RS57986B1 - Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju i postupak za njegovo postavljanje na mesto eksploatacije - Google Patents

Description

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

Pronalazak se odnosi na uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju i postupak za njegovo postavljanje na mesto eksploatacije, pri čemu su karakteristike konstrukcije uređaja prilagođene postupku postavljanja. Uređaj se u odnosu na prethodna rešenja naročito razlikuje u segmentu prenosa energije sa plovnog tela, koje se kreće goredole, do električnog generatora koji proizvodi električnu energiju. Postupak postavljanja se bazira na adaptaciji sistema sidrenja na morskom dnu na mestu postavljanja uređaja za pretvaranje energije talasa u električnu energiju i ima sigurnosni sistem protiv havarijskog oštećenja. Prema MKP (Međunarodnoj klasifikaciji patenata) uređaj se svrstava u pogonske mašine koje koriste energiju morskih talasa i odgovara klasifikacionom simbolu F03B 13/12.

Tehnički problem

Tehnički problem koji se rešava predmetnim pronalaskom je kako konstruisati uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju uz maksimalnu efikasnost odnosno stepen iskorišćenja, izdržljivost u odnosu na uslove rada, a da u isto vreme bude izrađen od prihvatljivih materijala i prihvatljivog broja podsklopova radi zadovoljavanja uslova ekonomičnosti tj. cene.

Ovi problemi su dobro poznati u stanju tehnike. Isplativo rešenje je teško pronaći. Održivo rešenje uređaja za proizvodnju energije vodenih talasa u električnu energiju zahteva da uređaj ima maksimalni stepen iskorišćenja i istovremeno minimalni broj materijala od kojih je sačinjen i minimalni broj sklopova da bi sistem bio pouzdan, bezbedan za rad i jeftin. Sile od talasa koje deluju na plovno telo koje se kreće gore - dole mogu biti veoma velike što je poznato u stanju tehnike, što zahteva čvrstu noseću konstrukciju i čvrst lanac elemenata koji su uključeni u prenos sila od plovnog tela do, na primer, električnog generatora. Sledeća značajna osobina uređaja za transformaciju energije vodenih talasa u električnu energiju koja doprinosi maksimalnom stepenu iskorišćenja jeste minimalno ograničenje kretanja plovnog tela koje je povezano sa nosećom konstrukcijom uređaja što je poznato stručnjacima iz ove oblasti. Obzirom na zahtev za pokretljivošću plovnog tela čini se da je to u suprotnosti sa neophodnošću da konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta da može da izdrži velike sile od talasa koje se koriste za proizvodnju energije i istovremeno da bude dovoljno čvrsta da izdrži uslove na otvorenom moru.

Pronalaskom se takođe rešava i problem načina postavljanja uređaja na mesto eksploatacije.

Stanje tehnike

Postoje mnoga poznata rešenja koja se baziraju na obnovljivim izvorima energije. Ako se pogleda iz ugla evidentnih klimatskih promena na Zemlji čini se neophodnim da se u skorije vreme izbegne upotreba energetskih objekata koji emituju štetne gasove za okolinu. Evropski patent EP 2183478 pronalazača kao i u ovoj prijavi, prikazuje uređaj koji rešava neke osnovne probleme koji su povezani sa transferom energije od vodenih talasa do plovnog tela koje se kreće gore-dole. Maksimizirana je količina energije koja se preuzima od talasa i koja se dalje konvertuje u električnu energiju kako je opisano u EP 2183478, ali za ovaj uređaj neophodno je da bude konkurentan u odnosu na poznate sisteme za transformaciju energije, i sposoban da zameni sisteme za proizvodnju energije koji emituju štetne gasove u atmosferu u velikim količinama pre nego klimatske promene eskaliraju.

Predmetni pronalazak se u odnosu na navedeno stanje tehnike naročito razlikuje po tome što nisu potrebni stubovi učvršćeni u morsko dno, nego su zamenjeni sidrenjem i što je kombinovanjem dva prenosnika dobijen kompaktniji i pouzdaniji uređaj sa boljim iskorišćenjem. Konstruktivnim rešenjem koje obuhvata zglobnu vezu plovnog tela i noseće konstrukcije je takođe ostvarena kompaktna i pouzdana konstrukcija. Pojednostavljen i pojeftinjen je mehanizam prenosa mehaničkog kretanja time što se koristi kombinacija prvog, fleksibilnog prenosnika i drugog prenosnika, koji može biti izveden kao prenosnik od krutih ili kao prenosnik od fleksibilnih elemenata. On nije opterećen na izvijanje, a može se koristiti samo fleksibilni prenosnik koji je kraći i samim tim su značajno smanjene negativne oscilacije, koje su prisutne kod dugačkog fleksibilnog prenosnika. Tačnim proračunom

pokretnih masa sistema može se lako sistem dovesti u zonu rezonancije, čime se povećava oscilovanje plovnog tela što za posledicu ima dobijanje veće količine električne energije. Ovim je obezbeđeno da se dobija jednaka količina energije bilo da se plovno telo kreće na gore ili na dole. Smanjena je mase prenosnog elementa obezbeđena je sigurnost od havarijskih oštećenja usled loma ogromnih talasa.

Poboljšana, olakšana, pojeftinjena i uprošćena je konstrukcija sistema čime je povećana njegova efikasnost i ekonomičnost.

Izlaganje suštine pronalaska

Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa prema pronalasku obuhvata noseću konstrukciju sastavljenu od uzgonskih elemenata na koju je sa gornje strane pričvršćena noseća cev. Uređaj obuhvata zglobni prenosnik koji je po unutrašnjem obimu klizno vezan za spoljašnju površinu gornje noseće cevi, dok je na njegovu spoljašnjost čvrsto povezana sfera koja je zglobno vezana za plovno telo. Uređaj ima i dva prenosnika, prvi fleksibilni prenosnik za povezivanje plovnog tela sa drugim prenosnikom i prenosnik za povezivanje fleksibilnog prenosnika sa generatorom. Fleksibilni prenosnik se sastoji od koturova i fleksibilnog elementa, npr. užeta ili sajle, dok drugi prenosnik može biti izveden na više pogodnih načina, kao kruti prenosnik npr. kao par zupčanik i zupčasta letva, navojno vreteno i navrtka i sl. ili kao fleksibilni prenosnik npr. lanac i lančanik. U slučaju kada je drugi prenosnik izveden od krutih elemenata oni su smešteni u donju noseću cev. Kada je drugi prenosnik fleksibilni prenosnik, npr. lanac i lančanik, on može biti smešten u uzgonske elemente, odnosno noseću konstrukciju, što značajno smanjuje dubinu uređaja bez elemenata za sidrenje. Noseća konstrukcija je užadima povezana sa sidrenim tegom izvedenim u vidu segmenta sfere koji je direktno ili preko kotrljajnih elemenata smešten u sferno udubljenje sidrene osnove.

