RS56997B1 - Uređaj za proizvodnju aerosola sa podesivim protokom vazduha - Google Patents

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj za proizvodnju aerosola za zagrevanje supstrata koji daje aerosol. Naročito, ali ne isključivo, predmetni pronalazak se odnosi na električni uređaj za proizvodnju aerosola za zagrevanje tečnog supstrata koji daje aerosola.

WO-A-2009/132793 otkriva električno zagrevani sistem za pušenje. Tečnost se čuva u skladišnom delu za čuvanje tečnosti i kapilarni fitilj ima prvi kraj, koji se proteže u skladišni deo za čuvanje tečnosti, da bi bio u kontaktu sa tečnošću koja se nalazi u njemu, i drugi kraj koji se proteže izvan skladišnog dela za čuvanje tečnosti. Grejni element zagreva drugi kraj kapilarnog fitilja. Grejni element je u obliku spiralno namotanog grejnog elementa u električnoj vezi sa izvorom napajanja i okružuje drugi kraj kapilarnog fitilja. Prilikom upotrebe korisnik može da aktivira grejni element uključivanjem napajanja. Korisnikovo povlačenje dima na usniku dovodi do uvlačenja vazduha u električno zagrevani sistem za pušenje i njegovog prolaska preko kapilarnog fitilja i grejnog elementa i potom u korisnikova usta.

Cilj predmetnog pronalaska je da se poboljša proizvodnju aerosola u uređaju ili sistemu za proizvodnju aerosola.

U skladu sa jednim aspektom pronalaska, obezbeđen je sistem za proizvodnju aerosola naveden u zahtevu 1.

Sistem za proizvodnju aerosola, koji obuhvata uređaj za proizvodnju aerosola i uložak, uređen je da zagreva supstrat koji daje aerosol da stvori aerosol. Uložak ili uređaj za proizvodnju aerosola može da obuhvata supstrat koji daje aerosol ili može da bude prilagođen da primi supstrat koji daje aerosol. Kao što je poznato prosečnom stručnjaku u tehnici, aerosol je suspenzija čvrstih čestica ili kapljica tečnosti u gasu, kao što je vazduh. Sistem za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži komoru za stvaranje aerosola na putu protoka vazduha između najmanje jednog ulaza za vazduh i najmanje jednog izlaza za vazduh. Komora za stvaranje aerosola može da pomaže ili olakšava proizvodnju aerosola.

Sredstvo za kontrolu protoka omogućava da se podesi pad pritiska na ulazu za vazduh. Ovo utiče na brzinu protoka vazduha kroz uređaj za proizvodnju aerosola i uložak. Brzina protoka vazduha utiče na srednju veličinu kapljice i raspodelu veličine kapljice u aerosolu, što može povratno da utiče na iskustvo korisnika. Otuda je sredstvo za kontrolu protoka korisno iz brojnih razloga. Prvo, sredstvo za kontrolu protoka omogućava da se podesi otpor pri povlačenju (to je pad pritiska na ulazu za vazduh), na primer u skladu sa korisnikovim željama. Drugo, za dati supstrat koji daje aerosol sredstvo za kontrolu protoka omogućava da se proizvede niz srednjih veličina kapljica aerosola. Sredstvom za kontrolu protoka može korisnik da koristi za stvaranje aerosola sa karakteristikama veličine kapljica koje odgovaraju željama korisnika. Treće, sredstvo za kontrolu protoka omogućava da se proizvede određena željena srednja veličina kapljice aerosola za izbor supstrata koji daju aerosol. Tako sredstvo za kontrolu protoka omogućava da uređaj za proizvodnju aerosola i uložak budu usklađeni sa mnoštvom različitih supstrata koji daju aerosol.

Štaviše, brzina protoka vazduha takođe može da utiče na količinu kondenzacije koja se stvara unutar uređaja za proizvodnju aerosola i uloška, naročito unutar komore za stvaranje aerosola. Kondenzacija može negativno da utiče na curenje tečnosti iz uređaja za proizvodnju aerosola i uloška. Prema tome, dalja prednost sredstva za kontrolu protoka je da može da se koristi u cilju smanjivanja curenja tečnosti. Distribucija i srednja veličina kapljica u aerosolu može takođe da utiče na pojavu bilo kakvog dima. Tako, četvrto, sredstvo za kontrolu protoka može da se koristi za podešavanje pojavljivanja bilo kog dima iz uređaja za proizvodnju aerosola i uloška, na primer u skladu sa željama korisnika ili u skladu sa određenim okruženjem u kojem se koristi sistem za proizvodnju aerosola.

Poželjno je da sredstvom za kontrolu protoka može da rukuje korisnik. Tako korisnik može da izabere veličinu najmanje jednog ulaza za vazduh. Ovo dovodi do uticanja na srednju veličinu kapljice i raspodelu veličine kapljice. Željeni aerosol može da bude izabran od strane korisnika za određeni supstrat koji daje aerosol ili za asortiman supstrata koji daju aerosol koji se mogu koristiti sa uređajem za proizvodnju aerosola i uloškom. Alternativno, sredstvom za kontrolu protoka može da rukuje proizvođač izborom jedne željene veličine za najmanje jedan ulaz za vazduh.

Sredstvo za kontrolu protoka obuhvata: prvi član i drugi član, prvi i drugi član sarađuju da definišu najmanje jedan ulaz za vazduh, pri čemu su prvi i drugi član postavljeni tako da se kreću jedan u odnosu na drugi kako bi se promenila veličina najmanje jednog ulaza za vazduh.

Poželjno je da dva člana budu nalik listu. Članovi nalik listu mogu da budu ravni ili zakrivljeni. Poželjno, dva ravna člana se kreću jedan u odnosu na drugi klizanjem jednog preko drugog. Alternativno, dva ravna člana mogu da se kreću jedan u odnosu na drugi duž navoja, na primer navoja vijka.

I uređaj za proizvodnju aerosola i uložak mogu da sadrže kućište. Poželjno, prvi i drugi član formiraju deo kućišta i uređaja i uloška. Uložak može da sadrži usnik. Kućište može da se sastoji od bilo kog odgovarajućeg materijala ili kombinacije materijala. Primeri odgovarajućih materijala obuhvataju metale, legure, plastične ili kompozitne materijale koji sadrže jedan ili više tih materijala ili termoplastike pogodne za prehrambenu ili farmaceutsku upotrebu, na primer polipropilen, polietaretarketon (PEEK) i polietilen. Poželjno je da materijal bude lak i da nije krt.

Prvi član može da ima otvor. Drugi član može da ima otvor. Poželjno, prvi član sadrži najmanje jedan prvi otvor i drugi član sadrži najmanje jedan drugi otvor; prvi i drugi otvor zajedno formiraju najmanje jedan ulaz za vazduh; i pri čemu prvi i drugi član su postavljeni da se kreću jedan u odnosu na drugi kako bi se promenio stepen preklapanja prvog otvora i drugog otvora kako bi se promenila veličina najmanje jednog ulaza za vazduh.

Ukoliko postoji vrlo malo preklapanje između prvog otvora i drugog otvora, rezultujući ulaz za vazduh će imati malu površinu poprečnog preseka. Ukoliko postoji veliko preklapanje između prvog otvora i drugog otvora, rezultujući ulaz za vazduh će imati veliku površinu poprečnog preseka. Prvi otvor može biti bilo kog pogodnog oblika. Drugi otvor može biti bilo kog pogodnog oblika. Prvi i drugi otvor mogu biti istog ili različitog oblika. Na prvom članu i drugom članu može se obezbediti bilo koji broj otvora. Broj otvora na prvom članu može biti različit u odnosu na broj otvora na drugom članu. Alternativno, broj otvora na prvom članu može biti jednak broju otvora na drugom članu. U tom slučaju, svaki otvor na prvom članu može da se poravna sa odgovarajućim otvorom na drugom članu da formira ulaz za vazduh. Tako, broj ulaza za vazduh može biti jednak broju otvora i na prvom i na drugom članu. Mogu biti obezbeđeni i dodatni ulazi za vazduh sa fiksnom površinom poprečnog preseka, koji se ne mogu podešavati sredstvom za kontrolu protoka.

