RS57546B1 - Ekvilibrijum mehanizam za štednju energije i rotaciona mašina i metod primene - Google Patents

Description

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na uravnoteženi ekvilibrijum mehanizam za uštedu energije, u bilo kojoj izvodljivoj primjeni, i naročito kod rotiracionih mašina.

[0002] Takodje, pronalazak se odnosi na rotiacionu mašinu, na primer motor, generator ili mikser, koji sadrži najmanje jedan takav mehanizam. Pronalazak se posebno odnosi na motor koji sadrži nekoliko mehanizama.

[0003] Pronalazak se konačno odnosi na metode primene takvog mehanizma.

[0004] U oblasati mehanike postoje mnogi mehanizmi prenosa kretanja (npr. EP2781790A1), kao što su takozvani epiciklički zupčanici ili radilice, prilagođeni za opremanje rotacionih mašina. Ipak, prednosti dobijene sa uobičajenim mehanizmima nisu posve zadovoljavajuće.

[0005] Cilj ovog pronalaska je predložiti mehanizam koji omogućava uštedu energije i poboljšanje dobitaka-prednosti od rotacione mašine.

[0006] Za navedenu svrhu, cilj pronalaska je mehanizam koji obuhvata: jednu osnovu koja uključuje bazu, jedan pendulum koji je pričvrščen na osnovu, i spojne šipke ovešeno spojene na podnožju i na pendulumu; prvi pokretni zupčanik, odnosno zupčasti točak, koji se kreće u rotaciji u odnosu na nosač oko prve ose; drugi pokretni zupčanik koji se kreće u rotaciji u odnosu na nosač oko druge ose; prvi ekscentrični element koji je u rotaciji integrisan sa prvim zupčanikom i koji stvara prvi moment gravitacione sile oko prve ose; drugi ekscentrični element koji je u rotaciji integrisan sa drugim zupčanikom i koji stvara drugi moment gravitaciione sile oko druge osovine; i jednu veznu šipku za povezivanje koja obuhvata rotirajuću glavu koja je montirana kao zakretna spojnica na prvom vratilu i ekscentrična glava montirana kao ekscentrična pivotirajuća spojnica na drugoj osovini.

[0007] U skladu sa pronalaskom ose su su paralelne u horizontalnoj ili vertikalnoj referentnoj ravni. Pendulum podržava osu zupčanika i ekscentričnih elemenata. Priključne šipke su zakrivljene prema uglu koji je izmedju 45 stepeni i 80 stepeni u odnosu na vertikalnu ravan. Posmatrano u odnosu na šipku za povezivanje, prva osovina je ili osovina koja podržava jedan od zupčastih točkova, ili osovina fiksirana na podnožju/osnovi, dok je druga osovina neka druga osovina medj osovine koja podržava jedan od zglobnih zupčanika i osovine pričvršćene za osnovu. Zupčanici se spajaju jedan sa drugim pomoć u jedinstvenog prenosnog odnosa i pokretljivi su rotaciono kao i u suprotnim pravcima. Kada mehanizam radi, ekscentrični elementi prate eliptični pokret, dok pendulum sledi putanju kretanja sa vertikalnom komponentom i horizontalnom komponentom. Momenti gravitacione sile ekscentričnih elemenata imaju istu vriednost i isti smjer, oba su varijabilna u zavisnosti od njihove ugaone pozicije u odnosu na osu. Za svaku ugaonu poziciju zupčanika i ekscentričnih elemenata oko ose, mehanizam je u ravnoteži, u stanju mirovanja.

[0008] S toga je, usled centrifugalne sile koja je rezultat pokreta ekscentričnih elemenata i sile potiska ili vuče koje proizlaze iz kretanja klatna, tako da pronalazak omogu ć ava generisanje energije,

[0009] Ravnoteža ekscentričnih elemenata i centrifugalnih sila koje se generišu omoguć avaju smanjivanje energije potrebne za zupčaste točkove i ekscentrične elemente u rotaciji. Što više, raste centrifugalna sila time se više olakšava rotacija.

[0010] Zakošenost veznih šipki omoguć ava promenu centra gravitacije mehanizma, a u poređenju sa veznim šipkama, koje bi bile postavljenje vertikalno, u ekvilibrijum. Energija potiska ili vuče klatna je znatno veća od početne sile koja pogoni ekscentrične elemente u rotaciju. Kada je mehanizam u pokretu, centrifugalna energija generisana ekscentričnim elementima je znatno već a od energije potiska ili vučne sile penduluma.

[0011] Prema drugim prednosnim karakteristikama mehanizma prema ovom pronalasku, a uzeto pojedinačno ili kombinovano:

- Ekscentrični elementi imaju istu masu i iste dimenzije.

- Zupčasti točkovi sadrže prvi točak koji ima zub veći od ostalih zglobova/zubaca, a drugi točak ima žleb, formiran između dva zgloba, a duži zub i žljeb se poklapaju kada se zupčasti točkovi spajaju, čime se omoguć ava poravnanje ekscentričnih elemenata.

- Mehanizam obuhvata prenosnu osovinu koja ima osu poravnato sa gornjim artikulacijama veznih suspenzionih šipki.

- Prvo rastojanje je definisano između distalnog kraja svakog ekscentričnog elementa i odgovarajuć e ose rotacije. Drugo rastojenje je definisano jednako od rastojanja od centara do centra veznih šipki. Prvo rastojanje je manja od drugog rastojanja, kako bi ekscentrični elementi mogli proć i ispod prenosne osovine. - Mehanizam obuhvata start-up sredstva, uključujuć i na primer lanac ili sistem za prenos, koji su dizajnirani tako da rotiraju jedan od zupčanika.

- Početno sredstvo obuhvata motor.

- Početno sredstvo sadrži ručicu.

- Mehanizam je mehanizam, ili mehanizmi, koji su namenjeni za pokretanje sistema. U konkretnom slučaju, pokretanje mehanizma ili mehanizama se može se jednostavnom pritiskom na pendulum ili pendulume ili na jedan od ekscentričnih elemenata.

- Kada je u pogonu, mehanizam obuhvata sredstva za prikupljanje energije, koja su na primjer u obliku generatora ili motornog generatora.

-Kada sredstva za prikupljanje energije jesu generator, mašina poželjno sadrži sredstva za pokretanje mehanizma, uključujuć i motor ili ručicu. To omogu ć ava prevazilaženje otpora prilikom startovanja, a vezane za prisustvo generatora.

