanjem tehnike mogu odmah da odrede i prepišu potrebnu efektivnu količinu farmaceutske kompozicije. Na primer, lekar ili veterinar mogu da započnu sa dozama jedinjenja ovog pronalaska koja se koriste u farmaceutskoj kompoziciji na nivoima koji su niži od potrebnih kako bi se postigao željeni terapeutski efekat i postepeno povećavati dozu dok se željeni efekat ne postigne.

[0131] Uopšteno, prikladna dnevna doza jedinjenja ovog pronalaska je ona količina jedinjenja koja predstavlja najnižu dozu koja može da proizvede terapeutski efekat. Takva efektivna doza generalno zavidi od prethodno opisanih faktora. Generalno, intravenske i supkutane doze jedinjenja ovog pronalaska za pacijenta, kada se koriste za naznačene efekte, su u opsegu od oko 0.0001 do oko 100 mg po kilogramu telesne mase po danu, često od oko 0.01 do oko 50 mg po kg po danu, a često od oko 1.0 do oko 50 mg po kg po danu. Ukupna dnevna intravenski primenjena doza je obično 1-4 grama/dnevno za neki uobičajeni subjekat (npr., čovek od 70kg); ukupna dnevna doza za inhalaciju obično iznosi 50-500 mg po danu, ili oko 100-200 mg. Efektivna količina je ona količina kojom se leči bakterijska infekcija.

[0132] Ukoliko je poželjno, efektivna dnevna doza aktivnog jedinjenja može da se daje kao jedan, dva, tri, četiri, pet, šest ili više pod-doza primenjenih odvojeno u odgovarajućim vremenskim razmacima tokom dana, opciono, u jediničnim doznim oblicima. Jedinjenja koja se isporučuju oralno ili putem inhalacije, se obično primenjuju u jednoj do četiri doze po danu. Jedinjenja koja se isporučuju putem injekcije se obično daju jednom dnevno, ili jednom svakog drugog dana. Jedinjenja isporučena intravenski se obično daju u jednoj do tri doze dnevno.

[0133] Jedinjenje ovog pronalaska se može primenjivati samo, ali je ipak poželjno da se to jedinjenje primenjuje kao farmaceutska kompozicija kao što su one opisane ovde.

[0134] Jedinjenja kako su opisana ovde mogu da se sintetišu opštim putevima sintetizovanja opisanim u nastavku, specifični primeri od kojih su neki detaljnije opisani u primerima.

Opšti postupci sintetizovanja

[0135] Jedinjenja ovog pronalaska se pripremaju od uobičajeno dostupnih jedinjenja pomoću postupaka poznatih stručnjaku u pogledu ovde datih primera i šematskih prikaza.

[0136] U sklopu ovog teksta, samo grupa koja se može brzo ukloniti i koja ne čini sastavni deo određenog željenog krajnjeg proizvoda jedinjenja ovog pronalaska je označena kao "zaštitna grupa," osim ukoliko kontekst ne nalaže drugačije. Zaštita funkcionalne grupe takvom zaštitnom grupom, pri čemu su same grupe, i njihove reakcije cepanja opisane na primer u standardnim referentnim radovima, kao što su npr., Science of Synthesis: Houben-Weyl Methods of Molecular Transformation. Georg Thieme Verlag, Stuttgart, Germany.2005.41627 pp. (URL: http://www.science-of-synthesis.com (Electronic Version, 48 Volumes)); J. F. W. McOmie, "Protective Groups in Organic Chemistry", Plenum Press, London and New York 1973, kod T. W. Greene and P. G. M. Wuts, "Protective Groups in Organic Synthesis", Third edition, Wiley, New York 1999, u "The Peptides"; Volume 3 (editors: E. Gross and J. Meienhofer), Academic Press, London and New York 1981, u "Methoden der organischen Chemie" (Methods of Organic Chemistry), Houben Weyl, 4th edition, Volume 15/l, Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1974, kod H.-D. Jakubke and H. Jeschkeit, "Aminosäuren, Peptide, Proteine" (Amino acids, Peptides, Proteins), Verlag Chemie, Weinheim, Deerfield Beach, and Basel 1982, i kod Jochen Lehmann, "Chemie der Kohlenhydrate: Monosaccharide und Derivate" (Chemistry of Carbohydrates:

Monosaccharides and Derivatives), Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1974. Karakteristika zaštitne grupe je ta što mogu lako da se uklone (odnosno., bez pojave neželjenih sekundarnih reakcija) na primer salvolizom, smanjenjem, fotolizom ili alternativno u fiziološkim uslovima (npr., enzimskim cepanjem).

[0137] Soli jedinjenja ovog pronalaska koje imaju najmanje jednu grupu koja formira soli mogu se pripremiti na način poznat per se. Na primer, soli jedinjenja ovog pronalaska koje imaju kisele grupe se mogu formirati, na primer, tretiranjem jedinjenja sa jedinjenjem metala, kao što su alkalne soli metal prikladnih organskih karboksilnih kiselina, npr., natrijumova so 2-etil heksanoične kiseline, sa organskim alkalnim metalom ili jedinjenjima zemljanih alkalnih metala, kao što su odgovarajući hidroksidi, karbonati ili karbonati vodonika, kao što su natrijum ili kalijum hidroksid, karbonat ili vodonik karbonat, sa odgovarajućim jedinjenjima kalcijuma ili sa amonijumom ili prikladnim organskim aminom, stoihiometrijskim količinama ili sa samo malim viškom sredstva za formiranje soli koji se poželjno koristi. Kisele adicione soli jedinjenja ovog pronalaska se dobijaju uobičajenim putem, npr., tretiranjem jedinjenja sa kiselinom ili prikladnim reagensom razmene anjona. Unutrašnje soli jedinjenja ovog pronalaska koje sadrže kisele i bazne grupe koje formiraju soli, npr., slobodnu karboksi grupu i slobodnu amino grupu, se mogu formirati, npr., neutralizacijom soli, kao što su kisele adicione soli, do tačke itoelastičnosti, npr., sa slabim bazama, ili tertiranjem sa razmenjivačima jona.

[0138] Soli mogu da se pretvore na uobičajen način u slobodna jedinjenja; soli metala i amonijuma se na primer mogu pretvoriti, tretiranjem prikladnim kiselinama, a kisele adicione soli, na primer, tretiranjem sa prikladnim baznim sredstvom.

[0139] Mešavine izomera koje mogu da se dobiju prema ovom pronalasku mogu da se razdvoje na način koji je poznat per se na individualne izomere; diastereoizomeri se mogu razdvojiti, na primer, pregrađivanjem između mešavina polifaznih rastvarača, ponovnom kristalizacijom i/ili hromatografskim razdvajanjem, na primer preko silika gela ili , npr., tečnom hromatografiojm srednjeg pritiska preko obrnute fazna kolone, a racemati se mogu razdvojiti, na primer, formiranjem soli sa optički čistim reagensima za formiranje soli i razdvajanjem mešavine diastereoizomera dobijenih na taj način, na primer putem frakcione kristalizacije, ili hromatografijom preko optički aktivnih materijala kolona.

[0140] Intermedijeri i gotovi proizvodi mogu da se razvijaju i/ili prečiste u skladu sa standardnim postupcima, npr., pomoću hromatografskih postupaka, postupaka distribucije, (re-) kristalizacije, i njima sličnih.

[0141] Faze procesa sintetizovanja jedinjenja ovog pronalaska mogu da se sprovedu u reakcijskim uslovima poznatim per se, uključujući one koji su posebno pomenuti, u odsustvu ili, uobičajeno u prisustvu rastvarača ili razblaživača, uključujući, na primer, rastvarače ili razblaživače koji su inertni prema reagensima koji se koriste i rastvaraju ih, u odsustvu katalizatora, sredstava za kondenzaciju ili neutralizaciju, na primer razmenjivača jona, kao što su razmenjivači katjona, npr., u obliku H<+>, u zavisnosti od prirode reakcije i/ili reaktanata pri smanjenoj, normalnoj ili povišenoj temperaturi, na primer u temperaturnom opsegu od oko -100 ºC do oko 190ºC, uključujući, na primer, od otprilike -80ºC do otprilike 150ºC, na primer na od -80 do -60ºC, na sobnoj temperaturi, na od -20 do 40ºC ili na temperaturi refluksa, pod atmosferskim pritiskom ili u zatvorenom sudu, gde je priklano pod pritiskom, i/ili u inertnoj atmosferi, na primer u atmosferi argona ili azota.

[0142] U svim fazama reakcija, mešavine izomera koje su formirane se mogu razdvojiti na pojedinačne izomere, na primer diastereoizomere ili enantiomere, ili na bilo koje željene mešavine izomera, na primer racemate ili mešavine diastereoizomera, na primer analogno postupcima opisanim u Science of Synthesis: Houben-Weyl Methods of Molecular Transformation. Georg Thieme Verlag, Stuttgart, Germany.2005.

[0143] Rastvarači od kojih oni rastvarači koji su pogodni za bilo koju reakciju mogu da se izaberu, podrazumevaju one pomenute specifično ili, na primer, vodu, estre, što su niži alkil-niži alkanoati, na primer etil acetat, etri, kao što su alifatični etri, na primer dietil etar, ili ciklični etri, na primer tetrahidrofuran ili dioksan, tečni aromatični ugljovodonici, kao što su benzen ili toluen, alkoholi, kao što su metanol, etanol ili 1- ili 2-propanol, nitrili, kao što su acetonitril, halogenisani ugljovodonici, kao što su metilen hlorid ili hloroform, kiseli amidi, kao što su dimetilformamid ili dimetil acetamid, baze, kao što su heterociklične baze azota, na primer piridin ili N-metilpirolidin-2-on, anhidridi karboksilne kiseline, kao što su niži alkanoični kiseli anhidridi, na primer sirćetni anhidrid, ciklični, linearni ili razgranati ugljovodonici, kao što su cikloheksan, heksan ili izopentan, ili mešavine ovih rastvarača, na primer vodeni rastvor, osim ukoliko drugačije nije naznačeno u opisu postupaka. Takve mešavine rastvarača mogu takođe da se koriste u razvijanju, na primer hromatografijom ili razdeljivanjem.

[0144] Jedinjenja, uključujući njihove soli, takođe mogu da se dobiju u obliku hidrata, ili njihovih kristala mogu, na primer, da uključe rastvarač koji se koristi za kristalizaciju. Različiti kristalni oblici mogu biti prisutni.

[0145] Pronalazak se takođe odnosi na one oblike procesa u kojima se jedinjenje koje se dobija kao intermedijer u bilo kojoj fazi procesa koristi kao polazni materijal a preostale faze procesa se sprovode, ili u kojima se polazni materijal formira u reakcijskim uslovima ili se koristi u obliku derivata, na primer u zaštitnom obliku ili u obliku soli, ili jedinjenja koje se dobija postupkom u skladu sa ovim pronalaskom se proizvodi u procesnim uslovima i dalje se obrađuje in situ.

[0146] U skladu sa prethodno navedenim ovaj pronalazak obezbeđuje opet u drugom aspektu:

● Farmaceutsku kombinaciju koja obuhvata a) prvo sredstvo koje je jedinjenje ovog pronalaska, npr. jedinjenje prema formuli I ili bilo koja njegova druga podformula, i b) zajedničko sredstvo, npr. drugi lek kako je gore definisano.

● Postupak kako je definisano gore iznad koji obuhvata zajedničku primenu, npr. istovremenu ili sekvencijalnu, terapeutski efektivne količine jedinjenja ovog pronalaska, npr. jedinjenje prema formuli I ili bilo kojoj drugoj njegovoj podformuli, i zajedničko sredstvo, npr. drugo terapeutsko sredstvo kako je gore definisano.

[0147] Pojmovi "zajednička primena" ili "kombinovana primena" ili njima slični kako se upotrebljavaju ovde bi trebalo da obuhvate primenu odabranih terapeutskih sredstava jednom pacijentu, i cilj im je da uključe režime lečenja u kojima se sredstva ne primenjuju nužno istim putem primene ili u isto vreme. Fiksne kombinacije su takođe u sklopu ovog pronalaska. Primena farmaceutske kombinacije ovog pronalaska dovodi do korisnog efekta, npr. sinergističkog terapeutskog efekta, u poređenju sa monoterapijom koja se primenjuje samo na jedan od njegovih farmaceutski aktivnih sastojaka.

[0148] Svaka komponenta kombinacije prema ovom pronalasku može da se primeni odvojeno, zajedno, ili u bilo kojoj njihovoj kombinaciji.

[0149] Jedinjenje ovog pronalaska i bilo koje dodatno sredstvo mogu biti formulisani u odvojenim doznim oblicima. Alternativno, da bi se smanjio broj doznih oblika koji se daju pacijentu, jedinjenje ovog pronalaska i bilo koje dodatno sredstvo mogu biti formulisani zajedno u bilo kojoj kombinaciji. Na primer, jedinjenje inhibitora ovog pronalaska može biti formulisano u jednom doznom obliku a dodatno sredstvo može biti formulisano zajedno sa u drugom doznom obliku. Bilo koji dozni oblici se mogu primenjivati u isto vreme ili u različito.

[0150] Alternativno, kompozicija ovog pronalaska obuhvata dodatno sredstvo kako je opisano ovde. Svaka komponenta može biti prisutna u pojedinačnoj kompoziciji, kombinaciji kompozicija ili u jednoj kompoziciji.

PRIMERI

[0151] Pronalazak je dalje ilustrovan kroz primere koji slede. Ispitivanja koja se upotrebljavaju kroz primere su dobro ustanovljena u tehnici: demonstracija efikasnosti u ovim ispitivanjima generalno predstavlja predvidljivu efikasnost kod subjekata.

SKRAĆENICE

[0152]

Ac acetil

ACN acetonitril

AcOEt / EtOAc etil acetat

AcOH sirćetna kiselina

Aq vodeni

Ar aril

Bn benzil

Bu butil (nBu = n-butil, tBu = tert-butil)

CDI karbonil imidazol

CH3CN acetonitril

DBU 1,8-Diazabiciklo[5.4.0]-undec-7-en

Boc2O Di-tert-butil dikarbonat

DCE 1,2-Dihloroetan

DCM dihlorometan

DiBAI-H Di-izobutilaluminum hidrid

DIPEA N-Etildi-izopropilamin

DMAP dimetilaminopiridin

DMF N,N'-Dimetilformamid

DMSO dimetilsulfoksid

El konizacija elektrosprejom

Et2O dietiletar

Et3N trietilamin

Etar dietiletar

EtOAc etilacetat

EtOH etanol

FC fleš hromatografija

h sat(i)

HATU O-(7-Azabenzotriazol-1-il)-N,N,N'N'-tetrametiluronium heksafluorofosfat HBTU O-(Benzotriazol-1-il)-N,N,N',N'-tetrametiluronium heksafluorofosfat HCI hlorovodonična kiselina

HMPA heksametilfoforamid

HOBt 1-Hidroksibenzotriazol

HPLC tečna hromatografija visoke performanse

H2O voda

l litar(i)

LC-MS masena spektrometrija tečne hromatografije

LiHMDS litijum bis(trimetilsilil)amid

MgSO4magnezijum Sulfat

Me metil

Mel lodometan

MeOH metanol

Mg miligram

min minut(i)

mL mililitri

MS masena spektrometrija

NaHCO3natrijum bikarbonat

Na2SO4natrijum sulfat

NH2OH hidroksilamin

Pd/C paladijum na uglju

Pd(OH)2paladijum hidroksid

PG zaštitna grupa

Ph fenil

Ph3P trifenil fosfin

Prep preparativni

Rf odnos frontova

RP obrnuta faza

Rt vreme zadržavanje

Rt sobna temperatura

SiO2silika gel

SOCl2tionil hlorid

TBAF tetrabutilamonijum fluorid

TBDMS t-Butildimetilsilil

TEA trietilamin

TFA trifluorosirćetna kiselina

THF tetrahidrofuran

TLC hromatografija tankog sloja

TsCI toluen sulfonil hlorid

[0153] Jedinjenja ovog pronalaska mogu da nastanu primenom postupaka organske sinteze koji su poznati stručnjacima, sa pozivanjem na sledeće reakcione šeme i primere. Opšti postupci za sintezu jedinjenja formule (I) su dati u Šemama A-C prikazanim u nastavku.

