RS20211153A1 - Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju - Google Patents

Abstract

Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju sastoji se od noseće konstrukcije (300), prvog radnog tela (200), sidara (500) i sidrenih užadi (400). Noseća konkstrukcija (300) je sidrenim užadima (400) povezana sa sidrima (500), dok je prvo radno telo (200) klizno vezano za noseću konstrukciju (300). Sistem 100 za transformaciju kretanja je čvrsto vezan za konstrukciju (300) i sastoji se od krutih prenosnika (101a, 101b) koji su sa jedne strane spregnuti sa zupčanicima (103a, 103b) sa rolnicama, dok su sa druge strane zglobno vezane za prvo radno telo (200). Sa druge strane zupčanika (103a, 103b) sa rolnicama jednim svojim krajem spregnuti su kruti prenosnici (102a, 102b) dok im je drugi kraj zglobno vezan za drugo radno telo (600). Zupčanici (103a, 103b) sa rolnicama su povezani vratilima sa multiplikatorom koji pokreće generator (108) koji dalje proizvodi električnu energiju. Ovako izveden uređaj ima mogućnost transporta na mesto eksploatacije, jer pliva stabilno sam za sebe. Sistem sidra (500) transportuje se nezavisno do mesta eksploatacije primenom transportnog tela (700) koje ima mogućnost da slobodno pluta i da se potapa.

Description

Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u

električnu energiju

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

Pronalazak se odnosi na uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju i postupak za njegovo postavljanje na mesto eksploatacije, pri čemu su karakteristike konstrukcije uređaja prilagođene postupku postavljanja. Uređaj se u odnosu na prethodna rešenja naročito razlikuje u segmentu prenosa energije sa plovnog tela, koje se kreće gore-dole, do električnog generatora koji proizvodi električnu energiju. Postupak postavljanja se bazira na adaptaciji sistema sidrenja na morskom dnu na mestu postavljanja uređaja za pretvaranje energije talasa u električnu energiju i ima sigurnosni sistem protiv havarijskog oštećenja. Prema

MKP (Međunarodnoj klasifikaciji patenata) uređaj se svrstava u pogonske mašine koje koriste energiju morskih talasa i odgovara klasifikacionom simbolu F03B 13/12.

Tehnički problem

Tehnički problem koji se rešava predmetnim pronalaskom je kako konstruisati uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju uz maksimalnu efikasnost odnosno stepen iskorišćenja, izdržljivost u odnosu na uslove rada, a da u isto vreme bude izrađen od prihvatljivih materijala i prihvatljivog broja podsklopova radi zadovoljavanja uslova ekonomičnosti tj. cene.

Ovi problemi su dobro poznati u stanju tehnike. Isplativo rešenje je teško pronaći. Održivo rešenje uređaja za proizvodnju energije vodenih talasa u električnu energiju zahteva da uređaj ima maksimalni stepen iskorišćenja i istovremeno minimalni broj materijala od kojih je sačinjen i minimalni broj sklopova da bi sistem bio pouzdan, bezbedan za rad i jeftin. Sile od talasa koje deluju na radno telo koje se kreće gore - dole mogu biti veoma velike što je poznato u stanju tehnike, što zahteva čvrstu noseću konstrukciju i čvrst lanac elemenata koji su uključeni u prenos sila od radnog tela do, na primer, električnog generatora. Obzirom na zahtev za pokretljivošću radnog tela koje je u kontaktu sa vodom čini se da je to u suprotnosti sa neophodnošću da konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta da može da izdrži velike sile od talasa koje se koriste za proizvodnju energije i istovremeno da bude dovoljno čvrsta da izdrži uslove na otvorenom moru.

Problem veka trajanja pojedinih elemenata koji su lokalno opterećeni je isto tako poznat problem, te se rešava ovaj problem tako da oni mogu izdržati opterećenja kojima su izloženi duži vremenski period.

Problem dubokog gaza uređaja. Kod uređaja ovog tipa karakteristično je da oni moraju biti velikih gabarita jer su predviđeni za duboku vodu, izgradnja takvih uređaja se obavlja u brodogradilištima koja, kako je poznato stručnjacima iz ove oblasti, imaju vrlo malu dubinu vode u poređenju sa potrebnom dubinom gaza.

Uređaji koji se nalaze na otvorenom moru izloženi su veoma surovim atmosferskim uslovima te je neophodno učestalo i jeftino održavanje, ovim pronalaskom se ovaj problem znatno pojeftinjuje i pojednostavljuje.

Uređaji ovog tipa nisu predviđeni da rade u veoma jakim olujama, ovim pronalaskom se rešava problem obezbeđivanja uređaja u ekstremnim olujama.

Ovim pronalaskom se rešava problem transporta uređaja i njegovo postavljanje

Pronalaskom je obuhvaćeno i rešenje transporta i potapanja sidra koji ovaj uređaj drži na željenoj poziciji.

Pronalaskom se takođe rešava i problem načina postavljanja uređaja na mesto eksploatacije.

Stanje tehnike

Postoje mnoga poznata rešenja koja se baziraju na obnovljivim izvorima energije. Ako se pogleda iz ugla evidentnih klimatskih promena na Zemlji čini se neophodnim da se u skorije vreme izbegne upotreba energetskih objekata koji emituju štetne gasove za okolinu. Evropski patent EP 2183478 pronalazača kao i u ovoj prijavi, prikazuje uređaj koji rešava neke osnovne probleme koji su povezani sa transferom energije od vodenih talasa do plovnog tela koje se kreće gore-dole. Maksimizirana je količina energije koja se preuzima od talasa i koja se dalje konvertuje u električnu energiju kako je opisano u EP 2183478, ali za ovaj uređaj neophodno je da bude konkurentan u odnosu na poznate sisteme za transformaciju energije, i sposoban da zameni sisteme za proizvodnju energije koji emituju štetne gasove u atmosferu u velikim količinama pre nego klimatske promene eskaliraju.

Patentom WO2017176142A2, istog pronalazača, dosta se iskoračilo u primeni ovakvih uređaja, ali su uočeni problemi kod veka trajanja delova prenosnog sistem, jer se fleksibilni delovi na malim talasima vrlo brzo zamaraju, tj. dolazi do njihovog pucanja usled fenomena zamora materijala, što je posledica pojave opterećenja stalno na jednom mestu.

Drugi problem (WO2017176142A2) je što rešenje sa zupčastom letvom iziskuje dugačku cev i ako se transportuje u vertikalnom položaju zahteva veliku dubinu mora pri transportu. Dubina mora prilikom transporta treba da se kreće oko nekoliko desetina metara. Retko gde je to moguće. Ako se uređaj transportuje u oborenom, horizontalnom, položaju, transport do mesta postavljanja i ispravljanje je, vrlo složeno i skupo.

