RS56972B1 - Postupak za pripremu visoko-čistog i kristalnog dimetil fumarata - Google Patents

Description

Opis

Predmetni pronalazak daje postupak za pripremu dimetil fumarata, koji sadrži: reakciju:

1. (a) fumarne kiseline; i

2. (b) metanola;

u prisustvu sumporne kiseline;

u odnosu metanola prema fumarnoj kiselini od oko 5.7 do oko 8.6 litara po metanolu po kilogramu fumarne kiseline;

u reakcionoj smeši za dobijanje smeše proizvoda koja sadrži niski nivo dimetil sulfata, gde je nivo dimetil sulfata manji od 4.0 ppm.

U jednom primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata u smeši proizvoda je manji od 3.0 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata u smeši proizvoda je manji od 2.0 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata u smeši proizvoda je manji od 1.0 ppm.

U jednom primeru izvođenja, predmetni pronalazak daje postupak za pripremu dimetil fumarata, kao što je definisan u prethodnom tekstu; i

(2) redukciju veličine čestica dimetil fumarata.

U jednom primeru izvođenja, veličina čestica dimetil fumarata je u opsegu od oko 20 µm do oko 250 µm.

Ovde je opisan postupak za pripremu dimetil fumarata kristalnog oblika I, pri čemu je kristalni oblik okarakterisan pikovima izraženim u stepenima 20 na približno 10.96 i 22.01, koji sadrži: proizvodnju dimetil fumarata kao što je definisan u prethodnom tekstu.

Tako proizveden kristalni oblik, poželjno je dalje okarakterisan pikovima izraženim u stepenima 2θ na približno 24.07, 24.11, 24.17, i 27.39.

Ovde je opisan postupak za pripremu dimetil fumarata kao što je definisan u prethodnom tekstu, koji dalje sadrži:

rekristalizaciju dimetil fumarata upotrebom organskog rastvarača.

Organski rastvarač je poželjno izabran iz grupe koja se sastoji od acetona, anizola, benzil alkohola, 1-butanola, 2-butanola, kumena, dihlorometana, dietil etra, 1,4-dioksana, N,N-dimetilformamida (DMF), dimetil sulfoksida (DMSO), etil acetata (EtOAc), etanola, etilen glikola, etil formata, vode, heptana, izobutil acetata, izopropil etra, izopropil acetata, izooktana, acetonitrila, metil etil ketona, metanola, metil acetata, metilcikloheksana, metil izobutil ketona, nitrobenzena, N-metilpirolidona (NMP), 1-oktanola, izopentanola, propil acetata, 1-propanola, 2-propanola, piridina, t-butil metil etra (TBME), tetrahidrofurana (THF), trietilamina, trifluorotoluena, toluena, p-ksilena i njihovih smeša.

KRATAK OPIS CRTEŽA

SLIKA 1 daje kinetiku i ravnotežno formiranje dimetil fumarata pod različitim količinama sumporne kiseline na 65°C.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Predmetni pronalazak daje postupak za pripremu visoko čistog dimetil fumarata esterifikacijom fumarne kiseline i metanola u prisustvu sumporne kiseline kao kiselog katalizatora i vodenog sekvestranta. Otkriveno je da ovaj postupak proizvodi visoko čist dimetil fumarat koji sadrži ne više od količine u tragovima dimetil sulfata. Ovaj postupak je kao što je definisan prethodno, koji je takođe definisan u patentnom zahtevu 1.

Predmetni pronalazak takođe daje postupak za pripremu visoko čistog dimetil fumarata sa veličinom čestica od 20 do 250 µm. Postupak prema pronalasku daje dimetil fumarat koji ima veličinu čestica u kojima najmanje 97% čestica imaju veličinu čestica od manje od 250 µm.

Fumarna kiselina je intermedijer u ciklusu limunske kiseline koji je hidratisan sa enzimom fumarazom u maleinsku kiselinu. Upotreba fumarne kiseline za lečenje psorijaze uvedena je 1959. godine. Takođe je pokazano da fumarna kiselina ometa rast ćelija solidnog tumora Ehrlich-a kod miševa. Kuroda, K., et al., Cancer Res. 36:1900-1903 (1976).

Prethodno poznate soli i derivati fumarne kiseline nisu resorbovane, ili su samo nedovoljno resorbovane, zbog njihovog relativno snažnog polarnog hidrofilnog karaktera, u toku njihovog kratkog vremena boravka na lipofilnim graničnim slojevima organa. Iz ovog razloga, korišćene su visoke doze, koje su rezultovale u sporednim efektima uključujući glavobolje, eruktaciju, vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, abdominalne i intestinalne grčeve, dijareju, i valunge. Visoke doze fumarne kiseline, njenih soli i derivata kao što je dihidroksi fumarna kiselina, fumaramid i fumaronitril imali su takvu neprihvatljivu stopu sporednih efekata i visoku toksičnost tako da je bilo neophodno uzdržati se od takve terapije. Videti P. Holland, et al., Brit. J. Dermatol.85:259-263 (1971).

U 1980-tim godinama, razvijeni su standardizovaniji oralni preparati estara fumarne kiseline, koji sadrže dimetilfumarat i monoetil fumarat kao glavne komponente. Posle oralnog unosa, dimetil fumarat je brzo hidrolizovan do metil hidrogen fumarata. Biološki polu-život metil hidrogen fumarata je 36 časova sa 30% vezanih od strane proteina seruma. Schilling, S., et al., Clin. Exp. Immunol. 145:101-107 (2006).

SAD patent br.4,851,439 opisuje derivate fumarne kiseline u obliku prolekova. SAD patent br. 4,959,389 opisuje farmaceutske kompozicije uključujući najmanje jednu so monoalkil estra fumarne kiseline za lečenje psorijaze i psorijatičkog artritisa. SAD patent br.

5,424,332 opisuje soli kalcijuma, magnezijuma, cinka, i gvožđa sa monoalkil estrima fumarne kiseline. SAD patent br.5,451,667 opisuje derivate fumarne kiseline formule:

gde:

R<1>je atom vodonika, C1-8alkil grupa, katjon metala kao što je, na primer, Na, Ca ili Zn; i R<2>je zasićena ili nezasićena alifatična C6-24alkil grupa, psoralen-9-il, retinil, α-tokoferol, kalciferol, kortikosteroid-21-il, ili monosaharid-ω-il,

za lečenje kriptogeno-uzrokovanih bolesti. SAD patent br. 6,277,882 opisuje upotrebu alkil hidrogen fumarata za pripremu kompozicija za lečenje psorijaze, psorijatičkog artritisa, neurodermatitisa i regionalnog enteritisa Krona. SAD patent br. 6,355,676 opisuje upotrebu soli monoalkil estara fumarne kiseline izborno u smeši sa dialkil fumaratom za lečenje psorijatičkog artritisa, neurodermatitisa, psorijaze i regionalnog enteritisa Krona. SAD patent br. 6,359,003 opisuje upotrebu monoalkil estara fumarne kiseline za transplantacionu medicinu. SAD 6,858,750 opisuje upotrebu farmaceutskih kompozicija derivata fumarne kiseline za lečenje mitohondrijalnih bolesti. SAD 7,320,999 opisuje upotrebu dialkil fumarata za terapiju autoimunih bolesti.

U proizvodnji i regulaciji lekova postoji veliki interes u vezi sa stvaranjem i analizom genotoksičnih nečistoća. SAD patentna prijava br. 2009/0112016 opisuje upotrebu katalizatora sulfonovane smole u reakcijama esterifikacije za smanjenje formiranja sporednih proizvoda. Pronalazači navode da je katalizator koristan za bilo koji katalizovani postupak esterifikacije koji pati od štetnih sporednih reakcija, pri čemu je fumarna kiselina poželjna organska kiselina pronalaska (stranica 6, pasus ).

SAD patentna prijava br. 2002/0002306 opisuje postupak za proizvodnju dimetil fumarata koji ne sadrži ostatak katalizatora upotrebom heterogenog katalizatora grupe VIII koji se može lako odvojiti i koji je nekorozivan. Pronalazači tvrde da izomeracija maleata sa kiselinom kao što je koncentrovana sumporna kiselina može da korodira reakcionu posudu i preostali sulfatni joni mogu štetno da utiču na obnavljanje (stranica 1, pasus ).

Guangxi Huagong 27(1), 27-29, 32 (1998) opisuje postupak koji odgovara onome prema predmetnom pronalasku, ali upotrebom nižeg odnosa MeOH: fumarne kiseline.

Prema tome, u tehnici postoji potreba za obezbeđivanjem skalabilnog industrijskog postupka za sintezu visoko čistog dimetil fumarata koji sadrži ne više nego količine u tragovima dimetil sulfata.

Pored toga, u tehnici postoji potreba za obezbeđivanjem skalabilnog industrijskog postupka za sintezu visoko čistog dimetil fumarata kristalnog oblika I koji sadrži ne više od količina u tragovima dimetil sulfata.

Postupak prema predmetnom pronalasku je izveden kao što je definisano u prethodnom tekstu, naročito reakcijom fumarne kiseline ili njene soli sa metanolom, sa ili bez korastvarača, u prisustvu sumporne kiseline i sa gore naznačenim odnosom metanola prema fumarnoj kiselini.