-Za pričvršć ivanje vezne šipke, prva osovina obuhvata jedan od zupčanika, dok je druga osovina pričvrš ć ena na podnožje.

-Za pričvršć ivanje vezne šipke, prva osovina je pričvrš ć ena na osnovi, dok druge osovine podržavaju jedan od zupčanika.

- Osovina zupčanika je horizontalna.

- Referentna ravan je horizontalna.

- Referentna ravan je vertikalna

[0012] Pronalazak se takođe odnosi na rotacionu mašinu, koja obuhvata bar jedan mehanizam kao što je napred navedeno.

[0013] Poželjno je da rotaciona mašina bude mašina za proizvodnju energije ili transformaciju, što daje poboljšani prinos. Prednosno, spomenuta mašina je bez radilice.

[0014] Kao primer koji nije ograničavajući, rotirajuć a mašina može biti motor, generator, mikser, centrifuga, kompresor, pumpa ili turbina.

[0015] Kada je mašina motor sa unutrašnjim sagorevanjem, ekscentrični elementi kojima je mehanizam opremljen spojaju se u dva maksimalna centrifugalna položaja, pri čemu svaki od njih odgovara sagorevanju goriva unutar motora.

[0016] Prema poželjnijem rešenju, mašina obuhvata najmanje jedan par mehanizama smeštenih serijski i sinhrono. Mehanizmi su poredjani i pokretni su u suprotnim fazama.

[0017] Svaki mehanizam obuhvata sopstvenu transmisionu osovinu, imajući osu u liniji sa gornje postavljenom veznom suspenzionom šipkom.

[0018] Prema drugom poželjnom rešenju, mašina sadrži nekoliko parova mehanizama smeštenih serijski i sinhronizovanih unutar svakog para. Parovi se postavljaju paralelno i medjusobno sinhrono.

[0019] Mašina obuhvata dva prenosna vratila-transmisione osovine, svaka od njih spojeno sa različitim mehanizmima postavljenim paralelno unutar reda.

[0020] Prednosno, mašina obuhvata jedinstvenu jednu osovinu za prikupljanje energije.

[0021] Prema drugom poželjnom rešenju, mašina je dvotaktni motor koji sadrži dva mehanizma. Prva dva ekscentrična elementa se postavljaju na pola intervala, a druga dva ekscentrična elementa se postavljaju na pola intervala.

[0022] Prema drugom poželjnom rešenju, mašina je četvorotaktni motor koji sadrži četiri mehanizma. Prva četiri ekscentrična elementa se postavljaju u intervalima četvrtine, a isto tako i druga četiri ekscentrična elementa se postavljaju u intervalima četvrtine.

[0023] Poželjno, kada mašina sadrži više klatna mehanizama, osnova je zajednička za sve pendulue. Drugim rečima, svi pendulumi se suspenduju na istoj bazi.

[0024] Predmet pronalaska se takođe se odnosi na metod primene mehanizma kao što je gore opisan, i koji obuhvata sledeć e korake:

- stepen pozicioniranja ekscentričnih elemenata jedan u odnosu na drugu i u odnosu na zupčaste točkove, kako bi momenti gravitacione sile ekscentričnih elemenata imali istu vrednost te isti smjer, a oba su varijabilni u zavisnosti od njihovog ugaonog položaja oko ose i da za svaki ugaoni položaj zupčastih točkova i ekscentričnih elemenata, oko ose, mehanizam, u stavnju mirovanja predstavlja ravnotežu;

- korak pokretanja zupčastih točkova i ekscentričnih elemenata oko ose, pri čemu mehanizam napušta konfiguraciju ravnoteže i stavlja se u pokret; i

- radni korak, pri čemu rotacija ekscentričnih elemenata oko ose stvara centrifugalnu silu unutar mehanizma, a ekscentrični elementi slede eliptično kretanje, pri čemu klatno/pendulum sledi kretanje sa vertikalnom komponentom i horizontalnom komponentom.

[0025] Pronalazak će se bolje razumeti nakon čitanja opisa koji sledi i koji daje kao ne ograničavajuće primere i odnosi se na povezane crteže:

Slika.1 prestavlja bočni prikaz mehanizma prema prvom ostvarenju pronalaska, gde je obuhvaćen nosač sa pendulumom, dva zupčasta točka, dva ekscentrična elementa i jedan vezni prsten;

Slika.2 je delimičan pogled na gornji deo, uvećano, penduluma kojim je opremljen mehanizam na sl.1;

Slika.3 je delimičan i detaljni prikaz angažovanja koje se ostvaruje izmedju dva zupčasta točka mehanizma;

Slika.4 je pogled sa strane spojne šipke za povezivanje mašine na sl.1 i 2;

Slika od 5 do 12 prikazuju skice mehanizma na Sl.1 i 2, ilustrirajuć i kretanje zupčanika i ekscentričnih elemenata;

Slike 13 do 16 prikazuju skice analogne slikama od 5 do 8 za mehanizma prema drugom izvođenju pronalaska;

Slika.17 je prikaz pogleda odozgo gde se vidi varijanta za povezivanje šipke za povezivanje na mehanizam;

Slika.18 je analogno pogled prema Slici 2, za mehanizam prema treć em izvođenju pronalaska;

Slika.19 je analogni pogled prema Slici 1, ilustrujuć i primer mašine prema pronalasku, opremljeno sa dva serijska mehanizma;

Slika.20 je prikaz gornjeg dela mašine iz Slike 1;

Slika.21 je analogni pogled na Sl.18, ilustrujuć i drugi primer mašine prema pronalasku;

Slika.22 je analogni pogled na Sl.19, ilustrujuć i tre ć i primer mašine prema pronalasku;

Slika.23 je analogno prikazano na Sl. 18, ilustrirajuć i četvrti primer mašine prema pronalasku; i

Slika.24 je analogno prikaz prema Slici 19, ilustrirajuć i peti primer mašine prema pronalasku, opremljen paralelno sa dva para mehanizama u seriji.

[0026] Slike 1 do 12 prikazuju mehanizam ekvilibrijuma 1 koji štedi energiju, a prema prvom ostvarenju pronalaska.

