RS20170762A1 - Kontrola crvenih kokošijih grinja (dermanyssus gallinae) primenom barijera, farbi i premaza - Google Patents

Abstract

Kontrola crvenih kokošijih grinja (Dermanyssus gallinae) primenom barijera, farbi i premaza pripada oblasti živinarstva, pa uzimajući u obzir geografsku distribuciju, visoku prevalencu, direktne i indirektne zdravstvene i ekonomske štete, smatramo da crvena kokošija grinja Dermanyssus gallinae spada u prioritetne teme zdravstvene zaštite živine i da njihova kontrola zahteva unapređenje i veliku pažnju. Dermanyssus gallinae je problem u živinarstvu kako jata i ambijenta (kavezi, oprema i dr.) tako i zdravstvene zaštite ljudi koji rade u živinarstvu. Stoga je cilj pronalaska da se prilagodi ambijent potrebama kontrole da bi se isključile prisutne tehnopatije. U praksi živinarstva to do sada nije bio slučaj u dovoljnoj meri. Aktuelna praksa živinarstvca se karakteriše većim ili manjim manama i nedostacima u konstrukciji kaveza i opreme, koje prate neadekvatnim postupci. Ove prilike rezultiraju umnogome manjom efikasnošću mera kontrole, pojavom zapuštenih slučajeva (velike infestacije) ili održavanjem mera kontrole uz veliku cenu ili najgore, afirmisanje učestale primene nedozvoljenih, toksiko-loški opasnih sintetskih akaricida. Kontrola crvenih kokošijih grinja (Dermanyssus gallinae) primenom barijera, farbi i premaza, prema ovom pronalasku obezbeđuje: 1. Postupak eliminacija ili minimalizovanje uticaja prekopljenih mesta korišćenjem farbi ili premaza, fizičkom blokadom problematičnih mesta u kojima se skupljaju crvene kokošije grinje; 2. Konstrukciju barijere i postupak razdvajanja kontinuiteta ambijenta: kaveza (konvencionalan način gajenja), odn. sedala i gnezda (alternativan način gajenja), od poda i zidova pomoću fizičke upotrebe izolacione smeše na podlošci sa spuštenim prstenastim ispustom i/ili u dubokoj posudi u koje su uronjenee noge klupe; 3. Postupak i konstrukciju jedostavog kontrolisanja infestacije u eksten-zivnoj proizvodnji jaja principom izdvajanja važnog i nevažnog dela proizvodnje; 4. Postupak eliminisanje prostora dubokog unutrašnjeg žljeba hranilice trajnim popunjavanjem neutralnom smesom. Na ovaj način, kroz rešavanje navedenih suštinskih problema ambijenta, pronalazak ispunjava važan uslov za afirmaciju preventivne veterinarske medicine, koju objedinjena sa drugim potrebnim elementima kontrole crvene kokošije grinje.

Description

КОНТРОЛА ЦРВЕНИХ КОКОШИЈИХ ГРИЊА (Dermanyssus gallinae)

ПРИМЕНОМ БАРИЈЕРА, ФАРБИ И ПРЕМАЗА

ОБЛАСТ ТЕХНИКЕ

Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом баријера, фарби и премаза припада области живинарства, тј. кавезима у кокошарницима, замкама тј.стационарним средствима за привлачење и уништавање инсеката, при чему се проналазак односи на поступак примене фарби и премаза (производа предиђених за другу намене) за затварање преклопљених места, а односи се и на конструкцију баријере и поступак њене примене за носаче кавеза и доњег дела заштитне ограде (мреже), као и на поступак блокирања дубоког жљеба хранилице и жљеба иза хранилице.

ТЕХНИЧКИ ПРОБЛЕМ

Црвена кокошија гриња је једна од опасних штеточина која на живинарским фармама паразитира сваких неколико дана на телу живине, и то кратко време, колико јој је потребно да конзумира довољну количину крви. Након храњења се склања и борави на скровитим местима амбијента. При томе, тражи места која јој омогућавају несметану репродукцију и која их штите од изложености опасностима које је угрожавају. Скровити начин живота црвене кокошије гриње спречава довољну изложеност мерама контроле у живинарству и утиче на ефикасност контроле.