Esterifikacija dimetil fumarata je ilustrovana u Šemi 1. Prvi korak, transfer protona, javlja se veoma brzo i, pod reakcionim uslovima, je ireverzibilna. Drugi korak, esterifikacija sa metanolom, javlja se pod formiranjem jednog ekvivalenta vode. Reakcija esterifikacije je reverzibilna i, pod definisanim uslovima, reakcija će dostići ravnotežu. Ravnoteža će biti pomerena prema proizvodu pomoću, na primer, povećanja koncentracije metanola i/ili uklanjanja vode iz reakcione smeše. Međutim, povećavanje koncentracije vode u toku reakcije rezultovaće u pomeranju ravnoteže nazad ka početnom materijalu i rezultuje u delimičnoj hidrolizi estra.

Reakcija esterifikacije koja stvara dimetil fumarat dostiže ravnotežu između metil hidrogen fumarata i proizvoda, dimetil fumarata. Reakcija, koja je početno heterogena, zbog ograničene rastvorljivosti fumarne kiseline u metanolu, postepeno postaje homogena reakcija posle zagrevanja do reakcione temperature (refluks na 60 - 70°C).

Metil hidrogen fumarat (MHF) je formiran prilično brzo od početnog materijala, fumarne kiseline. Vreme potrebno da se dostigne ravnotežni nivo za MHF i proizvod dimetil fumarat, zavisi od korišćene količine sumporne kiseline (katalizatora). Ovi rezultati su ilustrovani na SLICI 1 za reakciju sa različitim količinama katalizatora sumporne kiseline (0.01, 0.05 i 0.25 mol. ekvivalenta). Ove reakcije su dale dimetil fumarat u sličnim izolovanim prinosima (78-79%) bez detektabilnog metil hidrogen fumarata. Reakcioni profili sugerišu da su ravnotežne koncentracije proizvoda postignute na svim korišćenim nivoima katalizatora sumporne kiseline ako je reakcija održavana tokom dovoljno dugog vremenskog perioda.

Termin "oko" je ovde korišćen za označavanje datog broja plus ili minus 1 do 10%.

Količina u višku metanola je tipično korišćena u reakciji. Fumarna kiselina i metanol su dodati zajedno u odnosu od oko 5.7 do oko 8.6 litara metanola po kilogramu fumarne kiseline. U sledećem primeru izvođenja, odnos metanola prema fumarnoj kiselini je oko 6.0 litara po kilogramu, oko 6.5 litara po kilogramu, oko 7.0 litara po kilogramu, oko 7.5 litara po kilogramu, oko 8.0 litara po kilogramu, ili oko 8.5 litara po kilogramu. U sledećem primeru izvođenja, odnos metanola prema fumarnoj kiselini je oko 5.77 litara po kilogramu do oko 5.87 litara po kilogramu.

Povećanje koncentracije vode u toku reakcije rezultovaće u pomeranju ravnoteže nazad ka početnom materijalu i rezultuje u delimičnoj hidrolizi estra. Prema tome, poželjno je održavati količinu vode koja je dodata u reakcionu smešu niskom. U jednom primeru izvođenja, količina vode u početnim reakcionim materijalima je od oko 0.5 do oko 6.0%, oko 0.5 do oko 5.5%, oko 1.0 do oko 6.0%, oko 1.0 do oko 5.0%, oko 1.0 do oko 4.0%, oko 2.0 do oko 5.0%, oko 2.0 do oko 4.0%, ili oko 2.0 do oko 3.0%. U jednom primeru izvođenja, količina vode u fumarnoj kiselini koja je dodata u reakcionu smešu je manja od 0.5%. U jednom primeru izvođenja, metanol je anhidrovan. U jednom primeru izvođenja, količina vode u metanolu koja je dodata u reakcionu smešu je od oko 0 do oko 1%, oko 0 do oko 0.5%, ili oko 0.5 do oko 1.0%. U sledećem primeru izvođenja, količina vode u metanolu koja je dodata u reakcionu smešu je manja od 0.5%. U jednom primeru izvođenja, količina vode u metanolu koja je dodata u reakcionu smešu je od oko 0 do oko 1%, oko 1 do oko 0.5%, ili oko 0.1 do oko 0.5%. U sledećem primeru izvođenja, količina vode u metanolu koja je dodata u reakcionu smešu je manja od 0.1%.

Kiseli katalizator je korišćen u količini dovoljnoj da katalizuje reakciju. Kiseli katalizator takođe može da služi kao dehidrataciono sredstvo ili desikant za vodu proizvedenu kao sporedni proizvod reakcije. U jednom primeru izvođenja kiseli katalizator je sumporna kiselina. U jednom primeru izvođenja, fumarna kiselina i kiseli katalizator su dodati zajedno u odnosu fumarne kiseline:kiselog katalizatora u opsegu od oko 1:0.01 do oko 1:0.50 ili oko 1:0.238 do oko 1:0.243 molarnih ekvivalenata. U sledećem primeru izvođenja, odnos fumarne kiseline:kiselog katalizatora je oko 1:0.01, 1:0.10, 1:0.20, 1:0.30, 1:0.40, ili 1:0.50 molarnih ekvivalenata.

U nekim primerima izvođenja, reakciona smeša može da obuhvata dodatni nereaktivni korastvarač koji ne utiče hemijski na reakciju. Neograničavajući primeri nereaktivnih korastvarača obuhvataju metil acetat, etil acetat, izopropil acetat, n-butil acetat, izobutil acetat, aceton, metil etil keton, metil izobutil keton, tetrahidrofuran, 2-metiltetrahidrofuran, acetonitril, metil t-butil etar, dibutil etar, ciklopentil metil etar, anizol, toluen, ksilen, heptani, i njihove smeše. U jednom primeru izvođenja, nereaktivni ko-rastvarači obuhvataju metil acetat, etil acetat, izopropil acetat, n-butil acetat, izobutil acetat, aceton, metil etil keton, metil izobutil keton, dibutil etar, anizol, toluen, heptani i njihove smeše.

Više reakcione temperature su poželjne za poboljšanje rastvorljivosti fumarne kiseline u metanolu i poboljšanje stope reakcije. Voda je proizvedena kao sporedni proizvod u toku reakcije esterifikacije. Analiza pokazuje povećanje vode od 2% na početku reakcije do 5% na kraju reakcije. Konstantan prinos se može postići omogućavanjem dovoljnog vremena (normalno u roku od 3 časa) da reakcioni sistem dostigne ravnotežno stanje. U jednom primeru izvođenja, reakcioni uslovi obuhvataju reakciju na temperaturi od oko 55°C do oko 75°C, oko 60°C do oko 75°C, oko 65°C do oko 75°C, oko 70°C do oko 75°C, oko 60°C do oko 75°C ili oko 60°C do oko 70°C. U sledećem primeru izvođenja, reakciona temperatura za esterifikaciju je oko 60°C. U sledećem primeru izvođenja, reakciona temperatura za esterikfikaciju je oko 70°C.

Reakcija može da traje tokom bilo koje dužine vremena neophodne da se postigne prevođenje fumarne kiseline u dimetil fumarat. U jednom primeru izvođenja, reakcija traje oko 1.5 do oko 48 časova. U sledećem primeru izvođenja, reakcija traje oko 3.0 do oko 27 časova. U sledećem primeru izvođenja, reakcija traje oko 1.5 do oko 27 časa. U sledećem primeru izvođenja, reakcija traje oko 3.0 do oko 48 časova.

Psole postupka esterifikacije, dimetil fumarat može biti kristalizovan iz reakcione smeše pomoću konvenconalnih postupaka poznatih stručnjacima iz date oblasti tehnike. U jednom primeru izvođenja, vrela smeša dimetil fumarata je filtrirana kroz filter medijum. U jednom primeru izvođenja, vrela smeša dimetil fumarata je hlađena do temperature od oko 0°C do oko 30°C, oko 10°C do oko 30°C, oko 15°C do oko 30°C, oko 20°C do oko 30°C, oko 0°C do oko 25°C ili oko 10°C do oko 25°C. U sledećem primeru izvođenja, vrela smeša dimetil fumarata je ohlađena do temperature od manje od 25°C. U jednom primeru izvođenja, vrela smeša proizvoda je hlađena tokom od oko 7 do oko 10 časova, oko 8 do oko 10 časova, oko 9 do oko 10 časova, oko 7 do oko 9 časova, ili oko 8 do oko 9 časova. Hlađenje smeše proizvoda omogućava da se dimetil fumarat iskristalizuje iz rastvora i metil hidrogen fumarat ostaje u rastvoru. U jednom primeru izvođenja, ohlađena smeša proizvoda je mešana u trajanju od oko 0.5 do oko 5 časova, oko 1 do oko 5 časova, oko 2 do oko 5 časova, oko 3 do oko 5 časova, oko 1 do oko 4 časa, oko 1 do oko 3 časa, ili oko 1 do oko 2 časa.