Opšte sintetičke šeme

[0154] Opšti postupak za sintetizovanje jedinjenja formule (II) je prikazan u Šemi A. Prva faza predstavlja pravljenje nitril oksida in situ od aldoksima A-2, koji se zatim pordvrgava sikloadiciji sa alkinom A-1 kako bi se dobio izoksazol A-3. Estar A-4 može da se pretvori u hidroksaminutaku kiselinu II putem direktne sinteze amida u prisustvu hidroksilamina i baze. Alternativna hidroksaminutaka kiselina II može da se sintetiše putem saponifikacije estra i amidacije slobodne kiseline sa O-(tetrahidro-2H-piran-2il)hidroksilaminom (THPONH2), nakon čega sledi de-protekcijaTHP-a u kiselim uslovima (Faza 3 i 4).

[0155] U Šemi B je ilustrovan alternativni postupak pripreme intermedijera izoksazola A3. Terminalni alkin B2 se može dobiti upotrebom buta-1,3-diin-1-iltrimetilsilana B1 kao cikloadicionog partnera. Razne Z grupe se mogu menjati standardnim prelaznim reakcijama kuplovanja metala sa katalizatorom.

[0156] Opšti postupak za sintetizovanje jedinjenja formule (III) je prikazan na Šemi C. Aldo reakcijom između N-Boc glicin metil estra C1 i aldehida C2 se dobija proizvod pripajanja C3. T-butiloksilkarbonil grupa se cepa u kiselim uslovima kako bi se dobio primarni amin C4, koji može da se kupluje sa aldehidom C5 u uslovima redukcione aminacije. Estar C6 može da se pretvori u hidrokasminsku kiselinu III putem direktne sinteze amina u prisustvu hidroksilamina i baze.

Opšti uslovi:

[0157] Maseni spektri se izvode na LC-MS sistemima upotrebom jonizacije elktrosprejom. U njih spadaju WATERS Acquity Single Quard Detector. [M+H]+ se odnosi na mono-izotopne molekulske težine. NMR spektri se pokreću na Varian 400 ili Varian 500 NMR spektrometrima sa otvorenim pristupom. Spektri se mere na 298K i na njih upućuje pik rastvarača. Hemijski pomaci za 1H NMR su prijavljeni u delovima po milionu (ppm).

[0158] Maseni spektri se pokreću na LC-MS sistemima sa jednim od sledećih uslova:

1. Sistem Waterss Acquity UPLC-H class opremljen sa SQD detektorom.

Kolona: ACQUITY UPLC HSS C18 (50<∗>2.1) mm, 1.8u.

Temperatura kolone: ambijentalna.

Mobilna faza:

A) 0.1% FA 5mM amonijum acetat u vodi.

B) 0.1% FA u acetonitrilu.

Gradijent: 5-5% rastvarač B u 0.40 min, 5-35% rastvarač B u 0.80 min, 35-55% rastvarač B u 1.2 min, 55-100% rastvarač B u 2.5 min.

Brzina protoka: 0.55mL/min.

Jedinjenja se detektuju pomoću detektora Waters Photodiode Array.

2. Sistem Waters LCMS opremljen sa ZQ 2000 detektorom.

Kolona: X-BRIDGE C18 (50<∗>4.6) mm, 3.5u.

Temperatura kolone: ambijentalna.

Mobilna faza:

A) 0.1% NH3u vodi.

B) 0.1% NH3u acetonitrilu.

Gradijent: 5-95% rastvarač B u 5.00 min.

Brzina protoka: 1.0mL/min.

Jedinjenja se detektuju pomoću detektora Waters Photodiode Array.

3. Sistem Waters ACQUITY UPLC i opremljen sa ZQ 2000 MS sistemom.

Kolona: Kinetex by Phenomenex, 2.6 um, 2.1 x 50mm

Temperatura kolone: 50 °C

Gradijent: 2-88% (ili 00-45%, ili 65-95%) rastvarač B za vreme od 1.29 minuta

Brzina protoka: 1.2mL/min.

Jedinjenja se detektuju pomoću detektora Waters Photodiode Array.

1.1. Sinteza (R)-4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.1]

[0159]

Postupak A:

Faza 1. Sinteza (ciklopropilbuta-1,3-diin-1-il)trimetilsilana [1.1a]

[0160] Etiniltrimetilsilan (44.7 g, 455 mmol) i Cul (7.88 g, 41.4 mmol) se dodaju rastvoru (bromoetinil)ciklopropana (60 g, 414 mmol) u piperidinu (345 ml) na 0 °C. Rastvor se zatim 2 sata meša na rt. Reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NH4Cl rastvora a zatim se ekstrahuje sa TBME. Organski rastvor se opere sa vodom, fiziološkim rastvorom, osuši preko MgSO4i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, heptanom kao sredstvom za eluiranje kako bi se dobio proizvod (42 g, 62% prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) 0.13 - 0.24 (m, 9 H) 0.72 - 0.91 (m, 4 H) 1.25 - 1.36 (m, 1 H)

Faza 2. Sinteza etil 5-hloro-5-(hidroksiimino)-2-metil-2-(metilsulfonil)pentanoata [1.1 b]

[0161] NCS (10.8 g, 81 mmol, 1.2 ekvivalent) se dodaje rastvoru etil 5-(hidroksiimino)-2-metil-2-(metilsulfonil)pentanoata (17 g, 67.6 mmol) u DMF (34 mL) i dobijena mešavina se 3 sata meša na rt. Rastvarač se zatim ukloni pod vakuumom. Ostatak se rastvori u EtOAc, opere vodom, fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje kako bi se dobio proizvod (19 g, 98% prinos). Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja. LCMS (m/z): 286.2 [M+H]<+>.

Faza 3. Sinteza (R)-etil 4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.1c]

[0162] K2CO3(14.3 g, 104 mmol) se dodaje rastvoru 1.1a (8.4 g, 51.8 mmol) u MeOH (25 mL) i mešavina se 18 sati meša na rt. Mešavina se zatim razblaži sa CH2Cl2(75 mL) i filtrira. Filtrat se zatim stavi u ledeno kupatilo i doda se 1.1.b (14.79 g, 51.8 mmol). Zatim se gore pomenutom rastvoru, u trajanju od 30 minuta, dodaje TEA (14.43 ml, 104 mmol) i mešavina se na rt meša 4 sata. Rastvarač se ukloni pod smanjenim pritiskom. Ostatak se razblaži TBME i opere vodom, fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 0 do 60%, da bi se dobio (±)-1.1c (9.0 g, 51%). Ta dva enantiomera se razdvoje hiralnom HPLC.

[0163] Uslov razdvajanja: Hiralna AD kolona; brzina protoka: 30ml/min; rastvarač: Heptan /EtOH=50/50; pritisak 1263psi. Proizvod 1: tR 3.76 min, proizvod 2: tR 4.73 min. Proizvod 2 je željeni izomer 1.1c (3.0 g).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) 0.84 - 1.08 (m, 4 H) 1.32 (t, J=7.14 Hz, 3 H) 1.45 - 1.56 (m, 2 H) 1.68 (s, 3 H) 2.17 (s, 1 H) 2.25 - 2.40 (m, 1 H) 2.53 - 2.71 (m, 2 H) 2.80 (d, J=5.04 Hz, 1 H) 3.05 (s, 3 H) 4.27 (q, J=7.11 Hz, 2 H) 6.17 (s, 1 H). LCMS (m/z): 340.3 [M+H]<+>.

Faza 4. Sinteza (R)-4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoinske kiseline [1.1d]

[0164] LiOH•H2O (0.3 g, 2.0 mmol) se dodaje rastvoru 1.1c (1.2 g, 3.5 mmol) u THF-u/MeOH/vodi (12 mL, 1/1/1) i dobijeni rastvor se meša na rt 1 sat. Rastvor se zatim ukloni pod smanjenim pritiskom. Preostali materijal se zakiseli sa 3.0 N HCl vodenim rastvorom i ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje kako bi se dobio proizvod (1.1 g, kvantitativni prinos). Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja. LCMS (m/z): 312.3 [M+H]<+>.

Faza 5. Sinteza (2R)-4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)-N-((tetrahidro-2H-piran-2-il)oksi)butanamida [1.1e]

[0165] Aza-HOBt (0.866 g, 6.36 mmol), EDC (1.016 g, 5.30 mmol), i O-(tetrahidro-2H-piran-2-il)hidroksilamin (0.621 g, 5.30 mmol), TEA (1.477 ml, 10.60 mmol) se dodaju rastvoru 1.1d (1.1 g, 3.53 mmol) u DMF-u (6 mL) na rt. Rastvor se meša na 45 °C 3 sata zatim se rt 18 sati. Rastvarač se ukloni pod smanjenim pritiskom. Ostatak se razblaži sa EtOAc, opere sa zasićenim vodenim NaHCO3rastvorom.

Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 0 do 70% kako bi se dobio proizvod 1.2 g (83% prinos). LCMS (m/z): 411.3 [M+H]<+>.

Faza 6. Sinteza (R)-4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.1]

[0166]

[0167] HCI (0.731 mL, 4.0 M u dioksanu, 2.92 mmol) se dodaje rastvoru 1.1e (1.2 g, 2.92 mmol) u MeOH (5.0 mL) i DCM (5.0 mL) na 0 °C. Rastvor se meša na rt 1 sat. Rastvor se zatim ukloni pod smanjenim pritiskom. Preostali materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, acetonom/heptanom 0 do 60% kako bi se dobio proizvod 0.79 g (81% prinos).<1>H NMR (400 MHz, DMSO): 10.97 (s, 1H), 9.24 (s, 1H), 6.73 (s, 1H), 3.06 (s, 3H), 2.71 (dd, J = 17.3, 9.1 Hz, 1H), 2.56 (d, J = 4.0 Hz, 1H), 2.47 - 2.40 (m, 1H), 2.06 - 1.95 (m, 1H), 1.69 (ddd, J = 13.3, 8.3, 5.0 Hz, 1H), 1.50 (s, 3H), 0.99 (td, J = 6.8, 4.0 Hz, 2H), 0.88 - 0.82 (m, 2H). LCMS (m/z): 327.3 [M+H]<+>.

Postupak B

Alternativna sinteza 1.1c

Faza 7. Sinteza etil 2-metil-2-(metilsulfonil)heks-5-enoata [1.1f]

[0168] NaH (14.43 g, 60 %, 361 mmol) se dodaje rastvoru etil 2-(metilsulfonil)propanoata (50 g, 277 mmol) u DMF-u (277 ml) na 0 °C i mešavina se meša na rt 2 sata. Mešavina se zatim ohladi na 0 °C i 4-bromobut-1-en (41.2 g, 305 mmol) se dodaje tokom 30 minuta. Mešavina se zatim meša na rt 18 sati. Rastvarač se ukloni pod visokim vakuumom. Ostatku se dodaje TBME a zatim se ugasi sa zasićenim vodenim NH4Cl rastvorom. Ove faze se razdvajaju i vodeni sloj se ekstrahuje sa TBME. Kombinovani organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 0 do 50% kako bi se dobio proizvod.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.32 (t, J=7.14 Hz, 3 H) 1.62 (s, 3 H) 1.91 - 2.06 (m, 2 H) 2.12 - 2.42 (m, 2 H) 3.04 (s, 3 H) 4.28 (q, J=7.14 Hz, 2 H) 4.92 - 5.14 (m, 2 H) 5.64 - 5.86 (m, 1 H)

Faza 8. Razdvajanje 1.1f da bi se dobili 1.1f-I i 1.1f-II

[0169] Racemski materijal 1.1f je razdvojen na enantiomer 1.1f-I i 1.1f-II simuliranom pokretnom stacionarnom faznom hromatografijom.

[0170] Drugi pik je željeni izomer etil (R)-2-metil-2-(metilsulfonil)heks-5-enoata 1.1f-II.

Faza 9. Sinteza etil (R)-2-metil-2-(metilsulfonil)-5-oksopentanoata [1.1g]

[0171]

[0172] Rastvoru 1.1f-II (6g, 25.6 mmol) u dioksanu (128 mL) i vodi (43 mL) se dodaje 2,6-lutidina (5.49 g, 51.2 mmol) i OsO4(3.25 g, 4% u vodi, 0.512 mmol). Nakon 30 minuta, rastvor se stavi u ledeno kupatilo i dodaje se NaIO4(21.91 g, 102 mmol). Mešavina se zatim meša na rt 18 sati. Mešavina se zatim filtrira i filtrat se koncentruje. Ostatak se rastvori u EtOAc i opere sa 1.0 HCI vodenim rastvorom, fiziološkim rastvorom, osuši se preko Na2SO4i koncentruje. Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400 MHz, Rastvarač): 1.32 (t, J=7.14 Hz, 3 H) 1.61 (s, 3 H) 2.22 - 2.36 (m, 1 H) 2.43 - 2.62 (m, 2 H) 2.63 - 2.76 (m, 1 H) 3.07 (s, 3 H) 4.28 (q, J=7.14 Hz, 2 H) 9.69 - 9.92 (m, 1 H)

Faza 10. Sinteza etil (R)-5-(hidroksiimino)-2-metil-2-(metilsulfonil)pentanoata [1.1h]

[0173] NaHCO3(2.4 g) se dodaje rastvoru hidroksilamin hidrohlorida (2.0 g, 28.2 mmol) u vodi (26 mL). Nakon mešanja na rt 10 minuta, dodaje se rastvor od 1.1g (6.0 g, 25 mmol) u EtOH (26 mL) i rastvor se meša na rt 18 sati. Rastvarač se ukloni pod smanjenim pritiskom. Preostali materijal se ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje kako bi se dobio proizvod 6.4 g. Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja. LCMS (m/z): 252.1 [M+H]<+>.

Faza 11. Sinteza sinteze (R)-etil 4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.1c]

[0174] Jedinjenje 1.1c se sintetizuje od 1.1h postupkom primera 1.1 faza 2-3. Hiralno razdvajanje u fazi 3 je nepotrebno budući da je 1.1h enantiomerijski čisto.

