RS20180502A1 - Luženje na gomili - Google Patents

Abstract

Metod luženja halkopiritinih ruda uključuje korake formiranja aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda i srebra i luženje aglomerata pogodnom tečnošću za luženje.

Description

LUŽENJE NA GOMILI

OBLAST PRONALASKA

Predmetni pronalazak odnosi se na luženje sulfidnih ruda koje sadrže halkopirit (CuFeS<2>), kasnije u ovom tekstu označenih kao "halkopiritne rude"

Predmetni pronalazak odnosi se na luženje halkopiritnih ruda koje sadrže i druge minerale bakra.

Predmetni pronalazak odnosi se na metod formiranja aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda, pogodnih za upotrebu u luženi u na gomili ili drugim postupcima luženja.

Predmetni pronalazak odnosi se na aglomerate fragmenata halkopirita, pogodne za upotrebu u luženju na gomili ili drugim postupcima luženja.

Predmetni pronalazak odnosi se posebno na metod luženja na gomili aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda.

Predmetni pronalazak odnosi se posebno na metod bioluženja na gomili aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda, uz upotrebu mikroorganizama.

STANJE TEHNIKE

U konvencionalnom luženju na gomili minerala koji sadrže bakar sulfid (uključujući halkopiritne rude), otkopana ruda se slaže u gomile, aeriše direktnim ubrizgavanjem vazduha preko cevi za aeraciju, koje se pružaju u gomilu i/ili prirodnom konvekcijom preko izloženih površina gomile, i natapa kiselim rastvorom kako bi se bakar ekstrahovao u rastvor. Bakar se zatim preuzima iz kiselog rastvora nizom opcija za preuzimanje, uključujući solventnu ekstrakciju i elektrovining (solvent extraction and electrowinning, SX/EW), cementaciju na jednom ili više aktivnih metala kao što je gvožđe, vodoničnu redukciju i direktni elektrovining. Kiseli rastvor se regeneriše i reciklira kroz gomilu da bi se izlužilo viže bakra iz rude u gomili. Ruda u gomili može sadržati aglomerate fragmenata rude. Luženje može biti potpomognuto upotrebom mikroorganizama.

Uopšteno, luženjem na gomili i jalovištu (kasnije u ovom tekstu zajedno označeno kao "luženje na gomili") dobija se manja količina metala nego drugim metalurškim procesima za dobijanje bakra iz ruda koje sadrže bakar, kao što su m even e otac a, o ma se proizvode bakar-sadržavajući oncentrat o se zatm tope da bi se proizveo metal bakar.

Prema tome, luženje na gomili treba da bude rezervisano za siromašnije tipove ruda koje sadrže bar deo lako izdvojivog bakra, ali gde su troškovi drobljenja/mlevenja po jedinici bakra (ili ekvivalenta bakra - tj. kada se uzme u obzir dodatna dobit na račun sporednog proizvoda iz, na primer, zlata i srebra) suviše visoki da bi se podržao pristup stvaranja koncentrata, ili kada oslobađanje minerala i druge karakteristike (npr., sadržaj arsena) ne podržavaju proizvodnju direktno upotrebljivih koncentrata ili koncentrata za prodaju.

Standardna najbolja industrijska praksa je korišćenje aglomerata otkopanih i zatim izdrobljenih rudnih fragmenata, u gomilama. Tipično, otkopana ruda se obrađuje višestrukim koracima drobljenja, to su primami i sekundarni korak drobljenja i u nekim slučajevima tercijarni korak drobljenja, i izdrobljeni rudni fragmenti se aglomerišu u koraku aglomeracije, tipično uz upotrebu kiseline.

Pronalazak se posebno bavi luženjem otkopanih i izdrobljenih i aglomerisanih rudnih fragmenata koji sadrže halkopirit.

Poznato je da je iz halkopirita teško izlužiti više od 20-40 tež. % bakra. Često se vemje da je nizak dobitak bakra udružen sa formiranjem pasivnog filma na površini halkopirita.

Pronalazak omogućava dobijanje veće količine bakra iz halkopirita u rudnim fragmentima.

Gornji opis ne treba shvatiti kao priznanje zajedničkog opšteg znanja, u Australiji ili bilo gde drugo.

KRATAK OPIS OBJAVE

Podnosilac je, preko grupne kompanije, sproveo istraživanje i rad na poboljšanju rešenja u vezi sa luženjem halkopiritnih ruda, i tokom tog rada na luženju došao je do brojnih nalaza.

Predmetni pronalazak je rezultat tih nalaza.

U glavnim crtama, podnosilac je pronašao da se visok nivo (preko 60 tež. %) dobitka bakra može postići luženjem aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda (i ruda koje sadrže druge bakar-sadržavajuće minerale), koji u aglomeratima imaju

spergovano sre ro, o avan em srebra otkopanim ru n m ragment ma pre to om aglomeracije rudnih fragmenata ili dodavanjem srebra aglomeratima rudnih fragmenata.

Preciznije, podnosilac je pronašao da srebro u niskoj koncentraciji, tipično manjoj od 2 g srebra po kg bakra u halkopiritnim rudama, dispergovano na površinama halkopirita u aglomeratima, omogućava bolje izdvajanje (preko 60%) bakra iz ruda, za kraće vreme luženja u poređenju sa luženjem aglomerata koji nemaju srebro dispergovano u aglomeratima. Ovo je značajan nalaz, posebno u kontekstu luženja siromašnijih halkopiritnih ruda, tj. ruda koje sadrže manje od 1.25 tež. % bakra, tipično manje od 1 tež. % bakra.

Podnosilac nije u potpunosti ustanovio razlog/razloge efikasnosti srebra dispergovanog na površinama halkopirita u aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda, posebno u niskim koncentracijama. U svakom slučaju, pronalazak obezbeđuje mogućnost luženja na gomili, uključujući luženje na gomili potpomognuto mikroorganizmima, srebro-sadržavajućih aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda na relativno niskim temperaturama gomile, uz uporedivo niske operacione troškove i visoki dobitak.

U širem smislu, pronalazak se odnosi na obezbeđivanje srebra, u formi i definisanom koncentracionom opsegu, na mestu bakar-sadržavajuće rude, koje uspešno katališe luženje bakra iz bakar-sadržavajuće rude, posebno iz halkopirita.

U slučaju halkopiritnih ruda, pronalazak se odnosi na dispergovanje srebra u formi i definisanom koncentracionom opsegu, na površini halkopirita.

Tipično, definisani koncentracioni opseg je ispod 2 g Ag/kg Cu.