Ploveće sidro iz patenta (WO2017176142A2) ima manu jer prilikom potapanja ovo sidro nije u idealno horizontalnom položaju, voda unutar sidra može doći na jednu stranu, što za posledicu ima poremećaj težišta i samim tim mogućnost nekontrolisanog zakretanja, pa i prevrtanje sidra. Ili zahteva velike balone, veći broj ronioca, ljudi i skupu tehniku. Zatim je velika mana u slučaju vađenja sidra, jer na dnu je višestruko veći pritisak i prilikom vađenja sidra zapremina vazduha se višestruko povećava, što otežava vađenje, povećava rizik od nekontrolisanog izletanja, pa i do eksplozije samog sidra.

Poboljšana, olakšana, pojeftinjena i uprošćena je konstrukcija sistema čime je povećana njegova efikasnost i ekonomičnost.

Izlaganje suštine pronalaska

Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju se sastoji od noseće konstrukcije, prvog radnog tela, sistema za pretvaranje energije, sidra i sidrenih užadi. Noseća konstrukcija teži da ispliva na površinu vode, ali joj sidrena užad ne dozvoljavaju, jer su jednim

svojim krajem vezana za noseću konstrukciju, a drugim svojim krajem su vezana za sidreni teg, na ovaj način se čitav uređaj drži na poziciji. Prvo radno telo je klizno vezano za noseću konstrukciju, tako da pod dejstvom talasa ono može da se kreće gore dole po nosećoj konstrukciji.

Prvo radno telo je preko krutog prenosnika (zupčasta letva, letva sa rolnicama) koje se nalazi iznad površine vode povezano sa sistemom za transformaciju kretanja koji je, preko istog krutog prenosnika (zupčasta letva, letva sa rolnicama) dalje povezan sa drugim radnim telom. Kada se prvo radno telo kreće gore dole duž noseće konstrukcije, ono pokreće sistem za transformaciju kretanja preko krutih prenosnika, koje dalje pokreću drugo radno telo, koje se nalazi unutar noseće konstrukcije.

Suština pronalaska je da dva radna tela, prvo u dodiru sa vodom na koje talasi vrše rad, je povezano sa drugim radnim telom preko krutog prenosnika, u ovom slučaju sistem zupčaste letve i zupčanika sa rolnicama (eng. Rack - roll pinion) i druge zupčaste letve do drugog radnog tela, koji omogućava višegodišnji rad uz minimalno održavanje, minimalne gubitke u trenju i minimalno podmazivanje.

Sistem za transformaciju kretanja, sastoji se od sistema krutih prenosnika, sistem zupčasta letva sa rolnicama - zupčanik (eng. Roll rack - pinion) ili zupčasta letva - zupčanik sa rolnicama, pokreću zupčanike koji su spregnuti sa zupčanikom čvrsto vezanim sa vratilom generatora pri čemu su zupčanici tako raspoređeni da se sistemu dovodi snaga preko dve grane.

Vratila zupčanika su uležištena u kućištu, a kućište je čvrsto vezano za noseću ploču, na koju su čvrsto vezane vođice krutih prenosnika, vođice obezbeđuju da se prihvate sva opterećenja koja se dobijaju sprezanjem krutih prenosnika i zupčanika tako da ne dozvole odvajanje krutog prenosnika od zupčanika u svim pravcima osim vertikalnom koji je potreban za nesmetan rad uređaja.

Sistem za transformaciju kretanja je tako izveden da spoljnje radno telo i unutrašnje radno telo obezbeđuju da kruti prenosnici budu opterećeni na zatezanje, što ima za rezultat manje čvrstu i lakšu konstrukciju krutih prenosnika ovo je novina i ni u jednom patentu pre nije ovako uradjeno a to je uslov da je uredjaj pouzdan i da ima zadovoljavajući vek trajanja.

Kruti prenosnici koji je sastavni deo drugog radnog tela se mogu razdvojiti od zupčanika sa rolnicama. Ovo je važna karakteristika pronalaska jer je neophodno obezbediti što niže težište mase celog sistema pri transportu i pri ekstremnim olujama.

Prvo radno telo, koje je u kontaktu sa vodom ima karakteristiku da je njegova sila potiska (istisnina) manja od njegove težine, te se stoga ne može nazvati plovno telo jer ono nema mogućnost da se održava na površini vode (pluta) kada nije povezano sa sistemom za transformaciju kretanja. Preko zupčanika sa rolnicama i posredstvom krutih prenosnika se kompenzuje razlika težine i istisnine prvog radnog tela. Primenom ovog tehničkog rešenja dobijaju se dva, veoma važna, rezultata. Prvi rezultat je što su kruti prenosnici opterećeni na istezanje. Ovako postavljeni kruti prenosnici su dominantno opterećeni na istezanje što im omogućuje da mogu biti lakši, jeftiniji i sobzirom na velike sile koje prouzrokuju talasi mogu se napraviti od postojećih materijala sobzirom na njihove velike dužine.

Drugi rezultat je da se prvo radno telo može potopiti što omogućava postavljanje uređaja u sigurnosnu konfiguraciju pri pojavi ekstremnih oluja. U slučaju da je istisnina veća od težine prvog radnog tela, tada bi se kod potapanja morala povećati masa spoljnjeg radnog tela (tj. smanjiti istisnina), na primer puštanjem vode unutar prvog radnog tela. Prilikom ponovnog dovođenja prvog radnog tela u radni položaj voda iz njega bi se morala izbacivati pod pritiskom

pomoću pumpe, komprimovanog vazduha i sl., dok u ovde prikazanom rešenju se automatski, prilikom izranjanja prvog radnog tela, voda izbacuje.

U okviru ovog pronalaska predstavljeno je transportno telo koje omogućava transport i postavljanje sidra sa brodovima koji imaju dizalice manje nosivosti.

Za transport i postavljanje na lokaciju tegova, sidra, delova podvodnih uređaja (na pr. uređaj za pretvaranje energije plime i dr.) može se koristiti transportno telo predstavljeno u ovom pronalasku.

Teret se zakači za transportno telo i dovuče na željenu lokaciju, zatim se zakači za dizalicu ili odgovarajući uređaj koji će spustiti teret na tačnu lokaciju. Otvaraju se ventili tako da voda može da ulazi u transportno telo, a istovremeno se otvaranjem drugih ventila obezbeđuje da izlazi vazduh, ovim se postiže da se kompenzuje težina a razlika između istisnute zapremine i težine tega svodi na minimalnu težinu koju u daljem procesu potapanja prihvata dizalica. Ova razlika preostale težine, kojom će se opteretiti dizalica može biti fino regulisana pomoću kompresionih sudova i regulacionih ventila.