Пошто је црвена кокошија гриња Dermanyssus gallinae проблем и јата и амбијента (кавези, опрема и др.) циљ нам је био прилагођење амбијента потребама контроле, а да притом искључимо присутне технопатије.

Технички проблем који решава предметни проналазак се састоји у следећем: како прилагодити кључне детаље амбијенталних услова, кавеза и опреме, који ће омогућити унапређење контроле најзначајнијег спољашњег паразита живине, црвене кокошије гриње (Dermanyssus gallinae), и тако испунити један од услова за спровођења ефикасних заштитних мера превентивне ветеринарске медицине.

Пошто технички проблем представљају и места боравка црвене кокошије гриње на кавезима, седалима и гнездима, која се могу поделити на доступна и недоступна за контакт са Dermanyssus gallinae, при чему недоступна места стварају највећи део проблема контроле црвене кокошије гриње. Од свих недоступних места на кавезима и опреми истичу се преклопљена места (где једна површина належе на другу). Ту се црвена кокошија гриња скрива и репродукује. Приликом примене препарата и мера контроле на Dermanyssus gallinae, та места нису у довољној мери доступна продору препарата за њихово уништење, па зато гриње ту преживљавају, а затим се са ових места поново шире на околни простор, па је према томе наредни технички проблем како та недоступна места конструкционо учинити доступним деловању препарата.

Dermanyssus gallinae су у амбијенту лоциране посебно на местима где су заштићене у непосредној близини домаћина. У волијерима, посебно на местима боравка живине када мирује. Међутим, такође се налазе и на другим местима, већ у зависности од интезитета и екстензитета инфестације. Инфестација Dermanyssus gallinae се са кавеза пројектује на под. Тако да се осим седала и гнезда, масовно налазе на поду, простирци, зидовима, пукотинама и другим предметима живинарника. Технички проблем су и сва ова места, присуство простирке, разноврсност подлоге, која погодују грињама и уједно у великој мери лимитирају успех спроведених мера контроле. Са пода гриње се крећу у разним правцима. Неке заузимају места на удаљенијим деловима фарме. Међутим, установљено је да постоји стално кретање Dermanyssus gallinae назад према живини, најчешће вертикално нагоре, при чему се овај проблем решава постављањем разних баријера кретању црвених кокошијих гриња, односно врши се раздвајање континуитета амбијента: кавеза (при конвенционалном начину гајења), седала и гнезда (при алтернативном начину гајења) од пода и зидова.

Технички проблем код опреме волијерског типа, са заштитном жичаном оградом (мрежом) која је у контакту са простирком се састоји у томе што доњи део жичане мреже ограде, који је у додиру са простирком треба да буде одвојен од осталог дела мреже како би се спречило кретање црвене кокошије гриње из простирке, преко заштитне жичане ограде ка кавезима и гнездима.

Познат је и проблем уских жљебова код живинарске опреме, који додатно погодује накупљању мноштва гриња, јер су јединке црвене кокошије гриње најчешће смештене у непосредној близини кокошки, на месту које је за њих сигурно. Унутрашњи руб валова хранилице испуњава ове захтеве у највишем степену, јер омогућава смештај гриња у непосредној близини живине, чиме су гриње вишеструко заштићене од кљуцања живине и погледа особља фарме. Стога хранилице спадају у приоритетна места које насељава Dermanyssus gallinae у конвенционалним и обогаћеним кавезном систему, а одатле следи и технички проблем који предметни проналазак треба да реши, а то је: како елиминисати уске жљебове да не би служили накупљању гриња.

СТАЊЕ ТЕХНИКЕ

Црвена кокошија гриња Dermanyssus gallinae (De Geer, 1778) je најзначајнији спољашњи паразит живинарства и наноси велике штете у производњи јаја и меса. Узимајући у обзир географску дистрибуцију, високу преваленцу, директне и индиректне здравствене и економске штете, сматрамо да црвена кокошија гриња Dermanyssus gallinae спада у приоритетне теме здравствене заштите живине и да њихова контрола захтева унапређење.