Posle postupka kristalizacije, dimetil fumarat može biti izolovan iz reakcione smeše konvencionalnim postupcima poznatim stručnjacim iz date oblasti tehnike. U jednom primeru izvođenja, proizvod je izolovan upotrebom centrifuge. Posle izolacije, proizvod može biti ispran organskim rastvaračem. U jednom primeru izvođenja, proizvod je ispran metanolom. U jednom primeru izvođenja, proizvod je ispran sa oko 0.1 do oko 6.0, oko 0.1 do oko 5.0, oko 0.1 do oko 4.0, oko 0.1 do oko 3.0, oko 0.1 do oko 1.5, oko 0.5 do oko 6.0, oko 0.5 do oko 5.0, oko 1.0 do oko 6.0, oko 1.0 do oko 5.0, oko 1.5 do oko 6.0, oko 1.5 do oko 5.5, oko 0.3 do oko 0.7, oko 0.3 do oko 0.6, oko 0.4 do oko 0.9, oko 0.4 do oko 0.8, oko 0.5 do oko 0.8, oko 0.6 do oko 0.8, ili oko 0.66 do oko 6.49 kilograma metanola po kilogramu proizvoda. U sledećem primeru izvođenja, proizvod je ispran sa oko 1.44 do oko 5.75 kilograma metanola po kilogramu proizvoda.

Posle postupka izolacije, dimetil fumarat može biti sušen upotrebom konvencionalnih postupaka poznatih u tehnici. Stepen sušenja dimetil fumarata zavisi od vremena, temperature, i do izvesnog stepena tipa i kapaciteta sušača. Dimetil fumarat ima nizak merljivi pritisak pare. Prema tome, postavljanje materijala pod sniženi pritisak u sušaču potencijalno bi moglo da stimuliše sublimaciju i kasnije promene veličine čestica. U jednom primeru izvođenja, dimetil fumarat je sušen na temperaturi od oko 10 do oko 50°C, oko 20 do oko 50°C, oko 10 do oko 40°C, oko 20 do oko 40°C, ili oko 10 do oko 50°C. U sledećem primeru izvođenja, dimetil fumarat je sušen na temperaturi od oko 23 do oko 27°C. U jednom primeru izvođenja, dimetil fumarat je sušen na pritisku od oko 10 do oko 200 mbara, oko 20 do oko 200 mbara, oko 30 do oko 200 mbara, oko 20 do oko 100 mbara, oko 40 do oko 100 mbara, ili oko 30 do oko 100 mbara. U sledećem primeru izvođenja, dimetil fumarat je sušen na pritisku od oko 80 do oko 100 mbara. U jednom primeru izvođenja, dimetil fumarat je sušen u trajanju od oko 10 do oko 100 časova, oko 20 do oko 90 časova, oko 30 do oko 80 časova, oko 40 do oko 80 časova, oko 40 do oko 70 časova, ili oko 46 do oko 72 časova. U sledećem primeru izvođenja, dimetil fumarat je sušen u trajanju od oko 46 do oko 48 časova.

Posle postupka sušenja, dimetil fumarat je dalje obrađen da bi se dobila željena veličina čestica upotrebom konvencionalnih postupaka poznatih u stanju tehnike. Čestice su smanjene u veličini da bi se proizvele čestice pogodne veličine za konzistentno rukovanje za obradu proizvoda leka. U jednom primeru izvođenja, dimetil fumarat je obrađen mlaznim mlevenjem. U jednom primeru izvođenja, dimetil fumarat je redukovan do veličine čestica manje od 250 µm. U sledećem primeru izvođenja, dimetil fumarat je redukovan do veličine čestica od oko 20 do oko 1000 µm, oko 40 do oko 1000 µm, oko 100 do oko 1000 µm, oko 200 do oko 1000 µm, oko 20 do oko 750 µm, oko 20 do oko 250 µm, oko 40 do oko 750 µm, oko 40 do oko 250 µm, oko 40 do oko 100 µm, oko 100 do oko 750 µm, ili oko 100 do oko 250 µm. U sledećem primeru izvođenja, dimetil fumarat je redukovan do veličine čestica gde ≥ 97% čestica imaju veličinu čestica od < 250 µm. U sledećem primeru izvođenja, dimetil fumarat je redukovan do veličine čestica gde 90%, 92%, 95%, 97%, 98%, ili 99% čestica imaju veličinu čestica manju od 250 µm.

Veličine čestica koje su ovde objavljene su zasnovane na merenoj raspodeli. U jednom primeru izvođenja, veličine čestica su merene upotrebom tehnike laserske difrakcije koja je u korelaciji sa rasipanjem svetlosti do zapremine čestica na kojoj je izračunata "efikasna dužina ili efikasni prečnik". Raspodela je zasnovana na merenju hiljada čestica. Uzorci čestica mogu biti u usvom obliku ili u suspenziji. U jednom primeru izvođenja, instrument korišćen za određivanje veličine čestica/raspodele je Beckman Coulter LS230 ili Malvern Mastersizer.

U sledećem primeru izvođenja, fumarat može biti redukovan u veličini da bi se proizvele čestice pogodne veličine za konzistentno rukovanje iz obrade proizvoda leka. U jednom primeru izvođenja, fumarat je obrađen mlaznim mlevenjem. U jednom primeru izvođenja, fumarat je redukovan do veličine čestica manjoj od 250 µm. U sledećem primeru izvođenja, fumarat je redukovan do veličine čestica manjoj od oko 20 do oko 1000 µm, oko 40 do oko 1000 µm, oko 100 do oko 1000 µm, oko 200 do oko 1000 µm, oko 20 do oko 750 µm, oko 20 do oko 250 µm, oko 40 do oko 750 µm, oko 40 do oko 250 µm, oko 40 do oko 100 µm, oko 100 do oko 750 µm, ili oko 100 do oko 250 µm. U sledećem primeru izvođenja, fumarat je redukovan do veličine čestica gde ≥ 97% čestica imaju veličinu čestica od < 250 µm. U sledećem primeru izvođenja, fumarat je redukovan do veličine čestica gde 90%, 92%, 95%, 97%, 98%, ili 99% čestica imaju veličinu čestica manju od 250 µm.

U jednom aspektu, postupak proizvodi kompoziciju koja sadrži kristalni oblik I dimetil fumarata. Kompozicija može biti značajno čist kristalni oblik I. Struktura jednog kristala

1

dimetil fumarata je opisana u Kooijman, H., et al., Acta Crystallographica E60:o917-o918 (2004). Kompozicija može biti okarakterisana pomoću pikova u rentgenskoj difrakciji praha u stepenima 2θ na 10.96° i 22.01°. Kompozicija može biti okaraketrisana pikovima u rentgenskoj difrakciji praha na 2θ od 10.96°, 22.01°, 24.07°, 24.11, 24.17 i 27.39. Kompozicija može dalje da obuhvata farmaceutski prihvatljiv nosač.

Dimetil fumarat u kristalnom obliku I može biti pripremljen rekristalizacijom sirovog dimetil fumarata u pogodnom rastvaraču, kao što je aceton, anizol, benzil alkohol, 1-butanol, 2-butanol, kumen, dihlorometan, dietil etar, 1,4-dioksan, N,N-dimetilformamid (DMF), dimetil sufoksid (DMSO), etil acetat (EtOAc), etanol, etilen glikol, etil format, voda, heptan, izobutil acetat, izopropil etar, izopropil acetat, izooktan, acetonitril, metil etil keton, metanol, metil acetat, metilcikloheksan, metil izobutil keton, nitrobenzen, N-metilpirolidon (NMP), 1-oktanol, izopentanol, propil acetat, 1-propanol, 2-propanol, piridin, t-butil metil etar (TBME), tetrahidrofuran (THF), trietilamin, trifluorotoluen, toluen, p-ksilen, ili njihove smeše na temperaturi pogodnoj za rastvaranje sirovog dimetil fumarata. Alternativno, sirovi dimetil fumarat može biti rastvoren u smeši rastvarača, (npr., THF, DMF, DMA ili NMP) i antirastvarača, kao što je voda, metanol, etanol, izopropil alkohol, n-butil alkohol, t-butil metil etar (TBME), aceton, acetonitril, 1,2-dimetoksietan, ili njihova smeša, na temperaturi pogodnoj za rastvaranje sirovog dimetil rastvarača. Antirastvarač zatim može biti dodat u smešu pod uslovima pogodnim za formiranje kristalnog oblika I. Na primer sirovi dimetil fumarat može biti rekristalizovan u smeši heptana i etil acetata, smeši dihlorometana i metanola, smeši vode i tetrahidrofurana, smeši acetona i vode, smeši etanola i vode, ili smeši metanola i vode. U jednom primeru izvođenja, sirovi dimetil fumarat je rekristalizovan u 1:1 smeši dihlorometana:metanola. U sledećem primeru izvođenja, u jednom primeru izvođenja, sirovi dimetil fumarat je rekristalizovan u oko 1:1, oko 1:2, ili oko 2:1 smeši dihlorometana:metanola. U sledećem primeru izvođenja, sirovi dimetil fumarat je rekristalizovan u oko 1:1, oko 1:2, ili oko 2:1 smeši vode:tetrahidrofurana. U sledećem primeru izvođenja, sirovi dimetil fumarat je rekristalizovan u oko 1:1, oko 1:2, oko 1:3, ili oko 2:1 smeše acetona:vode. U sledećem primeru izvođenja, sirovi dimetil fumarat je rekristalizovan u oko 1:1, oko 2:1, oko 3:1, oko 4:1, oko 5:1, oko 6:1, oko 7:1, oko 8:1, oko 9:1, oko 10:1, ili oko 1:2 smeši etanola:vode. U sledećem primeru izvođenja, sirovi dimetil fumarat je rekristalizovan u oko 1:1, oko 2:1, oko 3:1, oko 4:1, oko 5:1, oko 6:1, oko 7:1, oko 8:1, oko 9:1, oko 10:1, ili oko 1:2 smeši metanola:vode.