Kratak opis slika nacrta

Uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju prema pronalasku biće detaljnije opisan u nastavku uz pozivanje na priložene slike. Priložene su i slike koje služe za bolje razumevanje postupka prema pronalasku, to jest konstruktivnih karakteristika uređaja koje omogućavaju opisane faze sklapanja i transporta uređaja. Slike prikazuju primere izvođenja pronalaska i ne treba ih tumačiti kao ograničenja za druga moguća izvođenja koja su obuhvaćena obimom zaštite definisanom patentnim zahtevima. Tehničke karakteristike prema zahtevima se mogu međusobno kombinovati u drugim primerima izvođenja konstrukcije. Slike prikazuju sledeće:

Slika 1 prikazuje u izometriji prvi primer izvođenja pronalaska

Slika 1a prikazuje u izometriji i delimičnom preseku primer izvođenja pronalaska Slika 2 prikazuje u izometriji primer izvođenja sistema za transformaciju kretanja Slika 3 prikazuje, u preseku, mehanizam za razdvajanje zupčastih letvi od zupčanika sa rolnicama u zatvorenom položaju

Slika 3a prikazuje, u preseku, mehanizam za razdvajanje zupčastih letvi od zupčanika sa rolnicama u otvorenom položaju

Slika 3b prikazuje, u preseku, drugi način izvođenja oslobadjanja letve od rol zupčanika sistemom izvlačenja

Slika 4 prikazuje u izometriji primer izvođenja pronalaska kada je on konfigurisan u sigurnosni režim

Slika 5 prikazuje u izometriji primer izvođenja pronalaska kada je on konfigurisan za transport

Slika 6 prikazuje drugi primer izvođenja uređaj sa amortizujućim sidrenjem

Slika 6a prikazuje amortizer na sidru

Slika 7 prikazuje šematski u izometriji transportno telo

Slika 7a Prikazuje spreda sistem gde je generator smešten ispod površine vode unutar sistema

Slika 7b Šematski prikaz jednostavnijeg multiplikatora

Slika 8 šematski izgled spreda prvog radnog tela povećanog slobodnog boka

Slika 8a šematski izgled spreda slobodnog izbacivanja vode iz komore

Slika 9 Šematski izgled spreda pokretnog spoljnjeg omotača u donjem položaju Slika 9a Šematski izgled spreda pokretnog spoljnjeg omotača u gornjem položaju Slika 10 Šematski izgled spreda pozicioniranja sistema u radni položaj pomoću hidro cilindara

Slika 10a Šematski izgled spreda pozicioniranja sistema kada je hidro cilindar uvučen (u početnoj fazi potapanja)

Slika 10b Šematski izgled spreda pozicioniranja sistema kada je hidro cilindar izvučen (u međufazi potapanja)

Slika 10c Šematski izgled spreda pozicioniranja sistema kada je hidro cilindar uvučen (u krajnjoj fazi potapanja)

Detaljan opis pronalaska

Na slici 1 prikazan je uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju, uređaj se sastoji od noseće konstrukcije 300, koja ima pozitivnu istisninu - sila potiska (koja je jednaka težini tečnosti koju istisne telo potopljeno u nju) umanjena za težinu tela, prvog radnog tela 200, sistema 100 za transformaciju kretanja, sidra 500 i sidrenih užadi 400. Noseća konstrukcija 300 teži da ispliva na površinu vode, ali joj sidrena užad 400 koja su jednim svojim krajem vezana za noseću konstrukciju 300 a drugim svojim krajem su vezana za sidro 500 ne dozvoljavaju, na ovaj način se čitav uređaj drži na poziciji. Prvo radno telo 200 je klizno vezano za noseću konstrukciju 300, tako da pod dejstvom talasa ono može da se kreće gore dole po nosećoj konstrukciji. Noseća konstrukcija 300 je tako izvedena da njeni elementi formiraju šestougaonu konfiguraciju tako da su sidrena užad 400 povezana sa nosećom konstrukcijom 300 u temenima šestougaonika.

Slika 1a prikazuje unutrašnji deo uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju. Prvo radno telo 200 za koje je zglobno vezana klackalica 201 za uravnoteženje sila u krutim prenosnicima 101a i 101b koji su jednim svojim krajem zglobno vezani za klackalicu 201, kruti prenosnici 101a i 101b su dalje povezani sa sistemom 100 za transformaciju kretanja sa kojima su povezani kruti prenosnici 102a i 102b čiji je drugi kraj povezan sa drugim radnim telom 600 koje klizno vezano sa nosećom konstrukcijom 300. Kada se prvo radno telo 200 kreće gore dole duž noseće konstrukcije 300, ono pokreće sistem 100 za transformaciju kretanja preko krutih prenosnika 101a i 101b, koji dalje pokreću krute prenosnike 102a i 102b sa kojima se zajedno kreće i drugo radno telo 600, koje se nalazi unutar noseće konstrukcije 300 klizno vođeno unutar fiksnih vođica na nosećoj konstrukciji 300.

Prvo radno telo 200 i drugo radno telo 600 su kruto povezani preko krutih prenosnika 101a, 101b, 102a i 102b, i slikovito opisano to je kao „vaga sa dva tasa“. Tako povezana radna tela relativno mala sila od talasa izbacuje iz ravnoteže što čini sistem efikasnim. Zatim drugo radno telo 600 svojom težinom povlači prvo radno telo 200 ka površini vode i ono ima manji gaz, te tako dolazi u zonu veće energije talasa, jer je poznato da energije talasa eksponencijalno opada sa dubinom vode. Prvo radno telo 200 pod dejstvom veće energije talasa prenosi veću energiju na sistem sve do generatora čime se dobija veća količina električne energije i ceo sistem je efikasniji. To je lepota pronalaska.

Slika 2 prikazuje, jedan primer kako može biti izveden, sistem 100 za transformaciju kretanja, koji pravolinijsko kretanje krutih prenosnika pretvara u naizmenično kružno kretanje generatora, i koji se sastoji se od krutih prenosnika 101a i 101b, koji mogu biti zupčaste letve, rol letve i sl., koje su spregnute sa zupčanikom 103a i 103b sa rolnicama (eng. Roll pinion, iz GB 2555854A u slučaju primene rol letvi), respektivno, zupčanik 103a sa rolnicama je čvrsto vezan za vratilo 104a dok je zupčanik 103b sa rolnicama čvrsto vezan za vratilo 104b, na drugom kraju vratila 104a i 104b čvrsto su vezani zupčanici 105a i 105b, zupčanik 105a je uzubljen sa zupčanikom 107 koji je čvrsto vezan za vratilo generatora 108, zupčanik 105b je uzubljen sa zupčanikom 106 koji je dalje uzubljen sa zupčanikom 107. Pri kretanju krutih prenosnika 101a i 101b na gore obrću se zupčanici 103a i 103b sa rolnicama koji preko vratila 104a i 104b pokreću zupčanike 105a i 105b, zupčanik 105a direktno pokreće zupčanik 107, dok zupčanik 105b preko zupčanika 106 pokreće zupčanik 107. Zupčanik 106 služi za promenu smera obrtanja. On obezbeđuje da se izlaznom zupčaniku 107 dovodi moment sa dve strane koji je istog smera i intenziteta i koji se sabira i dobija se duplo veći izlazni moment, da nema zupčanika 107 moment sa njegove leve strane i moment sa njegove desne strane bi se oduzimali, a kako su istog intenziteta dobio bi se rezultujući moment jednak nuli te sistem stoga nebi mogao da radi.