Pronalazak ima noseću konstrukciju sa uzgonskim elementima koja se proteže kroz centralni otvor na plovnom telu koje je povezano tako da može da se kreće gore dole u longitudinalnom pravcu noseće konstrukcije usled dejstva vodenih talasa, gde se kretanje plovnog tela prenosi do mehanizma koji transformiše kretanje talasa u električnu energiju, a prenos kretanja se obavlja preko pokretnog zglobnog prenosnika postavljenog unutar centralnog otvora u plovnom telu i koji se sastoji od klizača i u središnjem delu je izveden u obliku sferne površine, na koju naležu prsteni koji po spoljnjem prečniku odgovaraju konfiguraciji

centralnog otvora u plovnom telu, dok je po unutrašnjem prečniku izveden segment sferne površine koji geometrijski i dimenziono odgovara središnjem delu klizača koji je izveden u obliku sferne površine, veza između plovnog tela i zglobnog prenosnika ostvarena je vezivanjem plovnog tela između dva prstena. Sistem za prenos kretanja sastoji se od prvog, fleksibilnog prenosnika i drugog prenosnika, koji može biti izveden na više načina i dodatne mase koja pri transformaciji translatornog oscilatornog kretanja plovnog tela pretvara u obrtno kretanje generatora u svakom trenutku obezbeđuje da je drugi prenosnik uvek napregnut na zatezanje.

Prema jednom primeru izvođenja pronalaska postavljena su dva prstena na sfernu površinu zglobnog prenosnika kojima je ograničeno relativno kretanje u odnosu na longitudinalnu osu noseće konstrukcije pri kretanju zglobnog prenosnika usled dejstva sila od talasa, pri čemu im se ograničenja kretanja odnose na relativno zakretanje oko dve međusobno upravne ose u horizontalnoj ravni.

Pronalazak se može izvesti tako da se uređaj može koristiti u električnoj mreži, električna energija proizvedena ovim pronalaskom može se distribuirati do krajnjih korisnika, električna energija proizvedena ovim uređajem može se koristiti u distributivnom sistemu električne mreže, električna energija proizvedena ovim uređajem može se koristiti i u internacionalnim distributivnim električnim mrežama,

Prema jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska prikazan je sistema koji sadrži sigurnosni sistem protiv havarijskog oštećenja usled nailaska ekstremno velikih talasa.

Pronalazak predviđa i sistem složenih koturača između sidra i noseće konstrukcije uređaja za transformaciju energije talasa u električnu energiju, kao i mogućnost podešavanja položaja uređaja u odnosu na morsko dno.

Prema jednom izvođenju pronalazak obuhvata i sistem za kočenje.

Pronalazak obuhvata i postupak za postavljanje uređaja na mesto eksploatacije. Postupak pored faza poznatih iz stanja tehnike koje neće biti opisivane obuhvata i faze koje su nove u odnosu na stanje tehnike i čije izvođenje je omogućeno novom konstrukcijom uređaja. To su sledeće faze:

- sklapanje uzgonskih elemenata u noseću konstrukciju, kao i dodatne mase, spuštanje dizalicom noseće konstrukcije u vodu i vezivanje za dok brodogradilišta;

- povezivanje ostalih elemenata na noseću konstrukciju do njenog kompletiranja; što znači da se sklapanje uređaja u funkcionalnu celinu izvodi uz dok brodogradilišta;

- transport do mesta postavljanja, pri čemu je stabilnost transporta ostvarena dodatnom masom; - transport sidrenog tega sa sidrenom osnovom tako što sidrena osnova pluta i predstavlja ponton za transport sidrenog tega do mesta postavljanja uređaja;

- pobijanje šipova ili izrada betonske osnove za sidrenu osnovu;

- spuštanje sidrene osnove otvaranjem ventila i njeno punjenje vodom;

- povezivanje sidrenog tega sa nosećom konstrukcijom.

- podešavanje dubine uređaja, tj. njegovog rastojanja od dna mora.

Kada je drugi prenosnik izveden kao prenosnik sa fleksibilnim elementom gore navedena faza transporta se odvija kao transport sa malim gazom.

Osnovne karakteristike pronalaska su definisane nezavisnim zahtevima 1 i 14, dok su sekundarne karakteristike i različite mogućnosti izvođenja definisane zavisnim zahtevima. Primer pronalaska koji se pomoću slika opisuje u nastavku ne predstavlja ograničenje u smislu da predstavlja isključivo izvođenje pronalaska, jer, kao što je rečeno, obim pronalaska je definisan priloženim zahtevima.

Kratak opis slika nacrta

Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju prema pronalasku biće detaljnije opisan u nastavku uz pozivanje na priložene slike. Priložene su i slike koje služe za bolje razumevanje postupka prema pronalasku, to jest konstruktivnih karakteristika uređaja koje omogućavaju opisane faze sklapanja i transporta uređaja. Slike prikazuju primere izvođenja pronalaska i ne treba ih tumačiti kao ograničenja za druga moguća izvođenja koja su obuhvaćena obimom zaštite definisanom patentnim zahtevima. Tehničke karakteristike prema zahtevima se mogu međusobno kombinovati u drugim primerima izvođenja konstrukcije. Slike prikazuju sledeće.

Slika 1 prikazuje u izometriji primer izvođenja pronalaska.

Slika 2 prikazuje pojednostavljeno u izometriji primer izvođenja zgloba sa klizačem.

Slika 3 prikazuje šematski u pogledu spreda primer izvođenja pronalaska.

Slika 4 prikazuje šematski u pogledu spreda primer izvođenja pronalaska.