U jednoj realizaciji, prvi član i drugi član mogu da se rotaciono kreću jedan u odnosu na drugi. U jednoj realizaciji, prvi član i drugi član mogu da se linearno kreću jedan u odnosu na drugi. U jednoj realizaciji, prvi član i drugi član rotiraju jedan u odnosu na drugi, u cilju promene veličine najmanje jednog ulaza za vazduh; nije uključen nikakav linearni pokret. U drugoj realizaciji, prvi član i drugi član se kreću linearno jedan u odnosu na drugi, u cilju promene veličine najmanje jednog ulaza za vazduh; i tu nema rotacije. Međutim, u jednoj drugoj realizaciji, prvi član i drugi član rotiraju i kreću se linearno jedan u odnosu na drugi, na primer, pomoću navoja vijka. Na primer, ukoliko prvi i drugi član formiraju deo kućišta uređaja za proizvodnju aerosola i uloška, prvi i drugi član mogu da budu povezivi vijkom sa navojem da sastave sistem za proizvodnju aerosola. Vijak sa navojem može takođe da omogući da se prvi i drugi član kreću jedan u odnosu na drugi, time dajući sredstvo za kontrolu protoka.

Uložak uključuje prvi član a uređaj za proizvodnju aerosola uključuje drugi član. U poželjnoj realizaciji, uložak sadrži kućište koje ima prvi rukavac koji sadrži prvi član i ima najmanje jedan prvi otvor i uređaj za proizvodnju aerosola sadrži kućište koje ima drugi rukavac koji sadrži drugi član i ima najmanje jedan drugi otvor, pri čemu najmanje jedan prvi otvor i najmanje jedan drugi otvor zajedno obrazuju najmanje jedan ulaz za vazduh, i pri čemu prvi rukavac i drugi rukavac su rotirajući jedan u odnosu na drugi, da bi promenili stepen preklapanja prvog otvora i drugog otvora i da bi promenili površinu poprečnog preseka ulaza za vazduh. Jedan, prvi ili drugi rukavac, može da bude spoljni rukavac, a drugi, prvi ili drugi rukavac može da bude unutrašnji rukavac.

Sredstvo za kontrolu protoka služi za podešavanje veličine najmanje jednog ulaza za vazduh. To omogućava promenu brzine protoka vazduha na putu protoka. Dodatno, najmanje jedan izlaz za vazduh može da bude podesiv po veličini. Ovo može da omogući promenu otpora pri povlačenju, na primer u skladu sa željama korisnika.

Najmanje jedan ulaz za vazduh može da formira deo uloška ili deo uređaja za proizvodnju aerosola. Ukoliko postoji više od jednog ulaza za vazduh, jedan ili više ulaza za vazduh mogu da formiraju deo uloška i jedan ili više ulaza za vazduh mogu da formiraju deo uređaja za proizvodnju aerosola. Sredstvo za kontrolu protoka može da formira deo uloška uređaja. Alternativno, sredstvo za kontrolu protoka može da bude formirano saradnjom dela uloška i dela uređaja. Ukoliko sredstvo za kontrolu protoka sadrži prvi član i drugi član, i prvi i drugi član mogu da budu sadržani u ulošku, ili i prvi i drugi član mogu da budu sadržani u uređaju, ili jedan, prvi ili drugi član, može da bude sadržan u ulošku, a drugi, prvi ili drugi član, može da bude sadržan u uređaju.

Ukoliko prvi i drugi član sadrže spoljni i unutrašnji rukavac, spoljni rukavac i unutrašnji rukavac mogu da formiraju deo uređaja, ili spoljni rukavac i unutrašnji rukavac mogu da formiraju deo uloška, ili jedan, prvi ili drugi rukavac, može da formira deo uređaja, a drugi, prvi ili drugi rukavac, može da formira deo uloška.

Supstrat koji daje aerosol je sposoban da oslobađa isparljiva jedinjenja koja mogu da stvaraju aerosol. Isparljiva jedinjenja mogu da se oslobađaju zagrevanjem supstrata koji daje aerosol ili hemijskom reakcijom ili mehaničkim podsticanjem. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži nikotin. Supstrat koji daje aerosol može da bude čvrst supstrat koji daje aerosol. Supstrat koji daje aerosol poželjno sadrži duvanski materijal koji sadrži isparljiva jedinjenja sa aromom duvana koja se oslobađaju iz supstrata nakon zagrevanja. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži neduvanski materijal. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži materijal koji sadrži duvan i materijal koji ne sadrži duvan. Poželjno je da supstrat koji daje aerosol dalje sadrži stvarač aerosola. Primeri odgovarajućih stvarača aerosola su glicerin i propilen-glikol.

Međutim, u poželjnoj realizaciji, supstrat koji daje aerosol je tečni supstrat koji daje aerosol. Poželjno je da tečni supstrat koji daje aerosol ima fizička svojstva, na primer tačku ključanja i pritisak pare, pogodna za primenu u uređaju za proizvodnju aerosola i ulošku. Ako je temperatura ključanja previsoka, tečnost možda neće moći da se zagreje, ali, ako je temperatura ključanja preniska, tečnost se može zagrejati previše. Poželjno je da tečnost sadrži duvanski materijal koji sadrži isparljiva jedinjenja duvanske arome koja se posle zagrevanja oslobađaju iz tečnosti. Alternativno ili pored toga, tečnost može da sadrži neduvanski materijal. Tečnost može da obuhvata vodene rastvore, nevodene rastvarače kao što je etanol, biljne ekstrakte, nikotin, prirodne ili veštačke arome ili bilo koju njihovu kombinaciju. Poželjno je da tečnost pored toga sadrži stvarač aerosola koji olakšava dobijanje gustog i stabilnog aerosola. Primeri odgovarajućih stvarača aerosola su glicerin i propilen-glikol.

Ako je supstrat koji daje aerosol tečni supstrat, sistem za proizvodnju aerosola može dalje da sadrži skladišni deo za čuvanje tečnog supstrata koji daje aerosol. Poželjno, deo za čuvanje tečnosti je obezbeđen u ulošku. Prednost obezbeđivanja skladišnog dela je u tome što je tečnost u delu za čuvanje tečnosti zaštićena od okolnog vazduha (pošto vazduh generalno ne može da uđe u deo za čuvanje tečnosti) i, u nekim realizacijama od svetlosti, tako da je rizik od razgradnje tečnosti značajno umanjen. Pored toga može da se održava visok nivo higijene. Deo za skladištenje tečnosti može da ne bude punjiv. Tako, kad je tečnost u delu za čuvanje tečnosti utrošena, sistem za proizvodnju aerosola ili uložak se zamenjuju. Alternativno, deo za čuvanje tečnosti može da bude punjiv. U tom slučaju, sistem za proizvodnju aerosola ili uložak mogu da budu zamenjeni posle izvesnog broja ponovnih punjenja dela za čuvanje tečnosti. Poželjno je da deo za skladištenje tečnosti bude organizovan da drži tečnost za unapred utvrđen broj dimova.

Supstrat koji daje aerosol može, alternativno, da bude bilo koja druga vrsta supstrata, na primer, gasoviti supstrat ili supstrat u obliku gela ili bilo koja kombinacija raznih vrsta supstrata.