I.2. Sinteza (R)-4-(5-(ciklobutiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.2]

[0175]

Faza 1. Sinteza (jodoetinil)ciklobutana [1.2a]

[0176] n-BuLi (53.6 mL, 2.5M u heksanu, 86 mmol) se dodaje rastvoru 6-hloroheks-1-in (5.21 mL, 42.9 mmol) u THF-u (107 mL) na -78 °C i dobijeni rastvor se meša na rt 24 sati. Zatim se dodaje jod (10.88 g, 42.9 mmol) i rastvor se meša na rt 3 sata. Rastvarač se ukloni pod smanjenim pritiskom i ostatak se izdeli na delove između TBME i vode. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, heptanom 100%, kako bi se dobio proizvod 3.4 g (38% prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) 1.79 - 1.96 (m, 2 H) 2.08 - 2.31 (m, 4 H) 3.16 (m, 1 H)

Faza 2. Sinteza (ciklobutilbuta-1,3-diin-1-il)trimetilsilana [1.2b]

[0177] Sud se napuni piperidinom (11 mL) i degasira na 0 °C, dodaje se 1a (2.8 g, 13.59 mmol) a zatim i Cul (0.259 g, 1.359 mmol) i etiniltrimetilsilan (1.468 g, 14.95 mmol). Mešavina se meša na 0 °C 1 sat i na rt 1 sat. Mešavina se razblaži saTBME-om i opere sa zasićenim vodenim NH4Cl rastvorom, fiziološkim rastvorom i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, heptanom 100%, kako bi se dobio proizvod 1.7 g (prinos 71%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 0.12 - 0.28 (m, 9 H), 1.92 (m, 2 H), 2.09 - 2.33 (m, 4 H), 3.06 (m, 1 H)

Faza 3. Sinteza (R)-benzil 2-metil-2-(metilsulfonil)pent-4-enoata [1.2c]

[0178] Benzil 2-metansulfonilpropanoat (960 g, 3.96 mol, 1.00 ekvivalent), CH3CN (14.4 L), i Cs2CO3(2585 g, 7.93 mol, 2.00 ekvivalent) se stave u 20-L 4-balon sa okruglim dnom sa grlom, koji se prečišćava i održava sa inertnom atmosferom azota. Zatim se u kapima dodaje 3-bromoprop-1-en (667 g, 5.51 mol, 1.40 ekvivalent) uz mešanje na 0 °C u roku od 30 minuta. Dobijeni rastvor se meša preko noći na sobnoj temperaturi. Čvrsti oblici se filtriraju napolje. Čvrsti oblici se operu sa EtOAc i organski slojevi se kombinuju. Dobijena mešavina se koncentruje pod vakuumom. Ostatak se nanosi na kolonu sa silika gelom sa etil acetatom/petroleum etrom (1:15) kako bi se dobio proizvod 860 g (77%).<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): 1.61 (s, 3H), 2.56-2.63 (m, 1H), 2.97-3.05 (m, 4H), 5.13-5.28 (m, 4H), 5.54-5.68 (m, 1H), 7.34-7.41 (m, 5H). LCMS (m/z): 283 [M+H]<+>.

Materijal se razdvaja simuliranom pokretnom stacionarnom faznom hromatografijom:

Kolona: CHIRALPAK AY-PREP

Rastvarač: Heptan/EtOH 50/50

Protok: 1.0 mL/min

Motor: Agilent 1200 DAD Magellan

Prvi pik je poželjni enatiomer 1.2c, tR 6.9 min.

Drugi pik je neželjeni enantiomer: tR 9.6 min.

Faza 4. Sinteza (R)-benzil 5-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)pentanoata [1.2d]

[0179] BH3•THF kompleks (39.0 mL, 1.0 M rastvor u THF-u, 39.0 mmol) se dodaje rastvoru 1.2c (10g, 35.4 mmol) u THF-u (38 mL) na 0 °C i rastvor se meša na rt 30 minuta. Rastvor se zatim stavi u ledeno kupatilo i dodaje se H2O2(10.85 mL, 30% u vodi, 177 mmol) tokom 10 minuta dok se unutrašnja temperatura održava ispod 10 °C. Nakon toga, dodaje se vodeni rastvor NaOH (35.4 mL, 1.0 N, 35.4 mmol) se dodaje tokom 5 minuta. Nakon mešanja na 0 °C u trajanju od 30 minuta, rastvor se razblaži sa EtOAc. Faze su odvojene. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom od 0 do 100%, kako bi se dobio proizvod 7.2 g (prinos 67%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.13 - 1.70 (m, 4 H), 1.80-2.31 (m, 2 H), 3.01 (s, 3 H), 3.62 (m, 2 H), 5.25 (s, 2 H), 7.29 - 7.44 (m, 5 H). LCMS (m/z): 301.3 [M+H]<+>.

Faza 5. Sinteza (R)-benzil 2-metil-2-(metilsulfonil)-5-oksopentanoata [1.2e]

[0180] DMSO (4.25 mL, 59.9 mmol) se dodaje rastvoru oksalil hlorida (2.62 mL, 30.0 mmol) u DCM-u (82mL) na -78 °C. Nakon 10 minuta, rastvor 1.2d (7.5 g, 24.97 mmol) u DCM-u (5 mL) se dodaje i dobijeni rastvor se meša na -78 °C u trajanju od 20 minuta. Zatim se dodaje TEA (13.92 mL, 100 mmol) i mešavina se meša na -78 °C u trajanju od 10 minuta pre nego što se polako zagreje do 0 °C. Reakcija se zatim ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NH4Cl rastvora. Faza se odvoji i vodeni sloj se ekstrahuje sa DCM-om. Kombinovani organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko MgSO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom od 0 do 60% kako bi se dobio proizvod 5.3 g (prinos 71%). LCMS (m/z): 299.3 [M+H]<+>.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) 1.62 (s, 3 H) 2.23 - 2.39 (m, 1 H) 2.43 - 2.55 (m, 2 H) 2.58 - 2.70 (m, 1 H) 2.99 (s, 3 H) 5.15 - 5.34 (m, 2 H), 7.30 - 7.50 (m, 6 H) 9.71 (s, 1 H)

Faza 6. Sinteza (R)-benzil 5-(hidroksiimino)-2-metil-2-(metilsulfonil)pentanoata [1.2f]

[0181] NaHCO3(1.6 g, 19.5 mmol) se dodaje rastvoru hidroksilamin hidrohlorida (1.36 g, 19.5 mmol) u vodi (30.0 mL). Nakon mešanja na rt u trajanju od 10 minuta, rastvor 1.2d (5.3 g, 17.7 mmol) u EtOH (30 mL) se dodaje i dobijeni rastvor se meša na rt u trajanju od 18 sati. Rastvarač se ukloni pod smanjenim pritiskom a preostali materijal se ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko MgSO4i koncentruje. Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja. LCMS (m/z): 314.5 [M+H]<+>.

Faza 7. Sinteza (R)-4-(5-(ciklobutiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid [1.2]

[0182]

[0183] Jedinjenje 1.2 se sintetizuje od 1.2b i 1.2f procesom iz primera 1.1 faza 2-6.<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6): 10.98 (s, 1H), 9.24 (s, 1H), 6.77 (s, 1H), 3.46-3.38 (m, 1H), 3.06 (s, 3H), 2.70-2.76 (m, 1H), 2.43-2.57 (m, 2 H), 2.30-2.35 (m, 2 H), 2.22 - 2.12 (m, 2H), 2.06 - 1.88 (m, 3H), 1.51 (s, 3H). LCMS (m/z): 341.3 [M+H]<+>.

1.3. Sinteza (R)-4-(5-(3,3-dimetilbut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.3]

[0184]

[0185] Jedinjenje 1.3 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.2.

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6): 1.31 (s, 9 H), 1.51 (s, 3 H), 1.84 - 2.10 (m, 1 H), 2.36 - 2.58 (m, 2 H), 2.67 -2.80 (m, 1 H), 3.34 (s, 3 H), 6.76 (s, 1 H), 9.12 - 9.31 (m, 1 H), 10.89 - 11.04 (m, 1 H). LCMS (m/z): 343.3 [M+H]<+>.

1.4. Sinteza (R)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(prop-1-in-1-il)izoksazol-3-il)butanamida[1.4]

[0186]

[0187] Jedinjenje 1.4 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.1 postupak B. Intermedijer trimetil(penta-1,3-diin-1-il)silan se sintetizuje kako je opisano u Tetrahedron Lett.1980, 21, 3111.<1>H NMR (400 MHz, DMSO): 1.49 (s, 3 H); 1.93 - 2.03 (m, 1 H); 2.15 (s, 3 H); 2.39 - 2.45; (m, 1 H); 2.51 - 2.55 (m, 1 H); 2.64 - 2.78 (m, 1 H); 3.03 (s, 3 H; 6.45 - 7.09 (m, 1 H); 8.96 - 9.65 (m, 1 H); 10.75 - 11.32 (m, 1 H). LCMS (m/z): 300.1 [M+H]<+>.

1.5. Sinteza (R)-4-(5-(but-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.5]

[0188]

[0189] Jedinjenje 1.5 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.1 postupak B. Intermedijer heksa-1,3-diin-1-iltrimetilsilana se sintetizuje kako je opisano u Tetrahedron Lett.1980, 21, 3111.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): 1.20-1.24 (t, 3 H) 1.60 (s, 3 H) 2.07-2.10 (m, 2 H) 2.44-2.52 (m, 1 H) 2.60-2.701.90 - 2.11 (m, 2 H) 2.78 - 2.83 (m, 1 H) 3.03 (s, 3 H) 6.42 (s, 3 H). LCMS (m/z): 315.2 [M+H]<+>.

1.6. Sinteza (R)-N-hidroksi-2-metil-4-(5-(3-metilbut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-(metilsulfonil)butanamida [1.6]

[0190]

[0191] Jedinjenje 1.6 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.1 postupak B.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 1.11 - 1.25 (m, 6 H) 1.40 - 1.55 (m, 3 H) 1.88 - 2.09 (m, 1 H) 2.37 - 2.58 (m, 4 H) 2.63 - 2.80 (m, 1 H) 2.82 -2.96 (m, 1 H) 3.03 (s, 3 H) 6.73 (s, 1 H) 10.93 (br. s., 1 H). LCMS (m/z): 329.3 [M+H]<+>.

I.7. Sinteza (R)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(pent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)butanamida[1.7]

[0192]

[0193] Jedinjenje 1.7 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.1 postupak B. Intermedijer hepta-1,3-diin-1-iltrimetilsilan se sintetizuje kako je opisano u Tetrahedron 2004, 60, 11421.

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6): 1.00 (t, J=7.39 Hz, 4 H) 1.46 - 1.55 (m, 4 H) 1.55 - 1.65 (m, 3 H) 2.03 (s, 1 H) 2.37 - 2.50 (m, 1 H) 2.59 -2.68 (m, 1 H) 2.68 - 2.81 (m, 1 H) 3.07 (s, 2 H) 6.69 - 6.84 (m, 1 H). LCMS (m/z): 329.2 [M+H]<+>.

1.8. Sinteza (R)-N-hidroksi-2-metil-4-(5-((1-metilciklopropil)etinil)izoksazol-3-il)-2-(metilsulfonil)butanamida [1.8]

[0194]

Faza 1: Sinteza Trimetil((1-metilciklopropil)buta-1,3-diin-1-il)silana [1.8a]

[0195] Rastvoru (ciklopropilbuta-1,3-diin-1-il)trimetilsilana (600 mg, 3.70 mmol) u Et2O (5 mL) se u kapima dodaje BuLi (1.479 mL, 3.70 mmol) na 0 °C, i reakciona mešavina, se meša na ambijentalnoj temperaturi u trajanju od 6 sati. Zatim se dimetil sulfat (0.883 mL, 9.24 mmol) u kapima dodaje na -10 °C, dobijeni rastvor se meša na 10 °C a zatim na 20 °C svaki u trajanju od po 30 minuta. Reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NH4CI, i mešavina se zatim meša na ambijentalnoj temperaturi u 1 sat. Vodena faza se ekstrahuje sa dietil etrom (20 mL), a kombinovani organski slojevi se operu sa fiziološkim rastvorom (10 mL) i H2O (10 mL), osuše (MgSO4) i koncentruju. Sirovi proizvod se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, heptanom 100%, kako bi se dobio proizvod. (470 mg, 72.1 % prinos)

Faza 2: Sinteza 1-(buta-1,3-diin-1-il)-1-metilciklopropana [1.8 b]

[0196] Trimetil((1-metilciklopropil)buta-1,3-diin-1-il)silanu (200 mg, 1.134 mmol) se dodaje THF (1 mL), MeOH (0.5 mL), a nakon toga NaOH (0.681 mL, 3.40 mmol). Dobijena mešavina se meša 2 sata.

Mešavina se razblaži sa 3 mL DCM-a, osuši preko Na2SO4, filtrira, i filtrirani rastvor se odmah upotrebljava i u narednoj fazi.

Faza 3: Sinteza (R)-N-hidroksi-2-metil-4-(5-((1-metilciklopropil)etinil)izoksazol-3-il)-2-(metilsulfonil)butanamida [1.8]

[0197]

[0198] Jedinjenje 1.8 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.1 postupak B.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 0.70 - 1.09 (m, 5 H) 1.21 - 1.57 (m, 7 H) 1.88 - 2.11 (m, 1 H) 2.34 - 2.56 (m, 3 H) 2.59 - 2.80 (m, 1 H) 2.93 - 3.10 (m, 3 H) 6.59 - 6.84 (m, 1 H) 10.93 (br. s., 1 H). LCMS (m/z): 341.2 [M+H]<+>.

1.9. Sinteza (R)-4-(5-(5-fluorobut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.9]

[0200] Jedinjenje 1.9 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.2.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 10.95 (s, 1H), 9.22 (s, 1H), 6.81 (s, 1H), 4.60 (dt, J = 46.8, 5.8 Hz, 2H), 3.05 (s, 3H), 3.05 - 2.92 (m, 2H), 2.79 - 2.64 (m, 1H), 2.51 - 2.39 (m, 2H), 2.15 - 1.93 (m, 1H), 1.51 (s, 3H). LCMS (m/z): 333.1 [M+H]<+>.

1.10 Sinteza (R)-4-(5-(5-fluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.10]

Faza 1. Sinteza (2R)-4-(5-(5-hidroksipent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)-N-((tetrahidro-2H-piran-2-il)oksi)butanamida [1.10a]

[0201]

[0202] Jedinjenje 1.10a se sintetizuje od pent-4-in-1-ola procesom iz primera 1.1.

LCMS (m/z): 345.2 [M+H-THP]<+>.

Faza 2. Sinteza (2R)-4-(5-(5-fluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)-N-((tetrahidro-2H-piran-2-il)oksi)butanamida [1.10b]

[0203]

[0204] Mešajućem rastvoru 1.10a (80 mg, 0.19 mmol) na 0 °C u DCM-u (2 mL) se dodaje DAST (0.05 mL, 0.37 mmol). Nakon završetka reakcije (1.5 sat), mešavina se razblaži sa DCM-om i opere vodom, fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/heptanom, 40% do 100%) kako bi se dobio proizvod 1.10b (11.5 mg, prinos 14%). LCMS (m/z): 347.2 [M-THP+H]<+>.

Faza 3. (R)-4-(5-(5-fluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid [1.10]

[0205]

[0206] Jedinjenje 1.10 se sintetizuje od 1.10b nakon procesa iz primera 1.1 Faza 6.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 10.95 (s, 1H), 9.21 (s, 1H), 6.78 (s, 1H), 4.54 (dt, J = 47.3, 5.8 Hz, 2H), 3.05 (s, 3H), 2.75 - 2.67 (m, 1H), 2.64 (t, J = 7.1 Hz, 2H), 2.52 - 2.43 (m, 2H), 2.05 - 1.88 (m, 3H), 1.51 (s, 3H). LCMS (m/z): 347.2 [M+H]<+>.

1.11 Sinteza jedinjenja 1.11

[0207]

Faza 1: Sinteza (R)-Benzil 4-(5-(5-hidroksipent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.11a]

[0208] Jedinjenje 1.11a se sintetizuje od pent-4-in-1-olom procesom iz primera 1.1. LCMS (m/z): 420.1 [M+H]<+>.

Faza 2: Sinteza (R)-Benzil 2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(5-oksopent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)butanoata [1.11b]

[0209] Rastvoru 1.11a (100 mg, 0.238 mmol) u DCM-u (0.9 mL) na 0 °C se dodaje DIPEA (0.200 mL, 1.14 mmol), a nakon toga rastvor Py•SO3(114 mg, 0.715 mmol) u DMSO (0.3 mL). Rastvor se meša na 0 °C u trajanju od 30 minuta a zatim se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NH4Cl rastvora. Mešavina je sa EtOAc. Kombinovana organska jedinjenja se operu sa fiziološkim rastvorom, osuše preko Na2SO4, filtriraju, i koncentruju. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/heptanom 40 do 90%) kako bi se dobio proizvod (73 mg, 73.4 % prinos). LCMS (m/z): 418.3 [M+H]<+>.

