RS55385B1

RS55385B1 - Tečna formulacija anti-tnfalfa antitela visoke koncentracije

Info

Publication number: RS55385B1
Application number: RS20160917A
Authority: RS
Inventors: Michael Neu; Markus Tschoepe; Carsten Weber; Laura Redden; Wolfgang Fraunhofer; Martin Gastens; Alexander Feick; Susan K Paulson; Tong Zhu
Original assignee: Abbvie Biotechnology Ltd
Priority date: 2010-11-11
Filing date: 2011-11-11
Publication date: 2017-03-31
Also published as: HRP20161753T1; BR112013011699A2; BR112013011699B1; JP6062582B2; HK1189162A1; ES2601202T3; AU2011325974A1; MX344727B; AU2011325974B2; EP2637690B1; SMT201600443B; US20160017030A1; RU2015154965A; CA2815689A1; AU2016202136A1; JP2016128466A; MX2013005341A; RU2639386C2; SG2014015069A; EP2637690A4

Description

TEČNA FORMULACIJA ANTI-

TNFalfa ANTITELA VISOKE

KONCENTRACIJE

Stanje tehnike

Formulacija terapeutskih proteina, kao što su antitela, je često izazov imajući u vidu veliki broj željenih osobina koje formulacija mora da ima kako bi bila ekonomski i terapeutski uspešna,npr,,stabilnost, pogodnost za primenu, koncentracija. Tokom proizvodnje, skladištenja, i dostave, poznato je da terapeutski proteini podležu fizičkim i hemijskim degradacijama. Ove nestabilnosti mogu da smanje jačinu proteina i povećaju rizik od neželjenih dejstava kod pacijenata, i, prema tome, značajno utiču na regulatorno odobrenje (videti,npr.,VVang e/a/.J. Pharm. Sci.96:1, 2007). Kao takva, stabilna proteinska formualcija je bitna za uspešnost terapeutskog proteina.

Kako bi bili efikasani, mnogi terapeutski proteini zahtevaju primenu visokih doza, koje su, idealno, formulisane u formulacijama visoke koncentracije. Proteinske formulacije visoke koncentracije su poželjne jer mogu delovati na način( npr.,intravenozno vs. podkožno) i učestalost primene leka na subjekat.

Uprkos benfitima proteinske formulacija visoke koncentracije, formulisanje terapeutskih proteina visoke koncentracije predstavlja veliki broj izazova. Na primer, povećanje koncentracije proteina Često negativno deluje na taloženje proteina, rastvorljivost, stabilnost, i viskoznost (videti,npr.,Shireera/. J. Pharm. Sci.93:1390,2004). Povećana viskoznost, koja je vrlo uobičajeni izazov za visoke proteinske rastvore, može imati negativnu posledicu na primenu formulacije,npr,osećaj bola i sindrome gorenja i ograničenja u proizvodnji, obradi, finalnom punjenju i opcijama uređaja za dostavu leka (videti, npr.,- Shireel al. J. Pharm. Sci.93:1390,2004). Čak i za terapeutske proteine koji imaju strukturne karakteristike,npr.,antitela, odobrene formulacije do sada su imale različite sastojke i opsege koncentracija. Na primer, anti-CD20 antitelo Rituxan je formulisan za intravenoznu primenu pri koncentraciji od 10 mg/mL, dok anti-RSV antitelo Svnagis je formulisan za intramuskulamu primenu pri koncentraciji od 100 mg/mL. Prema tome, visoke proteinske formulacije, pogotovo formulacije antitela, koje mogu da se koriste, za terapeutske namene ostaju izazov.

Drugi izazov povezan sa terapeutskim proteinima, kao što su antitela, je davanje leka. Dok uređaj za samostalno primenjivanje dozvoljava pacijentima da izbegnu nepotrebna putovanja do medicinskih ustanova kako bi primili terapije, pacijentova samosvest i strah od bola, povezana sa samostalnom primenom mogu često delovati na davanje leka za samostalno primenjivanje. Štaviše, formulacije koje imaju visoke koncentracije proteina mogu imati veliku viskoznost koja rezultuje u povećanju bola nakon primene, prvenstveno za podkožnu primenu. Prema tome, postoji posebna potreba za formulacije visoke koncentracije koje smanjuju bol povezan za davanje leka( npr.,samostalno davanje injekcije).

Prema tome, postoji potreba za stabilnim, proteinskim formulacijama visoke koncentracije koje obezbeđuju doziranje i prednosti primene, prvenstveno u pogledu smanjenja bola kod pacijenta i/ili poboljšane biodostupnosti.

Kratak opis pronalaska

Predmetni pronalazak je zasnovan, bar delimično, na otkriću novih visoko koncentrovanih formulacija za terapeutska antitela (uključujući humana anti-TNF-a antitela, ili njegove antigenske vezujuče fragmente,npr.,adalimumab). Formulacije pronalaska obezbeđuju veći broj iznenađujućih karakteristika dajući visoke koncentracije terapeutskog antitela. Prvenstveno, predmetni pronalazak obezbeđuje farmaceutske formulacije koje sadrže anti-TNFa antitela koja iznenađujuće imaju poboljšanu biodostupnost ili umanjeni bol nakon potkožnog ubrizgavanja.

Naročito, predmetni pronalazak je zasnovan, bar delimično, na neočekivanom i iznenađujućem otkriću da formulacije imaju visoku koncentraciju antitela, površinsku aktivnu supstancu, i poliol, obezbeđujući značajno smanjeni bol kod pacijenta tokom davanja leka, prvenstveno podkožne primene antitela, na primer, dajući injekciju sam sebi. Formulacije pronalaska su ustanovljene, bar delimično, na iznenađujućem otkriću da terapeutski protein( n<pr>,anti-TNF-alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo), može ostati rastvoren pri visokim koncentracijama proteina( npr.,bar oko 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 96,100,105,110 mg/ml, ili više) i održati viskoznost pogodnu za ubrizgavanje( n<pr>,podkožna primena). Formulacija predmetnog pronalaska je dalje iznenađujuća, po tome što formulacija ne sadrži pufer ili so, a ipak ima visoku koncentraciju antitela. Značajno, formulacije pronalaska smanjuju bol koja je povezana sa ubrizgavanjem kod pacijenta sa najmanje oko 50%( npr.,najmanje oko 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90% ili više) kada se poredi sa ubrizgavanjem inače identične fomruiacije koja sadrži bar jednu so i/ili bar jedan pufer.

Prema tome, u jednom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo; površinski aktivnu supstancu; i, polil; pri čemu formulacija ne sadrži pufer ili so, i smanjuje bol koja je povezana sa ubrizgavanjem kod pacijenta za najmanje oko 50%( npr.,najmanje oko 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90% ili više) kada se poredi sa ubrizgavanjem inače identične fomrualcije koja sadrži jednu so i/ili bar jedan pufer.

U drugom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formualciju koja sadrži izolovano humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, površinski aktivnu supstancu, i bar najmanje oko 50 mg/mL poliola, pri čemu ubrizgavanje formulacije kod ljudskog subjekta rezultuje u Vizualnoj Analognoj Skali Bola (VAS) rezultat manji od 1.0. U jednom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formualciju koja se sastoji uglavnom od izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili njegov antigenski vezujući deo, površinski aktivnu supstancu, i bar najmanje oko 50 mg/mL poliola, pri čemu ubrizgavanje formulacije kod ljudskog subjekta rezultuje u Vizualnoj Analognoj Skali Bola (VAS) rezultat 1.0. U jednom primeru, VAS rezultat je od 0 (bez bola) do 10 (bol koja je bolna).

U jednom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formualciju koja sadrži izolovano humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, površinski aktivnu supstancu, i bar najmanje oko 50 mg/mL poliola, pri čemu formulacija ne sadrži pufer i so, i pri čemu ubrizgavanje formulacije smanjuje bol koji je povezan sa ubrizgavanjem kod ljudskog subjekta sa najmanje oko 50% kada se poredi sa ubrizgavanjem inače identične formulacije koja sadrži so i/ili pufer. U jednom primeru, inače identična formulacija sadrži citratni i fosfatni pufer i natrijum hlorid.

Pronalazak dalje obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od najmanje 50 mg/ml; površinski aktivnu supstancu; i, poliol, pri čemu formulacija ima provodljivost manju od oko 2 mS/cm. U jednom primeru, formulacija ima provodljivost manju od oko 1 mS/cm. U drugom primeru, formulacija ima provodljivost manju od oko 0.9 mS/cm.

Pronalazak takođe obezbeđuje, u drugom primeru, tečnu vodenu formulaciju koja sadrži anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od najmanje 50 mg/m!; površinski aktivnu supstancu; i, poliol, pri čemu antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima hidrodinamički prečnik manji od 4 nm u formulaciji. U drugom primeru, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, ima hidrodinamički prečnik manji od 3 nm u formulaciji.

Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži izolovano humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo; površinski aktivnu supstancu; i, manje od 50 mg/ml poliola; pri čemu formulacija ima karakteristike odabrane između grupe koja se sastoji od provodljivosti manja od 2 mS/cm; hidrodinamičkog prečnika (Dh) koji je manji od 50% manji od Dh, proteina u pufernom rastvoru pri datoj koncentraciji; i hidrodinamičkog prečnika (Dh) manji od oko 4 nm. U jednom primeru, formulacija ima provodljivost manju od 1 mS/cm. U drugom aspektu, formulacija ima provodljivost manju od oko 0.9 mS/cm. U jednom primeru, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, ima hidrodinamički prečnik manji od oko 3 nm u formulaciji. U drugom primeru, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, ima hidrodinamički prečnik manji od oko 2 nm u formulaciji.

Pronalazak takođe obezbeđuje tečnu vodenu formulaciji koja se sastoji u suštini od anti-TNFa antitela ili njegovog antigenskog vezujućeg dela; površinski aktivne supstance; i, poliola; pri čemu koncentracija anti-TNFa antitela ili njegovog antigenskog vezujućeg dela je bar oko 50 mg/mL, 75 mg/mL, 100 mg/mL, ili vića od 100 mg/mL.

U posebnom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja se sastoji u suštini od izolovanog humanog anti-TNFa antitela koncentracije od 90-110 mg/ml, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, koji ima promenjivu regiju lakog lanca (light chain variable region) (LCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, ili modifikovanu iz SEQ ID NO: 3 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 1, 4, 5, 7 ili 8, CDR2 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 5, i CDR1 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7; i koji ima promenjivi region teškog lanca (heavy chain variable region) (HCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ED NO: 4, ili modifikovanu iz SEQ ID NO: 4 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9,10 ili 11, CDR2 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 6, i CDR1 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ED NO: 8; polisorbat, polisorbat 80; i, oko 38-46 mg/ml apoliola,npr.,manitol.

U drugom primeru, predmetni pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži izolovano humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo; površinski aktivnu supstancu; i, manje od 50 mg/ml poliola; pri čemu je formulacija stabilna do oko 30 stepeni C bar oko 6 dana, oko 10 dana, ili oko 14 dana, ili je stabilan na oko 28 stepeni C do oko 24 meseca.

U drugom primeru, pronalazak obezbeđuje postupak primene izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, na subjekat tako da je bol izazvan davanjem injekcije smanjen nakon primene, navedeni postupak obuhvata podkožnu primenu na subjekta formulacije koja sadrži antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, tako da je bol izazvan davanjem injekcije smanjen nakon primene, pri čemu formulacija obuhvata više od 50 mg/ml antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela; površinski aktivnu supstancu; i manje od 50 mg/ml poliola. U jednom primeru, bol izazvana davanjem injekcije je utvrđena da bude manja od 1.0 prema Vizualnoj Analognoj Skali za Bol (Pain Visual Analog Scale) (VAS).

U izvesnom primeru, bol koja je povezana sa davanjem injekcije je procenjena korišćenjem vizualne analogne skale za bol (VAS). U jednom primeru, VAS skala je od 0 (nema bola) do 10 (jak bol).

U izvesnom primeru, bol povezana sa davanjem injekcije je procenjena posle davanja injekcije( npr.,trenutno, ne više od 1, 2, 3,4, 5, 6, 7, 8, 9,10 minuta, ili ne više od 15 minuta posle davanja injekcije).

U izvesnim primeru, formulacija smanjuje bol koja je povezana sa davanjem injekcije kod pacijenta za bar oko 60%, 70%, 80% ili više, kada se poredi sa davanjem u vidu injekcije inače identične formulacije koja sadrži bar jednu so i/ili bar jedan pufer.

Pronalazak dalje obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži anti-TNFa antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji najmanje oko 50, 75, 100 mg/mL, ili više od 100 mg/mL; površinski aktivnu supstancu; i, poliol; pri čemu formulacija ne sadrži pufer i so.

U drugom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži izolovano humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo; površinski aktivnu supstancu; i, manje od 50 mg/ml poliola; pri čemu je formulacija stabilna do oko 30 stepeni C bar oko 6 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 7 dana. U jednom aspektu, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 8 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 9 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 10 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 11 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 12 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 13 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 14 dana. U jednom primeru, formulacija je stabilna na sobnoj temperaturi bar oko 15 dana.

U jednom primeru, poliol korišćen u formulaciji pronalaska je manitol ili sorbitol.

U jednom primeru, formulacija pronalaska sadrži oko 20 - 60 mg/mL manitola, ili alternativno oko , 30-50 mg/mL. U jednom primeru, formulacija sadrži oko 38 - 46 mg/ml manitola.

Predmetni pronalazak je takođe zasnovan, bar delimično, na neočekivanom i iznenađujućem otkriću da formulacija koja ima visoku koncentraciju antitela i površinski aktivnu supstancu obezbeđuje značajno visoku biodostupnost nego slične formulacije koje sadrže dodatne ekscipijense, kao što je pufer, poliol i/ili so.

Prema tome, u jednom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži površinski aktivnu supstancu i 30-90 mg izolovanog humanog anti-TNFa antitela ili njegov antigenski vezujući deo, pri čemu formulacija ima koncentraciju antitela od 90 -110 mg/ml, i pri čemu formulacija obezbeđuje povećanu biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, kod ljudskog subjekta nakon podkožnog ubrizgavanja formulacije relativno na formulaciju koja sadrži citrat fosfatni pufer, natrijum hlorid, i manitol.

U jednom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja se sastoji u suštini od površinski aktivne supstance i 30 - 90 mg izolovanog humanog anti-TNFa antitela ili antigenskog vezujućeg dela, pri čemu koncentracija antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, je 90 - 110 mg/ml,

U drugom primeru, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži površinski aktivnu supstancu i 30 - 90 mg izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili antigenski vezujući deo, pri čemu formulacija ima koncentraciju antitela od 90 -110 mg/ml, i pri čemu formulacija obezbeđuje povećanu biodostupnost antitela, ili njegov antigenski vezujući deo, kod ljudskog subjekta nakon potkožnog ubrizgavanja formulacije, tako da antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, ima AUC0.36oveću od oko 1300 ug<*>hr / ml.

U drugom primeru, pronalazak obezbeđuje postupak poboljšanja biodostupnosti izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, kod ljudskog subjekta, navedeni postupak obuhvata primenu formulacije koja sadrži efikasnu količinu antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, i površinski aktivnu supstancu na subjekta tako da je biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, poboljšana, pri čemu formulacija ne sadrži pufer, poliol, ili so.

U drugom primeru, pronalazak obezbeđuje postupak poboljšanja biodostupnosti izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili njegov antigenski vezujući deo, kod subjekta, navedeni postupak sadrži primenu formulacije koja sadrži efikasnu količinu antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, i površinski aktivnu supstancu na subjekat tako da je biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, poboljšana, bar oko 15% tokom druge formulacije pri čemu formulacija ne sadrži pufer, poliol, ili so, i pri čemu druga formulacija sadrži pufer, poliol, i so. U jednom primeru, biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, je poboljšana za bar oko 30% tokom druge formulacije. U jednom primeru. biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, je poboljšana za bar oko 40% tokom druge formulacije.

Pronalazak dalje obezbeđuje postupak poboljšanja biodostupnosti izolovanog humalnog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, kod ljudskog subjekta, navedeni postupak koji sadrži primenu formulacije koja sadrži površinski aktivnu supstancu i efikasnu količinu antitela, ili njegovog antivezujućeg dela, je poboljšan, pri Čemu formulacija ima karakteristiku odabranu iz grupe koja se sastoji od propustljivosti manjoj od 2 mS/cm; antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima hidrodinamički prečnik (Dh) koji je bar oko 50% manji nego Dhantitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u pufernom rastvoru pri datoj koncentraciji; i antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima hidrodinamički prečnik (Dh) manji od oko 4 nm. U jednom primeru, formulacija ima koncentraciju manju od 1 mS/cm. U drugom aspektu, formulacija ima propustljivost manju od oko 0.9 mS/cm. U jednom primeru, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, ima hidrodinamički prečnik manji od oko 3 nm u formulaciji.

U jednom primeru, biodostupnost je određena prema ili nivou AUC ili Cmax. U jednom primeru, biodostupnost je određena prema ili AUC0-36o ili AUC0.1344. U jednom primeru, biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, je AUC0.360veća od oko 1300 ug<*>hr / ml kada se ubrizgava podkožno u ljudski subjekat.

U izvesnom primeru, anti-TNFa antitelo je izolovano humano antitelo( npr.,humano lgG1 kapa antitelo), humanizovano antitelo, himerno antitelo, ili murinsko antitelo. Na primer, himerno antitelo može biti infliksimab ili biosličan njemu, i humano antitelo može biti golimumab ili adalimumab, ili biosličan njemu.

U jednom primeru, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, je lgG1 ili lgG4.

U jednom primeru, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, se odvaja od humanog TNFa sa Kdod 1 x 10"<*>M ili manje i ima odnos koff konstante od 1 x 10~3 s"<1>ili manje, oba određena sa površinskom plazmon rezonancom. U izvesnim primerima, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, se odvaja od humanog TNFa sa Kdod 1 x 10"<8>M ili manje i odnos koff konstante od 1 x 10"<3>s'<1>ili manje, oba određena sa površinskom plazmonskom rezonancom, i neutrališe humanu TNFa citotoksičnost u standardnojin vitroL929 analizi sa IC50od 1 x 10<7>M ili manje.

U izvesnim primerima, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima sledeće karakteristike: odvaja se od humanog TNFa sa koff konstantom od 1 x 10~<3>s"<1>ili manje, kao što je određeno sa površinskom plazmonskom rezonancom; ima laki lanac CDR3 domena koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ED NO: 3, ili modifikovan iz SEQ ED NO: 3 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 1, 4, 5, 7 ili 8 ili sa jednom do pet konzervativnih amino kiselinskih supstitucija na položajima 1,3,4, 6, 7, 8 i/ili 9; i, (c) ima teški lanac CDR3 domena koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4, ili modifikovan iz SEQ ID NO: 4 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10 ili 11 ili sa jednom do pet konzervativnih amino kiselinskih supstitucija na položajima 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10, 11 i/ili 12.

U izvesnim primerima, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, ili modifikovan iz SEQ ID NO: 3 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 1, 4, 5, 7 ili 8, i sa varijabilnim regionom teškog lanca (HCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4, ili modifikovan iz SEQ ID NO: 4 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10 ili 11.

U izvesnim primerima, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, ili modifikovan iz SEQ ID NO: 3 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 1, 4, 5, 7 ili 8, CDR2 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 5, i CDR1 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7; i ima varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4, ili modifikovan iz SEQ ID NO: 4 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na položaju 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10 ili 11, CDR2 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 6, i CDR1 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ TD NO: 8.

U izvesnim primerima, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2.

U jednom primeru, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, sadrži CDRs koji odgovara adalimumabu.

U jednom primeru, humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, je adalimumab ili golimumab, ili bioslični njima.

U izvesnim primerima, koncentracija humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u formulaciji je bar oko 50 mg/mL, oko 75 mg/mL, oko 100 mg/mL. U jednom primeru, koncentracija humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u formulaciji pronalaska je 90 -110 mg/ml. U jednom primeru, koncentracija humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u formulaciji pronalaska je 95 - 105 mg/ml. U jednom primeru, formulacija sadrži više od 75 mg/ml antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, pronalazak obezbeđuje stabilnu, tečnu vodenu formulaciju koja sadrži visoku koncentraciju,npr.,75- 125 mg/mL, humanog anti-TNFa antitela.

U izvesnim primerima, površinski aktivna supstanca korišćena u formualciji pronalaska je polisorbat. U jednom primeru, koncentracija polisorbata je oko 0.1-1.5 mg/ml, oko 0.2-1.4 mg/ml, oko 0.3-1.3 mg/ml, oko 0.4-1.2 mg/ml, oko 0.5-1.1 mg/ml, oko 0.6-1.0 mg/ml, 0.6-1.1 mg/ml, 0.7-1.1 mg/ml, 0.8-1.1 mg/ml, 0.9-1.1 mg/ml. U izvesnim rešenjima, polisorbat je pri koncentraciji od 0.1 -10 mg/mL, 0.5-5 mg/mL, oko 0.1-2 mg/mL, ili oko 1 mg/mL. U jednom primeru, površinski aktivna supstanca je polisorbitol 80.

U izvesnim primerima, pacijent je čovek, ili ne ljudski sisar.

U izvesnim primerima, formulacija je Formulacija 3 ili Formulacija 4 opisana u Primerima.

U izvesnim primerima, inače identična formulacija je komercijalno dostupna formulacija adalimumaba koja sadrži adalimumab, natrijum hlorid, monobazni natrijum fosfat dihidrat, dibazni natrijum fosfat dihidrat, natrijum citrat, monohidrat limunske kiseline, manitol, polisorbat 80, i voda za injekciju.

U jednom primeru, inače identična formulacija sadrži pufer i so. U izvesnim primerima, so je neutralna so, so iz baze( npr.,NaOH) korišćena za pH podešavanje. U izvesnim primerima, pufer sadrži fosfatni pufer i/ili citratni pufer. Na primer, fosfatni pufer može sadržati oko 1.35-1.75 mg/mL ili oko 1.50-1.56 mg/mL of Na2HPOy2H20, i oko 0.75-0.95 mg/mL ili oko 0.83-0.89 mg/mL NaH2P04 2H20). Citratni pufer može sadržati oko 1.15-1.45 mg/mL ili oko 1.30-1.31 mg/mL limunske kiseline H20, i oko 0.2-0.4 mg/mL ili oko 0.30-0.31 mg/mL natrijum citrat dehidrat. Bar jedna so može biti neutralna so, kao što je neutralna natrijumova so( npr.,NaCI).

U jednom rešenju, formulacija pronalaska je farmaceutska formulacija.

U izvesnim rešenjima, formualcija pronalaska je pogodna za potkožno ubrizgavanje. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je pogodna za potkožno samo davanje od strane subjekta.

U izvesnim rešenjima, zapremina vodene formulacije nije viša od 1.5 mL, 1.0 mL, 0.8 ml_, 0.5 mL, ili 0.4 mL.

U izvesnim rešenjima, formulacija sadrži dozu od oko 30-90 mg antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, formualcija sadrži oko 40 mg anti-TNFa antitela, ili njegovog

antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, formualcija sadrži oko 50 mg anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, formulacija sadrži oko 60 mg anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, formulacija sadrži oko 70 mg anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, formualcija sadrži oko 80 mg anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, formulacija sadrži oko 90 mg anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom primeru, formulacija sadrži 60-85 mg. U jednom primeru, formulacija sadrži 70-90 mg. A ipak u drugom primeru, formulacija sadrži 30-110 mg. U jednom primeru, formulacija sadrži 70-110 mg.

Drugi aspekt pronalaska obezbeđuje prethodno napunjeni špric ili uređaj sa automatskim ubrizgavanjem, koji sadrži bilo koje predmetne formulacije koje su ovde opisane. U izvesnim primerima, vodena formulacija pakovana u prethodno napunjeni špric ili uređaj sa automatskim ubrizgavanjem sadrži oko 40 mg adalimumab, ili biosličan njemu. U izvesnim primerima, vodena formulacija pakovana u prethodno napunjeni špric ili uređaj sa automatskim ubrizgavanjem sadrži oko 80 mg adalimumab, ili biosličan njemu.

Drugi aspekt pronalaska obezbeđuje postupak tretiranja poremećaja koji je povezan sa detrimental TNFa aktivnosti kod pacijenta, koji obuhvata primenu na pacijenta bilo koje formulacije koja je ovde opisana.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima reumatoidni artritis. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima Crohn-ovu bolest. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima psoriatični artritis. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima psorijazu. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima juvenile idiopatični artritis (JIA). U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima ankilozirajući spondilitis, ankilozirajući ulcerativni kolitis, ankilozirajući hidradenitis supurativ. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima diabetičnu retinopatiju. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima arteritis velike ćelije. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima Behcet-ovu bolest. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima sarkoidozu,npr.kutaneoznu sarkoidozu. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima aksialnu spondiioartropatiju. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje subjekta koji ima uveitis.

U jednom rešenju, formulacija se primenjuje na subjekta prema periodičnosti odabranoj iz grupe koja se sastoji od nedeljne, dvonedeljne, svake treće nedelje, i mesečne. U jednom rešenju, formulacija pronalaska sadrži 30-90 mg humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, i primenjuje se u dvonedeljnom doznom režimu. U jednom rešenju, formulacija pronalaska sadrži 30-90 mg humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, i primenjuje se prema mesečnom doznom režimu. U jednom rešenju, formulacija pronalaska sadrži 60-85 mg humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, i primenjuje se prema dvonedeljnom doznom režimu. U drugom aspektu, formulacija sadrži 60-85 mg humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, i primenjuje se prema mesečnom doznom režimu.

U izvesnim rešenjima, primena formulacija pronalaska na subjekta je putem samostalne primene.

Na osnovu pronalska koji je sadržan ovde, predmetni pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formualciju koja sa sastoji od 100 mg/ml adalimumaba, 1 mg/ml polisorbat-80, 42 mg/ml manitola, i vode, pri čemu formulacija ne sadrži pufer.

U srodnom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje prethodno punjenje šprica ili uređaja sa automatskim ubrizgavanjem koji sadrži formulaciju predmetnog pronalaska.

U srodnom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje formulaciju za korišćenje u lečenju reumatoidnog artritisa, Crohn-ove bolesti, psorijatičnog artritisa, psorijaze, juvenilnog idiopatičnog artritisa, ankiloznog spondilitisa, ulcerativnog kolitisa, ili hidradentiznog supurativa.

Predmetni pronalazak i njegova rešenja su postavljena u zavisnim zahtevima.

Smatra se da bilo koje rešenje opisano ovde može biti kombinovano sa jednim ili više rešenja pronalaska, uključujući rešenja opisana samo pod jednim aspektom pronalaska.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Slika 1 je panel grafikona koji pokazuju primenu formulacija 1 (F1) i 2 (F2) visoke koncentracije rezultovane u značajnom smanjenju procene bola u svim vremenskim tačkama posle ubrizgavanja (trenutno, 15 minuta, i 30 minuta), kada se poredi sa drugim grupama lečenja (F4 i trenutna komercijalna formulacija).

Slika 2 pokazuje, linearnu skalu, srednju vrednost i standardna odstupanja serumskih koncentracija adalimumaba tokom vremenskog perioda od 56 dana koji prati pojedinačnu 40 mg SC dozu adalimumaba.

Slike 3A i 3B su grafikoni koji pokazuju stabilnost raznih formulacija adalimumaba procenjena sa većim brojem agregata u formualcijama (3A) ili zbirnim agregatima (3B) tokom opsega polisorbata ili opsega poliola.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

1. Definicije

U cilju da se predmetni pronalazak bolje razume, izvesni termini su prvo definisani. Dodatno, treba da se naglasi da kad god se vrednost ili opseg vrednosti parametara navedu, namera je da vrednosti i opsezi koje posreduju navedenim vrednostima takođe budu deo ovog pronalaska.

Termin "bol povezan sa ubrizgavanjem (kod pacijenta)," kao što se koristi ovde, se odnosi na bol koji je povezan sa ubrizgavanjem leka u pacijentovo ili subjektovo tkivo. U jednom rešenju, bol je odvojen od bola izazvan uređajem za ubrizgavanje (bilo koji), kao stoje ubrizgavanje ubodom iglom. U jednom rešenju, bol povezana sa ubrizgavanjem može poticati od formulacije leka koja se ubrizgava u tkivo pacijenta.

Bol povezana sa ubrizgavanjem može biti procenjena korišćenjem većeg broja tehničkih prepoznatih sredstava, kao što je Vizualna Analogna Skala Bola (Pain Visual Analog Scale) (VAS). Merenje bola je, u jednom rešenju, kvantifikovano, tako da procentna skala bola smanjenje / povećanje može se direktno porediti korišćenjem statističkih metoda. Na primer, kada se koristi Vizualna Analogna Skala Bola, numerička vrednost bola( npr,,prošek ± SD) može biti dodeljena svakoj lečenoj grupi, tako da se procentno povećanje ili smanjenje može izračunati.

Uopšteno, Vizualna Analogna Skala (VAS) je merni instrument koji meri karakteristiku ili ponašanje za koje se veruje da je preko raspona kontinuiranih vrednosti (videti,npr.,Singer and Thods (1998)Academic Emergency Medicine5:1007). Na primer, količina bola koju pacijent oseti koja se kreće kontinuirano od nikakav (rezultat, na primer, 0) do ekstremne količine bola (rezultat, na primer, 10). Iz perspektive pacijenta ovaj spektrum izgleda stalan - njihov bol ne uzima diskretne skokove, kao kategorizacija od nekakvog, blagog, umerenog i teškog će se preporučiti. Operativno, VAS je obično horizontalna linija, 100 mm dužine, na svakom kraju završen sa rečnim opisima, kao što je "bez bola" najednom kraju, i "ekstremni bol" (ili neka njegova varijacija) na drugom kraju. Ocene pacijenta na liniji pri tački (na primer, rezultat 0-10) koji oni osete predstavlja njihovu percepciju njihovog trenutnog stanja. VAS rezultat se može utvrditi merenjem u milimetrima sa leve strane kraja linije do tačke koju pacijent označi.

Postoje razni načini kod kojih je VAS prisutan, uključujući vertikalne linije i linije sa dodatnim opisima. Videti Wewers & Lowe ("A critical review of visual analogue scales in the measurement of clinical phenomena."Research in Nursing and Health13: 227-236, 1990,) koji daje informativnu diskusiju o benefitima i nedostacima različiti stilova VAS.

Termin "tečna formulacija" se odnosi na formulaciju u tečnom stanju i nema namere da se odnosi na ponovo suspendovane liofilizovane formulacije. Tečna formulacija pronalaska je stabilna nakom pakovanja, i ne oslanja se na liofilizaciju (ili druge metode promene stanja,npr,sušenje sprejom) za stabilnost.

Termin "tečna vodena formulacija" se odnosi na tečnu formulaciju korišćenjem vode kao rastvarača. U jednom rešenju, tečna vodena formulacija je formulacija koja ostaje stabilna( n<pr>,hemijska i/ili fizička stabilnost i/ili biloška aktivnost) bez potrebe za liofilizacijom, sušenje sprejom, i/ili zamrzavanjem.

Termin "farmaceutski" kao što se ovde koristi, se odnosi na kompoziciju,npr,vodena formulacija, koja je korisna za lečenje oboljenja ili poremećaja.

Termin "subjekat" ili "pacijent" ima nameru da obuhvati sisarske organizme. Primeri subjekata / pacijenata obuhvataju ljude ili ne ljudske sisare,npr.ne ljudske primate, pse, krave, konje, svinje, ovce, koze, mačke, miševe, zečeve, pacove i transgenske ne ljudske životinje. U određenim rešenjima pronalaska, subjekat je čovek.

Termin "ekcsipijent" se odnosi na agens koji može biti dodat formulaciji kako bi se obezbedila željena karakteristika,npr.postojanost, poboljšana stabilnost, i/ili podesila osmolalnost. Primeri uobičajeno korišćenih ekscipijenasa obuhvataju, ali nisu ograničeni na, šećere, poliole, amino kiseline, površinski aktivne supstance, i polimere.

Uobičajeno korišćeni ekscipijens je poliol. Kao što je korišćeno ovde, "poliol" je supstanca sa višestrukim hidroksilnim grupama, i obuhvataju šećere (redukujuće i ne redukujuće šećere), šećerne alkohole i šećerne kiseline. Ne ograničavajući primeri poliola su fruktoza, manoza, maltoza, laktoza, ksiloza, riboza, ramnoza, galaktoza, glukoza, saharoza, trehaloza, sorboza, melezitoza, rafinoza, manitol, ksilitol, ervtritol, treitol, sorbitol, glicerol, L-glukonat i njihove metalne soli. U jednom aspektu, poliol koji je korišćen u formulaciji ili postupcima pronalaska je manitol. U jednom aspektu, poliol koji je korišćen u formulaciji ili postupcima pronalaska je sorbitol.