[0027] Mehanizam 1 sadrži osnovu 2, prvu mobilnu jedinicu 10 u rotaciji R1 oko prve ose A1, drugu jedinicu 20 pokretno u rotaciji R2 oko druge ose A2, sredstvo za pokretanje 40 mehanizma 1, noseću osovinu 53 i veznu šipku 60. Ose A1 i A2 su horizontalno paralelne jedna prema drugoj i smešteno u referentnu ravan P0 koja je horizontalna. Jedinice 10 i 20 su suprotno-rotirajuć e.

[0028] Osnova 2 sadrži stalnu bazu 3 i pokretno klatno-pendulum 4, postavljeno vodoravno i suspendovano na bazi 3 sa četiri spojne šipke 5. Svaka spojna šipka 5 je pričvršć ena kako na bazi 3, tako i na pendulumu 4, preko vezne osovine paralelno sa osom A1 i A2. Pendulum 4 je mobilno i kružno u odnosu na bazu 3, na ograničenoj putanji. Vezne šipke 5 su artikulisane unutar uglova penduluma 4. Vezne šipke 5 su koso i sa uglom od 45 stepeni u odnosu na vertikalnu ravan.

[0029] Baza 3 se sastoji od dva vertikalna podupirača 6 i gornjeg horizontalnog uspravnog dela 7. Vezne šipke 5 su pričvršć ene na podupiraču 7. Alternativno, baza 3 može sadržati dva elementa 7. Pored toga, baza 3 može sadržati jedan ili više donjih horizontalnih stubova 7.

[0030] Pendulum 4 obuhvata tri uzdužne ploče 8 i poprečne šipke 9 pričvršć ene na vrhove uzdužnih ploča 8. Vezne šipke 5 su pričvršć ene na spoljnim pločama 8. Ploče 8 penduluma 4 podržavaju jedinice 10 i 20. Preciznije, jedinica 10 je podržana posredno pločom 8 i prednjom pločom 8, preko ležajeva 15, a jedinica 20 je podržana posredno pločom 8 i zadnjom pločom 8 preko ležajeva 25. Ose A1 i A2 su fiksno u odnosu prema pendulumu 4.

[0031] Uredjaj 10 sadrži osovinu 11, zupčasti točak 12 opremljen zupcima 13, cilindrom 14 i ležajevima 15. Osovina 11, točak 12 i ležaji 15 su centrirani na osu A1, dok cilindar 14 predstavlja ekscentrični element, koji ima centar gravitacije G1 koji je ekscentrično na rastojanje d1 u odnosu na osu A1. Točak 12 i cilindar 14 se montiraju na osovinu 11, koja je podržana od ležajeva 15 montiranih unutar ploča 8 penduluma 4. Točak 12 je pokretno u rotaciji R1 u odnosu na pendulum 4 oko ose A1.

[0032] Cilindar 14 je integralno u rotaciji R1 sa točkom 12 i generiše moment M1 gravitacione sile P1 oko ose A1. Sila P1 je relativno konstantna. Međutim, moment M1 ima velilčinu i pravac (u smeru kazaljke na satu ili suprotno od kazaljke na satu) koji su varijabilni u zavisnosti od ugaone pozicije cilindra 14 oko ose A1.

[0033] Jedinica 20 sadrži osovinu 21, zupčasti točak 22 opremljen zupcima 23, cilindrom 24 i ležajevima 25. Osovina 21, točak 22 i ležaji 25 su centrirani na osi A2, dok cilindar 24 predstavlja ekscentrični element, sa centrom gravitacije G2 koja je ekscentrično na rastojanju d2 u odnosu na osu A2. Točak 22 i cilindar 24 se montiraju na osovinu 21, koja je podržana ležajevima 25 postavljenim unutar ploča 8 penduluma 4. Točak 22 je pokretan u rotaciji R2 u odnosu na pendulum 4 oko ose A2.

[0034] Cilindar 24 je integralno u rotaciji R2 sa točkom 22 i generiše moment M2 gravitacione sile P2 oko ose A2. Sila P2 je u suštini konstantna. Međutim, moment M2 ima vrednost i pravac (u smeru kazaljke na satu ili suprotno od kazaljke na satu), koji su varijabilni u zavisnosti od ugaonog položaja cilindra 24 oko ose A2.

[0035] Točkovi 12 i 22 se spajaju sa drugim s jediničnim prenosnim odnosom. Točkovi 12 i 22 imaju iste dimenzije i isti broj zupčanika 13 i 23. Točkovi 12 i 22 su pokretni u rotaciji R1 i R2 u suprotnim pravcima. Drugim rečima, točkovi 12 i 22 se kontra-rotiraju.

[0036] Kao što je prikazano na Slici 3, točak 12 ima zubac 13a duže od ostalih zubaca 13, dok točak 22 ima žleb 23a koji se formira između dva zupca 23. Zubac 13a i žljeb 23a mogu biti predstavljeni u različitim oblicima bez odstupanja od obima pronalaska.

[0037] U praksi, zubac 13a i žljeb 23a se podudaraju u trenutku angažovanja zupčastih točkova 12 i 22, što omoguć ava poravnanje cilindara 14 i 24, a time i precizno balansiranje mehanizma 1.

[0038] Primera radi, zupčasti točkovi 12 i 22 i cilindri 14 i 24 mogu biti opremljeni sa otvorima/rupama za pričvršć ivanje postavljenim suprotno jednan od drugog, koji nisu predstavljeni različitim referentnim brojevima iz razloga pojednostavljenja objašnjena. S toga, zubac 13a i žljeb 23a olakšavaju poravnavanje pomenutih otvora za pričvršć ivanje.

[0039] U kontekstu ovog pronalaska, cilindri 14 i 24 su precizno pozicionirani jedan u odnosu na drugi kao i u odnosu na točkove 12 i 14, kako bi momenti, M1 i M2, uvek imali istu vrednost i isti smer koji je u smeru kretanja kazaljke na satu ili suprotno od kazaljke na satu, a bez obzira na odgovarajuć e ugaone položaje cilindara 14 i 24 oko osa A1 i A2.

[0040] Masa i dimenzije cilindara 14 i 24 se utvrdjuju sa preciznošću jer utiču na položaj centara gravitacije, G1 i G2, a time i na vrednost momenata M1 i M2. Masa svakog cilindra 14 i 24 je proporcionalna njegovim dimenzijama, a sa stalnom zapreminom mase. Poželjno, cilindri 14 i 24 imaju istu masu i iste dimenzije. Alternativno, cilindri 14 i 24 mogu imati različitu masu i dimenzije, a sve dotle dok momenti M1 i M2 imaju istu vrijednost i isti smjer (u smeru kazaljke na satu ili suprotno od kazaljke na satu), i bez obzira na njihove ugaone položaje.