Ako je supstrat koji daje aerosol tečni supstrat, isparivač sistema za proizvodnju aerosola može da sadrži kapilarni fitilj za prenošenje supstrata koji daje aerosol kapilarnom akcijom. Kapilarni fitilj može da bude obezbeđen u uređaju za proizvodnju aerosola ili u ulošku, ali je poželjno da bude obezbeđen u ulošku. Poželjno je da kapilarni fitilj bude postavljen da bude u kontaktu sa tečnošću u delu za čuvanje tečnosti. Poželjno, kapilarni fitilj se proteže u deo za čuvanje tečnosti. U tom slučaju, prilikom upotrebe, tečnost se, kapilarnom akcijom u kapilarnom fitilju, prenosi od dela za čuvanje tečnosti. U jednoj realizaciji, tečnost u jednom kraju kapilarnog fitilja isparava pomoću grejača da bi se dobila prezasićena para. Prezasićena para se meša i prenosi u vazdušnom toku. Tokom protoka para se kondenzuje da bi se dobio aerosol koji se prenosi ka ustima korisnika. Tečni supstrat koji daje aerosol ima odgovarajuća fizička svojstva, uključujući površinski napon i viskoznost, što omogućava da tečnost kapilarnom akcijom bude transportovana kroz kapilarni fitilj.

Kapilarni fitilj može da ima vlaknastu ili sunđerastu strukturu. Kapilarni fitilj poželjno sadrži snop kapilara. Na primer, kapilarni fitilj može da sadrži mnoštvo vlakana ili niti ili drugih cevčica sa finim šupljinama. Vlakna ili niti generalno mogu da budu poravnata u uzdužnom pravcu sistema za proizvodnju aerosola. Alternativno, kapilarni fitilj može da sadrži materijal nalik sunđeru ili peni oblikovan kao štapić. Štapić može da se proteže po uzdužnom pravcu sistema za proizvodnju aerosola. Struktura fitilja formira mnoštvo malih šupljina ili cevi, kroz koje tečnost može kapilarnom akcijom da bude transportovana. Kapilarni fitilj može da sadrži bilo koji odgovarajući materijal ili kombinaciju materijala. Primeri odgovarajućih materijala su kapilarni materijali, na primer sunđerasti ili penasti materijali, keramički ili materijali na bazi ugljenika u obliku vlakana ili sinterovanih prahova, penasti metalni ili plastični materijali, vlaknasti materijali, na primer napravljeni od upredenih ili istisnutih vlakana, kao što su celulozni acetat, poliester, ili spojena poliolefinska, polietilenska, terilenska ili polipropilenska vlakna, najlonska vlakna ili keramika. Kapilarni fitilj može da ima bilo koju pogodnu kapilarnost i poroznost tako da može da se koristi sa tečnostima sa različitim fizičkim svojstvima. Tečnost ima fizička svojstava, uključujući ali se ne ograničavajući na, viskoznost, površinski napon, gustinu, toplotnu provodljivost, tačku ključanja i pritisak pare, koja joj omogućavaju da bude transportovana kroz kapilarni uređaj kapilarnom akcijom. Kapilarni fitilj mora da bude odgovarajući kako bi potrebna količina tečnosti mogla da bude isporučena isparivaču.

Alternativno, umesto kapilarnog fitilja, sistem za proizvodnju aerosola može da sadrži bilo koji pogodan kapilarni ili porozni materijal između tečnog supstrata koji daje aerosol i isparivača, za prenošenje željene količine tečnosti do isparivača. Kapilarni ili porozni materijal mogu da se obezbede u ulošku ili u uređaju, ali je poželjno da bude obezbeđen u ulošku. Supstrat koji daje aerosol može da bude adsorbovan, premazan, impregniran ili na neki drugi način nanet na bilo koji pogodan nosač ili podlogu.

Poželjno, ali ne neophodno, kapilarni fitilj ili kapilarni ili porozni materijal je smešten u istom delu gde je deo za čuvanje tečnosti.

Isparivač može da bude grejač. Grejač može da zagreva supstrat koji daje aerosol putem ili provođenja ili strujanja ili zračenja toplote ili njihovim kombinacijama. Grejač može da bude električni grejač napajan iz električnog izvora napajanja. Grejač može alternativno da bude napajan neelektričnim izvorom energije, kao što je zapaljivo gorivo: na primer, grejač može da sadrži toplotnoprovodljiv element koji se zagreva sagorevanjem gasovitog goriva. Grejač može da zagreva supstrat koji daje aerosol putem provođenja toplote i može da bude bar delimično u kontaktu sa supstratom, ili nosačem na koji je supstrat nanesen. Alternativno, toplota sa grejača može da bude sprovedena pomoću posrednog elementa koji provodi toplotu. Alternativno, grejač može da prenosi toplotu na dolazni okolni vazduh koji se povlači kroz sistem za proizvodnju aerosola za vreme upotrebe, koji zauzvrat strujanjem zagreva supstrat koji daje aerosol. U poželjnoj realizaciji, sistem za proizvodnju aerosola je na električni pogon i isparivač tog sistema sadrži električni grejač za zagrevanje supstrata koji daje aerosol.

Električni grejač može da sadrži jedan grejni element. Alternativno, električni grejač može da sadrži više od jednog grejnog elementa, na primer dva ili tri ili četiri ili pet ili šest ili više grejnih elemenata. Grejni element ili grejni elementi mogu da budu odgovarajuće tako raspoređeni da najdelotvornije zagrevaju supstrat koji daje aerosol.

Poželjno je da bar jedan električni grejni element sadrži elektrootporni materijal. Odgovarajući elektrootporni materijali obuhvataju, ali nisu ograničeni na: poluprovodnike kao što su dopirane keramike, „elektroprovodljive“ keramike (kao što je, na primer, molibden-disilicid), ugljenik, grafit, metale, legure metala i kompozitne materijale napravljene od keramičkih materijala i metalnih materijala. Takvi kompozitni materijali mogu da sadrže dopirane ili nedopirane keramike. Primeri odgovarajućih dopiranih keramika obuhvataju dopirane silicijumkarbide. Primeri odgovarajućih metala obuhvataju titan, cirkonijum, tantal i metale, koji pripadaju grupi platinskih metala. Primeri odgovarajućih legura metala obuhvataju nerđajući čelik, konstantan, nikl-, kobalt-, hrom-, aluminijum-titan- cirkonijum-, hafnijum-, nobijum-, molibden-, tantal-, volfram-, kalaj-, galijum-, legure koje sadrže mangan i gvožđe, i super legure na bazi nikla, gvožđa, kobalta, nerđajućeg čelika, Timetal®, legure na bazi gvožđe-aluminijuma i legure na bazi gvožđe-mangan-aluminijuma. Timetal® je registrovani žig firme Titanium Metals Corporation, 1999 Broadway Suite 4300, Denver, Kolorado. U kompozitnim materijalima, u zavisnosti od kinetike prenosa energije i potrebnih spoljašnjih fizičko-hemijskih svojstava, elektrootporni materijal može da bude ugrađen u izolacioni materijal, inkapsuliran ili obložen izolacionim materijalom ili obrnuto. Grejni element može da sadrži graviranu metalnu foliju izolovanu između dva sloja inertnog materijala. U tom slučaju inertni materijal može da se sastoji od Kaptona®, potpuno poliimidne ili liskunske folije. Kapton® je registrovani žig firme E.I. du Pont de Nemours and Company, 1007 Market Street, Wilmington, Delaware 19898, Sjedinjene Američke Države.

Alternativno, bar jedan električni grejni element može da sadrži infracrveni grejni element, izvor fotona ili indukcioni grejni element.