Slika 5 prikazuje šematski u pogledu spreda primer izvođenja pronalaska.

Slika 6 prikazuje šematski u pogledu spreda primer izvođenja pronalaska.

Slika 7a prikazuje grafik prenosne funkcije vertikalnog oscilovanja neopterećenog uređaja i talasa.

Slika 7b prikazuje grafik prenosne funkcije vertikalnog oscilovanja opterećenog uređaja i talasa.

Slika 7c prikazuje prenosne funkcije vertikalnog oscilovanja opterećenog uređaja i talasa u rezonantnoj oblasti.

Slika 8 prikazuje šematski i sistem složene koturače.

Slika 9 prikazuje u izometriji jedan način ugradnje složene koturače u sistem.

Slika 9a prikazuje, detalj A sa slike 9.

Slika 10 prikazuje u izometriji uređaj prema pronalasku sa sistemom kočenja plovnog tela. Slika 11 prikazuje u izometriji način transporta uređaja od brodogradilišta do mesta postavljanja.

Slika 12 prikazuje šematski jedan način izvođenja sidrene osnove za sidreni teg.

Slika 12a prikazuje jedan način izvođenja sidrenog tega.

Slika 13 prikazuje u preseku jedan primer izvođenja plovnog tela prema pronalasku.

Slika 14 prikazuje mehanički model simulacije odziva sistema pri amortizaciji (upijanju) udarnog opterećenja

Slika 15 prikazuje grafik sile na površinu sfere sa i bez penaste obloge.

Detaljni opis pronalaska

Na slici 1 prikazan je uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju prema pronalasku. Kako je prikazano, prema ovom primeru izvođenja uređaja, uređaj se sastoji od podsklopova. Prikazani primer izvođenja pronalaska se sastoji od delimično potopljene noseće konstrukcije 50, koja se sastoji od uzgonskih elementa 52, koji mogu biti zvezdastog, cilindričnog ili bilo kojeg drugog pogodnog oblika u vidu zatvorene konstrukcije, na koju je čvrsto vezana noseća cev 51 sa gornje strane i u nekim primerima izvođenja noseća cev 53 sa donje strane. Zglobni prenosnik 30 je po unutrašnjem obimu klizno vezan za noseću cev 51, dok je po svom spoljašnjem obimu, preko sfernog zgloba, povezan sa plovnim telom 20, tako da je obezbeđena pokretna veza plovnog tela 20 u odnosu na noseću konstrukciju 50. Vertikalno kretanje plovnog tela 20 prenosi delovanje talasa preko fleksibilnog prenosnika 1, koji je sa oba svoja kraja vezan za plovno telo 20 i, u svom središnjem delu povezan sa drugim prenosnikom smeštenim unutar noseće konstrukcije 50 ili noseće cevi 53 sa električnim generatorom koji takođe može biti postavljen unutar noseće konstrukcije 50 ili na delu noseće konstrukcije 50 koji je van vode ili u nosećoj cevi 53. Prethodno naveden naziv fleksibilni prenosnik 1 izabran je jer prenosnik ima fleksibilni, savitljivi element (npr. uže) prebačen preko odgovarajućih obrtnih nosećih elemenata (npr. koturova 6a, 6b, 6c) kao i iz razloga jer se prenosnik prilagođava kretanju plovnog tela 20.

Noseća konstrukcija 50 je usidrena užadima 63 koja su na jednom svom kraju vezana za noseću konstrukciju 50 dok su svojim drugim krajem čvrsto vezana za sidreni teg 67. Sidreni teg 67 može biti izveden na različite načine, npr. kao tri zasebna tega. Kod prikazanog primera izvođenja sidreni teg 67 je izveden kao segment sfere i postavljen u svoje ležište na sidrenoj osnovi 61 koja ima predviđeno i prilagođeno ležište za sidreni teg 67.

Noseća konstrukcija 50 je tako konstruisana da ima uzgon (odnosno, da teži da ispliva na površinu vode) kojem se suprotstavljaju sidrena užad 63, čime je obezbeđen stabilan položaj noseće konstrukcije 50. U slučajevima kada dođe do pojave ekstremnih oluja, u odnosu na maksimalni ekstremni talas, i trenutnog podizanja sidrenog tega 67 on će se pomeriti iz svog ležišta na sidrenoj osnovi 61, ali zbog svog oblika u vidu segmenta sfere sidreni teg 67 će se vratiti u svoj stabilni položaj po prestanku dejstva ekstremnog talasa. Postoji mogućnost da se ugrade ležajevi koji bi obezbedili da se sidreni teg 67 vraća u svoj stabilni položaj posredstvom kotrljanja, a ne kako je prikazano posredstvom klizanja.

Težina sidrenog tega 67 treba da je tako definisana da može da ostane u svom ležištu tokom delovanja ekstremnih stogodišnjih maksimalnih talasa. U slučajevima ekstremnih oluja može se desiti da se pojave talasi koji su iznad stogodišnjeg maksimuma, pri čemu se sidreni teg 67 može potpuno izmestiti iz sidrene osnove 61, gde nakon prestanka dejstva ekstremnog talasa sidreni teg 67 ponovo pada na dno (van sidrene osnove 61) i ne dozvoljava da nastupe oštećenja konstrukcije uređaja usled naglog izranjanja. Sidrena užad 63 su dimenzionisana tako da mogu da podižu težinu veću nego što je težina sidrenog tega 67.

Na slici 1 prikazano je plovno telo 20 cilindričnog oblika. Poznato je stručnjacima iz ove oblasti da ovaj oblik plovnog tela 20 ima ujednačene hidrodinamičke pritiske sa svih strana plovnog tela 20 i stoga nije potrebno dozvoliti plovnom telu 20 da se obrće oko svoje ose. Takođe, prethodno opisan sistem vezivanja fleksibilnog prenosnika 1 ima za cilj rasterećenje zglobnog prenosnika 30 pri prenosu vertikalnih opterećenja na taj način što se fleksibilni prenosnik 1 direktno vezuje za plovno telo 20. Obrtanje plovnog tela 20 oko svoje centralne ose mora biti onemogućeno da se ne bi narušio ispravan rad fleksibilnog prenosnika 1.