Srebro prirodno prisutno u bakar-sadržavajućim rudama može, ali ne mora imati katalitičke osobine za luženje bakra. U bakar-sadržavajućim rudama, prirodno prisutno srebro može biti u jednoj ili više od velikog broja formi, uključujući, ali ne ograničavajući se na nativno srebro, argentit (Ag2S), hlorargirit (AgCl), u vidu inkluzija nativnog srebra u mineralima bakra i pintu i u vidu sulfosoli srebra kao što su tetraedrit (Cu,Fe,Zn,Ag12Sb4S13), pirargirit (Ag3SbS3) i proustit (Ag3AsS3).

Kada prirodno prisutno srebro ima katalitičke osobine za luženje bakra, operator može to uzeti u obzir i odabrati nižu koncentraciju dodatog srebra nego što bi to inače bio slučaj.

Pronalazak obezbeđuje metod luženja otkopanih halkopiritnih ruda, koji uključuje korake:

(a) formiranje aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda i srebra; i

(b) luženje aglomerata pogodnom tečnošću za luženje.

Izraz "halkopiritne rude" u ovom tekstu označava rude koje sadrže halkopirit. Rude mogu sadržati i druge bakar-sadržavajuće minerale. Rude mogu sadržati i pirit.

Izraz "fragment" u ovom tekstu označava svaku pogodnu veličinu otkopanog ili tretiranog (npr., drobljenog) materijala, uzimajući u obzir rukovanje materijalima i mogućnosti aparature za obradu materijala, upotrebljene za izvođenje metoda. Napominje se takođe da neki stručnjaci u oblasti mogu smatrati da je izraz "fragment" u ovom tekstu, bolje zameniti izrazom "čestica". Oba izraza treba koristiti kao sinonime.

Izraz "otkopana" ruda u ovom tekstu uključuje, ali se ne ograničava na (a) materijal koji dolazi direktno iz rudnika i (b) materijal koji dolazi direktno iz rudnika, koji je posle otkopavanja, a pre sortiranja, bio izložen bar primarnom drobljenju ili sličnom ili dodatnom postupku smanjenja veličine. Izraz "otkopani" materijal uključuje i otkopani materijal koji se nalazi u vidu zaliha.

Korak aglomeracije (a) može uključivati formiranje aglomerata mešanjem i sjedinjavanjem fragmenata rude i srebra u koraku aglomeracije.

Korak aglomeracije (a) može uključivati formiranje aglomerata dodavanjem srebra rudnim fragmentima i zatim mešanjem i sjedinjavanjem rudnih fragmenata u koraku aglomeracije.

Korak aglomeracije (a) može uključivati formiranje aglomerata rudnih fragmenata u koraku aglomeracije i zatim dodavanje srebra aglomeratima.

Aglomerati formirani u koraku aglomeracije (a) mogu imati nisku ukupnu koncentraciju srebra.

Kao što je gore napomenuto, fragmenti u aglomeratima već mogu imati nisku koncentraciju prirodno prisutnog srebra, pre dodavanja srebra u koraku aglomeracije (a) i neko ili svo nativno srebro može, ali ne mora imati katalitičke osobine za luženje bakra. U praksi ovo je faktor koji treba uzeti u obzir pri određivanju količine srebra koja će se dodati tokom koraka aglomeracije (a), tako da ukupna koncentracija aktivnog srebra bude u potrebnom koncentracionom opsegu. Da bi se napravila razlika između oncentarc a pr ro no pr sutnog srebra u halkopiritnim ru ama sre ra o atog to om koraka aglomeracije, dodato srebro se dalje u ovom tekstu označava kao "dodato srebro" ili se koristi drugi sličan izraz.

Koncentracija dodatog srebra i ukupna koncentracija srebra u aglomeratima izražavaju se u ovom tekstu kao g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima. Koncentraciju srebra dodatog u koraku aglomeracije, potrebnu za dostizanje odabrane koncentracije srebra u aglomeratu (prirodno prisutnog i dodatog) lako može odrediti obučena osoba. Pored toga, prihvaćeno je da u patentnoj i nepatentnoj literaturi postoje različite mere za izražavanje koncentracije srebra i da upoređivanje različitih u literaturi objavljenih opsega može predstavljati izazov.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 2 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 1 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.5 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.4 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.3 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.25 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.125 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.075 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Korak aglomeracije (a) može uključivati dodavanje srebra halkopiritnim rudnim fragmentima bilo kojim pogodnim načinom, u bilo kojoj pogodnoj formi.

Dodato srebro može biti u bilo kojoj pogodnoj formi.

Dodato srebro može biti u čvrstoj formi.

Dodato srebro može biti u rastvoru.

luženje, postaje mobilna. Ono može da precipitira ili da se na drugi način deponuje na površini halkopirita.

Tipično, dodato srebro se rudnim fragmentima dodaje za vreme mešanja i sjedinjavanja fragmenata.

Korak aglomeracije (a) može uključivati dispergovanje dodatog srebra na površinama halkopirita u halkopiritnim rudnim fragmentima.

Korak aglomeracije (a) može uključivati dispergovanje dodatog srebra unutar halkopiritnih rudnih fragmenata.

Korak aglomeracije (a) može uključivati dodavanje srebra halkopiritnim rudnim fragmentima u vidu aerosola, gde izraz "aerosol" označava koloidnu suspenziju čestica, tipično u vidu praha, u vazduhu ili gasu.

Korak aglomeracije (a) može uključivati dodavanje srebra u rastvoru halkopiritnim rudnim fragmentima u vidu magle ili spreja, gde izrazi "magla" i "sprej" označavaju male kapljice rastvora srebra suspendovane u vazduhu.

Izbor magle/spreja/aerosola kao medijuma za dodavanje rastvora srebra halkopiritnim rudnim fragmentima, omogućava najveću moguću dostavu male koncentracije srebra bitno većoj masi (i velikoj površini) halkopiritnih rudnih fragmenata. Pristup sa korišćenjem magle/spreja/aerosola omogućava dostavu srebra značajnom delu halkopiritnih rudnih fragmenata.

Tipično, korak aglomeracije (a) može uključivati dodavanje srebra halkopiritnim rudnim fragmentima u vidu magle ili spreja ili aerosola, za vreme mešanja rudnih fragmenata.

Tipično, korak aglomeracije (a) uključuje korišćenje male koncentracije srebra u poređenju sa količinom halkopiritnih rudnih fragmenata.

Korak aglomeracije (a) može uključivati formiranje aglomerata mešanjem i sjedinjavannjem kiseline, tipično sumporne kiseline, sa halkopiritnim rudnim fragmentima i srebrom. Kiselina može da se doda u isto vreme, pre ili posle dodavanja rastvora srebra. Koncentracija dodate kiseline može iznositi manje od 50 kg H2SO4/t suve rude, tipično manje od 30 kg H2SO4/t suve rude i može iznositi manje od 10 kg H2SO4/t suve rude ili manje od 5 kg H2SOVt suve rude. Tipično, koncentracija kiseline iznosi 0.5-10 kg H2SO4/t suve rude.