Faza 3: Sinteza (R)-Benzil 4-(5-(5,5-difluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.11c]

[0210]

[0211] Rastvoru 1.11b (73 mg, 0.175 mmol) u DCM-u (0.6 mL) se dodaje DAST (0.069 mL, 0.525 mmol) na ambijentalnoj temperaturi i dobijeni rastvor se meša 1 sat. Reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NaHCO3i mešavina se ekstrahuje sa EtOAc. Kombinovani organski slojevi se osuše preko natrijum sulfata, filtriraju, i koncentruju. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/heptan, 10-70%) kako bi se dobio proizvod (67 mg, 87 % prinos). LCMS (m/z): 440.3 [M+H]<+>.

Faze 4: Sinteza (R)-4-(5-(5,5-Difluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid [1.11]

[0212]

[0213] Jedinjenje 1.11 se sintetizuje od 1.11c procesom iz primera 1.1 Faze 4-6.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): 6.54 (s, 1 H) 5.86 - 6.22 (m, 1 H) 3.08 (s, 3 H) 2.78 - 2.90 (m, 1 H) 2.58 - 2.77 (m, 4 H) 2.09 - 2.29 (m, 3 H) 1.65 (s, 3 H). LCMS (m/z): 365.2 [M+H]<+>.

1.12. Sinteza (R)-4-(5-((3,3-difluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.12]

Faza 1. Sinteza (3-((tert-butildimetilsilil)oksi)ciklobutil)metanola [1.12a]

[0215] Rastvor LiAiH4u THF-u (77 ml, 1.0 M u THF-u, 1.1 ekvivalent) se u kapima dodaje rastvoru metil 3-((tert-butildimetilsilil)oksi)ciklobutan-1-karbosilata (17g, 69.6 mmol) u THF-u (139 ml) na 0 °C i dobijeni rastvor se meša na rt 2 sata. Reakciona mešavina se zatim ohladi u ledenom kupatilu i ugasi se dodavanjem zasićenog vodenog Na2SO4rastvora (10 ml). Nakon mešanja na u trajanju od 30 minuta, mešavina se filtrira i filtrat se koncentruje. Ostatak se rastvori u EtOAc i osuši preko MgSO4i koncentruje. Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja.

Faza 2. Sinteza 3-((tert-butildimetilsilil)oksi)ciklobutan-1-karbaaldehida [1.12b]

[0216] Rastvoru oksalil hlorida (5.8 ml, 66.5 mmol, 1.2 ekvivalent) u DCM-u (165 mL) na -78 °C se dodaje DMSO (9.4 ml, 133 mmol, 2.4 ekvivalent). Nakon mešanja od 10 minuta, rastvor (3-((tertbutildimetilsilil)oksi)ciklobutil)metanola (12 g, 55.5 mmol) u DCM-u (20 ml) se dodaje i dobijeni rastvor se meša na -78 °C 20 minuta. TEA (23 mL, 166 mmol, 3.0 ekvivalent) se dodaje i mešavina se meša na -78 °C 10 minuta, zatim se polako zagreva do 0 °C. Reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NH4Cl rastvora. Faza se odvoji i vodeni sloj se ekstrahuje sa DCM-om. Kombinovani organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko MgSO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 0 do 20%, kako bi se dobio proizvod 5.2 g (44% prinos).<1>H NMR: (400 MHz, CDCl3) -0.2 (s, 6 H), 0.8 (s, 9 H), 1.94 - 2.27 (m, 2 H), 2.48 - 2.65 (m, 2 H), 2.93 - 3.15 (m, 1 H), 4.17 -4.50 (m, 1 H), 9.8 (s, 1 H).

Faza 3. Sinteza tert-butil(3-etinilciklobutoksi)dimetilsilana [1.12c]

[0217] Rastvoru 3-((tert-butildimetilsilil)oksi)ciklobutan-1-karbaaldehida (5.2 g, 24.2 mmol, 1.0 ekvivalent) i dimetil (1-diazo-2-oksopropil)fosfonata (10.10 g, 48.5 mmol, 2.0 ekvivalent) u MeOH (81 ml) na 0 °C se dodaje K2CO3(10.06 g, 72.8 mmol, 3.0 ekvivalent) i dobijena mešavina se meša na rt 18 sati. Mešavina se filtrira i filtrat se koncentruje. Ostatak se rastvori u EtOAc i opere vodom, fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 0 do 10%, kako bi se dobio proizvod 4.0 g (78 prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 0.04 (s, 6 H), 0.88 (s, 9 H), 2.1 (s, 1 H), 2.18 - 2.51 (m, 4 H) 2.80 - 3.04 (m, 1 H) 4.30 - 4.73 (m, 1 H) Faza 4. Sinteza benzil (R)-4-(5-((3-((tertbutildimetilsilil)oksi)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.12d]

[0218]

[0219] Jedinjenje 1.12d se sintetizuje od 1.12c nakon procesa iz primera 1.1 postupak B. LCMS (m/z): 347.4 [M+H]<+>.

Faza 5. Sinteza benzil (R)-4-(5-((3-hidroksiciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.12e]

[0220] TBAF rastvor (1.0 M u THF-u, 4.4 ml, 4.4 mmol, 1.5 ekvivalent) se dodaje rastvoru benzil (R)-4-(5-((3-((tert-butildimetilsilil)oksi)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata (1.6 g, 2.93 mmol, 1.0 ekvivalent) u THF-u (5.8 ml) na rt i dobijeni rastvor se meša na rt 30 minuta. Mešavina se zatim direktno dodaje silika gelu i ispira sa acetonom/heptanom 0 do 60%, kako bi se dobio proizvod 0.86 g (68% prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.69 (s, 3 H), 2.24 - 2.42 (m, 3 H), 2.51 - 2.66 (m, 4 H), 2.72 - 2.85, (m, 1 H), 2.96 (s, 3 H), 3.18 -3.35 (m, 1 H), 4.46 - 4.74 (m, 1 H), 5.23 (m, 2 H), 6.14 (s, 1 H) 7.30 - 7.43 (m, 5 H). LCMS (m/z): 432.6 [M+H]<+>.

Faza 6. Sinteza benzil (R)-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-((3-oksociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)butanoata [1.12f]

[0221]

[0222] Rastvoru benzil (R)-4-(5-((3-hidroksiciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata (230 mg, 0.533 mmol, 1.0 ekvivalent) u DCM-u (2.0 ml) na 0 °C se dodaje DIPEA (0.465 ml, 2.67 mmol, 5.0 ekvivalent) i rastvor piridin sulfur trioksida (255 mg, 1.6 mmol, 3.0 ekvivalent) u DMSO (0.6 ml). Nakon mešanja na rt u trajanju od 30 minuta, reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NaHCO3rastvor a zatim se ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, acetonom/heptanom 0 do 50%, kako bi se dobio proizvod 200 mg (prinos 87%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.70 (s, 3 H), 2.26 - 2.40 (m, 1 H), 2.55 - 2.68 (m, 2 H), 2.78 - 2.87 (m, 1 H), 2.96 (s, 3 H), 3.29 -3.68 (m, 5 H), 5.24 (d, J=0.78 Hz, 2 H), 6.20 (s, 1 H), 7.38 (s, 5 H). LCMS (m/z): 430.3 [M+H]<+>.

Faza 7. Sinteza benzil (R)-4-(5-((3,3-difluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.12g]

[0223]

[0224] Rastvoru benzil (R)-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-((3-oksociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)butanoata (170 mg, 0.396 mmol) u DCM-u (1.3 ml) na rt se dodaje DAST (0.157 ml, 1.187 mmol, 3.0 ekvivalent) i dobijeni rastvor se meša na rt 18 sati. Reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NaHCO3rastvor a zatim se ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, acetonom/heptanom 0 do 60%, kako bi se dobio proizvod 140 mg (78% prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.70 (s, 3 H); 2.23 - 2.41 (m, 1 H); 2.54 - 2.68 (m, 2 H); 2.74 - 2.88 (m, 3 H); 2.96 (s, 3 H); 2.99 -3.06 (m, 2 H); 3.11 - 3.27 (m, 1 H); 5.12 - 5.43 (m, 2 H); 6.19 (s, 1 H); 7.37 (m, 5 H). LCMS (m/z): 452.0 [M+H]<+>.

Faza 8. Sinteza (R)-4-(5-((3,3-difluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.12]

[0225]

[0226] Jedinjenje 1.12 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.1 faza 4-6.<1>H NMR (400 MHz, DMSO): 1.49 (s, 3 H); 1.94 - 2.04 (m, 1 H); 2.4-2.51 (m, 1 H); 2.63 - 2.84 (m, 4 H); 3.03 (s, 3 H); 3.05 - 3.14 (m, 2 H); 3.34 -3.47 (m, 1 H); 5.53 - 5.95 (m, 1 H); 6.63 - 6.94 (m, 1 H); 8.98 - 9.56 (m, 1 H). LCMS (m/z): 377.5 [M+H]<+>.

1.13. Sinteza (R)-4-(5-((3-fluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.13]

[0227]

Faza 1: (R)-benzil 4-(5-((3-fluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoat [1.13a]

[0228] Rastvoru 1.12e (55 mg, 0.13 mmol) u DCM-u (1.2 mL) se dodaje DeoksoFluor, 50% u toluenu (0.11 mL, 0.26 mmol) na 0 °C. Reakcija se meša preko noći dok se zagreva do ambijentalne temperature. Dodatni DeoksoFluor, 50% u toluenu (0.11 mL, 0.26 mmol) se dodaje i reakcija se meša 24 sata. Reakcija se ugasi sa etanolom (0.149 mL, 2.55 mmol), a nakon toga vodenim pH 7 fosfat puferom, i ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4, filtrira, i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti fleš hromatografijom preko silika gela (EtOAc/heptan) kako bi se dobio proizvod 16 mg (29.0 % prinos). LCMS (m/z): 434.3 [M+H]<+>.

Faze 2: (R)-4-(5-((3-fluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid [1.13]

[0229]

[0230] Jedinjenje 1.13 se pripremi nakon procesa iz primera 1.1 faza 4-6.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): LCMS (m/z): 359.3 [M+H]<+>.

1.14. Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-(5-hidroksi-5-metilheks-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.14]

Faza 1: Sinteza 6-(Trimetilsilil)heks-5-in-2-ona [1.14a]

[0232] Promešanom rastvoru dihloro(p-cimen)rutenijum(II) dimera (0.919 g, 1.50 mmol) u benzenu (150 mL) dodaje se pirolidin (0.496 mL, 6.00 mmol) i mešavina se zatim meša 30 minuta na ambijentalnoj temperaturi. TMS-acetilen (4.24 mL, 30.0 mmol) i metil vinil keton (7.38 mL, 90.0 mmol) se dodaju. Nakon mešanja na 60 °C 22 sata, mešavina se ohladi na rt i filtrira. Filtrat se koncentruje i prečisti hromatografijom sa silika gelom (dietil etrom/pentanom, 0-50%) kako bi se dobio proizvod 1.47 g (29.1 % prinos). LCMS (m/z): 286.2 [M+H+H2O]<+>.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 2.62 - 2.73 (m, 2 H) 2.42 - 2.53 (m, 2 H) 2.17 (s, 3 H) 0.13 (s, 9 H).

Faza 2: Sinteza 2-Metil-6-(trimetilsilil)heks-5-in-2-ola [1.14b]

[0233] Metil-magnezijum bromid (1.4 M u 1:3 THF/toluen, 9.36 mL, 13.1 mmol) se u kapima dodaje rastvoru 1.14a (1.47 g, 8.73 mmol) u THF-u (40 mL) na 0 °C i dobijeni rastvor se meša na 0 °C 1 sat. Reakcija se ugasi zasićenim vodenim NH4Cl i ekstrahuje sa EtOAc. Kombinovana organska jedinjenja se operu fiziološkim rastvorom, osuše preko Na2SO4, i koncentruju kako bi se dobio proizvod 1.61 g (100 % prinos). Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja. LCMS (m/z): 185.2 [M+H]<+>.

Faza 3: Sinteza 2-Metilheks-5-in-2-ola [1.14c]

[0234] Rastvor 1.14b (1.61 g, 8.73 mmol) u metanolu (50 mL) se tretira sa kalijum karbonatom (3.62 g, 26.2 mmol). Reakcija se meša 1 sat na ambijentalnoj temperaturi. Reakcija se razblaži sa DCM-om (100 mL), filtrira, i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti fleš hromatografijom preko hromatografije sa kolonom sa silika gelom, heptanom/EtOAc 0-60%, kako bi se dobio proizvod (0.64 g, 53 % prinos). LCMS (m/z): 113.1 [M+H]<+>.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 2.31 (td, J=7.75, 2.69 Hz, 1 H) 1.97 (t, J=2.67 Hz, 1 H) 1.70 - 1.79 (m, 2 H) 1.24 (s, 6 H).

Faza 4: Sinteza 2-Metil-8-(trimetilsilil)octa-5,7-diin-2-ola [1.14d]

[0235] Rastvoru 1.14c (0.502 g, 4.48 mmol) u piperidinu (3.8 mL) na 0 °C se dodaje (bromoetinil)trimetilsilan (0.872 g, 4.92 mmol) i Cul (0.085 g, 0.448 mmol). Rastvor se meša na ambijentalnoj temperaturi 2.5 sata. Reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog NH4Cl rastvora a zatim se ekstrahuje sa EtOAc. Kombinovani organski slojevi se pravilno isperu sa vodom i fiziološkim rastvorom, osuše preko natrijum sulfata, i koncentruju. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/heptanom 0 do 50%) kako bi se dobio proizvod 395 mg (42.4 % prinos). LCMS (m/z): 209.2 [M+H]<+>.

Faze 5: Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-(5-hidroksi-5-metilheks-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.14]

[0236]

[0237] Jedinjenje 1.14 se sintetizuje od 1.14d nakon procesa iz primera 1.1 postupak B.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ ppm 6.45 (s, 1 H) 3.06 (s, 3 H) 2.73 - 2.88 (m, 1 H) 2.52 - 2.72 (m, 4 H) 2.09 - 2.23 (m, 1 H) 1.74 - 1.85 (m, 2 H) 1.62 (s, 3 H) 1.23 (s, 6 H). LCMS (m/z): 373.3 [M+H]<+>.