"Terapeutski aktivno antitelo" ili "terapeutsko antitelo" se odnosi na antitelo koje može biti korišćeno za terapeutske svrhe,odn.,za lečenje poremećaja kod subjekta. Treba da bude naznačeno da dok se terapeutski proteini mogu koristiti za lekovite svrhe, pronalazak nije ograničen na takvu primenu, jer se takvi proteini mogu takođe koristiti zain vitrostudije.

Kao što je korišćeno ovde, "pufer" je agens(i) u rastvoru koji dozvoljava rastvoru da se odupre promenama u pH dejstvom njegovih kiselinsko-baznih konjugovanih komponenti. Primeri pufera obuhvataju acetat( npr.natrijum acetat), sukcinat (kao što je natrijum sukcinat), glukonat, histidin, metionin, citrat, fosfat, citrat / fosfat, imidazol, njihove kombinacije, o drugi organsko kiselinski puferi. U jednom rešenju, pufer nije protein. Pufer može obezbediti rastvor sa pH u opsegu od oko 4 do oko 8; od oko 4.5 do oko 7; ili od oko 5.0 do oko 6.5.

lako formulacije pronalaska ne sadrže pufer(e), inače identične formulacije koje sadrže jedan ili više pufera mogu biti korišćeni za svrhe poređenja kod bola ili biodostupnosti. Primeri takvih pufera obuhvataju fosfat, acetat( n<pr>,natrijum acetat), sukcinat (kao što je natrijum sukcinat), glukonat, glutamat, histidin, citrat i druge organske kiselinske pufere. U jednom rešenju, reprezentativni pufer u inače identičnoj formulaciji obuhvata citratni pufer i/ili fosfatni pufer.

Kao što je korišćeno ovde, termin "površinski aktivna supstanca" uopšteno obuhvata agens koji štiti protein,npr,antitelo, od stresa izazvan vezom vazduh/rastvor, stresa izazvan vezom rastvor/površina, kako bi se smanjila agregacija antitela, ili minimiziralo formiranje čestica u formulaciji. Primeri površinski aktivnih supstanci obuhvataju, ali nisu ograničeni na, ne jonske površinski aktivne supstance kao što su polisorbati (npr. polisorbati 20 i 80) ili poloksameri (npr. poloksamer 188). Termin "površinski aktivna supstanca" ili "deterdžent" obuhvata ne jonske površinski aktivne supstance kao Što je, ali nije ograničen na, polisorbati. U jednom rešenju, površinski aktivna supstanca obuhvata poloksamere,npr.,Poloxamer 188, Poloxamer 407; polioksietilen alkil etre, npr., Brij 35, Cremophor A25, Svmpatens ALM/230; i polisorbati/Tvveen-ovi,npr.,Polisorbat 20 (Tween 20), Polisorbat 80 (Tween 80), Mirj, i Poloksameri,npr.,Poloxamer 188.

"Stabilna" formulacija je ona gde antitelo u tome suštinski zadržava njegovu fizičku stabilnost i/ili

hemijsku stabilnost i/ili biološku aktivnost tokom postupka proizvodnje i/ili nakon pakovanja. Razne analitičke tehnike za merenje proteinske stabilnosti su dostupne u tehnici i pregledane su uPeptide and Protein Drug Delivery247-301, Vincent Lee Ed., Marcei Dekker, Inc., New York, N.Y., Pubs. (1991); and Jones, A.( 1993) Adv. Drug Delivery Rev.10: 29-90. Na primer, u jednom rešenju, stabilnost proteina je utvrđena prema procentu monomernog proteina u rastvoru, sa niskim procentom degradacije( npr.,fragmentni) i/ili agregacionim proteinom. U jednom rešenju, formulacija može biti stabilna na sobnoj temperaturi, na oko 25-30°C, ili na 40°C bar 1 mesec i/ili stabilan na oko 2-8° C bar 1 mesec, 1 godinu, ili, alternativno, za najmanje 2 godine. U drugom rešenju, formulacija može biti stabilna do oko 30 stepeni C najmanje oko 6 dana, oko 10 dana, ili oko 14 dana, ili je stabilan na oko 28 stepeni C za do oko 24 meseca. U jednom rešenju, formulacija može biti stabilna prateći zamrzavanje (do,npr,-70°C) i odmrzavanje formulacije, koja se ovde dalje odnosi kao "ciklus zamrzavanja/odmrzavanja".

Antitelo "zadržava svoju fizičku stabilnost" u farmaceutskoj formulaciji ako ne pokazuje značajno znakove,npr,agregacije, taloženja i/ili denaturacije nakon vizualnog pregleda boje i/ili bistrine, ili kao što je izmereno sa UV rasipajućom svetlošću ili sa veličinom ekskluzione hromatografije. Agregacija je postupak gde su pojedinačni molekuli ili kompleksi povezani kovalentno ili ne kovalentno kako bi se obrazovali agregati. Agregacija može nastaviti u meri u kojoj je obrazovan vidljivi talog.

Stabilnost, kao što je fizička stabilnost formulacije, može bit povezana sa postupcima opšte poznati u tehnici, uključujući merenje uzorkovog očiglednog smanjenja svetlosti (apsorpcija, ili optička gustina). Takvo merenje slabljenja svetlosti se odnosi na zamućenost formulacije. Zamućenost formulacije je delimično svojstveno vlasništvo proteina rastvorenog u rastvoru i obično je određena sa nefelometrijom, i izmerena u Nefelometričnim Jedinicama Zamućenosti (Nephelometric Turbidity Units) (NTU).

Stepen zamućenosti,npr,kao funkcija koncentracije jedne ili više komponenti rastvora,npr.,proteinska i/ili sona koncentracija, se takođe odnosi kao "opalescencija" ili "opalescentni izgled"

formulacije. Stepen zamućenosti može se izračunati referencom koja se odnosi na standardnu krivu izvedenu korišćenjem suspenzija poznate zamućenosti. Referentni standardi za utvrđivanje stepena zamućenosti za farmacutske kompozicije se mogu koristiti na osnovu Evropskog Farmakopejnog kriterijuma (European Pharmacopoeia, Fourth Ed., Directorate forthe Oualitv of Medicine of the Council of Europe (EDO.M), Strasbourg, France). Prema Evropskim farmakopejnim kriterijumima, bistar rastvor je definisan kao jedan sa zamućenosti manjoj nego ili jednako referentnoj suspenziji koji ima zamućenost od približno 3 prema Evropskim Farmakopejnim standardima. Merenja nefelometrijske zamućenosti mogu detektovati Rayleigh odstupanja, koji tipično menjaju linearnost sa koncentracijom, u odsustvu udruženih ili ne idealnih efekata. Druge metode za procenu fizičke stabilnosti su opšte poznate u tehnici.

Antitelo "zadržava njegovu hemijsku stabilnost" u farmaceutskoj formulaciji, ako je hemijska stabilnost pri datom vremenu takva da se za antitelo smatra da još uvek zadržava njegovu biološku aktivnost kao što je definisano u nastavku. Hemijska stabilnost može biti procenjena sa,npr.,detektovanjem i kvantifikovanjem hemijski izmenjenih oblika antitela. Hemijska promena može obuhvatati modifikacije veličine( npr.isecanje) koja može biti procenjena korišćenjem hromatografije sa isključenjem veličine, SDS-PAGE i/ili laserskom desorpcijom koja je pomognuta matriksom jonizacija/vreme masene spektrometrije (MALDFTOF MS), na primer. Druge vrste hemijske promene obuhvata promene u naelektrisanju( n<pr>koje se dešavaju kao rezultat deamidacije ili oksidacije) koje mogu biti procenjene sa hromatografijom sa jonskom razmenom, na primer.

Antitelo "zadržava njegovu biološku aktivnost" u farmaceutskoj formulaciji, ako je antitelo u farmaceutskoj formulaciji biološki aktivno za njegovu svrhu. Na primer, biološka aktivnost je zadržana ako biološka aktivnost antitela u farmaceutskoj formulaciji je u okviru oko 30%, oko 20%, ili oko 10% (uz grešku analize) biološke aktivnosti prikazane u vreme kada je farmaceutska formulacija pripremljena( n<pr>,kao što je utvrđeno kod analize antigenskog vezivanja).

U farmaceutskom smislu, u kontekstu predmetnog pronalaska, "terapeutski efikasna količina" ili "efikasna količina" antitela se odnosi na količinu efikasnu u prevenciji ili lečenju ili olakšavanju simptoma poremećaja za lečenje gde je antitelo efikasno.

Termin "humani TNF-alfa" (skraćenica ovde hTNF-alfa, TNFa, ili jednostavno hTNF), kao što je ovde korišćeno, je namenjen da se odnosi na humani citokin koji postoji kao 17 kDa izlučeni oblik i 26 kDa membranski povezani oblik, biološki aktivni oblik koji je sastavljen od trimera nekovalentne veze 17 kDa molekula. Struktura hTNF-alfa je dalje opisana, na primer, u Pennica, D.,ef al.(1984) Nature 312:724-729; Daviš, J. M., e/a/. (1987) Biochem 26:1322-1326; and Jones, E. Y.,et al.(1989) Nature 338:225-228. Termin humani TNF-alfa ima nameru da obuhvati rekombinantni humani TNF-alfa (rhTNF-alfa), koji može biti dobijen sa standardnim rekombinantnim ekspresionim metodama ili nabavljen komercijalno (R&D Svstems, Catalog No. 210-TA, Minneapolis, Minn.).

Termin "antitelo," kao što je korišćen ovde, ima nameru da se odnosi na imunoglobulinske molekule koji obuhvataju četiri polipeptidna lanca, dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca međusobno povezani sa disulfidnim vezama. Druga prirodno stvorena antitela izmenjene strukture, kao što je, na primer, kamelid antitela, su takođe obuhvaćeni u ovoj definiciji. Svaki teški lanac je obuhvaćen sa varijabilnim regionom teškog lanca (skraćenica ovde kao HCVR ili VH) i konstatnim regionom teškog lanca. Konstantni region teškog lanca je obuhvaćen sa tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac je obuhvaćen sa varijabilnim regionom lakog lanca (skraćenica ovde kao LCVR ili VL) i konstatnim regionom lakog lanca. Konstantni region lakog lanca je obuhvaćen sa jednim domenom, CL, VH i VL regioni mogu dalje biti podeljeni u regione hipervarijabilnosti, označeni regionima koji određuju komplementarnost (CDR), protkan sa regionima koji su više konzervirani, označeni regionima okvirnog rada (FR). Svaki VH i VL je sastavljen od tri CDRs i četiri FRs, postavljeni od amino kraja do karboksi kraja sledećim redosledom: FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3, FR4. U jednom aspektu pronalaska, formulacija sadrži antitelo sa CDR1, CDR2, i CDR3 sekvencama kao one opisane u U.S. Patentima Br. 6,090,382 i 6,258,562. U izvesnim rešenjima, formulacija sadrži antitelo kao što je zahtevano u U.S. Patentu Br. 6,090,382 i 6,258,562.

Kao što je korišćeno ovde, termin "CDR" se odnosi na komplementarnu određenu regiju unutar verijabilne sekvence antitela. Postoje tri CDRs u svakoj varijabilnoj regiji teškog lanca i lakog lanca, koje su označene sa CDR1, CDR2 i CDR3, za svaku varijabilnu regiju teškog i lakog lanca. Tačne granice ovih GDRs su definisane prema različitim sistemima. Sistem opisan sa Kabat (Id.) ne samo da obezbeđuje nedvosmislen ostatak brojivog sistema primenjiv na bilo koju varijabilnu regiju antitela, već takođe obezbeđuje tačan granični ostatak koji definiše tri CDRs. Ovi CDRs mogu se odnositi kao Kabat CDRs. Chothiaet al.je pronašao da izvesni pod-delovi unutar Kabat CDRs usvajaju skoro identične konformacijske kosture, uprkos imajući veliku raznovrsnost pri nivoima amino kiselinske sekvence (Chothiaet al.(1987) Mol. Biol. 196:901-917; Chothiaet al.(1989) Nature 342:877-883). Ovi pod-delovi su označeni kao L1, L2 i L3 ili H1, H2 i H3gde "L" i "H" označavaju laki lanac i teški lanac regiona, respektivno. Ovi regioni mogu se odnositi kao Chothia CDRs, koji imaju granice da se preklapaju sa Kabat CDRs. Druga ograničenja koja definišu CDRs prekalpanje sa Kabat CDRs su opisana od strane Padlan (1995) FASEB J. 9:133-139 i MacCallum

(1996) J. Mol. Biol. 262(5):732-45. Ipak, druge CDR granične definicije nemoraju striktno pratiti jedan od ovde opisanim sistema, ali će se ipak preklapati sa Kabat CDRs, iako mogu biti skraćeni ili produženi u vidu predikcije ili eksperimentalnih pronalazaka tako da određeni ostaci ili grupe ostataka ili čak celi CDRs značajno ne utiču na antigenso vezivanje. Ovde korišćeni postupci mogu iskoristiti CDRs definisan prema bilo kom ovom sistemu, iako izvesna "rešenja koriste Kabat ili Chothia definisani CDRs. U jednom aspektu, antitelo korišćeno u metodama i kompozicije pronalaska obuhvataju šest CDRs iz antitela adalimumaba.

Termin "antigenski vezujući deo" antitela (ili jednostavno "deo antitela"), kao što je ovde korišćeno, se odnosi na jedan ili više fragmenata antitela koji zadržavaju sposobnost da se posebno vežu za antigen( npr.,hTNF-alfa). Pokazano je da antigenska vezujuća funkcija antitela može biti izvedena sa fragmentima antitela pune dužine. Primeri vezujućih fragmenata koji su obuhvaćeni u okviru termina "antigenski vezujući deo" antitela obuhvataju (i) Fab fragment, monovalentni fragment koji se sastoji od VL, VH, CL i CH1 domena; (ii) F(ab')2 fragment, bivalentni fragment koji sadrži dva Fab fragmenta povezana sa disulfidnim mostom na zglobnom regionu; (iii) Fd fragment koji se sastoji od VH i CH1 domena; (iv) Fv fragment koji se sastoji od VL i VH domena pojedinačnog kraka antitela, (v) dAb fragment (Wardet al.,(1989) Nature 341:544-546), koji se sastoji od VH domena; i (vi) izolovani komplementarni određeni region (CDR). Dalje, iako dva domena Fv fragmenta, VL i VH, su kodirani za odvojene gene, oni mogu biti spojeni, korišćenjem preporučenih metoda, sa sintetičkom vezivnom supstancom koji omogućava da budu napravljeni kao jednostruki proteinski lanac gde VL i VH regioni su spareni kako bi se obrazovali monovalentni molekuli (poznat kao pojedinačni lanac Fv (scFv); videtinpr,Birdet al.(1988) Science 242:423-426; i Hustonet al.(1988) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:5879-5883). Takva pojedinačna lančana antitela takođe imaju nameru da budu obuhvaćena u okviru termina "antigenski vezujući deo" antitela. Drugi oblici pojedinačnih lančanih antitela, kao što su diatela su takođe obuhvaćeni. Diatela su bivalentna, bispecifična antitela gde su VH i VL domeni iskazani na pojedinačnom polipeptidnom lancu, ali korišćenjem vezivne supstance koja je previše kratka da bi dozvolio uparivanje između dva domena na istom lancu, time se forsiraju domeni da se upare sa komplementarnim domenima drugog lanca i stvore dva antigenska vezujuća mesta (videtinpr.,Holliger, P.,era/.(1993) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90:6444 - 6448: Poliak. R. J.,et al.(1994) Structure 2:1121-1123). U jednom aspektu pronalaska, formulacija sadrži antigenske vezujuće domene koji su opisani u U.S. Patentu Br. 6.090,382 i 6,258.562.

Fraza "rekombinantno antitelo" se odnosi na antitela koja su dobijena, iskazana, stvorena ili izolovana na rekombinantne načine, kao što je ekspresija antitela korišćenjem rekombinantnog ekspresionog vektora koji se transfektuje u ćeliji domaćina, antitela izolovana iz rekombinantne, kombinatorne antitelne biblioteke, antitela izolovana iz životinja( npr.,miša) koja su transgenična za ljudske imunoglobulinske gene (videtinpr.,Tavlorera/.(1992) Nucl. Acids Res. 20:6287-6295) ili antitela dobijena, ekspresovana, stvorena ili izolovana bilo kojim drugim načinima koji obuhvataju spajanje određenih imunoglobulinskih genskih sekvenci (kao što su humane imunoglobulinske genske sekvence) za druge DNK sekvence. Primeri rekombinantnih antitela obuhvataju rekombinantna humana, himerna, CDR-kalemljena i humanizovana antitela.

Termin "humano antitelo," kao što je ovde korišćeno, ima za nameru da obuhvati antitela koja imaju verijabilne i konstantne regione izvedene iz humanih embrijonskih imunoglobulinskih sekvenci. Humana antitela korišćena u pronalasku mogu obuhvatiti amino kiselinske ostatke koji nisu kodirani sa humanim embrijonskim imunoglobulinskim sekvencama( n<pr>,mutacije uvedene nasumice ili mutageneze na tačno određenom mestuin vitroili sa somatičnom mutacijomin vivo),na primer u CDRs, a prvenstveno u CDR3. Međutim, termin "humano antitelo," kao stoje korišćeno ovde, nema nameru da obuhvata antitela kod kojih su CDR sekvence izvedene iz embrijona drugih sisarskih vrsta, kao što su miševi, koja su kalemljena na humane okvirne sekvence.

Termin "himerno antitelo" se odnosi na antitela koja sadrže sekvence varijabilnog regiona teškog i lakog lanca iz jednih vrsta i sekvence konstantnog regiona iz drugih vrsta, kao što su antitela koja imaju varijabilne regione murinskog teškog i lakog lanca koji su povezani za humane konstantne regione.

Termin "CDR-kalemljeno antitelo" se odnosi na antitela koja sadrže sekvence varijabilnog regiona teškog i lakog lanca iz jednih vrsta ali gde su sekvence jednog ili više CDR regiona VH i/ili VL zamenjene sa CDR sekvencama drugih vrsta, kao što su antitela koja imaju varijabilne regione murinskog teškog i lakog lanca gde je jedan ili više murinskih CDRs( n<pr>,CDR3) zamenjeno sa humanim CDR sekvencama.

"Izolovano antitelo," kao što je ovde korišćeno, ima nameru da se odnosi na antitelo koje je suštinski bez drugih antitela koja imaju različite antigenske specifikacije( npr.,izolovano antitelo koje posebno vezuje hTNF-alfa je suštinski bez antitela koja posebno vezuju antigene osim hTNF-alfa). Izolovano antitelo koje posebno vezuje hTNF-alfa može, međutim, imati unakrsnu reakciju na druge antigene, kao što su TNF-alfa molekuli iz drugih vrsta. Povrh toga, izolovano antitelo može biti suštinski bez drugog ćelijskog materijala i/ili hemikalija.

"Neutralizovano antitelo," kao što je ovde korišćeno (ili "antitelo koje neutralizuje aktivnost hTNF-alfa "), ima nameru da se odnosi na antitelo čije vezivanje za hTNF-alfa rezultuje u inhibiciji biološke aktivnosti hTNF-alfa. Ova inhibicija biološke aktivnosti hTNF-alfa može biti procenjeno sa merenjem jednog ili više indikatora hTNF-alfa biološke aktivnosti, kao što je hTNF-alfa-indukovana citotoksičnost (iliin vitroiliin vivo),hTNF-alfa-indukovana ćelijska aktivacija i hTNF-alfa vezivanje za hTNF-alfa receptore. Ovi indikatori hTNF-alfa biološke aktivnosti mogu biti procenjeni sa jednom ili više standardnihin vitroiliin vivoanaliza u tehnici, i opisani su u U.S. Pat. Br. 6,090,382 i 6,258,562. U jednom rešenju, sposobnost antitela da neutralizuje hTNF-alfa aktivnost je procenjena sa inhibicijom hTNF-alfa-indukovane citotoksičnosti L929 ćelija. Kao dodatni ili alterativni parametar hTNF-alfa aktivnosti, sposobnost antitela da inhibira hTNF-alfa-indukovanu ekspresiju ELAM-1 na HUVEC, kao mera hTNF-alfa-indukovane ćelijske aktivacije, može biti procenjena.

Termin "rezonanca površinskog plazmona," kao što je ovde korišćeno, odnosi se na optički fenomen koji dozvoljava za analizu interakciju realnog vremena sa detekcijom promena u koncentracijama proteina unutar biosenzornog matriksa, na primer korišćenjem BlAcore sistema (Pharmacia Biosensor AB, Uppsala, Svveden and Piscataway, N.J.). Za dalje opisivanje, videti Jonsson, U.,era/.(1993) Ann. Biol. Clin. 51:19-26; Jonsson, U.,et al.(1991) Biotechniques 11:620-627; Johnsson, B.,et al.(1995) J. Mol. Recognit. 8:125-131; i Johnnson, B.,el al.(1991) Anal. Biochem. 198:268-277.

Termin" kon"kao što je korišćeno ovde, ima nameru da se odnosi naonstopu konstante za udruživanje vezujućih proteina( n<pr>,antitelo) za antigen kako bi obrazovao,npr,kompleks antitelo / antigen kao što je poznato u tehnici.

Termin"/(off"kao Što je korišćeno ovde, ima nameru da se odnosi naor7 stopukonstante za udruživanje antitela za kompleks antitelo / antigen.

Termin "ka," kao što je ovde korišćeno, ima nameru da se odnosi na konstantu odvajanja određene inetrakcije antitelo-antigen i odnosi se na vrednost dobijenu u titracionom merenju pri ravnoteži, ili deljenje stope konstantnosti( kor)udruženjem stope konstantnosti( kon).

Kao što je ovde korišćeno, "biosličan" (dozvoljenog referentnog proizvoda / biološkog leka, kao što je proteinski terapeutik, antitelo, itd.) se odnosi na biološki proizvod koji je sličan referentnom proizvodu zasnovanom nakon dobijanja podataka iz (a) analitičkih studija koje pokazuju da je biološki proizvod jako sličan referentnom proizvodu bez obzira na manje razlike u kliničkim neaktivnim komponentama; (b) životinjskih studija {uključujući procenu toksičnosti); i/ili (c) kliničke studije ili studija (uključujući procenu imunogeničnosti i farmakokinetičnosti ili farmakodinamičnosti) koji su dovoljni da pokažu sigurnost, čistoću, i jačinu u jednom ili više odgovarajućih stanja korišćenja za koji je referentni proizvod licenciran i ima nameru da se koristi i za koju se licenca traži za biloški proizvod. U jednom rešenju, biosličan biološki proizvod i referentni proizvod koriste isti mehanizam ili mehanizme dejstva za stanje ili stanja korišćenja prepisana, preporučena, ili predložena u predloženom uputstvu, ali samo u meri mehanizma ili mehanizama dejstva su poznata za referentni proizvod. U jednom rešenju, stanje ili stanja korišćenja prepisana, preporučena, ili predložena predloženom uputstvu za biloški proizvod su prethodno dozvoljene za referentni proizvod. U jednom rešenju, način primene, dozni oblik, i/ili jačina biološkog proizvoda su ista kao ona referentnog proizvoda. U jednom rešenju, pogon gde je biološki proizvod proizveden, obrađen, pakovan, ili držan ispunjava standarde koji su osmišljeni da osiguraju da biloški proizvod nastavlja da bude siguran, čist, i jak. Referentni proizvod može biti odobren bar u jednoj od U.S., Europa, ili Japan.

Termin "doziranje", kao što je ovde korišćeno, odnosi se na primenu supstance( npr.,anti-TNFa antitelo) kako bi se postigao terapeutski cilj (npr., lečenje TNFa-povezanog poremećaja).

Termin "nedeljni dozni režim", "nedeljno doziranje" i "nedeljna primena" kao što je korišćeno ovde, odnosi se na izvesni vremenski tok (ili periodičnost) primene supstance( npr,anti-TNFa antitelo) na subjekat kako bi se postigao terapeutski cilj (npr., lečenje TNFa.-povezanog poremećaja). U jednom aspektu, antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, se primenjuje svakih 6-8 dana, ili alternativno, svakih 7 dana.

Termin "dvonedeljni dozni režim", "dvonedeljno doziranje", i "dvonedeljna primena", kao što se ovde koristi, se odnosi na izvesni vremenski tok (ili periodičnost) primene supstance( npr,anti-TNFa antitelo) na subjekat kako bi se postigao terapeutski cilj( n<pr>,lečenje TNFa-povezanog poremećaja). Dvonedeljni dozni režim nema nameru da uključi nedeljni dozni režim. U jednom aspektu, antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, se primenjuje svakih 9-19 dana, prvenstveno, svakih 11-17 dana, čak prvenstveno, svakih 13-15 dana, a najpoželjnije, svakih 14 dana.

Termin "mesečni dozni režim", "mesečno doziranje", i "mesečna primena", kao što je ovde korišćeno, se odnosi na izvesni vremenski tok (ili periodičnost) primene supstance( n<pr>,anti-TNFa antitelo) na subjekat kako bi se postigao terapeutski cilj( npr,lečenje TNFa-povezanog poremećaja). U jednom aspektu, mesečni dozni režim znači da antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, se primenjuje svakih 28-31 dan. U jednom aspektu mesečni dozni režim znači da antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, se primenjuje jednom mesečno,npr.na isti dan svakog meseca, kao što je, na primer, prvi dan svakog meseca

AUC, Cmax, i Tmax su farmakokinetički parametri koji mogu da se koriste da okarakterišu farmakokinetičke odgovore određenog lekovitog proizvoda kod životinjskog ili ljudskog subjekta. Termin "AUC" se odnosi na "područje ispod krive" koje predstavlja izmene koncentracije supstanci u krvi, serumu, ili plazmi,npr,humano anti-TNFa antitelo, tokom vremena. Kao što je korišćeno ovde, termin "Cmax" se odnosi na maksimum ili pik koncentracije supstance u krvi, serumu, ili plazmi posmatrane kod subjekta posle njegove primene. Termin "Tmax" se odnosi na vreme pri kome se Cmax dešava, kao što je izmereno iz vremenske tačke primene."

Termin "hidrodinamički prečnik" ili "Dh" čestica se odnosi na prečnik sfere koja ima gustinu vode i istu brzinu kao čestica. Prema tome, termin "hidrodinamički prečnik antitela" kao što je korišćeno ovde se odnosi na određivanje veličine antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela,npr,humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, u rastvoru korišćenjem dinamičkog rasipanja svetlosti (DLS). DLS-merni instrument meri vremensko zavisnu fluktuaciju u intenzitetu rasipanja svetlosti iz antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u rastvoru pri fiksnom uglu rasipanja. Dh je određen iz intenziteta autokoleracijske funkcije vremensko zavisne flukcije u intenzitetu. Podaci koji se odnose na rasipanje svetlosti su dobijeni korišćenjem DLS instrumentalnog softvera kako bi se utvrdila vrednost za hidrodinamički prečnik i veličina distribucije svetlosnih molekula,npr.humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, uzorak.

Termin "provodljivost," kao što je ovde korišćeno, se odnosi na sposobnost vodenog rastvora kako bi se sprovela električna struja između dve elektrode. Uopšteno, električna provodljivost ili određena provodljivost predstavlja meru materijalne sposobnosti da sprovede električnu struju. U rastvoru, struja protiče transportom jona. Prema tome, sa povećanom količinom jona prisutnih u vodenom rastvoru, rastvor će imati visoku provodljivost. Jedinica mere za provodljivost je mmhos (mS/cm), i može biti izmerena korišćenjem čvrstog metra provodljivosti,npr,sa Orion Research, Inc. (Beverlv, MA). Provodljivost rastvora može biti izmenjena pramenom koncentracije jona u njemu. Na primer, koncentracija pufera i/ili soli, u rastvoru može biti izmenjena u cilju da se postigne željena provodljivost.

Provodljivost rastvora je izmerena prema metodama koje su poznate u tehnici. Merači provodljivosti i ćelije mogu da se koriste kako bi se odredila provodljivost vodene formulacija, i trebala bi da bude kalibrisana prema standardnom rastvoru pre primene. Primeri merača provodljivosti dostupni u tehnici obuhvataju MYRON L Digital (Cole Parmer®), Conductometer (Metrohm AG), i Serije 3105/3115 Integrated Conductivitv Analyzers (Kemotron).

Mere provodljivosti mogu biti uzete sa bilo kojim komercijalno dostupnim brojačem provodljivosti pogodan za analizu provodljivosti u proteinskim rastvorima, npr. brojač provodljivosti Model SevenMulti, sa proširujućim kapacitetom za široki opseg pH (Mettler Toledo, Schwerzenbach, Svvitzerland). Instrument radi prema uputstvima proizvođača (npr., ako je senzor provodljivosti promenjen u Mettler Toledo instrumentu, kalibracija mora da bude izvedena ponovo, pošto svaki senzor ima različitu ćelijsku konstantu; odnosi se na Uputstva za rukovanje Model SevenMulti brojača provodljivosti). Ako se instrukcije prate, merenja provodljivosti mogu biti uzete direktnim zaranjanjem merne sonde u uzorak rastvora.

Razni aspekti pronalaska su opisani u nastavku u više detalja u sledećim pod delovima.

//. Formulacije i Postupci pronalaska

Predmetni pronalazak odnosi se na stabilne, tečne vodene farmacuetske formulacije koje sadrže anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, koje imaju poboljšane osobine u poređenju sa formulacijama poznate u tehnici. Dok su formulacije sa visokom koncentracijom koje sadrže humana anti-TNFa antitela poznate u tehnici (videti, na primer, US 20060153846 i US 20100278822), predmetni pronalazak obezbeđuje formulacije sa visokom koncentracijom koje imaju neočekivane karakteristike,odn.značajno smanjenje bola ili povećanu biodostupnost. Formulacije pronalaska su zasnovane, bar delimično, na kombinaciji samo jednog ili dva ekscipijensa,odn.,površinske aktivne supstance i poliola ili, alternativno, samo površinske aktivne supstance. Uprkos tome što sadrži nekoliko ekcipijenasa, formulacije pronalaska sadrže antitelo visoke koncentracije,npr.90 -110 mg/ml, i stabilne su.

Kao što je opisano u radnim primerima u nastavka, formulacija koja sadrži koncentraciju antitela više od 50 mg/ml izolovanog humanog anti-TNFa antitela, manje od 50 mg/ml poliola, (kao što je manitol), i površinski aktivnu supstancu, (kao što je polisorbat), je pokazala da ima dramatično snižen bol nakon ubrizgavanja relativno u odnosu na druge formulacije visoke koncentracije, uključujući komercijalnu adalimumab formulaciju opisanu u US 20060153846, i formulaciju opisanu u US 20100278822. Prema tome, u jednom rešenju, formulacije pronalaska su povezane sa smanjenjem bola, uprkos imajući visoku koncentraciju antitela (npr., 100 mg/mL) i nemajući pufer ili so. Formulacije niskog bola koje su ovde opisane su zasnovane, bar delimično, na iznenađujućem otkriću da uklanjanjem ili isključenjem soli (npr., NaCI) i/ili pufera (npr., fosfatnog / citratnog pufera) koncentracija humanog anti-TNF alfa antitela u formulaciji može biti povećana, npr. do oko 100 mg/mL, dok se smanjuje bol nakon uzimanja od strane pacijenta.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska je iznenađujuća, po tome što formulacija ne sadrži pufer ili so, i smanjuje bol praćen sa ubrizgavanjem kod pacijenta za bar oko 50% kada se poredi sa ubrizgavanjem druge identične formulacije koja sadrži bar jednu so i/ili bar jedan pufer. U jednom rešenju, formulacija smanjuje bol povezan sa ubrizgavanjem kod ljudskog subjekta za bar oko 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, ili 80%( npr.,oko 25, 26; 27,28,29, 30, 31, 32, 33,34, 35, 36, 37, 38, 39, 50, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, ili 80%) kada se poredi sa ubrizgavanjem inače identične formulacije koja dodatno sadrži so i/ili pufer.