Претраживањем патентне документације уочен је велики број патентних докумената који се односе на формулације са акарицидним дејством, које су намењене за контролу црвених кокошијих гриња напр.:

У немачком патенту DE 321134 С 1920.05.20 је приказано средство за деловање на парзите које је засновано на мрављој киселини (Formiat), док је у немачкој објављеној пријави патента DE 19743113 А1 1999.04.01 описана контрола црвених кокошијих гриња средством такође заснованом на мрављој киселини.

У објављеној РСТ пријави WO 2013/191312 А1 2013.12.27 је описано инсектицидно средство за дезинфекцију зграде са јатом на живинарској фарми при чему је ово средство засновано на комбинацији мравље киселине и инсектицида, тачније на комбинацији мравље киселине, амитраза и флуметина, али је ова ормулаци а про лематична и токсиколошки може ити нее икасна з ог разви ене резистенције на пиретроиде и флуметрин.

Амерички патент US 8,524,284 В2 2013.09.03 описује дисперзију са инсектицидним дејством која се заснива на комбинацији силиката, адитива, сурфактанта и воде а која се припрема тако што се индивидуалне компоненте диспергују једна за другом или заједно у води при чему гасови у индивидуалним компонентама могу бити одстрањени или да се добијена дисперзија деаеризује.

Британски патент GB 2362574 В 2002.04.24 описује формулацију сложеног састава на бази мешавине есенцијалних уља која служи за уништавање јаја црвених кокошијих гриња, али да би ово решење било ефикасно, јер је због биолошких особина црвених кокошијих гриња циљ и суштину контроле треба усмерити на одрасле јединке, па решење треба да има продужено деловање, јер ако успешно делује на одрасле јединке формулација аутоматски покрива и јаја због кратког развојног периода.

У патентној документацији су поред патентних списа који се односе на формулације са акарицидним дејством, уочени и списи у којима су описана решења замки за гриње. Тако напр. у немачкој објављеној пријави патента DE 19808745 А1 1999.09.09 је описана конструкција механичке замке тј. низ један на други постављених слојева са каналима у које се завлаче гриње, а која замка се магнетима причвршћује за металне подлоге носача кавеза. Накупљене гриње у каналима замке се уништавају акарицидним средствима након извлачења замке из објекта. У индустријском живинарству тј. у случајевима великих јата ово решење нема потребну практичност.

Амерички патентни спис US 9510583 В22016.12.06 приказује направу у којој се врши накупљање црвених кокошијих гриња, које се после извесног времена групишу у колоније гриња зато што замка има електростатичко поље које привлачи и скупља гриње у просторима са доње стране замке. Тако накупљене црвене кокошије гриње, а могуће и други паразити се касније уништавају.

У другом америчком патентном документу, тачније објављеној патентној пријави US 2016/000059 А1 2016.01.07 описано је решење уређаја који применом електричне струје ствара електростатичко поље и такође привлачи и скупља гриње које се касније уништавају.

Познато је да се у Европској унији примењују замке за детекцију кокошијих гриња у живинарницима, а у неким земљама се користе и за контролу, али се у пракси показује да ови начини контроле нису перспективни јер замке делују локално, на месту на којем су постављене и скупљају само гриње које се налазе у непосредној близини замки. Посматрано у целини ова решења нису целовито ефикасна јер прикупљају и касније уништавају само тако прикупљен део јединки, а пошто набавка и постављање таквих замки у великим живинарским фармама представља знатну инвестицију при набавкама, а због компликованог одржавања, њихова ефикасност је спорна.

Актуелна пракса живинарства се карактерише већим или мањим манама и недостацима у конструкцији кавеза и опреме, које прате неадекватним поступци. Ове прилике резултирају у многоме мањом ефикасношћу мера контроле, појавом запуштених случајева (велике инфестације) или одржавање мера контроле уз велику цену или у најгорем случају, афирмишу учесталу и непотребну примену недозвољених, токсиколошки опасних синтетских акарицида.

СУШТИНА ПРОНАЛАСКА

Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae), према овом проналаску је обезбеђена поступком елиминације или минимизирања утицаја преклопљених места коришћењем фарби или премаза, односно физичком блокадом проблематичних места.