Slika 2 prikazuje u izometriji izvođenje zglobnog prenosnika 30 koji se sastoji od klizača 31 koji na sebi ima čvrsto vezanu sferu 32 koja je deo sfernog zgloba. Na zglobnom prenosniku 30 su izvedeni žlebovi 33 tako da obezbede da se preostali deo sfernog zgloba ne obrće oko centralne ose klizača 31. Na klizaču 31 su izvedeni uzdužni žlebovi 33, 34 (u odnosu na aksijalnu osu simetrije) po njegovom obimu u koje se predviđa postavljanje vodećih elemenata (točkovi, klizne staze i sl.) koji su upareni sa vođicama kako bi obezbedili da se klizač 31 ne obrće oko centralne ose simetrije noseće konstrukcije 50.

Slika 3 prikazuje jedno izvođenje uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju gde je kombinacijom drugog prenosnika (koji je kod ovog izvođenja prenosnik od krutih elemenata) i prvog, fleksibilnog prenosnika 1 postignuta željena krutost sistema. Na plovno telo 20 pričvršćen je fleksibilni prenosnik 1 sa oba svoja kraja, čime je rasterećen zglobni prenosnik 30 koji u ovom slučaju ne prenosi velike sile vertikalnog kretanja plovnog tela 20, već to čini fleksibilni prenosnik 1 direktno vezan za plovno telo 20. Fleksibilni prenosnik 1 (npr. čelično uže, uže od kompozitnih materijala ili njihova kombinacija) prebačen je preko kotura 6b, 6a, 6c. Kotur 6a obrtno vezan za jedan element drugog, u ovom slučaju krutog prenosnika, kod ovog primera izvođenja za zupčastu letvu 2 koja je spregnuta sa zupčanikom 4 koji je dalje obrtno vezan preko prenosnika multiplikatora obrtnog kretanja sa generatorom električne energije. Na drugom kraju drugog, u ovom slučaju, krutog prenosnika čvrsto je vezana dodatna masa 12, koja je vođena unutar noseće cevi 53. Koturovi 6b i 6c su postavljeni na kraju noseće cevi 51 koji je van vode i čvrsto su nosačem kotura 6a, 6c vezani za noseću cev 51, pri čemu se sami koturi 6b, 6c obrću oko svojih osa pri pomeranju fleksibilnog prenosnika 1.

Tokom rada kad pod dejstvom talasa plovno telo 20 krene na gore prvi, fleksibilni prenosnik 1 ostaje zategnut jer ga dodatna masa 12 povlači pošto je povezan za nju preko drugog prenosnika, a na drugom prenosniku je pričvršćena zupčasta letva 2 koja preko pripadajućeg zupčanika 4 i multiplikatora prenosi obrtno kretanje do generatora koji proizvodi električnu energiju. Uvođenjem dodatne mase 12 i fleksibilnog prenosnika 1 obezbeđeno je da se generator obrće i kada se plovno telo 20 kreće na gore i kada se ono kreće na dole. Ovo je mnogo elegantnija i mnogo lakša konstrukcija koja obezbeđuje jeftiniji način prenošenja kretanja plovnog tela 20 do generatora u odnosu na prethodna rešenja kod kojih je to bilo preko krutog prenosnika ili preko fleksibilnog prenosnika 1 za oba smera kretanja plovnog tela 20. U prethodnim rešenjima kruti prenosnik je bio opterećen na izvijanje, što je zahtevalo veću, težu, skuplju i komplikovaniju konstrukciju.

Pri kretanju na dole plovno telo 20 zateže fleksibilni prenosnik 1 i preko koturova 6b i 6c ga zateže tako da ono preko kotura 6a podiže zupčastu letvu 2 zajedno sa dodatnom masom 12, čime se opet dobija obrtanje zupčanika 4 i proizvodi se električna energija generatorom električne energije.

Ovakvom kombinacijom fleksibilnog prenosnika 1 i drugog, krutog prenosnika zajedno sa dodatom masom 12 postignuto je da kruti prenosnik bude uvek opterećen na istezanje, čime je izbegnuta veoma nepoželjna pojava izvijanja krutog prenosnika. Sa druge strane fleksibilni prenosnik 1 ima mogućnost amortizovanja udarnih opterećenja koja se javljaju kao posledica neregularnih talasa.

Kako je drugi, u ovom slučaju kruti prenosnik uvek opterećen na istezanje, postoji mogućnost da se on zameni prenosnikom sa savitljivim, odnosno fleksibilnim elementima kao što su npr. lanac sa pripadajućim lančanicima ili drugi savitljivi elementi (kaiš) sa pripadajućim elementima za ostvarivanje kružnog kretanja. U nastavku će biti opisan i takav primer izvođenja tako da je opšti naziv sklopa prenosnika koji povezuje prvi, fleksibilni prenosnik 1 sa generatorom drugi prenosnik.

Slika 4 prikazuje sledeće izvođenje uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju. U ovom izvođenju kao drugi prenosnik koristi se linearni generator sastavljen od pokretnog magneta 8 i fiksnog kalema 10. Pri kretanju plovnog tela 20 preko fleksibilnog prenosnika 1 i koturova 6a, 6b i 6c prenosi se kretanje do krutog prenosnika čiji je osnovni deo u ovom slučaju magnet 8 linearnog generatora. Ono što izdvaja ovo izvođenje uređaja prema pronalasku je to što se magnet 8 čija je dominantna karakteristika velika masa sada koristi i kao dodatna masa te se sada dodatna masa 12 može smanjiti ili potpuno izostaviti.

Ovo je najjednostavnije rešenje kod kog se može obezbediti minimalni stalni zazor između magneta 8 i kalema 10 i na taj način povećati efikasnost, a pravilnim odabirom masa povećava se i amplituda oscilovanja. Ovo rešenje je najjeftinije za održavanje, a uz primenu poboljšanih i usavršenih linearnih generatora ima odlične tehničke i ekonomske efekte.

Ovo rešenje se izdvaja u odnosu na sva prethodna rešenja sa linearnim generatorima po tome da su i kalem 10 i magnet 8 smešteni unutar zaštićenog prostora, pa se može najlakše i najsigurnije obezbediti vođenje pokretnog dela, tj. magneta 8 linearnog generatora uz obezbeđenje minimalnog zazora između magneta 8 i kalema 10 uz najmanji rizik od prodora vode, što je bila mana kod svih prethodnih rešenja iz stanja tehnike. Ovo rešenje omogućava takođe izradu linearnih generatora velike snage.