U jednom rešenju, inače identična formulacija korišćena za analizu poređenja bola sa bar jednim puferom, kao što je citratni pufer i fosfatni pufer, i/ili so,npr,NaCI. Na primer, pufer (isključen iz formulacije pronalaska i prisutan u referentnoj formulaciji radi poređenja bola) može uključivati monohidrat limunske kiseline, natrijum citrat, dinatrijum fosfat dihidrat, i/ili natrijum dihidrogen fosfat dihidrat. Pufer može obuhvatati oko 1.15-1.45 mg/ml limunske kiseline( npr.,oko 1.15, 1.20, 1.25, 1.30, 1.35, 1.40, ili 1.45), oko 0.2 - 0.4 mg/mL natrijum citrat dehidrat (npr., oko 0.2, 0.25, 0.3, 0.35, ili 0.4), oko 1.35- 1.75mg/mL dinatrijum fosfat dehidrat ( npr,oko 1.35, 1.40, 1.45, 1.50, 1.55,

1.60, 1.65,1.70, ili 1.75), oko 0.75 - 0.95 mg/mL natrijum dihidrogen fosfat dehidrat (npr., oko 0.75, 0.80, 0.85, 0.9, ili 0.95). Ima se namera da srednje vrednosti i opsezi prethodno navedenih koncentracija takođe budu deo ovog pronalaska. Dodatno, opsezi i vrednosti koje koriste kombinacije bilo kojih prethodno navedenih vrednosti kao gornje i/ili donje granice ima se za nameru da budu uključene,npr,0.1 do 0.5 mg/mL ili 1.20 - 1.40 mg/mL. U jednom rešenju, pH formulacije je podešena sa natrijum hidroksidom.

U jednom aspektu, formulacija pronalaska obuhvata visoke koncentracije humanih anti-TNFa antitela, ili njegovih antigenskih vezujućih delova,npr,90 -110 mg/ml, poliol pri koncentraciji manjoj od 50 mg/ml, i površinski aktivnu supstancu, tako daje formualcija pogodna za primenu bez značajnog bola kao što je utvrđeno rezultatom vizualne analogne skale (VAS). U jednom rešenju, formulacija i postupci pronalaska obuhvataju visoke koncentracije anti-TNFa antitela, ili njegovih antigenskih vezujućih delova, i bez pufera i soli, tako da su pogodni za, primenu,npr,podkožna primena, bez značajnog osećaja za bol kao što je utvrđeno rezultatom vizualne analogne skale (VAS). Na primer, formulacija pronalaska može rezultovati u VAS rezultatu manjem od 1 na skali od 0 (bez bola) do 10 (najgore mogući bol) praćen potkožnim ubrizgavanjem. Kao što je opisano u Primeru 1, formulacija koja ima 100 mg/ml adalimumaba, polisorbat 80, i manitol (manje od 50 mg/ml) rezultuje u VAS rezultatu manjem od 1, npr., 0.56, s obzirom na to da druge formulacije sa visokom koncentracijom antitela rezultuju u VAS rezultatima koji se kreću od 1.79 do 4,12.

U jednom rešenju, pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja sadrži izolovano humano anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, površinski aktivnu supstancu, i manje od 50 mg/ml poliola, pri čemu podkožno ubrizgavanje formulacije rezultuje u rezultatu Vizualne Analogne Skale Bola koji je manji od 1.0 koji prati ubrizgavanje. U jednom aspektu, formulacija ne sadrži pufer i so, i rezultuje u smanjenju bola za manje od oko 5.0% nakon potkožnog ubrizgavanja kada se poredi sa ubrizgavanjem inače identične formualcije koja dodatno sadrži so i/ili pufer(e).

Prema tome, u jednom aspektu pronalaska, tečne formualcije pronalaska imaju povoljna podnošljiva svojstva u tome što formulacije proizvode manje bola u odnosu na formualcije koje imaju pufer i so. U izvesnim rešenjima, formulacija smanjuje bol koji je povezan sa ubrizgavanjem (ili bilo koji drugi način primene) kod subjekta. U jednom rešenju, bol koji je povezan sa ubrizgavanjem je smanjen za bar oko 10%, za bar oko 15%, za bar oko 20%, za bar oko 25%, za bar oko 30%, za bar oko 35%, za bar oko 40%, za bar oko 45%, za bar oko 50%, za bar oko 55%, za bar oko 60%, za bar oko 65%, za bar oko 70%, za bar oko 75%, za bar oko 80%, za bar oko85%, za bar oko 90%, za bar oko 95% ( npr.,bar oko 10, 11, 12,13, 14, 15, 16,17, 18,19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39,40,41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, ili 95%). U jednom rešenju, bol je smanjena za bar oko 50%.

Bol se može procenjivati korišćenjem bilo koje vrste procene bola koji je poznat u tehnici, na primer, vizualna analogna skala, kvalitativna procena bola, ili procena bola korišćenjem igle. Na primer, uočeno mesto bola prilikom davanja injekcije kod subjekta može biti procenjeno korišćenjem Vizualne Analogne Skale Bola (VAS). VAS je merni instrument koji meri bol tako što se kreće kroz kontinuirane vrednosti,npr,od bez bola do ekstremne količine bola. Operaciono VAS je horizontalna linija, oko 100 mm po dužini, koja je završena na svojim krajevima sa brojčanim i/ili rečnim opisom,npr ,0 ili 10, ili "bez bola" ili "izuzetan bol," opciono sa dodatnim recima ili brojevima koje su opisnog karaktera između krajeva,npr,blag, umeren, i težak; ili 1 do 9) (videti,npr,Lee JS,et al.(2000) Acad Emerg Med 7:550, ili Singer and Thods (1998)Academic Emergency Medicine5:1007). Bol može biti procenjena u jednom trenutku ili u različitim vremenima koja prate primenu formulacije pronalaska kao što je, na primer, odmah posle davanja injekcije, na oko 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, ili 45 minuta posle davanja injekcije.

U izvesnom rešenju pronalaska, ubrizgavanjem formulacije u subjekat rezultuje u rezultatu Vizualne Analogne Skale Bola koji je manji od 0.6, 0.7, 0.8, 0.9, 1.0, 2.0, 3.0, 4.0, ili 5.0 na skali od 0 (bez bola) do 10 (izuzetan bol).

Drugi alati za procenu bola su poznati u tehnici, uključujući, na primer Numeričku Skalu Ocenjivanja, Verbalnu Skalu Ocenjivanja, i Kratak Popis Bola. Takvi alati mogu takođe da budu kroišćeni za procenu bola u skladu sa pronalaskom.

Dodatni indeksi za iritaciju kože mogu biti korišćeni, uključujući,npr.,Draize Skalu (hemoragija, petehije, eritemja, edem, pruritus).

Formulacije pronalaska koje sadrže poliol poželjno sadrže manje od oko 50 mg poliola. U jednom aspektu, formualcije sadrže manje od oko 45 mg/mL poliola. U drugom apektu, formulacija pronalaska, sadrži oko 38 - 46 mg/mL poliola( n<pr>,manitol),npr,oko 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, ili 55 mg/mL poliola. Dodatno, opsezi vrednosti koji koriste kombinaciju bilo kojih prethodno navedenih vrednosti kao gornje i/ili donje granice imaju za svrhu da budu uključene,npr.,39 - 45 mg/ml, 40 - 44 mg/ml, ili 37 - 47 mg/ml. U jednom aspektu, formualcije pronalaska sadrže oko 12-72 mg/ml poliola,npr,manitol. U jednom aspektu, pogodni polioli za korišćenje u formulacijama i postupcima pronalaska su manitol ili sorbitol.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska sadrži adalimumab (ili biosličan njemu), polisorbat 80, manitol, i vodu za injekciju. U jednom rešenju, formulacija sadrži 80 mg adalimumaba, vodu za injekciju, 42 mg/ml manitola, i 1 mg/ml polisorbata 80. U jednom rešenju, formulacija može sadržati 20-110 mg, alternativno 20 - 90 mg adalimumaba ili, alternativno, 30 - 80 mg antitela. U jednom rešenju, formulacija sadrži 30 mg, 31 mg, 32 mg, 33 mg, 34 mg, 35 mg, 36 mg, 37 mg, 38 mg, 39 mg, 40 mg, 41 mg, 42 mg, 43 mg, 44 mg, 45 mg, 46 mg, 47 mg, 48 mg, 49 mg, 50 mg, 51 mg, 52 mg, 53 mg, 54 mg, 55 mg, 56 mg, 57 mg, 58 mg, 59 mg, 60 mg,61mg, 62 mg, 63 mg, 64 mg, 65 mg, 66 mg, 67 mg, 68 mg 69 mg, 70 mg, 71 mg, 72 mg, 73 mg, 74 mg, 75 mg, 76 mg, 77 mg, 78 mg, 79 mg, 80 mg, 81 mg, 82 mg, 83 mg, 84 mg, 85 mg, 86 mg, 87 mg, 88 mg, 89 mg, 90 mg, 91 mg, 92 mg, 93 mg, 94 mg, 95 mg, 96 mg, 97 mg, 98 mg, 99 mg, 100 mg, 101 mg, 102 mg, 103 mg, 104 mg, 105 mg, 106 mg, 107 mg, 108 mg, 109 mg, ili 110 mg antitela. Opsezi koji uključuju prethodno navedene brojeve su takođe uključeni u pronalazak,npr,70 - 90 mg, 65 - 95, ili 60 - 85 mg.

Predmetni pronalazak je takođe zasnovan, bar delimično na iznenađujućem otkriću da tečna vodena farmaceutska formulacija ima visoku koncentraciju humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, i površinski aktivnu supstancu( odn.,u odsustvu dodatnih ekscipijenasa), ima veliku biodostupnost nego druge formulacije visoke koncentracije koje imaju dodatne ekscipijense. Kao što je opisano u radnim primerima u nastavku, formulacija koja sadrži više od 50 mg/ml izolovanog humanog anti-TNFa antitela, i polisorbat je pokazala da ima povećanu biodostupnost u odnosu na druge formulacije visoke koncentracije, uključujući komericijalnu formulaciju adalimumaba opisanu u US 20060153846.

Kao što je opisano u Primeru 2 u nastavku, biodostupnost anti-TNFa antitela može biti povećana kombinovanjem antitela sa površinski aktivnom supstancom,npr.,polisorbat 80. Povećanje u biodostupnosti je zasnovano na kombinaciji antitela i površinski aktivne supstance i propuštanjem ili uklanjanjem drugih ekscipijenasa, uključujući pufer, poliol, i so. Povećanje u biodostupnosti rezultuje u AUC-o-seo anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, koji je veći od oko 1300 ug<*>hr/ ml ili AUC0-1344anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, koji je veći od oko 2600 ug<*>hr / ml, kada se potkožno ubrizgava u ljudski subjekat.

Prema tome, predmetni pronalazak obezbeđuje postupke za poboljšanje biodostupnosti izolovanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u farmaceutskoj formulaciji. Postupci uključuju kombinovanje terapeutski efikasne količine anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, sa površinski aktivnom supstancom i isključenjem ili uklanjanjem drugih ekscipijenasa,npr,pufer(a), soli, i poliola, ili njihove kombinacije, tako da je poboljšana biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom aspektu, formulacija se u ljudski subjekat ubrizgava potkožno. Postupak može poboljšati biodostupnost obezbeđujući da AUC0-360anti-TNFa antitela. ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, bude veća od oko 1100, 1125, 1150, 1175, 1200, 1225, 1250, 1275, 1300, 1325, 1350, 1375, 1400, 1425, 1450, 1475, ili oko 1500 ug * hr/ml, kada se potkožno ubrizgava u ljudski subjekat.

Postupak dalje obezbeđuje postupak poboljšanja biodostupnosti izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, kod subjekta, navedeni postupak obuhvata primenu formulacije koja sadrži površinski aktivnu supstancu i efikasnu količinu antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, na subjekat tako da je biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, kod subjekta poboljšana za bar oko 15% tokom druge formulacije. U jednom aspektu, formulacija pronalaska ne sadrži pufer, poliol ili so, a druga formulacija sadrži pufer, poliol, i so. U jednom aspektu, biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, je poboljšana za bar oko 30% tokom druge formulacije. U jednom aspektu, biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, je poboljšana za bar oko 40% tokom druge formulacije. U jednom aspektu, biodostupnost može biti određena prema ili AUC nivou,npr.,AUC0_ 360 ili AUCo-1344, ili Cmax.

U jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja obuhvata površinski aktivnu supstancu i oko 30 - 90 mg izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili antigenskog vezujućeg dela, pri čemu formulacija ima koncentraciju antitela od oko 90 -110 mg/ml, i pri čemu formulacija obezbeđuje povećanu biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, kod ljudskog subjekta nakon potkožnog ubrizgavanja formulacije u odnosu na formulaciju koja sadrži citratni, fosfatni pufer, natrijum hlorid, i manitol.

U jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje tečnu vodenu formulaciju koja obuhvata površinski aktivnu supstancu i oko 30 - 90 mg izolovanog humanog anti-TNFa antitela, ili antigenskog vezujućeg dela, pri čemu formulacija ima koncentraciju antitela od oko 90 -110 mg/ml, i pri čemu formulacija obezbeđuje povećanu biodostupnost antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, kod ljudskog subjekta nakon potkožnog ubrizgavanja formulacije, tako da antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, ima AUC0.36oveću od oko 1100,1125, 1150, 1175, 1200, 1225,1250,1275, 1300, 1325, 1350, 1375, 1400, 1425, 1450, 1475, ili oko 1500Mg

<*>hr/ml.

U jednom aspektu, formulacija pronalaska sadrži adalimumab (ili biosličan njemu), polisorbat 80, i vodu za ubrizgavanje. U jednom aspektu, formulacija sadrži 80 mg adalimumaba, vodu za ubrizgavanje, i 1 mg/ml polisorbat 80. Formulacija može sadržati 20-110 mg, alternativno 20 - 90 mg adalimumaba ili, alternativno, 30 - 80 mg antitela. U jednom aspektu, formulacija sadrži 30 mg, 31 mg, 32 mg, 33 mg, 34 mg, 35 mg, 36 mg, 37 mg, 38 mg, 39 mg, 40 mg, 41 mg, 42 mg, 43 mg,

44 mg, 45 mg, 46 mg, 47 mg, 48 mg, 49 mg, 50 mg, 51 mg, 52 mg, 53 mg, 54 mg, 55 mg, 56 mg, 57 mg, 58 mg, 59 mg, 60 mg, 61 mg, 62 mg, 63 mg, 64 mg, 65 mg, 66 mg, 67 mg, 68 mg 69 mg, 70 mg, 71 mg, 72 mg, 73 mg, 74 mg, 75 mg, 76 mg. 77 mg, 78 mg, 79 mg, 80 mg, 81 mg, 82 mg, 83 mg, 84 mg, 85 mg, 86 mg, 87 mg, 88 mg, 89 mg, 90 mg, 91 mg, 92 mg, 93 mg, 94 mg, 95 mg. 96 mg, 97 mg, 98 mg, 99 mg, 100 mg, 101 mg, 102 mg, 103 mg, 104 mg, 105 mg, 106 mg, 107 mg, 108 mg, 109 mg, ili 110 mg antitela. Opsezi koji obuhvataju prethodno navedene brojeve su takođe uključeni u pronalazak, npr., 70 - 90 mg, 65 - 95 mg, ili 60 - 85 mg.

Prema tome, visoke antitelne formulacije i postupci pronalaska ne samo da prevazilaze broj poznatih izazova za farmacautske formulacije, uključujući visoke koncentracije u stabilnoj formulaciji, već takođe poseduju dodatne pogodnosti dajući poboljšanu biodostupnost ili obezbeđujući značajno niske nivoe bola kada se ubrizgava u pacijente.

Druga prepreka koja je prevaziđena sa formulacijama pronalaska jeste sposobnost da ostane stabilan na sobnoj temperaturi (na oko 25 stepeni C ili do 30 stepeni C). Takva stabilnost obezbeđuje prednosti za korišćenje antitela, obezbeđujući mnogo fleksibilnije opcije pri skladištenju, jer nije potrebno da sadržaj bude u frižideru. Obe formulacija za smanjenje bola i formulacija za povećanje biodostupnosti (datu u primerima sa formulacijama F3 i F4, respektivno, u nastavku u Primerima) su stabilne bar 6 dana na oko 25 stepeni C ili do oko 30 stepeni C. Kao što je opisano u više detalja u Primerima, formulacije pronalaska su stabilne na do 30 stepeni C bar 6 dana, bar 7 dana, bar 8 dana, bar 9 dana, bar 10 dana, bar 11 dana, bar 12 dana, bar 13 dana, i bar 14 dana. Prema tome, pronalazak dalje obezbeđuje formulacije koje imaju produženi( odn.,bar 6 dana, 10 dana ili 14 dana) rok trajanja na sobnoj temperaturi (ili oko 25 stepeni C ili do oko 30 stepeni C). U jednom rešenju, formulacija pronalaska je stabilna na 20 do 32 stepena C bar 6 dana. Srednje vrednosti temperatura za prethodno navedene koncentracije takođe ima za nameru da budu deo pronalaska,odn.,20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31 i 32 stemena Celzijusa (C). Opsezi koji uključuju prethodno navedene temperature su takođe obuhvaćeni u pronalasku,npr.,22-26_stepena C, 25-30 stepena C, itd.

Formulacije pronalaska sadrže visoku koncentraciju antitela, uključujući, na primer, koncentraciju antitela od oko 50 mg/mL, 55 mg/mL, 60 mg/mL, 65 mg/mL, 70 mg/mL, 75 mg/ml, 80 mg/mL, 85 mg/mL, 90 mg/mL, 95 mg/mL 100 mg/mL, 105 mg/mL, 110 mg/mL, 115 mg/mL (ili više) humanog anti-TNF-alfa antitela ili njegovog antigenskog vezujućeg fragmenta. Prema tome, kao što je opisano u primerima u nastavku, u jednom aspektu pronalaska tečne farmaceutske formulacije pronalaska sadrže koncentraciju humanog anti-TNF alfa antitela od 50-100 mg/mL ili više. U jednom aspektu, formulacije pronalaska mogu sadržati koncentraciju antitela između 1 mg/mL - 150 mg/mL ili oko 40 mg/mL - 125 mg/mL. U jednom asepktu, koncentracija antitela formulacije je 50-150 mg/ml, 55-150 mg/ml, 60-150 mg/ml, 65-150 mg/ml, 70-150 mg/ml, 75-150 mg/ml, 80-150 mg/ml, 85-150 mg/ml, 90-150 mg/ml, 90-110 mg/ml, 95-105 mg/ml, 95-150 mg/ml, 100-150 mg/ml, 105-150 mg/ml, 110-150 mg/ml, 115-150 mg/ml, 120-1 SOmg/ml, 125-150 mg/ml, 50-130 mg/ml, 75-125 mg/ml, itd. Koncentracije i opsezi prethodno navedenih koncentracija su takođe uključeni u ovaj pronalazak( n<pr>,1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 150 mg/mL).

Formulacije pronalaska mogu sadržati efikasnu količinu antitela. U jednom aspektu, efikasna količina je oko 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, ili oko 100 mg humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom aspektu, formulacije i postupci pronalaska sadrže oko 20-100, oko 20-90, oko 30-90, oko 30-100, oko 6025 100, oko 70-90, oko 40-90, oko 60-85 mg, ili oko 40-100 mg humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom aspektu, formulacija sadrži 30 mg, 31 mg, 32 mg, 33 mg, 34 mg, 35 mg, 36 mg, 37 mg, 38 mg, 39 mg, 40 mg, 41 mg, 42 mg, 43 mg, 44 mg, 45 mg,

46 mg, 47 mg, 48 mg, 49 mg, 50 mg, 51 mg, 52 mg, 53 mg, 54 mg, 55 mg, 56 mg, 57 mg, 58 mg, 59 mg, 60 mg, 61 mg, 62 mg, 63 mg, 64 mg. 65 mg, 66 mg, 67 mg, 68 mg 69 mg, 70 mg, 71 mg, 72 mg, 73 mg, 74 mg, 75 mg, 76 mg, 77 mg, 78 mg, 79 mg, 80 mg, 81 mg, 82 mg, 83 mg, 84 mg, 85 mg, 86 mg, 87 mg, 88 mg, 89 mg, ili 90 mg antitela. Opsezi koji obuhvataju prethodno navedene brojeve su takođe obuhvaćeni pronalskom, npr., 70-90 ili 75-85 mg ili 60-85 mg.

Važan aspekt formualcija i postupaka pronalaska jeste odsustvo pufera i soli. Prema tome, u jednom aspektu, formulacije i postupci pronalaska ne sadrže bilo koje pufere( npr.,citrat i fosfat) i soli. Treba naglasiti, međutim, da iako poželjne formulacije pronalaska ne sadrže pufere ili soli( n<pr>,NaCI), mala količina pufera i/ili soli može biti prisutna u formulacijama. Prema tome, u jednom rešenju, formulacije pronalaska ne sadrže detektovane nivoe pufera i/ili soli.

U jednom rešenju, pufer(i) koji su odsutni iz formulacija pronalaska (ili one formulacije za poređenje koje uključuju pufer(e)) mogu obuhvatati limunsku kiselinu( n<pr>,oko 1.3 -1.31 mg/mL ili 1.305 mg/mL). U drugom rešenju, puferni sistem obuhvata natrijum citrat dehidrat( n<pr>,oko 0.27 - 0.33 mg/mL ili oko 0.305 mg/mL). U jednom rešenju, puferni sistem obuhvata dinatrijum fosfat dehidrat( n<pr>,oko 1.5-1.56 mg/mL ili oko 1.53 mg/mL). U drugom rešenju, puferni sistem obuhvata natrijum dihidrogen fosfat dihidrat( n<pr>,oko 0.83-0.89 mg/mL ili oko 0.86 mg/mL).

U jednom rešenju pronalaska, provodljivost formualcije može biti korišćena kako bi se odredilo da li formulacija ima pufer i/ili so. Obema Formulacijama F3 i F4 (opisane u radnim primerima u nastavku) je određeno da imaju provodljivost manju od oko 2 mS/cm,npr,oko 0.7 uS/cm. Prema tome, u jednom rešenju, smanjeni bol i povećana biodostupnost formulacija pronalaska imaju provodljivost manju od oko 2 mS/cm. U drugom rešenju, formulacije pronalaska imaju provodljivost manju od oko 1 mS/cm.

U jednom aspektu, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), površinski aktivnu supstancu( n<pr>,polisorbat 80), poliol (npr., sorbitol ili manitol), i ima provodljivost manju od 2 mS/cm. U jednom aspektu, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili negov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), oko 0.8-1.3 mg/ml površinski aktivne supstance( npr.,polisorbat 80), manje od 50 mg/ml poliola( n<pr>,sorbitol ili manitol), i ima provodljivost manju od 2 mS/cm.

U jednom aspektu, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), površinski aktivnu susptancu( n<pr>,polisorbat 80), i ima provodljivost manju od 2 mS/cm. U jednom aspektu, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), oko 0.8-1.3 mg/ml površinski aktivne supstance( n<pr>,polisorbat 80), i ima provodljivost manju od 2 mS/cm.

U drugom rešenju, pronalazak obezbeđuje stabilnu formulaciju koja ima visoku koncentraciju antitela, ili njegov antigenski vezujući deo, pri čemu antitelo, ili antigen imaju hidrodinamički prečnik (z-prosečno) manji od oko 4 nm ili pri čemu antitelo, ili antigen imaju hidrodinamički prečnik (z-prosečno) koji je bar oko 50% manji nego hidrodinamički prečnik pufernog rastvora pri istoj koncentraciji antitela. U jednom rešenju, antitelo, ili antigen imaju hidrodinamički prečnik (z-prosečno) manje od oko 3 nm.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), površinski aktivnu supstancu( n<pr>,polisorbat 80), poliol( n<pr>,sorbitol ili manitol), i ima hidrodinamički prečnik manje od 4 nm. U jednom aspektu, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125

mg/mL), oko 0.8-1.3 mg/ml površinske aktivne supstance( n<pr>,polisorbat 80), manje od oko 50 mg/ml poliola( n<pr>,sorbitol ili manitol), i ima hidrodinamički prečnik manji od 4 nm.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), površinski aktivnu supstancu( n<pr>,polisorbat 80), i ima hidrodinamički prečnik manji od 4 nm. U jednom rešenju, formulacija pronalaska sadrži humano anti-TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), oko 0.8-1.3 mg/ml površinske aktivne supstance( npr.,polisorbat 80), i ima hidrodinamički prečnik manji od 4 nm.

Deterdžent ili površinski aktivna supstanca je uključena u formulaciju antitela pronalaska. Primerni deterdženti obuhvataju nejonske deterdžente kao što su polisorbati( npr.polisorbati 20, 80,itd.)ili poloksameri( npr.poloksamer 188). Količina deterdženta dodata tako da smanjuje agregaciju formulisanog antitela i/ili minimizira formiranje čestica u formulaciji i/ili redukuje apsorpciju. U jednom aspektu, formulacija obuhvata površinski aktivnu supstancu koja je polisorbat. U drugom poželjnom aspektu pronalaska, formulacija sadrži deterdžent polisorbat 80. U jednom aspektu, formualcija sadrži između 0.1 i oko 2.0 mg/mL površinski aktivne supstance( n<pr>,polisorbat), npr., oko 1 mg/mL. Drugi opsezi polisorbata koji mogu biti obuhvaćeni u formulacijama pronalska obuhvataju 0.1 do 1.5 mg/ml, alternativno 0.2-1.4 mg/ml, 0.3-1.3 mg/ml, 0.4-1.2 mg/ml, 0.5-1.1 mg/ml, 0.6-1.0 mg/mi, 0.6-1.1 mg/ml, 0.7-1.1 mg/ml, 0.8-1.1 mg/ml, ili 0.9-1.1 mg/ml. Srednje vrednosti i opsezi prethodno navedenih koncentracija su takođe deo ovog pronalaska,nrp.,0.2, 0.3, 0.4, 0.5, 0.6, 0.7, 0.8, 0.9, 1,1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5, 1.6, 1.7, 1.8, 1.9. Dodatno, opsezi vrednosti koji koriste kombinaciju bilo koje prethodno navedene vrednosti kao gornje i/ili donje granice imaju nameru da budu uključeni,npr,0.3 do 1.1 mg/mL.

U jednom aspektu, formulacija pronalaska se sastoji od humanog anti-TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, pri koncentraciji od oko 100 mg/mL (ili 75-125 mg/mL), površinski aktivne supstance( n<pr>,polisorbat 80), poliola( n<pr>,sorbitol ili manitol), ne sadrži pufer(e)( npr.,monohidrat limunske kiseline, natrijum citrat, dinatrijum forsfat dihidrat, i/ili natrijum dihidrogen fosfat dihidrat), i ne sadrži soli( npr.,NaCI).

U izvesnim rešenjima, inače identična formualcija sa kojom se formulacija pronalaska poredi za bol ili svrhe biodostupnosti je formulacija koja sadrži adalimumab, natrijum hlorid, monobazni natrijum fosfat dihidrat, dibazni natrijum fosfat dihidrat, natrijum citrat, monohidrat limunske kiseline, manitol, polisorbat 80, ili voda za ubrizgavanje.

Formulacija koja je ovde navedena može takođe da bude kombinovana sa jednim ili više terapeutskih agenasa ako je neophodno za određenu indikaciju koja se leči. U jednom rešenju, one sa komplementarnim aktivnostima koje ne utiču negativno na antitelo formulacije. Takvi agensi su pogodno prisutni u kombinacijama u količinama koje su efikasne za namenjenu svrhu. Dodatno terapeutski agensi koji mogu da budu kombinovani sa formulacijom pronalaska su dalje opisani u U.S. Pat. Br. 6,090,382 i 6,258,562.

Sve formualcije opisane ovde mogu da se koriste u postupcima pronalska takođe.

///. Antitela za korištenje u formualcijama i postupcima pronalaska

Formulacije i postupci pronalaska obuhvataju antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, prvenstveno anti-TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo ili fragment. Primeri antitela koji mogu da se koriste u pronalasku obuhvataju himerna antitela, ne-humana antitela, izolovana humana antitela, humanizovana antitela, i domene antitela (dAbs). Sva antitela koja su opisana ovde mogu biti korišćena u postupcima pronalska takođe.

U jednom aspektu, formulacije pronalaska sadrže antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, koje vezuje humani TNFa, uključujući, na primer, adalimumab (koji se takođe naziva Humira, adalimumab, ili D2E7; Abbott Laboratories). U drugom aspektu, formulacija obuhvata antitelo koje vezuje isti epitop kao adalimumab, kao Što je, ali nije ograničen na, adalimumab biosimilarno antitelo. U jednom aspektu, antitelo je humano IgGI antitelo koje ima šet CDRs koji odgovaraju onima lakog i teškog lanca adalimumaba.

U jednom aspektu, pronalazak se odnosi na izolovano humano antitelo, koje se vezuje za humani TNF-alfa sa visokim afinitetom ili niskom stopom, i takođe ima visoki neutrališući kapacitet. U jednom aspektu, humana antitela korišćena u pronalasku su rekombinantna, neutrališuća humana anti-hTNF-alfa antitela.

U jednom aspektu, pronalazak se odnosi na antitela adalimumaba i delove antitela, antitela koja se odnose na adalimumab i delovi antitela, i druga humana antitela i delovi antitela sa ekvivalentnim osobinama na adalimumab, kao što je visoki afinitet vezivanja za hTNFa sa malom kinetikom odvajanja i visokim kapacitetom neutralizacije.

U jednom aspektu, antitelo, ili njegov antigenski vezujući fragment, je definisan prema karakteristikama odvajanja i vezivanja slični adalimumabu. Na primer, formulacije mogu obuhvatati humano antitelo koje odvaja humani TNFa sa Kd1 x 10"<8>M ili manje, ikoflkonstantna stopa od 1 x 10"<3>s"1 ili manje, oba određena rezonancom površinskog plazmona. U jednom aspektu, humano antitelo koje se odvaja od humanog TNFa sa Kd1 x 10"<9>M ili manje.

U jednom aspektu, antitelo, ili njegov antigenski vezujući fragment, je humano antitelo koje je odvojeno od humanog TNFa sa Kd1 x 10~<8>M ili manje, i konstanta Aeracije 1 x 10~<3>s"<1>ili manje, obe određene sa rezonancom površinskog plazmona, i neutrališe humanu TNFa citotoksičnost u standardnojin vitroL929 analizi sa IC50od 1 x 1CT<7>M ili manje. Primeri i postupci za dobijanje humanih, neutralnih antitela koja imaju visoki afinitet za humani TNFa, koji obuhvataju sekvence antitela, su opisani u U.S. Patent Br. 6,090,382 (naziva se D2E7).

Antitelo korišćeno u formualciji pronalaska je D2E7, koje se takođe naziva HUMIRA™ ili adalimumab (amino kiselinska sekvenca D2E7 VL regiona je prikazana u SEQ ID NO: 1; amino kiselinska sekvenca D2E7 VH regiona je prikazana u SEQ ID NO: 2). Osobine D2E7 (adalimumab / HUMIRA®) su opisane u Salfeldetal.,U.S. Patent Br. 6,090,382, 6,258,562, i 6,509,015.

U jednom aspektu, humani TNF-alfa, ili negov antigenski vezujući deo, odvojen od humanog TNF-alfa sa Kaod 1 x 10~<8>M ili manje ikot,konstantne stope od 1 x 10"3 s'<1>ili manje, obe određene sa rezonancom površinskog plazmona, i neutrališe humanu TNF-alfa citotoksičnost u standardnojin vitroL929 analizi sa IC50od 1 x 10"<7>M ili manje. U jednom aspektu, izolovano humano antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, odvojen od humanog TNF-alfa sakoff 5x 10"<4>s"<1>ili manje; ili, u jednom aspektu, sakoff1 x 10"<4>s'<1>ili manje. U jednom aspektu, izolovano humano antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, neutrališe humanu TNF-alfa citotoksičnost u standardnojin vitroL929 analizi sa IC50od 1 x 10"<8>M ili manje; ili, u jednom aspektu, sa IC50od 1 x 10~<9>M ili manje; ili, u jednom asepktu, sa IC50od 1 x 10<10>M ili manje. U jednom aspektu, antitelo je izolovano humano rekombinantno antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo.