Predstavljen je jedan tip multiplikatora, kako bi se prikazala mogućnost rada uređaja. Vratila 104a i 104b uležištena su u kućištu 111, takođe se zupčanici 105a, 105b, 106, i 107 nalaze i uležišteni su sa svojim pripadajućim vratilima u kućištu 111. Kućište 111 je čvrsto vezano za noseću konstrukciju 300 (slika 1). Klizne vođice 117a, 117b (slika 3), 117c i 117d su čvrsto vezane za centralnu vođicu 113 koja je čvrsto vezana za noseću konstrukciju 300 (slika 1). Na krajevima kliznih vođica 117a, 117b (slika 3), 117c i 117d čvrsto je vezano kućište 114a polužnog mehanizma na jednom kraju i kućište 114b polužnog mehanizma na drugom kraju vođica 117a, 117b (slika 3), 117c i 117d, preko pripadajućih poluga (slika 3) povezane su vođice 116a i 116b krutih prenosnika 101a koje su klizno vezane za klizne vođice 117a, 117b (slika 3), 117c i 117d, vođice 116a i 116b krutih prenosnika obezbeđuju da se kruti prenosnici 101a i 101b nesmetano sprežu sa zupčanicima 103a i 103b sa rolnicama i pritom prihvataju sva opterećenja koja se dobijaju sprezanjem krutog prenosnika 101a i zupčanika 103 a sa rolnicama tako da ne dozvole odvajanje krutog prenosnika 101a od zupčanika 103 a u svim pravcima osim vertikalnom koji je potreban za nesmetan rad uređaja.

Karakteristika ovakvog izvođenja sistema je da se opterećenja koja se javljaju, usled sprezanja krutih prenosnika 102a i 102b i zupčanika 103a i 103b sa rolnicama, na vođici 113 međusobno uravnotežuju, a opterećenja koja se prenose na vođice 117a, 117b, 117c (slika 3) i 117d obezbeđuju da one budu uvek opterećene na zatezanje (ovaj vid opterećenja je najpovoljniji sa aspekta čvrstoće i dimenzija vođica, što je poznato iz stanja tehnike).

Karakteristika ovog sistema je što se opterećenja dovode sa dve strane, a odvode se sa samo jedne strane preko zupčanika do generatora, pa se ta transformacija snage i kretanja može ostvariti sa mnogo manjim i jednostavnijim delovima, koji su lakši i u manjoj meri doprinose inercijalnim opterećenjima.

Sa druge strane sistem 100 za transformaciju kretanja je tako izveden da prvo radno telo 200 i drugo radno telo 600 (slika 1a) obezbeđuju da kruti prenosnici 101a, 101b, 102a i 102b budu opterećeni uvek na zatezanje što zahteva manju čvrstoću i samim tim lakšu konstrukciju krutih prenosnika.Ovo rešenje je sad prvi put prikazano u stanju tehnike.

Mogu se ubaciti sistemi za uravnoteženje krutih prenosnika 101a i 101b pri kačenju za prvo radno telo 200, i uravnoteženje krutih prenosnika 102a i 102b pri kačenju za drugo radno telo 600, kao što su klackalica, polužni sistem, lančanik sa lancem i hidraulički uravnoteživači i slično.

Slika 3 prikazuje polužni mehanizam za razdvajanje krutih prenosnika od zupčanika sa rolnicama. Na slici 3 prikazana je samo jedna strana ovog sistema dok je druga strana identična i postavljena kao odraz u ogledalu.

Postoje dva načina oslobađanja krutih prenosnika od zupčanika sa rolnicama jedan kako je u daljem tekstu opisano i drugi izvlačenjem iz zahvata krutih prenosnika stim što se mora obezbediti sistem koji vraća kruti prenosnik u zahvat sa zupčanikom sa rolnicama.

Ovde je opisan jedan mehanički sistem kako bi prikazali mogućnost izvedbe pronalaska. Umesto opisanog sistema može se postaviti hidraulički, elektromehanički, pneumatski ili njihova kombinacija sa istim zadatkom da se odvoji ili izvuče iz zahvata kruti prenosnik i zupčanik sa rolnicama.

Sistem se sastoji od fiksnih vođica 117a i 117b na čijim krajevima su čvrsto vezana kućišta polužnog mehanizma 114a, na jednom kraju i 114b na drugom kraju (slika 2). Za kućišta polužnog mehanizma 114a obrtno su vezane poluge 118a i 118b jednim svojim krajem dok su drugim svojim krajem obrtno povezane sa polugom 120 i polugama 119a i 119b, drugi kraj poluga 119a i 119b obrtno je vezan za vođicu krutog prenosnika 116a koja je klizno vezana za vođice 117a i 117b. Poluga 120 je jednim svojim krajem obrtno vezana za cilindar 115a koji je drugim svojim krajem obrtno vezan za kućište polužnog mehanizma 114a.

Mehanizam za razdvajanje krutih prenosnika u otvorenom položaju prikazan je na slici 3a. Izduživanjem cilindra 115a poluga 120 se kreće po kružnici, čiji poluprečnik odgovara dužini poluga 118a i 118b, pomeranjem poluge 120 pomeraju se i poluge 119a i 119b tako da se zadovolji kinematički lanac što za rezultat ima obrtno kretanje poluga 119a i 119b i translatorno pomeranje vođice zupčaste letve 116a, po vođicama 117a i 117b, koja povlači kruti prenosnik 101a i odvaja je od zupčanika 103a sa rolnicama. Vraćanje krutog prenosnika 101a u radni položaj, tj. sprezanje sa zupčanikom 103a sa rolnicama, se postiže uvlačenjem cilindra 115a čime se sistem vraća u radni položaj.

Predviđeno je da se uređaj pri transportu do mesta sidrenja i eksploatacije konfiguriše u tzv. sigurnosni režim. Sigurnosni režim karakteriše to da je položaj težišta celog sistema na minimalnom rastojanju od najniže tačke noseće konstrukcije uređaja.