Bar jedan električni grejni element može da bude bilo kog odgovarajućeg oblika. Na primer, bar jedan električni grejni element može da bude u obliku grejne oštrice. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da bude u obliku kućišta ili supstrata koji ima različite elektroprovodljive delove ili elektrootporne metalne cevi. Deo za čuvanje tečnosti može da sadrži grejni element za jednokratnu upotrebu. Alternativno, ako je supstrat koji daje aerosol tečnost, jedna ili više grejnih igala ili štapića koji prolaze kroz tečni supstrat koji daje aerosol takođe mogu da budu pogodni. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da bude disk grejač ili kombinacija disk grejača sa grejnim iglama ili štapićima. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da sadrži savitljivu ploču materijala. Ostale alternative obuhvataju grejnu žicu ili sijalično vlakno, na primer nikl-hrom (Ni-Cr), platinastu, volframsku ili legiranu žicu, ili grejnu ploču. Po izboru, grejni element može da bude postavljen u ili na kruti noseći materijal.

Bar jedan električni grejni element može da sadrži pasivni izmenjivač toplote ili toplotni rezervoar, koji sadrži materijal sposoban da apsorbuje i čuva toplotu i potom je tokom vremena oslobađa da bi zagrevao supstrat koji daje aerosol. Pasivni izmenjivač toplote može da bude napravljen od bilo kog odgovarajućeg materijala, kao što je metalni ili keramički materijal. Poželjno je da materijal ima veliki toplotni kapacitet (razuman materijal za čuvanje toplote), ili je materijal sposoban da apsorbuje i potom putem reverzibilnog procesa otpušta toplotu, kao što je proces promene faze na visokoj temperaturi. Odgovarajući materijali za čuvanje toplote nastale promenom temperature obuhvataju silika gel, glinicu, ugljenik, stakleni mat, stakleno vlakno, minerale, metal ili leguru kao što je aluminijumska, srebrna ili olovna, i celulozni materijal. Ostali odgovarajući materijali koji oslobađaju toplotu putem reverzibilne promene agregatnog stanja obuhvataju parafin, natrijum acetat, naftalin, vosak, polietilen oksid, metal, metalnu so, smešu eutektičkih soli ili leguru.

Izmenjivač toplote može da bude postavljen tako da bude u direktnom kontaktu sa supstratom koji daje aerosol i može da direktno prenosi uskladištenu toplotu na supstrat. Alternativno, toplota uskladištena u pasivnom izmenjivaču toplote ili rezervoaru toplote može da bude preneta na supstrat koji daje aerosol pomoću provodnika toplote, kao što je metalna cev.

Najmanje jedan grejni element može da zagreva supstrat koji daje aerosol putem kondukcije. Grejni element može bar delimično da bude u kontaktu sa supstratom. Alternativno, toplota sa grejnog elementa može da se provodi do supstrata pomoću toplotnog provodnika.

Alternativno, bar jedan grejni element može da prenosi toplotu na dolazeći okolni vazduh koji se tokom upotrebe povlači kroz uređaj za proizvodnju aerosola i uložak, a koji zauzvrat strujanjem zagreva supstrat koji daje aerosol. Okolni vazduh može da bude zagrejan pre prolaska kroz supstrat koji daje aerosol. Alternativno, okolni vazduh može da bude prvo povučen kroz tečni supstrat koji daje aerosol i potom zagrejan.

Električni grejač može se smestiti u uređaju ili u ulošku. Poželjno, ali ne neophodno, električni grejač se smešta u isti deo u kome je kapilarni fitilj.

U jednoj poželjnoj realizaciji, supstrat koji daje aerosol je tečni supstrat koji daje aerosol, sistem za proizvodnju aerosola sadrži deo za skladištenje za čuvanje tečnog supstrata koji daje aerosol, i isparivač sistema za proizvodnju aerosola sadrži električni grejač i kapilarni fitilj. U toj realizaciji, poželjno je da kapilarni fitilj bude postavljen da bude u kontaktu sa tečnošću u delu za čuvanje tečnosti. Prilikom upotrebe, tečnost se, kapilarnom akcijom u kapilarnom fitilju, prenosi od dela za čuvanje tečnosti prema električnom grejaču. U jednoj realizaciji kapilarni fitilj ima prvi kraj i drugi kraj, prvi kraj se proteže u deo za čuvanje tečnosti radi kontakta sa tečnošću u njemu i električni grejač je organizovan da zagreva tečnost u drugom kraju. U drugoj realizaciji, kapilarni fitilj može da bude položen uz ivicu dela za čuvanje tečnosti. Kad je grejač aktiviran, tečnost na drugom kraju kapilarnog fitilja se pomoću grejača pretvara u paru da bi se dobila prezasićena para. Prezasićena para se meša i prenosi u vazdušnom toku. Tokom protoka para se kondenzuje da bi se dobio aerosol koji se prenosi ka ustima korisnika.

Međutim, pronalazak nije ograničen na isparivače sa grejačem nego može da bude upotrebljen u sistemima za proizvodnju aerosola u kojima se para i rezultujući aerosol proizvode pomoću mehaničkih isparivača, na primer. ali se ne ograničavajući na njih, piezo isparivač ili raspršivač koji koristi tečnost pod pritiskom.

Deo za čuvanje tečnosti i opcionalno kapilarni fitilj i grejač, može da bude uklonjiv iz sistema za proizvodnju aerosola kao pojedinačna komponenta. Na primer, deo za čuvanje tečnosti, kapilarni fitilj i grejač mogu da budu smešteni u ulošku.

Sistem za proizvodnju aerosola može da bude na električni pogon i može takođe da sadrži napajanje električnom energijom. Napajanje električnom energijom može da bude smešteno u ulošku ili u uređaju za proizvodnju aerosola. Poželjno, napajanje električnom energijom je smešteno u uređaju za proizvodnju aerosola. Električno napajanje može da bude izvor naizmenične struje (AC) ili izvor jednosmerne struje (DC). Poželjno je da izvor električnog napajanja bude baterija.

Sistem za proizvodnju aerosola pored toga može da sadrži električno kolo. U jednoj realizaciji, električno kolo sadrži senzor za otkrivanje protoka vazduha što ukazuje da je korisnik povukao dim. U tom slučaju, poželjno je da električno kolo bude postavljeno tako da obezbedi električnom grejaču impuls električne struje kad senzor oseti da korisnik povlači dim. Poželjno je da vreme trajanja impulsa električne struje bude unapred podešeno u zavisnosti od količine supstrata koji daje aerosol za koju se želi da bude pretvorena u paru. Poželjno je da za ovu svrhu električno kolo može da se programira. Alternativno, električno kolo može da sadrži prekidač koji korisnik može ručno da kontroliše da bi inicirao dim. Vreme trajanja impulsa električne struje je poželjno unapred podešeno u zavisnosti od količine supstrata koji daje aerosol za koju se želi da bude pretvorena u paru. Poželjno je da za ovu svrhu električno kolo može da se programira. Električno kolo može da bude smešteno u ulošku ili u uređaju. Poželjno je da je električno kolo smešteno u uređaju.

Ukoliko sistem za proizvodnju aerosola obuhvata i kućište, poželjno je da je ono izduženo. Ukoliko sistem za proizvodnju aerosola uključuje i kapilarni fitilj, uzdužna osa kapilarnog fitilja i uzdužna osa kućišta mogu da budu suštinski paralelne. Kućište može da ima deo za uređaj za proizvodnju aerosola i deo za uložak. U tom slučaju, sve komponente mogu da budu smeštene u bilo kom delu kućišta. U jednoj realizaciji, kućište obuhvata uklonjivi umetak koji sadrži deo za čuvanje tečnosti, kapilarni fitilj i grejač. U toj realizaciji, ti delovi sistema za proizvodnju aerosola mogu da se uklone iz kućišta kao jedinstvena komponenta. To može, na primer, da bude korisno za ponovno punjenje ili zamenu dela za čuvanje tečnosti.