Opšte poznato je u tehnici da antitela teškog i lakog lanca CDR3 domena igraju važnu ulogu u vezujućoj specifičnosti / afinitetu antitela za antigen. Prema tome, u drugom aspektu, antitelo korišćeno u formualciji pronalaska ima sporu kinetiku odvajanja za spajanje sa hTNF-alfa i ima laki i teški lanac CDR3 domena koja su strukturno identična ili slična onima koja pripadaju adalimumabu. Pozicija 9 adalimumaba VL CDR3 može biti okupirana od strane Ala ili Thr bez značajnog uticaja na Koff. Prema tome, konzensus motiva za adalimumaba VL CDR3 obuhvata amino kiselinsku sekvencu: Q-R-Y-N-R-A-P-Y-(T/A) (SEQ ID NO: 3). Dodatno, pozicija 12 adalimumaba VH CDR3 može biti okupirana sa Tyr ili Asn, bez značajnog uticaja nakoff.Prema tome, konzensus motiva za adalimumaba VH CDR3 obuhvata amino kiselinsku sekvencu: V-S-Y-L-S-T-A-S-S-L-D-(Y/N) (SEQ ID NO: 4). Povrh toga, kao Što je prikazano u Primeru 2 U.S. Patenta Br. 6,090,382, CDR3 domen adalimumaba teških i lakih lanaca je podložan supstituciji sa pojedinačnim alanin ostatkom (na poziciji 1, 4, 5, 7 ili 8 unutar VL CDR3 ili na poziciji 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10 ili 11 unutar VH CDR3) bez značajnog uticaja nakoff.Dodatno, stručna osoba će biti zahvalna da, s obzirom na popustljivost adalimumaba VL i VH CDR3 domena prema supstitucijama sa alaninom, supstitucija drugih amino kiselina unutar CDR3 domena može biti moguća, a pritom zadržavajući nisku stopu konstante off antitela, prvenstveno supstitucija sa konzervativnim amino kiselinama. U jednom aspektu, ne više od jedan do pet konzervativne amino kiselinske sekvence su napravljene unutar adalimumaba VL i/ili VH CDR3 domena. U jednom rešenju, ne više od jedan do tri konzervativne amino kiselinske supstance su učinjene unutar adalimumaba VL i/ili VH CDR3 domena. Dodatno, konzervativne amino kiselinske supstitucije ne bi trebalo da se odvijaju na amino kiselinskim pozicijama kritičnim za vezivanje za hTNF alfa. Pozicije 1 i 5 adalimumaba VL CDR3 i pozicije 1 i 7 adalimumaba VH CDR3 izgleda da su kritične za interakcije sa hTNF alfa, i prema tome, konzervativne amino kiselinske supstitucije poželjno nisu urađene na ovim pozicijama (iako alanin supstitucija na poziciji 5 adalimumaba VL CDR3 je prihvatljiva, kao što je ovde opisano) (videti U.S. Patent Br. 6,090,382).

Prema tome, u jednom aspektu, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, korišćen u formulaciji pronalaska sdrži sledeće karakteristike: a) odvajanje iz humanog TNFa sa konstantnom aeracije od 1 x 10"<3>s'1 ili manje, kao što je određeno sa rezonancom površinskog plazmona; b) ima laki lanac CDR3 domena koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, ili modifikovanu iz SEQ ID NO: 3 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na poziciji 1,4,5,7 ili 8 ili sa jednom do pet konzervativnih amino kiselinskih supstitucija na pozicijama 1, 3, 4, 6, 7, 8 i/ili 9; c) ima teški lanac CDR3 domena koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4, ili modifikovanu iz SEQ ID NO: 4 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na poziciji 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10 ili 11 ili sa jednom do pet konzervativnih amino kiselinskih supstitucija na pozicijama 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10, 11 i/ili 12.

U izvesnim rešenjima, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, odvaja se od humanog TNF-alfa sakoff 5x 10^ s"1 ili manje. U izvesnim rešenjima, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo, odvaja se od humanog TNF-alfa sakoff 1x I0"<4>s"<1>ili manje.

Ipak u jednom aspektu, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo sadrži varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, ili modifikovan iz SEQ ID NO: 3 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na poziciji 1, 4, 5, 7 ili 8, i sa varijabilnim regionom teškog lanca (HCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4ili modifikovan iz SEG ID NO: 4 sa pojedinačnom alanin supstitucijom na poziciji 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10 ili 11. U jednom aspektu, LCVR dalje ima CDR2 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 5( odn.,D2E7 VL CDR2) i HCVR dalje ima CDR2 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 6( odn.,D2E7 VH CDR2). U jednom aspektu, LCVR dalje ima CDR1 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7( odn.,D2E7 VL CDRI) i HCVR ima CDRI domen koji sadrži amino kisleinsku sekvencu SEQ ID NO: 8( odn.,D2E7 VH CDRI). Okvirni region za VL može biti iz VkI genetske familije, ili iz A20 genetskog Vk gena, ili iz adalimumaba VL okvirnih sekvenci prikazane na Slikama 1A i 1B U.S. Patent Br. 6,090, 382. Okvirni regioni za VH mogu biti iz VH3 humane genetske familije, ili iz DP-31 humanog genetskog VH gena, ili iz D2E7 VH okvirnih sekvenci prikazane na Slikama 2A i 2B U.S. Patent Br. 6,090,382. Sekvence nukleinske kiseline koje odgovaraju adalimumabu lakih ili teških varijabilnih regiona su opisane u SEQ ID Br: 36 i 37, respektivno.

Prema tome, u drugom aspektu, antitelo ili njegov antigenski vezujući deo sadrži verijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1( odn.,adalimumab VL) i varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji sadrži amino kiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2( odn.,adalimumab VH). U izvesnim rešenjima, antitelo sadrži konstantni region teškog lanca, kao što je IgGI, TgG2, lgG3, lgG4, IgA, IgE, TgM ili TgD konstantni region. U izvesnim rešenjima, konstantni region teškog lanca je IgGI konstantni region teškog lanca ili lgG4 konstantni region teškog lanca. Dalje, antitelo može sadržati konstantni region lakog lanca, ili kapa konstanti region lakog lanca ili lambda konstantni region lakog lanca. U jednom aspektu, antitelo sadrži kapa konstantni region lakog lanca. Alternativno, deo antitela može biti, na primer, Fab fragment ili Fv fragment pojedinačnog lanca.

U još jednom aspktu, pronalazak obuhvata korišćenje izolovano humano antitelo, ili njegov antigeski vezujući deo, koji sadrži adalimumab srodne VL i VH CDR3 domene. Na primer, antitela ili njegovi antigenski vezujući delovi mogu imati varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu odabranu između grupe koja se sastoji od SEOIDNO: 3, SEQ ID NO: 11, SEQ ID NO: 12, SEQ ID NO: 13, SEQ ID NO: 14, SEQ ID NO: 15, SEQ ID NO: 16, SEQ ID NO: 17, SEQ ID NO: 18, SEQ ID NO. 19, SEQ ID NO: 20, SEQ ID NO: 21, 20 SEQ ID NO: 22, SEQ ID NO: 23, SEQ ID NO: 24, SEQ ID NO: 25 i SEQ ID NO: 26 ili sa varijabilnim regionom teškog lanca (HCVR) koji ima CDR3 domen koji sadrži amino kiselinsku sekvencu iz grupe koja se sastoji od SEQ ID NO: 4, SEQ ID NO: 27, SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 29, SEQ ID NO: 30, SEQ ID NO: 31, SEQ ID NO. 32, SEQ ID NO: 33, SEQ ID NO: 34 i SEQ ID NO: 35.

U jednom aspektu, TNFa antitelo korišćeno u pronalasku obuhvata himerni antitelni infliksimab (Remicade®, Johnson and Johnson; opisan u U.S. Patent Br. 5,656,272), CDP571 (humanizovano monoklonalno anti-TNF-alfa lgG4 antitelo), CDP 870 (humanizovani monoklonalni anti-TNF-alfa antitelni fragment), anti-TNF dAb (Peptech), ili CNTO 148 (golimumab; Medaiex i Centocor, videti VVO 02/12502). Dodatno TNF antitela koja mogu da se koriste u pronalasku su opisana u U.S.

Patent Br. 6,593,458; 6,498,237; 6,451,983; i 6,448,380.

Antitelo, ili deo antitela, korišćen u postupcima i kompozicijama pronalaska, može se dobiti sa rekombinantnom ekspresijom imunoglobulinskih gena lakog i teškog lanca u ćeliji domaćina. Kako bi se iskazala antitelna rekombinantnost, ćelija domaćina je transfekovana sa jednim ili više rekombinantnih ekspresionih vektora koji nose DNK fragmente koji enkodiraju imunoglobulinske lake i teške lance antitela tako da su laki i teški lanci ekspresovani u ćeliji domaćina i, poželjno, sekretovane u medijum u kome su ćelije domaćina kultivisane, iz kojeg se medijum antitela može obnoviti. Standardne rekombinantne DNK metodologije su korišćene kako bi se dobili geni antitela teškog i lakog lanca, inkorporiranjem gena u rekombinantne ekspresione vektore i ubacivanjem vektora u ćelije domaćina, kao što su one opisane u Sambrook, Fritsch and Maniatis (eds), Molecular Cloning; A Laboratorv Manual, Second Edition, Cold Spring Harbor, N.Y., (1989), Ausubel, F.M.era/,(eds.) Current Protocols in Molecular Biologv, Greene Publishing Associates,

(1989) i u U.S. Patent Br. 4,816,397 sa Bosse/a/.

Kako bi ekspresovali anti-TNFa antitelo,npr.,adalimumab (D2E7) ili adalimumab (D2E7)-povezano antitelo, DNK fragmenti koji enkodiraju verijabilne regione lakog i teškog lanca su prvo dobijeni. Ove DNK se mogu dobiti sa amplifikacijom i modifikacijom genetskih sekvenci lakog i teškog lanca korišćenjem polimerne lančane reakcije (PCR). Genetske DNK sekvence za gene varijabilnog regiona teškog i lakog lanca su poznati u tehnici (videtinpr,"Vbazu" baza podataka humane genetske sekvence; videti takođe Kabat, E.A.,et al.(1991) Sequences of Proteins of Immunological Interest, Fifth Edition, U.S. Department of Health and Human Services, NIH Publikacijski Br. 91-3242; Tomlinson, I.M., efal.(1992) "The Repertoire of Human Germline VH Sequences Reveals about Fifty Groups of VH Segments with Different Hypervariable Loops" J. Mol. Biol. 227:776-798; and Cox, J.P.L.et al.(1994) "A Directory of Human Germ-line V78 Segments Reveals a Strong Bias in their Usage" Eur. J. Immunol. 24:827-836). Na primer, kako bi se dobio DNK fragment koji enkodira varijabilni region teškog lanca D2E7, ili D2E7-srodnog antitela, član VH3 porodice humanih genetskih VH gena je pojačan sa standardnim PCR. U izvesnim rešenjima, DP-31 VH genetska sekvenca je pojačana. Kako bi se dobio DNK fragment koji enkodira varijabilni region lakog lanca D2E7, ili D2E7-srodnog antitela, član VkI porodice humanih genetskih VL gena je pojačan sa standardnim PCR. U izvesnim rešenjima, A20 VL genetska sekvenca je pojačana. PCR prajmeri pogodni za korišćenje u pojačanim DP-31 genteskim VH i A20 genetskim VL sekvencama može biti konstruisan na osnovu nukleotidnih sekvenci otkrivenih u referencama koje su prethodno navedene, korišćenjem standardnih postupaka.

Kada su genetski VH i VL fragmenti dobijeni, ove sekvence mogu biti mutirane kako bi enkodirale amino kiselinsku sekvencu anti-TNFa antitela koji je ovde otkriven. Enkodirane amino kiselinske sekvence sa embrijonskim VH i VL DNK sekvencama su prvo poređene sa VH i VL amino kiselinskim sekvencama anti-TNFa antitela kako bi se identifikovali amino kiselinski ostaci u sekvenci anti-TNFa antitela koji se razlikuje od embrijonskog. Potom, odgovarajući nukleotidi embrijonskih DNK sekvenci su mutirane tako da mutirana embrijonska sekvenca enkodira amino kiselinsku sekvencu anti-TNFa antitela, korišćenjem genetičkog koda kako bi se utvrdila koja nukleotidna promena treba da bude učinjena. Mutageneze embrijonskih sekvenci je izvedena standardnim postupcima, kao što je PCR-posredovana mutageneza (gde su mutirani nukleotidi inkorporirani u PCR prajmere tako da PCR proizvod sadrži mutacije) ili mutageneza diktiranog mesta.

Pored toga, treba naglasiti da ako "embrijonske" sekvence dobijene sa PCR pojačanjem enkodiraju amino kiselinske razlike u okvirnom regionu iz prave embrijonske konfiguracije( odn.,razlike u pojačanoj sekvenci kada se poredi sa pravom embrijonskom sekvencom, na primer kao rezultat somatične mutacije), može biti poželjno da se izmene ove amino kiselinske razlike nazad do pravih embrijonskih sekvenci( odn.,"mutacija u nazad" okvirnih ostataka u embrijonsku konfiguraciju).

Kada DNK fragmenti enkodiraju anti-TNFa antitelo VH i VL segmenti su dobijeni( npr.,pojačanjem i mutagenezom embrijonskih VH i VL gena, kao što je prethodno opisano), ovi DNK fragmenti mogu dalje da budu manipulirani sa standardnim rekombinantnim DNK tehnikama, na primer da se konvertuju varijabilni regioni gena u lančane gene antitela pune dužine, do gena Fab fragmenata ili do scFv gena. U ovim manipulacijama, VL- ili VH-enkodirajući DNK fragment je operativno povezan za drugi DNK fragment enkodirajući drugi protein, kao što je antitelni konstantni region ili fleksibirni linker. Termin "operatvno povezan," kao što se koristi u ovom kontekstu, ima značenje da su dva DNK fragmenta spojena tako da amino kiselinske sekvence enkodirane sa dva DNK fragmenta ostaju unutar okvira.

Izolovana DNK koja enkodira VH region može biti konvertovana u gen teškog lanca pune dužine operativnim vezivanjem VH-enkodirane DNK za drugi DNK molekul koji enkodira konstantne regione teškog lanca (CH1, CH2 i CH3). Sekvence gena humanog konstantnog regiona teškog lanca su poznati u tehnici (videtinpr,Rabat, E.A.,et al.(1991) Sequences of Proteins of Immunological Interest, Fifth Edition, U.S.. Department of Health and Human Services, NTH Publication No. 91-3242), a DNK fragmenti koji obuhvataju ove regione mogu se dobiti standardnim PCR pojačanjima. Konstantni regioni teškog lanca mogu biti IgGI lgG2, lgG3, lgG4, IgA, IgE, IgM ili IgD konstantnog regiona, ali najpoželjniji je IgGI ili lgG4 konstantnog regiona. Za Fab fragment gena teškog lanca, VH-kodirajuća DNK može biti operativno vezana za drugi DNK molekul koji enkodira samo konstantni region teškog lanca CH1.

Izolovana DNK koja enkodira VL region može se konvertovati u gen lakog lanca pune dužine {kao i gen Fab lakog lanca) sa operativnim vezivanje VL kodirajuće DNK za drugi DNK molekul koji enkodira konstantni region lakog lanca, CL. Sekvence humanih gena konstantnog regiona lakog lanca su poznate u tehnici (videtinpr.,Kabat„E-A.,et al. ( 1991)Sequences of Proteins of Immunological Interest, Fifth Edition, U.S. Department of Health and Human Services, NIH Publication No. 91-3242) a DNK fragmenti koji obuhvataju ove regione mogu se dobiti standardnim PCR pojačanjem. Konstantni region lakog lanca može biti kapa ili lambda konstantni region. U jednom aspektu, konstantni region lakog lanca je kapa konstantni region.

Kako bi se stvorio scFv gen, VH- i VL-kodirajući DNK fragmenti su operativno povezani za drugi fragment koji enkodira fleksibilni linker,npr,koji enkodira amino kiselinsku sekvencu (Gly4-Ser)3, tako da VH i VL sekvence mogu biti iskazane kao granični jednostruki protein, sa VL i VH regionima spojeni sa fleksibilnim linkerom (videtinpr.,Birdet al.(1988) Science 242:423-426; Hustonet al.(1988) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:5879-5883; McCaffertyet al,Nature (1990) 348:552-554).

Kako bi se iskazala antitela, ili delovi antitela korišćeni u pronalasku, DNK koji enkodiraju delimičnu ili punu dužinu lakih i teških lanaca, dobijeni kao što je opisano ovde, su ubačeni u ekspresione vektore tako da su geni operativno povezani za transkipcione i translatorne kontrolne sekvence. U ovom kontekstu, termin "operativno povezan" ima za nameru da označava da je gen antitela vezan za vektor tako da transkripcione i translatorne kontrolne sekvence unutar vektora služe njihovoj nameri funkcije regulišući transkripciju i translaciju gena antitela. Ekspresioni vektor i ekspresione kontrolne sekvence su izabrane tako da budu kompatibilne sa ekspresionom ćelijom domaćina koja se koristi. Gen antitela lakog lanca i gen antitela teškog lanca mogu biti ubačeni u odvojeni vektor ili, još više, oba gena su ubačena u isti ekspresioni vektor. Geni antitela su ubačeni u ekspresioni vektor standardnim metodama( n<pr>,spajanje komplementarnih restrikcionih mesta na genskom fragmentu antitela i vektora, ili ako restrikciona mesta nisu prisutna spajanje na otvorenom kraju). Pre ubacivanja sekvenci anti-TNFa antitela lakog ili teškog lanca, ekspresioni vektor već može nositi sekvence konstantnog regiona antitela. Na primer, jedan pristup da se konvertuju sekvence anti-TNFa antitela VH i VL gena antitela pune dužine jeste da se oni ubace u ekspresione vektore koji već enkodiraju konstantne regione teškog lanca i konstantne regione lakog lanca, respektivno, tako da je VH segment operativno povezan za CH segment(e) unutar vektora i VL segment je operativno vezan za CL segment unutar vektora. Dodatno ili alternativno, rekombinantni ekspresioni vektor može kodirati signalni peptid koji olakšava sekreciju lanca antitela iz ćelije domaćina. Lančani gen antitela može biti kloniran u vektor tako da je signalni peptid vezan unutar okvira za amino krajeve lančanog gena antitela. Signalni peptid može biti imunoglobulinski signalni peptid ili heterologni signalni peptid( odn.,signalni peptid iz ne-imunoglobulinskog protein).

U odnosu na lančane gene antitela, rekombinantni ekspresioni vektori pronalaska nose regulatorne sekvence koji kontrolišu ekspresiju lančanih gena antitela u ćeliji domaćina. Termin "regulatorna sekvenca" ima nameru da obuhvati promotere, pojačivaće i druge ekspresione kontrolne elemente( npr.,poliadenilacioni signali) koji kontrolišu transkripciju ili translaciju lančanih gena antitela. Takve regulatorne sekvence su opisane, na primer, u Goeddel; Gene Expression Technologv: Methods in Enzymology 185. Academic Press, San Diego, CA (1990). Stručne osobe u tehnici će biti zahvalne da konstrukcija ekspresionog vektora, koji uključuje selekciju regulatornih sekvenci može zavisiti od takvih faktora kao izbor ćelije domaćina da se transformiše, nivo ekspresije željenog proteina,itd.Poželjne regulatorne sekvence za ćeliju domaćina kod sisara obuhvataju virusne elemente koji usmerava visoke nivoe ekspresije proteina u ćelijama sisara, tako da su promoteri i/ili pojačivaći izvedeni iz citomegalovirusa (CMV) (kao što je GMV promoter/pojačivać), Simian Virus 40 (SV40) (kao što je SV40 promoter/pojačivać), adenovirus,( n<pr>,adenovirus glavnog kasnog promotera (AdMLP)) i polioma. Za dalji opis virusnih regulatornih elemenata, i njihovih sekvenci, videtinpr,U.S. Patent Br. 5,168,062 od strane Stinski, U.S. Patent Br. 4,510,245 od strane Bellera/, iU.S. Patent Br. 4,968,615 od strane Schaffneret al.

U odnosu na lančane gene antitela i regulatorne sekvence, rekombinantni ekspresioni vektori korišćeni u pronalasku mogu nositi dodatne sekvence, kao što su sekvence koje regulišu replikaciju vektora u ćelijama domaćina( n<pr>,počeci replikacije) i selektivni markergeni. Selektivni marker gen olakšava selekciju ćelija domaćina gde je vektor bio ubačen (videtinpr,U.S. Patenti Br. 4,399,216, 4,634,665 i 5,179,017, sve od strane Axelet al.).Na primer, obično selektivni marker gen nosi otpornost na lekove, kao što je G418, higromicin ili metotreksat, na ćeliji domaćina gde je vektor bio ubačen. Poželjni selektivni marker geni obuhvataju gen dihidrofolat reduktaze (DHFR) (za korišćenje u dhfr- ćelijama domaćina sa metotreksat selekcijom/pojačanjem) i neo gen (za G418 selekciju).

Za ekspresiju lakih i teških lanaca, ekspresioni vektor(i) koji enkodiraju teške i lake lance su transfektovani u ćeliju domaćina standardnim tehnikama. Razni oblici termina "transfekcija" imaju svrhu da obuhvate široki spektar tehnika koje se obično koriste za ubacivanje eksogene DNK u prokariotićnu ili eukariotičnu ćeliju domaćina,npr,elektroporacija, talog kalcijum-fosfat, DEAE-dekstran transfekcija i slično, lako je teoretski moguće da se iskažu antitela pronalaska ili u prokariotičnoj li eukariotičnoj ćeliji domaćina, ekspresija antitela je poželjna u eukariotskim ćelijama. U jednom rešenju, ćelije domaćina sisara, su najpoželjnije zbog toga što takve eukariotske ćelije, i pogotovo ćelije sisara, su češće nego prokariotske ćelije da se okupe i izluče pravilno složeno i imunološki aktivno antitelo. Prokariotska ekspresija gena antitela je prijavljena da je neaktivna za proizvodnju visokog prinosa aktivnog antitela (Boss, M.A. and VVood, C. R. (1985) Immunologv Today 6:12-13).

Poželjne ćelije domaćina sisara za ekspresiju rekombinantnih antitela pronalaska obuhvataju jajnike kineskog hrčka (CHO ćelije) (uključujući dhfr- CHO ćelije, opisane u Urlaub i Chasm, (1980) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 77:4216-4220, korišćene sa DHFR selektivnim markerom,npr.,kao što je opisano u RJ. Kaufman i P.A. Sharp (1982) Mol. Biol. 159:601-621), NSO mijeloma ćelija, COS ćelija i SP2 ćelija. Kada su rekombinantni ekspresioni vektori koji enkodiraju gene antitela ubačeni u ćelije domaćina sisara, antitela su proizvedena kultivisanjem ćelija domaćina za vremenski period dovoljan da dozvoli ekspresiju antitela u ćelijama domaćina ili, više, u jednom rešenju, sekrecija antitela u kulturni medijum gde su ćelije domaćina rasle. Antitela mogu biti vraćena u prvobitno stanje iz kulturnog medijuma korišćenjem postupaka prečišćavanja proteina.

Ćelije domaćina takođe mogu biti korišćene za proizvodnju delova netaknutih antitela, kao što su Fab fragmenti ili scFv molekuli. Podrazumeva se da su varijacije na prethodno navedenu proceduru unutar obima predmetnog pronalaska. Na primer, može biti poželjno da se ćelija domaćina transfektuje sa DNK koja enkodira ili laki lanac ili teški lanac (ali ne oba) antitela ovog pronalaska. Rekombinantna DNK tehnologija može takođe da bude korišćena kako bi se uklonile neke ili sve DNK koje enkodiraju ili same ili oba lake i teške lance koja nije neophodna za vezivanje za hTNF alfa. Molekuli koji iskazuju iz takvih okrnjenjih DNK molekula su takođe obuhvaćene sa antitelima pronalaska. Dodatno, bifunkcionalna antitela mogu biti proizvedena gde jedan teški i jedan laki lanac su antitela pronalaska, a drugi laki i teški lanac su specifična za antigen osim hTNF alfa sa unakrsnim antitelom pronalska za sekundarno antitelo sa standardnim hemijskim unakrsnim postupcima.

U poželjnom sistemu za rekombinantnu ekspresiju antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, pronalaska, rekombinanatni ekspresioni vektor koji enkodira oba antitela teškog lanca i antitela lakog lanca je ubačen u dhfr-CHO ćelije sa kalcijum fosfatnom transfekcijom. Unutar rekombinanatnog ekspresionog vektora, geni antitela teškog i lakog lanca su svaki operativno povezani za CMV pojačane/AdMLP promoter reguiatorne elemente kako bi izveli visoke nivoe transkripcije gena. Rekombinantni ekspresioni vektor takođe nosi DHFR gen, koji dozvoljava za selekciju CHO ćelija koja su transfektovana sa vektorom korišćenjem metotreksatne selekcije/apojačanja. Odabrane transformantne ćelije domaćina su kultivisane kako bi dozvolile ekspresiju antitela teških i lakih lanaca i netaknuto antitelo je vraćeno u prvobitno stanje iz kulturnog medijuma. Standardne molekularne biološke tehnike su korišćene kako bi se dobio rekombinantni ekspresioni vektor, transfektovale ćelije domaćina, odabrane iz transformanata, kultivisale ćelije domaćina i vratile antitelo u prvobitno stanje iz kulturnog medijuma.

S obzirom na navedeno, kompozicije nukleinske kiseline, vektora i ćelije domaćina koje mogu da se koriste za rekombinantnu ekspresiju antitela i delova antitela korišćeni u pronalasku obuhvataju nukleinske kiseline, i vektore koji sadrže navedene nukleinske kiseline, obuhvataju humano TNF alfa antitelo adalimumaba (D2E7). Nukleotidna sekvenca koja enkodira D2E7 varijabilni region lakog lanca je prikazana u SEQ ID NO: 36. CDRI domen LCVR obuhvata nukleotide 70-102, CDR2 domen obuhvata nukleotide 148-168 i CDR3 domen obuhvata nukleotide 265-291. Nukleotidna sekvenca koja enkodira D2E7 varijabilni region teškog lanca je prikazan u SEQ ID NO: 37. CDRI domen HCVR obuhvata nukleotide 91-105, CDR2 domen obuhvata nukleotide 148-198 i CDR3 domen obuhvata nukleotide 295-330. To će biti cenjeno od strane stručnjaka u tehnici da nukleotidne sekvence koje enkodiraju D2E7-srodna antitela, ili njegove delove( npr.,CDR domen, kao što je CDR3 domen), mogu biti izvedeni iz nukleotidnih sekvenci koje enkodiraju D2E7 LCVR iHCVR korišćenjem genetičkog koda i standardnih molekularnih bioloških tehnika.

U jednom aspektu, tečna farmaceutska formulacija sadrži humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, koje je bioekvivalentno ili bioslično antitelu adalimumaba. U jednom aspektu, biosimilarno antitelo je antitelo koje ne pokazuje kliničku značajnu razliku kada se poredi sa referentnim antitelom,npr,adalimumab. Biosimilarno antitelo ima ekvivalentnu sigurnost, čistoću, i jačinu kao referentno antitelo, npr., adalimumab.

IV. Primena Formulacija Pronalaska za Lečenje TNFa- srodnih Poremećaja

Prednost formualcija pronalaska je ta da se mogu koristiti za dostavu visoke koncentracije anti-TNF alfa antitela, ili antigenskog vezujućeg dela,( n<pr>,adalimumab) subjektu potkožno tako da je ili bol nakon ubrizgavanja smanjen ili je biodostupnost antitela poboljšana. Prema tome, u jednom rešenju, formulacija pronalaska je dostavljena subjektu potkožno. U jednom rešenju, subjekat prima formulaciju dajući je sam sebi (samo davanje).

U jednom rešenju, efikasna količina formulacije je primenjena. Primer efikasne količine formulacije je količina koja je dovoljna da inhibira štetnu aktivnost TNF-alfa ili leci poremećaj gde je aktivnost TNF alfa štetna.

Kao što je ovde korišćeno, termin "poremećaj gde je aktivnost TNF-alfa štetna" ima za nameru da obuhvati oboljenja i druge poremećaje gde je prisustvo TNF-alfa kod subjekta koji pati od poremećaja pokazalo da je ili se sumnja da je ili odgovorno za patofiziološki poremećaj ili je faktor koji doprinosi pogoršanju poremećaja. Prema tome, poremećaj gde je aktivnost TNF-alfa štetna je poremećaj gde se inhibicija aktivnosti TNF-alfa očekuje da ublaži simptome i/ili progresiju poremećaja. Takvi poremećaji mogu biti očigledni, na primer, povećanjem u koncentraciji TNF-alfa u biološkoj tečnosti kod subjekta koji pati od poremećaja( npr.,povećanje koncentracije TNF-alfa u serumu, plazmi, sinovialnoj tečnosti,itd.kod subjekta), koja može biti detektovana,na primer,korišćenjem anti-TNF-alfa antitela.

U jednom rešenju, efikasna količina antitela može biti određena prema striktnoj doznoj šemi zasnovanoj na težini( n<pr>,mg/kg) ili može biti ukupna telesna {takođe se odnosi kao fiksna doza) koja je nezavisna od težine. U jednom aspektu, efikasna količin anatitela je oko 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, ili oko 100 mg humanog anti-TNFa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela. U jednom rešenju, efikasna količina antitela je oko 20-100, oko 20-90, oko 30-90, oko 30-100, oko 60-100, oko 70-90, oko 40-90, oko 60-85 mg, ili oko 40-100 mg. U jednom rešenju, formulacija sadrži efikasnu količinu antitela od 30 mg, 31 mg, 32 mg, 33 mg, 34 mg, 35 mg, 36 mg, 37 mg, 38 mg, 39 mg, 40 mg, 41 mg, 42 mg, 43 mg, 44 mg, 45 mg, 46 mg, 47 mg, 48 mg, 49 mg, 50 mg, 51 mg, 52 mg, 53 mg, 54 mg, 55 mg, 56 mg, 57 mg, 58 mg, 59 mg, 60 mg, 61 mg, 62 mg, 63 mg, 64 mg, 65 mg, 66 mg, 67 trig, 68 mg 69 mg, 70 mg, 71 mg, 72 mg, 73 mg, 74 mg, 75 mg, 76 mg, 77 mg, 78 mg; 79 mg, 80 mg, 81 mg, 82 mg, 83 mg, 84 mg, 85 mg, 86 mg, 87 mg, 88 mg, 89 mg, 90 mg , 91 mg, 92 mg, 93 mg, 94 mg, 95 mg, 96 mg, 97 mg, 98 mg, 99 mg, ili 100 mg antitela. Opsezi koji obuhvataju prethodno navedene brojeve su takođe obuhvaćeni u pronalasku, npr., 70-90 ili 75-85 mg ili 60-85 mg.

U jednom primeru, efikasna količina formulacije je 0.4 mL ili 0.8 mL formulacije koja sadrži ukupnu telesnu dozu od oko 80 mg antitela( odn.,0.8 mL 100 mg/mL formulacije antitela pronalaska). U drugom primeru, efikasna količina formulacije je 0.4 mL formulacije pronalaska koji sadrži ukupnu telesnu dozu od oko 40 mg antitela( odn.,0.4 mL 100 mg/mL formulacije antitela pronalaska). Ipak u drugom primeru, efikasna količina formualcije je dupla 0.8 mL formulacije koja sadrži ukupnu telesnu dozu od oko 160 mg antitela (odn., dve jedinice koje sadrže 0.8 mL svake 100 mg/mL formulacije antitela pronalaska). U drugom primeru, efikasna količina formulacije je 0.2 mL formulacije pronalaska koja sadrži ukupnu telesnu dozu od oko 20 mg antitela (odn., 0.2 mL 100 mg/mL formulacije antitela pronalaska). Alternativno, efikasna količina može biti određena prema fiksnom doznom režimu zasnovanom na težini (videti,npr.,WO 2008/154543).

U jednom rešenju, TNF-alfa je humani TNF-alfa i predmet je ljudski subjekat. Alternativno, subjekat može biti sisar koji iskazuje TNF-alfa sa kojim antitelo pronalaska može unakrsno da reaguje. Still Ipak dodatno subjekat može biti sisar u koji je ubačen hTNF-alfa( n<pr>,primenom hTNF-alfa ili sa ekspresijom hTNF-alfa transgena).

Formulacija pronalaska može se primenjivati na ljudski subjekat za terapeutske svrhe (diskutovan više u nastavku). U jednom rešenju pronalaska, tečna farmaceutska formulacija je lako primenjiva, koja obuhvata, na primer, formulaciju koja se primenjuje sama od strane pacijenta. U jednom rešenju, formulacija pronalaska se primenjuje kroz potkožno ubrizgavanje, kao što je pojedinačno korišćenje potkožnog ubrizgavanja. Povrh toga, formulacija pronalaska se može primenjivati na ne ljudske sisare koji iskazuju TNF-alfa sa kojima antitelo unakrsno reaguje( npr,primat, svinja ili miš) za veterinarske svrhe ili kao životinjski model kod ljudske bolesti. Što se tiče drugog, takvi životinjski modeli mogu biti korisni za procenu terapeutske efikasnosti antitela pronalaska( n<pr>,testiranje doza i vremenskog toka primene). Formulacije pronalaska se mogu primenjivati na osnovu izvesne dozne šeme. Na primer, formulacije se mogu primenjivati prema nedeljnom, dvo nedeljnom, ili mesečnom doznom režimu. Alternativno, formulacija se može primenjivati jednom svake tri nedelje. U jednom aspektu, formulacije i postupci obuhvataju primenu na ljudskog subjekta anti-TNFa antitela prema periodičnosti odabranoj iz grupe koja se sastoji od nedeljne, dvonedeljne, svake tri nedelje, i mesečne.