Korak aglomeracije (a) može uključivati formiranje aglomerata mešanjem mikroorganizama koji mogu da potpomognu luženje bakra, sa halkopiritnim rudnim fragmentima i srebrom. Mikroorganizmi mogu da se dodaju u isto vreme, pre ili posle dodavanja rastvora srebra. Mikroorganizme mogu predstavljati jedna ili više mezofilnih ili termofilnih (umereno ili ekstremno) bakterija ili arhea. Mikroorganizmi mogu biti acidofilne bakterije ili arhee. Mikroorganizmi mogu biti termofilni acidofili.

Korak aglomeracije (a) može uključivati istovremeno mešanje i aglomeraciju fragmenata.

Korak aglomeracije (a) može uključivati mešanje fragmenata u jednom koraku i zatim aglomeraciiju mešanih fragmenata u sledećem koraku. Koraci mešanja i aglomeracije mogu da se preklapaju.

Fragmenti halkopiritnih ruda mogu sadržati frakture da bi se olakšalo dispergovanje rastvora srebra sa fragmentima.

Dodato srebro može biti u vodenom rastvoru.

Dodato srebro može biti u rastvorljivoj formi.

Dodato srebro može biti u nerastvorljivoj formi ili u slabo rastvorljivoj formi, kao srebro sulfat ili srebro hlorid ili srebro sulfid. Izraz "slabo rastvorljiv" u ovom tekstu označava soli sa rastvorljivošću manjom od 0.01 mola/litru.

Korak luženja (b) može biti korak luženja na gomili.

Korak luženja (b) može biti korak luženja u cisterni.

Korak luženja (b) može biti bilo koji drugi korak luženja za luženje aglomerata. Korak luženja (b) može uključivati dostavu tečnosti za luženje gomili aglomerata iz koraka aglomeracije (a) i dopuštanje da tečnost za luženje protiče kroz gomilu i luži bakar iz aglomerata i sakupljanje lužeće tečnosti iz gomile, obradu lužeće tečnosti i preuzimanje bakra iz tečnosti.

Tečnost za luženje može sadržati mikroorganizme koji potpomažu luženje bakra. Mikroorganizmi mogu biti acidofilne bakterije ili arhee.

Mikroorganizmi mogu biti termofilni acidofili.

Korak (b) luženja na gomili može uključivati kontrolisanje temperature gomile na manje od 75 °C, tipično manje od 65<0>C, tipično manje od 60<0>C, tipično manje od 55 °C, tipično manje od 50 °C i tipičnije manje od 45 °C.

na najmanje 10 °C, tipično najmanje 20 °C, tipično najmanje 30<0>C i tipičnije najmanje 40 °C.

Korak (b) luženja na gomili može uključivati kontrolisanje oksidacionog potency ala tečnosti za luženje tokom aktivne faze luženja koraka, na manje od 700 mV, tipično manje od 660 mV, tipično 600-660 mV, tipičnije u opsegu od 630 do 660 mV, svi potency ali su u odnosu na standardnu vodoničnu elektrodu. Primećeno je da će se, tokom koraka (b) luženja na gomili, oksidacioni potencijal menjati i verovatno će biti viši kada se mnogo bakra izluži, a upućivanje na "aktivnu fazu luženja" treba da ukaže na ovu promenu potencijala.

Korak (b) luženja na gomili može uključivati kontrolisanje pH vrednost tečnosti za luženje, koja treba da bude niža od 3.2, tipično niža od 3.0, tipično niža od 2.0, tipično niža od 1.8, tipično niža od 1.5, tipično niža od 1.2 i tipično niža od LO.

Korak (b) luženja na gomili može uključivati kontrolisanje pH vrednost tečnosti za luženje, koja treba da bude viša od 0.3, tipično viša od 0.5.

Metod može uključivati smanjenje veličine otkopane rude pre koraka aglomeracije (a).

Kao primer, metod može uključivati drobljenje otkopane rude pre koraka aglomeracije (a). Otkopana ruda može da se drobi korišćenjem bilo kojeg pogodnog načina.

Metod može uključivati drobljenje otkopane rude u primarnom koraku drobljenja pre koraka aglomeracije (a).

Izraz "primamo drobljenje" u ovom tekstu označava drobljenje rude do najveće veličine od 250 do 150 mm, u slučaju bakar-sadržavajućih ruda u kojima je bakar u vidu sulfida. Napominje se da najveća veličina može biti različita za rude koje sadrže različite vredne metale.

Metod može uključivati drobljenje otkopane rude u primarnom koraku drobljenja i zatim sekundarni i moguće tercijarni i moguće kvaternarni korak drobljenja, pre koraka aglomeracije (a).

Pronalazak obezbeđuje i metod aglomeracije halkopiritnih ruda, koji uključuje formiranje aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda mešanjem i sjedinjavanjem rudnih fragmenata i srebra, tj. dodatog srebra.

Dodato srebro se može dodati u koraku aglomeracije u bilo kojoj pogodnoj formi.

Dodato srebro se može dodati u koraku aglomeracije, u čvrstoj formi.

Dodato srebro se može dodati u koraku aglomeracije, u rastvoru.

Dodato srebro se može dodati u koraku aglomeracije, u čvrstoj formi i posle razblaživanja tečnošću za luženje može postati mobilno. Ono može da precipitira ili da se na drugi način deponuje na površini halkopirita.

Pronalazak takođe obezbeđuje aglomerate fragmenata halkopiritnih ruda i srebra, pogodne za upotrebu u luženju na gomili i drugom procesu luženja, sa dodatim srebrom dispergovanim u aglomeratima.

Dodato srebro može biti dispergovano na površinama halkopirita u halkopiritnim rudnim fragmentima.

Dodato srebro može biti dispergovano unutar halkopiritnih rudnih fragmenata. Dodato srebro može biti u aglomeratima u rastvorljivoj formi.

Dodato srebro može biti u aglomeratima u nerastvorljivoj formi ili slabo rastvorljivoj formi.

Aglomerati mogu imati nisku ukupnu koncentraciju srebra, tj. dodatog i prirodno prisutnog srebra.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 5 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 3 g srebra po kg bakra u nadi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 2 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 1 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.5 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.4 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.3 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.25 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.125 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Koncentracija dodatog srebra u aglomeratima može iznositi manje od 0.075 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

Fragmenti halkopiritnih ruda mogu imati frakture koje olakšavaju dispergovanje srebra, posebno kada se dodaje u vidu rastvora srebra, unutar fragmenata i aglomerata.