1.15. Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(metoksimetil)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.15]

[0238]

Faza 1: Sinteza Metil 3-oksociklobutankarbosilata [1.15a]

[0239] Rastvoru oksalil hlorida (5.25 mL, 60.0 mmol) u DCM-u (200 ml) na -78 °C se dodaje DMSO (7.10 mL, 100 mmol). Nakon 30 minuta, rastvor metil 3-hidroksiciklobutankarbosilata (6.51 g, 50 mmol) u metilen hloridu (50 mL) se dodaje. Mešavina se meša 30 minuta na -78 °C a zatim se dodaje TEA (27.9 mL, 200 mmol). Mešavina se ostavi da se zagreje do sobne temperature tokom 2 sata. Reakcionoj mešavini se zatim dodaje voda i slojevi se odvoje. Organska faza se opere vodom, osuši preko Na2SO4i koncentruje kako bi se dobio proizvod (kvantitativni prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 3.14 - 3.32 (m, 3 H) 3.32 - 3.46 (m, 2 H) 3.73 (s, 3 H)

Faza 2: Sinteza Metil 3-(metoksimetilen)ciklobutankarbosilata [1.15b]

[0240] Mešavina metoksimetil)trifenil-fosfin bromida (16.02 g, 46.8 mmol) i THF (100 mL) se stavi u ledeno/vodeno kupatilo i doda se kalijum tert-butoksid (5.25 g, 46.8 mmol). Mešavina se zatim meša 15 minuta na 0 °C i 90 minuta na rt. Mešavina se ohladi do 0 °C i metil 3-oksociklobutankarbosilat (3 g, 23.41 mmol) se dodaje kao rastvor u THF-u (5mL). Dobijena mešavina se meša na rt 3 sata, zatim još tri sata na 70 °C. Mešavina se razblaži sa EtOAc i opere vodom. Organski sloj se odvoji i osuši preko Na2SO4, i koncentruje. Sirovi proizvod se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, (EtOAc/heptanom, 0 do 80%) kako bi se dobio proizvod 1.2 g (32.8 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 2.76 - 2.91 (m, 2 H) 2.91 - 3.01 (m, 2 H) 3.07 - 3.24 (m, 1 H) 3.47 - 3.58 (m, 3 H) 3.63 - 3.74 (m, 4 H) 5.80(quin, J=2.29 Hz, 1 H)

Faza 3: Sinteza Metil 3-formilciklobutankarbosilata [1.15c]

[0241] Rastvoru metil 3-(metoksimetilen)ciklobutankarbosilata (750 mg, 4.80 mmol) u DCM-u (30 mL) dodaju se TFA (0.740 mL, 9.60 mmol) i voda (2.2 mL). Dobijena mešavina se meša na rt 3 sata. Faze su odvojene i vodeni sloj se ekstrahuje sa DCM. Organski slojevi se kombinuju i koncentruju. Sirovi proizvod se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/heptanom 5 do 50%) kako bi se dobio proizvod 640 mg (94 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 2.28 - 2.66 (m, 4 H) 2.95 - 3.38 (m, 2 H) 3.57 -3.81 (m, 3 H) 9.49 - 10.11 (m, 1 H)

Faza 4: Sinteza Metil 3-etinilciklobutankarbosilata [1.15d]

[0242] Rastvoru metil 3-formilciklobutankarbosilata (640 mg, 4.50 mmol) u MeOH (14 mL) na 0 °C se dodaju dimetil (1-diazo-2-oksopropil)fosfonat (1.107 mL, 7.20 mmol) i kalijum karbonat (1244 mg, 9.00 mmol). Mešavina se meša na 0°C 1 h a zatim na rt 3 sata. Mešavina se razblaži sa EtOAc, opere vodom i fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/heptanom) da bi se dobio proizvod 350 mg (56.3 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 2.07 - 2.26 (m, 1 H) 2.30 - 2.67 (m, 4 H) 2.82 - 3.06 (m, 1 H) 3.06 - 3.35 (m, 1 H) 3.63 - 3.71 (m, 3 H)

Faza 5: Sinteza (3-etinilciklobutil)metanola [1.15e]

[0243] Rastvoru metil 3-etinilciklobutankarbosilata (377 mg, 2.73 mmol) u THF-u (20 mL) na 0 °C se dodaje LiAlH4(2.73 mL, 2.73 mmol) i mešavina se meša na 0 °C 2 sata. Reakcija se zatim ugasi dodavanjem vode (0.45 mL) i NaOH rastvora (0.115 mL, 5.0 M u vodi, 0.573 mmol). Nakon mešanja od 5 minuta, mešavina se tretira sa Na2SO4, zatim se filtrira kroz Celite. Filtrat se koncentruje da bi se dobio proizvod (290 mg, 96 % prinos). Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja.

Faza 6: Sinteza 1-etinil-3-(metoksimetil)ciklobutana [1.15f]

[0244] Rastvor (3-etinilciklobutil)metanola (200 mg, 1.816 mmol) i Mel (0.227 mL, 3.63 mmol) uTHF-u (4mL) se u kapima dodaje suspenziji NaH (116 mg, 2.91 mmol) u THF-u (5 mL) na 0 °C. Nakon mešanja na rt 3 sata, reakcija se ugasi dodavanjem vode (0.1 mL). Mešavina se zatim osuši preko Na2SO4i koncentruje. Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.87 - 1.96 (m, 1 H) 2.01 - 2.30 (m, 2 H) 2.33 - 2.54 (m, 2 H) 2.82 - 3.11 (m, 1 H) 3.24 - 3.44 (m, 5 H)

Faza 7: Sinteza (3-(metoksimetil)ciklobutil)buta-1,3-diin-1-il)trimetilsilana [1.15g]

[0245] Rastvoru 1-etinil-3-(metoksimetil)ciklobutana (226 mg, 1.8 mmol) u THF-u (0.3 mL) na 0 °C se dodaje Cul (34.7 mg, 0.18 mmol), piperidin (2 mL) i (jodoetinil)trimetilsilan (0.307 mL, 2.0 mmol).

Dobijena mešavina se meša na 0 °C 30 minuta a zatim na rt 3 sata. Mešavini se zatim dodaje zasićeni vodeni NH4Cl rastvor i TBME. Organska faza se opere vodom i fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/Heptanom, 0 do 10%) kako bi se dobio proizvod 215 mg (53.6 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 0.18 (s, 9H)1.91 (d, J=9.39 Hz, 2 H) 2.01 - 2.30 (m, 2 H) 2.30 - 2.54 (m, 2 H) 3.31 (br. s., 5 H)

Faza 8: Sinteza 1-(buta-1,3-diin-1-il)-3-(metoksimetil)ciklobutana [1.15h]

[0246] Rastvoru ((3-(metoksimetil)ciklobutil)buta-1,3-diin-1-il)trimetilsilana (215 mg, 0.976 mmol) u THF-u/MeOH (4.5 mL, 2/1) se dodaje NaOH (5.0 M u vodi, 0.585 mL, 2.93 mmol) i dobijena mešavina se meša na rt 2 sata. Mešavina se razblaži sa DCM, osuši preko Na2SO4i koncentruje kako bi se dobio proizvod 145 mg (100 % prinos). Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja.

Faza 9: Sinteza (R)-benzil 4-(5-((3-(metoksimetil)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [1.15i]

[0247]

[0248] Rastvoru 1-(buta-1,3-diin-1-il)-3-(metoksimetil)ciklobutana (142 mg, 0.957 mmol) i (R,E)-benzil 5-(hidroksiimino)-2-metil-2-(metilsulfonil)pentanoata (200 mg, 0.638 mmol) u DCM-u (5 mL) se dodaje NaClO2(0.5 M u vodi, 2.57 mL, 1.276 mmol) i mešavina se meša na rt 3 sata. Mešavina se zatim razblaži sa DCM-om, opere vodom, osuši preko Na2SO4i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti

hromatografijom u koloni sa silika gelom (EtOAc/heptanom, 10 do 80%) kako bi se dobio proizvod 81 mg (27.6 % prinos). LC-MS (m/z): 460.3 [M+H]<+>.

Faza 10: Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(metoksimetil)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.15-1 i 1.15-2]

[0249]

[0250] Rastvoru (R)-benzil 4-(5-((3-(metoksimetil)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata (80 mg, 0.174 mmol) u THF-u/MeOH (2.0 mL, 1/1) se dodaju NH2OH (50% u vodi, 0.460 mL) i NaOH (27.9 mg, 0.696 mmol). Dobijeni rastvor se meša na 25 °C 1 sat a zatim se razblaži sa DMSO-om (3.0 mL). Mešavina se stavi u ledeno kupatilo i neutrališe sa 5.0 N HCI vodenim rastvorom. Rastvarač se zatim ukloni i preostali materijal se prečisti sa HPLC-om na obrnutim fazama da bi se dobio proizvod u obliku dva odvojena izomera, 1.15-1 (5.0 mg, 7.10 % prinos) i 1.15-2 (2 mg, 2.84 % prinos).

1.15-1:<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.53 - 1.64 (m, 3 H) 1.98 - 2.05 (m, 1 H) 2.09 - 2.24 (m, 1 H) 2.38 - 2.49 (m, 3 H) 2.49 - 2.66 (m, 5 H) 2.69 -2.85 (m, 3 H) 2.95 - 3.03 (m, 3 H) 3.29 (s, 3 H) 3.34 (d, J=5.92 Hz, 2 H) 6.35 - 6.49 (m, 1 H). LCMS (m/z): 385.2 [M+H]<+>.

1.15-2:<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 1.59 (d, J=6.50 Hz, 3 H) 2.08 - 2.36 (m, 4 H) 2.60 - 2.85 (m, 6 H) 2.92 -3.02 (m, 4 H) 3.27 - 3.35 (m, 3 H), 3.40 (d, J=6.70 Hz, 2 H) 6.28 - 6.51 (m, 1 H). LCMS (m/z): 385.2 [M+H]<+>.

1.16. Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(2-hidroksipropan-2-il)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.16]

[0251]

Faza 1. Sinteza 2-(3-(hidroksimetil)ciklobutil)propan-2-ola [1.16a]

[0252] Rastvoru metil 3-(hidroksimetil)ciklobutan-1-karbosilata (1.5 g, 10.4 mmol) na 0 °C u THF-u (50 mL) se dodaje metil magnezijum bromid (27.7 mL, 1.5 M rastvor, 41.6 mmol) a dobijena mešavina se meša na rt za 1h. Reakciona mešavina se stavi u ledeno kupatilo i ugasi se dodavanjem zasićenog vodenog NH4Cl rastvor i EtOAc. Faze su odvojene i vodeni sloj se ekstrahuje sa EtOAc. Organski slojevi se kombinuju, osuše preko Na2SO4i koncentruju. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom, 20% to 100%, kako bi se dobio proizvod 1.16 g (77% prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 3.69 (d, J = 7.3 Hz, 1H, 1 izomer), 3.56 (d, J = 5.8 Hz, 1H, 1 izomer), 2.45 - 2.17 (m, 2H), 2.12 - 1.92 (m, 2H), 1.77 - 1.65 (m, 2H), 1.13 (s, 3H), 1.10 (s, 3H).

Faza 2. Sinteza 3-(2-hidroksipropan-2-il)ciklobutan-1-karbaaldehida [1.16b]

[0253] Rastvoru oksalil hlorida (0.84 mL, 9.6 mmol) u DCM-u (30 mL) na -78 °C se dodaje DMSO (1.36 mL, 19.1 mmol). Nakon mešanja u trajanju od 10 minuta, rastvor 1.16a (1.15 g, 7.97 mmol) u DCM-u (10 mL) se dodaje i dobijeni rastvor se meša na -78 °C 20 minuta. Et3N (4.45 mL, 31.9 mmol) se zatim dodaje i mešavina se meša na -78 °C 10 minuta zatim se polako zagreva do 0 °C. Mešavini se zatim dodaje zasićeni vodeni NH4Cl rastvor. Faza se odvoji i vodeni sloj se ekstrahuje sa DCM-om. Kombinovani organski slojevi se operu fiziološkim rastvorom, osuše preko MgSO4i koncentruju. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 0 do 50% kako bi se dobio proizvod 525 mg (46% prinos) kao mešavine cis/trans izomera.<1>H NMR (400 MHz, Hloroform-d) 9.84 (d, J = 1.7 Hz, 1H, 1 izomer), 9.66 (s, 1H, 1 izomer), 3.04 - 2.87 (m, 1H), 2.42 - 2.31 (m, 1H), 2.31 - 1.98 (m, 4H), 1.12 (d, J = 7.5 Hz, 6H).

Faza 3. Sinteza 2-(3-etinilciklobutil)propan-2-ola [1.16c]

[0254] Rastvoru 1.16b (168 mg, 1.18 mmol) u MeOH (8 mL) na 0 °C se pravilno dodaju Ohira Bestmann reagens (340 mg, 1.77 mmol) i kalijum karbonat (327 mg, 2.36 mmol). Reakciona mešavina se zatim meša na rt 2 sata. Reakcionoj mešavini se zatim dodaju voda i Et2O. Faze su odvojene i vodeni sloj se dva puta ekstrahuje sa Et2O. Organski slojevi se operu sa fiziološkim rastvorom, osuše preko Na2SO4, filtriraju i koncentruju. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 0 do 20% kako bi se dobio proizvod 138 mg (85% prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 2.93 - 2.85 (m, 0.5 H), 2.83 - 2.73 (m, 0.5 H), 2.67 - 2.53 (m, 0.5 H), 2.33 - 2.20 (m, 2.5 H), 2.16 (d, J = 2.4 Hz, 0.5H), 2.13 (d, J = 2.3 Hz, 0.5 H), 2.08 - 2.00 (m, 2H), 1.12 (s, 3H), 1.10 (s, 3H).

Faza 4. Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(2-hidroksipropan-2-il)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [1.16]

[0256] Jedinjenje 1.16 se sintetizuje od 1.16c procesom iz primera 1.1 postupak B.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10.95 (s, 1H), 6.74 (s, 1H), 3.11 -3.00 (m, 1H), 3.05 (s, 3H), 2.77 - 2.67 (m, 1H), 2.51 - 2.38 (m, 2H), 2.24 - 1.95 (m, 6H), 1.50 (s, 3H), 0.96 (s, 6H). LCMS (m/z): 399.2 [M+H]<+>.

II.1 Sinteza N-hidroksi-4-(5-((4-(hidroksimetil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.1]

[0257]

Faza 1. Sinteza buta-1,3-diin-1-iltrimetilsilana [2.1a]

[0258] Rastvor ohlađenom u ledenom kupatilu 1,4-bis(trimetilsilil)buta-1,3-diina (12.5 g, 64.3 mmol) u dietil etru (400 mL) u inertnoj atmosferi se kaniliše kompleksom metillitijumlitijum bromida (1.5 M u etru, 100 mL, 150 mmol). Rastvor se meša 3.5 sata na ambijentalnoj temperaturi. Rastvor se ohladi u ledenom kupatilu i ugasi se dodavanjem metanola u kapima (6.06 mL, 150 mmol). Mešavina se pravilno opere zasićenim vodenim NH4Cl rastvorom i fiziološkim rastvorom, osuši preko magnezijum sulfata, filtrira, i delimično koncentruje kako bi se dobio proizvod 2.1a (26 g otprilike 23 mas.% rastvor u etru.)<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 2.10 (s, 1 H), 0.20 (s, 9 H).

Faza 2. Sinteza Etil 4-(5-etinilizoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [2.1b]

[0259] Rastvoru 1.1b (4.3 g, 15 mmol) u MeOH (4 mL) i DCM-u (12 mL) se dodaje rastvor sirovog etra 2.1a (12 mL, 17 mmol). Trietilamin (4.2 ml, 30 mmol) se zatim dodaje u kapima u trajanju od 30 minuta, i mešavina se meša na ambijentalnoj temperaturi 2 sata. Reakciona mešavina se razblaži vodom (30 mL) i ekstrahuje sa dietil etrom. Kombinovani ekstrakti se operu sa fiziološkim rastvorom, osuše preko Na2SO4i koncentruju. Sirovi materijal se ostavi da odstoji na ambijentalnoj temperaturi preko noći, dopuštajući na taj način TMS grupi da se cepa. Ostatak se zatim prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, heptanom/EtOAc 20-70%, kako bi se dobio proizvod 2.1b (1.8 g, 41%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 6.39 (s, 1 H) 4.28 (q, J=7.16 Hz, 2 H) 3.61 (s, 1 H) 3.06 (s, 3 H) 2.81 - 2.94 (m, 1 H) 2.66 - 2.78 (m, 1 H) 2.60 (ddd, J=13.52, 11.30, 5.26 Hz, 1 H) 2.33 (ddd, J=13.52, 11.40, 5.16 Hz, 1 H) 1.69 (s, 3 H) 1.33 (t, J=7.14 Hz, 3 H). LCMS (m/z): 300.0 [M+H]<+>.