U jednom rešenju, tečna vodena formulacija pronalaska se može primenjivati na subjekat preko, na primer, prethodno napunjenog šprica, autoinjektorske olovke, ili uređaja za primenu bez igle. Prem tome, pronalazak takođe obuhvata autoinjektorsku olovku, prethodno napunjen špric, ili uređaj za primenu bez igle koji sadrže tečnu vodenu formulaciju pronalaska. U jednom aspektu, pronalazak obuhvata dostavni aparat koji sadrži doznu formulaciju koja sadrži 100 mg/mL humanog TNF alfa antitela, ili njegov antigenski vezujući deo,npr,autoinjektorska olovka ili prethodno napunjen špric sadrže dozu od oko 19 mg, 20, mg, 21 mg, 22 mg, 23 mg, 24 mg, 25 mg, 26 mg, 27 mg, 28 mg, 29 mg, 30 mg, 31 mg, 32 mg, 33 mg, 34 mg, 35 mg, 36 mg, 37 mg, 38 mg, 39 mg, 40 mg, 41 mg, 42 mg, 43 mg, 44 mg, 45 mg, 46 mg, 47 mg, 48 mg, 49 mg, 50 mg, 51 mg, 52 mg, 53 mg, 54 mg, 55 mg, 56 mg, 57 mg, 58 mg, 59 mg, 60 mg, 61 mg, 62 mg, 63 mg, 64 mg, 65 mg, 66 mg, 67 mg, 68 mg, 69 mg, 70 mg, 71 mg, 72 mg, 73 mg, 74 mg, 75 mg, 76 mg, 77 mg, 78 mg, 79 mg, 80 mg, 81 mg, 82 mg, 83 mg, 84 mg, 85 mg, 86 mg, 87 mg, 88 mg, 89 mg, 90 mg, 91 mg, 92 mg, 93 mg, 94 mg, 95 mg, 96 mg, 97 mg, 98 mg, 99 mg, 100 mg, 101 mg, 102 mg, 103 mg, 104 mg, 105 mg,itd.formulacije. U jednom pronalasku, špric ili autoinjektor sadrži 60-100 mg, 70-90 mg, ili oko 80 mg antitela.

U jednom rešenju, formualcije pronalaska se mogu davati same koristeći,npr.,prethodno napunjen špric ili automatski ubrizgavajući uređaj. Automatski ubrizgavajući uređaji nude alternativu da se ručno rukuje špricom radi davanja terapeutskih agenasa u pacijentova tela i dozvoljavajući pacijentima da sami sebi daju injekciju. Automatski ubrizgavajući uređaji su opisani, na primer, u sledećim objavama, WO 2008/005315, vVO 2010/127146, WO 2006/000785, VVO 2011/075524, WO 2005/113039, WO 2011/075524.

Prema tome, u jednom rešenju, predmetni pronalazak obezbeđuje prethodno napunjene špriceve ili autoinjektorske aparate koji sadrže formulacije pronalaska, kao i sama primena prethodno napunjenih špriceva ili autoinjektorskih aparata koji sadrže formulacije koje su ovde opisane u postupcima pronalaska.

U jednom pronalasku, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje poremećaja gde je aktivnost TNF alfa štetna. Kao što je ovde korišćeno, termin " poremećaj gde je aktivnost TNF alfa štetna" ima za nameru da obuhvati oboljenja i druge poremećaje gde je prisustvo TNF-alfa kod subjekta koji pati od poremećaja prikazano da bude ili se sumnja daje ili odgovoran za patofiziološki poremećaj ili je faktor koji doprinosi pogoršanju poremećaja. Prema tome, poremećaj gde je aktivnost TNF-alfa štetna je poremećaj gde inhibicija aktivnosti TNF-alfa se očekuje da ublažava simptome i/ili napredovanje poremećaja. Takvi poremećaji mogu biti očigledni, na primer, povećanjem koncentracije TNF-alfa u biloškoj tečnosti subjekta koji pati od poremećaja( n<pr>,povećanje koncentracije TNF-alfa u serumu, plazmi, sinovijalnoj tečnosti,itd.subjekta), koja može biti uočena, na primer, korišćenjem anti-TNF-alfa antitela kao što je prethodno opisano.

Postoji veliki broj primera poremećaja gde je aktivnost TNF-alfa štetna. Primeri gde je aktivnost TNF-alfa štetna su takođe opisani u U.S. Patent Br. 6,015,557; 6,177,077; 6,379,666; 6,419,934; 6,419,944; 6,423,321; 6,428,787; i 6,537,549, i PCT Objavama Br. VVO 00/50079 i WO 01/49321. Formulacije pronalaska mogu takođe biti korišćene za lečenje poremećaja gde je aktivnost TNF alfa štetna kao što je opisano u U.S. Pat. Br. 6,090,382, 6,258,562 i U.S. Patentoj Prijavi Objave Br. US20040126372.

Korišćenje formulacija pronalaska u lečenju Određenih primernih poremećaja je diskutovano dalje u nastavku:

A. Sepsa

Formulacije pronalaska se mogu koristit za lečenje subjekata koji imaju sepsu. Faktor nekroze tumora ima značajnu ulogu u patofiziologiji sepse, sa biloškim efektima koji obuhvataju hipotenziju, miokardijalnu supresiju, vaskularni sindrom curenja, nekroza organa, stimulacija otpuštanja toksičnih sekundarnih medijatora i aktivacija koagulacije kaskade (videtinpr.,Tracey, K. J. i Cerami, A. (1994) Annu. Rev. Med. 45:491-503; Russell, D i Thompson, R. C. (1993) Curr. Opin. Biotech. 4:714-721). Prema tome, formualacija pronalaska može biti korišćena za lečenje sepse u bilo kom njegovom kliničkom podešavanju, uključujući septični šok, endotoksični šok, endotoksični šok, gram negativnu sepsu i toksični sindrom šoka.

Dalje, kako bi se sepsa lečila, formulacija pronalaska se može istovremeno primenjivati sa jednim ili više dodatnih terapeutskih agenasa koji mogu dalje da ublaže sepsu, kao što je interleukin-1 inhibitor (kao što su one opisane u PCT Objavi Br. VVO 92/16221 i WO 92/17583), citokin interleukin-6 (videtinpr,PCT Objavu Br. VVO 93/11793) ili antagonist trombocidnog aktivacionog faktora (videtinpr,Evropsku Patentnu Prijavu Objavu Br. EP 374 510).

Dodatno, u jednom rešenju, formulacija pronalaska se primenjuje na ljudski subjekat u okviru pod grupe pacijenta obolelih od sepse koji imaju koncentraciju seruma ili plazme 1L-6 iznad 500 pg/ml; ili, u jednomrešenju, 1000 pg/ml, za vreme lečenja (videti PCT Objavu Br. VVO 95/20978).

B. Autoimuna Oboljenja

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje subjekata koji imaju autoimuno oboljenje. Faktor tumora nekroze je uvršten tako da igra ulogu u patofiziologiji raznih autoimunih oboljenja. Na primer, TNF-alfa je uvršten tako da aktivira zapaljenje tkiva i izaziva destrukciju zglobova kod reumatoidnog artritisa (videtinpr,Tracey and Cerami, supra; Arend, W. P. and Dayer, J-M. (1995) Arth. Rheum. 38:151-160; Fava,R. A. et al.(1993) Clin. Exp. Immunol. 94:261-266). TNF-alfa je takođe uvršten u promovisanju smrti islet ćelija i u posredovanju rezistentnosti na insulin kod dijabetisa (videtinpr.,.Traceyand Cerami, supra; PCT Publication No. WO 94/08609). TNF-alfa je takođe uvršten u posredovanju citotoksičnosti za oligodendrocite i indukciju zapaljenih plakova kod multiple skleroze (videtinpr,Tracey and Cerami, supra). Takođe uključene u autoimuna oboljenja koja mogu da budu lečena korišćenjem formualcija pronalaska jeste juvenilni idiopatični artritis (JIA) (koji se takođe odnosi kao juvenilni reumatoidni artritis) (videti Gromet al.(1996) Arthritis Rheum. 39:1703; Manggeetal.(1995) Arthritis Rheum. 8:211).

Formulacija pronalaska može da bude korišćena da leći autoimuna oboljenja, prvenstveno ona koja su povezana sa zapaljenjem, uključujući reumatoidni artritis, reumatoidni spondilitis (takođe se odnosi kao ankiotpuštajući spondilitis), osteoartritis i giht, alergija, multiple skleroza, autoimuna oboljenja, autoimuni uveitis, juvenilni idiopatični artritis (koji se takođe odnosi kao juvenilni reumatoidni artritis), i nefrotični sindrom.

C. Infektivna Oboljenja

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju infektivno oboljenje. Faktor nekroze tumora je uvršten tako da posreduje biološke efekte posmatrane kod raznih infektivnih oboljenja. Na primer, TNF-alfa je uvršten tako da posreduje moždanom zapaljenju i kapilarnoj trombozi i infarkta usled malerije (videtinpr.,Tracev and Cerami, supra). TNF-alfa je takođe uvršten u posredovanje moždanog zapaljenja, uključujući nervni slom krvne moždane barijere, aktiviranja septičkog šok sindroma i aktivaciji venskog infarkta kod meningitisa (videtinpr,Tracev and Cerami, supra). TNF-alfa je takođe uvršten u indukovanju kaheksije, stimulacije virusne proliferacije i posredovanju kod povrede centralnog nervnog sindroma kod stečenog imuno deficijentnog sindroma (ADDS) (videtinpr,Tracev and Cerami, supra).

Prema tome, antitela, delovi antitela, pronalska, mogu se koristiti u lečenju infektivnih oboljenja, uključujući bakterijski meningitis (videtinpr,Europska Patentna Prijava Objava Br. EP 585 705), cerebralne malarije, AIDS i AIDS-povezanog kompleksa (ARC) (videtinpr,Europska Patentna Prijava Objava Br. EP 230 574), kao i sekundarna citomegalovirusna infekcija kod transplantacije (videtinpr,Fietze, E.,era/,(1994)Transplantation 58:675-680). Formulacija pronalaska, takođe se može koristiti za ublažavanje simptoma povezani sa infektivnim oboljenjima, uključujući groznicu i mijalgiju usled infekcije (kao što je influenca) i kaheksije koja je sekundarna u odnosu na infekciju( n<pr>,sekundarni AIDS ili ARC).

D. Transplantacija

Formulacija pronalaska može bit korišćena za lečenje subjekata koji imaju transplataciju. Faktor nekroze tumora je ubačen kao ključni posrednik za alograft reakciju i graft versus host oboljenja (GVHD) i u posredovanju suprotne reakcije koja je posmatrana kada je antitelo pacova OKT3, usmereno protiv T ćelijskog receptorskog CD3 kompleksa, korišćeno da inhibira odbijanje transplatacije bubrega( videti npr,Tracev and Cerami, supra; Eason, J. D.,et al.(1995) Transplantation 59:300-305; Suthanthiran, M. and Strom, T. B. (1994) New Engl. J. Med. 331:365-375). Prema tome, formulacije pronalaska se mogu koristiti da inhibiraju odbijanje usled transplantacije, uključujući odbijanje alografta i ksenografta i da inhibiraju GVHD. lako se antitelo ili deo antitela može koristiti samo, može se koristiti i u kombinaciji jednog ili više drugih agenasa koji inhibiraju imuni odgovor protiv alografta ili inhibira GVHD. Na primer, u jednom rešenju, formulacije pronalaska se koriste u kombinaciji sa OKT3 da inhibira OKT3-iizazvane reakcije: U drugom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena u kombinaciji sa jednim ili više antitela usmereni na druge mete obuhvaćene u regulatornim imunim odgovorima, kao što su površinski molekuli ćelije CD25 (interleukin-2 receptor-alfa), CD11a (LFA-1), CD54 (ICAM-1), CD4, CD45, CD28/CTLA4, CD80 (B7-1) i/ili CD86 (B7-2). U ipak drugom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena u kombinaciji sa jednim ili više opštih imunosupresivnih agenasa, kao što je ciklosporin A ili FK506.

E. Malignost

Formulacije pronalaska mogu biti korišene za lečenje subjekata koji imaju rak ili maligni tumor. Faktor nekroze tumora je uključen u izazivanje kaheksije, stimulacije rasta tumora, poboljšanja metastatičkog potencijala i posredovanju citotoksičnosti kod maligniteta (videti npr., Tracev and Cerami, supra). Prema tome, formulacije pronalaska se mogu koristiti u lečenju malignosti, kako bi se inhibirao rast tumora ili metastaza i/ili ublažila kaheksija sekundarna u odnosu na malignitet. Formulacija pronalaska može biti davana sistematski ili lokalno u odnosu na veličinu tumora.

F. Pulmonarni Poremećaji

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju pulmonarno oboljenje. Faktor nekroze tumora je uvršten u patofiziologiju respiratornog distres sindroma kod odraslih, uključujući stimulaciju leukocitne endotelijalne aktivacije, koja usmerava citotoksičnost na pneumocite i izaziva vaskularni sindrom propuštanja (videtinpr,Tracev i Cerami, supra). Prema tome, formulacije pronalaska mogu da se koriste za lečenje raznih pulmonarnih poremećaja, uključujući respiratorni distres sindrom kod odraslih (videtinpr,PCT Objavu Br. VVO 91/04054), plućni šok, hronično pulmonarno zapaljensko oboljenje, pulmonarnu sarkodiozu, pulmonarnu fibrozu i silikozu. Formulacija pronalaska može se primenjivati sistematski ili lokalno na površinu pluća, na primer kao aerosol.

G. Intestitinalni Poremećaji

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju intestinalni poremećaj. Faktor nekroze tumora je uvršten u patofiziologiju zapaljenskih oboljenja creva (videtinpr,Tracy, K. J„era/.(1986) Science 234:470-474; Sun, X-M.,et al.(1988) J. Clin. Invest. 81:1328-1331; MacDonald, T. T,era/.(1990) Clin. Exp. Immunol. 81:301-305). Himerna murirtska anti-hTNF-alfa antitela su podvrgnuta kliničkom testiranju za lečenje Crohn-ove bolesti (van Dullemen, H. M.,et al.(1995) Gastroenterologv 109:129-135). Formulacija pronalaska, takođe može biti korišćena za lečenje intestinalnih poremećaja, kao što su idiopatično inflamatorno oboljenje creva, koje obuhvata dva sindroma, Crohn-ovu bolest i ulcerativni kolitis. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje Crohn-ove bolesti. U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje ulcerativnog kolitisa.

H. Srčani poremećaji

Formulacija pronalaska, takođe može biti korišćena za lečenje raznih srčanih poremećaja, uključujući ishemiju srca (videtinpr,Evropsku Patentnu Prijavu Objave Br. EP 453 898) i srčanu insuficijenciju (slabost srčanog mišića) (videtinpr,PCT Objavu Br. VVO 94/20139).

/. Spondiloartropatiije

Formulacije pronalaska mogu takođe biti korišene za lečenje subjekata koji imaju spondiloartropatiju, uključujući, na primer, aksijalnu spondiloartropatiju. TNFa je uvršten u patofiziologiju širokog opsega poremećaja, uključujući inflamatorna oboljenja kao što su Spondiloatropatije (videtinpr,Moeller, A;et al.(1990) Cvtokine 2:162-169; U.S. Patent Br. 5,231,024 to Moelleret al.Evropska Patenta Objava Br. 260 610 BI by Moeller, A). U jednom rešenju, spondiloartropatija je aksijalna spondiloartropatija. Drugi primeri spondiloartropatija koje mogu da se leče sa TNFa antitelom pronalaska su opisane u nastavku:

I. Psorijazni artritis

Formulacije pronalaska mogu takođe biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju psorijazni artritis. Faktor nekroze tumora je uvršten u patofiziologiju psorijaznog artritisa (Partschef al.(1998)Ann Rheum Dis.57:691; Ritchlinei al.(1998)J Rheumatol.25:1544). Kao što se ovde odnosi, psorijazni artritis (PsA) ili psorijaza je povezana sa kožom, odnosi se na klinički inflamatorni artritis koji je povezan sa psorijazom. Psorijaza je uobičajeno hronično kožno stanje koje izaziva crvene fleke na telu. Jedna odrasla osoba kod 20 pojedinaca sa psorijazom će razviti artritis zajedno sa stanjem kože, i oko 75% slučajeva, psorijaza prethodi artritisu. PsA se sama iskazuje na razne načine. Rangirana od blagog do teškog artritisa, pri čemu artritis obično deluje na prste i kičmu. Kada je kičma zahvaćena, simptomi su slični onima koji pripradaju ankilozirajućem spondilitisu, kao Što je prethodno opisano.

PsA je ponekad povezana sa artritis mutilans. Artritis mutilans se odnosi na poremećaj koji je okarakterisan sa prevelikom erozijom kostiju rezultujući u loš, erozivni deformitet koji unakazuje zglobove. U jednom rešenju, formulacije pronalaska se mogu koristiti za lečenje artritis mutilansa.

2. Reaktivni artritis / Reiter-ov sindrom

Formulacije pronalaska mogu takođe biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju Reiter-ov sindrom ili reaktivni artritis. Faktor nekroze tumora je uvršten u patofiziologiju reaktivnog artritisa, koji se takođe odnosi na Reiter-ov sindrom (Braunet al.(1999)Arthritis Rheum.42(10):2039). Reaktivni artritis (ReA) se odnosi na artritis koji komplicira infekciju negde drugde u telu, često prateći enteme ili urogenitalne infekcije. ReA je često okarakterisan sa izvesnim kliničkim simptomima, uključujući zapaljenje zglobova (artritis), uretritis, konjuktivitis, i lezije kože i mukozne membrane. Dodatno, ReA se može javiti prateći infekciju sa seksualnim prenosnim oboljenjem ili dizenteričnom infekcijom, uključujući klamidiju, Campvlobacter, salmonelu, ili jersiniju.

3. Neizdiferencirane spondiloatrropatije

Formulacije pronalaska mogu takođe biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju neizdiferenciranu spondiloatrropatiju (videti Zeidlere/a/.(1992)Rheum Dis Clin North Am.18:187). Drugi termini koji se koriste da opišu neizdiferencirane spondiloartropatije obuhvataju seronegativni oligoartritis i neizdiferencirani oligoartritis. Neizdiferencirane spondiloatrropatije, kao što je korišćeno ovde, se odnose na poremećaj gde subjekat pokazuje samo neke od simptoma koji su povezani sa spondiloatrropatijom. Ovo stanje je obično posmatrano kod mladih odraslih osoba koji nemaju DBD, psorijazu, ili klasične simptome AS ili Reiter-ov sindrom. U nekim slučajevima, neizdiferencirana spondiloatrropatija može biti rani znak AS

J. Poremećaji kože i noktiju

U jednom rešenju, formulacije pronalaska mogu takođe biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju poremećaj kože i/ili noktiju. Kao što je korišćeno ovde, termin "poremećaj kože i noktiju gde je aktivnost TNFa štetna" ima za nameru da obuhvati poremećaje kože i/ili noktiju i druge poremećaje gde je prisustvo TNF alfa kod subjekta koji pati od poremećaja pokazalo da je ili se sumnja da je ili odgovoran za patofiziološki poremećaj ili je faktor koji doprinosi pogoršanju poremećaja,npr,psorijaza. Primer poremećaja kože koji može da se leči korišćenjem formulacije pronalska je psorijaza. U jednom rešenju, formulacija pronalaska se koristi za lečenje plak psorijaze. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju psorijaze (Takematsuef al.(1989) Arch Dermatol Res. 281:398; Victor and Gottlieb (2002) J Drugs Dermatol. 1(3):264).

1 _ Psorijaza

Formulacije pronalaska mogu takođe biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju psorijazu, uključujući subjekte koji imaju plak psorijazu. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju psorijaze (Takematsu et al. (1989) Arch Dermatol Res. 281:398; Victor and Gottlieb (2002) J Drugs Dermatol. 1(3):264). Psorijaza je opisana kao kožno zapaljenje (iritacija i crvenilo) okarakterisano sa učestalim epizodama crvenila, svraba, i debele, suve, kože sa pojavom Ijuspice na koži. Prvenstveno, losijoni su obrazovani koji uključuju primarne i sekundarne promene kod epidermalne proliferacije, inflamatornih odgovora kože, i ekspresije regulatornih molekula kao što su limfokineza i inflamatorni faktori. Psorijatična koža je morfološki okarakterisana sa povećanim preokretom epidermalnih ćelija, zadebljana epidermisa, abnormalne keratinizacije, inflamatorna ćelija ubacuje se u epidermis i polimorfonuklearna leukocitna i limfocitna infiltracija u epidermisni sloj rezultuje u povećanju u baznom ćelijskom krugu. Psorijaza često obuhvata nokte, koji učestalo pokazuju jamice, cvetanje nokta, zadebljanja, i obezbojavanje. Psorijaza je često povezana sa drugim inflamatomim poremećajima, na primer, uključujući reumatoidni artritis, inflamatorno oboljenje creva (JBD), i Crohn-ova bolest.

Dokazi psorijaze se najčešće vide na torzu, laktovima, kolenima, temenu, kožnim pregibima, ili noktima, ali može da zahvati bilo koji ili sve delove kože. Normalno, potrebno je oko mesec dana za nove kožne ćelije da se pomere na gore od donjih slojeva do površine. Kod psorijaze, ovaj proces traje nekoliko dana, rezultujući u građenju mrtvih kožnih ćelija i formiranju debelih Ijuspica. Simptomi psorijaze obuhvataju: fleke na koži, koje su suve ili crvene, prekrivene Ijuspicama, uzdignute fleke na koži, koje su praćene crvenim granicama, koje mogu da puknu i postanu bolne,

i koje su obično locirane na laktovima, kolenima, torzu, temenu, i glavi; kožne lezije, uključujući bubuljice, pucanja kože, i crvenilo na koži; bolovi u zglobovima ili svrab koji može biti povezan sa artritisom, npr., psorijatični artritis.

Lečenje psorijaze često obuhvata topične kortikosteroide, analoge vitamina D, i topične ili oralne retinoide, ili njihove kombinacije. U jednom rešenju, TNFalfa inhibitor pronalaska se primenjuje u kombinaciji sa ili u prisustvu jednih od ovih uobičajenih lečenja.

Dijagnoza psorijaze je obično zasnovana na izgledu kože. Dodatno, biopsija kože, ili struganje i kultivisanje delova kože može biti potrebna kako bi se isključili drugi poremećaji kože. Rengen može biti korišćen za proveru psorijatičnog artritisa ukoliko je bol u zglobovima prisutan i uporan.

U jednom rešenju pronalaska, TNFalfa inhibitor je korišćen za lečenje psorijaze, uključujući hroničnu plak psorijazu, kapljičnu psorijazu, obrnutu psorijazu, pustuiamu psorijazu, pemfigus vulgaris, eritrodermičnu psorijazu, psorijazu povezanu sa inflamatornim oboljenjem creva (IBD), i psorijaza povezana sa reumatoidnim artritisom (RA). Posebni tipovi psorijaze uključene u lečenje prema pronalasku su opisane u više detaija u nastavku:

a. Hronična Plak Psorijaza

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju hroničnu plak psorijazu. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju hronične plak psorijaze (Asadullah et al.

(1999) Br J Dermatol. 141:94). Hronična plak psorijaza (takođe označena kao psorijaza vulgaris) je najčešći oblik psorijaze. Hronična plak psorijaza je okarakterisana sa uzdignutim crvenim flekama na koži, čija veličina se kreče od veličine novičića pa do mnogo veće. U hroničnoj plak psorijazi, plakovi mogu biti pojedinačni ili višestruki, mogu varirati u veličini od nekoliko milimetara pa do nekoliko cantimetara. Plakovi su obično crvene boje sa perutavom površinom, i reflektuju svetlost kada se lagano izgrebu, stvarajući "srebrnkasti" efekat. Lezije (koje su često simetrične) nastale od hronične plak psorijaze se pojavljuju po čitavom telu, ali sa sklonošću za ekstenzorne površine, uključujući kolena, laktove, lumbosakralne regije, lobanja, i nokti. Povremeno hronične plak psorijaze se mogu desiti na penisu, vulvi i fleksuri, ali Ijuštenje je obično odsutno. Dijagnoza kod pacijenta sa hroničnom plak psorijazom je obično zasnovana na kliničkim osobinama koje su opisane ovde. Naročito, prenos, boja i tipično srebrnkasto perutanje lezija kod hronične plak psorijaze su karakteristične za hroničnu plak psorijazu.

b. Guttate Psorijaza

Formulacije pronalaska mogu da se koriste za lečenje subjekata koji imaju guttate psorijazu. Guttate psorijaza se odnosi na oblik psorijaze sa karakterističnim perutavim plakovima u obliku vodene kapi. Širenje guttate psorijaze je obično zasnovana na izgledu kože, i činjenici da često postoji istorijat nedavno upaljenog grla.

c. Inverzria Psorijaza

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju inverznu psorijazu. Inverzna psorijaza je oblik psorijaze kod koje pacijent ima glatku, obično vlažno područje kože koje je crveno i upaljeno, koji je za razliku od perutanja povezano sa plak psorijazom. Inverzna psorijaza se takođe odnosi na intertiginoznu psorijazu ili fleksuralnu psorijazu. Inverzna psorijaza se uglavnom dešava ispod pazuha, prepona, ispod grudi i drugih kožnih preklopa oko genitalija i zadnjice, i, kao rezultat lokacije pojavljivanja, češanje i znojenje može iritirati zahvaćena područja.

d. Pustularna Psorijaza

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju pustularnu psorijazu. Pustularna psorijaza je oblik psorijaze koja izaziva gnojne plikove koji variraju od veličine i lokacije, ali Često se dešava na ruci i stopalu. Plikovi mogu biti lokalizovani, ili rašireni preko velikih područja tela. Pustularna psorijaza može biti oba blaga i bolna, može izazvati groznicu.

e. Drugi Poremećaji Psorijaze

Drugi primeri psorijaznih poremećaja koji mogu da se leće sa formulacijama pronalaska obuhvataju eritrodeničnu psorijazu, vulgaris, psorijazu povezanu sa IBD, i psorijazu povezanu sa artritisom, uključujući reumatoidni artritis.

2. Pemfigus Vulgaris

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju pemfigus vulgaris. Pemfigus vulgaris je ozbiljno autoimuno sistemsko dermatološko oboljenje koje često zahvata oralnu mukoznu membranu i kožu. Patogeneza pemfigus vulgarisa se smatra da je autoimuni poces koji je usmeren na kožu i oralnu mukoznu membranu desmosoma. Zbog toga, ćelije ne pridržavaju jedna drugu. Poremećaj se manifestuje kao veliki ispunjen tečnošću, sklon pucanju, mehur, i ima distinktivni histološki izgled. Anti-inflamatorni agensi su jedina delotvoma terapija za ovo oboljenje koje ima veliku stopu smrtnosti. Komplikacije koje proizilaze kod pacijenata koji pate od pemfigus vulgaris su uporan bol, interferencija sa neutronom i gubitkom tečnosti, i infekcije.

3. Atopični Dermatitis/Ekcem

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju atopični dermatitis. Atopični dermatitis (takođe se još nazica ekcem) je hronični poremećaj kože kategorizovan sa perutavim i koji svrbe plakovima. Ljudi sa ekcemom često imaju porodični istorijat alergijskih stanja kao što je astma, teška groznica, ili ekcem. Atopični dermatitis je hipersenzitivna reakcija (slična alergiji) koja se dešava na koži, izazivajući hronično zapaljenje. Zapaljenje izaziva da koža postane perutava i koja svrbi. Hronična iritacija i češanje može izazvati da koža zadeblja i postane kožaste teksture. Izlaganje iritacijama iz okoline može pogoršati simptome, kao što može isušiti kožu, izložiti vodi, temperaturnim promenama, i stresu.

Subjekti sa atopičnim dermatitisom mogu biti identifikovani izvesnim simptomima, koji često obuhvataju intezivni svrab, plikove koji cure i stvaraju krastu, crvenilo na koži ili zapaljenje oko plikova, osip, suva, područja oko kože, ranjivo područja kože usled češanja, i pražnjenje uha/krvarenje.

4. Sarkoidoza

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju sarkoidozu. Sarkoidoza je oboljenje gde se dešava granulomatozna inflamacija u limfnim čvorovima, plućima, jetri, očima, koži, i/ili drugom tkivu. Sarkoidoza obuhvata kožnu sarkodiozu (sarkoidoza kože) i nodularnu sarkoidozu (sarkoidoza limfnih čvorova). Pacijenti sa sarkodiozom mogu biti identifikovani sa simptomima, koji često obuvataju opštu nelagodnost, uznemirenost, ili osečaj bolesti; groznicu; kožne lezije.

5. Eritema Nodozum

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekata koji imaju eritema nodozum. Eritema nodozum se odnosi na inflamatorni poremećaj koji je okarakterisan sa blagim, crvenim kvržicama ispod kože, obično na prednjoj donjoj strani nogu. Lezije povezane sa eritema nodozumom često počinju kao ravne, ali čvrste, crvene bolne gromuljice (približno područje svraba). U roku od nekoliko dana lezije mogu postati purpurne, a potom tokom nekoliko nedelja mogu izbledeti do braonkastog ravnog sloja.

U nekim slučajevima, eritema nodozum može biti povezan sa infekcijama koji obuhvataju, streptokoke, kokidioidomikoze, tuberkulozu, hepatitis B, sifilis, oboljenje usled mačijeg grebanja, tularemija, jersinija, leptospiroza psitakoza, histoplazmoza, mononukleoza (EBV). U drugim slučajevima, eritema nodozum može biti povezan sa osetljivošću na izvesna lekove koji obuhvataju, oralkontraceptive, penicilin, sulfonamide, sulfone, barbiturate, hidantoin, fenacetin, salicilate, jodide, i progestin. Eritema nodozum je često povezan sa drugim poremećajima koji obuhvataju, lukemiju, sarkodiozu, reumatsku groznicu, i ulcerativni kolitis.

Simptomi eritema nodozuma su obično prisutni na koži, ali lezije mogu takođe da se dese na drugim područjima tela, uključujući zadnjicu, listove, zglobove, butine i gornje ekstremitete. Drugi simptomi kod subjekata sa eritema nodozumom mogu obuhvatiti gloznicu i slabost.

6. Hidradenitis Supurativa

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju hidradenitis supurativa. Hidradenitis suppurativa se odnosi na poremećaj gde natečene, bolne, zapaljenje lezije ili izrasline razvijaju na preponi i ponekad ispod pazuha i ispod grudi. Hidradenitis supurativa se dešava kada izlazi apokrilne žlezde postaju blokirani od strane znoja ili su u ne mogućnosti da se osuše normalno zbog nepotpunog razvoja žlezda. Sekrecije zarobljene u žlezdama teraju znojnu suvu bakteriju na okolno tkivo, izazivajući potkožnu induraciju, zapaljenje, i infekciju. Hidradenitis supurativa je ograničena na delove tela koji sadrže apokrilne žlezde. Ova područja su područja pazuha, areola bradavice, prepone, perineuma, circumanal, i periumbilikala.

7. Lišaj Planus

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju lišaj planus. Faktor nekroznog faktora je uvršten u patofiziologiju lišaja planusa (Sklavounou et al. (2000) J Oral Pathol Med. 29:370). Lišaj planusa se odnosi na poremećaj na koži i mukoznim membranama koji rezultuje u zapaljenju, Češanju, i distinktivnim kožnim lezijama. Lišaj planus može biti povezan sa hepatitis C ili izvesnim lekovima.

8. Sweet-ov Sindrom

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju Sweet-ov sindrom. Inflamatorni citokini, koji uključuju faktor nekroznog tumora, su uvršteni u patofiziologiju Sweet-ovog sindroma (Reuss-Borst et al. (1993) Br J Haematol. 84.356). Sweet-ov sindrom, koji je opisan od strane R. D. Sweet 1964, je okarakterisan sa iznenadnim početkom groznice, leukocitozom, i kutaneoznom erupcijom. Erupcija se sastoji od blagih, eritematoznih, dobro demarkirane papule i plakovi koji pokazuju gusti neutrofil infiltrira mikroskopski. Lezije se mogu pojaviti bilo gde, ali favorizuju gornji deo tela koji obuhvata lice. Pojedinačne lezije su često opisane kao pseudovesikular ili pseudopustular, ali mogu biti iskreno pustular, bulouzna, ili ulcerativni. Oralno i očno uključenje (konjunktivitis ili episkleritis) su takođe bili često prijavljeni kod pacijenata sa Sweet-ovim sindroma. Leukemija je takođe povezana sa Sweet-ovim sindromom.