Visoko čist dimetil fumarat ima nizak nivo dimetil sulfata. Kao što je opisano i/ili kao što je ovde tražena zaštita, nivo dimetil sulfata može biti od oko 0 do oko 5 ppm, oko 0 do oko 4 ppm, oko 0 do oko 2 ppm, oko 0.1 do oko 5 ppm, oko 0.1 do oko 4.5 ppm, oko 0.1 do oko 4 ppm, oko 0.1 do oko 3 ppm, oko 0.1 do oko 2 ppm, oko 0.5 do oko 5 ppm, oko 0.5 do oko 4 ppm, oko 0.5 do oko 3 ppm, ili oko 0.5 do oko 2 ppm. Kao što je ovde opisano, nivo dimetil sulfata može biti manji od 5 ppm, ili manji od 4.5 ppm. Prema pronalasku, nivo dimetil sulfata je manji od 4.0 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 3.5 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 3.0 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 2.5 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 2.0 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 1.5 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 1.0 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 0.5 ppm. U sledećem primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je manji od 0.1 ppm.

Nivo dimetil sulfata može biti određen u krajnjem proizvodu upotrebom konvencionalnih postupaka poznatih u tehnici. U jednom primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je određen preko gasne hromatografije masene spektrometrije (GC-MS).

Gasna hromatografija masena spektrometrija ne bi se mogla primeniti na uzorke u postupku koji su sadržali sumpornu kiselinu, fumarnu kiselinu i metanol. Ispitivani su pokušaji za upotrebu ortogonalnog analitičkog postupka za dimetil sulfat upotrebom derivatizujućeg sredstva, trietilamina. Međutim, nađeno je da je dimetil fumarat reagovao sa trietilaminom proizvodeći lažno pozitivan rezultat za dimetil sulfat.

Reakciona kinetika za formiranje metil metansulfonata merena je upotrebom<1>H NMR tehnika (Teasdale, A., et al., Org. Proc. Res. Dev. 14:999-1007 (2010)). Primena sličnih<1>H NMR tehnika dokazala se kao uspešna u određivanju reakcione kinetike za formiranje dimetil sulfata u toku reakcionog postupka. U jednom primeru izvođenja, nivo dimetil sulfata je meren u toku reakcionog postupka upotrebom<1>H NMR.

Upotrebom<1>H NMR bilo je moguće studirati formiranje i sudbinu monometil sulfata (MMS) i dimetil sulfata (DMS) za esterifikaciju fumarne kiseline upotrebom metanola i sumporne kiseline. Poznato je da je dimetil sulfat - genotoksin i da je njegova reaktivnost kao elektrofilnog metilacionog sredstva u SN2 reakcijama veća od one za metil jodid (F.K. Thayer, J. Am. Chem. Soc. 46:1044-1046 (1924)). Nasuprot tome, monometil sulfat je slabo alkilaciono sredstvo i nije genetotoksično. Isptivano je potencijalno formiranje DMS kao nečistoće u reakciji.

Proizvodnja komercijanog DMS je tipično izvedena sa SO3i anhidrovanim metanolom katalizovana sa Pd ili drugim prelaznim metalima (F.K. Thayer, J. Am. Chem. Soc.46:1044-1046 (1924)). Ovi prinudni uslovi se prilično razlikuju od umerenog refluksovanja H2SO4u metanolu u toku postupka esterifikacije.

Reakcioni mehanizam od više koraka je predložen za stvaranje i potrošnju monometil sulfata i dimetil sulfata kao što je prikazano u Šemi 2 (Teasdale, A., et al, Org. Proc. Res. Dev.

14:999-1007 (2010)).

Šema 2

Nasuprot prethodno ispitivanim alkil sulfonskim kiselinama (kao što su metan i etan sulfonske kiseline), sumporna kiselina može da bude podvrgnuta dvema uzastopnim reakcijama sa metanolom da bi se stvorili različiti sulfatni estri. Monometil sulfat je relativno benigna negenotoksična nečistoća koja se može kontrolisati kao drugi kontaminanti povezani sa postupkom (videti An, J., et al., J. Pharm. Biomed. Anal.48: 1006-1010 (2008); Zhenga, J., et al., J. Pharm. Biomed. Anal. 50:1054-1059 (2009); Alzaga, R., et al., J. Pharm. Biomed. Anal. 45:472-479 (2007)). Nasuprot tome, DMS je poznata genotoksična nečistoća i mora biti kontrolisana do veoma niskih nivoa (1.5 ug/dan) (D.I. Robinson, Org. Proc. Res. Dev.

14:946-959 (2010)). Važno je ispitati formiranje i sudbinu ova dva sulfatna estra pod stvarnim

1

uslovima postupka radi potpunog razumevanja potencijalnog rizika postupaka predstavljenog sa DMS.

Formiranje monometil sulfata (k1)

Formiranje MMS je prikazano na Šemi 3.

Šema 3

Hidroliza monometil sulfata (k-1)

Monometil sulfat može da se hidrolizuje nazad do sumporne kiseline (k-1) ili da dalje reaguje sa metanolom da formira DMS (k2). Hidroliza MMS je predstavljena u Šemi 4.

Šema 4

Metanoliza i hidroliza dimetil sulfata

Dimetil sulfat je formiran i potrošen u složenoj grupi međusobno povezanih ravnoteža. Stope solvolize DMS (metanolize i hidrolize) mogu lako da se mere, i one su putevi pomoću kojih je DMS potrošen. Međutim, količina DMS koja je formirana direktnom reakcijom između metanola i MMS je veoma mala. Stoga, da bi uprostili eksperimentalni dizajn prvo smo merili stope metanolize (Šema 5) i hidrolize DMS (Šema 6). Ravnotežni nivo preostalog dimetil sulfata posle metanolize je zatim korišćen za izvođenje direktne stope formiranja za DMS.

Šema 5

Formiranje dimetil sulfata (k2)

Formiranje DMS od MMS je prikazano u Šemi 7.

Šema 7

Direktna reakciona stopa za DMS (k2) može biti izračunata pod uslovima stabilnog stanja (d[DMS]/dt = 0) kao što sledi:

a. na ravnoteži, stopa formiranja i gubitka DMS su u ravnoteži, i:

b. rešenje za k2:

c. Ako je ravnoteža postignuta pod suvim uslovima, jednačina može biti dalje pojednostavljena:

Na taj način, konstanta brzine formiranja DMS (k2) može biti izračunata ako se [DMS] može meriti jednom na ravnoteži s obzirom na to da su k3, [MMS], i [CH3OH] poznati.

Kao što je ovde opisano, jedijenje može biti korišćeno u obliku farmaceutski prihvatljivih soli poreklom od neorganskih ili organskih kiselina i baza. Obuhvaćene među takvim kiselim solima su sledeće: acetat, adipat, alginat, aspartat, benzoat, benzensulfonat, bisulfat, butirat,

1

citrat, kamforat, kamforsulfonat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, fumarat, glukoheptanoat, glicerofosfat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, 2-hidroksietansulfonat, laktat, maleat, metansulfonat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, oksalat, pamoat, pektinat, persulfat, 3-fenil-propionat, pikrat, pivalat, propionat, sukcinat, tartrat, tiocijanat, tozilat i undekanoat. Bazne soli obuhvataju amonijum soli, soli alkalnih metala, kao što su soli natrijuma i kalijuma, soli zemnoalkalnih metala, kao što su soli kalcijuma i magnezijuma, soli sa organskim bazama, kao što su soli dicikloheksilamina, N-metil-D-glukamin, i soli sa aminokiselinama kao šo je arginin, lizin i tako dalje. Takođe, bazne grupe koje sadrže azot mogu biti kvaternizovane sa takvim sredstvima kao što su niži alkil halogenidi, kao što su metil, etil, propil i butil hlorid, bromidi i jodid; dialkil sulfati, kao što su dimetil, dietil, dibutil i diamil sulfati, dugolančani halogenidi kao što su decil, lauril, miristil i stearil hloridi, bromidi i jodidi, aralkil halogenidi, kao što su benzil i fenetil bromidi i drugi. Na taj način su dobijeni proizvod koji su rastvorljivi ili disperzibilni u vodi ili ulju.

Kao što je ovde opisano, jedinjenje može biti formulisano u farmaceutskim kompozicijama koje mogu biti primenjene oralno, parenteralno, putem spreja za inhalaciju, topikalno, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili preko implantiranog rezervoara. Termin "parenteralno" kao što je ovde korišćen obuhvata subkutanu, intravensku, intramuskularnu, intra-artikularnu, intra-sinovijalnu, intrasternalnu, intratekalnu, intrahepatičku, intralezionu, i intrakranijalnu injekciju ili tehnike infuzije.