Aglomerati mogu uključivati kiselinu.

Aglomerati mogu uključivati mikroorganizme koji mogu da potpomognu luženje bakra.

Pronalazak takođe obezbeđuje gomilu materijala, pri čemu materijal podrazumeva gore opisane aglomerate.

Pronalazak takođe podrazumeva metod luženja na gomili, koji uključuje:

(a) formiranje gomile materijala, pri čemu materijal uključuje gore opisane aglomerate; i

(b) luženje vrednog metala iz rude u gomili.

Tipično, luženje na gomili ne uključuje dodavanje srebra tečnosti za luženje pre nego što tečnost za luženje dospe do gomile, tokom izvođenja metoda.

Metod može uključivati i preuzimanje izluženog metala kao metalnog proizvoda. Tipično, ovaj korak uključuje preuzimanje izluženog metala iz rastvora u obogaćenoj lužnoj tečnosti.

Uopšteno, prednosti pronalaska obezbeđuju priliku za mikroorganizmima potpomognuto luženje na gomili srebro-sadržavajućih aglomerata fragmenata halkopiritnih rudnih fragmenata, posebno siromašnijih ruda (tj. sa manje od 1.25 tež. % bakra), na relativno niskim temperaturama gomile, uz uporedivo niske operacione troškove i visok dobitak.

Preciznije, prednosti pronalaska uključuju, samo kao primer, jednu ili više od sledećih:

• Viša ekstrakcija bakra iz minerala bakra, posebno iz minerala koji su teški za luženje kao što su halkopirit i enargit.

• ao o a a pre o no stavci viši dobitak a ra r e u en e po a m uslovima.

• Luženjem halkopiritnih ruda, nasuprot koncentratima ruda, izbegavaju se troškovi proizvodnje koncentrata iz ruda.

• Prilika za luženje na nižim temperaturama, npr. <50<0>C i izbegavanje kontrolisanja temperature i drugih problema udruženih sa postupcim luženja na gomili na višoj temperaturi, i izbegavanje viših kapitalnih i operativnih troškova udruženih sa postupcima luženja na gomili na višoj temperaturi.

• Kao dodatak prethodnoj stavci, prilika da se luženje vrši na nižim temperaturama otvara mogućnost luženja u hladnijim klimatima gde održavanje temperature gomile predstavlja faktor.

• Prilika da se vrši luženje piritnih ruda niže koncentracije, jer temperatura luženja ne mora da bude visoka kao što je to bio slučaj ranije i nije potrebno stvaranje toliko mnogo toplote oksidacijom pirita. Luženje piritnih ruda niže koncentracije može za pogodnost imati i manje stvaranje kiseline i sulfata i, prema tome, niže ukupne operacione troškove.

• Upotreba niskih koncentracija srebra na najmanju moguću meru svodi operativne troškove u poređenju sa procesima koji uključuju upotrebu viših koncentracija srebra (a time i više troškove s obzirom na cenu srebra) i pojednostavljuje kasnije korake obrade.

• Prilika za kraće vreme luženja da bi se postigao određeni dobitak bakra.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Predmetni pronalazak se dodatno opisuje uz pozivanje na pridružene crteže gde: Slika 1 prikazuje korake u jednom primeru izvođenja metoda luženja na gomili aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda i srebra prema predmetnom pronalasku;

Slika 2 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme luženja za niz testova na koloni (kolone 272, 273 i 288) sa aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda i dve različite koncentracije srebra prema pronalasku, i uporedni primer;

Slika 3 predstavlja grafikon sadržaja bakra za pet različitih veličinskih frakcija, u lužnim reziduama, u dva testa na koloni (kolone 272 i 273);

g mase g a ra , lužnim reziduama, u dva testa na koloni (kolone 272 i 273);

Slika 5 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme luženja za niz testova na koloni (kolone 272, 273, 288, 294 i 295) sa aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda prema pronalasku, i uporedni primer, čime se ilustruje efekat različitih doza srebra, i uporedni primer;

Slika 6 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme luženja za test na koloni (kolona 296) sa aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda prema pronalasku, čime se ilustruje efekat dodavanja srebra tokom testa na koloni;

Slika 7 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme luženja za niz testova na koloni (kolone 272, 273, 288, 294 i 295) sa aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda prema pronalasku i dva uporedna primera, čime se ilustruje efekat različitih koncentracija sulfata u rastvoru u testovima na koloni;

Slika 8 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme luženja za niz testova na koloni (kolone 273, 288, 310 i 311) na aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda prema pronalasku, i dva uporedna primera, čime se ilustruje efekat različitih veličina čestica u kolonama; i

Slika 9 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme luženja za niz testova na koloni (kolone 273, 276, 277, 288, 299 i 300) sa aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda prema pronalasku, i dva uporedna primera, čime se ilustruje efekat dodavanja srebra u kolonu, na različitim temperaturama.

OPIS PRIMERA IZVOĐENJA

U vezi sa Slikom 1, sledeći polazni materijali se unesu u aglomeracionu stanicu 3 i aglomerišu se na dole opisani način:

(a) fragmenti halkopiritne rude, zdrobljeni u čestice odgovarajuće veličinske distribucije, na Slici označeni brojem 7;

(b) srebro, u ovom primeru izvođenja u vidu rastvora srebra (ali može da bude i u čvrstoj formi), tipično koncentracija dodatog srebra iznosi manje od 5 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima, na Slici označeno brojem 9;

(c) kiselina, tipično sumporna kiselina, na Slici označena brojem 11, u bilo kojoj pogodnoj koncentraciji; i

m roorgan zm, na Slici označeni broem , o o eg pogo nog pa u bilo kojoj pogodnoj koncentraciji.

Aglomerati proizvedeni u aglomeracionoj stanici 3 se zatim koriste za konstruisanje gomile 5, i bakar u halkopiritnom i drugim bakar-sadržavajući mineralima u aglomeratima luži se iz aglomerata u gomili 5 doticanjem pogodne tečnosti za luženje, i izluženi bakar se preuzima iz tečnosti za luženje u nishodnim koracima preuzimanja bakra i tečnost za luženje se obnavlja i reciklira u gomilu da bi se još bakra izlužilo iz halkopiritnog i drugih bakar-sadržavajućih minerala u aglomeratima u gomili.

Aglomerati proizvedeni u aglomeracionoj stanici 3 mogu da se prenesu direktno na mesto konstruisanja gomile. Alternativno, aglomerati mogu da se uskladište i koriste po potrebi kao gomila. Aglomeraciona stanica 3 i gomila 5 mogu da se nalaze jedna blizu druge. Međutim, isto tako, aglomeraciona stanica 3 i gomila 5 ne moraju da se nalaze jedna blizu druge.