Faza 3. Sinteza Etil 4-(5-(bromoetinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [2.1c]

[0260]

[0261] Bromin (0.114 mL, 2.21 mmol) se u kapima dodaje 3.0 M vodenom natrijum hidroksidu (1.67 mL, 5.01 mmol) koji je ohlađen u ledenom kupatilu. Prethodno ohlađeni rastvor 2.1b (600 mg, 2.00 mmol) u THF-u (0.8 mL) se u kapima dodaje tokom 5 minuta. Dvofazna mešavina se seko meša 30 minuta na 0 °C. Reakcija se ugasi dodavanjem zasićenog vodenog amonijum hlorida i ekstrahuje sa dietil etrom.

Kombinovani ekstrakti se operu sa fiziološkim rastvorom, osuše preko natrijum sulfat, filtriraju, i koncentruju. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 10-50%, kako bi se dobio proizvod 575 mg (76 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): 6.33 (s, 1 H) 4.28 (q, J=7.14 Hz, 2 H) 3.06 (s, 3 H) 2.79 - 2.94 (m, 1 H) 2.65 - 2.78 (m, 1 H) 2.59 (ddd, J=13.53, 11.24, 5.26 Hz, 1 H) 2.33 (ddd, J=13.55, 11.37, 5.16 Hz, 1 H) 1.69 (s, 3 H) 1.33 (t, J=7.12 Hz, 3 H). LCMS (m/z): 377.9/379.9 [M+H]<+>.

Faza 4. Sinteza Etil 4-(5-((4-(hidroksimetil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata

[2.1d]

[0263] DEgasiranoj mešavini 2.1c (120 mg, 0.317 mmol) i (4-(hidroksimetil)fenil)boronične kiseline (72.3 mg, 0.476 mmol) u DMF-u (1.5 mL) i 2.0M vodenog natrijum karbonata (0.555 mL, 1.11 mmol) se dodaje PdCl2(dppf)•CH2Cl2adukt (25.9 mg, 0.032 mmol). Reakciona mešavina se zagreva na 110 °C u mikrotalasnoj pećnici 15 minuta. Reakciona mešavina se razblaži sa vodom i ekstrahuje sa EtOAc.

Kombinovani ekstrakti se osuše preko natrijum sulfata, filtriraju, i koncentruju. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, MeOH/DCM 0-8%, da bi se dobio 2.1d (40 mg, 31 % prinos). LCMS (m/z): 406.1 [M+H]<+>.

Faza 5. Sinteza N-hidroksi-4-(5-((4-(hidroksimetil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.1]

[0264]

[0265] Sprašeni natrijum hidroksid (19.7 mg, 0.493 mmol) se dodaje mešavini 2.1d (40 mg, 0.099 mmol) i hidroksilamina (0.151 mL, 2.47 mmol) u 1:1 THF:MeOH (1 mL). Reakcija se meša na ambijentalnoj temperaturi 15 minuta. Isparenja se uklone pod smanjenim pritiskom. Sirovi materijal se prečisti HPLC-on na obrnutim fazama da bi se dobio proizvod 2.1 (9 mg, 20 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): 7.54 - 7.60 (m, 2 H), 7.41 - 7.46 (m, 2 H), 6.64 - 6.67 (m, 1 H), 4.63 - 4.67 (m, 2 H), 3.08 (s, 3 H), 2.81 - 2.92 (m, 1 H), 2.61 - 2.76 (m, 2 H), 2.14 - 2.28 (m, 1 H), 1.65 (s, 3 H). LCMS (m/z): 393.3 [M+H]<+>.

II.2 Sinteza N-hidroksi-4-(5-((4-(2-hidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.2]

[0266]

[0267] Jedinjenje 2.2 se pripremi nakon procesa iz primera 2.1.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): 7.48 - 7.53 (m, 2 H) 7.30 - 7.35 (m, 2 H) 6.63 - 6.65 (m, 1 H) 3.75 - 3.83 (m, 2 H) 3.05 - 3.09 (s, 3 H) 2.78 - 2.93 (m, 3 H) 2.59 - 2.76 (m, 2 H) 2.13 - 2.27 (m, 1 H) 1.62 - 1.68 (s, 3 H). LCMS (m/z): 407.3 [M+H]<+>.

II.3 Sinteza N-hidroksi-4-(5-((4-(2-hidroksi-1-metoksietil)fenil)etinil) izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.3]

[0268]

[0269] Jedinjenje 2.3 se pripremi nakon procesa iz primera 2.1.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD):7.56 - 7.62 (m, 2 H) 7.39 - 7.45 (m, 2 H) 6.65 - 6.68 (m, 1 H) 4.27 - 4.36 (m, 1 H) 3.52 - 3.71 (m, 2 H) 3.04 - 3.10 (s, 3 H) 2.79 - 2.93 (m, 1 H) 2.60 - 2.76 (m, 2 H) 2.14 - 2.26 (m, 1 H) 1.61 - 1.68 (s, 3 H). LCMS (m/z): 437.3 [M+H]<+>.

II.4 Sinteza N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(feniletinil)izoksazol-3-il)butanamida [2.4]

[0271] Jedinjenje 2.4 se pripremi nakon procesa iz primera 2.1.1H NMR (400 MHz, CD3OD): 7.54 - 7.61 (m, 2 H) 7.40 - 7.49 (m, 3 H) 6.64 - 6.68 (m, 1 H) 3.07 (s, 3 H) 2.79 - 2.91 (m, 1 H) 2.60 - 2.76 (m, 2 H) 2.13 - 2.26 (m, 1 H) 1.64 (s, 3 H). LCMS (m/z): 363.1 [M+H]<+>.

II.5 Sinteza N-hidroksi-4-(5-((4-((R)-2-hidroksipropil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.5]

[0272]

[0273] Jedinjenje 2.5 se pripremi nakon procesa iz primera 2.1.<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): 7.48 - 7.53 (m, 2 H) 7.27 - 7.33 (m, 2 H) 6.62 - 6.64 (m, 1 H) 3.92 - 4.03 (m, 1 H) 3.05 - 3.10 (s, 3 H) 2.59 - 2.91 (m, 5 H) 2.14 - 2.26 (m, 1 H) 1.60 - 1.68 (s, 3 H) 1.12 - 1.22 (m, 3 H). LCMS (m/z): 421.0 [M+H]<+>.

II.6 Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-((4-((S)-2-hidroksi-1-metoksietil)fenil)etinil) -izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.6]

Faza 1. Sinteza benzil (R)-4-(5-etinilizoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [2.6a]

[0274] Jedinjenje 2.6a se sintetizuje od 1.2f i 2.1a nakon procesa iz primera 1.1 faza 2-3. LCMS (m/z): 362.0 [M+H]<+>.

Faza 2. Sinteza (R)-N-hidroksi-4-(5-((4-((S)-2-hidroksi-1-metoksietil)fenil)etinil)-izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.6]

[0275]

[0276] Jedinjenje 2.6 se pripremi od 2.6a nakon procesa iz primera 2.1 faza 3-4 i primera 1.1 faza 4-6.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 10.15 (d, J=0.88 Hz, 1 H) 8.40 (d, J=1.47 Hz, 1 H) 6.82 (d, J=8.22 Hz, 2 H) 6.59 (d, J=8.17 Hz, 2 H) 6.15 (s, 1 H) 4.04 (s, 1 H) 3.44 (d, J=1.71 Hz, 1 H) 2.68 - 2.79 (m, 1 H) 2.58 - 2.67 (m, 1 H) 2.39 (s, 3 H) 2.25 (s, 3 H) 1.90 - 2.03 (m, 1 H) 1.70 - 1.82 (m, 1 H) 1.17 - 1.31 (m, 1 H) 0.71 (s, 3 H). LCMS (m/z): 437.0 [M+H]<+>.

11.7 Sinteza (R)-4-(5-((4-((S)-1,2-dihidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.7]

[0277]

[0278] Jedinjenje 2.7 se pripremi nakon procesa iz primera 2.6.<1>H NMR (500 MHz, CD3OD): 7.57 (d, J=8.20 Hz, 2 H) 7.47 (d, J=8.20 Hz, 2 H) 6.67 (s, 1 H) 4.73 (d, J=7.25 Hz, 1 H) 4.61 (s, 1 H) 3.57 - 3.68 (m, 1 H) 3.07 (s, 3 H) 2.84 (m, 1 H) 2.58 - 2.75 (m, 2 H) 2.13 - 2.26 (m, 1 H) 1.64 (s, 3 H). LCMS (m/z): 423.2 [M+H]<+>.

II.8 Sinteza (R)-4-(5-((4-((R)-1,2-dihidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [2.8]

[0280] Jedinjenje 2.8 se pripremi nakon procesa iz primera 2.6.<1>H NMR 400 MHz, CD3OD): 7.55 - 7.64 (m, 2 H) 7.49 (d, J=8.17 Hz, 2 H) 6.68 (s, 1 H) 4.75 (dd, J=6.68, 5.06 Hz, 1 H) 3.58 - 3.73 (m, 2 H) 3.10 (s, 3 H) 2.82 - 2.95 (m, 1 H) 2.61 - 2.79 (m, 2 H) 2.15 - 2.28 (m, 1 H) 1.67 (s, 3 H). LCMS (m/z): 423.2 [M+H]<+>.

III.1 Sinteza (2S,3R)-2-(((5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamida [3.1]

[0281]

Faza 1. Sinteza etil 5-(tributilstanil)izoksazol-3-karbosilata [3.1a]

[0282] Tributil(etinil)stanan (4 g, 12.7 mmol, 1.0 ekvivalent) i etil (E)-2-hloro-2-(hidroksiimino)acetat (1.92 g, 12.7 mmol, 1.0 ekvivalent) se rastvore u dietil etru (40 mL). TEA (6.41 g, 63.5 mmol, 5.0 ekvivalent) se u kapima dodaje i reakciona mešavina se meša na sobnoj temperaturi 4 sata. Reakcija se ugasi sa vodom i ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko natrijum sulfat i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (10-15 % EtOAc u heksanu) kako bi se dobio proizvod (2.5 g, 45.7 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 6.82 (s, 1H), 4.46 (q, J = 7.1 Hz, 2H), 1.62 (d, J = 7.0 Hz, 2H), 1.58 - 1.53 (m, 2H), 1.44 (t, J = 7.1 Hz, 3H), 1.34 (ddd, J = 26.0, 16.7, 9.4 Hz, 8H), 1.26 - 1.14 (m, 6H), 0.92 (t, J = 7.3 Hz, 9H).

Faza 2. Sinteza etil 5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-karbosilata [3.1b]

[0283] (Jodoetinil)ciklopropan (8 g, 0.041 mmol, 1.2 ekvivalent) i 3.1 (15 g, 34.0 mmol, 1.0 ekvivalent) se rastvore u 1, 4-dioksanu (80 mL). Reakciona mešavina se degasira 10 minuta. PdCl2(pph3)2(0.48 g, 0.6 mmol, 0.02 ekvivalent) se dodaje i reakciona mešavina se meša na 100 °C 2 sata. Reakciona mešavina se ugasi sa vodom i ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko natrijum sulfat i koncentruje. Sirovi ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (10-25 % EtOAc /Heksanom) kako bi se dobio proizvod (4.02 g, 50 % prinos). LCMS (m/z): 206.1 [M+H]<+>.

Faza 3. Sinteza (5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-il) metanola [3.1c]

[0284] Etil 5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-karbosilat (4 g, 19.0 mmol, 1.0 ekvivalent) se rastvori u THF-u (40 mL) i ohladi do 0°C. Natrijum borohidrid (1.52 g, 39.0 mmol, 2.0 ekvivalent) se dodaje u delovima. Metanol (4 mL) se zatim dodaje i reakciona mešavina se meša na sobnoj temperaturi 4 sata. Reakciona mešavina se ugasi sa vodom i ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko natrijum sulfata i koncentruje. Sirovi ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (30-40 % EtOAc/Heksane) kako bi se dobio proizvod (1.72 g, 65 % prinos). LCMS (m/z): 163.8 [M+H]<+>.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.84 - 0.88 (m, 2 H) 0.97 - 1.02 (m, 2 H) 1.69 (m, 1 H) 5.52 (t, J=5.95 Hz, 1 H) 6.67 (s, 1 H).

Faza 4. Sinteza 5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-karbaaldehida [3.1d]

[0285] (5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-il) metanol (1.72 g, 10.0 mmol, 1.0 ekvivalent) se rastvori u dihlorometanu (50 mL) i ohladi do 0 °C. Dess-Martin periodinan (6.71 g, 15.0 mmol, 1.5 ekvivalent) se dodaje u delovima i reakciona mešavina se meša na sobnoj temperaturi 5 sati. Reakciona mešavina se ugasi zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata: rastvor natrijum tiosulfat (1:1) i ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko natrijum sulfata i koncentruje. Sirovi ostatak se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom (10-12 % EtOAc/heksanom) kako bi se dobio proizvod (1.2 g, 68 % prinos). LCMS (m/z): 162.1 [M+H]<+>.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.89 - 0.92 (m, 2 H) 1.01 - 1.05 (m, 2 H) 1.69 - 1.78 (m, 1 H) 7.15 (s, 1 H) 10.07 (s, 1 H).

Faza 5. Sinteza (2S,3R)-metil 2-((tert-butoksikarbonil)amino)-3-hidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanoata [3.1e]

[0286]

[0287] Rastvoru diizopropilamina (16.97 mL, 119 mmol) u THF-u (60 mL), polako se dodajebutillitijum (74.4 mL, 119 mmol). Reakcija se meša na -78 °C 1 sat, i za to vreme se dodaje rastvor (S)-metil 2-((tertbutokskarbonil)amino)propanoata (11 g, 54.1 mmol) u 40 mL THF-a. Reakcija se ostavi da se meša dodatna dva sata, a za to vreme dodaje se 5-metilizoksazol-3-karbaaldehid (7.82 g, 70.4 mmol) u 10 mL THF-a. Reakcija se ostavi da se meša na-78 °C dodatna dva sata a zatim se zagreva do -40°C. Reakcija se ugasi zasićenim vodenim NH4Cl rastvorom i zatim se ostavi da se zagreje do sobne temperature.

Mešavina se ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko magnezijum sulfat i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom sa kolonom sa silika gelom, (EtOAc/heptanom, 0-30%) da bi se dobio (±)-3.1e (5.3 g, 31 % prinos) i (±)-3.1.e' (5.4 g, 17.18 mmol, 31.7 % prinos). Manje polarna frakciju predstavljaju željeni dijastereomeri (±)-3.1e.

[0288] (±)-3.1e:<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) 6.03-6.14 (m, 1H), 6.00 (s, 1H), 5.78-5.89 (m, 1H), 5.31 (d, J=9.5 Hz, 1H), 3.85 (s, 3H), 2.40 (d, J=0.6 Hz, 3H), 1.70 (s, 3H), 1.43 (s, 9H). LCMS (m/z): 315.3 [M+H]<+>.

[0289] Dijastereomer (±)-3.1e se odvoji hiralnom SFC da bi se desila dva enantijomera: Izomer 1: tR 1.45 minuta i izomer 2: tR 2.76 minuta. Izomer 2 je poželjni enantiomer 3.1e.

[0290] Uslov SFC za razdvajanje:

Hiralna AD kolona; brzina protoka 100ml/min; CO2/EtOH=90/10; 293bar.

Faza 6. Sinteza HCl soli (2S,3R)-metil 2-amino-3-hidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanoata [3.1f]

[0291]

[0292] Rastvor 3.1e (2.1 g, 6.68 mmol) i HCl u MeOH (66.8 ml, 66.8 mmol) se meša na sobnoj temperaturi 24 sata. Reakcija se koncentruje in vacuo da bi se dobio 3.1f u obliku HCl soli (1.5 g, 5.74 mmol, 86 % prinos).<1>H NMR (DMSO-d6) 8.72 (br. s., 3H), 7.05 (d, J=5.4 Hz, 1H), 6.21 (s, 1H), 5.00 (d, J=5.0 Hz, 1H), 3.62-3.80 (m, 3H), 2.39-2.43 (m, 3H), 1.34-1.57 (m, 3H). LCMS (m/z): 216.3 [M+H]<+>.