[0041] Startni uredjaj 40 mehanizma 1 je dizajniran tako da inicira rotaciju točkova R1 i R2 jedinica 10 i 20, a posmatrano iz stanja ravnoteže mehanizma 1. Uredjaj 40 može biti konfigurisan na bilo koji način koji je prilagodjen prijavi koja se razmatra.

[0042] U primeru na slikama 1 i 2, uredjaj 40 sadrži motor 41, remen 42, transmisionu osovinu 43, zglobni točak 44, zupčasti lanac 45 i zupčasti točak 46. Motor 41 se postavlja na nosače 7 osnove 3. Osovina 43 je poduprta na vrhovima pomoć u baze 3 i u kretanju je rotaciji oko ose A3, koja je vertikalno poravnata sa gornjim artikulacijama veznih šipki 5. Osa A3 se postavlja horizontalno a paralelno sa osom A1 i A2. Remen 42 povezuje motor 41 sa osovinom 43. Točak 44 je montiran integrisano u rotaciji sa osovinom 43, dok je točak 46 montiran integrisano, u rotiranju, sa osovinom 21. Alternativno, točak 46 može se montirati integralno u rotaciji sa osovinom 11. Lanac 45 povezuje točkove 44 i 46, čija je rastojanje od sredine do centra jednaka razmaku od centra do centra (razmak centara) veznih šipki 5. Prema drugom alternativnom rešenju, zupčasti točkovi 44 i 46, kao i lanac 45, može se zameniti sistemom univerzalnih zglobova ili bilo kojim drugim sistemom prenosa kretanja prilagođenoj predmetu pronalaska. S toga, pokretanje motora 41 omoguć ava pokretanje jedinica 10 i 20 u rotaciji točkova R1 i R2.

[0043] Kao što je posebno prikazano na Slici 4, vezna šipka 60 sadrži centralno telo 61 koje povezuje dve glave 62 i 63 i nalazi se na svojim podužnim vrhovima. Kraj 62 je montiran kao pivotirajuća veza na osovini 53 pričvršć eno na bazu 3 na jednom od nosača 6. Kraj 63 je oblikovan ekscentrično i montiran je kao ekscentrična pivotirajuća veza na osovini 21. Alternativno, prema jednoj različitoj konfiguraciji mehanizma 1, kraj 63 može biti montiran kao ekscentrična pivotirajuća veza na osovini 22.

[0044] Rotirajuć a glava 62 i ekscentrična glava 63 svaka sadrže kružni deo 64 u kojem je smešten kuglični ležaj 65. Alternativno, pomenuti kružni deo 64 može da sadrži bilo koji tip ležaja prilagođenog predmetnom pronmalasku. Svaki kuglični ležaj 65 sadrži spoljni prsten 651, unutrašnji prsten 652 i niz kuglica 653.

[0045] Rotirajuć a glava 62 sadrži kružni rukavac ili upust 66, koja sadrži otvor 67, za prihvat vratila 53. Rukavac 66 je integrisan sa vratilom 53 i pokretno u rotaciji unutar kugličnog ležaja 64. Ekscentrična glava 63 sadrži ekscentrični rukavac 68, koji obuhvata otvor 69 za prihvat osovine 21. Rukavac 60 je integrisan sa osovinom 21 i sa kretanjem u rotacijama unutar kugličnog ležaja 64.

[0046] Alternativno, vezna šipka 60 može se oblikovati različito bez odstupanja od obima ovog pronalaska.

[0047] Vezna šipka 60 apsorbuje sile potiska i vuče koje generiše pendulum 4 tokom rada mehanizma 1. Štaviše, vezna šipka 60 ukrućuje mehanizam 1 i omoguć ava značajno smanjenje vibracija.

[0048] U praksi, kretanje mehanizma 1 omoguć ava sakupljanje energije u predelu osovine 43, na primer spajanjem pomenute osovine 43 sa generatorom. Alternativno, motor 41 može biti konfigurisan kao motorni generator, dizajniran da snabdeva energiju na pokretnom uredjaju (start-up) mehanizma 1, a zatim sakuplja energiju kada mehanizam 1 radi, a osovina 43 tako prestavlja osovinu za sakupljanje energije.

[0049] U varijanti koja ovde nije predstavljena, mehanizam 1 može biti bez bilo kakvog motora 41 i remena 42 konstitušući sredstvo za pokretanje. U ovom slučaju pokretanje mehanizma 1 može se uraditi jednostavnim pritiskom na jednoj strani penduluma 4 ili na jednom od cilindara 14 i 24. Energija potrebna za pokretanje mehanizma 1 je prilično beznačajna. Poželjno, mehanizam 1 sadrži sve iste elemente 43, 44, 45 i 46.

[0050] Da bi se omoguć ilo pravilno funkcionisanje mehanizma 1, rastojanje između distalnog konusa svakog cilindra 14 i 24 i njihove rotacione ose A1 ili A2 je manje od razmaka između centara (od centra do centra) izmedju artikulacija veznih šipki 5, tako da cilindri 14 i 24 mogu da prodju ispod transmisione osovine.

[0051] Slike 5 do 12 ilustruju sam rad mehanizma 1 u jednom krugu, okretu. Konkretno, slike 5 do 8 ilustruju polukrug-pola okreta tokom kog su cilindri 14 i 24 pokretljivi na desnoj strani penduluma 4, dok slike 9 do 12 prikazuju pola okreta tokom koje su cilindri 14 i 24 pokretljivi sa leve strane klatna 4.

[0052] Slika 5 ilustruje cilindar 14 pozicioniran nagore i cilindar 24 pozicioniran nadole. Mehanizam 1 je u ekvilibrijumu. Točkovi 12 i 22 su stacionarni. Momenti M1 i M2 ne postoje.

[0053] U ovoj fazi, uredjaj 40 omoguć ava pokretanje mehanizma 1, uz angažovanje točkova 12 i 22, kako bi se cilindri 14 i 24 pomerali udesno. Tipkanje cilindra 14 pomaže da se točak 12 okrene u smeru rotacije R1, što omoguć ava kretanje točka 22 u smeru rotacije R2, a time i podizanje cilindra 24.