Metod aglomeracije otkopanih rudnih fragmenata ilustrovan na Slici 1 pogodan je za formiranje aglomerata koji mogu da se koriste u standardnim gomilama. Preciznije, predmetni pronalazak se ne proširuje na određene oblike i veličine gomila i na određene metode konstruisanja gomila od aglomerata i na određene operacione korake procesa luženja na gomili, za gomile.

Samo kao primer, gomila može biti gomila tipa opisanog u Međunarodnoj publikaciji WO2012/031317, u ime podnosioca, i objava konstruisanja gomile i procesa luženja za gomilu u Međunarodnoj publikaciji inkorporisana je u ovaj tekst kao unakrsna referenca.

Aglomeraciona stanica 3 može biti svaka pogodna konstrukcija koja uključuje bubanj, transporter (ili drugi uređaj) za mešanje i uvođenje materijala za aglomerate i aglomerisanje unetog materijala. Mešanje i aglomerisanje unetog materijala za aglomerate može da se odvija istovremeno. Alternativno, prvo može da se obavi mešanje unetog materijala, a aglomerisanje (na primer otpočeto dodavanjem kiseline) može da se obavi pošto je mešanje obavljeno u potrebnoj meri. Pored toga, vreme dodavanja i zatim mešanja i aglomerisanja unetog materijala može da se odabere tako da bude usklađeno sa zahtevima vezanim za konačnu upotrebu aglomerata. Na primer, u nekim situacijama može biti poželjno da se otpočne sa mešanjem fragmenata halkopiritnih ruda i da se zatim dodaju srebro u vidu rastvora ili u čvrstoj formi, kiselina i mikroorganizmi, postepeno tim redom, sa različitim početnim i završnim vremenima tokom koraka aglomeracije. Kao poseban primer, u nekim situacijama može biti pogodno da se otpočne mešanje fragmenata halkopiritnih ruda i da se zatim dodaju srebro u vidu rastvora ili u čvrstoj formi i kiselina zajedno, a da se posle toga dodaju mikroorgnizmi, sa različitim početnim i završnim vremenima tokom koraka aglomeracije.

Podnosilac je pronašao da dodavanje srebra kao rastvora u vidu fine magle ili spreja ili u vidu čvrstih čestica u aerosolu, fragmentima halkopiritnih ruda, dok se rudni fragmenti mešaju u pogodnom mikseru, kao što je bubanj ski mikser, predstavlja posebno pogodan način dostizanja željene disperzije srebra na rudnim fragmentima.

Odabir magle/spreja/aerosola kao medijuma za dodavanje srebra u halkopiritne rudne fragmente omogućava najveću moguću dostavu male koncentracije srebra bitno većoj masi (i većoj površini) i značajnoj proporciji halkopiritnih rudnih fragmenata.

Rad koji je podnosilac izveo ukazuje da dodavanje srebra u vidu fine magle ili spreja ili aerosola olakšava interakciju srebra sa površinama halkopiritnih minerala unutar rudnih fragmenata. Pored toga, podnosilac u ovom trenutku veruje da dispergovanje srebra na površinama halkopiritnih minerala tokom aglomeracionog procesa omogućava postizanje visokog dobitka bakra, uz veoma niske koncentracije dodatog srebra, u poređenju sa koncentracijama bakra u halkopiritnim rudnim fragmentima, to jest, g Ag po kg Cu u rudnim fragmentima, i veoma malu masu dodatnog srebra u poređenju sa ukupnom masom aglomerata halkopiritnih rudnih fragmenata i drugog unetog materijala.

U situacijama kada se mešanje izvodi zasebno, mešanje može uključivati izlaganje fragmenata uticaju sila koje uzrokuju lomljenje bar dela frakturisanih fragmenata. Međunarodna publikacija PCT/AU2014/000648, u ime podnosioca, opisuje aparaturu za izlaganje fragmenata uticaju sila, i objava u specifikaciji Međunarodne publikacije inkorporisana je u ovaj tekst kao unakrsna referenca.

Podnosilac je obavio testove luženja na koloni da bi ispitao uticaj na bioluženje, tj. luženje potpomognuto mikroorganizmima, aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda kada aglomerati sadrže niske koncentracije srebra, kao deo aglomerata. Testovi luženja na koloni opisani su u Primerima 1 i 2, dole.

U narednom tekstu opisani su odabrani testovi na koloni obavljeni na sledeća tri različita aglomerata i rezultati ekstrakcije bakra u testovima na koloni prikazani su na Slikama 2-4 i u Tabeli 2, dole. Eksperimentalni postupak je detaljno opisan u tekstu koji sledi, a sastav rude navodenje u Tabeli 1.

1. Eksperimentalni postupak

Uzorci rude su zdrobljeni do <12 mm, sa P80 od 9 mm (ukoliko nije drugačije navedeno) i oko 10 kg tog materijala dodato je u aglomeracioni bubanj sa vodom i koncentrovanom kiselinom. U testovima sa dodatim srebrom, srebro nitrat se rastvori u vodi pre aglomeracije, i taj rastvor se doda u vidu magle, raspršivanjem na rudu tokom aglomeracije. Kada se mešanje završi, aglomerisana ruda se stavi u kolonu visine 1 m i prečnika 0.1 m i ostavi se da "radi" 2-5 dana na sobnoj temperaturi pre otpočinjanja luženja.

Tokom luženja, temperatura kolone se kontroliše korišćenjem grejne obloge i kolona se aeriše pri 0.102 Nm<3>/h/t. Kolona se inokuliše jonima gvožđa (feri jonima) i sumpor-oksidišućim mikroorganizmima i irigacioni rastvor čiji sadržaj feri-jona u vidu feri-sulfata može varirati od 5 do 20 g/1, upumpava se na vrh kolone preko kapaljki, pri 0. 079 1/h, i sakuplja u bazi kolone.

Ako je potrebno, pH sakupljenog lužnog rastvora podešava se na ciljnu vrednost pH 1.2, pre nego što se reciklira natrag na vrh kolone.

Ako koncentracija bakra u rastvoru pređe 8 g/1 zbog luženja bakra, rastvor se izlaže jonoizmenjivanju da bi se uklonio bakar i smanjila koncentracija bakra u rastvoru na manje od 8 g/1.

Ukupna koncentracija sulfata u irigacionom rastvoru iznosi između 20 i 80 g/1, na početku luženja. Ako ukupna koncentracija sulfata u rastvoru pređe 120 g/1, zbog luženja jalovih minerala, rastvor se razblaži da bi se koncentracija sulfata održala na najviše 120 g/1.

Sastav korišćene rude prikazanje u Tabeli 1.