9. Vitiligo

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju vitiligo. Vitiligo se odnosi na stanje kože gde je došlo do gubitka pigmenta sa područja kože koje rezultuje u nepravilnim belim flekama sa normalnom kožnom teksturom. Lezije karakteristične za vitiligo se pojavljuju kao ravno područje bez pigmenta. Ivice lezije su su oštro definisane ali nepravilne. Često zahvaćena područja kod subjekata sa vitiligo uključuju lice, laktove i kolena, ruke i stopala, i genitalije.

10. Skleroderma

Formulacijee pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju skleroderma. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju skleroderma (Tutuncu Zet al. (2002) Clin Exp Rheumatol. 20(6 Suppl 28):S 146-51; Mackievvicz Zet al. (2003) Clin Exp Rheumatol. 21(1) 41-8; Murota H et al. (2003) Arthritis Rheum. 48(4): 1117-25). Skleroderma se odnosi na rašireno oboljenje vezivnog tkiva okaraterisano sa promenama na koži, krvnim sudovima, skeletnim mišićima, i unutrašnim organima. Skleroderma se takođe označava kao CREST sindrom ili Progresivna sistemska skleroza, i obično pogađa ljude između 30-50 godina. Žene su češće pogođene nego muškarci.

Uzrok skleroderma je nepoznat. Oboljenje može izazvati lokalne ili sistemske simptome. Tok i ozbiljnost oboljenja varira široko kod ovih koji su pogođeni. Višak kolagena se taloži na koži, a drugi organi stvaraju simptome. Šteta na malim krvnim sudovima unutar kože i pogođenih organa se takođe javlja. Na koži, ulceracija, kalcifikacija, i promene u pigmentaciji se takođe mogu desiti. Sistemske karakteristike mogu obuhvatati fibrozu i degeneraciju na srcu, plućima, bubrezima i gastorintestinalnom traktu.

Pacijenti koji pate od skleroderma pokazuju izvesne kliničke karakteristike, uključujući, izbeljivanje, plavetnilo, ili crvenilo na prstima i nogama kao odgovor na toplotu ili hladnoću (Raynaud-ov fenomenon), bal, ukočenost, i oticanje prstiju i zglobova, svrab kože i sjajne ruke i podlaktice, esofagealni refluks ili gorušica, poteškoće pri gutanju, i kratkoća uzdaha. Drugi klinički simptomi koji se koriste za dijagnostikovanje skleroderma obuhvataju, povišenu stopu sedimentacije

(erithrocita sedimentation rate (ESR)), povišeni reumatoidni faktor (RF), pozitivni antinuklearni antitelni test, analiza urina koja pokazuje protein i mikroskopski krv, rengen pluća koji može pokazati fibrozu, i pulmonarna funkcionalna studija koja pokazuje restriktivno plućno oboljenje.

11. Poremećaji Noktiju

Formulacije pronalaska mogu biti korišćene za lečenje subjekta koji imaju poremećaj noktiju. Poremećaji noktiju obuhvataju bilo koje nepravilnosti na naoktima. Posebni poremećaji noktiju obuhvataju, ali nisu ograničeni na, obrazovanje neravnina, koilonihija, Beau-ove linije, nokti u obliku kašike, oniholizija, žuti nokti, pterigijum (viđeni kod lišaj planusa), i leukonihija. Obrazovanje neravnina je okarakterisano sa prisustvom malih depresija na površini nokta. Lukovi ili linerana uzvišenja mogu se obrazovati zajedno sa noktom koji se odvija u pravcu "po dužini" ili "unakrsno". Beau-ove linije su linearne depresije koje se pojavljuju "unakrsno" (transverzno) na noktima. Leukonihija opisuje bele pruge ili tačke na noktima. Koilonihija je abnormalni oblik nokta gde nokat ima uzdignute grebene i tanak je i konkavan. Koilonihija je često povezana sa nedostatkom gvožđa.

Poremećaji nokta koji mogu da se leče sa TNFalfa antitelom pronalaska obuhvataju psorijazne nokte. Psorijazni nokti obuhvataju promene na noktima koje se pripisuju psorijazi. U nekim slučajevima psorijaza se može desiti samo na noktima i nigde drugde na telu. Psorijazne promene na noktima se kreću od blage do teške, uopšteno reflektujući obim učešća psorijaze na ploči nokta, matriksu nokta, odn., tkivo iz kojeg raste nokat, meso ispod nokta, odn., tkivo ispod nokta, i koži u podnožju nokta. Oštećenje na mesu ispod nokta od strane pustulanog tipa psorijaze može rezultovati gubitkom nokta. Promene na noktu kod psorijaze padaju u opšte kategorije koje mogu da se dese pojedinačno ili sve zajedno. U jednoj kategoriji psorijaznog nokta, noktna ploča je duboko izbrazdana, verovatno usled defekta pri rastu nokta izazvan psorijazom. U drugoj kategoriji, nokat ima od žute do žuto-pink diskoloracije, verovatno usled učešća psorijaze na mesu ispod nokta. Treći podtip psorijaznih noktiju su okarakterisani sa belim područjima koji se pojavljuju ispod noktne ploče. Bela područja su ustvari vezdušni mehurići obeleženih mesta gde noktna ploča postaje odvojena od mesa ispod nokta. Tu se takođe može pojaviti i crvenilo oko nokta. Četvrta kategorija je očigledno od strane noktne ploče koja se mrvi u žute fleke, odn., onihodistrofija, verovatno kao posledica učešća psorijaze u matriksu nokta. Peta kategorija je okarakterisana sa gubitkom nokta u njegovoj celosti usled učešća psorijaze matriksa nokta i mesa ispod nokta.

Formulacije pronalaska se takođe mogu koristiti za lečenje poremećaja nokta koji su često povezani sa lišaj planusom. Nokti kod subjekata sa lišaj planusom često pokazuju proređivanje i hrapavu površinu na noktnoj ploči sa longitudinalnim lukovima ili pterigium.

Formulacije pronalaska se takođe mogu koristiti za lečenje retkih oboljenja, kao što su one koje su opisane ovde. Često poremećaji nokta su povezani sa TNFalfa antitelom. U jednom rešenju, poremećaj nokta je povezan sa drugim poremećajem, uljučujući poremećaj kože kao što je, psorijaza. U drugom rešenju, poremećaj povezan sa poremećajem nokta je artritis, uključujući psorijazni artritis.

12. Drugi Poremećaji Kože i Noktiju

Formulacije pronalaska se mogu koristiti za lečenje drugih poremećaja kože i noktiju, kao što je hronični aktinijumski dermatitis, bulozni pemfigoid, i alopecialna areata. Hronični aktinijumski dermatitis (CAD) se takođe označava kao fotosenzitivni dermatitis/aktinijumski retikuloidni sindrom (PD/AR). CAD je stanje gde koža postaje zapaljena, prvenstveno na područjima koja su bila izložena sunčavoj svetlosti ili veštačkoj svetlosti. Obično, CAD pacijenti imaju alergije na izvesne supstance koje nastaju usled kontakta sa njihovom kožom, prvenstveno razno cveće, drva, parfemi, kreme za sunčanje i gumena jedinjenja. Bulozni pemfigoid se odnosi na A poremećaj kože okarakterisan sa formiranjem velikih plikova na torzu i ekstremitetima. Alopecia areata se odnosi na gubitak kose okarakterisana sa okruglim flekama kompletne ćelavosti na lobanji ili bradi.

K. Metabolički Poremećaji

Formulacije pronalaska se mogu koristiti za lečenje metaboličkih oboljenja. TNFa je uvršten u patofiziologiju širokih mogućnosti poremećaja, uključujući metaboličke poremećaje, kao što je dijabetis ili gojaznost (Spiegelman and Hotamisligil (1993) Ce//73:625; Chuera/.(2000;hitJObes RelatMetab Disord.24:1085; Ishiiet al (2000) Metabolism.49:1616).

Metabolički poremećaj deluje na to kako supstance telesnog procesa treba da nose fiziološke funkcije. Veći broj metaboličkih poremećaja dele izvesne karakteristike,odn.oni su povezani sa insulinskom rezistentnošću, nedostatku sposobnosti da se reguliše šećer u krvi, dobijanjem na težini, i povećanju u indeksu telesne mase. Primeri metaboličkih poremećaja uključuju dijabetis i gojaznost. Primeri dijabetisa obuhvataju dijabetis melitus tipa 1, dijabetis melitus tipa 2, diabetičnu neuropatiju, perifernu neuropatiju, diabetičnu retinopatiju, diabetične ulceracije, retinopatske ulceracije, diabetičnu makrovaskulopatiju, i gojaznost. Primeri metaboličkih poremećaja koji mogu da se leče sa formulacijama pronalaska su opisani u više detalja u nastavku:

1. Dijabetes

Formulacije pronalaska se mogu koristiti za lečenje dijabetesa. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju dijabetesa, {videtinpr.,Navarro J.F., Mora C, Maca, Am J Kidney Dis. 2003 Jul;42(l):53-61; Daimon Mer al,Diabetes Care. 2003 Jul;26{7):2015-20; Zhang Met al,J Tongji Med Univ. 1999;19(3):203-5, Barbieri Met al.Am J Hvpertens. 2003 Jul;16(7):537-43.) Na primer, TNFa je uvršten u patofiziologiju za rezinstentnost na insulin. Pronađeno je da serum TNF nivoa kod pacijenata sa gastointestinalnim rakom ima uzajamnu vezu sa rezinstetnošću na insulin (videtinpr,McCall.J.etalBr.J.Surg. 1992; 79: 1361-3).

Dijabetes obuhvata dva najčešća tipa poremećaja, uglavnom tip I dijabetes i tip II dijabetesa, gde oba rezultuju iz telesne nemogućnosti da se reguliše insulin. Insulin je otpuštanje hormona od strane pankreasa kao odgovor na povećane nivoe šećera u krvi (glukoza).

Termin "tip 1 dijabetes," kao što je ovde korišćen, odnosi se na hronično oboljenje koje se dešava kada pankreas proizvodi previše malo insulina kako bi se regulisali odgovarajući nivoi šećera u krvi. Tip 1 dijabetes se takođe odnosi na insulinsko zavisni dijabetes melitus, IDMM, početak dijabetesa kod dece, i dijabetes - tipa I. Predstavljenj tip 1 dijabetesa je rezultat progresivne autoimune destrukcije pankreasnih B-ćelija sa naknadnim nedostatkom insulina.

Termin "tip 2 dijabetes," odnosi se na hronično oboljenje koje se dešava kada pankreas ne pravi dovoljno insulina kako bi se održali normalni nivoi glukoze u krvi, često zbog toga što telo ne odgovora dobro na insulin. Tip 2 dijabetes se takođe odnosi na neinsulinski zavisni dijabetes melitus,, NDDM, i dijabetes - tipa II

Dijabetes se može dijagnostikovati primenom testa tolerancije na glukozu. Klinički, dijabetes je često podeljen na nekoliko baznih kategorija. Primarni primeri ovih kategorija obuhvataju, autoimuni dijabetes melitus, ne-insulinski zavisni dijabetes melitus (tip 1 NDDM), insulin zavisni dijabetes melitus (tip 2 JJDDM), ne-autoimuni dijabetes melitus, ne-insulin-zavisni dijabetes melitus (tip 2 NIDDM), i zreli početni dijabetes kod mladih (MODY). Druga kategorija, često se odnosi kao sekundarni, se odnosi na dijabetes izazvan sa nekim identifikovanim stanjem koje izaziva ili dozvoljava dijabetički sindrom da se razvije. Primeri sekundarnih kategorija obuhvataju, dijabetes izazvan sa oboljenjem pankreasa, hormonskim abnormalnostima, dijabetes izazvan lekovima ili hemikalijama, dijabetes izazvan sa insulin receptorskim abnormalnostima, dijabetes povezan sa genetskim sindromima, i dijabetes drugih uzroka, (videtinpr.,Harrison's (1996) 14<th>ed., NewYork, McGraw-Hill)

Dijabetes se sam manifestuje prema prethodno navedenim kategorijama i može izazvati nekoliko komplikacija koje su diskutovane u sledećim odeljcima. Prema tome, antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pronalaska može se koristiti za lečenje dijabetesa. U jednom aspektu, TNFa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, pronalaska je korišćeno za lečenje dijabetesa povezano sa prethodno identifikovanim kategorijama.

Dijabetes je često lečen sa dijetom, dozama insulina, i raznim lekovima koji su opisani ovde. Prema tome, formulacije pronalaska mogu takođe biti primenjivane u kombinaciji sa agensima koji se često koriste za lečenje metaboličkih poremećaja i bola koji je povezan sa dijabetesom.

Dijabetes se sam manifestuje u vidu mnogih komplikacija i stanja koja su povezana sa dijabetesom, uključujući sledeće kategorije:

a. Diabetična Neuropatija i Periferna Neuropatija

Formulacije pronalaska se mogu koristiti za lečenje dijabetičke neuropatije ili periferne neuropatije. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju dijabetičke neuropatije i periferne neuropatije.

(Videti Benjafieldera/.(2001)Diabetes Care.24:753; OJang, X.et al.(1998)Diabetologia. 4V. I32i-6;Pfeifferet al.(1997)Horm Metab Res.29:111).

Termin "neuropatija," koji se takođe označava i kao dijabetično oštećenje nerva, kao što je korišćeno ovde, se odnosi na uobičajenu komplikaciju dijabetesa gde su nervi oštećeni kao rezultat hiperglikemije (visoki nivoi šećera u krvi). Raznolikost dijabetičke neuropatije su prepoznati, kao što je distalna senzorimotorna polineuropatija, fokalna motor neuropatija, i autonomska neuropatija.

Termin "periferalna neuropatija," takođe poznat kao periferni neuritis i dijabetična neuropatija, kao što je korišćeno ovde, odnosi se na nemogućnost nerava da nose informacije kao i od mozga i kičmene moždine. Periferna neuropatija proizvodi simptome kao što su bol, gubitak osećanja, i nemogućnosti kontrole mišića. U nekim slučajevima, nemogućnost nerava da kontrolišu krve sudove, funkciju creva, i druge organe rezultuje u abnormalnom krvnom pritisku; varenju, i gubitku drugih baznih nepovoljnih procesa. Periferna neuropatija može obuhvatiti oštećenje nerva ili grupe nerva (mononuropatija) ili može uticati na više nerava (polineuropatija).

Neuropatije koje utiču na mala mijelinizovana i nemijelinizovana vlakna saosečajnih i parasaosečajnih nerava su poznati kao "periferna neuropatija." Dalje, povezani poremećaji periferne neuropatije, takođe poznati kao periferni neuriti i dijabetična neuropatija, odnosi se na nemogućnost nerava da nose informacije ka i od mozga i moždane ćelije. Ovo proizvodi simptome kao što je bol, gubitak osećanja, i nemogućnost kontrole mišića. U nekim slučajevima, nemogućnost nerava da kontrolišu krvne sudove, funkciju creva, i drugih organa rezultuju u abnormalnom krvnom pritisku, varenju, i gubitku drugih baznih nepovoljnih procesa. Periferna neuropatija može obuhvatati oštećenja pojedinačnog nerva ili grupe nerva (mononeuropatija) ili može uticati na više berava (polimeuropatija).

Termin "diabetična neuropatija" se odnosi na uobičajenu komplikaciju dijabetesa gde su nervi oštećeni kao rezultat hiperglikemije (visoki nivoi šećera u krvi). Diabetična neuropatija se takođe označava kao oštećenje nerva usled dijabetisa. Razne dijabetične neuropatije su prepoznate, kao što je distalna senzorimotrorna polineuropatije, fokal morotna neuropatija, i autonomska neuropatija.

b. Diabetična Retinopatija

Formulacije pronalaska mogu da se koriste za lečenje dijabetične retinopatije. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju dijabetične retinopatije (Scholzetal.(2003)Trends Microbiol.11:171). Termin "diabetična retinopatija" kao što se koristi ovde, odnosi se na progresivno oštećenje očne režnjače izazvano sa dugoročnim dijabetesom. Diabetična retinopatija, obuhvata proliferativnu retinopatija Proliferativna neuropatija zauzvrat obuhvata neovaskularizaciju, peretinalno krvarenje i odvajanje mrežnjače.

U naprednoj retinopatiji, krvni sudovi proliferiraju na površini mrežnjače. Ovi krvni sudovi su krhki, imaju nameru da iskrvave i mogu izazvati peretinalno krvarenje. Krvarenje može zamutiti vid, i pošto se krvarenje resorbuje kroz vezivno tkivo koje predispozicira odvajanje mrežnjače i gubitak vida. Dodatno, dijabetička retinopatija obuhvata proliferativnu retinopatiju koja obuvata neovaskularizaciju, pertinalno krvarenje i odvajanje mrežnjače. Daibetična retinopatija takođe obuhvata "pozadinsku retinopatiju" koja obuhvata promene koje se dešavaju sa slojevima mrežnjače.

c. Diabetični Ulceracija i Retinopatska Ulceracija

Formulacije pronalaska mogu da se koriste za lečenje dijabetične ulceracije ili retinopatske

ulceracije. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju dijabetične ulceracije, (videti Leeet al.(2003)Hum Immunol.64:614; Navarroet al.(2003)Am J Kidney Dis.42:53; Daimohet ai( 2003) Diabetes Care.26:2015; Zhanget al.(1999) 7Tongji Med Univ.19:203; Barbieriet al.(2003) Am 7Hypertens.16:537; Venn era7. (1993)Arthritis Rheum.36:819; VVestacott (1994)/ Rheumatol.

21:1710).

Termin "diabetična ulceracija," kao što je ovde korišćeno, odnosi se na ulcer koji rezultuje kao komplikacija kod dijabetesa. Ulcer je lezija u obliku kratera na koži ili mukoznoj membrani izazvana imflamacijom, infekcijom, malignim stanjem, ili metaboličkim poremećajem. Tipični dijabetični ulceri se mogu pronaći na čvorovima i ekstremitetima, obično na stopalu. Ovi ulcerineuropatija i vaskularna insuficijencija, mogu dovesti do ishemije i slabog zarastanja rane. Mnogo jača ulceracija može preći u ostemilitis. Jednom kada se razvije ostemelitis, može bit jako teško iskoreniti ga samo sa antibioticima i amputacija može biti potrebna.

Termin "retinopatska ulceracija," kao stoje korišćeno ovde, odnosi se na ulcer koji izaziva ili rezultuje u oštećenju oka i očne mrežnačnje. Retinopatske ulceracije mogu obuhvatiti stanja kao što je retinoatično krvarenje.

d. Diabetična Makrovaskulopatija

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje dijabetične makrovaskulopatije. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju dijabetičnoe makrovaskulopatije (Devarajet al.

(2000)Circulation.102:191; Hattori Yetal.(2000)Cardiovasc Res.46:188; Clausell Netal.(1999)Cardiovasc Patlwl. S:145).Termin "diabetična makrovaskulopatija" takođe poznat i kao "makrovaskularno oboljenje," kao što je korišćeno ovde, se odnosi na oboljenje krvnih sudova koji su rezultat dijabetesa. Komplikacija diabetične makrovaskulopatije se dešava kada se, na primer, masnoća ili krvni ugrušak grade u velikim krvnim sudovima i lepe za zidove sudova. Diabetične makrovaskulopatije obuhvataju oboljenja kao što je koronarno oboljenje, kardiovaskularno oboljenje, i moždani udar.

2. Gojaznost

Formulacije pronalaska mogu da se koriste za lečenje gojaznosti. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju gojaznosti (videtinpr.,PihlajamakiJ etal.(2003)Obes Res.11:912; Barbieriet al.(2003) Am /Hypertens.16:537; Tsudaet al.(2003)JNutr.133:2125). Gojaznost povećava ljudski rizik od bolesti i smrti usled dijabetesa, moždanog udara, koronarnog arterijskog oboljenja, hipertenzije, visokog holesterola, poremećaja bubrega i žućne kese. Gojaznost takođe može povećati rizik za neke vrste raka, i može biti rizični faktor za razvoj osteoartritisa i apneje za vreme spavanja. Gojaznost se može lečiti sa antitelom pronalaska sama ili u kombinaciji sa drugim metaboličkim poremećajima, uključujući dijabetes.

L Vaskulitidi

Formulacije pronalaska mogu da se koriste za lečenje subjekta koji ima vaskulitis. TNFa je uvršten u patofiziologiju raznih vaskulitida, (videtinpr,Deguchiet al.(1989) Lancet. 2:745). Kao što je korišćeno ovde, termin "vaskulitis gde je aktivnost TNFa štetna" ima za nameru da obuhvati vaskulitis gde je prisustvo TNFa kod subjekta koji pati od poremećaja prikazano da je ili se predpostavlja da je ili odgovorna za patofiziologiju poremećaja ili faktor koji doprinosi pogoršanju poremećaja. Takvi poremećaji mogu biti dokaz, na primer, povećanjem u koncentraciji TNFa u biološkoj tečnosti subjekta koji pati od poremećaja( n<pr>,povećanje u koncetraciji TNFa u serumu, plazmi, sinovialnoj tečnosti,npr.subjekta), koja može da bude detektovana, na primer, korišćenjem anti-TNFa antitela kao što je prethodno opisano.

Postoji veliki broj primera vaskulidisa gde je aktivnost TNFa štetna, uključujući Behcet-ovo oboljenje. Korišćenje formulacije pronalaska u tečenju određenih vaskulitidisa su opisani u nastavku dole. Izvesnim rešenjima, antitelo, ili deo antitela, se primenjuje na subjekat u kombinacji sa drugim terapeutskim agensom, kao što je opisano u nastavku.

Formulacije su korišćene za lečenje gde je TNFa aktivinost štetno, pri čemu inhibicija TNFa aktivnosti se očekije da će povećati simptome i/ili napredak vaskulitisa ili da će sprečiti vaskulitis. Subjekti koji pate od ili pri riziku razvoja vaskulitisa mogu biti identifikovani kroz kliničke simptome i testove. Na primer, subjekti sa vaskulitidisom često razviju antitela na izvesne proteine u citoplazmi subjekata sa vaskulitidisom, često razvija antitela na izvesne proteine u citoplazmi neutrofila, antineutrofilnih citoplazmičnih antitela (ANCA). Prema tome, u nekim slučajevima, vaskulitidis može biti dokazan testovima, ELISA), što označava prisustvo ANCA.

Vaskulitis i njegove posledice može da bude jedina manifestacija oboljenja ili može da bude sekundarna komponenta drugog primarnog oboljenja. Vaskulitis može da se odnosi na pojedinačni organ ili može simultano uticati na više organa, i u zavisnosti od sindroma, arterija i vena svih veličina može biti pogođen. Vaskulitis može da utiče na bilo koji organ u telu.

Kod vaskulitisa, lumen krvnog suda je obično kompromitovan, koji je povezan sa ishemijom tkiva obezbeđen od strane angažovanog suda. Široki opseg poremećaja koji može da rezultuje iz ovog postupka je zbog činjenice da bilo koji tip, veličina i lokacija suda( npr.,arterija, vena, arteriola, venule, kapillari) može biti obuhvaćena. Vaskulitidi su uopšteno klasifikovani prema veličini pogođenih sudova, kao što je opisano u nastavku. Treba da se naglasi da neki mali i veliki sud vaskulitida može obuhvatiti arterije srednje veličine; ali veliki sudovi i sudovi srednje veličine vaskulitida ne obuhvataju sudove koji su manji od arterija. Oboljenje velikih sudova obuhvata, ali nije ogrnaičeno na, velike ćelijske arterije, takođe poznate kao privremene arterije ili kranijalne arterije, polimialgija reumatika, i Takayasu-ova bolest ili arteritis, koji je takođe poznat kao sindrom aortnog luka, arteritis kod mladih žena i Pulseless-ova bolest. Oboljenje srednjih sudova obuhvata, ali nije ograničen na, klasičnu poliarteritisnu nodozu i Kawasaki-jevu bolest, takođe poznatu kao sindrom mukokutaneoznog limfnog čvora. Ne ograničeni primeri oboljenja malih sudova su Behcet-ov Sindrom, VVegner-ova granulomatoza, mikroskopski poliangitis, hipersenzitivni vaskulitis, takođe poznat kao kožni vaskulitis, vaskulitis malih sudova, Henoch-Schonlein purpura, alergijska granulamotoza i vaskulitis, takođe poznat kao Churg Strauss sindrom. Drugi vaskulitidi obuhvataju, ali nisu ograničeni na, vaskulitis izolovanog cetralnog nervnog sistema, i tromboangitis obliterans, takođe poznat kao Buerger-ova bolest. Klasična Poliarteritis nodoza (PAN), mikroskopski PAN, i alergijska granulomatoza su takođe često grupisani zajedno i nazivaju se sistemski nekrotizujući vaskulitidi. Dodatni opis vaskulitisa je opisan u nastavku:

1. Vaskulitis velikih sudova

U jednom rešenju, formulacije pronalaska su korišćenje za lečenje subjekata koji imaju vaskulitis velikih sudova. Termin "veliki sud(ovi)" kao što je korišćeno ovde, odnosi se na aortu i najveće grane koje su usmerene prema većim telesnim regijama. Veliki sudovi obuhvataju, na primer, aortu, i njene grane i odgovarajuće vene,npr,subklavialna vena; brahiocefalinska vena; obična karotidna arterija; bez životna vena; unutrašnje i spoljašnje vratne vene; pulmonarne arterije i vene; venu cavae; renalne arterije i vene; butne arterije i vene; i karotidne arterije. Primeri vaskulitida velikih sudova su opisani u nastavku.

a. Arteritis velike ćelija (GCA)

Formulacije pronalaska mogu da se koriste za lečenje arteritisa velike ćelije. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju arteritisa velike ćelije (Sneller, M.C. (2002)Cleve. Clin. J. Med.69:SU40-3; Schett, G.,etal.(2002)Ann. Rheum. Dis.61:463). Arteritis velike ćelije (GCA), odnosi se na vaskulitis koji obuhvata imflaciju i oštećenje krvnih sudova, prvenstveno velikih ili srednjih arterija koje se granaju iz eksterne karotidne arterije vrata. GCA se takođe odnosi na privremene arterije ili kranialne arterije, i najčešće je primarni vaskulitis kod odraslih. To gotovo isključuje dejstvo na pojedince preko 50 godina starosti, međutim, postoje dobro dokumentovani slučajevi pacijenata od 40 godina i mlađi. GCA obično deluje na ekstrakranijalne arterije GCA može da deluje posle granjanja karotidnih arterija, uključujući privremenu arteriju. GCA je takođe sistemsko oboljenje koje može obuhvatiti, aretrije na više lokacija.

Histopatološki, GCA je panarteritis sa inflamatornom mononuklearnom ćelijom koji se ubacuje unutar zida sudova sa učestalim Langhans tipom obrazovanja velike ćelije. Postoji proliferacija intimi, granulomatozna inflamacija i fragmentacija unutrašnjeg elastičnog lamina. Patološka otkrića kod organa predstavljaju rezultat ishemije koja je povezana sa zahvaćenim sudovima.

Pacijenti koji pate od GCA pokazuju izvesne kliničke simptome, uključujući groznicu, glavobolju, anemiju i visoku stopu sedimentacije eritrocita (ESR). Druge tipične indikacije GCA obuhvataju vilicu ili jezičnu klaudikaciju, mekoću lobanje, konstitucione simptome, bledi optički edem diska (prvnstveno 'kredasto beli' edem diska), i poremećaje vida. Dijagnoza je potvrđena od strane privremene biopsije arterije.

b. Polimialgija reumatika

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje polimialgija reumatika. Faktor nekroznog

tumora je uvršten u patofiziologiju polimijaglija reumatika (Straub, R.H.,etal.(2002)Rheumatology(Oxford) 41:423; Uddhammar, A.,et al.(1998)Br. J. Rheumatol. ' il:766). Polimialgija reumatika se odnosi na reumatični poremećaj koji je povezan sa umerenim do teškim bolom mišića i ukočenosti u vratu, ramenima, i kuku, najviše se primećuje ujutro. IL-6 i EL-1B ekspresija je takođe detektovana u većini cirkulacionih monocita kod pacijenata sa polimialgija reumatika. Polimialgija reumatika može se desiti trenutno, ili može postojati sa ili prethoditi GCA, koja predstavlja inflamaciju krvnih sudova.

c Takayasu-ov Arteritis

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje Takayasu-ovog arteritisa. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju Takayasu-ovog arteritisa (Kobayashi, Y. and Numano, F. (2002)Intem. Med.41:44; Fraga, A. and Medina F. (2002)Curr. Rheumatol. RepA:30).Takayasu-ov arteritis se odnosi na vaskulitis okarakterisan sa inflamacijom aorte i njegovim glavnim granama. Takayasu-ov arteritis (takođe poznat kao sindrom aortskog luka, arteritis mladih žena i Pulseless-ova bolest) pogađa aortu grudnog koša i abdomena i njegove glavne grane ili pulmonarne arterije. Fibrotično zadebljanje aortskog zida i njegovih grana( npr.,carotidne, inominatne, i subklavialne arterije) može dovesti do redukcije veličine lumena kod sudova koji proizilazi iz aortskog luka. Ovo stanje takođe obično pogađa renalne arterije.

Takayasu-ov arteritis primarno pogađa mlade žene, obično 20-40 godina starosti, prvenstveno Azijskog porekla, i može se manifestovati slabošću, bolovima u zglobovima i gradulanim početkom klaudikacije ekstremiteta. Većina pacijenata ima asimetričnu redukciju pulsa, obično zajedno sa diferencijalnim krvnim pritiskom u rukama. Koronarna i/ili renarna arterijska stenoza se može desiti.

Kliničke karakteristike Takayasu-ovog arteritisa mogu biti podeljenje u karakteristike ranijeg inflamatornog oboljenja i karakteristike kasnijeg oboljenja. Kliničke karakteristike ranije inflamacijone faze Takayasu-ove bolesti su: slabost, nizak stepen groznice, gubitak težine, bol u mišićima, bol u zglobovima, i eritema multiform. Kasne faze Takayasu-ove bolesti su okarakterisane sa fibroznom stenozom arterija i tromboza. Glavne rezultujuće kliničke slike su ishemijska fenomena,npr.slab i asimetrični arterijalni pulsevi, neslaganje krvnog pritiska između ruku, oštećenje vida,npr.skotomata i hemianopija, druge neurološke karakteristike obuhvataju vrtoglavicu i sinkop, hemiparesis ili moždani udar. Kliničke karakteristike rezultuju iz ishemije usled arterialne stenoze i tromboze.

2. Oboljenje Srednjih Sudova

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje subjekata koji imaju vaskulitis srednjih sudova. Termin "srednji sud(ovi)" je korišćen tako da se odnosi na one krvne sudove koji predstavljaju glavni visceralni arteritis. Primeri srednjih sudova obuhvataju mezenteriarne arterije i vene, ilijakne aretrije i vene, i maksilarne arterije i vene. Primeri srednjih sudova vaskulitida su opisani u nastavku.

a. Poliarteritis Nodoza

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečnje poliarteritis nodoza. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju poliarteritis nodoza (DiGirolamo, N.,et al.(1997) /.Leukoc. Biol.61:667). Poliarteritis nodoza, ili periarteritis nodozagrubim imunim ćelijama se odnosi na vaskulitis koji predstavlja teško oboljenje krvnih sudova gde arterije male i srednje veličine postaju manje i oštećene zbog toga što su napadnute sa lošim imunim ćelijama. Poliarteritis nodoza obično pogađa odrasle učestalije nego decu. Oštećuje tkiva koja su obezbeđena sa pogođenim arterijama zbog toga što ne primaju dovoljno kiseonika i ishrane bez adekvatnog dotoka krvi.

Simptomi koji postoje kod pacijenata sa poliarteritis nodozom obično rezultuju od oštećenja pogođenih organa, često kože, srca, bubrega, i nervnog sistema. Generalizovani simptomi poliarteritis nodoza obuhvataju groznicu, zamor, slabost, gubitak apetita, i gubitak težine. Bolovi u mišićima (mijalgija) i bolovi u zglobovima (artralgija) su uobičajeni. Koža subjekata sa poliarteritis nodoza može takođe pokazati osip, oticanje, čirevi, i lumps (nodularne lezije).