U jednoj naročito poželjnoj realizaciji, supstrat koji daje aerosol je tečni supstrat, i sistem za proizvodnju aerosola dalje sadrži: kućište koje sadrži unutrašnji rukavac koji ima jedan unutrašnji otvor i jedan spoljašnji rukavac koji ima jedan spoljni otvor, unutrašnji i spoljni otvor zajedno obrazuju najmanje jedan ulaz za vazduh; napajanje električnom energijom i električno kolo postavljeno u uređaju za proizvodnju aerosola i deo za skladištenje za držanje tečnog supstrata koji daje aerosol; pri čemu isparivač sadrži jedan kapilarni fitilj za prenošenje tečnog supstrata koji daje aerosol iz dela za čuvanje tečnosti, kapilarni fitilj ima prvi kraj koji se proteže u deo za čuvanje tečnosti i drugi kraj naspram prvog kraja, i električni grejač, povezan za napajanje električnom energijom, za zagrevanje tečnog supstrata koji daje aerosol u drugom kraju kapilarnog fitilja; pri čemu su deo za čuvanje tečnosti, kapilarni fitilj i električni grejač raspoređeni u ulošku sistema za proizvodnju aerosola; i pri čemu sredstvo za kontrolu protoka sadrži unutrašnji rukavac i spoljni rukavac kućišta, unutrašnji i spoljni rukavac su raspoređeni da se kreću jedan u odnosu na drugi tako da menjaju stepen preklapanja unutrašnjeg otvora i spoljnog otvora, tako da menjaju veličinu najmanje jednog ulaza za vazduh.

Poželjno je da uređaj za proizvodnju aerosola i uložak budu prenosiv, i pojedinačno i zajedno. Poželjno je da korisnik može višekratno da koristi uređaj. Poželjno je da korisnik može da odbaci uložak, na primer kad nema više tečnosti u skladišnom delu za čuvanje tečnosti. Uređaj za proizvodnju aerosola i uložak zajedno mogu da oforme sistem za proizvodnju aerosola koji je sistem za pušenje i koji može da ima veličinu uporedivu sa konvencionalnom cigarom ili cigaretom. Sistem za pušenje može da ima ukupnu dužinu između približno 30 mm i približno 150 mm. Sistem za pušenje može da ima spoljni prečnik između približno 5 mm i približno 30 mm.

Poželjno je da sistem za proizvodnju aerosola bude sistem za pušenje koji radi na struju. U svim aspektima predmetnog pronalaska, skladišni deo može da bude deo za skladištenje tečnosti. U svim aspektima predmetnog pronalaska, supstrat koji daje aerosol može da bude tečni supstrat koji daje aerosol.

Supstrat koji daje aerosol može, alternativno, da bude bilo koja druga vrsta supstrata, na primer, gasoviti supstrat ili supstrat u obliku gela ili bilo koja kombinacija raznih vrsta supstrata.

Najmanje jedan izlaz za vazduh može biti obezbeđen samo u ulošku. Alternativno, najmanje jedan izlaz za vazduh može biti obezbeđen samo u uređaju za proizvodnju aerosola. Alternativno, najmanje jedan izlaz za vazduh može biti obezbeđen u ulošku i najmanje jedan izlaz za vazduh može biti obezbeđen u uređaju za proizvodnju aerosola. Najmanje jedan ulaz za vazduh može biti obezbeđen samo u ulošku. Alternativno, najmanje jedan ulaz za vazduh može biti obezbeđen samo u uređaju za proizvodnju aerosola. Alternativno, najmanje jedan ulaz za vazduh može biti obezbeđen u ulošku i najmanje jedan ulaz za vazduh može biti obezbeđen u uređaju za proizvodnju aerosola. Na primer, najmanje jedan ulaz za vazduh u ulošku i najmanje jedan ulaz za vazduh u uređaju za proizvodnju aerosola mogu biti postavljeni tako su poravnati ili delimično poravnati kada je uložak u upotrebi sa uređajem za proizvodnju aerosola.

Na primer, ukoliko uložak ima najmanje jedan ulaz za vazduh i uređaj za proizvodnju aerosola ima najmanje jedan ulaz za vazduh, najmanje jedan ulaz za vazduh u ulošku i najmanje jedan ulaz za vazduh u uređaju za proizvodnju aerosola mogu da budu postavljeni tako da su poravnati ili delimično poravnati kada je uložak u upotrebi sa uređajem za proizvodnju aerosola. Prvi član i drugi član mogu da budu postavljeni da se kreću jedan u odnosu na drugi, tako da menjaju stepen preklapanja ulaza za vazduh na ulošku i ulaz za vazduh na uređaju za proizvodnju aerosola. Ukoliko postoji vrlo malo preklapanje između dva ulaza vazduh, rezultujući ulaz za vazduh će imati malu površinu poprečnog preseka. Ovo će povećati brzinu protoka vazduha u uređaju za proizvodnju aerosola. Ukoliko je veliko preklapanje između dva ulaza za vazduh, rezultujući ulaz za vazduh će imati veliku površinu poprečnog preseka. Ovo će smanjiti brzinu protoka vazduha u uređaju za proizvodnju aerosola.

Poželjno, isparivač sadrži kapilarni fitilj za prenošenje kapilarnom akcijom tečnog supstrata koji daje aerosol. Svojstva takvog kapilarnog fitilja su već razmotrena. Alternativno, umesto kapilarnog fitilja, isparivač može da sadrži bilo koji pogodan kapilarni ili porozni materijal za prenošenje željene količine tečnosti kako bi se pretvorila u paru.

Poželjno je da uređaj za proizvodnju aerosola radi na struju i isparivač sadrži električni grejač za zagrevanje tečnog supstrata koji daje aerosol, a električni grejač može da se poveže na električni izvor napajanja u uređaju za proizvodnju aerosola. Svojstva takvog električnog grejača su već razmotrena.

U poželjnoj realizaciji, isparivač uloška obuhvata električni grejač i kapilarni fitilj. U toj realizaciji poželjno je da kapilarni fitilj bude postavljen tako da bude u kontaktu sa tečnošću u skladišnom delu. Prilikom upotrebe, tečnost se, kapilarnom akcijom u kapilarnom fitilju, prenosi od skladišnog dela prema električnom grejaču. U jednoj realizaciji kapilarni fitilj ima prvi kraj i drugi kraj, prvi kraj se proteže u skladišni deo radi kontakta sa tečnošću u njemu i električni grejač je postavljen da zagreva tečnost u drugom kraju. Kad je grejač aktiviran, tečnost na drugom kraju kapilarnog fitilja se pomoću grejača pretvara u paru da bi se dobila prezasićena para.

Prema jednom drugom aspektu pronalaska, obezbeđen je postupak naveden u zahtevu 8.

Podešavanje veličine najmanje jednog ulaza za vazduh varira pad pritiska jednog ulaza za vazduh. Ovo utiče na brzinu protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola i otpor pri povlačenju. Brzina protoka vazduha utiče na srednju veličinu kapljice i raspodelu veličine kapljice u aerosolu, koji zauzvrat utiču na iskustvo korisnika.

Karakteristike opisane u vezi sa jednim aspektom pronalaska mogu se takođe primeniti na neki drugi aspekt pronalaska. Posebno, karakteristike opisane u vezi sa uređajem za proizvodnju aerosola mogu takođe da se odnose i na uložak.