Tabela 1. Sastav rude

2. Ekstrakcija bakra sa i bez dodatog srebra

• Kolona 273 - kontrolna kolona - bez dodatog srebra u aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda.

• Kolona 272 - primer pronalaska - aglomerati (a) fragmenata halkopiritnih ruda i (b) 1 g srebra dodatog u vidu rastvora srebro nitrata po 1 kg bakra u rudi.

• Kolona 288 - primer pronalaska - aglomerati (a) fragmenata halkopiritnih ruda i (b) 0.25 g srebra dodatog u vidu rastvora srebro nitrata po 1 kg bakra u rudi.

Koncentracije halkopirita i drugih bakar-sadržavajućih minerala u rudama u kolonama 272 i 273 prikazane su u Tabeli 2. Iz Tabele 2 se vidi da je halkopirit glavni bakar-sadržavajući mineral, a da su prisutne i razumno značajne koncentracije halkocita/digenita/kovelita i enargita.

Prema tome, imajući u vidu gore navedeno, jedina značajna razlika između aglomerata u testovima na koloni bila je koncentracija srebra.

Slika 2 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme luženja za kolone C272, C273 i C288.

Slika 2 pokazuje da dodavanje niskih koncentracija srebra aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda značajno utiče na (a) ekstrakciju bakra i (b) vreme luženja za postizanje visoke ekstrakcije bakra.

Na primer, upućivanjem na Sliku 2, može se videti da se posle 100 dana luženja (pod istim testnim uslovima) skoro 90% bakra izluži iz aglomerata u koloni C288 sa 0.25 g srebra po kg bakra u aglomeratima, i samo približno 67% bakra se izluži iz aglomerata u kontrolnoj koloni C273. Jasno je da niska koncentracija srebra u C288 koloni značajno utiče na ekstrakciju bakra. Uzimajući u obzir dodatne troškove za srebro, podnosilac veruje da upotreba srebra obezbeđuje značajnu ekonomsku korist.

Iz Slike 2 se takođe vidi da se značajna razlika u ekstrakciji bakra posle 100 dana luženja, pomenuta u prethodnom pasusu, održava tokom produžetka vremena luženja do kraja testa na koloni, posle 200 dana.

Iz Slike 2 se takođe vidi da je stopa luženja brža na kolonama C272 i C288 u skladu sa pronalaskom, u poređenju sa kontrolnom kolonom C273. Ovaj podatak dodatno ističe potencijalne ekonomske prednosti nastale kao rezultat dodavanja srebra aglomeratima.

Slike 3 i 4 obezbeđuju dodatne podatke o ekstrakciji bakra iz aglomerata u koloni C272 u skladu sa pronalaskom i kontrolnoj koloni C273.

Slika 3 prikazuje sadržaj bakra, za pet različitih veličinskih frakcija, u lužnim reziduama za kolone C272 i C273.

Slika 4 prikazuje masu (g) bakra u pet različitih veličinskih frakcija u lužnim reziduama, za kolone C272 i C273.

Slike 3 i 4 pokazuju da su sadržaj i masa bakra u svakoj od veličinskih frakcija rezidua kolone C272 značajno niži u poređenju sa odgovarajućim veličinskim frakcijama kontrolne kolone C273, posebno u finijim frakcijama, tj. - 4 mm.

Konačno, Tabela 2, dole, upoređuje ekstrakciju bakra postignutu iz svakog od bakar-sadržavajućih minerala u koloni C272 prema pronalasku, i kontrolnoj koloni C273.

Kolona označena kao "Ruda za punjenje" u Tabeli 2 pokazuje da je samo oko 60 tež. % bakra u rudi za punjenje u vidu halkopirita (uz ukupnu koncentraciju bakra od 1.3 tež. %).

Iz Tabele 2 se vidi da srebro u aglomeratima omogućava da se ukloni 94.8 tež. % bakra u halkopiritu - u poređenju sa samo 69.7 tež. % bakra u halkopiritu u kontrolnoj koloni C273.

Iz Tabele 2 se takođe vidi da srebro korisno utiče i na luženje drugih bakarsadržavajućih minerala, uključujući halkocit/digenit, enargit i druge minerale bakra.

Ukratko, gore opisani testovi na koloni pokazuju da dodavanje srebra aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda, posebno niskih koncentracija srebra, ima značajan pozitivan uticaj na dobijanje bakra iz halkopiritnih minerala u aglomeratima i na vreme luženja.

Primer 2

U narednom tekstu opisan je još jedan niz odabranih testova na koloni, na različitim aglomeratima, i rezultati ekstrakcije bakra iz testova na koloni prikazani su na Slikama 5-9 i u Tabeli 3, dole. Sastav rude korišćene u ovim testovimaprikazan je u Tabeli 1, a eksperimentalni postupak za ove testove je kao što je opisano u Primeru 1.

1. Doziranje srebra

Izvedeno je sledećih pet testova luženja na koloni i rezultati testova luženja prikazani su na Slici 5 i zbirno prikazani u Tabeli 3:

• Kolona 273 - kontrolna kolona - bez dodavanja srebra aglomeratima fragmenata halkopiritnih ruda.

• Kolona 295 - primer pronalaska - aglomerati (a) fragmenata halkopiritnih ruda i (b) 0.0625 g srebra dodatog u vidu rastvora srebro nitrata po 1 kg bakra u rudi.

• Kolona 294 - primer pronalaska - aglomerati (a) fragmenata halkopiritnih ruda i (b) 0.125 g srebra dodatog u vidu rastvora srebro nitrata po 1 kg bakra u rudi.

• Kolona 288 - primer pronalaska - aglomerati (a) fragmenata halkopiritnih ruda i (b) 0.25 g srebra dodatog u vidu rastvora srebro nitrata po 1 kg bakra u rudi.

• Kolona 272 - primer pronalaska - aglomerati (a) fragmenata halkopiritnih ruda i (b) 1 g srebra dodatog u vidu rastvora srebro nitrata po 1 kg bakra u rudi.

Na Slici 5 prikazana je ekstrakcija bakra tokom vremena, uz variranje doze srebra, u pet testova luženja na koloni. Pri svih pet ispitivanih doza srebra, postoji značajno poboljšanje ekstrakcije bakra u poređenju sa luženjem bez srebra.

Tabela 3 zbirno prikazuje finalne ekstrakcije bakra i halkopirita koje su dobijene u pet testova luženja na koloni.

Tabela 3. Zbirni prikaz testova na koloni za različite doze srebra Testovi na

koloni izvedeni su pri P809 mm, 50 °C, pH 1.2.

Ekstrakcije halkopirita određivane su pomoću skenirajućeg elektronskog mikroskopa.