Kao što su ovde opisane, farmaceutske kompozicije mogu da obuhvataju dimetil fumarat, ili njegove farmaceutski prihvatljive derivate, zajedno sa bilo kojim farmaceutski prihvatljivim nosačem. Termin "nosač" kao što je ovde korišćen obuhvata prihvatljive ađuvanse i vehikulume. Farmaceutski prihvatljivi nosači koji se mogu koristiti u farmaceutskim kompozicijama obuhvataju, ali bez ograničenja na, jonske izmenjivače, aluminijum, aluminijum stearat, lecitin, proteine seruma, kao što je humani serum albumin, puferske supstance kao što su fosfati, glicin, sorbinska kiselina, kalijum sorbat, delimične gliceridne smeše zasićenih biljnih masnih kiselina, vodu, soli ili elektrolite, kao što je protamin sulfat, dinatrijum hidrogen fosfat, kalijum hidrogen fosfat, natrijum hlorid, soli cinka, koloidni silicijum dioksid, magnezijum trisilikat, polivinil pirolidon, supstance na bazi celuloze, polietilen glikol, natrijum karboksimetilcelulozu, poliakrilate, voskove, polietilenpolioksipropilen-blok polimere, polietilen glikol, i lanolin.

1

Kao što su ovde opisane, farmaceutske kompozicije mogu biti u obliku sterilnog injektabilnog preparata, na primer sterilne injektabilne vodene ili uljane suspenzije. Ova suspenzija može biti formulisana prema tehnikama poznatim u stanju tehnike upotrebom pogodnih disperzujućih sredstava ili sredstava za vlaženje i suspendujućih sredstava. Sterilni injektabilni preparat takođe može biti sterilni injektabilni rastvor ili suspenzija u netoksičnom parenteralno-prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer kao rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim vehikulumima i rastvaračima koji se mogu koristiti su voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna, masna ulja su pogodno korišćena kao rastvarač ili suspendujući medijum. Za ovu svrhu, bilo koje blago masno ulje može biti korišćeno uključujući sintetičke mono- ili di-gliceride. Masne kiseline, kao što je oleinska kiselina i i njeni gliceridni derivati su korisni u pripremi injektabilnih preparata, kao prirodna farmaceutski prihvatljiva ulja, kao što je maslinovo ulje ili ricinusovo ulje, naročito u njihovim polioksietilovanim verzijama. Ovi uljani rastvori ili suspenzije mogu takođe da sadrže dugolančani alkoholni razblaživač ili disperzant.

Kao što su ovde opisane, farmaceutske kompozicije mogu biti oralno pirmenjene u bilo kom oralno prihvatljivom obliku doze uključujući, ali bez ograničenja na, kapsule, tablete, vodene suspenzije ili rastvore.

Kao što su ovde opisani, u slučaju tableta za oralnu upotrebu, nosači koji su uobičajeno korišćeni obuhvataju laktozu i kukuruzni skrob. Lubrikanti, kao što je magnezijum stearat, se takođe tipično dodaju. Za oralnu primenu u obliku kapsule, korisni razblaživači obuhvataju laktozu i osušeni kukuruzni skrob. Kada su vodene suspenzije potrebne za oralnu upotrebu, aktivni sastojak je spojen sa emulgujućim i suspendujućim sredstvima. Ako je poželjno, takođe se mogu dodati izvesni zaslađivači, sredstva za poboljšanje ukusa ili boje.

Kao što su ovde opisane, alternativno, farmaceutske kompozicije mogu biti primenjivane u obliku supozitorija za rektalnu primenu. One mogu biti pripremljene mešanjem sredstva sa pogodnim neiritirajućim ekscipijensom koji je čvrst na sobnoj temperaturi, ali tečan na rektalnoj temperaturi i prema tome će se topiti u rektumu tako da oslobodi lek. Takvi materijali obuhvataju kakao puter, pčelinji vosak i polietilen glikole.

1

Kao što su ovde opisane, farmaceutske kompozicije takođe mogu biti primenjene topikalno, naročito kada ciljno mesto tretmana obuhvata oblasti ili organe koji su lako dostupni putem topikalne primene, uključujući bolesti oka, kože, ili donjeg dela crevnog trakta. Pogodne topikalne formulacije su lako pripremljene za svaku od ovih oblasti ili organa.

Kao što je ovde opisana, topikalna primena na donji deo crevnog trakta može biti postignuta u formulaciji rektalne supozitorije (videti u prethodnom tekstu) ili u pogodnoj formulaciji klistira. Topikalni-transdermalni flasteri takođe mogu biti korišćeni.

Kao što su ovde opisane, za topikalne primene, farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane u pogodnoj masti koja sadrži aktivnu komponentu suspendovanu ili rastvorenu u jednom ili više nosača. Nosači za topikalnu primenu jedinjenja obuhvataju, ali bez ograničenja na, mineralno ulje, tečni petrolatum, beli petrolatum, propilen glikol, polioksietilen, polioksipropilen jedinjenje, emulgujući vosak i voda. Alternativno, farmaceustke kompozicije mogu biti formulisane u pogodnom losionu ili kremi koji sadrže aktivne komponente suspendovane ili rastvorene u jednom ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. Pogodni nosači obuhvataju, ali bez ograničenja na, mineralno ulje, sorbitan monostearat, polisorbat 60, vosak cetil estra, cetearil alkohol, 2-oktildodekanol, benzil alkohol i vodu.

Kao što su ovde opisane, za oftalmičku upotrebu, farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane kao mikronizovane suspenzije u izotoničnom, pH podešenom sterilnom fiziološkom rastvoru, ili, poželjno, kao rastvori u izotoničnom, pH podešenom sterilnom fiziološkom rastvoru, sa ili bez konzervansa kao što je benzilalkonijum hlorid. Alternativno, za oftalmičke upotrebe, farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane u masti kao što je petrolatum.

Kao što su ovde opisane, farmaceutske kompozicije takođe mogu biti primenjivane preko nazalnog aerosola ili inhalacijom preko upotrebe nebulizera, inhalatora za suvi prah ili inhalatora sa izmerenom dozom. Takve kompozicije su pripremljene prema tehnikama koje su dobro poznate u stanju tehnike farmaceutske formulacije i mogu biti pripremljene kao rastvori u fiziološkom rastvoru, upotrebom benzil alkohola ili drugih pogodnih konzervanasa, stimulatori apsorpcije za povećanje biodostupnosti, fluorokarboni, i/ili druga konvencionalna solubilizujuća ili dispergujuća sredstva.

1

Kao što je ovde opisana, količina aktivnog sastojka koja može biti kombinovana sa nosačkim materijalima za proizvodnju oblika jedne doze variraće u zavisnosti od tretiranog domaćina, i određenog načina primene. Trebalo bi razumeti, međutim, da će specifična doza i režim lečenja za bilo kog određenog pacijenta zavisiti od različitih faktora, uključujući aktivnost specifičnog jedinjenja koje je korišćeno, starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje, pol, ishranu, vreme primene, stopu izlučivanja, kombinaciju lekova, i procenu nadležnog lekara i težinu određene bolesti koja se leči. Količina aktivnog sastojka može da zavisi od terapeutskog ili profilaktičkog sredstva, ukoliko je prisutno, sa kojim je sastojak koprimenjen.

Kao što je ovde opisan, dimetil fumarat, kristalni oblik I dimetil fumarata, ili njihove kombinacije mogu biti primenjivani u količini u opsegu od oko 1 mg/kg do oko 50 mg/kg (npr., od oko 2.5 mg/kg do oko 20 mg/kg ili from oko 2.5 mg/kg do oko 15 mg/kg). Primenjena količina dimetil fumarata, kristalnog oblika I dimetil fumarata, ili njegovih kombinacija takođe će varirati, kao što stručnjaci iz date oblasti tehnike razumeju, zavisno od puta primene, upotrebe ekscipijensa, i mogućnosti ko-upotrebe sa drugim terapeutskim tretmanima uključujući upotrebu drugih terapeutskih sredstava.

Kao što je ovde opisan, na primer, dimetil fumarat, kristalni oblik I dimetil fumarata, ili njegove kombinacije mogu se primenjivati na subjekta, na primer oralno, u količini od oko 0.1 g do oko 1 g na dan, ili na primer, u količini od oko 100 mg do oko 800 mg na dan. Dimetil fumarat, kristalni oblik I dimetil fumarata, ili njegove kombinacije mogu se primenjivati, na primer, u količini od oko 120 mg na dan do oko 240 mg na dan, od oko 120 mg na dan do oko 480 mg na dan, ili od oko 120 mg na dan do oko 720 mg na dan.

Kao što je ovde opisano, na primer, 720 mg dimetil fumarata, kristalnog oblika I dimetil fumarata, ili njegovih kombinacija na dan može biti primenjeno u posebnim primenama od 2, 3, 4, 5 ili 6 jednakih doza (npr., 3 jednake doze). Na primer, 480 mg dimetil fumarata, kristalnog oblika I dimetil fumarata, ili njegovih kombinacija na dan može biti primenjivano kao jedna dnevna doza od 480 mg ili kao 2 dnevne doze od po 240 mg. Ako se 480 mg dimetil fumarata, kristalnog oblika I dimetil fumarata, ili njegovih kombinacija primenjuje u 2 dnevne doze, svaka doza može da se sastoji od (1) 2 tablete koje sadrže 120 mg za ukupnu dozu od 240 mg ili (2) 1 tablete koja sadrži 240 mg.

1

PRIMERI

Kako je sada ovaj pronalazak generalno opisan, isti će biti shvaćen u vezi sa sledećim primerima koji su dati ovde samo za svrhe ilustracije i nisu namenjeni da su ograničavajući osim ukoliko je drugačije naznačeno.

Primer 1

Postupak A. Priprema dimetil fumarata.