[0054] Slika 6 ilustruje cilindre 14 i 24, svaki od njih je napravio jednu osminu okretaja na desnoj strani. Slika 7 prikazuje cilindre 14 i 24, svaki od njih je napravio četvrtinu okretaja na desnoj strani. Slika 8 ilustruje cilindre 14 i 24, svaki od njih je napravio četvrtinu okretaja na desnoj strani. U svakom trenutku, momenti M1 i M2 imaju istu vriednost i isti smer, konkretno u smeru kazaljke na satu. Kroz dejstvo cilindara 14 i 24, pendulum 4 se pomera nagore, a sa desne strane. Sila potiska se onda prenosi preko vezne šipke 60 na osovinu 53.

[0055] Slika 9 ilustruje cilindre 14 i 24, svaki od njih je napravio pola okretaja u odnosu na njihov početni položaj na sl. 5. Cilindar 14 je postavljen nadole, dok je cilindar 24 postavljen nagore. Momenti M1 i M2 ne postoje. Točkovi 12 i 22 su u pokretu, a kako bi se cilindri 14 i 24 namestili udesno. Pomeranje cilindra 24 pomaže točku 22 da se okrene u smeru rotacije R2, što omoguć ava da se točak 22 okrene u pravcu rotacije R1, a time i da se podigne cilindar 14.

[0056] Slika 10 ilustruje cilindre 14 i 24, svaki od njih je napravio jednu osminu od okreta na levoj strani. Slika 11 ilustruje cilindre 14 i 24, svaki od njih je napravio jednu četvrtinu na levoj strani. Slika 12 ilustruje cilindre 14 i 24, svaki od njih je napravio jednu četvrtinu okret na levoj strani. U svakom trenutku, momenti M1 i M2 imaju istu vrednost i isti smer (suprotno od smera kazaljke na satu). Pod dejstvom cilindara 14 i 24, pendulum 4 se pogura nadole na levoj strani. Trakciona sila se onda prenosi preko šipke 60 na vratilo 53.

[0057] Kako se jedinice 10 i 20 okreć u oko osi A1 i A2, ciljevi 14 i 24 se tako ponekad nalaze desno, a ponekad na levoj strani. U praksi rotacija R1 i R2 cilindara 14 i 24 stvara centrifugalne sile u okviru mehanizma 1. Pendulum 4 se ponekad pomera nagore nadesno, ponekad i nadole, na levoj strani, dok se na podnožju 3 pričvršć uju vezne šipke 5 koso i poid uglom od 45 stepeni. Pendulum 4 ima kretanje sa vertikalnom komponentom i horizontalnom komponentom. Zbog toga cilindri 14 i 24 prate eliptično kretanje umesto kružnog kretanja.

[0058] Mehanizam 1 prati dvofaznо oscilatorno kretanje. Centrifugalne sile su maksimalne kada se cilindri 14 i 24 prolaze jedan drugog, kao na slici 7 i 11. Svaka faza odgovara polovini okreta (180°) cilindara 14 i 24, između njihovih maksimalnih centrifugalnim položajima.

[0059] Zakošenost veznih šipki 5 omoguć ava modifikaciju centra gravitacije mehanizma 1, a u poređenju sa veznim šipkama 5 koji bi se postavili vertikalno u ravnotežu. Energija potiska ili vučna energija penduluma 4 je značajno viša od početne inicijalne sile u rotaciji cilindara 14 i 24. Kada se mehanizam 1 pokreć e, centrifugalna energija generisana cilindrima 14 i 24 je znatno viša od sile potiska ili vučne sile penduluma 4.

[0060] Uzimajuć i u obzir gore navedena objašnjenja, izuzetno je što za svaki ugaoni položaj zupčastih točkova 12 i 22 i cilindara 14 i 24 oko osa A1 i A2 mehanizam 1 je u stanju ravnoteže, tj u stanju ekvilibrijuma. Drugim rečima, kada se razmatra mehanizam 1 u zastoju, bez obzira na ugaone položaje jedinica 10 i 20, mehanizam 1 potom se nalazi u konfiguraciji mirovanja. Mehanizam 1 je uravnotežen, što značajno smanjuje potrebnu energiju kako bi se okrenule jedinice 10 i 20.

[0061] Ostale varijante pronalaska su ilustrovane na slikama 13 do 24. Odredjeni elementi koji čine mehanizam 1 su uporedivi sa onima iz prve izvedbe opisane ranije i, zbog pojednostavljenja opisa imaju iste referentne brojeve.

[0062] Slike 13 do 16 prikazuju rad mehanizma 1 prema drugoj primeni pronalaska. Ose A1 i A2 su paralelne jedna drugoj i horizontalno. Nakon toga, ose A1 i A2 su postavljene unutar referentne ravni P0 koja je vertikalna. Ekscentrični elementi 14 i 24 čine izdužene ruke, a ne cilindri.

[0063] Takodje u ovom aspektu, ruke 14 i 24 su precizno pozicionirane u odnosu na drugu i u odnosu na točkove 12 i 22, tako da momenti M1 i M2 uvek imaju istu vrednost i isti smer (u smeru kazaljke na satu ili u smeru suprotno od kazaljke na satu), bez obzira na odgovarajuć e ugaone položaje ručica 14 i 24 oko osovine A1 i A2.

[0064] Sam položaj ručica 14 i 24 na desnoj strani prikazan je na slikama 13 do 16, dok položaj ručica 14 i 24 sa leve strane zbog pojednostavljenja nije prikazan.

[0065] Slika 17 prikazuje varijantu vezivanja spojne šipke 60 sa osovinom 21. Ekscentrična glava 63 sastoji se od klasične rotirajuć e glave 62 i ekscentričnog dela 70 koji se nalazi između osovine 21 i glave 62.

[0066] Deo 70 obuhvata izduženo telo 71 i cilindrični klinasti pin zaptivak 72 koji je integrisan sa telom 71. Otvor 73 se formira u telu 71. Osovina 21 se nalazi unutar otvora 73 i pričvršć eno na telo 71, primera radi pomo ć u k.ina 74 ili bilo kojim drugim sredstvima. Osovina 21 i otvor 73 su centrirani na osi A2. Klin 72 se postavlja unutar otvora 67 rukavca 66, centriranog na osu AO. Osnova AO predstavlja osu rotacije osi A2 tokom kretanja mehanizma 1.