Идеја примене баријере у ограничавању инфестације Dermanyssus gallinae постоји дуги низ година, међутим практичност конструкције и постављање баријера у интезивном живинарству до сада није било адекватно решено, нити је довољно инсистирано на њиховом значају. Из тих разлога, пре предметног проналаска, у пракси је и изостала примена баријера кретању гриња. Тек је овај проналазак решио конструкцију баријере и поступак раздвајања континуитета амбијента: кавеза (при конвенционалном начину гајења) и седала и гнезда (при алтернативном начину гајења), од пода и зидова физичком употребом изолационе смеше (напр. масти) на подлошки са спуштеним прстенастим испустом или на други сличан начин, напр. са дубоком посудом за уроњавање ногу клупа носача кавеза, седала и гнезда у изолациону течност (напр. уље).

Проналазак решава и проблем елиминисања штетног простора дубоког унутрашњег жљеба хранилице, који црвеним кокошијим грињама служи као склониште тако што дубоки жљеб у унутрашњем рубу хранилице као и дубоки жљеб иза хранилице трајно попуњава неутралном смешом.

КРАТАК ОПИС СЛИКА НАЦРТА

На приложеним сликама и нацртима приказани су примери површина на којима се скупљају црвене кокошије гриње, као и примери решења остварених према овом проналаску, који решавају постављене техничке проблеме, и где:

Слика 1 приказује ширење накупина гриња са преклопљених места где су кокошије гриње преживеле мере контроле;

Слика 2 приказује ширење накупина гриња са преклопљених места;

Слика 3 и 4 приказује пројекцију накупине црвене кокошије гриње са кавеза на под;

Слика 5 приказује на интензивно присуство гриња у прашини пометеној са пода живинарске фарме;

Слика 6 приказује присуство гриња на унутрашњем зиду фарме;

Слика 7 приказује присуство гриња на нози носача клупе за кавезе и опрему; Слика 8 приказује носач кавеза и опреме;

Слике 9 и 10 респективно приказују присуство гриња на жљебу хранилице са горње и доње стране (види се у огледалу);

Слике 11 и 12 респективно приказује изглед волијера живинарске фарме без живине, односно са живином;

Слика 13 приказује елиминацију или минимализовање утицаја преклопље- них места наношењем слоја који ће спречити накупљање црвених гриња на скро- витим местима са унутрашње стране;

Слика 14 приказује елиминацију или минимализовање утицаја преклопље- них места наношењем слоја који спречава комуникацију преклопљених места и спољашње средине;

Слика 15 приказује подлошку са спуштеним прстенастим испустом, према проналаску, која представља баријеру кретању црвених кокошијих гриња нагоре;

Слика 16 приказује дубоку посуду, према проналаску, за уроњавање ноге клупе у којима је изолациона течност (напр. уље).

Слика 17 приказује постављење подлошке са спуштеним прстенастим испус- том, према проналаску, на ногама клупе, при чему је подлошка са унутрашње стране премазана машћу;

Слика 18 приказује један сегмент заштитне жичане ограде код опреме волијерског типа, који има доњи део мреже, раздвојен баријерама са подлошкама са спуштеним прстенастим испустом, због раздвајања доњег дела жичане мреже, који је у конакту са простирком, од горњег дела жичане мреже.

Слика 19 приказује клупу носача кавеза, седала и гнезда, где су ноге клупа уроњене у изолациону течност (напр. уље), а преклопљене површине на горњем раму клупе са попречним носачима су заштићене од накупљања црвених кокошијих гриња наношењем слоја који спречава комуникацију преклопљених места и спољашње средине;

Слика 20 приказује елиминисање штетног простора дубоког унутрашњег жљеба на хранилицама и жљеба иза хранилице, који црвеним кокошијим грињама служи као склониште и то физиолошки неутралном смесом трајног карактера.

ДЕТАЉАН ОНИС ПРОНАЛАСКА

Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gаillinae) применом баријера, фарби и премаза, према овом проналаску, је приказана на сликама 13 до 20 на којима су приказани сви детаљи проналаска.

На слици 13 је приказан поступак елиминације или минимализовање утицаја преклопљених места коришћењем фарби или премаза и то тако што се приликом монтирања кавеза и опреме наноси слој С између површине А и површине В конструкција које се преклапају, при чему ће слој С механички спречити насељавање црвене кокошије гриње на скровитим местима између површина А и В.