2. Metod dodavanja srebra

U drugim testovima na koloni, još srebra je dodato kasnije u luženju, tako što je ono dodato u irigacioni rastvor. Ovo je urađeno prvo korišćenjem srebro hlorida (0.04 g Ag/kg Cu), a kasnije korišćenjem rastvora srebro tiouree (0.25 g Ag/kg Cu). Rezultat jednog od ovih testova luženja na koloni (kolona 296), uključujući detalje kolone, prikazan je na Slici 6. Ova Slika prikazuje ekstrakciju bakra u odnosu na vreme. Nije bilo zapaženo povećanje stope ekstrakcije bakra ni posle jednog dodavanja, kako se vidi na Slici 6. Ali, ona pokazuje porast od približno 6% posle dodavanja AgCl. Ovo pokazuje da je metod nanošenja srebra na rudu tokom aglomeracije efikasnije nego dodavanje srebra u rastvor za luženje.

3. Efekat drugih varijabli luženja

U drugim testovima na koloni, ispitivan je efekat koncentracije sulfata u rastvoru. Slika 7 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na koncentraciju sulfata u rastvoru u ovim testovima luženja na koloni, pri čemu Slika uključuje detalje kolone. Na Slici 7 se vidi da čak i uz variranje sastava rastvora (tj. variranje u koncentraciji sulfatnih soli), dodavanje srebra korisno utiče na ekstrakciju bakra. Napominje se da navedena koncentracija sulfata predstavlja vrednost na početku luženja. Rastvor sakupljen u bazi kolone sadrži veću koncentraciju sulfata zbog luženja jalovih minerala, i ovaj rastvor se reciklira nazad u tečnost za luženje. Dopušta se da ukupna koncentracija sulfata raste do maksimalne vrednosti od 120 g/1, tokom luženja.

U drugim testovima luženja na koloni, ispitivan je efekat različitih distribucija veličine čestica . Slika 8 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme za ove testove luženja na koloni, pri čemu Slika uključuje detalje kolone. Slika 8 pokazuje da dodavanje srebra pogoduje ekstrakciji bakra iz rude pri različitim distribucijama veličine čestica (P80 od 9 mm i 25 mm).

U drugim testovima luženja na koloni, ispitivan je efekat temperature. Slika 9 predstavlja grafikon ekstrakcije bakra u odnosu na vreme, za ove testove luženja na koloni, pri čemu Slika uključuje detalje kolone. Slika 9 pokazuje da dodavanje srebra pogoduje ekstrakciji bakra u opsegu temperatura. U stvari, kada se luženje odvija na 40

<0>C, uz 0.25 g Ag/kg Cu, ekstrakcija bakra je veoma slična luženju na 50 °C bez srebra. To pokazuje da je dodavanje srebra efikasna alternativa povećanju temperature kao načinu ubrzavanja ekstrakcije bakra.

Moguće su mnoge modifikacije gore opisanog primera izvođenja predmetnog pronalaska, bez udaljavanja od duha i okvira pronalaska.

Kao primer, opisan je primer izvođenja u vezi sa Slikom 1 kao niz uzastopnih koraka, pri čemu su fragmenti preneti direktno u aglomeracionu stanicu 3 i zatim direktno formiraju gomilu 5. Pronalazak nije ograničen ovim primerima izvođenja i moguće je skladištenje aglomerata posle stanice 3. Pored toga, stanica 3 i gomila 5 ne moraju da se nalaze u istoj oblasti i može biti neophodno da se aglomerati transportuju od stanice 3 do gomile 5, koje se nalaze na različitim lokacijama.

Kao dodatni primer, iako je primer izvođenja opisan u vezi sa Slikom 1 u kontekstu mešanja rudnih fragmenata i srebra i formiranja aglomerata rudnih fragmenata i srebra i zatim formiranja gomila aglomerata, pronalazak nije ograničen na to i odnosi se na mešanje rude koja dolazi direktno iz rudnika i srebra i zatim formiranja gomila od rude koja dolazi direktno iz rudnika.

Kao dodatni primer, iako je primer izvođenja opisan u vezi sa Slikom 1 u kontekstu formiranja aglomerata mešanjem i spajanjem rudnih fragmenata i srebra u koraku aglomeracije, pronalazak obuhvata i sledeće opcije:

(a) formiranje aglomerata dodavanjem srebra rudnim fragmentima i zatim mešanje i sjedinjavanje rudnih fragmenata u koraku aglomeracije, i

(b) formiranje aglomerata rudnih fragmenata u koraku aglomeracije i zatim dodavanje srebra aglomeratima.

Kao dodatni primer, iako je primer izvođenja opisan u vezi sa Slikom 1 u kontekstu formiranja aglomerata mešanjem i sjedinjavanjem rudnih fragmenata, srebra, kiseline i mikroorganizama u koraku aglomeracije, pronalazak nije ograničen na formiranje aglomerata sa kiselinom i mikroorganizmima. Drugim rečima, kiselina i mikroorganizmi se opciono dodaju aglomeratima.

Claims (1)

1. Metod luženja halkopiritnih ruda, naznačen time, što uključuje korake:

(a) formiranja aglomerata fragmenata halkopiritnih ruda i srebra, ovde definisanog kao "dodato srebro"; i

(b) luženja aglomerata pogodnom tečnošću za luženje.

2. Metod definisan u patentnom zahtevu 1, naznačen time, što korak (a) uključuje

formiranje aglomerata mešanjem i sjedinjavanjem rudnih fragmenata i srebra u koraku aglomeracije.

3. Metod definisan u patentnom zahtevu 1, naznačen time, što korak (a) uključuje

formiranje aglomerata dodavanjem srebra rudnim fragmentima i zatim mešanje i sjedinjavanje rudnih fragmenata u koraku aglomeracije.

4. Metod definisan u patentnom zahtevu 1, naznačen time, što korak (a) uključuje

formiranje aglomerata rudnih fragmenata u koraku aglomeracije i zatim dodavanje

srebra aglomeratima.

5. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time,

što aglomerati formirani u koraku aglomeracije (a) imaju nisku koncentraciju dodatog

srebra, koja iznosi manje od 2 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

6 Metod definisan u patentnom zahtevu 5, naznačen time, što koncentracija dodatog

srebra u aglomeratima iznosi manje od 1 g srebra po kg bakra u rudi, u aglomeratima.

7. Metod definisan u patentnom zahtevu 5, naznačen time, što koncentracija

dodatog srebra u aglomeratima iznosi manje od 0.5 g srebra po kg bakra u rudi u

aglomeratima.