Slika 3b Prikazuje drugi način razdvajanja krutog prenosnika 101a i pripadajućeg zupčanika 103a sa rolnicama, tako što se kruti prenosnik 101a jednostavno izvuče iz zahvata sa zupčanikom 103 a sa rolnicama. To se radi tako što je kruti prenosnik 101a malo kraći nego hod radnog tela 200 (sa slike 1). Kod ovog načina se mora prinudno obezbediti dizanje radnih tela prilikom ponovnog dovodjenja u radni režim.

Slike 4 prikazuje uređaj kada je on konfigurisan u sigurnosnom režimu.

Konfiguracija uređaja za pretvaranje energije talasa u električnu energiju u sigurnosni režim obuhvata, spuštanje prvog radnog tela 200 tako da ono bude oslonjeno o noseću konstrukciju 300, a potom i spuštanje drugog radnog tela 600 u najniži predviđeni položaj.

Postupak konfiguracije uređaja u sigurnosni režim je sledeći: generator se programski postavlja u motorski režim, podiže se drugo radno telo 600 preko krutih prenosnika 102a i 102b do položaja u kom se prvo radno telo 200 ne osloni o noseću konstrukciju 300, generator se tada zaustavlja i zadržava drugo radno telo 600 u gornjem položaju, od ovog trenutka otpočinje proces odvajanja krutih prenosnika (kako je to prethodno objašnjeno), nakon završetka ciklusa odvajanja krutih prenosnika drugo radno telo 600 se spušta u donji položaj pomoću generatora.

Sistem u sigurnosnom položaju ima najnižu tačku težišta i spreman je da izdrži najveće oluje.

Radno telo 200, kada se potopi do donje tačke, ono se zabraviti mehanički, elektro, hidraulički, pneumatski ili nekim od sistema kako se ne bi tokom jakih oluja pomeralo.

Moguće je izvesti da se izzube kruti prenosnici 102a i 102b ili jednostavno da kruti prenosnik 102a i 102b izađu iz zahvata sa zupčanicima 103a i 103b sa rolnicama.

Nakon prolaska oluje pomoću pneumatike, hidraulike ili mehanike podiže se drugo radno telo 600 i spregne kruti prenosnici 102a i 102b sa zupčanikom 103 a i 103b sa rolnicama nakon toga se pomoću generatora podiže drugo radno telo 600 u gornji položaj i izvrši se sprezanje krutih prenosnika 101a i 101a sa zupčanicima 103 a i 103b sa rolnicama, potom se polako drugo radno telo 600 spušta u srednji položaj i sistem je ponovo u standardnom radnom režimu.

Na slici 5 prikazan je položaj uređaja za transport, ovaj položaj odgovara sigurnosnom položaju (slika 4) sa razlikom što uređaj tokom transporta nije vezan sidrima za dno već slobodno pliva po površini vode.

Ovde je bitno naglasiti da je spuštanje tega pri transportu neophodno da bi uređaj za pretvaranje energije vodenih talasa ima dovoljnu stabilnost koja se obezbeđuje nižim položajem težišta uređaja. Čitav sistem 100 za transformaciju kretanja je postavljen na vrhu konstrukcije i iznad vode, što podiže tačku težišta same konstrukcije i kada je drugo radno telo 600 u radnom položaju ona je visoko iznad vode i čini konstrukciju uređaja nestabilnom ukoliko ona nije vezana sidrima za dno. Kada se drugo radno telo 600 spusti niže ka dnu konstrukcije tačka težišta se spušta tako da se približava tački uzgona i postiže se bolji stabilitet pri slobodnom plivanju uređaja.

U radnoj konfiguraciji uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu energiju kako je prikazano na slici 1, tačka težišta je u gornjem delu konstrukcije 300 jer su masa prvog radnog tela 200 i masa sistema 100 za transformaciju kretanja iznad vode. U ovom slučaju nije ugrožen stabilitet uređaja jer je on usidren sidrom 500 posredstvom sidrenih užadi 400, a čitava konstrukcija 300 ima svoj uzgon koji teži da izgura konstrukciju 300 na površinu vode, tako da sile u sidrenim užadima 400 obezbeđuju stabilan položaj ravnoteže uređaja za pretvaranje energije vodenih talasa u električnu.

Izvedba ovakve konstrukcije ima niz prednosti u odnosu na prethodna rešenja spomenuta u stanju tehnike. Prva značajna prednost je što konstrukcija pri transportu ne zahteva veliku dubinu vode, jer praktično ima vrlo nizak gaz. Sa druge strane sistem za transformaciju kretanja nalazi se iznad vode i dostupan je radi servisa, zamene i redovnog održavanja. Sistem za transformaciju kretanja se može zameniti u celosti sa dizalicama relativno male nosivosti koje se često mogu naći na manjim brodovima. Takođe, osoblje, tehničari, koji obavljaju servis ne moraju ulaziti unutar konstrukcije radi obavljanja servisiranja, već to sve rade sa spoljnje strane

konstrukcije.

TLP (tension leg platform) paltforme su zgodne jer obezbeđuju vertikalnost uređaja u standardnom radu, ali zahtevaju velike sile u sidrenim užadima da ne bi došlo do klecanja tj. labavljenja sidrenog užeta koje izaziva naginjanje uređaja, a nakon labavljenja dolazi do naglog zatezanja sidrenog užeta što ima za rezultat pojavu ekstremno velikih sila u sidrenim užadima.

Da bi se izbeglo klecanje sidrenih užadi (eng. Slacking, prev. Klecanje) povećava se uzgon tj. statička sila u sidrenim užadima. To za posledicu ima skupe uređaje i ekstra velike sile u užadima koje su vrlo često na granici sadašnjih tehnoloških materijala, koristi se veći broj sidrenih užadi sa skupim uravnoteženjem.

Ta pojava ekstremnog povećanja sila u sidrenim užadima se može izbeći ako se postavi amortizer koji će ublažiti sile zatezanja užadi nakon klecanja. Ti amortizeri zbog rada u vodi i velikih sila su skupi i nepouzdani.

Mi ovde prezentujemo pouzdanu i jeftinu novinu koja se sastoji od jednog ili više tegova. Naime, prvi teg je težine tako odabrane da je ona uvek veća od statičke sile u sidrenom užetu i on ima slobodan hod dok ne zakači drugi teg ili fiksnu tačku. Drugi teg ima slobodan hod tj. može se podići dok ne zakači treći teg ili fiksnu tačku.

Na slici 6 i 6a prikazan je sistem sidrenja uređaja za transformaciju energije talasa u električnu energiju sa sidrima. Sistem sidrenja sastoji se od cevi 501 koja je vakuumom utisnuta u morsko dno, na cev 501 postavljen je teg 502 koji je povezan lancem (ili sajlom) 504, na teg 502 postavljen je teg 503 i koji je povezan sa tegom 502 lancem (ili sajlom) 505.