[0067] Slika 18 prikazuje rad mehanizma 1 prema treć em izvođenju pronalaska.

[0068] Rotirajuć a glava 62 vezne šipke 60 je montirana kao pivotirajuća veza na osovini 21, dok je ekscentrična glava 63 montirana kao ekscentrična pivotirajuća veza na osovini 53 pričvršć enoj na bazu 3. Alternativno, prema jednoj drugačijoj konfiguraciji mehanizma 1, glava 62 se može montirati kao pivotirajuća veza na osovini 22.

[0069] U ovom izvodjenju pronalaska, kretanje mehanizma 1 omoguć ava sakupljanje energije u regionu osovine 53, na primer spajanjem spomenute osovine 53 sa generatorom 58. Osovina 53 s toga predstavlja osovinu za prikupljanje energije.

[0070] U praksi, jedan mehanizam 1 omoguć ava da se konstituiše motor. Ipak, poželjno je da se proizvede motor povezivanjem nekoliko sinhronizovanih mehanizama 1, a kako je detaljno objašnjeno u daljem tekstu.

[0071] Slike 19 i 20 prikazuju primer rotirajuć e mašine prema pronalasku, tipa dvotaktnog motora. Motor se sastoji od dva mehanizma 1, svaki opremljen vlastitim pendulumom 4. Mehanizmi 1 se postavljaju u nizu, tj. poravnati su podužno jedan prema drugom, u pravcu kretanja penduluma 4.

[0072] Baza 3 je uobičajena za oba mehanizma 1. Drugim rečima, baza 3 podržava svaki od penduluma 4 koji su suspendovani u seriji. Baza 3 se sastoji od četiri bočna nosača 6 i dva centralna nosača 6. Vezne šipke 5 su nagnute pod uglom od 45 stepeni, kako bi se pendulumi 4 približili centralnim nosačima 6. Ekscentrični elementi 14 i 24 su izduženi kraci .

[0073] Svaki mehanizam 1 obuhvata sopstvenu transmisisionu osovinu 43, sa osom A3 poravnato sa gornjim artikulacijama veznih šipki 5. Međutim, samo je potreban jedna ručica 141 za pokretanje mehanizama 1. Alternativno, ručica 141 može biti zamenjen motorom 41 ili mašina može biti bez sredstva za pokretanje mehanizama 1.

[0074] Mašina obuhvata posrednički uredjaj 50 koji je između uređaja 40 od dva mehanizma 1. Ovaj uređaj 50 se može koristiti za prenos kretanja između dva uređaja 40, kao i za prikupljanje energije.

[0075] U primeru koji je prikazan na slikama 19 i 20, uređaj 50 sadrži dva zupčasta točka 51, dva zupčana lanca 52, jednu osovinu 53 i dva zupčasta točka 54. Osovina 53 je na vrhovima poduprta bazom 3, preciznije sa dva centralna nosača 6 baze 3. Osovina 53 je pokretna oko rotacije oko osi A4, koja se postavlja horizontalno, paralelno sa osovinom A1, A2 i A3. Točkovi 51 su montirani integralo u rotaciji sa osovinama 43 dva mehanizma, dok su točkovi 54 integralnii u rotaciji sa vratilom 53. Lanci 52 povezuju točkove 51 i točkove 54.

[0076] Svaki mehanizam 1 sadrži veznu šipku 60 imajući glavu za rotiranje, tj. rotacionu glavu 62, postavljenu na osovinu 21 i ekscentrično glavu 63 postavljenu na osovinu 53.

[0077] Kada je mašina u radu, dva mehanizma 1 rade u opoziciji. Istovremeno, pendulum 4 ponekad praktikuje potisnu silu, a ponekad vučnu silu, na osovine 53.

[0078] Kretanje mehanizama 1 omoguć ava sakupljanje energije u predelu osovine 53, na primer spajanjem pomenutog vratila-osovine 53 sa generatorom 58. Osovina 53 onda predstavlja osovinu za prikupljanje energije.

[0079] Zakošenost spojnih šipki 5 omoguć ava modifikaciju težine mehanizama 1, u poređenju sa veznim šipkama 5 koda bi bile postavljene vertikalno u ekvilibrijum. Energija potiska ili vuča energija penduluma 4 je znatno viša od početne pokretačke sile u rotaciji ekscentričnih elemenata 14 i 24. Nakon što su mehanizmi 1 u pokretu, centrifugalna energija generisana ekscentričnim elementima 14 i 24 je znatno viša od energija potiska ili vučne, penduluma 4.

[0080] Slika 21 ilustruje drugi primer mašine prema pronalasku, koji odgovara varijanti na slikama 19 i 20.

[0081] Uređaj 50 obuhvata dva zupčasta točka 51 i zupčasti lanac 52. Točkovi 51 su montirani integralno u rotaciji sa osovinama 43, pri čemu lanci 52 povezuju točkove 51, dva mehanizma 1.

[0082] Osovina 53 je pričvršć ena na centralni nosač 6 i ne pripada uređaju 50.

[0083] Svaki mehanizam 1 sadrži veznu šipku 60 imajući rotacionu glavu 62 postavljenu na osovini 53 i ekscentričnu glavu 63 koja se montira na osovinu 21.

[0084] Kretanje mehanizama 1 omoguć ava sakupljanje energije u oblasti osovina 43. U primeru na slici 21, osovina 43 desnog mehanizma 1 je spojena sa generatorom 58. Alternativno, motor 41 se može biti konfigurisan kao motorni generator, dizajniran da obezbedi energiju kod startovanja mašine, a zatim sakuplja energiju kada mehanizam 1 radi.

[0085] Slika 22 prikazuje treć i primer mašine prema pronalasku, koji takođe odgovara varijantama na slikama 19 i 20.

[0086] Spomenuta mašina obuhvata veznu šipku 160 koja je zajednička za oba mehanizma 1. Navedena spojna šipka 160 sadrži centralnu rotirajuć u glavu 62 koja se montira kao pivotirajuća veza na osovini 53 i dve ekscentrične vršne glave 63 montirane kao ekscentrični pivotirajući link na osovinama 21, oba mehanizma 1.

[0087] Slika 23 prikazuje četvrti primer mašine prema pronalasku, koji takođe odgovara varijanti na slikama 19 i 20.