Faza 7. Sinteza (2S,3R)-metil 2-(((5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-3-hidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanoata [3.1g]

[0294] Trietilamin (0.280 ml, 2.007 mmol) se dodaje rastvoru 3.1d (420 mg, 2.007 mmol) i 3.1f (528 mg, 2.107 mmol) u DCE. Nakon 10 minuta, AcOH (0.230 ml, 4.01 mmol) se zatim dodaje i reakcija se meša na rt 18 sati. Natrijum triacetoksiborohidrid (1.2 g, 5.66 mmol) se zatim dodaje i mešavina se meša 3 sata. Reakcija se ugasi dodavanjem vode i zasićenog vodenog NaHCO3rastvora. Mešavina se ekstrahuje sa DCM-om. Organski sloj se osuši preko Na2SO4i koncentruje. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom, 0 do 100% kako bi se dobio proizvod 436 mg (prinos 60%). LCMS (m/z): 360.4 [M+H]<+>.

Faza 8. Sinteza (2S,3R)-2-(((5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamida [3.1]

[0295]

[0296] Rastvor hidroksilamina (50% u vodi, 5662 mg, 86 mmol) i natrijum hidroksid (110 mg, 2.75 mmol) se dodaju rastvoru 3.1 g (880 mg, 1.7 mmol) u MeOH i dobijeni rastvor se meša na rt 3 sata. Mešavina se zatim koncentruje a ostatak se prečisti HPLC-om na obrnutim fazama (10-50% MeCN-Voda, 3.75mM pufer amonijum acetata) kako bi se dobio proizvod 177 mg (prinos 27%).1H NMR (400 MHz, CDCl3): 0.82 - 1.05 (m, 4 H), 1.33 (s, 3 H), 1.47-1.51 (m, 1 H), 2.39 (s, 3 H) 3.68 - 4.03 (m, 2 H), 5.10 (s, 1 H) 6.10 (s, 1 H) 6.24 (s, 1 H). LCMS (m/z): 361.3 [M+H]<+>.

III.2. Sinteza (2S,3R)-2-(((5-(ciklobutiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamida [3.2]

[0298] Jedinjenje 3.2 se sintetizuje procesom iz primera 3.1.<1>H NMR (500 MHz, CDCl3): 1.41 (s, 3H), 1.86 - 2.08 (m, 2 H), 2.16 - 2.43 (m, 5 H), 2.46 (s, 3 H), 3.28-3.32 (m, 1 H), 3.83 (m, 1 H), 4.09 (m, 1 H), 5.06 -5.31 (m, 1 H), 6.03 - 6.19 (m, 2 H) 6.28 (s, 1 H). LCMS (m/z): 375.2 [M+H]<+>.

III.3 Sinteza (2S,3R)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)-2-(((5-(feniletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)propanamida [3.3]

[0299]

[0300] Jedinjenje 3.3 se sintetizuje procesom iz primera 3.1.<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6): 1.14 (s, 3 H), 2.38 (s, 3 H), 3.70-3.80 (m, 2 H), 4.76-4.77 (m, 1 H), 5.91 - 6.02 (m, 1 H) 6.14 (s, 1 H), 6.97 (s, 1 H), 7.39 -7.57 (m, 3 H), 7.63 - 7.76 (m, 2 H), 8.68 - 8.88 (m, 1 H). LCMS (m/z): 397.3 [M+H]<+>.

III.4. Sinteza N,3-dihidroksi-3-(5-(hidroksimetil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(((5-(feniletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)propanamida] [3.4]

[0301]

[0302] Jedinjenje 3.4 se sintetizuje procesom iz primera 3.1.<1>H NMR (METANOL-d4) d: 7.58-7.65 (m, 2H), 7.42-7.53 (m, 3H), 6.77 (s, 1H), 6.39 (s, 1H), 4.96 (s, 1H), 4.67 (s, 2H), 3.90-3.95 (m, 1H), 3.81-3.88 (m, 1H), 1.36 (s, 3H). LCMS (m/z): 413.2 [M+H]<+>.

III.5. Sinteza (2S,3R)-N,3-dihidroksi-2-(((5-(6-metoksiheks-1-in-1-il)izoksazol-3-il)metil)amino)-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamida [3.5]

[0303]

[0304] Jedinjenje 3.5 se sintetizuje procesom iz primera 3.1.<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 10.38 (s, 1H), 8.76 (s, 1H), 6.72 (s, 1H), 6.12 (s, 1H), 5.94 (s, 1H), 4.75 (s, 1H), 3.68 (s, 2H), 3.36 (s, 2H), 3.24 (s, 3H), 2.56 (s, 2H), 2.37 (s, 3H), 1.62 (s, 4H), 1.14 (s, 3H). LCMS (m/z): 407.6 [M+H]<+>.

III.6. Sinteza 2-(((5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-il) metil) amino)-3-(5-ciklopropilizoksazol-3-il)-N, 3-dihidroksi-2-metilpropanamida [3.6]

[0305]

[0306] Jedinjenje 3.6 se sintetizuje procesom iz primera 3.1.<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 6.66 (s, 1H), 6.07 (s, 1H), 5.99 (s, 1H), 4.71 (s, 1H), 3.65 (s, 2H), 2.62 (m, 1H), 2.10 (ddd, J = 13.3, 8.4, 4.9 Hz, 1H), 1.69 (ddd, J = 13.2, 8.3, 5.1 Hz, 1H), 1.11 (s, 3H), 1.08 - 0.93 (m, 4H), 0.90 - 0.82 (m, 4H). LCMS (m/z): 387.3 [M+H]<+>.

IV.1. Sinteza (R,E)-4-(5-(but-1-en-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida

[4.1]

Faza 1: Sinteza (2R)-benzil 4-(5-(2-hidroksibutil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata [4.1a]

[0308]

[0309] Rastvoru heks-5-in-3-ola (125 mg, 1.276 mmol) i (R,E)-benzil 5-(hidroksiimino)-2-metil-2-(metilsulfonil)pentanoata (200 mg, 0.638 mmol) u DCM-u (5 mL) se dodaje NaClO2(2.66 g, 1.276 mmol) i mešavina se meša na rt 15 sati. Reakciona mešavina se zatim razblaži sa DCM-om i faze su odvojene. Organski rastvor se opere sa vodom, osuši preko Na2SO4, i koncentruje. Preostali materijal se prečisti hromatografijom u koloni sa silika gelom, EtOAc/heptanom 5 do 80%, kako bi se dobio proizvod 91 mg (34.8 % prinos). LCMS (m/z): 410.3 [M+H]<+>.

Faza 2: Sinteza benzil (2R)-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(2-((metilsulfonil)oksi)butil)izoksazol-3-il)butanoata [4.1b]

[0310]

[0311] Rastvoru (2R)-benzil 4-(5-(2-hidroksibutil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanoata (92 mg, 0.225 mmol) u dihlorometanu (2 mL) na 0°C se dodaje metansulfonil hlorid (0.021 mL, 0.270 mmol) i TEA (0.063 mL, 0.449 mmol). Reakcija se meša na rt meša se 3 sata pre nego što se ugasi dodavanjem vode. Faze su odvojene a organski sloj se ekstrahuje sa DCM-om. Organski sloj se opere sa fiziološkim rastvorom, osuši preko Na2SO4i koncentruje kako bi se dobio proizvod 108 mg (99 % prinos). Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja. LCMS (m/z): 488.3 [M+H]<+>.

Faza 3: Sinteza (R,E)-4-(5-(but-1-en-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.1]

[0312]

[0313] Rastvoru (2R)-benzil 2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(2-((metilsulfonil)oksi)butil)izoksazol-3-il)butanoata (108 mg, 0.221 mmol) u MeOH (1 mL) i THF-u (1 mL) na rt se dodaje NH2OH (0.585 mL, 50% u vodi, 8.86 mmol) i NaOH (89 mg, 2.215 mmol). Nakon mešanja na rt u trajanju od 1 h, mešavina se zatim razblaži sa DMSO (1.5 mL) a ispareni rastvarač se ukloni pod vakuumom. Mešavina se neutralizuje sa 3N HCl a zatim filtrira. Sirovi materijal se prečisti HPLC-on na obrnutim fazama kako bi se dobio proizvod 10 mg (13.98 % prinos).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 1.02 (t, J=7.41 Hz, 3 H) 1.41 - 1.54 (m, 3 H) 1.97 (td, J=12.36, 4.87 Hz, 1 H) 2.13 - 2.28 (m, 2 H) 2.32 - 2.45(m, 2 H) 2.58 - 2.74 (m, 1 H) 2.98 - 3.10 (m, 3 H) 6.33 - 6.43 (m, 2 H) 6.45 - 6.63 (m, 1 H) 10.94 (s, 1 H). LCMS (m/z): 317.2 [M+H]<+>.

IV.2. Sinteza (R,E)-4-(5-(2-ciklopropilvinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.2]

[0314]

Faza 1: Sinteza (E)-(4-ciklopropilbut-3-en-1-in-1-il)trimetilsilana, (Z)-(4-ciklopropilbut-3-en-1-in-1-il)trimetilsilana [4.2a]

[0315] Suspenziji trifenil[3-(trimetilsilil)prop-2-in-1-il]fosfonijum bromida (1.4 g, 3.09 mmol) u THF-u (15 mL) na -78 °C se dodaje n-BuLi (1.360 mL, 2.5 M u heptanu, 3.40 mmol) i dobijena reakciona mešavina se meša na -78 °C 45 minuta. Rastvor ciklopropankarbaaldehida (0.231 mL, 3.09 mmol) u THF-u (4.0 mL) se polako dodaje i mešavina se zatim meša na -78 °C 30 minuta i na rt 2 sata. Ispareni rastvarač se ukloni pod vakuumom. Ostatak se filtrira kroz kolonu sa silika gelom i ispere se heptanom. Filtrat se koncentruje pod vakuumom kako bi se dobio proizvod 158 mg (31.1 % prinos) u obliku mešavina cis i trans izomera.

Faza 2: Sinteza (R,E)-4-(5-(2-ciklopropilvinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.2]

[0316]

[0317] Jedinjenje 4.2 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.15 faza 8-10.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 0.45 - 0.66 (m, 2 H) 0.77 - 0.94 (m, 2 H) 1.46 - 1.53 (m, 3 H) 1.54 - 1.70 (m, 1 H) 1.84 - 2.10 (m, 2 H) 2.26 -2.44 (m, 2 H) 2.57 - 2.74 (m, 2 H) 3.03 (s, 3 H) 5.91 - 6.07 (m, 1 H) 6.26 - 6.36 (m, 1 H) 6.39 - 6.55 (m, 1 H). LCMS (m/z): 329.0 [M+H]<+>.

IV.3. Sinteza (R,E)-4-(5-(but-2-en-2-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.3-1] i (R,Z)-4-(5-(but-2-en-2-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.3-2]

[0318]

[0319] Jedinjenja 4.3-1 i 4.3-2 se sintetizuju nakon procesa iz primera 4.1 počev od komercijalno dostupnog 3-metilpent-1-in-3-ola. Dva izomera se razdvoje HPLC-om na obrnutim fazama.

4.3-1:<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 1.45 - 1.54 (m, 3 H) 1.78 (d, J=7.04 Hz, 3 H) 1.85 - 1.93 (m, 3 H) 1.98 (td, J=12.43, 4.82 Hz, 1 H) 2.33 - 2.45 (m, 1 H) 2.50 - 2.57 (m, 1 H) 2.59 - 2.75 (m, 1 H) 3.04 (s, 3 H) 6.26 -6.38 (m, 1 H) 6.44 (s, 1 H). LCMS (m/z): 317.3 [M+H]<+>.

4.3-2:<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 1.09 (t, J=7.41 Hz, 3 H) 1.43 - 1.54 (m, 4 H) 1.99 (td, J=12.35, 4.89 Hz, 2 H) 2.32 - 2.43 (m, 3 H) 2.51 - 2.60 (m, 1 H) 2.61 - 2.77 (m, 1 H) 2.99 - 3.11 (m, 3 H) 5.32 (s, 1 H) 5.71 (s, 1 H) 6.61 (s, 1 H). LCMS (m/z): 317.3 [M+H]<+>.

IV.5 i IV.6. Sinteza (R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida i (R,E)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.5-1] i [4.5-2]

[0320]

Faza 1: Sinteza (E)-(2-bromo-2-fluorovinil)ciklopropana [4.5a]

[0321] Mešavina ciklopropankarbaaldehida (0.897 mL, 12 mmol), tribromofluorometana (1.648 mL, 16.80 mmol) i PPh3(6.29 g, 24.00 mmol) u THF-u (7 mL) u 20-ml mikrotalasnoj fioli (20 mL) se zatvori i meša na 75 °C 6 sati. Reakciona mešavina se ohladi do ambijentalne temperature i razblaži sa pentanom. Mešavina se filtrira a ispareni rastvarač se pažljivo ukloni pod vakuumom kako bi se dobio proizvod lagan kao žuti rastvor u THF-u. Taj proizvod predstavlja mešavinu trans/cis izomera.

Faza 2 : sinteza (4-ciklopropil-3-fluorobut-3-en-1-in-1-il)trimetilsilana [4.5b]

[0322] Mešavini 4.5a (0.5 g, 3.03 mmol), CuI (0.029 g, 0.152 mmol) i PdCl2(PPh3)2(0.053 g, 0.076 mmol) se dodaju etiniltrimetilsilan (0.476 g, 4.85 mmol) i Et3N (2.71 mL, 21.21 mmol). Dobijena mešavina se zatvori i meša se 16 sati na 25 °C. Ispareni rastvarač se zatim ukloni in vacuo a ostatku se dodaje DCM. Mešavina se filtrira i filtrat se koncentruje. Sirovi proizvod se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja.

Faza 3. Sinteza (R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida i (R,E)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.5-1] i [4.5-2]

[0323] Jedinjenje 4.5 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.15 faza 8-10. Sirovi proizvod se prečisti HPLC-on na obrnutim fazama da bi se dobili čisti izomeri 4.5-1 i 4.5-2.

4.5-1:<1>H NMR (400 MHz, CD3CN): 0.49 - 0.60 (m, 4 H) 0.89 - 1.03 (m, 4 H) 1.61 (t, J=3.99 Hz, 7 H) 2.00 -2.10 (m, 2 H) 2.10 - 2.27 (m, 4 H) 2.51 - 2.70 (m, 8 H) 2.72 - 2.90 (m, 3 H) 2.93 - 3.04 (m, 5 H) 5.12 - 5.34 (m, 2 H) 6.36 - 6.63 (m, 2 H). LCMS (m/z): 347.2 [M+H]<+>

4.5-2:<1>H NMR (400 MHz, CD3CN): 0.53 - 0.70 (m, 3 H) 0.88 - 1.04 (m, 3 H) 1.52 - 1.66 (m, 4 H) 1.76 - 1.90 (m, 2 H) 2.05 - 2.29 (m, 2 H) 2.47 - 2.67 (m, 4 H) 2.71 - 2.86 (m, 2 H) 2.91 - 3.06 (m, 4 H) 5.20 - 5.41 (m, 1 H) 6.31 - 6.45 (m, 1 H) 9.58 (br. s., 1 H). LCMS (m/z): 347.2 [M+H]<+>

IV.7 Sinteza (R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-2-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.7]

[0324]

Faza 1. Sinteza (Z)-(2-bromo-1-fluorovinil)ciklopropana [4.7a]

[0325] Mešavini NBS (2.3 g, 12.98 mmol) i zlato fluorida (3.71 g, 29.5 mmol) u acetonitrilu/vodi (18/1, 19 mL) se dodaje etinilciklopropan (780 mg, 11.80 mmol). Dobijena mešavina se zatvori i meša 18 sati na 80 °C. Mešavina se ohladi na sobnoj temperaturi i filtrira. Filtratu se dodaje EtOAc i rastvor se ponovo filtrira. Filtrat se osuši preko Na2SO4i koncentruje kako bi se dobio proizvod 1.0 g (51.4 % prinos). Sirovi materijal se koristi u narednoj fazi bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (500 MHz, CDCl3): 0.72 - 0.84 (m, 4 H) 1.60 (d, J=18.29 Hz, 1 H) 5.16-5.43 (m, 1 H).