Klasični PAN (poliarteritis nodoza) je sistemski arteritis malih do srednjih mišićnih arteritisa gde angažovanje renalnih i viscelarnih arterija je uobičajeno. Abdominalni sudovi imaju aneurizme ili okluzije u 50% PAN pacijenata. Klasični PAN ne obuhvata pulmonarne arterije mada razgranati sudovi mogu biti obuhvaćeni. Granuloma, značajna eozinofilija i alergijska dijateza nisu deo sindroma, lako bilo koji organski sistem može biti obuhvaćen, najuobičajenije manifestacije obuhvataju periferalnu neuropatiju, mononeuritis multipleks, intestinalnu ishemiju, renalnu ishemiju, testikulami bol i livedo retikularis.

b. Kawasaki Oboljenje

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje Kawasaki-jevog oboljenja. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju Kawasaki-jevog oboljenja (Sundel, R.P. (2002)Curr. Rheumatol. Rep.4:474; Gedalia, A.(2002)Curr. Rheumatol. Rep.4:25). lako je uzrok Kawasaki oboljenja nepoznat, povezan je sa akutnim inflamacijama koronarnih arterija, predlažući da tkivno oštećenje povezano sa ovom bolesti može biti posredovano sa proinflamatornim agensima kao što je TNFa. Kawasaki-jevo oboljenje se odnosi na vaskulitis koji pogađa mukozne membrane, limfne čvorove, postavku krvnih sudova, i srce. Kavvasaki oboljenje se takođe često označava kao mukokutaneozni sindrom limfnog čvorova, mukokutaneozno oboljenje limfnog čvora, i infantilni poliarteritis. Subjekti zahvaćeni sa Kavvasaki oboljenjem razvijaju vaskulitis koji često obuhvata koronarne arterije koje mogu da vode do miokarditisa i perikarditisa. Često kao akutna umanjena zapaljenja, koronarne arterije mogu razviti aneurizam, trombozu, i dovesti do miokardijalnog infarkta.

Kavvasaki oboljenje je febrilan sistemski vaskulitis povezan sa edemom u plazmi i stopalima, sa uvećanjem cervikalnih limfnih čvorova, ispucalih usana i "jagodičastog jezika", lako je inflamatorni odgovor pronađen u sudovima kroz celo telo, najuobičajeno mesto oštećenja kraja organa jeste koronarne. Kavvasaki oboljenje pretežno pogađa decu ispod 5 godina starosti. Najveća učestalost je u Japanu ali postaje više prepoznatljiva na Zapadu i sada je vodeći uzrok akutnog srčanog oboljenja u US kod dece. Najozbiljnija komplikacija Kavvasaki oboljenja jeste koronarne arterije i obrazovanje aneurizma koje se javlja kod jedne trećine nelečenih pacijenata.

3. Oboljenje malih sudova

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje oboljenja malik sudova. U jednom rešenju, TNFa antitela pronalaska je korišćeno za lečenje subjekata koji imaju vaskulitis malih sudova. Termin "mali sud(ovi)" je korišćen da se odnosi na arteriole, venule i kapilare. Arteriole predstavljaju arterije koje sadrže samo 1 ili 2 sloja glatkih mišićnih ćelija i da su krajnje i kontinuirane sa kapilarnom mrežom. Venule nose krv od kapilarne mreže do vena i kapilari povezuju arteriole i venule. Primeri vaskulitida malih sudova su opisani u nastavku.

a. Behcet-ovo Oboljenje

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje Behcet-ovog oboljenja. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju Behcet-ovog oboljenja (Sfikakis, P.P. (2002)Ann. Rheum, Dis.61 :N51-3; Dogan, D. and Farah, C. (2002)Oftalmologia.52:23). Behcet-ovo oboljenje je hronični poremećaj koji obuvata zapaljenje krvnih sudova kroz celo telo. Behcet-ovo oboljenje može takođe izazvati razne vrste kožnih lezija, artritis, zapaljenje creva, i meningitis (zapaljenje membrane mozga i kičmene moždine). Kao rezultat Behcet-ovog oboljenja, subjekat sa poremećajem može imati zapaljenje tkiva i organa kroz celo telo, uključujući gastrointestinalni trakt, centralni nervni sistem, vaskularni sistem, pluća, i bubrege. Behcet-ovo oboljenje je tri puta više učestalije kod muškaraca nego kod žena i još više uobičajeno u istočnom Mediteranu i Japanu.

b. VVegener-ova granulomatoza

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje Wegener-ove granulomatoze. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju Wegener-ove granulomatoze (Marquez, J.,el al.

(2003)Curr. Rheumatol.Rep. 5:128; Harman, L.E. and Margo, C.E. (1998)Surv. Ophtlialmol.

42:458). VVegener-ova granulomatoza odnosi se na vaskulitis koji izaziva zapaljenje krvnih sudova u gornjem respiratornom traktu (nosu, sinusu, ušima), plućima, i bubrezima. Wegener-ova granulomatoza se takođe označava i kao blaga granulomatoza. VVegener-ova granulomatoza obuhvata granulomatozno zapaljenje koje obuhvata respiratorni trakt, i nekrotični vaskulitis koji pogađa male sudove do sudova srednje veličine. Subjekti koji imaju VVegener-ovu granulomatozu često takođe imaju artritis (zapaljenje zgloba). Glomerulonefritis može takođe da bude prisutan kod pogođenih subjekata, ali virtualno bilo koji organ može biti obuhvaćen.

c. Churg-Strauss sindrom

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje Churg-Strauss sindroma. Faktor nekroznog tumora je uvršten u patofiziologiju Churg-Strauss sindroma (Gross, W:L (2002;Curr. Opin. Rheumatol.14:11; Churg, 30W. A.( 200I) Moć. Pathol.14:1284). Churg-Strauss sindrom se odnosi na vaskulitis koji je sistemski i pokazuje rane znake manifestacije astme i eozinofilije. Churg-Strauss sindrom se takođe označava i kao alergijska granulomatoza i angitis, i dešava se u okruženju alergijskog rhinitisa, astme i eozinofilije. Sinusitis i pulmonarna infiltracija se takođe dešava kod Churg-Strauss sindroma, prvo pogađajući pluća i srce. Periferanalna neuropatija, koronarne arterije i gastrointestinalno učešća su uobičajena.

M. Druga oboljenja

Formulacije pronalaska mogu se koristiti za lečenje raznih drugih oboljenja gde je aktivnost TNFalfa štetna. Primeri drugih oboljenja i poremećaja gde je aktivnost TNFalfa uvrštena u patofiziologiju, i prema tome koja se može lečiti korišćenjem antitela, ili dela antitela, pronalaska: obuhvata zapaljenski poremećaj kostiju i oboljenje koštane resorpcije (videti npr., Bertolini. D. R., et al. (1986) Nature 319:516-518; Konig, A., et al. (1988) J. Bone Miner. Res. 3:621627; Lerner, U. H. and Ohlin, A. (1993) J. Bone Miner. Res. 8:147-155; i Shanlar. G. and Stem, P. H. (1993) Bone 14:871-876), hepatitis, uključujući alkoholni hepatitis (videtinpr,McClain, C. J. and Cohen, D. A.

(1989) Hepatology 9:349-351; Felver, M. E., el al. (1990) Alcohol. Clin. Exp. Res. 14:255-259; i Hansen, J., el al. (1994) Hepatology 20:461-474), virusni hepatitis (Sheron, N., et al. (1991) J. Hepatol. 12:241-245; i Hussain, M. J, etal. (1994) J. Clin. Pathol. 47:1112-1115), ifulminantni hepatitis; poremećaj koagulacije (videti npr., van der Poli, T., el al. (1990) N. Engl. J. Med.

322:1622-1627; i van der Poli, T., et al. (1991) Prog. Clin. Biol. Res. 367:55-60), bums (videti npr., Giroir, B. P., el al. (1994) Am, J. Physiol. 267:H 118-124; and Liu. X. S., el al. (1994) Burns 20:40-44), reperfuziona povreda (videti npr., Scales. W. E., et al. (1994) Am. J Physiol. 267:G1122-1127; Serrick, Cei al. (1994) Transplantation 58:11581162; i Yao, Y. M., et al. (1995) Resuscitation

29:157-168), keloidna formacija (videti npr., McCaulev, R. L, et al. (1992) J. Clin. Immunol. 12:300-308), formacija ožiljka na koži; pireksija; periodontalno oboljenje; gojaznost i toksična radijacija.

Primeri drugih poremećaja koji mogu da se leće sa formualcijama pronalaska su opisani u US 20040126372 i US 6258562.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijatskog artritisa, ili ankilozirajućeg spondilitisa. Formulacija obuhvata izolovano humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo,( npr.,adalimumab), može se primenjivati na ljudski subjekat prema doznoj šemi i doznoj količini efikasnoj za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijatičnog artritisa, ili ankilozirajućeg spondilitisa. U jednom aspektu, doza od oko 40 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela,{ npr.adalimumab)( npr. 0.4mL od 100 mg/mLformulacije pronalaska) u formulaciji pronalaska se primenjuje na ljudski subjekat svake druge nedelje za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijatičnog artritisa, ili ankilozirajućeg spondilitisa. U jednom aspektu, doza od oko 80 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog anitgenskog vezujućeg dela,( n<pr>,adalimumab)( n<pr>,0.8 mL 100 mg/mL formulacije rponalaska) u formulaciji pronalaska se primenjuje na ljudski subjekat mesečno za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijatičnog artritisa, ili ankilozirajućeg spondilitisa. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje potkožno, svake druge nedelje (takođe se označava i kao dvonedeljna, videti metode primene opisane u US 20030235585) za lečenje reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, ili psorijatičnog artritisa. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje potkožno, mesečno za lečenje reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, ili psorijatičnog artritisa.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska se koristi za lečenje Crohn-ovog oboljenja ili uclerativnog kolitisa. Formulacija pronalaska koja sadrži izolovano humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo,( npr,adalimumab), može se primenjivati na ljudski subjekat prema šemi doziranja i doznoj količini efikasnoj za lečenje Crohn-ovog oboljenja. U jednom aspektu, doza od oko 160 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela,( n<pr>,adalimumab)( n<pr>,1.6 mL 100 mg/mL formualcije) u formulaciji pronalaska se primenjuje na ljudski subjekat u početku na oko 1 dan, praćen naknadnom dozom od 80 mg antitelanpr,0.8 mL 100 mg/mL formulacije) dve nedelje kasnije, praćeno primenom od oko 40 mg( n<pr>,0.4 mL 100 mg/mL formulacije) svake druge nedelje za lečenje Crohn-ovog oboljenja. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje potkožno, prema višestrukom varijabilnom doznom režimu koji sadrži indukcionu dozu(e) i dozu(e) održavanja (videti, na primer, U.S. Patentnu Objavu Br. US 20060009385 i US 20090317399) za lečenje Crohn-ovog oboljenja ili ulcerativnog kolitisa. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje potkožno, dvonedeljno ili mesečno za lečenje Crohn-ovog oboljenja ili ulcerativnog kolitisa. U jednom aspektu, doza od oko 80 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela,( npr.,adalimumab)( npr,0.8 mL 100 mg njegovog dela,( npr,adalimumab)( npr,0.8 mg/mL formulacije pronalaska) u formulaciji pronalaska se primenjuje na ljudski subjekat mesečno za lečenje Crohn-ove bolesti ili ulcerativnog kolitisa.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska je korišćena za lečenje psorijaze. Formulacija pronalaska obuhvata izolovano humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo,( npr,adalimumab), se može primenjivati na ljudski subjekat prema doznoj šemi i doznoj količini efikasnoj za lečenje psorijaze. U jednom aspektu, početna doza od oko 80 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela,( e. g.,adalimumab)( e. g.,0.8 mL 100 mg/mL formulacije pronalaska) u formulaciji pronalaska se primenjuje na ljudski subjekat, praćeno naknadnom dozom od 40 mg antitela( n<pr>,0.4 mL 100 mg/mL formulacije pronalaska) svake druge nedelje polazeći jednu nedelju posle inicijalne doze, u jednom rešenju, formulacija se primenjuje podkožno, prema višestrukom režimu varijabilne doze koji sadrži indukcionu dozu(e) i dozu(e) (videti, na primer, US 20060009385 i VVO 2007/120823) za lečenje psorijaze. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje potkožno, dvonedeljno ili mesečno za lečenje psorijaze. U jednom aspektu, doza od 80 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela,( npr.,adalimumab)( n<pr>,0.8 mL 100 mg/mL formulacija pronalaska) u formulaciji pronalska se primenjuje na ljudski subjekat mesečno za lečenje psorijaze.

U jednom rešenju, formulacija pronalaska se korsiti za lečenje juvenilnog idiopatičnog arteritisa (JIA). Formulacija pronalaska obuhvata izolovano humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo,( n<pr>,adalimumab), može se primenjivati na humani subjekat prema doznoj šemi i doznoj količini koja je efikasna na lečenje JIA. U jednom aspektu, 20 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u formulaciji pronalaska( npr.0.2 mL 100 mg/mL formulacija pronalaska) se primenjuje na subjekat koj ima težinu od 15 kg (oko 33 lbs)_do manje od 30 kg (66 Ibs) svake druge nedelje za lečenje JIA. U jednom aspektu, 40 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u formulaciji pronalaska( n<pr>,0.4 mL 100 mg/mL formulacije pronalaska) se primenjuje na subjekat koji ima težinu višu od ili jednaku 30 kg (66 Ibs) svake druge nedelje za lečenje JIA. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje podkožno, u zavisnosti od fiksirane doze baziranoj na težini (videti, na primer, U.S. Patentnu Objavu Br. 20090271164) za lečenje JIA. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje potkožno dvo nedeljno ili mesečno za lečenje JTA.

U jednom rešenju, izolovano humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo,( npr.,adalimumab), može se primenjivati na ljudski subjekat za lečenje poremećaja povezano sa štetnom aktivnosti TNFa prema mesečnom rasporedu doziranja, pri čemu se antitelo primenjuje jednom svakog meseca ili jednom svake četiri nedelje. Kao što je opisano ovde, primeri poremećaja koji mogu da se leče prema mesečnom doznom rasporedu korišćenjem formulacija pronalaska obuhvataju, ali nisu ograničeni na, reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, JIA, psorijaza, Crohn-ova bolest, ulcerativni kolitis, hidradenitis supurativa, arteritis velike ćelije, Behcet-ova bolest, sarkodioza, diabetična retinopatija, ili psorijazni artritis. Prema tome, formulacija pronalaska koja sadrži izolovano humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo,( npr.,adalimumab), može se primenjivati na ljudski subjekat za lečenje poremećaja povezanog sa štetnom aktivnosti TNFa prema mesečnom rasporedu doziranja. U jednom aspektu, 80 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u formulaciji pronalaska( n<pr>,0.8 mL 100 mg/mL formulacije pronalaska) se primenjuje na subjekat koji ima poremećaj povezan sa aktivnosti TNFa, u jednom aspektu, 80 mg humanog TNF alfa antitela, ili njegovog antigenskog vezujućeg dela, u formulaciji pronalaska( n<pr>,0.8 mL 100 mg/mL formulacije pronalaska) se primenjuje mesečno ili dvonedeljno na subjekat za lečenje poremećaja koji je povezan sa štetnom aktivnosti TNFa.

Dozne količine koje su ovde opisane mogu se davati kao pojedinačna doza( n<pr>,pojedinačna doza 40 mg u 0.4 mL ili 80 mg doze u 0.8 mL), ili, alternativno može se davati kao višestruka doza( n<pr>,četiri doze od 40 mg ili dve doze od 80 mg za davanje doze od 160 mg).

Formulacija pronalaska koja sadrži humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo,( n<pr>,adalimumab) može se takođe primenjivati na subjekat u kombinaciji sa dodatnim terapeutskim agensom. U jednom rešenju, formulacija se primenjuje na ljudski subjekat za lečenje reumatoidnog artritisa u kombinaciji sa metotreksatom ili drugim lekovima antireumatskih modifikovanih oboljenja (disease-modifving antirheumatic drugs (DMARDs)). U jednom rešenju, formulacija se primenjuje na ljudski subjekat za lečenje JIA u kombinaciji sa metotreksatom ili drugim lekovima antireumatskih modifikovanih oboljenja (DMARDs). Dodatna kombinacija terapija su opisane u U.S. Patentima Br. 6,258,562 i 7,541,031; i U.S. Patentnoj Objavi Br. US 20040126372.

Formulacija pronalaska koja sadrži humano TNF alfa antitelo, ili njegov antigenski vezujući deo, može takođe da se koristi za lečenje subjekta kod koga prethodna terapija sa TNF inhibitorom nije uspela,npr,subjekat koji ima gubitak odgovora na ili je intolerantan na infliksimab.

Pronalazak je dalje ilustrovan u sledećim primerima, koje ne treba tumačiti kao dalje ograničenje.

PRIMERI

PRIMER 1: FORMULACIJE ANTI-TNFa ANTITELA VISOKE KONCENTRACIJE SMANJUJE

BOL PRILIKOM UBRIZGAVANJA

Postoje izveštaji vezani za bol koji su povezani sa potkožnom primenom humanog anti-TNFa antitela,npr.,adalimumab. Kod placebo kontrolnih proba, 20% pacijenata koja su lečena sa adalimumabom su razvili reakcije na mestu davanja injekcije (ubrizgavanja) (eritema i/ili svrab, krvarenje, bol ili oticanje), kada se poredi sa 14% pacijenata koji su primili placebo. Većina mesta reakcija su blaga i obično ne zahtevaju prekid leka.

Postoje dve glavne komponente kod bola prilikom ubrizgavanja koji je povezan sa adalimumabom: bol povezan sa ubodom igle, i bol povezan sa ubrizgavanjem leka u tkivo.

Bol koji je povezan sa ubrizgavanjem može biti povezan sa formulacijom Adalimumab i/ili sa zapreminom leka. Sledeća studija ispituje da li razne formulacije imaju uticaj na bol prilikom ubrizgavanja koji prati potkožno davanje adalimumaba.

Materijali i Metode

Konstrukcija Studije

Primemi objekti ove studije služe da porede bol povezan sa davanjem injekcije tri visoke koncentracije (100 mg/mL) formulacija adalimumab u PHYSIOLIS™ koje su prethodno sipane u špric sa trenutnom (50 mg/mL) komercijalnom formulacijom adalimumaba u trenutnom prethodno napunjenom Špricu; i da se proceni biodostupnost tri formulacije visoke koncentracije (100 mg/mL) adalimumaba u poređenju sa trenutnom komercijalnom formulacijom (50 mg/mL) adalimumaba. Sekundarni cilj ove studije jeste da se proceni sigurnost i tolerantnost sve četiri formulacije adalimumaba.

200 zdravih odraslih muških i ženskih subjekata koji ispunjavaju kriterijume studijske pogodnosti su regrutovani da učestvuju u studiji. Uopšteno, studija je sprovedena prema nasumičnoj paralelnoj grupnoj konstrukciji. Podatak koji se odnosi na procenu bola je prvenstveno dobijen iz svih 200 subjekata. Procena farmakokinetike (PK) je urađena samo za prvih 100 ili otprilike toliko subjekata.

Subjekti iz svake grupe lečenja su poredani po rasporedu davanja jedne potkožne injekcije iz adalimumaba 40 mg putem prethodno napunjenop šprica. Postoje četiri grupe, jedna za svaku od četiri formulacije kao stoje postavljeno u Tabeli 1 u nastavku. Posle ispunjavanja selekcionog kriterijuma, subjekti su nasumice dodeljeni u otprilike jednakim brojevima jednoj od četiri lečene grupe prikazane u Tabeli 1.

Tri formulacija visoke koncentracije (F1, F3, i F4), svaka sadrži 40 mg adalimumaba u 0.4 mL rastvora u PHYSIOLIS™ prethodno napunjenom špricu. F1, F3, i F4 su upoređivane sa trenutnom komercijalnom formulacijom adalimumab od 40 mg adalimumab u 0.8 mL rastvora u trenutno prethodno napunjenom špricu. Sastojci za svaku formulaciju su opisani u Tabeli 1. Formulacije opisane u Tabeli 1 se takođe odnose naformulacije opisane u Primerima 2-7 u nastavku.

Prvih oko 100 subjekata da ispuni sve početne kriterijume i upiše u studiju su nasumično odabrani za četiri lečene grupe u grubo jednakim brojevima u svakoj grupi i učestvovali su kao ili Cohort 1 ili

Cohort 2. Drugih oko 100 subjekata da ispuni sve početne kriterijume i upiše u studiju su nasumično odabrani za četiri lečene grupe u grubo jednakim brojevima u svakoj grupi i učestvovali su kao Cohorts 3-5. Broj Cohorta je taj koji određuje da li subjekat ima farmakokinetiku (PK) i procenu bola ili samo procenu bola kao što je opisano u Tabeli 2 u nastavku.

Kolekcija farmakokinetičkog uzorka i procene bola je urađena za sve subjekte u prve dve grupe od oko 100 pacijenata (Grupa 1 i 2). Subjekti u Grupama 3-5 učestvuju samo u procenama bola, a ni jedan farmakokinetički uzorci nisu prikupljeni za ove subjekte. Sigurnost i tolerantnost su procenjeni kod svih subjekata svih 5 grupa. Svaki subjekat je nasumice dodeljen da primi jednu inekciju adalimumaba na Dan 1 Analize. Svaka doza analiziranog leka se primenjuje podkožno na odgovarajućem mestu od strane člana osoblja preko prethodno napunjenog šprica pre odgovarajućeg postupka davanja injekcije. Injekcija je data podkožno u stomak 2 inča sa desne strane od pupka. Upitnici su davani od strane članova osoblja koji su drugačiji od pojedinaca koji su davali injekciju, što je češće moguće.

Subjekti u Grupama 1 i 2 (farmakokinetička procena i procena bola) su ograničeni na mesta analize i pod nadzorom približno 10 dana (9 noći). Ograničenje za svaki subjekat počinje na Dan -1 Analize (1 dan pre dana davanja doze) i završava posle prikupljanja 192 sata uzoraka krvi i planiranih procedura analize na Dan 9 Analize. Serijski uzorci krvi su prikupljeni kroz Dan 57 Analize posle doziranja subjekata kada se vraća iz ambulantne posete. Sigurnost i tolerantnost su procenjeni tokom studije. Subjekti Grupa 3-5 (samo procena bola) su ograničeni na mesto studije i pod nadzorom približno 3 dana (2 noći). Ograničenje za svaki subjekat počinje na Dan -1 Analize (1 dan pre dana davanja doze) i završava posle završetka procedura analize na Dan 2 Analize. Sigrunost i tolerantnost su procenjeni tokom studije.

U odnosu na biodostupnost i AAA analize, tolerantnost je poželjno procenjena kao što sledi:

1) Odmah prateći davanje injekcije na Dan 1 Analize: Modul Procene Bola je završen od strane subjekta. 2) Približno 10 minuta prateći ubrizgavanje na Dan 1 Analize: Draize Skala (krvarenje, petehije, eritem, edema, i svrab) je procenjena od strane kvalifikovanog člana osoblja na mestu. 3) Približno 15 minuta prateći ubrizgavanje na Dan 1 Studije: Modul Procene Bola je završen od strane subjekta. 4) Približno 30 minuta prateći ubrizgavanje na Dan 1 Analize: Modul Procene Bola i Draize Skala procena je završeno od strane subjekta i kvalifikovanog člana osoblja na mestu, respektivno.

Demografija subjekata u grupama za lečenje su kao što sledi, prikazano u Tabeli 3, u nastavku.

Formulacije

Tri nove formulacije visoke koncentracije (ovde se odnose na Formulaciju 1, 3, ili 4; ili F1, F3, ili F4, respektivno) su analizirane u odnosu na komercijalnu 50 mg/mL adalimumab formulaciju. Kompozicije svake od ovih formulacija su navedene u nastavku u Tabelama 4 -7.

Primena Analiziranog Leka

Analizirani lek (adalimumab) u raznim formulacijama je primenjivan ujutro u 0 sati na Dan 1 Analize. Četrili grupe koje su lečene su prikazane u prethodnoj Tabeli 1 kao Grupe A, B, C i D. Subjektima u svakoj lečenoj grupi je davana injekcija potkožno samo sa jednom formulacijom adalimumab preko prethodno napunjenog šprica.

Dve vrste špriceva su korišćeni u ovoj analizi; trenutno komercijalno dostupni prethodno napunjen stakleni špric ("trenutno prethodno napunjeni špric") je korišćen za referentnu trenutnu komercijalnu formulaciju adalimumab (40 mg adalimumab u 0.8 mL rastvora), i PHYSIOLIS™ prethodno napunjen špric za tri test formualcije visoke koncentracije (40 mg adalimumab u 0.4 mL rastvora). PHYSIOLIS™ prethodno napunjen špric ima 29 izmerene igle (trenutno prethodno napunjeni špric ima 27 napunjenih 1/2 inča dužine fiksiranih igala), zaštitu za igle bez lateksa, i klipni stoper koji je prekriven kako bi smanjio curenje.

Test Bola: Skala Bola

Vizualna Analogna Skala Bola je korišćena za kvantitativnu analizu osetljivosti na bol. Sledeće instrukcije su praćene kako bi se analizirala Vizualna Analogna Skala Bola (Pain Visual Analog Scale (VAS)): Skala bola je primenjivana na subjekta u tri različita vremenska perioda posle davanja injekcije: odmah posle davanja injekcije, 15 minuta posle davanja injekcije, i 30 minuta posle davanja inakcije na Dan 1 Analize. Skala bola je prikazana i očitana za subjekat, koji je pitan da postavi jedan prav vetikalan znak duž linije na skali bola kako bi ukazao na njihov trenutni nivo bola, na mestu davanja injekcije (na primer videti u nastavku). Oznaka 0 označava da bol nije prisutan, dok visoki rezultat (10) ukazuje "na najgori mogući bol koji može da se zamisli". Ilustrativna skala bola koja je korišćena u analizi je prikazana u nastavku:

Koji je vaš trenutni nivo bola na mestu davanja injekcije?

Kvalitativna Procena Bola

Posle završetka skale bola, kvalitativna procena bola, je primenjivana tri puta posle davanja injekcije: odmah posle davanja injekcije, 15 minuta posle davanja injekcije, i 30 minuta posle davanja inakcije na Dan 1 Analize. Primer kvalitativne procene bola korišćen u ovoj analizi je prikazana u nastavku:

Selektuj sve što opisuje vaš trenutni nivo bola na mestu davanja injekcije:

Ja trenutno nemam neprijatnost na mom mestu uboda

Procena Bola Igle

Kada je kvalitativna procena bola završena, procena bola igle je primenjivana odmah po davanju injekcije. Primer procene bola igle koji je korišćen u analizi je dat u nastavku: Da li ste u mogućnosti da nam kažete razliku između bola kada vam igla ulazi u kožu i bola od rastvora koji vam je ubrizgan?

Da

Ne

a. Ako da, da li je većina vašeg bola izazvana iglom koja vam ulazi u kožu ili je većina bola izazvano rastvorom koji je ubrizgan?

Većina mog bola je izazvano ulaskom igle

Većina mog bola je izazvano rastvorom koji je ubrizgan

Draizel- ova Skala

Kvalifikovano osoblje je završilo ovu procenu za svaki subjekat približno 10 minuta i 30 minuta posle ubrizgavanja na Dan 1 Analize.

Krvarenje/Petehija na mestu uboda:

• 0: Nema

• 1: Izolovan; do 5 petehija

• 2: Izolovan ali > 5 petehija

• 3: Mnogo petehija, neka srastanja

• 4: Tačkice krvi na površini

• 5: Neposredno krvarenje

Eritema na mestu uboda:

• 0: Nema eriteme

• 1: Veoma blaga (jedva primetna) eritema

• 2: Dobro definisana eritema

• 3: Umerena do teška eritema

• 4: Teška eritema (tamno crvena)

Edema na mestu uboda:

• 0: Nema edema

• 1: Veoma blaga (jedva primetna) edema

• 2: Blaga edema (ivice površine su dobro definisane blagim uzdignućem)

• 3: Umerena edema (uzdignuće - 1 mm)

• 4: Teška edema (uzdignuće > 1 mm, prelazi van površine ubrizgavanja)

Svrab na mestu uboda:

• 0: Nema svraba

• 1: Povremeni svrab

• 2: Konstantan svrab

Rezultati

Kako bi se odredilo da li se davanje adalimumaba može popraviti, nove formulacije visoke koncentracije su razvijene. Formulacije F1, F3, i F4, kao stoje prikazano u nastvaku, imaju polovinu zapremine( odn.,0.4 mL vs. 0.8 mL) i duplu koncentraciju proteina (100 mg/mL vs. 50 mg/mL) kada se poredi sa trenutno komercijalnom formualcijom adalimumab, i takođe imaju različite kompozicije ekscipijenasa. Eksperimenti koji su ovde opisani su naznačeni da služe da li je bilo koja od novih formulacija superiornija od trenutne komercijalne formulacije adalimumaba.

Vizualna analogna skala bola je izabrana da proceni bol na mestu davanja injekcije, i korišćena je da proceni udar kompozicije formulacije na osetljivosti bola. Dodatno, podnošljivost raznih novih formulacija adalimumaba 100 mg/mL su upoređivana sa trenutnom komercijalnom formulacijom (50 mg/mL adalimumab formulacija). Podaci u ovom primeru podržavaju iznenađujuće otkriće da nove formulacije, pogotovo Formulacija 3 (F3), umanjuje bol značajno u odnosu na komercijalnu formulaciju. Iznenađujuće, F3 takođe umanjuje bol značajno u odnosu na formulacije F1 i F4.

Naročito, Slika 1 pokazuje da primena visoke koncentracije Formulacija 1 i 3 rezultuje u značajnom smanjenju procene bola u svim vremenskim tačkama posle davanja injekcije (trenutno, 15 minuta, i 30 minuta), u poređenju sa drugim grupama koje se leče (F4 i trenutna komercijalna formulacija). Tabela 8, prikazana u nastavku, sumira pojedinačne podatke i pokazuje poređenja F1, F3, i F4 formulacija sa 0.8 mL, 50 mg/mL komercijalne formulacije.

Kao što je opisano u Tabeli 8, odmah posle davanja injekcije, subjekti koji su primili trenutnu Humira formulaciju prijavljuju (SD) rezultat bola od 3.29 (2.57) cm. Srednje vrednosti rezultata bola za Formulaciju 1 i Formulaciju 3 su statistički značajno niže nego oni za trenutnu Humira formulaciju (p < 0.001). Procenjene razlike iz trenutne Humira formulacije su -1.50 (95% Cl: -2.31 --0.69 cm) za Formulaciju F1, i -2.70 (95% Cl: -3.52 - -1.89 cm) za Formulaciju F3. Prema tome, Lečenja A i B (Formulacije 1 i 3 visoke koncentracije) rezultuju u 45.6% i 82.7% smanjenju bola na mestu davanja injekcije, respektivno. Statistički testovi su izvedeni za rezultat bola procenjeni na 15 minuta i 30 minuta posle ubrizgavanja zbog toga što većina subjekata prijavljuju da nema bola u ovim vremenskim tačkama. Kao što je opisano na Slici 1, minimum / maksimum VAS rezultati odmah posle davanja injekcije su kao što sledi: Formulacija F1, 0.00 - 8.3; Formulacija F3, 0.00 - 2.20; Formulacija F4, 0.20 - 8.70; i trenutna komercijalna formulacija, 0.00 - 10.00.

Očigledno je da bol koji je povezan sa ubrizgavanjem Formulacije 3 je dramatično smanjen u poređenju sa istim za trenutnu komercijalnu formulaciju. Naročito, srednja vrednost bola, kada se procenjuje uz pomoć vizualne analogne skale bola (VAS) odmah posle davanja injekcije, se smanjuje od srednje vrednosti 3.29 kod trenutne komercijalne formulacije do 0.56 u Formulaciji 3, potpuno smanjenje od 83%. U stvari, smanjenje bola povezano sa Formulacijom 3 je jako značajno, iznosilo je 69% smanjenja od nivoa sledeće najbolje formulacije (u okviru bola) - Formulacija 1 (1.79).

Slično, glavna skala bola za Formulaciju 1 smanjenu do 1.79, 45% smanjenja iz 3.29 skale bola je povezano sa trenutnom komercijalnom formulacijom

Kvalitativna Procena Bola je takođe primenjena na subjekte odmah posle davanja injekcije, 15 minuta posle davanja injekcije i 30 minuta posle davanja injekcije za sva četiri adalimumab lečenja. Odmah nakon davanja injekcije, procena "nema nelagodnosti" je prijavljena sa najvećom frekvencijom od strane 31 subjekta (31/50, 62.0%) koji su primili Formulaciju 3, praćeno sa 19 subjekata (19/50, 38.0%) koji su primili Formulaciju 1. 7 subjekata (7/50, 14.0%) koji su primili trenutnu Humira formulaciju, ijedan subjekat (1/50, 2.0%) koji je primio Formulaciju 4. Od ovih subjekata koji su prijavili nelagodnost odmah posle davanja injekcije, "bockavi bol" je pronađen najučestalije prijavljeni osećaj kod 30 subjekata (30/50, 60%) za svaku trenutnu formulaciju i formulaciju 4, 16 subjekata (16/50, 32.0%) za Formulaciju 1, i 4 subjekta (4/50, 8.0%) za Foimulaciju 3. 15 minuta posle davanja injekcije, većina subjekata koji primaju istu terapiju su prijavili "nema nelagoda" na mestu davanja injekcije.