. e o e n san u paentnom za tevu , nazna en me, o oncenrac a dodatog srebra u aglomeratima iznosi manje od 0.25 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

9. Metod definisan u patentnom zahtevu 5, naznačen time, što koncentracija dodatog srebra u aglomeratima iznosi manje od 0.125 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

10. Metod definisan u patentnom zahtevu 5, naznačen time, što koncentracija dodatog srebra u aglomeratima iznosi manje od 0.075 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

11. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što je dodato srebro u čvrstoj formi.

12. Metod definisan u bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 10, naznačen time, što je dodato srebro u vidu rastvora.

13. Metod definisan u bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 10, naznačen time, što je dodato srebro u čvrstoj formi koja postaje mobilna posle razblaživanja tečnošću za luženje u koraku luženja (b).

14. Metod definisan u bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 10, naznačen time, što korak aglomeracije (a) uključuje dodavanje srebra u rastvoru, u vidu spreja ili magle ili u čvrstoj formi, u vidu aerosola, halkopiritnim rudnim fragmentima tokom mešanja i sjedinjavanja fragmenata.

15. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što korak aglomeravije (a) uključuje dispergovanje srebra na površinama halkopirita u halkopiritnim rudnim fragmentima.

. , ,

što korak aglomeracije (a) uključuje dodavanje srebra halkopiritnim rudnim fragmentima, u vidu aerosola.

17. Metod definisan u bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 15, naznačen time, što korak aglomeracije (a) uključuje dodavanje srebra u rastvoru halkopiritnim rudnim fragmentima, u vidu magle ili spreja.

18. Metod definisan u patentnom zahtevu 17, naznačen time, što korak aglomeracije (a) uključuje dodavanje rastvora srebra halkopiritnim rudnim fragmentima, u vidu magle ili spreja, tokom mešanja rudnih fragmenata.

19. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što korak aglomeracije (a) uključuje formiranje aglomerata mešanjem i sjedinjavanjem kiseline, tipično sumporne kiseline, sa halkopiritnim rudnim fragmentima i srebrom.

20. Metod definisan u patentnom zahtevu 19, naznačen time, što uključuje dodavanje kiseline u isto vreme ili pre ili posle dodavanja srebra.

21. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačeni time, što korak aglomeracije (a) uključuje formiranje aglomerata mešanjem mikroorganizama koji mogu da potpomognu luženje bakra, sa halkopiritnim rudnim fragmentima i srebrom,

22. Metod definisan u patentnom zahtevu 21, naznačen time, što uključuje dodavanje mikroorganizama u isto vreme ili pre ili posle dodavanja srebra.

23. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što korak aglomeracije (a) uključuje istovremeno mešanje i aglomerisanje fragmenata.

24. Metod definisan u bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 22, naznačen time, što korak aglomeracije (a) uključuje mešanje fragmenata u jednom koraku i zatim aglomerisanje izmešanih fragmenata u narednom koraku.

25. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što fragmenti halkopiritnih ruda sadrže frakture da bi se olakšalo dispergovanje srebra, posebno kada se dodaje u vidu rastvora srebra, sa fragmentima.

26. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što je srebro u rastvorljivoj formi.

27. Metod definisan u bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 25, naznačen time, što je srebro u nerastvorljivoj formi.

28. Metod definisan u bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što je korak luženja (b) korak luženja na gomili.

29. Metod definisan u patentnom zahtevu 28, naznačen time, što korak luženja (b) uključuje bioluženje u prisustvu mikroorganizama koji potpomažu luženje bakra.

30. Metod definisan u patentnom zahtevu 28 ili patentnom zahtevu 29, naznačen time, što korak luženja (b) uključuje kontrolisanje temperature gomile na manje od 75 °C, tipično manje od 65 °C, tipično manje od 60<0>C, tipično manje od 55<0>C, tipično manje od 50 °C i tipičnije manje od 45<0>C.

31. Metod definisan u bilo kojem od patentnih zahteva 28 do 30, naznačen time, što uključuje kontrolisanje oksidacionog potencijala tečnosti za luženje tokom aktivne faze luženja koraka, na manje od 700 mV, u odnosu na standardnu vodoničnu elektrodu, u koraku (b) luženja na gomili.

32. Metod aglomeracije halkopiritnih ruda, naznačen time, što uključuje formiranje aglomerata fragmenata halkopiritnih rada mešanjem i sjedinjavanjem radnih fragmenata i srebra.

33. Aglomerati fragmenata halkopiritnih rada i srebra, maz: naznačen time, što su pogodni za upotrebu u luženju na gomili i dragim postupcima luženja, uz srebro dispergovano u aglomeratima.

34. Aglomerati definisani u patentnom zahtevu 33, naznačeni time, što je srebro dispergovano na površinama halkopirita u halkopiritnim radnim fragmentima.

35. Aglomerati definisani u patentnom zahtevu 33 ili patentnom zahtevu 34, naznačeni time, što je srebro u rastvorljivoj formi u aglomeratima.

36. Aglomerati definisani u bilo kojem od patentnih zahteva 33 do 35, naznačeni time, što je koncentracija dodatog srebra u aglomeratima manja od 2 g srebra po kg bakra u radi u aglomeratima.

37. Aglomerati definisani u patentnom zahtevu 36, naznačeni time, što je koncentracija dodatog srebra u aglomeratima manja od 1 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

38. Aglomerati definisani u patentnom zahtevu 36, naznačeni time, što je koncentracija dodatog srebra u aglomeratima manja od 0.5 g srebra po kg bakra u radi u aglomeratima.

39. Aglomerati definisani u patentnom zahtevu 36, naznačeni time, što je koncentracija dodatog srebra u aglomeratima manja od 0.25 g srebra po kg bakra u radi u aglomeratima.

40. Aglomerati definisani u patentnom zahtevu 36, naznačeni time, što je koncentracija dodatog srebra u aglomeratima manja od 0.125 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

41. Aglomerati definisani u patentnom zahtevu 36, naznačeni time, što je koncentracija dodatog srebra u aglomeratima manja od 0.075 g srebra po kg bakra u rudi u aglomeratima.

42. Aglomerati definisani u bilo kojem od patentnih zahteva 33 do 41, naznačeni time, što uključuju još i kiselinu.

43. Aglomerati definisani u bilo kojem od patentnih zahteva 33 do 42, naznačeni time, što uključuju još i mikroorganizme koji mogu da potpomognu luženje bakra.

44. Gomila materijala, naznačena time, što materijal uključuje aglomerate definisane u bilo kojem od zahteva 33 do 43.

45. Metod luženja na gomili, naznačen time, što uključuje:

(a) formiranje gomile materijala, pri čemu materijal uključuje aglomerate definisane u bilo kojem od patentnih zahteva 33 do 44; i

(b) luženje vrednih metala iz rude u gomili.