Faza 2: Sinteza (Z)-(4-ciklopropil-4-fluorobut-3-en-1-in-1-il)trimetilsilana [4.7b]

[0326] Mešavini Ph3P (0.079 g, 0.303 mmol), CuI (0.058 g, 0.303 mmol) i PdCl2(PPh3)2(0.106 g, 0.152 mmol) se dodaje acetonitril (8 mL), (Z)-(2-bromo-1-fluorovinil)ciklopropan (0.5 g, 3.03 mmol) i etiniltrimetilsilan (0.476 g, 4.85 mmol), a nakon toga Et3N (1.356 mL, 10.61 mmol). Dobijena mešavina se zatvori i meša 10 sati na 70 °C. Mešavina se ohladi na ambijentalnoj temperaturi i ispareni rastvarač se ukloni in vacuo. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom sa kolonom sa silika gelom sa DCM-om ko sredstvom za eluiranje kako bi se dobio proizvod 0.552 g (100 % prinos).<1>H NMR (500 MHz, CDCl3): 0.15 - 0.32 (m, 9 H) 0.75 - 0.92 (m, 4 H) 1.58 (s, 1 H) 4.72 - 5.04 (m, 1 H)

Faza 3. Sinteza (R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-2-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.7]

[0327]

[0328] Jedinjenje 4.7 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.15 faza 8-10.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 0.75 - 0.97 (m, 4 H) 1.49 (s, 3 H) 1.77 - 2.07 (m, 2 H) 2.33 - 2.57 (m, 2 H) 2.59 - 2.76 (m, 1 H) 3.03 (s, 3 H) 5.99 - 6.25 (m, 1 H) 6.42 (d, J=1.66 Hz, 1 H) 10.93 (br. s., 1 H). LCMS (m/z): 347.2 [M+H]<+>.

IV.8. Sinteza (R)-4-(5-(cikloheks-1-en-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamida [4.8]

[0329]

[0330] Jedinjenje 4.8 se sintetizuje nakon procesa iz primera 1.1 postupak B od 1-etinilcikloheks-1-ena.<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6): (t, J = 4.0 Hz, 1H), 6.44 (s, 1H), 3.06 (s, 3H), 2.77 - 2.62 (m, 1H), 2.60 -2.36 (m, 7H), 2.33 - 2.14 (m, 4H), 2.00 (td, J = 12.5, 4.9 Hz, 1H), 1.78 - 1.56 (m, 4H), 1.52 (s, 3H). LCMS (m/z): 343.3 [M+H]<+>.

Farmaceutska aktivnost

Ispitivanje inhibicije LpxC P. aeruginosa

[0331] P. aeruginosa LpxC protein se proizvodi prema opštem postupku Hyland et al (Journal of Bacteriology 1997179, 2029-2037: Cloning, expression and purification of UDP-3-O-acyl-GlcNAc deacetilase from Pseudomonas aeruginosa: a metalloamidase of the lipid A biosynthesis pathway). LC-MS/MS postupak za kvantifikaciju LpxC proizvoda se razvija pomoću Agilent 1200 Capillary HPLC sistema kupolovanog sa Applied Biosystems MDS Sciex 4000QTRAP masenim spektrometrom. Oba instrumenta se kontrolišu pomoću Applied Biosystems MDS Sciex Analyst softvera. LpxC reakcioni proizvod (UDP-3-O-(R-3-hidroksiacil)-glukosamin) se proizvodi hidrolizom LpxC supstrata katalizovanog P.a. LpxC-om i prečisti se pomoću hromatografijom na obrnutim fazama na Phenomenex Luna C18(2) 4.6 x 50 mm koloni. Kalibraciona kriva LpxC proizvoda se pravi kako bi se procenila osetljivost i dinamički opseg LC-MS/MS postupka. Ukratko, jedinjenja se prethodno inkubiraju sa 1 nM P. aeruginosa LpxC 30 minuta na sobnoj temperaturi. Reakcije započinju dodavanjem 2 µM UDP-3-O-(R-3-hidroksidekanoil)-GlcNAc. Reakcije se sprovode u ploči sa 384 bunarčića ukupne zapremine od 50 µL u svakom bunarčiću koji sadrži 50 mM natrijum fosfata pH 7.5, 0.005% Trition X-10020 minuta na sobnoj temperaturi.

Nakon gašenja sa 1.8% HOAc (5 µL 20% HOAc se dodaje svakom bunarčiću), reakcione mešavine se analiziraju pomoću LC-MS/MS postupka a površine pikova se transformišu u proizvodnu koncentraciju pomoću kalibracione krive LpxC proizvoda. Ukupna aktivnost (0% kontrola inhibicije) se odbija od reakcije bez inhibitora a 100% kontrole inhibicije predstavlja pozadinu koja koristi ugašene uzorke pre nego što reakcija počne. Za određivanja IC50, površine pikova se pretvaraju u inhibiciju izraženu u procentima u Microsoft Excel-u. Procentualne vrednosti inhibicije se grafički prikazuju u zavisnosti od koncentracije log jedinjenja pomoću XLfit-a. Podatke bi trebalo uklopiti u logističku jednačinu od 4 parametra upotrebom nelinearnog regresionog algoritma u XLfit kako bi se vratile IC50i vrednosti nagiba hill-a.

Bakterijski skrining i kulture

[0332] Bakterijski izolati se kultivišu od zaliha zamrznutih na -70°C putem prolaza tokom dve uzastopne noći na 35°C u ambijentalnom vazduhu na 5% krvavom agaru (Remel, Lenexa, Kans.). Kontrola kvaliteta soja, P. aeruginosa ATCC 27853, A. baumannii ATCC19606 i E. coli ATCC 25922 je od American Type Culture Collection (ATCC; Rockville, Md.), a PAO1 je dobijen od Dr. K. Poole.

Ispitivanje osetljivosti

[0333] Minimalne inhibitorne koncentracije (MICs) se određuju postupkom mikrorazblaženja bujona u skladu sa smernicama Kliničkog i laboratorijskog instituta (CLSI) (CLSI M100-S25, Performance Standards for Antimicrobial Susceptibility Testing; Twenty-fifth Informational Supplement). Ukratko, sveže bakterijske kulture od preko noći se ponovo suspenduju u sterilnom slanom rastvoru, podese na 0.5 standardn McFarland-ove skale zamućenosti a zatim razblaže 2000-struko u Mueller-Hinton Broth II (MHB; Remel BBL) podešenom pomoću katjona kako bi se dobio konačni inokulum od približno 5x10<5>jedinica koje formiraju kolonije (CFU)/mL. Dvostruka serijska razblaženja jedinjenja se pripreme u 100% dimetil sulfoksida (DMSO) pri 100-strukoj najvišoj koncentraciji krajnjeg ispitivanja; dobijene serije razblaženja jedinjenja se razblaže 1:10 sa sterilnom vodom. Deset µl ove serije razblaženja ovog leka u 10% DMSO se prenesu u bunarčiće mikrotitera a 90 µl bakterijske suspenzije se inokuliše u bunarčiće. Radi ispitivanja mogućnosti jedinjenja da potencira aktivnost poznatih antibiotika, ispitivanje je modifikovano na sledeći način; poznati antibiotici se dodaju u bakterijski inokulum na 1.1-puta od konačne ispitivane koncentracije naznačene u tabeli A . Sve inokulisane tacne za mikrorazblaženje su inkubirane u ambijentalnom vazduhu 20 sati na 35°C. Nakon inkubacije, ploče za ispitivanje se očitaju na čitaću ploče mikrotitera na 600 nm i vizuelno se ispitaju kako bi se potvrdila krajnja tačka bunarčića MIC-a sa OD vrednošću. Najniža koncentracija jedinjenja koja sprečava vidljiv rast je snimljena kao MIC. Učinak ispitivanja se prati ispitivanjem ciprofloksacina naspram laboratorijske kontrole kvaliteta soja u skladu sa smernicamaCLSI.

[0334] LpxC inhibitorna aktivnost za odabrana jedinjenja ovog pronalaska na LpxC od P. aeruginosa su prijavljena u tabeli A. Ispitivanja MIC-a za P. aeruginosa, E. coli i A. baumannii su takođe izvedena u prisustvu pod-inhibitorni koncentracija rifampicina kako bi se pokazao potencijal za sinergiju sa drugim antimikrobiološkim sredstvima – videti tabelu B.

Tabela A. Biološki podaci za odabrana jedinjenja ovog pronalaska.

Tabela B. Antibakterijska efikasnost i sinergičnost

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje prema formuli (I):

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, u kojoj: X predstavlja -NH-, a R<1>predstavlja -CH(OH)-Y; ili X predstavlja -CH2-, a R<1>predstavlja -CH(OH)-Y ili -SO2R<2>gde R<2>predstavlja C1-C3alkil; R<3>predstavlja H ili halo; Y je odabrano od 5-članog prstena heteroarila koji sadrži 1-3 heteroatoma odabranih od N, O i S kao članova prstena, fenil, i C1-3alkil, a svako Y je opciono supstituisano sa jednim do tri R<4>; svako R<4>je nezavisno odabrano od halo, C1-3alkila, i C3-6cikloalkila, pri čemu su C1-3alkil i C3-6cikloalkil svaki opciono supstituisani sa do tri grupe odabrane od halo, CN i -OH; L predstavlja -C≡C- ili -CR<5>=CR<5>-; R<5>je nezavisno odabrano pri svakom javljanju od H, halo i metila; i Z je odabrano od C1-6alkila, C3-C6cikloalkila, piridinila, i fenila, od kojih je svaki opciono supstituisan sa do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-4alkila koji je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi; ili, kada L predstavlja -CR<5>=CR<5>-, Z zajedno sa jednom od R<5>grupa i bilo kojim od atoma koji povezuju Z sa R<5>grupom može da formira 3-7-članu grupu cikloalkila ili cikloalkenila koja je opciono supstituisana sa do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, i C1-4alkila koji je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1-3alkoksi.
2. Jedinjenje prema zahtevu 1, u kojem R<1>predstavlja -SO2R<2>.
3. Jedinjenje prema zahtevu 1 ili 2, u kojem X predstavlja -CH2-.
4. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-3, u kojem Z predstavlja C1-C4alkil ili C3-C6cikloalkil, a Z je opciono supstituisano sa do tri grupe odabrane od halogena, C1-4alkoksi, C1-4haloalkoksi, CN, a C1- 4alkil je opciono supstituisan sa jednom do tri grupe odabrane od halogena, hidroksi, amino, CN, i C1- 3alkoksi.
5. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kojem L predstavlja -C=C- .
6. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu to jedinjenje predstavlja jedinjenje formule (II):
7. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu je to jedinjenje odabrano iz grupe koju čine (R)-4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-(ciklobutiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-(3,3-dimetilbut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(prop-1-in-1-il)izoksazol-3-il)butanamid, (R)-4-(5-(but-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-N-hidroksi-2-metil-4-(5-(3-metilbut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(pent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)butanamid, (R)-N-hidroksi-2-metil-4-(5-((1-metilciklopropil)etinil)izoksazol-3-il)-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-(5-fluorobut-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-(5-fluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-(5,5-difluoropent-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-((3,3-difluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-((3-fluorociklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-N-hidroksi-4-(5-(5-hidroksi-5-metilheks-1-in-1-il)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(metoksimetil)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-N-hidroksi-4-(5-((3-(2-hidroksipropan-2-il)ciklobutil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, N-hidroksi-4-(5-((4-(hidroksimetil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, N-hidroksi-4-(5-((4-(2-hidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, N-hidroksi-4-(5-((4-(2-hidroksi-1-metoksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)-4-(5-(feniletinil)izoksazol-3-il)butanamid, N-hidroksi-4-(5-((4-((R)-2-hidroksipropil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-N-hidroksi-4-(5-((4-((S)-2-hidroksi-1-metoksietil)fenil)etinil)-izoksazol-3-il)-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-((4-((S)-1,2-dihidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2(metilsulfonil)butanamid, (R)-4-(5-((4-((R)-1,2-dihidroksietil)fenil)etinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (2S,3R)-2-(((5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamid, (2S,3R)-2-(((5-(ciklobutiletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamid, (2S,3R)-N,3-dihidroksi-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)-2-(((5-(feniletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)propanamid, N,3-dihidroksi-3-(5-(hidroksimetil)izoksazol-3-il)-2-metil-2-(((5-(feniletinil)izoksazol-3-il)metil)amino)propanamid, (2S,3R)-N,3-dihidroksi-2-(((5-(6-metoksiheks-1-in-1-il)izoksazol-3-il)metil)amino)-2-metil-3-(5-metilizoksazol-3-il)propanamid, 2-(((5-(ciklopropiletinil) izoksazol-3-il) metil) amino)-3-(5-ciklopropilizoksazol-3-il)-N, 3-dihidroksi-2-metilpropanamid, (R,E)-4-(5-(but-1-en-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R,E)-4-(5-(2-ciklopropilvinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R,E)-4-(5-(but-2-en-2-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R,Z)-4-(5-(but-2-en-2-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R,E)-4-(5-(2-ciklopropil-1-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, (R,Z)-4-(5-(2-ciklopropil-2-fluorovinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, i (R)-4-(5-(cikloheks-1-en-1-il)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
8. Jedinjenje prema zahtevu 1, koje je (R)-4-(5-(ciklopropiletinil)izoksazol-3-il)-N-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)butanamid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
9. Farmaceutska kompozicija, koja obuhvata: jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 8 i farmaceutski prihvatljiv nosač.
10. Farmaceutska kombinacija, koja obuhvata: jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 8, antibakterijski efektivnu količinu drugog terapeutskog sredstva, i farmaceutski prihvatljiv nosač.
11. Farmaceutska kombinacija prema zahtevu 10, u kojoj je to drugo terapeutsko sredstvo odabrano iz grupe koju čine Ampicillin, Piperacillin, Penicilin G, Ticarcillin, Imipenem, Meropenem, Azithromicin, Erythromicin, Aztreonam, Cefepime, Cefotaxime, Ceftriaxone, Ceftazidime, Ciprofloksacin, Levofloksacin, Clindamicin, Doksicycline, Gentamicin, Amikacin, Tobramicin, Tetraciklin, Tigecycline, Rifampicin, Vancomicin i Polymyxin.
12. Jedinjenje prema zahtevima 1 do 8 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu kao lek.
13. Jedinjenje prema zahtevima 1 do 8 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju infekcija izazvanih Gram-negativnim bakterijama.
14. Jedinjenje prema zahtevima 1 do 8 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju infekcija izazvanih Gram-negativnim bakterijama, pri čemu je ta bakterijska infekcija odabrana od vrsta Pseudomonadales i Enterobacteriaceae koje su odabrane iz grupe koju čine Pseudomonas, Acinetobacter, Stenotrophomonas, Burkholderia, Serratia, Proteus, Klebsiella, Enterobacter, Citrobacter, Salmonella, Shigella, Providencia, Morganella, Cedecea, Yersina i Edwardsiella vrste i Escherichia coli.
15. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 13, pri čemu se jedinjenje formule (I) koristi u kombinaciji sa imunomodulatorom. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5