Osoblje za anlizu je takođe upotrebila Draize-rovu Skalu za procenu krvarenja/petehije, eritemije, edema i svraba na mestu davanja injekcije kod svakog subjekta. Deset minuta posle ubrizgavanja većina subjekata kod svih lečenih grupa nije imalo primećenih krvarenja ili paetehije, edema ili svraba na mestu davanja injekcije.

Sve četiri formulacije su dobro podnošljive tokom analize. Kratak pregled preliminarnih podataka neželjenih dejstava(AE) je prikazan u nastavku u Tabeli 9.

Prema tome, podaci pokazuju da nove 100 mg/mL formulacije, prvenstveno formulacije 1 i 3, su dobro podnošljive, i da su efikasne u smanjenju bola na mestu uboda posle potkožnog ubrizgavanja slične terapeutske doze kada se poredi sa trenutnom tržišnom adalimumab formulacijom. Formulacija F3 ima prvenstveno nizak VAS rezultat u odnosu na druge testirane formulacije.

Smanjenje bola korišćenjem VAS skale nije povezano sa razlikom u veličini igle (27G igala je korišćeno za primenu trenutne komercijalne formulacije adalimumab i 29G igala je korišćeno za primenu formulacija F1, F3, i F4). Prvenstveno, broj uboda iglom za trenutni odgovor na bol, gde je odgovor na bol izmeren sa VAS skalom koja ukazuje na produženi uporan bol tokom nekoliko minuta, pokazujući da rastvor za ubrizgavanje sam doprinosi većini odgovora. Dodatno, sve testirane formulacije (F1, F3, i F4) su ubrizgane korišćenjem iste veličine igle, pa ipak F1, F3, i F4 imaju veoma različite VAS rezultate. Ovo rezultati dalje pokazuju da su formulacije te koje doprinose efektu bola, i da se to može odvojiti od veličine igle koja se koristi za primenu formulacija.

PRIMER 2: FORMULACIJE ANTI-TNFA ANTITELA VISOKE KONCENTRACIJE POVEĆAVA

BIODOSTUPNOST KOD LJUDI

Sledeći primeri opisuju Fazu 1, pojedinačno mešanje, pojedinačnu dozu, paralelnu grupnu konstrukciju, nasumičnu studiju kod zdravih volontera (ista studija prethodno opisana u Primeru 1). Primerni ciljevi ove studije su bili da se poredi boi povezan sa davanjem injekcije tri visoke koncentracije (100 mg/mL) adalimumab formulacija kod Phvsiolis PFS sa trenutnom (50 mg/mL) adalimumab (Humira) formulacijom kod PFS (videti Primer 1), i da se proceni biodostupnost tri visoke koncentracije (100 mg/mL) adalimumab formulacija u poređenju sa trenutnom komercijalnom (50 mg/mL) adalimumab (Humira) formulacijom. Drugi cilj ove studije je bio da se proceni sigurnost i tolerantnost sve četiri formulacije adalimumaba.

Studijska konstrukcija

Dve stotine zdravih volontera se prijavilo za ovu studiju (Tabela 10). Podaci koji se odnose na procenu bola su dobijeni za svih 200 subjekata. Farmakokinetike adalimumab su procenjene u prvih 100 subjekata. Opis formulacija je prethodno obezbeđen u Tabeli 1.

Subjekti iz svake grupe lečenja primaju potkožno injekciju od 40 mg adalimumabviaPFS na Dan 1 Studije. Svaka doza leka iz studije je primenjivana potkožno od strane odgovarajućeg člana osoblja prema odgovarajućem postupku davanja injekcije kao što je opisano u protokolu. Injekcija je davana potkožno u stomak 2 inča u desno od pupka. Upitnici su davani od strane drugih članova osoblja pa je tek onda davana injekcija, što je češće moguće.

Rezultati

Farmakokinetički Rezultati i Zaključci

Prateći pojedinačnu podkožnu dozu adalimumab, centralne vrednosti farmakokinetičkih parametara, Tmax, Cmax, AUC0.36o i AUC0_i344su bile slične između Lečenja A, B (Formulacije 1 i 3 adalimumab visokih koncentracija, respektivno) i D (trenutna komercijalna Humira formulacija). Prateći pojedinačnu doznu primenu, srednja vrednost Tmr,x je bila ranije za Lečenje C (Formulacija 4 adalimumab visoke koncetracije) u odnosu na Lečenje D (Slika 2 i 3). Centralne vrednosti Cmax i AUCo-360vrednosti su bile veće (p < 0.05) za Lečenje C u odnosu na Lečenje D.

Biodostupnost/ Bioekvivalent za Lečenje A, BiC ( Formulacije Adalimumaba Visoke Koncentracije)

U odnosu na Lečenje D ( Komercijalna Humira Formulacija)

Za lečenje grupe A nasuprot D, tačke procene za odnose Cmax, AUC0.36oi AUC0.i344centralnih vrednosti za Lečenje A i B su bile blizu jedinstva, i 90% intervala u opsegu su u okviru opsega 0.80 do 1.25. Za lečenje B nasuprot D, tačke procene za odnose Cmaxi AUC0-36o centralne vrednosti su bile blizu jedinstva i 90% intervala u opsegu su u okviru opsega 0.80 do 1.25. Za AUC0.1344, gornja granica 90% intervalnog opsega za Lečenja B nasuprot D je iznad 1.25. Za Lečenje C nasuprot D, tačke procene za odnose Cmax, AUC0.36o i AUC0.1344centralne vrednosti su 1 429, 1.309, i 1.170 respektivno, ukazujući da relativna biodostupnost Lečenja C (Formulacija 4) bude veća.

Farmakokinetički Zaključci

Zasnovani na farmakokinetičkim rezultatima, relativnoj biodostupnosti Lečenja A i B koja je slična Lečenju D, trenutnoj tržišnoj Humira formulaciji. Relativna biodostupnost Lečenja C je bila veća kada se poredi sa Lečenjem D. Neočekivano povećanje u biodostupnosti za Lečenje C predlaže da efikasna dozna količina koja se primenjuje na subjekat može da bude smanjena.

Zaključci koji se odnose na Imunogenost

Dvadeset subjekata je imalo pozitivne AAA uzorke tokom bilo kog vremena u toku studija, samo sa dva subjekta kod kojih je utvrđen kao AAA pozitivan prema prethodno definisanoj definiciji. Zbog male veličine uzorka i relativno sličnih brojeva AAA pozitivnih uzoraka, nije se mogao napraviti ni jedan zaključak imunogenosti između lečenja.

Zaključci koji se odnose na sigurnost

Testirana lečenja su uopšteno dobro podnošena od strane subjekata. Nikakvih kliničkih značajnih vitalnih znakova, ECG ili laboratorijskih merenja nisu uočena tokom toka studije. Većina sporednih efekata su procenjeni od strane ispitivača kao verovatno da nisu ili uopšte nisu povezana za studiju leka i blag u jačini. Ni jedan sporedni efekat nije procenjen kao težak.

Nikakva smrt, ozbiljni sporedni efekti ili prekid usled sporednih efekata nije se desio tokom studije.

Rezultati drugih sigurnosnih analiza, uključujući pojedinačne promene kod subjekta i potencijalne kliničke značajne vrednosti za vitalne znake, ECG i laboratorijska merenja, su beznačajna za sve grupe lečenja.

Tolerantnost

Procene tolerantnosti su sprovedene uključujući završetak Modula Procene Bola (Vizualna Analogna Skala Bola [VAS]), Kvalitativna Procena Bola i Procena Bola od Igle) i Draize-nova Skala (videti Primer 1).

PRIMER 3: ANTI-TNFA ANTITELNA FORMULACIJA VISOKE KONCENTRACIJE POVEĆAVA

BIODOSTUPNOST U PRE-KLINIČKOM MODELU

Cilj sledeće studije je bio da se proceni farmakokinetički profil formulacije adalimumaba F4 nasuprot komercijalne formulacije adalimumab (videti prethodnu Tabelu 7 za opis formulacije).

Farmakokinetički profili HUMIRA (Adalimumab) su analizirani kod muških i ženskih Beagle pasa (2/pol/s.c. primena i 2 mužjaka/i.v. primena, Marshall Bio Resources USA, Inc., North Rose, NY 14516) posle pojedinačnog potkožnog (subcutaneous (s.c.)) ubrizgavanja HUMIRA komercijalne formulacije (adalimumab) i HUMIRA test formulacije koja odgovara formulaciji F4 prethodnih primera (adalimumab), kao i intravenoznog (i.v.) ubrizgavanja HUMIRA komercijalne formulacije kao kontrolne. Primenjivana doza je 40 mg/psu (pri 100 mg/mL F4 i 50 mg/mL komercijalne formulacije).

Za određivanje Adalimumab serumskih nivoa izlaganja, uzorci krvi su prikupljeni na 0.083,4, 24, 48, 96, 168, 240, 312, 384, 456, 528 i 864 sati posle primene (p.a.). Ispitani parametri su klinički znaci (dva puta nedeljno) i smrtnost.

Pored mucous feces kod jedne muške životinje kontrolne grupe, nisu uočeni relevantni klinički znaci. Implikacije kliničkih znakova su sumirani u Tabelama 14 i 15 u nastavku.

Farmakokinetički rezultati (opisani u nastavku u Tabeli 12) ove studije ukazuju da je biodostupnost posle s.c. doziranja oko 80 % i nivoi izlaganja izgleda da su viši kod ženki nego kod mužjaka posle s.c. doziranja. Postojao je trend za visoko izlagane nivoe koji prate s.c. doziranje testirane formulacije kada se poredi sa s.c. doziranjem komercijalne formulacije kod mužjaka.

PRIMER 4: STABILNOST FORMULACIJA ANTI-TNFA ANTITELA VISOKE KONCENTRACIJE

PROTIV STRESA USLED ZAMRZAVANJA/TOPLJENJA

Sledeći primeri porede stabilnost formulacija visoke koncentracije F1 F3, i F4 sa komercijalnom formulacijom adalimumab. Stabilnost je ispitana korišćenjem testova zamrzavanja/topljenja.

Eksperimentalna Postavka

Formulacije humanog anti-TNFa antitela visoke koncentracije su pripremljene kao što je opisano u Primeru 1, prethodna Tabela 1.

Rastvori jedinjenja su sterilno filtrirani i alikvotirani u 8 x 30 mL PETG boca na 20 mL, respektivno. Rastvori su praktično oslobođeni od čestica kod vizualne inspekcije.

Uzorci za TO su direktno ostavljeni u 2-8°C frižider. Druge boce su stavljene u -80°C kocke da se zamrznu.

Sledeći dan boce su otopljene u vodenom kupatilu sa temperaturom od 25°C ili 37°C, respektivno.

Ciklusi zamrzavanja/Odmrzavanja su ponovljeni 5 puta. Na TO (pre bilo kog ciklusa zamrzavanja-odmrzavanja), T1 (posle jednog ciklusa zamrzavanja-odmrzavanja), T3 (posle tri ciklusa zamrzavanja-odmrzavanja) i T5 (posle pet ciklusa zamrzavanja-odmrzavanja) uzorci su uzeti radi analize i skladoštenja u frižideru na 2-8°C.

-» n = 1 po tački povlačenja iz 4 uzorka

h> Zaprem i na uzorka: 20 mL

-> Zamrzavanje/Odmrzavanje: -80°C / 25°C + 37°C

-» Ciklusi Zamrzavanja/Odmrzavanja: 5

Posle ciklusa uzorci su analizirani u laboratoriji korišćenjem svake od sledećih merenja: Optički izgled (u svakoj vremenskoj tački); apsorpcija na 340 nm; poluvidljive čestice (pri GGDDA); Foton-koleracijska-spektroskopija (PCS); Hromatografija na hromatografskim sitima (SEC); i Jonsko Izmenjivačka Hromatografija (DEC).

Poluvidljive čestice

Merenje poluvidljivih čestica je urađeno primenom Klotz uređaja za merenje čestica. Rezutati su prikazani u Tabeli 16.

>=1 um čestični podaci su pokazali jasan trend do visoke čestice napunjene u Humira komercijalnoj i visoko koncentrovanoj (HC) F1 u T5, reflektujući karakteristično ponašanje puferne soli ili natrijum hlorida koji sadrži formulacije adalimumab.

Brojevi poluvidljivih čestica za >= 10 um i >= 25 obe su bile suviše niske. Ciklus zamrzavanja/odmrzavanja nije vodio do povećanja broja poluvidljivih čestica, ukazujući na to da su testirane formulacije imale povoljnu stabilnost.

Hromatografija na hromatografskim sitima ( SEC)

Rezultati SEC su prikazani u Tabeli 17. Tabela 17 ukazuje na procenat SEC agregata, monomere, i fragmente u svakom od rastvora na TO (pre ciklusa zamrzavanje-odmrzavanje), T1 (posle jednog ciklusa zamrzavanje-odmrzavanje), T3 (posle tri ciklusa zamrzavanje-odmrzavanje) i T5 (posle pet ciklusa zamrzavanje-odmrzavanje). Ovi rezultati ukazuju da svaka od formulacija 1, 3, i 4 pokazuje stabilnost sličnu onoj iz komercijalne formulacije.

Jonsko izmenjivačka hromatografija nije otkrila različitu osetljivost testiranih rastvora. Nije mogla da se zapazi značajna degradacija.

Međutim, sa povećanjem broja ciklusa zamrzavanje-odmrzavanje, uzorci koji su odmrznuti na 25 °C pokazuju veću količinu u drugoj kiselinskoj regiji posle 5 ciklusa.

IEC rezultati su prikazani u Tabeli 18.

PRIMER 5: STABILNOST FORMULACIJA ANTI-TNFA ANTITELA VISOKE

KONCENTRACIJE PROTIV STRESA USLED MEŠANJA

Sledeći primer opisuje studiju koja ispituje stabilnost F1, F3, i F4 formulacija korišćenjem testa određivanje stresa usled mešanja. Svaka formulacija je testirana u opsegu pH nivoa.

Materijali

■ Humira HC F1 pH 4.2

100 mg/mL pH 4.7

pH 5.7

pH 6.2

■ Humira HC F3 pH 4.2

100 mg/mL pH4.7

pH5.7

pH6.2

■ Humira HC F4 pH 4,2

100 mg/mL pH4.7

pH 5.7

pH 6.2

Procedura

Posudice, štapići za mešanje, i stoperi su sterilisani parom pre korišćenja.

Eksperiment mešanja je izveden sa sledećim eksperimentalnim set-up-om:

■ Rastvori proteina: Humira HC F1, F3, F4, svaki pri pH 4.2, 4.7, 5.7, 6.2 100 mg/mL, Humira HC F3 pH 5.2 100 mg/mL, Humira iz Vetter 50 mg/mL,

■ 5 mL zapreminskog punjenja po 6R bočici

■ n = 3- >2x mešanja (sa 7 x 2 mm magnetski štapić), 1 nemešana kontrola (bez magnetskog štapića)

■ magnetska mešalica multipoint HP: 550 rpm

■ temperatura okoline

■ uzimanje uzorka: t = 0, t = 1 h, t = 4 h, t = 24 h, t = 48 h

Tri 6R posude su napunjene sa 5 mL svake porcije rastvora i zatvorene sa stoperima. Od toga dve su opremljene sa magnetnim štapićem za mešanje.

Posude su čuvane na 5°C preko noći. Sledećeg jutra uzorci (jedan po rastvoru proteina, zbog toga što na početku su sve bile iste), su izmereni sa merenjem zamućenosti. Izmereni rastvori su sipani ponovo u posude pre početka eksperimenta. Posle 1, 4, 24, i 48 h uzorci su uzeti i određena je zamućenost.

Neizmešani uzorci su samo izmereni na vremenskim tačkama 0 i 48 h.

Za Humira HC F3 pH 5.2 takođe su određene poluvidljive čestice za sve vremenske tačke.

Rezultati

Zamućenost

Rezultati zamućenosti za uzorke koji su podvrgnuti stresu mešanja za 0, 1, 4, 24, ili 48 sati, kao i za 48 h nemešane kontrole, su prikazani u Tabeli 19.

Povećanje pH dolazi u vezu sa povećanjem zamućenosti za sve testirane formulacije, oba TO/neizmešani uzorci. Ovaj efekat je najviše izražen za formulaciju 1. Takođe, formulacija 1 pokazuje najveće povećanje zamućenosti posle 48 h pri svim pH vrednostima osim pri 4.2. Formulacija 3 i 4 pokazuje slično ponašanje i vrednosti zamućenosti su upoređene pri svim vremenskim tačkama.

Humira HC (100 mg/mL), F3, pH 5.2 pokazuje samo blago povećanje zamućenosti tokom vremena. Nasuprot tome, komercijalni Humara rastvor pokazuje obe značajno visoke vrednosti odugovlačenja i povećanje zamućenosti tokom vremena. Prema tome, formulacija 3 pokazuje nižu zamućenost nago komercijalna Humira formulacija.

Izmešani uzorci visoke zamućenosti su poređeni sa neizmešanim kontrolama. Zamućenost neizmešanih kontrola ostaje skoro konstantna u poređenju sa uzorcima na 0 h, ukazujući da izvođenje eksperimenta na sobnoj temperaturi ne utiče loše na rezultate.

Poluvidljive Čestice

Tabela 20 pokazuje rezultate za veći broj poluvidljivih čestica

Čestice ž 1 um

Mešanje dovodi do blagog povećanja u broju poluvidljivih čestica£1 pm. Nemešana korala je upoređena sa uzorkom na 0 h.

Čestice ž 10 um

Mešanje nema značajnog uticaja na broj čestica210 pm. Nemešana kontrola je upoređena sa uzorkom na 0 h.

Čestice a 25 um

Mešanje nema značajnog uticaja na broj čestica 2: 25 pm. Nemešana kontrola je upoređena sa uzorkom na 0 h.

Uopšteno, rezultati eksperimenta prikazani u Primeru 5 pokazuju da formulacija 3, kada se podvrgne stresu usled mešanja, je iznenađujuće stabilna u poređenju sa komercijalnim Humira rastvorom. Formulacija 3 je snažna na stres usled mešanja prema merenju zamućenosti, i mešanje formulacije 3 takođe ima mali ili nema efekta na formiranje poluvidljivih čestica.

PRIMER 6: STABILNOST ANTI-TNFA ANTITELA VISOKE KONCENTRACIJE PRILIKOM

SKLADIŠTENJA NA DUŽI VREMENSKI PERIOD

Sledeći primer opisuje studiju koja ispituje stabilnost prilikom skladištenja na duži vremenski period (do 24 meseca) formulacija F1, F3, i F4.

Formulacije F1, F3, i F4 su testirane pre skaldištenja na duži vremenski period (na početku), i posle 3, 6, 9, 12, 18, i 24 meseca skladištenja. Sledeći uslovi skladištenja su korišćeni: (1) 5°C, (2) 25°C/60% relativna vlažnost (R.H), i (3) 40°C/75% R.H.. Tokom skladištenja, uzorci su pakovani u 1 ml prethodno napunjeni špric (obojeno, staklo tipa I, Ph.Eur.); BD Hypak Syringe BD 260 sa sivim DB Hypak 4023/50 Fluorotec stoperom.

Sledeća merenja su korišćena kako bi se procenila stabilnost prilikom skladištenja: čestična kontaminacija - vidljive čestice; bistrina i opalescencija; boja rastvora (vizualno);in vitroTNFa-neutralizacija; katjonska izmenjivačka hromatografija (CEX-HPLC), hromatografija na hromatografskim sitima (SE-HPLC); čestična kontaminacija - poluvidljive čestice; integritet zatvaranja posude; pH; i mikrobiološki kvalitet.

Sve testirane formulacije su stabilne pod testiranim uslovima skladištenja 2 - 8 °C za više

Rezultati

Rezultati za Formulaciju F1 su prikazani u Tabeli 21.

Prethodno prikazani rezultati pokazuju da kada se skladišti na 24 meseca na 5°C. Formulacija F1 su prikazali da nema vidljivih kontaminacija, bistrine i opalescencije <= RS III, i vidljive boje <= BY7 (braon žuta 7). Formulacija F1 takođe pokazuje 111% TNF-neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 83.9% lizin variante, 99.3% monomeri, 11 čestica >= 10 pm, i nema čestica >=25 pm. Dalje, F1 održava stabilnu pH od 5.3 i pokazuje ni jedan dokaz mikrobiološkog rasta. Kada se skladišti na 6 meseci na 25°C/60% R.H., Formulacija F1 pokazuje 0.1 vidljive čestice, bistrinu i opalescenciju <= RS III, vidljivu boju <= BY7, 81% TNF-neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 65% lizine variante, 98.5% monomera, 2 čestice >=10 um, 2 čestice >=25um, stabilnu pH od 5.3 i ni jedan dokaz mikrobiološkog rasta. Kada se skladišti na 6 meseci na 45°C/75% R.H., Formulacija F1 pokazuje da nema vidljivih čestica, bistrine i opalescencije <= RS IV, vidljive boje <= BY6, 68% TNF- neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 11.9% lizinskih varijanti, 92.9% monomera, 98 čestica >=10 um, 2 čestice >=25 uum, i nema dokaza na mikrobiološki rast.

Rezultati za Formulaciju F3 su prikazani u Tabeli 22.

Rezultati prikazani u Tabeli 22 ukazuju da kada se skladišti na 24 meseca na 5 °C, Formulacija F3 ne pokazuje vidljive čestične kontaminacije, bistrinu i opalescenciju <= RS II, i vizualnu boju <= BY7. Formulacija F3 pokazuje 98% TNF-neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 85.1% lizina variante, 99.4% monomera, 14 čestice >=10 um, i nema čestica >=25 pm. pH pokazuje malu izmenu i i ne postoji dokaz o mikrobiološkom rastu.

Kada se skladišti na 6 meseci na 25°C/60% R.H., Formulacija F3 pokazuje da nema vidljivih čestica, bistrine i opalescencija <= RS II i vizualnu boju <= BY7. Takođe, formulacija F3 pokazuje 101% TNF- neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 97.4% lizina variante, 70.1% monomera, 157 čestica >=10 um, i 2 čestice >=25 um. pH je stabilna i ne postoji dokaz o mikrobiološkom rastu.

Kada se skladišti na 6 meseci na 45°C/75% R.H., Fomrulacija F3 pokazuje da nema vidljivih čestica, bistrine i opalescencija <= RS II i vizualnu boju <= BY6 Takođe, formulacija F3 pokazuje 90% TNF- neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 16.5% lizina variante, 93.8% monomera, 275 čestica >=10 um, i 9 čestica >=25 um. pH je stabilna i ne postoji dokaz o mikrobiološkom rastu.

Rezultati za Formulaciju F4 su prikazani u Tabeli 23.

Rezultati prikazani u Tabeli 23 ukazuju da kada se skladišti na 18 meseca na 5 °C, Formulacija F4 ne pokazuje vidljive čestične kontaminacije, bistrinu i opalescenciju <= RS II, i vizualnu boju <= BY7. Formulacija F4 pokazuje 104% TNF-neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 84.4% lizina variante, 99.4% monomera. Dalje, pH je stabilna i i ne postoji dokaz o mikrobiološkom rastu.

Kada se skladišti na 6 meseci na 25°C/60% R.H., Formulacija F4 pokazuje da nema vidljivih čestica, bistrine i opalescencija <= RS II, i vizualnu boju <= BY7. Formulacija F4 pokazuje 101% TNF-neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 68.7% lizin variante, 98.8% monomere, 144 čestice >= 10 pm, i 1 česticu >= 25 pm. Dalje, pH je izrazito stabilna i nema dokaza o mikrobiološkom rastu.

Kada se skladišti na 6 meseci na 45°C/75% R.H., Formulacija F4 pokazuje da nema vidljivih čestica, bistrine i opalescencija <= RS II, i vizualnu boju <= BY6. Formulacija F4 pokazuje 76% neutralizacionog kapaciteta navedenog standarda, 15.7% lizin valiante, 93.1% monomere, 218 čestice >=10 pm, i 1 česticu >= 25 pm. Dalje, pH je izrazito stabilna i nema dokaza o mikrobiološkom rastu.

Ukratko, rezultati eksperimenata stabilnosti na duži vremenski period, kao što je prikazano u Tabelama 21-23, pokazuju da su formulacije F1, F3 i F4 visoke koncentracije iznenađujuće stabilne kada se primenjuju pri skladištenju na duži vremenski period. Stabilnost ovih formulacija je slična komercijalnoj formulaciji. Formulacije F1 i F3 pokazuju stabilnost sličnu komercijalnoj formulaciji posle skladštenja na duži vremenski period na bar 24 meseca. Formulacija F4 pokazuje stabilnost sličnu komecijalnoj formulaciji posle skladištenja na duži vremenski period na bar 18 meseci.

PRIMER 7: STABILNOST PRILIKOM SKLADIŠTENJA NA SOBNOJ TEMPERATURI ANTI-TNF

ANTITELA VISOKE KONCENTRACIJE

Tečni farmaceutski proizvodi koji sadrže terapeutska antitela često zahtevaju skladištenje na 2-8 °C do kraja roka trajanja. Hlađenje je prema tome takođe potrebno od strane pacijenata između kupovine medikamenata do korišćenja. U zavisnosti od predloženog doznog režima, ovo može rezultovati u vremenu skladištenja pod pacijentovom odgovornošću u slučaju leka koji se primenjuje sam do nekoliko nedelja.

Prema tome, lekovi koji ne zahtevaju skladištenje pod uslovima frižidera pokazuju oba značajno povećanje kod praktičnosti pacijenta za proizvode za kućnu upotrebu i smanjenje kvaliteta leka koji se odnose na poboljšanje skladištenja, time što se smanjuje ocene primedbe i ispitivanja koja se odnose na temperaturnu digresiju.

Trenutno postavljen na tržištu Adalimumab koji sadrži proizvod (Humira) je uspešno reformulisan u visoku proteinsku koncentraciju kao Formulacija 3, kao što je prethodno opisano u Primerima 1-6. Sledeći podaci stabilnosti za Formulaciju F3 rezultuju u pronalasku poboljšane stabilnosti protiv proteinske degradacije. Rezultujuća degradacija kinetički je izmerena na 25 °C u skladu sa zahtevima za skladištenje u okolini na 3 meseca.

Za opšte podatke o stabilnosti na duži vremenski period koje se odnose na skladištenje na 25°C Formulacije F3, videti prethodni Primer 6.

Sledeći podaci opisuju karakteristike skladištenja na duži vremenski period za Formulaciju F3. Podaci prikazuju da čak i posle 18 meseci i 24 meseca skladištenja na duži vremenski period na 2-5 °C, dodatno skladištenje na 25 °C / 30°C je prihvatljivo.

PRIMER 8: PROVODLJIVOST FORMULACIJA ANTI-TNFA ANTITELA VISOKE

KONCENTRACIJE

Provodljivost formulacija F3 i F4 anti-TNFa antitela visoke koncentracije (videti Primere 1-6,supra)je određena korišćenjem InoLab Cond Level2 WTW uređaja normalizovanog na 25°C. Tabela 26 pokazuje uticaj ne-jonskih ekscipijenasa na provodljivost F3 i F4 adalimumab foimulacija.

Kao što je prethodno opisano u Tabeli 26, prosečna provodljivost za obe formulacije F3 i F4 je bila manja od 2 mS/cm.

PRIMER 9: DINAMIČKO RASEJAVANJE SVETLOSTI (DLS) VISOKO KONCENTROVANIH

FORMULACIJA ANTI-TNFA ANTITELA

Analiza dinamičkog rasejavanja svetlosti razblaženih rastvora je korišćena da se proceni hidrodinamički prečnik (prijavljen kao serdnja vrednost ili Z-prosečna veličina, izračunata sa kumulantnom analizom DLS izmerenog inteziteta autokoleracijske funkcije i polidisperznog indeksa, PDI, večičine distribucije čestica). DLS merenja su posebno korišćena kako bi se detektovale niske količine vrsta većih molekulskih težina,npr.agregati, u veličini distribucije, pošto te vrste poseduju veći intenzitet rasejavanja (proporcionalan d6) i, prema tome, će uticati na Z-prosek i Polidisperzni Indeks (PDI) kao indikator Z-prosečne veličine distribucije značajno.

150 uL uzorka svake formulacije F3 i F4 (videti prethodne primere 1-6) je izmereno kako bi se analizirao prosečna veličina čestica (Z-prosečnost) i Polidisperzioni Indeks (PDI), indikator "širine" distribucije veličine čestice korišćenjem DLS. Rezultati su prikazani u nastavku. DLS podaci ne pkazuju bilo koje znakove razvoja agregata večih molekulskih težina, pošto polidisperzioni indeks, senzitivni indikator za niže vrednosti većih molekulskih težina pod-polupacije nije se značajno povećao.

Kao što je prethodno opisano, z-prosečno merenje za obe F3 i F4 je bio manji od 4 nm. Ovako nizak hidrodinamički prečnik je predstavljen na osnovu činjenice da obe formulacije F3 i F4 ne sadrže dodatne ekscipijense osim polisorbata i poliol ili polisorbata.

PRIMER 10: FAKTORI KOJI UTIČU NA STABILNOST FORMULACIJA ANTI-TNFA ANTITELA

VISOKE KONCENTRACIJE

Efekat variranja koncentracija manitola i koncentracija polisorbata na stabilnost adalimumaba u vodi je ispitan.

Pripremljene su formulacije koje sadrže 100 mg/ml adalimumaba u vodi. Potom, razne

koncentracije ili manitola ili polisorbata su dodate u koncentracionom opsegu kako bi se odredio uticaj svakog ekscipijensa na stabilnost formulacije, što je mereno agregacijom i fragmentacijom. Koncentracije polisorbata i manitola su u opsegu od 0.1 do 1.0 mg/ml i 0-72 mg/ml, respektivno,

kao što je prikazano na Slikama 3A i 3B. Kao što je prikazano na slici 3A, variranje koncentracije manitola od oko 12 do oko 72 mg/ml ima minimalni efekat na stabilnost adalimumaba. Slično, variranje koncentracije polisorbata-80 od oko 0.1 do oko 1.0 mg/ml nema nikakav uticaj na stabilnost adalimumaba.

Praksa predmetnog pronalaska će obuhvatiti, ako drugačije nije naznačeno, uobičajene tehnike proteinskih formulacija, koje su opšte poznate u tehnici.

EKVIVALENTI

Prethodno navedena rešenja se prema tome smatraju više kao ilustracija nego kao ograničenje pronalaska koji je ovde opisan. Obim pronalaska je prema tome ukazan priloženim zahtevima, a ne prethodnim opisom.

Claims

1. Tečna vodena formulacija koja se suštinski sastoji od: (1) 100 mg/ml adalimumaba; (2) 1 mg/ml polisorbat-80; (3) 42 mg/ml manitola; i (4) vode, pri čemu formulacija ne sadrži pufer.

2. Tečna vodena formulacija prema zahtevu 1, gde se formulacija sastoji od: (1) 100 mg/ml adalimumaba; (2) 1 mg/ml polisorbat-80; (3) 42 mg/ml manitola; i (4) vode.

3. Tečna vodena formulacija prema zahtevu 1 ili 2, gde je formulacija stabilna do oko 30°C bar 6 dana.

4. Tečna vodena formulacija prema bilo kom od zahteva 1-3, gde je formulacija stabilna do oko 30°C bar 10 dana.

5. Tečna vodena formulacija prema bilo kom od zahteva 1-4 koja ima karakteristike odabrane između grupe koja se sastoji od: a) provodljivosti manja od oko 2 mS/cm; b) hidrodinamičkog prečnika (Dh) koji je bar oko 50% manji od Dhproteina u pufernom rastvoru pri datoj koncentraciji; i c) hidrodinamičkog prečnika (Dh) manji od oko 4 nm.

6. Prethodno napunjen špric ili autoinjektorski uređaj, koji sadrži formulaciju prema bilo kom od zahteva 1-5.

7. Formulacija prema bilo kom od zahteva 1-5 za korišćenje u lečenju reumatoidnog artritisa, Crohn-ove bolesti, psorijaznog artritisa, psorijaze, juvenilog idiopatičnog artritisa, anklozirajućeg spondilitisa, ulcerativnog kolitisa, ili hidradenitiznog supurativa.