U mešani grejani reaktor od 100 mL sa refluksnim kondezatorom dodata je fumarna kiselina (17.3 g; 149 mmol), a zatim metanol (100 mL). Suspenzija je mešana pod temperaturom sredine i dodata je sumporna kiselina (3.66 g; 37.3 mmol). Reakciona smeša je zatim zagrevana do 65°C i držana na toj temperaturi približno 3 časa. Reakcioni ratvor je zatim hlađen do < 20°C u trajanju od 3 - 8 časova tokom čega je proizvod istaložen. Proizvod je filtriran i kolač je ispran sa 2 x 20 mL metanola. Vlažni kolač je sušen pod vakuumom na 20-30°C da bi se proizveo suvi dimetil fumarat (16 g).

Primer 2

Postupak B. Priprema dimetil fumarata.

U mešani grejani reaktor od 100 mL sa refluksnim kondezatorom dodato je 7 g (60.3 mmol) fumarne kiseline, metanol (50 mL), i 2.25 g (17.7 mmol) oksalil hlorida. Smeša je zagrevana do 65°C i održavana u trajanju od 2 časa. Rastvor je zatim hlađen do 20°C u trajanju od 8 časova. Proizvod je filtriran i ispran metanolom (30 mL). Vlažni kolač je sušen pod vakuumom na 20-30°C da bi se proizvelo 6.9 g dimetil fumarata.

Primer 3

Postupak C. Priprema dimetil fumarata.

U mešani grejani reaktor od 100 mL sa refluksnim kondezatorom dodato je 17.3 g (149 mmol) fumarne kiseline, 2 g Amberlyst smole, i metanol (100 mL). Smeša je zagrevana do

2

65°C i održavana u trajanju od 24 časa, nakon čega je usledila vrela filtracija da bi se uklonila smola i izvršeno je ispiranje sa dodatnih 40 mL metanola. Suspenzija je ponovo zagrevana do 65°C i lagano hlađena do 20°C. Proizvod je filtriran i ispran upotrebom 2 x 15 mL metanola, i sušen da bi se proizvelo 9.1 g dimetil fumarata.

Primer 4

Esterifikacija fumarne kiseline.

Fumarna kiselina (161.5 (1391 mol) do 162.5 kg (1400 mol)) dodata je u 1000 L reaktora obloženog staklom, nakon čega je usledilo dodavanje 740 do 742 kg metanola. Suspenziona smeša je mešana na približno 100 RPM i reakcija je započeta dodavanjem 34.5 do 35.0 kg sumporne kiseline u posudu.

Smeša je zagrevana do refluksu na 60-70°C u trajanju od najmanje 3 časa. Na ovoj tački u reakciji esterifikacije, manje od 10% metil hidrogen fumarata je bilo prisutno u reakcionoj smeši. Vrela smeša je zatim prebačena pod inertni azot u kristalizator da bi se dimetil fumarat kristalizovao kao što je opisano u Primeru 5. Postupak je dao 147 kg (1019 mola, 73% prinos) suvog dimetil fumarata pre mlevenja. Postupak mlevenja je dao 143 kg (991 mola, 97% prinos) mlevenog dimetil fumarata. Ukupan prinos za ceo postupak od fumarne kiseline u mlevenu supstancu leka bio je 71%.

Normalni operativni opsezi su dati u Tabeli 1.

Tabela 1. Parametri reakcije esterifikacije.

Formiranje dimetil fumarata je analizirano pod različitim količinama sumporne kiseline kao što je prikazano na SLICI 1. Reakcija upotrebom normalnih operativnih uslova sa različitom količinom katalizatora sumporne kiseline (0.01, 0.05 i 0.25 mol. ekvivalent) dala je dimetil fumarat u sličnim izolovanim prinosima (78-79%) bez detektabilne količine metil hidrogen fumarata. Reakcioni profili (konstruisani iz Fourier Transform Infrared Spectroscopy i normalizovani do krajnje koncentracije merene pomoću tečne hromatografije visokog učinka) sugerišu da su ravnotežne koncentracije proizvoda postignute na svim korišćenim nivoima katalizatora sumporne kiseline ako je reakcija održavana tokom dovoljno dugog vremenskog perioda.

Primer 5

Kristalizacija dimetil fumarata.

Dimetil fumarat je kristalizovan hlađenjem krajnje reakcione smeše iz Primera 4. Kristalizacione studije su sugerisale da stopa hlađenja ne utiče na čistoću, veličinu čestica i prinos proizvoda. Kristali dimetil fumarata formiraju jezgro na oko 58 - 60°C i većinom su izvan rastvora na 40 - 45°C. U trenutnom postupku smeša je hlađena od reakcione temperature 65°C do krajnje temperature 20 -25°C u trajanju od oko 8 časova, mešana u trajanju od 1-2 časa, i filtrirana da bi se izolovao proizvod.

Tabela 2 ističe rezultate iz laboratorijskih eksperimenata kristalizacije sa stopama hlađenja izabranim unutar mogućnosti proizvodne opreme. Kao što je prikazano u Tabeli 2, stopa hlađenja nema uticaj na čistoću proizvoda, srednju veličinu čestica, i izolovani prinos.

Tabela 2. Rezultati laboratorijskih eksperimenata kristalizacije sa različitim stopama hlađenja.

Drugi parametri postupka koji su ispitani obuhvataju snagu mešanja (stopu), krajnju temperaturu i vreme mešanja na krajnoj temperaturi kristalizacije. Varijacija u ovim parametrima imala je minimalne efekte na osobine proizvoda (uključujući čistoću, veličinu čestica i prinos). Opsezi ispitivani za stopu hlađenja, snagu mešanja (stopu), vreme zadržavanja i krajnju temperaturu dati su u Tabeli 3 zajedno sa normalnim operativnim opsezima korišćenim u postupku prozvodnje.

Tabela 3. Parametri postupka kristalizacije.

Primer 6

2

Izolacija dimetil fumarata.

Proizvod dimetil fumarat iz Primera 5 je filtriran upotrebom centrifuge. Vlažni kolač je sadržao oko 5% matične tečnosti koja je sadržala metanol, metil hidrogen fumarat, fumarnu kiselinu i sumpornu kiselinu. Ova matična tečnost je zamenjena metanolom u toku ispiranja kolača pod uslovima sredine. Ukučna količina metanolskog ispiranja korišćena u trenutnom postupku proizvodnje bila je 368 kg (~ 2.5 kg MeOH/kg proizvoda).

Parametri ispitivani u razvojnim studijama bili su visina/debljina kolača i količina ispirajućeg metanola. Varijacija u visini/debljini kolača u toku proizvodnje je očekivana zbog deljenja serije u 4 porcije da bi se prilagodilo kapacitetu centrifuge.

Laboratorijske studije sa različitim količinama ispirajućeg metanola koje su pokazale široki opseg zapremina tečnosti za ispiranje, proizvode dimetil fumarat sa prihvatljivim kvalitetom proizvoda čak upotrebom odnosa koji su niski kao 0.66 kg metil alkohola po kg proizvoda. Korak izolacije sa metanolskim ispiranjem kolača smatra se robusnim i normalni preporučeni opsezi ispiranja daju 2 - 9 –struki učinak operativne margine.

Normalni operativni opsezi za visinu/debljinu kolača i količinu metanolskog ispiranja dati su u Tabeli 4.

Tabela 4. Parametri postupka ispiranja kolača.

Primer 7

Sušenje dimetil fumarata.

Stepen sušenja dimetil fumarata izolovanog u Primeru 6 zavisi od vremena, temperature, i do izvesnog stepena, tipa i kapaciteta sušača. Za trenutnu 162 kg skalu serije, vreme sušenja upotrebom sušača navedenog u Tabeli 5 bi moglo da traje tako dugo kao 72 časa. Provera unutar postupka (IPC) je izvedena na 48 časova za određivanje nivoa metanola i vode i sušenje je zatim zaustavljeno ako je postignut zadovoljavajući nivo < 0.15% za metanol i < 0.10% za vodu. U budućnosti ova IPC može biti izostavljena i sušenje može biti završeno na prethodno određenom vremenu na osnovu specifičnog sušača koji je korišćen.

Efekat temperature, pritiska i vremena sušenja na veličinu čestica takođe je ispitivan. Dimetil fumarat ima nizak merljivi pritisak pare i prema tome postavljanje materijala pod sniženi pritisak u sušaču moglo bi potencijalno da stimuliše sublimaciju i zatim promene veličine čestica. Razvojne studije ispitivale su sublimaciju pod uslovima sušenja korišćenim u proizvodnom pogonu. Poređenje veličine čestica dobijenih od različitih vremena sušenja u laboratoriji i pogonskog sušača predstavljeno je u Tabeli 5. Prva 3 zapisa u Tabeli 5 su laboratorijski uzorci sakupljeni posle 7, 24 i 48 časova vremena sušenja. Rezultat od tri laboratorijska uzorka potvrđuje da sušenje nema efekte na veličinu čestica. Veličina čestica laboratorijskih uzoraka je takođe upoređivana sa dva reprezentativna pogonska uzorka koji su sušeni u trajanju od 48 časova i 72 časa. Nije bilo promene u veličini čestica u toku sušenja.

2

Tabela 5. Sličnost veličine čestica dimetil fumarata u toku i posle sušenja.

Tabela 6. Parametri postupka sušenja.

Primer 8

Redukcija veličine čestica dimetil fumarata.