[0088] Vezne šipke 5 su nagnute pod uglom od 45 stepeni, da bi se pendulumi 4 kretali od od centralnih nosača 6. Usled toga, lanci 45 i 52, kao i vezne šipke 60, su napravljeni duže. Osovina 53 predstavlja osovinu za prikupljanje energije.

[0089] Slika 24 ilustruje peti primer izvodjenja rotirajuć e mašinu prema ovom pronalasku, a četvorotaktnog tipa motora. Motor obuhvata četiri mehanizma 1 koji su prema pronalasku, svaki opremljen sopstvenim pendulumom 4.

[0090] Motor obuhvata dva para mehanizama 1. U svakom paru, mehanizmi 1 se postavljaju u serije i sinhronizuju. Parovi su postavljeni paralelno i sinhronizovano jedni sa drugima.

[0091] Baza 3, koja iz razloga pojednostavljena nije prestavljenja, je zajednička za sve mehanizme 1.

[0092] Motor obuhvata dve transmisione osovine, koje nisu predstavljene zbog pojednostavljenja. Jedno prenosno vratilo je spojeno sa mehanizmima postavljenim paralelno sa leve strane, a drugo prenosna vratilo spojeno sa mehanizmima smeštenim paralelno sa desne strane.

[0093] Prednosno, mašina obuhvata jednu osovinu 53, za prikupljanje energije 53.

[0094] U praksi, četiri ručice 14 se izmeštaju za četvrtinu okretaja, jedna u odnosu na drugu. Isto tako, četiri ručice 24 su pomerene za četvrtinu okretaja, jedan u odnosu na drugu. S toga, motor uvek ima isti broj ručica 14 ili 24 sa leve strane ili sa desne strane, čime se poboljšava prinos. Svaka faza odgovara četvrtini okretaja (90°) mehanizama 1.

[0095] Kada dva mehanizma 1 predstavljaju nepostojeć e momente M1 i M2, druga dva mehanizma 1 su u maksimalnim centrifugalnim pozicijama, odnosno sa leve strane i sa desne strane. Generisana energija je maksimalna u navedenim maksimalnim centrifugalnim pozicijama. Kako četiri mehanizma 1 nikada ne prikazuju nepostojeć e momente M1 i M2 istovremeno, motor nema neutralnu fazu. Prednosno, svaka maksimalna centrifugalna pozicija odgovara sagorevanju goriva unutar motora.

[0096] Prema varijanti koja nije predstavljena, rotaciona mašina obuhvata osam mehanizama 1, raspoređenih serijski prema četiri para mehanizama 1, i parovi se postavljaju paralelno. Tokom okretaja, mašina stvara potisak svakog osmog okreta (45 °) mehanizama 1.

[0097] Druge varijante mogu biti izvedene bez da se odstupi od obima pronalaska. Dimenzije sastavnih elemenata mašine, kao na primer baze 3 i transmisione osovine 43, variraju u zavisnosti od broja mehanizama 1.

[0098] Kako bi se postigli najbolji rezultati i prinos, od važnosti je da se svaki pendulum 4 pozicionira u strogo horizontalnoj ravni. Isto važi i za osu A1 i A2 zupčastih točkova 12 i 22, koji moraju biti postavljeni striktno u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni P0, u zavisnosti od konfiguracije mehanizma 1.

[0099] Na Slikama 1 do 24, u cilju pojednostavljenja opisa, određeni pokreti i rastojanja su dati "preterano".

[0100] U praksi, mehanizam 1 i mašina mogu se prilagoditi drugačije od toga kako je prikazano na slikama 1 do 24, a da se pri tom ne udalji od obima ovog pronalaska.

Claims (22)

Patentni zahtevi

1. Mehanizam (1), obuhvatajući:

- osnovu (2) uključujuć i bazu (3), pendulum (4) pričvršćeno na bazi (3), i vezne suspenzione šipke (5) artikulisane na bazi (3) i na pendulumu (4);

- prvi zupčasti točak (12) sa kretanjem u rotaciji (R1) u odnosu na osnovu (2) oko prve ose (A1);

- drugi pokretni zupčasti točak (22) u rotaciji (R2) u odnosu na osnovu (2) oko druge ose (A2);

- prvi ekscentrični element (14) integrisan sa prvim zupčastim točkom (12) u rotaciji (R1) i generišuć i prvi moment (M1) gravitacijske sile (P1) oko prve ose (A1);

- drugi ekscentrični element (24) integralan sa drugim zupčastim točkom (22) u rotaciji (R2) i generišući drugi moment (M2) gravitacijske sile (P2) oko druge ose (A2);

i

- veznu šipku (60; 160) koja ima rotacionu glavu (62) montiranu kao pivotna veza na prvoj osovini i ekscentričnoj glavi (63) montirano kao ekscentrična pivotna veza na drugoj osovini;

pri čemu:

- ose (A1; A2) su paralelne unutar horizontalne ili vertikalne referentne ravni (P0); i

- pendulum (4) podupire osu (A1; A2) zupčastih točkova (12; 22) i ekscentričnih elemenata (14; 24);

- suspenzione vezne šipke (5) su koso, saglasno uglu koji je između 45 stepeni i 80 stepeni, u odnosu na vertikalnu ravan;

- za spajanje vezne šipke (60; 160), prva osovina je ili osovina (11; 21) koja podržava jedan od zupčastih točkova (12; 22), ili osovina (53) pričvršć ena na bazu (3), dok je druga osovina druga osovina, od osovina (11; 21) podržavajući jedan od zubčastih točkova (12; 22) i osovinu (53) pričvršć eno na bazi (3);

- zupčasti točkovi (12; 22) se angažuju jedan sa drugim koristeć i jedinstveni prenosni odnos i pokretni su u rotaciji (R1; R2) u suprotnim pravcima;

- kada je mehanizam (1) u radu, ekscentrični elementi (14; 24) prate eliptičko kretanje, dok pendulum (4) prati kretanje po putanji sa vertikalnom komponentom i horizontalnom komponentom;

- momenti (M1; M2) gravitacijske sile (P1; P2) ekscentričnih elemenata (14; 24) imaju istu vrednost i isti smer, oba su varijabilni u zavisnosti od njihove ugaone pozicije oko osa (A1; A2) ;

- za svaku ugaonu poziciju zubčstog točka (12; 22) i ekscentričnih elemenata (14; 24) oko osi (A1; A2), mehanizam (1) je u konfiguraciji ekvilibrijuma, u stanju mirovanja.