Pri pojavi klecanja u sidrenom užetu 400 javlja se dinamička sila, kao posledica inercije istisnine sistema, koja prvo podiže teg 503 čija je masa Q1, nakon što se podigne teg 503 on usporava konstrukciju sve dok se ne zategne lanac 505, kada se zategne lanac 505 onda se podiže teg 502 i nastavlja da se kreće na gore zajedno sa tegom 503 sve dok se ne zategne lanac 504.

Princip rada: kad dođe do labavljenja sidrenog užeta 400 uređaj se nakon prestanka dejstva sila od talasa vraća u standardni položaj sa nekim ubrzanjem i brzinom. Zbog velike mase i ubrzanja sistem posle klecanja teži da se vrati u ravnotežni položaj pri čemu se stvaraju ekstremne sile jer je vreme zaustavljanja izuzetno kratko. Da bi se povećao put zaustavljanja (odnosno produžio vremenski interval usporenja) uređaja dodaje se amortizer na sidrenim užadima. Odabirom broja i težina tegova i njihovih slobodnih hodova možemo postići prihvatljivu veličinu sile u sidrenim užadima nakon klecanja. Ovo je pouzdan i jeftin način kontrole sila nakon klecanja.

Za transport i postavljanje na lokaciju tegova, sidra, podvodnih delova uređaja koristi se transportno telo 700 prikazano na slici 7.

Na transportnom telu 700 postoje ventili S2 za puštanje vode unutar transportnog tela 700 i ventili S1 za ispuštanje vazduha, koristi se dizalica manje nosivosti od težine tereta Q koji se spušta na dno, na transportnom telu 700, kada se teret spušta na veće dubine gde su veći hidrostatički pritisci na oplatu transportnog tela da se ne bi pravila debela teška skupa oplata ugrađeni su regulacioni ventil R i rezervoar T sa komprimovanim vazduhom kako bi se omogućilo rasterećenje same oplate transportnog tela 700 koja je izložena spoljašnjem pritisku.

Teret Q se zakači za transportno telo 700, koje može da pluta zajedno sa teretom Q, transportno telo 700 se brodom dovuče na željenu lokaciju, zatim se ono zakači za dizalicu ili odgovarajući uređaj, sajlu i sl. kojim se vrši postavljanje na tačnu lokaciju. Otvaraju se ventili S2 kroz koje voda ulazi u unutrašnjost transportnog tela 700, višak vazduha koji se nalazio unutar transportnog tela 700 se ispušta kroz ventile S1 sve dok transportno telo 700 ne počne da tone, tada se ventil S1 zatvara, ventil S2 se zatvara kako bi se mogla kontrolisati brzina spuštanja tereta na primer pomoću dizalice, u slučaju kada se vrši zaron sa malom dizalicom mora se kontrolisati brzina zarona tad se ugradjuje regulacioni ventil sa pripadajućim rezervoarom komprimiranog vazduha. Sa povećanje dubine okolni pritisak vode raste i vrši pritisak na oplatu transportnog tela 700, da se oplata ne bi deformisala komprimovani vazduh iz rezervoara T se ubacuje unutar transportnog tela 700 kako bi se unutrašnji pritisak izjednačio sa spoljašnjim. Kada teret Q dotakne dno, otvara se ventil S2 kako bi voda ponovo ulazila unutar transportnog tela 700 i istovremeno se otvara ventil S1 kako bi komprimirani vazduh istog pritiska kao i spoljni hidrostatički , izlazio sve dok nivo vode unutar transportnog tela ne dostigne visinu na koju je postavljena cev ventila S1 i onemogućila dalje isticanje vazduha. Visina cevi ventila S1 je proračunata tako da se obezbedi dovoljna zapremina koja može da podigne transportno telo 700 sa dna ali sada bez dodatnog tereta Q. Dopunjavanje transportnog tela 700 vodom nakon potapanja mora se izvesti jer bi u protivnom transportno telo 700, nakon otkačinjanja tereta Q naglo krenulo ka površini vode zbog velike razlike između njegove sopstvene težine i potopljene zapremine, da se ovo ne bi desilo mora se izvršiti dopunjavanje transportnog tela 700 vodom, odnosno izbacivanje viška vazduha na opisan način.

U slučaju potapanja transportnog tela 700 kada brzina spuštanja nije važna tad ventil S2 ostaje otvoren i u tom slučaju je pritisak unutar transportnog tela i spolja isti, pod uslovom da je ventil S2 odgovarajućeg prečnika da može da uđe dovoljno vode u transportno telo da se izjednači pritisak pri zaronu.

Podizanje transportnog tela 700 sa dna se izvodi tako što se nakon dopunjavanja transportnog tela 700 otkačinje teret Q, transportno telo 700 u tom trenutku počinje da se kreće ka površini vode, kako se transportno telo 700 približava slobodnoj površini vode tako se smanjuje pritisak na spoljnji deo oplate transportnog tela 700, regulacija pritiska unutar transportnog tela 700 se vrši kontrolisanim ispuštanjem vode kroz ventile S2 i vazduha kroz ventile S1.

Slika 7a prikazuje šematski prikaz generatora sa pripadajućim sistemom multiplikatora unutar sistema 300 ispod površine vode. Prednosti ovog sistema je niže težište celog sistema, veća radna stabilnost, mogućnost jednostavnijeg i ekonomičnijeg multiplikatora, lakše i jednostavnije hladjenje sistema itd. Glavni nedostaci su duži kruti prenosnici 102a i 102b teži pristup i servisiranje teže dovodjenje na lokaciju uredjaja i njegovo ispravljanje.

Slika 7b Prikazuje šematski prikaz jednostavnijeg multiplikatora. Multiplikator se sastoji od krutih prenosnika 102a i 102b koji su spregnuti sa zupčanicima 103 c i 103 d sa rolnicama, zupčanici 103c i 103d sa rolnicama su preko vratila čvrsto spojeni sa zupčanicima 105a i 105b koji su istovremeno spregnuti sa zupčanikom 107 koji je čvrsto vezan za rotor generatora 108.

Pri translatornom pomeranju (na gore ili na dole) krutih prenosnika 102a i 102b zupčanici 103 c i 103 d sa rolnicama se obrću u istom smeru jer su kruti prenosnici 102a i 102b postavljeni sa iste strane zupčanika 103c i 103d sa rolnicama u odnosu na njihove ose obrtanja.

Kod ovog multiplikatora ne treba koristiti zupčanik za promenu smera obrtanja, kao u slučaju opisanom na slici 2 jer su kruti prenosnici 102a i 102b u ovoj konfiguraciji postavljeni sa iste strane zupčanika 103 a i 103b sa rolnicama u odnosu na osu obrtanja zupčanika sa rolnicama 103a i 103b.