Slika 5 prikazuje jedno izvođenje uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju. Kod ovog izvođenja koristi se navojno vreteno 9 i navrtka 7 sa recirkulacijom kuglica preko kojih se translatorno kretanje pretvara u obrtno i dalje dovodi direktno do generatora sa ili bez multiplikatora.

Dodavanjem dodatne mase 12 na kraj navojnog vretena 9 obezbeđujemo istu efikasnost u oba smera vertikalnog pomeranja navojnog vretena 9 i obezbedili smo da navojno vreteno 9 može biti manjih poprečnih preseka. Iz ovih razloga je vreteno 9 lakše i jeftinije jer nije opterećeno na izvijanje.

Izborom ugla zavojnice navojnog vretena 9 možemo odrediti željenu brzinu obrtanja navrtke 7 sa recirkulacijom kuglica tako da direktno možemo spojiti navrtku 7 sa generatorom ili tako izvesti konstrukciju da rotor generatora bude direktno na navrtki 7. Sa ovim rešenjem se konstrukcija pojednostavljuje i smanjuju se gubici u prenosnom sistemu, povećava se efikasnost i smanjuju se troškovi održavanja.

Slika 6 prikazuje jedno izvođenje uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju. Kod ovog izvođenja za drugi prenosnik koristi se lanac 3 i lančanik 5 preko kojih se translatorno kretanje pretvara u obrtno i dalje dovodi direktno do generatora. Takođe se sistemom paralelnih zupčanika može ostvariti podešavanje brzine obrtanja generatora. Umesto lanca 3 može biti bilo koji drugi fleksibilni prenosni element (npr. kaiš) sa pripadajućim elementima (npr. kaišnicima) za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.

Druga važna karakteristika izvođenja prikazanog na slici 6 jeste da primenom diferencijalnih lančanika donja noseća cev 53 postaje suvišna (cev 53 je inače prikazana na prethodnim slikama 1, 3, 4, 5). Ovo se postiže korišćenjem diferencijalnog prenosnika čime se postiže da se smanjuje hod dodatne mase 12 i samim tim i njena brzina, dok je dodatna masa 12 povećana srazmerno smanjenju hoda dodatne mase 12.

Još jedna, vrlo važna karakteristika ovog izvođenja uređaja prema pronalasku, a koja je prikazana na slikama 3, 4, 5 i 6, je da se kombinacijom veličina dodatne mase 12 i masom plovnog tela 20 može regulisati sopstvena frekvencija mehaničkog sistema koji osciluje tako da se on dovede bliže rezonantnim uslovima ljuljanja na olujnim talasima.

Naime, poznata mana uređaja za pretvaranje energije talasa tačkastog tipa je da oni, po pravilu, imaju sopstvenu frekvenciju oscilovanja daleko iznad frekvencije dominantnih (modalnih) talasa oluja koje su značajne za pretvaranje energije. Uređaji zato rade daleko u potkritičnoj oblasti oscilovanja, što bitno umanjuje njihovu efikasnost tj. stepen iskorišćenja.

Tipičan primer oscilovanja plovnog tela 20 ili bove bez generatora prikazan je na slici 7a. Data prenosna funkcija vertikalnog oscilovanja - poniranja plovnog tela 20 (odnos amplitude poniranja i amplitude talasa) Pϛ (prikazana je isprekidanom linijom) i spektar talasa Sw (prikazana je linijom crta-tačka-crta) u funkciji frekvencije talasa ω. Rezonantni pik (ekstremna, maksimalna vrednost, skok) oscilovanja je daleko udesno od pika spektra talasa, a amplituda oscilovanja u oluji je približno jednaka amplitudi talasa. Tipičan primer spektra plovnog tela 20 spregnutog kada generator proizvodi električnu energiju, prikazan je na slici 7b, gde je linijom crta-tačka-crta označen spektar talasa, a punom linijom je obeležen spektar poniranja plovnog tela 20 kada uređaj proizvodi električnu energiju. Usled jakog prigušenja generatora više se ne javlja rezonantni pik oscilovanja, ali je odnos amplitude oscilovanja i amplitude talasa i dalje blizu vrednosti 1.

Kod uređaja sa dodatnom masom 12, masa sistema koji vrši oscilovanje se značajno povećava, a sopstvena frekvencija sistema smanjuje. Moguće je, u principu, podesiti dodatnu masu 12 i masu plovnog tela 20 tako da sistem bude u rezonanciji sa modalnim talasima oluje, a da se pri tom dimenzije plovnog tela 20 (prečnik i gaz) ne menjaju. Takav primer, za slučaj plovnog tela 20 kada uređaj proizvodi električnu energiju, prikazan je na slici 7c gde je spektar talasa obeležen linijom crta-tačka-crta, a spektar plovnog tela 20 punom linijom. Prenosna funkcija oscilovanja uređaja sa ovako teškom dodatnom masom 12 ima rezonantni pik i pored jakog prigušenja koje stvara generator. Rezonantni pik se praktično preklapa sa pikom spektra talasa, usled čega je (kako proračuni pokazuju) efikasnost ovakvog uređaja i do dva puta veća od slučaja bez dodatne mase 12. Sama primena dodatne mase 12, kao i svako njeno povećanje, snižava sopstvenu frekvenciju sistema koji osciluje, i deluje povoljno na efikasnost uređaja.

Ovako izvedena konstrukcija uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju ima dobre karakteristike sa aspekta udarnih opterećenja koja se mogu preneti na zupčasti par zupčanika 4 i zupčaste letve 2. Sa druge strane, maksimalno su smanjeni gubici usled velike dužine fleksibilnog prenosnika 1, koji pri svakoj promeni smera kretanja plovnog tela 20 mora pretrpeti određenu elastičnu deformaciju nakon koje počinje da prenosi silu, pri čemu je pomenuta elastična deformacija direktno povezana sa dužinom fleksibilnog prenosnika 1. Sa smanjenjem dužine fleksibilnog prenosnika 1 izbegnuta je pojava nepovoljnih vibracija, koja se javlja kod fleksibilnih prenosnika velikih dužina, te se tako povećava stepen iskorišćenja uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju.