Pronalazak će dalje biti opisan samo kroz primere, sa pozivanjem na prateće crteže, u kojima:

Crtež 1 prikazuje realizaciju sistems za proizvodnju aerosola u skladu sa pronalaskom. Crtež 2 je pogled u perspektivi na deo sistema za proizvodnju aerosola prema pronalasku, koji pokazuje ulaze za vazduh sa više detalja;

Crtež 3 je grafik koji pokazuje otpor pri povlačenju kao funkciji poprečnog preseka putanje protoka vazduha u sistemu za proizvodnju aerosola.

Crtež 4 je grafik koji pokazuje dejstvo brzine protoka vazduha na veličinu kapljice aerosola za dati supstrat koji daje aerosol u sistemu za proizvodnju aerosola; i

Crtež 5 je grafik koji pokazuje dejstvo brzine protoka vazduha na veličinu kapljice aerosola za dva alternativna supstrata koji daju aerosol u sistemu za proizvodnju aerosola;

Crtež 1 prikazuje jedan primer sistema za proizvodnju aerosola u skladu sa pronalaskom. Na crtežu 1, sistem je električni sistem za pušenje koji ima skladišni deo. Sistem 101 za pušenje sa crteža 1 sadrži uložak 103 i uređaj 105. U uređaju 105 je obezbeđen električni izvor napajanja u obliku baterije 107 i električno kolo 109 u obliku hardvera i sistem 111 za detektovanje povlačenja dima. U ulošku je obezbeđen deo 113 za skladištenje tečnosti koji sadrži tečnost 115, kapilarni fitilj 117 i isparivač u vidu grejača 119. Treba zapaziti da je grejač samo šematski prikazan na crtežu 1. U primeru realizacije prikazane na crtežu 1, jedan kraj kapilarnog fitilja 117 se proteže u deo 113 za skladištenje tečnosti i drugi kraj kapilarnog fitilja 117 je okružen grejačem 119. Grejač je povezan na električno kolo preko veza 121, koje mogu da prolaze duž spoljašnjosti izvan dela 113 za skladištenje tečnosti (nije prikazano na crtežu 1). I uložak 103 i uređaj 105 imaju otvore, koji se poravnaju, kada se uložak i uređaj zajedno sklope, tako da obrazuju ulaze 123 za vazduh. Obezbeđeno je sredstvo za kontrolu protoka (koje će biti opisano pozivanjem na crteže 2 do 5), koje dozvoljava da se podesi veličina ulaza 123 za vazduh. Uložak 101 takođe obuhvata izlaz 125 za vazduh i komoru 127 za dobijanje aerosola. Put protoka vazduha iz ulaza 123 za vazduh kroz komoru 127 za stvaranje aerosola do izlaza 125 za vazduh, prikazan je tačkastim strelicama.

Način rada prilikom upotrebe je sledeći. Tečnost 115 se prenosi kapilarnom akcijom od dela 113 za skladištenje tečnosti sa kraja kapilarnog fitilja 117 koji se proteže u deo za skladištenje tečnosti na drugi kraj fitilja koji je okružen grejačem 119. Kad korisnik povlači kroz sistem za stvaranje aerosola na izlazu 125 za vazduh, okolni vazduh se uvlači kroz ulaz 123 za vazduh, kao što je prikazano strelicama. U rasporedu prikazanom na crtežu 1, sistem 111 za detektovanje povlačenja dima otkriva povlačenje i aktivira grejač 119. Baterija 107 snabdeva električnom energijom grejač 119 da zagreje kraj fitilja 117 okružen grejačem. Tečnost na tom kraju fitilja 117 se pomoću grejača 119 pretvara u paru da bi se dobila prezasićena para. U isto vreme, tečnost pretvorena u paru se zamanjuje drugom tečnošću koja se kapilarnom akcijom kreće duž fitilja 117. (Ovo se ponekad naziva „pumpanjem”.) Dobijena prezasićena para se meša i prenosi u vazdušnom toku sa ulaza 123 za vazduh. U komori 127 za dobijanje aerosola, para kondenzuje da bi se dobio aerosol koji može da se udiše i koji se prenosi prema izlazu 125 za vazduh i u korisnikova usta.

U realizaciji prikazanoj na crtežu 1, hardver 109 i sistem 111 za detektovanje povlačenja dima poželjno mogu da se programiraju. Hardver 109 i sistem 111 za detektovanje povlačenja dima mogu da budu upotrebljeni za upravljanje radom sistema za proizvodnju aerosola.

Crtež 1 prikazuje jedan primer sistema za proizvodnju aerosola u skladu sa predmetnim pronalaskom. Mnogi drugi primeri su takođe mogući. Sistem za proizvodnju aerosola jednostavno treba da sadrži uređaj za proizvodnju aerosola i uložak i da uključi isparivač za zagrevanje supstrata koji daje aerosol da stvori aerosol, najmanje jedan ulaz za vazduh, najmanje jedan izlaz za vazduh, i sredstvo za kontrolu protoka (koje će biti dole opisano pozivanjem na crteže 2 do 5) za podešavanje veličine najmanje jednog ulaza za vazduh tako da kontroliše brzinu protoka vazduha na putu protoka vazduha od ulaza do izlaza za vazduh. Na primer, sistem ne mora da radi na struju. Na primer, sistem ne mora da bude sistem za pušenje.

Na primer, supstrat koji daje aerosol ne mora da bude tečni supstrat koji daje aerosol. Štaviše, čak i kada je supstrat koji daje aerosol tečni supstrat, sistem ne mora da uključi kapilarni fitilj. U tom slučaju, sistem može da uključuje drugi mehanizam za isporuku tečnosti za isparavanje. Pored toga, sistem ne mora da sadrži grejač, u tom slučaju može da bude uključen drugi uređaj da zagreva supstrat koji daje aerosol. Na primer, sistem za otkrivanje povlačenja dima ne mora da bude obezbeđen. Umesto toga uređaj može da radi putem ručnog aktiviranja, na primer korisnik prilikom povlačenja dima upotrebljava prekidač. Na primer, sveukupni oblik i veličina sistema za proizvodnju aerosola mogu da budu izmenjeni.

Kao što je gore razmotreno, prema pronalasku, sistem za proizvodnju aerosola sadrži sredstvo za kontrolu protoka za podešavanje veličine najmanje jednog ulaza za vazduh, tako da kontroliše brzinu protoka vazduha na putu protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola. Realizacije pronalaska, uključujući sredstvo za kontrolu protoka, će sada biti opisane sa pozivanjem na crteže 2 do 5. Ova realizacija se zasniva na primeru prikazanom na Crtežu 1, mada se on može primeniti na druge realizacije sistema za proizvodnju aerosola. Treba zapaziti da su crteži 1 i 2 po prirodi šematski. Preciznije, prikazane komponente nisu obavezno date u razmeri ni pojedinačno niti u međusobnom odnosu.

Crtež 2 je pogled u perspektivi na deo sistema za proizvodnju aerosola sa crteža 1, koji pokazuje u više detalja ulaze 123 za vazduh. Crtež 2 pokazuje uložak 103 sistema 101 za proizvodnju aerosola sklopljen sa uređajem 105 sistema 101 za proizvodnju aerosola. Uložak 103 i uređaj 105 imaju otvore koji su, kada su uložak i uređaj zajedno sklopljeni, poravnati ili delimično poravnati kako bi obrazovali ulaze 123 za vazduh.

Prilikom upotrebe, uložak 103 i uređaj 105 mogu da rotiraju jedan u odnosu na drugi kao što je prikazano strelicom. Stepen preklapanja seta otvora u ulošku 103 i u uređaju 105 definiše veličinu ulaza 123 za vazduh. Veličina ulaza 123 za vazduh utiče na brzinu protoka vazduha kroz sistem 101 za proizvodnju aerosola, koji, zauzvrat, utiče na veličinu kapljica u aerosolu. Ovo će dalje biti opisano pozivanjem na Crteže 3 do 5.