Osušeni dimetil fumarat iz Primera 7 je dalje obrađen u mlaznom mlinu. Ove čestice su mlevene da bi se proizvele čestice pogodne veličine za konzistentno rukovanje i ujednačenost obrade proizvoda leka. Ciljna specifikacija za veličinu čestica je ≥ 97% čestica <250 µm. Lekovita supstanca dimetil fumarat je mlevena konzistentno da bi se ispunila ova specifikacija upotrebom mlaznog mlina. Dokazani prihvatljivi i normalni operativni opsezi su navedeni u Tabeli 7.

2

Tabela 7. Parametri redukcije veličine čestica

Srednja vrednost veličine čestica dimetil fumarata izolovanog iz sušača (~ 550-650 µm) iz Primera 7 je redukovana posle mlevenja do oko 20-40 µm i bila je prihvatljiva za upotrebu u postupku proizvoda leka. Očigledno je da je operacija mlevenja sposobna da proizvede supstancu leka pogodnog kvaliteta.

Primer 9

Rekristalizacija dimetil fumarata.

Kristali su dobijeni sublimacijom (Staples, R.J. and Gingold, J.A., Z. Kristallogr. NCS 224:121-123 (2009)) male količine materijala. Bezbojni blok kristal sa dimenzijama 0.24 x 0.16 x 0.11 mm je postavljen na najlonsku petlju upotrebom veoma male količine paraton ulja,

Podaci su sakupljeni upotrebom difraktometra na bazi Bruker CCD (uređaj vezan za punjenje) opremljenog sa Oxford Cryostream nisko-temperaturnim aparatom koji funkcioniše na 173 K. Podaci su mereni upotrebom omega i fi skenova od 0.5° po okviru tokom 30 s. Ukupan broj slika je zasnovan na rezultatima iz programa COSMO (COSMO V1.56, Softver za CCD detektorske sisteme za određivanje parametara sakupljanja podataka. Bruker Analytical X-ray Systems, Madison, WI (2006)) gde je očekivano da je redundancija jednaka 4.0 i potpunost 100% od 0.83 Å. Ćelijski parametri su dobijeni upotrebom APEX II softvera (APEX2 V 1.2-0 softver za CCD detektorski sistem; Bruker Analytical X-ray Systems, Madison, WI (2006)) i utačnjeni upotrebom SAINT na svim zabeleženim refleksijama. Redukcija podataka je izvedena upotrebom SAINT softvera (SAINT V 7.34 softver za integraciju CCD detektorskog sistema Bruker Analytical X-ray Systems, Madison, WI (2001)) koji vrši korekciju za Lp (Lorentz-polarizacioni faktor). Korekcije skaliranja i apsorpcije primenjene su upotrebom SADABS (SADABS V2.10 Program za korekcije apsorpcije

2

upotrebom Bruker-AXS CCD na osnovu postupka koji su dali Robert Blessing; Blessing, R.H. Acta Cryst. A51, 1995, 33-38) multi-skenirajuće tehnike. Strukture su određene direktnim postupkom upotrebom SHELXS-97 programa i utačnjene pomoću metode najmanjih kvadrata na F<2>, SHELXL-97, koji su obuhvaćeni u SHELXTL-PC V 6.10 (Sheldrick, G.M., Acta Cryst. A64:112-122 (2008)).

Struktura je određena u prostoru grupe P1. Svi atomi koji nisu vodonici su utačnjeni anizotropski. Vodonici su izračunati pomoću geometrijskih metoda i utačnjeni preko „riding“ modela. Kristal korišćen za difrakcionu studiju nije pokazao razlaganje u toku sakupljanja podataka. Svi crteži su izvedeni na 50% elipsoidima.

Tabela 8. Podaci o kristalima i utačnjenje strukture za kristalni oblik I dimetil fumarata.

2

Tabela 9. Atomske koordinate (x 10<4>) i ekvivalentni parametri izotropske zamene (Å<2>x 10<3>) za kristalni oblik I dimetil fumarata. U(ekv.) je definisan kao jedna trećina traga ortogonalizovanog tenzora U<ij>.

Tabela 10. Dužine [Å] i uglovi [°] veza za kristalni oblik I dimetil fumarata.

2

Tabela 11. Parametri anizotropne zamene (Å<2>x 10<3>) za kristalni oblik I dimetil fumarata. Eksponent faktora anizotropne zamene ima oblik: -2π<2>[h<2>a<*2>U<11>+ ... 2 h k a* b* U<12>]

Tabela 11. Koordinate vodonika (x 10<4>) i parametri izotropske zamene (Å<2>x 10<3>) za kristalni oblik I dimetil fumarata.

Primeri 10-14

Sledeći reakcioni uslovi se primenjuju za Primere 10-14:

Svi<1>H NMR spektri su dobijeni u i prikazani prema DMSO-d6na 2.5 ppm upotrebom Varian 500 MHz NMR. Koncentrovana sumporna kiselina, fumarna kiselina i dimetil fumarat su dobijeni iz Sigma-Aldrich Chemical Company. Autentični standardi MMS (Na so) i DMS su takođe dobijeni iz Sigma-Aldrich. Za svrhe identifikacije metodom dodavanja, autentični uzorak MMS je pripremljen propuštanjem metanolskog rastvora komercijalno dostupne natrijumove soli kroz Amberlite FPA 22 smolu (H oblik, 10 molarnih ekvivalenata), i koncentrovanjem do ulja na „flash“ isparivaču.

Sve reakcije u malim razmerama izvedene u studiji su magnetno mešane i izvedene upotrebom izolovanog uljanog kupatila održavanog na 65 stepeni ±1°C. Metanol koji je kroišćen u ovoj studiji nije sadržao više od 0.01% vode, i dalje je sušen upotrebom 3 Å Zeolitnih molekulskih sita koja su prethodno sušena preko noći na 175°C. Koncentrovana

1

sumporna kiselina kupljena iz Sigma-Aldrich imala je >99.9% nominalnu čistoću, i korišćena je kao što je obezbeđena.

Uzorkovanje reakcija obuhvatalo je uklanjanje minimalno 150-400 µL reakcionog rastvora, dodavanje u DMSO-d6(fiksiranog rastvarača) prema potrebi da bi se pripremilo 650 µL rastvora u svakoj NMR epruveti. Uzorci su hlađeni u ledenom/vodenom kupatilu, i analizirani u roku od 5-10 minuta od njihove pripreme. Reakcioni profili su praćeni pripremom grafikona završetka reakcije (preko integralnih merenja reaktanta) prema vremenu.

Iako je DMS bio prisutan samo u količini u tragovima posle dostizanja ravnoteže posle produžene metanolize, S/N odnos DMS pika je bio >10:1 i na taj način mogao bi se meriti sa pouzdanošću. Međutim, MMS i njegov levi prateći pik (blizu u hemijskom pomeranju rezonance DMS) ne bi mogli biti tačno integrisani elektronski zbog polaznih defleksija u ovom regionu od široke metilne rezonance MeOH (rastvarač). Kao rezultat, spektar je povećan i pikovi su fizički ekstrahovani i izmereni u cilju dobijanja molarnog odnosa. Očekivano je da je greška povezana sa ovim postupkom merenja ne veća od 10% i slična drugim izvorima eksperimentalnih nepouzdanosti i nepouzdanosti u izračunavanju.

Aproksimacija za sve eksperimentalne podatke za stvaranje podataka konstante brzine i ukupnog kinetičkog modela izvedena je upotrebom DynoChem (verzije 3.3).

GC-MS ekstrakcioni postupak za DMS analizu u rastvorima postupka: Agilent 6890N GC; Supelco Equity-1701 (30m x 0.32mm, 1.0m) kolona sa helijumskim gasom nosačem na 2 ml/min (konstantan protok); FID detektor; termalni gradijent od 50°C do 280°C tokom 21 minuta. Težina ~100 mg uzorka u 10 mL koničnu epruvetu, dodati 10.0 mL 0.1M NaCl u epruvetu sa uzorkom i vorteksovati. Dodati 1.0 mL metil t-butil etra (MBTE). Poklopiti, vorteksovati, zatim mešati u trajanju od 5 minuta. Centrifugirati na 4000 rpm u trajanju od 10 minuta. Ukloniti 200 µL MTBE gornjeg sloja, postaviti u bočicu, analizirati pomoću GC.

Eksperiment dodavanja DMS. U cilju boljeg upoznavanja sa efektom velike količine dodatog DMS na nivo DMS od API, 0.55% (5500 ppm) DMS (u donosu na API) je dodato u reakcionu smešu (serija od 100 grama) na početku reakcije. Sledeći uslovi su korišćeni za ovaj eksperiment dodavanja:

1. Sipati 100 g početnog materijala dikarboksilne kiseline.

2

2. Sipati 580 mL MeOH i početi mešanje na 480 rpm.

3. Sipati 21.3 g sumporne kiseline

4. Zagrevati reakciju do 67°C.

5. Sipati DMS (0.55% tež./tež. (5500 ppm) u odnosu na rezultujući API).

6. Održavati na ovoj temperaturi u trajanju od 3 časa. Ukloniti alikvotu za analizu u toku reakcionog vremena od 3 časa.

7. Ohladiti do 22°C za 8 časova i održavati u trajanju od 2 časa.

8. Filtrirati i isprati kolač četiri puta sa 70 mL MeOH.

9. Sušiti kolač na 22°C na 100 mmHg.

10. Sušiti uzorak API za sadržaj DMS.

Primer 10

Formiranje monometil sulfata.