Jedan segment fleksibilnog prenosnika 1 koji prelazi preko kotura 6a (slika 3) može biti izveden od kompozitnih materijala, da bi mu se produžio vek trajanja usled naizmeničnog savijanja koje je posledica oscilatornog kretanja plovnog tela 20.

U jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska sistem složene koturače prikazan na slici 8 može biti korišćen za sidrenje uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju na dno mora kako je prikazano na slici 1.

Složena koturača sa slike 8 sastoji se od nosača 65b za koji je sa jedne strane vezano sidreno uže 63 dok je sa druge strane nosača 65b jednim svojim krajem čvrsto vezano uže 66 koje prelazi preko kotura 6d, 6e, 6f, 6g i 6h, koturi 6e i 6g su obrtno vezani za nosač 65b, dok su koturi 6d, 6f, i 6h obrtno vezani za nosač 65a, nosač 65a je čvrsto vezan za kućište 69 koje je čvrsto vezano za noseću konstrukciju 50 (slika 1). Drugi kraj užeta 66 je namotan na doboš 68 koji pogoni motor M, kada se uže 66 namotava na doboš 68 nosač 65b se približava nosaču

65a i tako se smanjuje rastojanje između nosača 65a i 65b što za posledicu ima pomeranje celog uređaja za pretvaranje energije morskih talasa u električnu energiju ka dnu mora (uređaj se spušta, tj. smanjuje se rastojanje između noseće konstrukcije 50 i sidrenog tega 67), a u slučaju kada se uže 66 odmotava sa doboša 68 rastojanje između nosača 65a i 65b se povećava i uređaj za transformaciju energije talasa u električnu se udaljava od morskog dna (uređaj se podiže).

Sklop složene koturače može biti smešten u kućištu 69 (slika 1), a užad 63 sistema složene koturače mogu biti povezani sa tegom 67. Primenom sistema složene koturače visina uređaja (rastojanje uređaja od morskog dna) za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu može se podešavati sa višestruko manjom silom od ukupne sile sidrenja. Primenom ovog sistema nije potrebna prethodna priprema morskog dna već samo sidra prilagođena stanju morskog dna. Vertikalni položaj noseće konstrukcije 50 se obezbeđuje pomoću ovog sistema za zatezanje užadi 63 koji se postavlja na pristupačnom mestu na delu konstrukcije koji je van vode ili je pričvršćen na uzgonski element 52. Podešavanja se mogu raditi u slučaju promene nivoa slobodne površine mora pri pojavi plime i oseke i slično. Još jedan aspekt primene ovog sistema sidrenja je kada se pojave jake oluje koje mogu oštetiti uređaj moguće je uz pomoć ovog sistema potopiti uređaj čime bi se on zaštitio od oluje. Isto tako može se izvesti da složena koturača ima mogućnost postavljanja na vrh cevi 53 noseće konstrukcije 50 koji nije pod vodom. Ovo je potrebno zbog agresivnih radnih uslova u morskoj vodi.

Slika 9 prikazuje kako se sistem složene koturače može ugraditi u ovom primeru izvođenja uređaja za pretvaranje energije morskih talasa u električnu energiju. U ovom slučaju koriste se više užadi 66 manjeg prečnika kako bi se obezbedila dovoljna nosivost, umesto jednog užeta 66 velikog prečnika kada se ne primenjuje složena koturača.

Slika 9a prikazuje, detalj A prostornog rasporeda više užadi 66 složene koturače.

Slika 10 prikazuje sistem kočenja plovnog tela 20 koji se sastoji od fleksibilnih užadi 71 izrađenih npr. od čelika ili lanaca ili slično, koji su jednim svojim krajem povezani sa dnom plovnog tela 20, dok su drugim svojim krajem vezani za teg 70, koji se nalazi u svom ležištu 72, koje je pričvršćeno na uzgonski element 52.

Pri nailasku talasa velike amplitude plovno telo 20 se kreće na gore čime zateže fleksibilnu užad 71. Nakon što se fleksibilna užad 71 zategnu i plovno telo 20 nastavi kretanje na gore, tegovi 70 koji su izvedeni u vidu segmenata međusobno povezanih tako da postepeno zaustavljaju plovno telo 20. Pravilnim odabirom mase tegova 70 se vrši kočenje plovnog tela 20 do potpunog zaustavljanja neposredno pre gornjeg krajnjeg položaja.

Slika 13 prikazuje jedan primer plovnog tela 20 prema opisanom pronalasku koje čine čelični ram 21, zatvorena plutajuća komora 22 postavljena iznad čeličnog rama 21, pri čemu je penasta obloga 23 postavljena na spoljašnje zidove plutajuće komore 22. Pri eksploataciji plovnog tela 20 čelični ram 21 je delimično ispod slobodne površine vode označene talasastom punom linijom tako da je deo plovnog tela 20 koji čine plutajuća komora 22 i penasta obloga 23 jednim svojim delom ispod slobodne površine vode drugim delom je iznad slobodne površine vode. U slučaju kada dođe do loma talasa i udarnog opterećenja koja nastaju usled obrušavanja vode na plovno telo 20 penasta obloga 23 će amortizovati udar vode o površinu plutajuće komore 22 tako da ne dođe do plastičnih deformacija plovnog tela 20.

Penasta obloga 23 može biti izrađena od jednog ili više slojeva 24, 25 od kompozitnih materijala tako da se omogući što bolja amortizacija udarnih sila kako bi se sprečilo bilo kakvo oštećenje plovnog tela 20. Kombinacija slojeva 24, 25 treba da bude takva da slojevi 24 koji su prvi izloženi udaru vode imaju dobre mehaničke karakteristike na zatezanje, dok slojevi 25 koji su bliži zidovima plutajućih komora 22 treba da imaju dobre elastične karakteristike odnosno dobru disipaciju energije.