Crtež 3 je grafik koji pokazuje otpor pri povlačenju (pad pritiska u paskalima (Pa)) kao funkciji poprečnog preseka puta protoka vazduha (mm<2>) u sistemu za proizvodnju aerosola. Kao što se može videti na crtežu 3, pad pritiska se povećava kako se smanjuje poprečno presek puta protoka vazduha. (Zapaziti da je odnos prikazan na crtežu 3 za datu brzinu protoka, koja je kombinacija trajanja uvlačenja i zapremine uvlačenja.) Odnos između pada pritiska dP i površine poprečnog preseka puta protoka vazduha S<2>sledi inverzni parabolički odnos oblika dP = a/S<2>, gde je a konstanta. Tako, rotiranje uređaja 105 i uloška 103 relativno jednog u odnosu na drugi da se poveća veličina ulaza 123 za vazduh u sistemu za proizvodnju aerosola povećava površinu poprečnog preseka puta protoka vazduha, što smanjuje pad pritiska ili otpor pri povlačenju. Rotiranje uređaja 105 i uloška 103 relativno jednog u odnosu na drugi da se smanji veličina ulaza 123 za vazduh u sistemu za proizvodnju aerosola smanjuje površinu poprečnog preseka puta protoka vazduha, što povećava pad pritiska ili otpor pri povlačenju.

Kao što je već pomenuto, veličina ulaza 123 za vazduh utiče na brzinu protoka vazduha kroz sistem 101 za proizvodnju aerosola. Ovo, zauzvrat, utiče na veličinu kapljice u aerosolu kao što će sada biti opisano. Poznato je u tehnici da povećavanje brzine hlađenja u sistemu za proizvodnju aerosola smanjuje srednju veličinu kapljice u rezultujućem aerosolu. Brzina hlađenja je kombinacija temperaturnog gradijenta između isparivača i okolne temperature i brzine protoka vazduha u blizini isparivača. Temperaturni gradijent je utvrđen i fiksiran uslovima okoline, tako da je brzina hlađenja prvenstveno podrazumeva lokalnu brzinu protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola i naročito kroz komoru za stvaranje aerosola u blizini isparivača. Tako, podešavanje brzine protoka vazduha kroiz komoru za stvaranje aerosola sistema za proizvodnju aerosola omogućava stvaranje različitih tipova aerosola za dati supstrat koji daje aerosol.

Crtež 4 je grafik koji prikazuje dejstvo brzine protoka vazduha (litara u minuti) na veličinu kapljice aerosola (u mikronima) za dati supstrat koji daje aerosol u sistemu za proizvodnu aerosola. Može se videti sa crteža 4 da povećavanje brzine protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola smanjuje srednju veličinu kapljice aerosola. Obrnuto, smanjivanje brzine protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola povećava srednju veličinu kapljice u rezultujućem aerosolu.

Na krivi na crtežu 4, označene su dve tačke A i B. Stanje A ima relativno malu brzinu protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola, rezultujući relativno malom srednjom veličinom kapljice u nastalom aerosolu. Ovo odgovara relativno velikoj površini poprečnog preseka puta protoka vazduha, što dovodi do relativno malog otpora pri povlačenju i otuda relativno male brzine protoka vazduha. Tako, stanje A odgovara uređaju 105 i ulošku 103 sistema za proizvodnju aerosola (vidi crteže 1 i 2) koji rotiraju relativno jedan u odnosu na drugi tako da nastaje relativno veliko preklapanje između otvora na uređaju 105 i ulošku 103. Ovo dovodi do relativno velikog ulaza 123 za vazduh, na primer 100% maksimalne veličine ulaza za vazduh. Suprotno, stanje B ima relativno veliku brzinu protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola, rezultujući relativno malom srednjom veličinom kapljice u nastalom aerosolu. Ovo odgovara relativno maloj površini poprečnog preseka puta protoka vazduha, što dovodi do relativno velikog otpora pri povlačenju i otuda relativno velike brzine protoka vazduha. Tako, stanje B odgovara uređaju 105 i ulošku 103 sistema za proizvodnju aerosola koji rotiraju relativno jedan u odnosu na drugi tako da nastaje relativno mali stepen preklapanja između otvora na uređaju 105 i ulošku 103. Ovo dovodi do relativno malog ulaza 123 za vazduh, na primer 40% maksimalne veličine ulaza za vazduh.

Kao što je prikazano na crtežu 4, predmetni pronalazak dozvoljava da se podešava veličina najmanje jednog ulaza za vazduh tako da se kontroliše brzina protoka vazduha na putu protoka vazduha. Ovo omogućava stvaranje različitih vrsta aerosola (to jest aerosola sa različitim srednjim veličinama kapljica i raspodelom veličina kapljica) za dati supstrat koji daje aerosol.

Alternativino, podešavanje brzine protoka vazduha kroz komoru za stvaranje aerosola sistema za proizvodnju aerosola dozvolajva da se željena veličina kapljice aerosola proizvede za raznovrsne supstrate koji daju aerosol. Crtež 5 je grafik koji prikazuje dejstvo brzine protoka vazduha (litara u minuti) na veličinu kapljice aerosola (u mikronima) za dva alternatvina supstrata 501, 503 koji daju aerosol u sistemu za proizvodnju aerosola. Kao što je na crtežu 4, i za supstrat 501 i za supstrat 503 koji daje aerosol, povećavanje brzine protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola smanjuje srednju veličinu kapljice aerosola i smanjivanje brzine protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola povećava srednju veličinu kapljice aerosola. Za datu brzinu protoka vazduha, supstrat 501 koji daje aerosol rezultuje manjom srednjom veličinom kapljice aerosola nego supstrat 503 koji daje aerosol.

Na crtežu 5, označene su dve tačke A i B. A je kriva supstrata 501 koji daje aerosol. B je kriva supstrata 503 koji daje aerosol. Kod A i B nastala srednja veličina kapljice aerosola je jednaka. Za stanje A, zbog svojstava supstrata 501 koji daje aerosol, brzina protoka vazduha koja rezultuje u takvoj srednjoj veličini kapljice aerosola je relativno mala. Ovo odgovara relativno velikoj površini poprečnog preseka puta protoka vazduha, što dovodi do relativno malog otpora pri povlačenju i otuda relativno male brzine protoka vazduha. Tako, stanje A odgovara uređaju 105 i ulošku 103 sistema za proizvodnju aerosola (vidi crteže 1 i 2) koji rotiraju relativno jedan u odnosu na drugi tako da nastaje relativno veliko preklapanje između otvora na uređaju 105 i ulošku 103. Ovo dovodi do relativno velikog ulaza 123 za vazduh, na primer 100% maksimalne veličine ulaza za vazduh. Za stanje B, zbog svojstava supstrata 503 koji daje aerosol, brzina protoka vazduha koja rezultuje u takvoj srednjoj veličini kapljice aerosola je relativno velika. Ovo odgovara relativno maloj površini poprečnog preseka puta protoka vazduha, što dovodi do relativno velikog otpora pri povlačenju i otuda relativno velike brzine protoka vazduha. Tako, stanje B odgovara uređaju 105 i ulošku 103 sistema za proizvodnju aerosola koji rotiraju relativno jedan u odnosu na drugi tako da nastaje relativno mali stepen preklapanja između otvora na uređaju 105 i ulošku 103. Ovo dovodi do relativno malog ulaza 123 za vazduh, na primer 40% maksimalne veličine ulaza za vazduh.

Kao što je prikazano na crtežu 5, predmetni pronalazak dozvoljava da se podešava veličina najmanje jednog ulaza za vazduh tako da se kontroliše brzina protoka vazduha na putu protoka vazduha. Ovo omogućava stvaranje željenog aerosola (to jest onog koji ima željenu srednju veličinu kapljice i raspodelu veličina kapljice) za raznovrsne supstrate koji daju aerosol.