Slika 8 Prikazuje prvo radno telo 200 sa dodatnom komorom V3 u radnom položaju tokom rada. Prvo radno telo 200 je povezano sa drugim radnim telom 600 preko sistema 100 za transformaciju kretanja (slika 1a), tako da je prvo radno telo 200 dovučeno u zonu gde je maksimalna energija talasa, odnosno pri vrhu vodene površine. Težnja je da se poveća amplituda kretanja radnih tela jer se time povećava i količina dobijene električne energije. Povećanje amplitude kretanja radnih tela možemo ostvariti dovođenjem sistema u rezonanciju ili njegovim približavanjem zoni rezonancije, to se postiže povećanjem slobodnog boka prvog radnog tela 200 (slika 1a), tako da ne ugrozimo njegovo dovođenje u sigurnosni položaj jer smo mu povećali uzgon na ovde opisan način.

Dodatna komora V3 se postavlja na prvo radno telo 200 sa gornje strane tako da ventili Sg budu dalje iznad vodene površine, a ventili Sd budu bliži vodenoj površini.

Ventili Sd i Sg su zatvoreni i na taj način imamo veliki slobodni bok koji nam je potreban za dovođenje sistema u rezonanciju, a veliki slobodni bok bi povećao istisninu prvog radnog tela 200 (slika 1a) i onemogućio lako dovođenje sistema u sigurnosni položaj. Ventili Sd i Sg mogu biti elektro ventili, koji bi se zatvarali i otvarali po potrebi. U tom slučaju moramo im obezbediti napajanje, a mogu biti i samo otvori proračunatog prečnika tako da je zanemarljiva količina vode koja će ući u komoru V3 kada talas pređe preko otvora Sd, a voda koja je ušla će izaći po povlačenju talasa, odnosno spuštanju talasa ispod otvora Sd. Ovaj efekat se može postići i sa jednosmernim ventilima koji bi omogućavali da brže voda izlazi nego da ulazi u komoru V3.

Slika 8a, kada želimo da dovedemo sistem u sigurnosni položaj otvaramo ventile Sd i Sg i sa generatorom podižemo drugo radno telo 600 (slika 1a). Prvo radno telo 200 tone i vodena površina prelazi preko ventila Sd tako da voda ulazi u komore V3, a vazduh iz njih izlazi preko ventila Sg, kada se prvo radno telo 200 (slika 1a) spusti na odgovarajući oslonac na konstrukciji

300 (slika 1) tada njihov pripadajući kruti prenosnik 101a i 101b izlazi iz zahvata sa zupčanicima 103 a i 103b sa rolnicama, prvo radno telo 200 se u tom položaju fiksira. Drugo radno telo 600 pomoću generatora se spusti na predviđeni oslonac na dno konstrukcije 300 tako da je ceo sistem spreman za velike oluje.

Po prestanku oluje sistem se dovodi u radni položaj tako što se generatorom podigne drugo radno telo 600 do gornjeg položaja, zatim se prvo radno telo 200 otkoči i podigne pomoću hidraulike, mehanike i sl, da se spregnu kruti prenosnici 101a i 101b sa zupčanikom 103a i 103b sa rolnicama i onda se drugo radno telo 600 spušta ka srednjem položaju i ono povlači na provršinu prvo radno telo 200. Pošto su ventili Sg i Sd otvoreni kad Sg dođe, pod dejstvom, drugog radnog tela, iznad površine vode vazduh će da ulazi u komoru V3, a voda će izlaziti kroz ventil Sd. Kada se komora V3 isprazni od vode, ventili Sg i Sd se zatvaraju i sistem je u radnom položaju.

Slika 9 šematski prikazuje prvo radno telo 200 sa pokretnim spoljnim omotačem Om koji ima svoju pozitivnu istisninu. Spoljni omotač Om može biti izveden tako da se može kretati po sferi oko prvog radnog tela 200 poluprečnika sfere kao prvo radno telo 200 ili sa zazorom koji bi omogućavao manji prolaz vode ili vazduha između. Na slici 9 prikazano je prvo radno telo 200 koje se kreće na dole pod dejstvom talasa. Prvo radno telo se zbog svoje mase i prigušenja generatora sporije kreće nego omotač Om. Omotač Om u ovom slučaju povećava masu zarobljene vode W1 samim tim i silu u zupčastim letvama što za posledicu ima veću izlaznu energiju.

Slika 9a prikazuje kada talas nadolazi spoljnji omotač Om se brže kreće nego prvo radno telo 200 pa samim tim štiti prvo radno telo 200 od zapljuskivanja talasa i prekrivanja vodom gornje površine prvog radnog tela 200, a baš to je preduslov da se sistem dovede u rezonanciju što za posledicu ima povećanje proizvedene električne energije.

Spoljni omotač se koristi kod većeg prečnika prvog radnog tela 200, treba da smanji zapljuskivanje gornje površine prvog radnog tela 200 kao i da omogući veću zapreminu zarobljene vode W1 a samim tim veću silu na zatezanje u krutim prenosnicima 101a i 101b što za posledicu ima veću dobijenu energiju i lakše dovođenje sistema u rezonanciju.

Slika 10, prikazuje hidraulički sistem za dovođenje sistema 300 na tačnu radnu dubinu i uravnoteženje sila u sidrenim užadima.

Velike platforme na primer za vetrogeneratore na vodi imaju velike statičke sile u sidrenim užadima i one zbirno veliku statičku silu dele na tri, jer imaju vezivanje na tri tačke, iz razloga jer je ravan definisana sa tri tačke, ako bi ubacili još koju sajlu smanjili bi statičku silu, ali je teško obezbediti da sve tačke vezivanja budu u istoj ravni, odnosno da imaju istu silu zatezanja u svim sidrenim užadima.

Ovim patentom je to na lak, jeftin i efikasan način rešeno.