Na slici 14 prikazan je mehanički model konačnih elemenata simulacije odziva sistema pri amortizaciji (upijanju) udarnog opterećenja. Dvodimenzionalni mehanički model se sastoji od penaste obloge 23 koja je zalepljena na spoljašnju površinu plutajuće komore 22 plovnog tela 20. Pri simulaciji (izračunavanju) reakcija ovakvog modela dobijen je rezultat prikazan na slici 15 gde je isprekidanom linijom prikazana sila na površinu sfere 32 (slika 2) koja se dobija kada nema amortizacije penastom oblogom 23, dok je punom linijom prikazana sila reakcije na površini sfere 32 (slika 2) kada postoji penasta obloga 23. Iz prikazanih grafika sa slike 15 vidi se da penasta obloga 23 ima veoma velik uticaj na amortizaciju udarnog opterećenja te ga može ublažiti tako da reakcije budu i do 10 puta manje, što za posledicu ima lakšu i jeftiniju konstrukciju koja može izdržati surove uslove koji vladaju na okeanima.

Zbog relativno malih dubina u brodogradilištima, što je dobro poznato stručnjacima iz ove oblasti, neophodno je iznaći način da se uređaj koji je velikih gabarita, velike težine i velikog gaza transportuje do mesta postavljanja. Iz tih razloga predmetni pronalazak se takođe odnosi i na postupak postavljanja uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju na mesto njegove eksploatacije. Ovaj postupak postavljanja obuhvata karakteristične faze sklapanja i transporta. Mada se uređaj može postaviti i na način poznat u stanju tehnike sama konstrukcija je omogućila nov način postavljanja odnosno faze u sklapanju i transportu koje se po svojim karakteristikama razlikuju od do sada poznatih načina postavljanja uređaja iz ove oblasti.

Kod sistema sa krutim prenosnikom mora se obezbediti zaštićeni prostor ispod mesta prenosa obrtnog momenta, najčešće u ravni generatora, noseća cev 53 mora biti duga minimalno koliko je dug kruti prenosnik (slika 3).

Sve ovo iziskuje robusniju konstrukciju, veću cenu izrade i transporta konstrukcije do lokacije postavljanja.

Da bi se pojeftinila konstrukcija i sam transport uređaja do mesta postavljanja uređaja uvodimo novo tehničko rešenje gde je i drugi prenosnik od kotura 6a do dodatne mase 12 (slika 3) u vidu tega takođe fleksibilan prenosnik (npr. lanac i lančanik). Dodatna masa 12 se može napraviti od jeftinog materijala kamena, betona i slično, a da bi se skratilo pomeranje drugog, fleksibilnog prenosnika koristi se sistem koturača. Na ovaj način se izbegla dugačka cev 53 ispod generatora koja bi morala biti iste dužine kao noseća cev 51. Rešenje prikazano na slici 6 omogućava jeftiniju izradu, pošto se nakon sklapanja uzgonskog elementa 52, on lako spušta u vodu dizalicom i vezuje za dok brodogradilišta gde se nastavlja montaža ostalih delova konstrukcije.

U ovom slučaju se izrada može vršiti u skoro svakom brodogradilištu jer ne zahteva veliku dubinu vode pored doka.

Dodatna masa 12, zbog skraćenog hoda, mora imati multiplikovanu masu koja obezbeđuje niže težište sistema čime je obezbeđen stabilan transport do mesta postavljanja sa relativno malim gazom. Takođe upotrebom povećane dodatne mase 12 težište konstrukcije će biti bliže slobodnoj površini vode ili ispod nje što u značajnoj meri doprinosi stabilnosti konstrukcije pri njenom transportu do mesta sidrenja.

Pri izradi uređaj se postavlja u more u brodogradilištu kada se uradi donji deo konstrukcije, odnosno uzgonski element 52, odmah nakon toga ubacuje se dodatna masa 12, i dalje se nastavljaju radovi na konstrukciji do njenog konačnog formiranja. Koncept ovako izvedene konstrukcije je takav da ona može stabilno plivati na vodi tokom transporta na željenu lokaciju postavljanja uređaja.

Slika 11 prikazuje način transporta noseće konstrukcije 50 gde je obezbeđeno da se ona može bez dodatnih velikih brodova, koji su veoma skupi, transportovati do željene lokacije na relativno jeftin način, zatim je obezbeđen pravilan rad uređaja u plitkoj vodi. Na ovaj način je iskorišćena snaga vode (hidrostatičkog pritiska) za prihvatanje velikih masa i nema potrebe za dizalicama visokih performansi da bi se manipulisalo uređajem, čime je izrada samog uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu u velikoj meri pojeftinjena.

Na slici 12 prikazan je sidreni teg 67 sa njegovom osnovom 61. Sidrena osnova 61 je izvedena kao šuplja konstrukcija i ima moguđnos da pluta na vodi, ona ujedno predstavlja pontom na kom se transportuje sidreni teg 67 do mesta postavljanja uređaja.

Nakon dolaska na mesto postavljanja uređaja priprema se morsko dno tako što se pobijaju šipovi 62 ili se pravi betonska osnova na koju će se postaviti sidrena osnova 61 sidrenog tega 67. Potapanje sidrene osnove 61 se izvodi tako da ona ravnomerno u stabilnom položaju tone do dna, što se postiže ventilima 64a, 64b, 64c i 64d. Sidrena osnova 61 je izvedena tako da ima na sebi odgovarajuću šupljinu koja odgovara obliku sidrenog tega 67 koji u nju upada i može da se kotrlja ili klizi po njoj. Izvedena sidrena osnova 61 je takva da omogući da u slučaju podizanja sidrenog tega 67 on nesmetano vraća u svoj predviđeni položaj. Veličina a sa slike 12 se određuje tako da u slučaju ekstremnog talasa sidreni teg 67 nikada ne izađe u potpunosti iz sidrene osnove 61.

Nakon transporta sidrene osnove 61 i tega 67 povezuju se užadima 63 noseća konstrukcija 50 i teg 67 na sidrenoj osnovi 61.

Slika 12a prikazuje sidreni teg 67 koji je sa njegovom osnovom 61 povezan užetom 74 čiji je zadatak da pri pojavi ekstremnih oluja onemogući pomeranje konstrukcije time što će uže 74 da se zategne kada se teg 67 pomeri za veličinu a i time će se silama od talasa suprotstaviti i masa osnove 61. Ovim se obezbeđuje da ne može doći do pomeranja čitavog uređaja u toku ekstremnih oluja. I u ovom slučaju je teg 67 geometrijski izveden tako da se može nesmetano vratiti u predviđo ležište u sidrenoj osnovi 61.