Suvi metanol (<0.01% vode) je mešan sa koncentrovanom suvom sumpornom kiselinom i zagrevan do 65°C. Posle čekanja od jedne minute da se dostigne 65°C,<1>H NMR (16 tranzijenata) su sakupljeni za sedam posebnih primera. Sakupljanje podataka iz ove cele grupe uzoraka javilo se u roku od 12 minuta. Ravnoteža je postignuta u roku od 1 časa, rezultujući u esencijalno kvantitativnoj konverziji sumporne kiseline u monometil sulfat. Zagrevani uzorak je ostao nepromenjen posle nekoliko dana čuvanja u hermetički zatvorenoj epruveti. Identitet MMS rezonance u NMR spektru je potvrđen dodavanjem autentičnog uzorka monometil sulfata u reakcionu smešu. Integral pika MMS (CH3, 3.45 ppm) je normalizovan prema rezonanci metilovog pika rastvarača MeOH (CH3, 3.18 ppm) i DynoChem verzija 3.3 je korišćena za izračunavanje direktne konstante brzine (k1) iz integralnih podataka pika. Studija je izvedena dva puta sa dobrim slaganjem između dve izvedene konstante brzine. Direktna kontanta brzine drugog reda (k1) za formiranje MMS na 65°C određena je kao 6.4 x 10<-5>L/mol-sek. sa intervalom poverenja od ±7 % RSD.

Primer 11

Hidroliza monometil sulfata.

Konstanta brzine ove reakcije je merena dodavanjem vode u rastvore koji sadrže MMS (1.5 mol %) i praćenjem zagrejane, hermetički zatvorene, posude pomoću<1>H NMR u trajanju od 45 časova. Voda je dodavana u matricu na dva različita nivoa - 6 mol % i 12 mol %. U oba slučaja, nivo MMS ostao je skoro nepromenjen što potvrđuje da ravnoteža za ovu reakciju leži daleko na desno. U cilju razvijanja većeg modela, ravnotežnoj konstanti MMS, K = (k1/k-1) dodeljena je vrednost od 999:1 u prilog direktne reakcije, na taj način konzervativno definišući k-1kao 6.4 x 10<-8>L/mol-sek.

U povezanom radu, Wolfenden and Yuan, P.N.A.S. 104:83-86 (2007) merene su konstante brzine za hidrolizu MMS u opsegu temperatura i pH i nađeno je da su ekstrapolirane vrednosti (na 25 °C) jednake 1.7 x 10<-8>M<-1>s<-1>(1M HCl, T = 40°C do 100°C) i 2.2 x 10<-11>M<-1>s<-1>(pH = 3 do 10, T = 100°C do 190°C). Pored toga oni su takođe merili ravnotežnu konstantu za hidrolizu monometil sulfata u opsegu temperatura (T = 100°C do 150°C) i koncentracija sumporne kiseline (1-4 M) i nađeno je da je brzina uglavnom konstantna na 0.027 M<-1>. Rezultati iz obe laboratorije potvrđuju da je MMS brzo formiran, i on je stabilan u opsegu temperatura i koncentracija vode. Ovi rezultati su takođe u skladu sa činjenicom da je monometil sumporna kiselina slabo alkilaciono sredstvo.

Primer 12

Metanoliza dimetil sulfata.

Rastvori od 1.5 mol % DMS i metanola su zagrevani u hermetički zatvorenoj epruveti do 35°C i NMR spektri zavisni od vremena su sakupljani za ove smeše. Podaci dobijeni tokom 60 minuta pokazali su da su rezonance dimetil etra (DME) i MMS postepeno rasle sa vremenom sa istovremenim opadanjem u DMS. Upotreba NMR podataka je pomogla u potvrđivanju reakcionog mehanizma predloženog u Šemi 2.

Reakcija je nastavljena sporije na 35°C, ali jasno se potvrđuje prisustvo formiranje dimetil etra (DME). Postepeno nishodno pomeranje izmenjive OH rezonance (4.8 ppm) podržava stvaranje jake kiseline tj., MMS (Šema 5). Sledeća grupa duplih eksperimenata izvedena je pod reakcionim uslovima na 65°C (ponovo dodavanje 1.5 mol % DMS u suvi metanol sa <0.01% vode i bez sumporne kiseline) i praćenjem reakcije u trajanju od 60 minuta. Ova reakcija se smatra uglavnom ireverzibilnom pod nominalnim uslovima postupka u pogonu s

4

obzirom na to da reakcione posude nisu pod pritiskom i rezultujući dimetil etar bi u mehurima izašao iz rastvora.

Konstanta brzine za metanolizu DMS (k3) izvedena je iz ovih podataka upotrebom DynoChem i nađeno je da je 4.1 x 10<-5>L/mol-sek.

Primer 13

Hidroliza dimetil sulfata.

Brzina hidrolize dimetil sulfata je određena dodavanjem poznatih količina vode u smešu DMS i metanola. Voda je dodata u rastvore DMS-metanola u tri različita nivoa - 10.5, 14.0, i 17.7 mol % ekvivalenata. Reakcije su praćene u trajanju od 60 minuta na 65°C i dobijeni su integrali pika DMS.

Konstanta brzine za hidrolizu DMS (k-2) izvedena je aproksimacijom svih podataka prema DynoChem modelu koji je koristio integralne podatke pika zavisne od vremena. Nađeno je da je eksperimentalno određena vrednost za k-2jednaka 2.3 x 10<-4>L/mol-sek (videti Kolensikov, V.A., Kinetika I Katliz 18:1065-1066 (1977) i Chan, L.C., et al., Org. Proc. Res. Dev.12:213-217 (2008)).

Profili eksperimenata metanolize i hidrolize DMS otkrili su da je MMS formiran brže kada je rastvor MeOH sadržao vodu. Nasuprot tome, formiranje dimetiletra je usporeno dodavanjem vode. Ovi rezultati sugerišu biomolekularni mehanizam za metanolizu (k3) i hidrolizu DMS (k-2). Metanol i voda su u kompeticiji za potrošnju dostupnog DMS u reakciji zamene sličnoj SN<2>. Uprkos tome što je na niskoj koncentraciji u odnosu na metanol, više nukleofilnog olekula vode je sposobno da hidrolizuje DMS brže nego što dimetil sulfat može da reaguje sa MeOH (k-2> k3).

Teasdale, A., et al., Org. Proc. Res. Dev. 14:999-1007 (2010) opisali su slične nalaze u njihovoj studiji metanolize i hidrolize metil metan sulfonata. Njihovo ispitivanje upotrebom metanola obeleženog sa O<18>potvrdilo je da je kiseonik u dimetil etru, formiran u toku metanolize metil metan sulfonata, poreklom od metanola, a ne metan sulfonske kiseline.

Claims (10)

Patentni zahtevi

1. Postupak za pripremu dimetil fumarata, koji sadrži:

reakciju:

(a) fumarne kiseline; i

(b) metanola;

u prisustvu sumporne kiseline;

u odnosu metanola prema fumarnoj kiselini od oko 5.7 do oko 8.6 litara metanola po kilogramu fumarne kiseline;

u reakcionoj smeši da bi se dobila smeša proizvoda koja sadrži nizak nivo dimetil sulfata, gde je nivo dimetil sulfata manji od 4.0 ppm; gde je termin "oko" korišćen ovde da označava dati broj plus ili minus 1 do 10%.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što je nivo dimetil sulfata manji od 3.0 ppm.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što je nivo dimetil sulfata manji od 2.0 ppm, poželjno time što je nivo dimetil sulfata manji od 1.0 ppm.

4. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, naznačen time što je odnos fumarne kiseline:sumporne kiseline u opsegu od oko 1:0.01 do oko 1:0.50 molarnih ekvivalenata; pri čemu je termin "oko" ovde korišćen za označavanje datog broja plus ili minus 1 do 10%.

5. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, naznačen time što reakcija traje oko 3.0 do oko 48 časova; pri čemu je termin "oko" ovde korišćen za označavanje datog broja plus ili minus 1 do 10%.

6. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, naznačen time što se reakcija javlja na temperaturi od oko 60°C do oko 70°C; pri čemu je termin "oko" ovde korišćen za označavanje datog broja plus ili minus 1 do 10%.

7. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-6, naznačen time što je količina vode u početnim reakcionim materijalima od oko 2.0% do oko 5.0%, pri čemu je termin "oko" ovde korišćen za označavanje datog broja plus ili minus 1 do 10%.

8. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7,

naznačen time što je odnos molarnih ekvivalenata fumarne kiseline:sumporne kiseline u opsegu od oko 1:0.01 do oko 1:0.50 molarnih ekvivalenata,

količina vode u početnim reakcionim materijalima je od oko 2.0% do oko 5.0%, reakcija traje oko 3.0 do oko 48 časova, i

reakcija se javlja na temperaturi od oko 60°C do oko 70°C; pri čemu je termin "oko" ovde korišćen za označavanje datog broja plus ili minus 1 do 10%.

9. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, naznačen time što dalje sadrži: redukovanje veličine čestica dimetil fumarata.

10. Postupak prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što je redukovana veličina čestica dimetil fumarata u opsegu od oko 20 µm do oko 250 µm; pri čemu je termin "oko" ovde korišćen za označavanje datog broja plus ili minus 1 do 10%.