Na sistemu 300, na spoljnim tačkama u blizini vezivanja sidrenih užadi treba obezbediti kuke ili ležišta K, K1 u kojima bi se postavili hidro cilindri hx sa sistemom kuka kao na slici 10. Fiksna kuka 405, koja može biti izvedena kao lanac, sajla, čvrsto telo i sl., je fiksirana za sistem 300, tako da kada se hidro cilindar uvuče fiksna kuka može da se zakači za otvor na sajli 402 koji je dovučen pomoću hidro cilindra. Sistem 300 se dovodi na tačno predviđenu lokaciju iznad sidra 500, zatim se izvuku klipovi hidro cilindara na čijim krajevima su vezane sajle, lanci i sl. sa jednom kukom. Sajla 402 sa otvorima na rastojanju malo manjem od hoda cilindra je pričvršćena za sajlu 400. Broj otvora 404 na sajli 402 je definisan dubinom potapanja sistema 300 i hoda klipa. Spuštanje sistema 300 se vrši na taj način što se krajnja kuka sajle 402 zakači za kuku na kraju hidro cilindra i svi cilindri se počnu uvlačiti a samim tim i sistem 300 se spušta ispod nivoa vodene površine. Kada se uvuku cilindri tad se za sajlu 402 zakače fiksne kuke 405, zatim se hidraulički cilindri izvlače a sajla 405 drži sistem 300 da se ne podiže. Kada se izvuku cilindri tad se drugi otvor na sajli 402 zakači za hidro cilindar 403 i počinje proces uvlačenja cilindra a samim tim i spuštanje sistema 300 proces se ponavlja dok sistem 300 ne dođe na željenu dubinu. Kada je sistem 300 došao na željenu dubinu tada se preko hidro razvodnika svi cilindri mogu dovesti u paralelnu vezu, tj. da su iste komore u hidrocilindrima paralelno vezane i na taj način se izjednačuje sila u svi sidrenim užadima (poznato stručnjacima iz ove oblasti), tad se sajle 400 kače za sistem 300 u ležišta koja se mogu podešavati po dužini pomoću navoja, podloški, konusa ili slično i kada su svi krajevi sajli 400 jednako zategnuti i fiksirani za sistem 300 izvlačimo hidro klipove i svu silu istisnine konstrukcije preuzimaju sajle 400 i sistem 300 je pozicioniran na željenu dubinu. Ovim je rešen problem spuštanja sistema 300 i uravnoteženje svih sila u sidrenim užadima. Ako je sistem 300 pomerenog težišta kod uravnoteženja tj. dovođenja hidro cilindara 403 u paralelnu vezu mora se obezbediti vertikalnost uređaja kod uravnoteženja sila u sidrenim užadima. A može se i pojedinačno pomoću hidraulike i kontrolisanih pritisnih ventila uravnotežiti sila u sidrenim užadima, što je poznato stručnjacima iz ove oblasti.

Po završetku pozicioniranja sistema 300, skidaju se hidraulički cilindra i mogu se prebaciti na drugi sistem 300 kako bi njega pozicionirali.

Pogon za hidrocilindre može biti na brodu, a od hidro motora do cilindara razvuku se hidrocreva.

Da bi se upotrebljavali hidro cilindri manjeg prečnika može se u sistem 300 delimično pustiti voda jer se tada dobija manja istisnina i kada se postavi sistem 300 na željenu poziciju tada se na gornje ventile u sistemu 300 pušta vazduh pod pritiskom koji na donji ventil izbacuje prethodno puštenu vodu.

Claims (21)

Patentni zahtevi

1. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu energiju, naznačen time, što se uređaj sastoji od noseće konstrukcije (300), prvog radnog tela (200), sistema (100) za transformaciju kretanja, sidra (500) i sidrenih užadi (400), pri čemu je prvo radno telo (200) klizno vezano za noseću konstrukciju (300) i krutim prenosnicima (101a) i (101b) je povezano sa sistemom (100) za transformaciju kretanja koji je krutim prenosnicima (102a) i (102b) povezan sa drugim radnim telom (600) koje je takođe klizno vezano za noseću konstrukciju (300), sidra (500) se mogu transportovati nezavisno od noseće konstrukcije (300) primenom transportnog tela (700).

2. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što obuhvata kruti prenosnik (101a) i (101b) koji je preko sistema 100 za transformaciju kretanja povezan sa krutim prenosnicima (102a) i (102b).

3. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što su kruti prenosnici izvedeni kao sprega zupčanika sa rolnicama i zupčastih letvi.

4. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačeno time, što su kruti prenosnici (102a) i (102b) i zupčanici (103c) i (103d) sa rolnicama povezani tako da se zupčanici (103 c) i (103 d) sa rolnicama obrću u istom smeru.

5. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1 i 3, naznačen time, što su kruti prenosnici (101a) i (101b) odvojivi od zupčanika (103a) i (103b) sa rolnicama.

6. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1 i 5, naznačen time, što se odvajanje krutih prenosnika (101a) i (101b) od zupčanika (103a) i (103b) vrši jednostavnim izvlačenjem krutih prenosnika (101a) i (101b) iz zahvata u pravcu kretanja krutih prenosnika (101a) i (101b).

7. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1 i 4, naznačen time, što se odvajanje krutih prenosnika (101a) i (101b) od zupčanika (103a) i (103b) sa rolnicama, može izvesti pomoću polužnih mehanizama koje pokreće elektro ili hidraulički cilindar.

8. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što drugo radno telo (600), preko sistema (100) za transformaciju kretanja vrši koristan rad samo kada se kreće pod uticajem gravitacije vertikalno naniže.

9. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što prvo radno telo (200) ima dve ili više razdvojenih i vodonepropusnih komora.

10. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što prvo radno telo (200) ima ventile (Sd), za ulaz vode, i ventile (Sg) za izlaz vazduha, na komorama (W3).

11. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što je težina prvog radnog tela (200) veća od njegove sile potiska tako da ono nema mogućnost održavanja na površini vode ukoliko nije povezano sa drugim radnim telom (600).

12. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što prvo radno telo (200), kada se postavi u sigurnosni položaj, ima mogućnost da se fiksira za noseću konstrukciju (300), kako bi se sprečilo njegovo translatorno kretanje po konstrukciji (300).

13. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što prvo radno telo (200) povezano preko krutih prenosnika (101a) i (101b) sa sistemom (100) za transformaciju kretanja i drugim radnim telom (600) ima mogućnost punjenja i pražnjenja komora vodom, bez upotrebe drugih sistema predviđenih za to.

14. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što prvo radno telo (200) ima na sebi pokretni omotač (Om) koji ima mogućnost translatornog pomeranja duž vertikalne ose prvog radnog tela (200), bez primene posebnih mehanizama za ostvarivanje tog kretanje.

15. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1 i 3, naznačen time, što se sidra sastoje od dva ili više tegova različitih masa koji su međusobno povezani lancem ili užetom

16. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što noseća konstrukcija (300) ima takvu konfiguraciju da njeni periferni elementi formiraju šestougaonik u horizontalnoj ravni.

17. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1 i 3, naznačeno time, što transportno telo (700) ima mogućnost slobodnog plutanja po površini vode.

18. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što transportno telo (700) ima mogućnost prilagođavanja (izjednačavanja) unutrašnjeg pritiska u komori sa spoljašnjim pritiskom okoline.

19. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što se transportnom telu (700) podešava sopstvena težina puštanjem vode unutar njegovih komora čime se podešava i brzina potapanja transportnog tela (700).

20. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu prema zahtevu 1, naznačen time, što transportno telo (700) ima mogućnost podizanja sa dna primenom komprimovanog vazduha i odgovarajućih ventila.

21. Uređaj za pretvaranje energije talasa u električnu energiju, naznačen time, što transportno telo ima regulisanje količine zarobljenog vazduha unutar transportnog tela.