Pošto ovaj opis sadrži mnoge pojedinosti one ne treba da budu shvaćene kao ograničenja obima pronalaska ili predmeta za koji se traži zaštita, nego predstavljaju opis karakteristika specifičnih za različita izvođenja. Izvesne karakteristike koje su opisane u ovom opisu u kontekstu posebnih izvođenja mogu se primenjivati u kombinaciji kod nekog drugog izvođenja. Takođe važi i obmuto, različite karakteristike koje su opisane u kontekstu jednog izvođenja mogu biti primenjene kod više izvođenja i to odvojeno ili u bilo kojoj pogodnoj kombinaciji izabranih karakteristika. Za stručnjaka iz ove oblasti tehnike podrazumeva se da pojedini tehnički elementi ili sklopovi ne samo da mogu biti podložni varijantama i modifikacijama iz stanja tehnike, nego se mogu zameniti poznatim tehničkim ekvivalentima, a da se pri tome ne izađe iz obima zaštite definisanog patentnim zahtevima.

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju, što obuhvata noseću konstrukciju (50) sastavljenu od uzgonskih elemenata (52), naznačen time, što su uzgonski elementi (52) zatvorenog oblika, na koju je sa gornje strane pričvršćena noseća cev (51) i što obuhvata zglobni prenosnik (30) koji je klizno vezan po unutrašnjem obimu za spoljašnju površinu gornje noseće cevi (51), dok je na njegovu spoljašnjost čvrsto povezana sfera (32) za koju je zglobno vezano plovno telo (20), pri čemu uređaj ima dva prenosnika, prvi, fleksibilni prenosnik (1) za povezivanje plovnog tela (20) sa drugim prenosnikom, gde se fleksibilni prenosnik (1) sastoji od izduženog fleksibilnog elementa, zatim od bar tri kotura (6a, 6b, 6c), pri čemu su dva kotura (6b, 6c) svojim nosačima čvrsto pričvršćeni za vrh noseće cevi (51) tako da se mogu obrtati, dok je srednji kotur (6a) svojim nosačem čvrsto pričvršćen za drugi prenosnik koji povezuje fleksibilni prenosnik (1) sa generatorom električne energije, dok je fleksibilni element fleksibilnog prenosnika (1), jednim krajem vezan za plovno telo (20) zatim prebačen preko kotura (6b), zatim kotura (6a) unutar cevi (51) i kotura (6c) i drugim krajem je ponovo vezan za plovno telo (20), a mesta vezivanja fleksibilnog prenosnika (1) za plovno telo (20) kao i dva gornja kotura (6b, 6c) su uzajamno naspramni i pri čemu je noseća konstrukcija (50) užadima (63) povezana sa sidrenim tegom (67) izvedenim u vidu segmenta sfere koji je direktno ili preko kotrljajnih elemenata smešten u ležište u obliku sfernog udubljenja u sidrenoj osnovi (61).

2. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je za drugi prenosnik pričvršćena sa donje strane dodatna masa (12) za uravnoteženje sa masom plovnog tela (20) i podešavanje kretanja plovnog tela (20) na talasima.

3. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što obuhvata uređaj za kočenje plovnog tela (20) koji se sastoji od fleksibilnog užeta (71) za prihvatanje zateznih opterećenja, koje je jednim svojim krajem vezano za dno plovnog tela (20), a drugim svojim krajem za teg (70) smešten u ležište (72) pričvršćeno za uzgonski element (52).

4. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je plovno telo (20), koje se u suštini sastoji od čeličnog rama (21) iznad koga je izvedena zatvorena komora (22) obloženo penastom oblogom (23).

5 . Uređaj prema zahtevu 4 , naznačen time, što je penasta obloga (23) sastavljena od spoljašnjeg sloja (24) otpornog na napone istezanja i unutrašnjeg amortizijućeg sloja (25).

6. Uređaj prema bilo kom od prethodnih, naznačen time, što je drugi prenosnik, koji je povezan sa jedne strane sa fleksibilnim prenosnikom (1), a sa druge strane sa generatorom električne energije, izveden od krutih elemenata kao prenosnik tipa zupčanika (4) i zupčaste letve (2) i što je smešten u donju noseću cev (53) pričvršćenu za noseću konstrukciju (50).

7. Uređaj prema bilo kom zahtevu od 1 do 6, naznačen time, što je drugi prenosnik, koji je povezan sa jedne strane sa fleksibilnim prenosnikom (1), a sa druge strane sa generatorom električne energije, izveden od krutih elemenata kao prenosnik tipa linearnog generatora i što je smešten u donju noseću cev (53) pričvršćenu za noseću konstrukciju (50).

8. Uređaj prema bilo kom zahtevu od 1 do 7, naznačen time, što je drugi prenosnik, koji je povezan sa jedne strane sa fleksibilnim prenosnikom (1), a sa druge strane sa generatorom električne energije, izveden od krutih elemenata kao prenosnik tipa navojnog vretena (9) i navrtke (7) sa recirkulacijom kuglicama i što je smešten u donju noseću cev (53) pričvršćenu za noseću konstrukciju (50).

9. Uređaj prema zahtevu 10, naznačen time, što je rotor generatora navrtka (7) kruto spojena ili izjedno izvedena sa rotorom obrtnog generatora.

10. Uređaj prema bilo kom zahtevu od 1 do 7, naznačen time, što je drugi prenosnik, koji je povezan sa jedne strane sa fleksibilnim prenosnikom (1), a sa druge strane sa generatorom električne energije, izveden sa fleksibilnim elementom kao što je prenosnik tipa lanaca (3) i lančanika (5) i što je smešten u uzgonski element (52) noseće konstrukcije (50).

11. Uređaj prema zahtevu 12, naznačen time, što je drugi prenosnik povezan za dodatnu masu (12) preko sistema koturača gde je savitljivi element prebačen preko koturova koturače za povezivanje sa dodatnom masom (12).

12. Postupak za postavljanje na mesto eksploatacije uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju, koji je izveden prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se sklapanje uređaja u funkcionalnu celinu izvodi uz dok brodogradilišta.