2. Mehanizam (1) prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time, što su vezne šipke (5) zakošene pod uglom od 45 stepeni u odnosu na vertikalu.

3. Mehanizam (1) prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, što ekscentrični elementi (14; 24) imaju istu masu i iste dimenzije.

4. Mehanizam (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time što su ekscentrični elementi (14; 24) cilindričnog oblika.

5. Mehanizam (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačeno time, što zupčasti točkovi (12; 22) sadrže prvi točak (12) koji ima zubac (13a) duži od ostalih zubaca (13) i drugi točak (22) imajući žljeb (23a) formiran između dva zupca (23), a pri čemu se duži zubac (13a) i žljeb (23a) poklapaju kada su zupčasti točkovi (12; 22) povezani, čime se omoguć ava poravnanje ekscentričnih elemenata (14, 24 ).

6. Mehanizam (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačeno time što obuhvata transmisionu osovinu (43) koje ima osu poravnato sa gornjim artikulacijama veznih šipki (5).

7. Mehanizam (1) prema patentnom zahtevu 6, naznačeno time, što je prvo odstojanje definisano između distalnog kraja svakog ekscentričnog elementa (14; 24) i odgovarajuć e ose rotacije (A1; A2), i pri čemu je drugo odstojanje jednako odstojanju od centra do centra suspenzionih veznih šipki (5) povezujući pendulum (4) sa bazom (3), i pri čemu je prvo odstojanje manje od drugog odstojanja, kako bi ekscentrični elementi (14; 24) prošli ispod osovine za prenos (43).

8. Mehanizam (1) prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačeno time da obuhvata sredstvo (40) za pokretanje, uključujuć i, na primer, lanac ili sistem zupčanika, dizajnirano da pogoni jedan od zupčastih točkova (12; 22) u rotaciju (R1 R2).

9. Mehanizam (1) prema patnetnom zahtevu 8, naznačeno time što startno sredstvo (40) obuhvata motor (41).

10. Mehanizam (1) prema patentnom zahtevu 8, naznačeno time što startno sredstvo (40) sadrži ručicu (141).

11. Mehanizam (1) prema jednom od patentnih zahteva od 1 do 7, naznačeno time što je bez dodeljivanja sredstva za startovanje mehanizma ili mehanizama (1), i gde pokretanje mehanizma ili mehanizama (1) može da se izvrši jednostavnim pritiskom na jedan ili više penduluma (4), ili na jedan od ekscentričnih elemenata (14; 24).

12. Mehanizam (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačeno time što sadrži sredstva za prikupljanje energije (58; 41) u radu, na primer u obliku generatora (58) ili motornog generatora (41).

13. Mehanizam (1) prema jednom od patentnih zahteva od 1 do 12, naznačeno time, što je osa (A1; A2) zupčastih točkova (12; 22) horizontalna, i referentna ravan (P0) je horizontalna.

14. Mehanizam (1) prema jednom od patentnih zahteva od 1 do 12, naznačeno time što je osa (A1; A2) zupčastih točkova (12; 22) horizontalna, a referentna ravan (P0) vertikalna.

15. Rotaciona mašina, naznačeno time što mašina obuhvata najmanje jedan mehanizam (1) prema jednom od patentnih zahteva od 1 do 14.

16. Rotaciona mašina prema patentnom zahtevu 15, naznačena time što je mašina motor sa unutrašnjim sagorevanjem i time da su ekscentrični elementi (14; 24) snabdeveni mehanizmom (1) u dve maksimalne centrifugalne pozicije, od kojih svaka odgovara sagorevanju goriva unutar motora.

17. Rotaciona mašina prema jednom od patentnih zahteva 15 i 16, naznačena time što mašina obuhvata najmanje jedan par mehanizama (1) smešteno serijski i sinhronizovano.

18. Rotaciona mašina prema jednom od patentnih zahteva od 15 do 17, naznačeno time što mašina sadrži nekoliko parova mehanizama (1), smeštenih u seriji i sinhronizovanih unutar svakog para, parovi se postavljaju paralelno i sinhronizuju među sobom.

19. Rotaciona mašina prema jednom od patentnih zahteva od 15 do 17, naznačena time što je mašina dvotaktni motor koji sadrži dva mehanizma (1), pri čemu se prva dva ekscentrična elementa (14) postavljaju u intervalima poluokretaja, i pri čemu su druga dva ekscentrična elementa (24) postavljena u intervalima polu-okretaja.

20. Rotaciona mašina prema jednom od patentnih zahteva od 15 do 18, naznačeno time što je mašina četvorotaktni motor koji sadrži četiri mehanizma (1), pri čemu se prva četiri ekscentrična elementa (14) postavljaju u intervalima jedne četvrtine okretaja i pri čemu se druga četiri ekscentrična elementa (24) postavljaju u intervalima jedne četvrtine okretaja.

21. Rotaciona mašina prema jednom od patentnih zahteva od 15 do 20, naznačeno time što je baza (3) zajednička za sve pendulume (4).

22. Metod primene mehanizma (1) prema jednom od zahteva od 1 do 14, naznačeno time što postupak obuhvata sledeć e sukcesivne korake:

- korak pozicioniranja ekscentričnih elemenata (14; 24) jedan u odnosu na drugi i u odnosu na zupčaste točkove (12; 22), kako bi momenti (M1; M2) gravitacijske sile (P1; P2) od ekscentričnih elemenata (14; 24) imali istu vrednost i isti smer, oba bivajući varijabilni u zavisnosti od njihove ugaone pozicije oko osa (A1; A2), a za svaki ugao položaja zupčastih točkova (12; 22) i ekscentričnih elemenata (14; 24) oko osa (A1; A2), mehanizam (1) je u ravnoteži, u stanju mirovanja;

- korak pokretanja rotacije (R1; R2) zupčastih točkova (12; 22) i ekscentričnih elemenata (14; 24) oko ose (A1; A2), pri čemu mehanizam (1) napušta konfiguraciju ravnoteže i stavlja se u kretanje ;

i

- radni korak, pri čemu rotacija (R1; R2) ekscentričnih elemenata (14; 24) oko osa (A1; A2) generiše centrifugalnu silu unutar mehanizma (1), ekscentrični elementi (14; 24) slede eliptično kretanje, dok pendulum (4) prati kretanje putanjom sa vertikalnom komponentom i horizontalnom komponentom.