U željenoj realizaciji, rotiranje uređaja 105 i uloška 103 relativno jedan u odnosu na drugi obezbeđuje sredstvo za kontrolu protoka koje omogućava da se podešava pad pritiska na ulazu 123 za vazduh. Ovo utiče na brzinu protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola.

Brzina protoka vazduha utiče na srednju veličinu kapljice i raspodelu veličina kapljice u aerosolu, što može zauzvrat da utiče na iskustvo korisnika. Tako, sredstvo za kontrolu protoka dozvoljava da se podešava otpor pri povlačenju (to jest pad pritiska u ulazu za vazduh), na primer u skladu sa željama korisnika. Dodatno, za dati supstrat koji daje aerosol, sredstvo za kontrolu protoka dozvoljava da se proizvede niz srednjih veličina kapljica aerosola, i korisnik može, po svom ukusu, da izabere željeni aerosol Takođe, sredstvo za kontrolu protoka omogućava da se proizvede posebno željena srednja veličina kapljice aerosola za asortiman supstrata koji daju aerosol. Tako sredstvo za kontrolu protoka omogućava da sistem za proizvodnju aerosola bude usklađen sa mnoštvom različitih supstrata koji daju aerosol i sredstvo za kontrolu protoka omogućava korisniku da izabere željena svojstva aerosola za brojne različite kompatibilne supstrate koji daju aerosol.

Na crtežu 2, sredstvo za kontrolu protoka je obezbeđeno rotiranjem uređaja 105 i uloška 103 sistema za proizvodnju aerosola, relativno jednog u odnosu na drugi Međutim, sredstvo za kontrolu protoka ne mora da bude obezbeđeno saradnjom dva dela sistema. Sredstvo za kontrolu protoka može da bude obezbeđeno u uređaju 105. Alernativno ili dodatno, sredstvo za kontrolu protoka može da bude obezbeđeno u ulošku 103. U stvari, sistem za proizvodnju aerosola ne mora da sadrži uložak i uređaj odvojeno. Dodatno, na realizaciji na crtežu 2, veličina ulaza 123 za vazduh se podešava promenom stepena preklapanja otvora uređaja 105 i uloška 103. Međutim, sredstvo za kontrolu protoka ne mora da se formira preklapanjem dve grupe otvora. Sredstvo za kontrolu protoka može da bude obezbeđeno bilo kakvim pogodnim mehanizmom. Na primer, sredstvo za kontrolu protoka može da bude obezbeđeno pojedinačnim otvorom koji ima pokretni kapak koji otvara i zatvara otvor. Dodatno, na realizacji na crtežu 2, uređaj 105 i uložak 103 mogu da rotiraju relativno jedan u odnosu na drugi. Međutim, alternativno, uređaj 105 i uložak 103 mogu da budu linearno pokretni relativno jedan u odnosu na drugi, na primer klizanjem. Alternativno, uređaj 105 i uložak 103 mogu da budu pokretni jedan u odnosu na drugi kombinovanjem rotacije i linearnih pokreta, na primer pomoću vijka sa navojem. Dodatno, može se obezbediti bilo koji pogodan broj, raspored i oblici otvora.

Tako, prema pronalasku, sistem za proizvodnju aerosola obhvata sredstvo za kontrolu protoka za podešavanje veličine najmanje jednog otvora za vazduh tako da kontroliše brzinu protoka vazduha na putu protoka vazduha kroz sistem za proizvodnju aerosola. Realizacije sistema za proizvodnju aerosola i sredstvo za kontrolu protoka su opisane pozivanjem na crteže 2 do 5.

Claims (9)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Sistem (102) za proizvodnju aerosola, koji sadrži uređaj za proizvodnju aerosola u saradnji sa uloškom, sistem za zagrevanje supstrata koji daje aerosol i sadrži:

isparivač (119) za zagrevanje supstrata koji daje aerosol da stvori aerosol;

najmanje jedan ulaz (123) za vazduh;

najmanje jedan izlaz (125) za vazduh, ulaz za vazduh i izlaz za vazduh koji su raspoređeni tako da definišu put protoka vazduha između ulaza i izlaza za vazduh; naznačen time što ima

sredstvo za kontrolu protoka za podešavanje veličine najmanje jednog ulaza za vazduh, tako da kontroliše brzinu protoka vazduha na putu protoka vazduha,

pri čemu sredstvo za kontrolu protoka obuhvata: prvi član i drugi član, prvi i drugi član saradnjom definišu najmaje jedan ulaz za vazduh, pri čemu su prvi i drugi član postavljeni da se kreću relativno jedan u odnosu na drugi tako da se menja veličina najmanje jednog ulaza za vazduh, i pri čemu uložak (103) obuhvata prvi član a uređaj (105) za proizvodnju aerosola obuhvata drugi element.

2. Sistem za proizvodnju aerosola prema zahtevu 1, naznačen time što prvi član ima najmanje jedan prvi otvor i drugi član ima najmanje jedan drugi otvor, prvi i drugi otvor zajedno obrazuju najmanje jedan ulaz (123) za vazduh, i što su prvi i drugi član raspoređeni da se kreću relativno jedan u odnosu na drugi tako da se menja stepen preklapanja prvog otvora i drugog otvora tako da se menja veličina najmanje jednog ulaza za vazduh.

3. Sistem za proizvodnju aerosola prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, naznačen time što su prvi član i drugi član rotirajuće pokretni relativno jedan u odnosu na drugi.

4. Sistem za proizvodnju aerosola prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što prvi član i drugi član linearno pokretni relativno jedan u odnosu na drugi.

5. Sistem za proizvodnju aerosola, prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što je supstrat koji daje aerosol tečnni supstrat (115) koji daje aerosol.

6. Sistem za proizvodnju aerosola, prema zahtevu 5, naznačen time što isparivač sistema za proizvodnju aerosola sadrži kapilarni fitilj (117) za prenošenje supstrata koji daje aerosol kapilarnom akcijom.

7. Sistem za proizvodnju aerosola, prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što sistem za proizvodnju aerosola radi na električni pogon i isparivač sistema za proizvodnju aerosola sadrži električni grejač (119) za zagrevanje supstrata koji daje aerosol.

8. Postupak za menjanje brzine protoka vazduha u sistemu za proizvodnju aerosola koji obuhvata uređaj za proizvodnju aerosola u saradnji sa uloškom, sistem za proizvodnju aerosola obuhvata isparivač (119) za zagrevanje supstrata (115) koji daje aerosol da stvori aerosol, najmanje jedan ulaz (123) za vazduh definisan između uloška i uređaja za proizvodnju aerosola, i najmanje jedan izlaz (125) za vazduh, ulaz za vazduh i izlaz za vazduh su postavljeni da definišu put protoka vazduha između ulaza i izlaza za vazduh, postupak naznačen time što podrazumeva kretanje prvog člana uloška relativno u odnosu na drugi član uređaja za proizvodnju aerosola da podesi veličinu najmanje jednog ulaza (123) za vazduh, tako da se menja brzina protoka vazduha na putu protoka vazduha.

9. Postupak prema zahtevu 8, naznačen time što prvi član ima najmanje jedan prvi otvor i drugi član ima najmanje jedan drugi otvor, prvi i drugi otvor zajedno obrazuju najmanje jedan ulaz (123) za vazduh, i što su prvi i drugi član raspoređeni da se kreću relativno jedan u odnosu na drugi tako da se menja stepen preklapanja prvog otvora i drugog otvora tako da se menja veličina najmanje jednog ulaza za vazduh.