Слика 14 приказује практичније решење када се поступак извршава накнадно тј. по монтирању кавеза и опреме, наноси се слој D фарбе или премаза споља преко преклопљених места који ће блокирати комуникацију спољашње средине са скровитим местима између површина А и В која належе на А, и на тај начин онемогућити негативну улогу преклопљених места. Исти поступак се може спровести и у фази монтаже половних кавеза и опреме, и/или током самог одмора објекта.

Избор фарбе и премаза се може извршити од већ постојећих производа, расположивих на тржишту којима би се на овај начин проширила намена. Потребно је да фарбе и/или премази буду токсиколошки безбедни и да дуготрајно затварају комуникације преклопљених места и тако спрече насељавање црвене кокошије гриње Dermanyssus gallinae.

Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом поступка раздвајања континуитета амбијента кавеза (при конвенционалном гајењу живине), односно раздвајање седала и гнезда (при алтернативном начину гајења живине) од пода и зидова помоћу баријера чије су конструкције приказане на сликама 15 и 16. Баријере према проналаску спречавају или у високом степену отежавају кретње црвене кокошије гриње са пода, са простирке и/или зидова на кавезе, односно на седала и гнезда. На тај начин ћемо умањити репродуктивну моћ и штетан утицај инфестације Dermanyssus gallinae на јато, јер ће ефикасна баријера у највећој мери једноставно искључити од штетног дејства значајан број јединки црвене кокошије гриње. За решење кретања Dermanyssus gallinae са пода и амбијента на кавезе, седала и гнезда, могу се користити различите баријере, али смо за конструкцију баријере тражили решење које ће да буде што једноставније,

како не би била ценовно и оперативно терет. У исто време баријера треба да је функционална, а посебно је било важно решењем избећи онечишћење баријере прашином или перјем које на под доспевају у изобиљу, и на тај начин врше блокирање баријере.

Слика 15 приказује конструкцију баријере у виду подлошке 1 са спуштеним прстенастим испустом 11, која у средини има отвор 2 и која ће бити са унутрашње стране премазана једињењем Е тј. машћу, нафтом или другим једињењима које могу зауставити кретање црвене кокошије гриње преко баријере. Када гриње попуне једињење Е треба га освежити како гриње не би прелазиле једне преко других. На тај начин ће пут кретања Dermanyssus gallinae са пода и амбијента на кавезе и/или седала и гнезда бити прекинут.

На слици 17 је приказан начин монтирања подлошке 1 са спуштеним прстенастим испустом 11 (која је овде приказана у попречном пресеку да би се јасније видео спуштени прстенасти испуст 11 и унутрашњост подлошке 1) која се поставља испод ноге 3 која носи клупу (није приказана) и која се отвором 2 учвршћује на потребну висину од пода завртњем 6 на матици 5 при чему је завртањ 6 својим другим крајем навојно спрегнут у ојачање 71 на стопи 7 ослоњеној о под живинарника. Код живинарника у типу волијера ова врста баријере додатно добија на значају, јер је простирка на поду ефикасна заштита од препарата и мера контроле, и истовремено и депо црвене кокошије гриње.

Код опреме волијерског типа, са заштитном оградом 8 (са жичаном мрежом 81 као на слици 18), која је у контакту са простирком, мрежа 81 треба да има два дела. Доњи део мреже 9 треба да буде одвојен од осталог дела 8 и фиксиран испод баријере са подлошкама 1 са спуштеним прстенастим испустом 11. На овај начин ће се спречити кретање црвене кокошије гриње преко жичане ограде.

Поред уградње у нове кавезе, препоручујемо стављање подлошке 1 са спуштеним прстенастим испустом 11 и код монтирања половне опреме (једноставним заменама постојећих обичних подлошки, од којих се једна, препуна гриња, види на слици 7).

Скрећемо пажњу да постављање баријера са подлошкама 1 са спуштеним прстенастим испустом 11 не искључује редовно одржавање и припрему пода метењем за третман гриња на подовима живинарника. Хигијенске прилике остају посебно важне. Баријера је само помоћна мера која доприноси остваривању већих ефеката контроле Dermanyssus. gallinae.

На слици 16 имамо приказ баријере изведене од дубоке посуде 4, према проналаску, за уроњавање ноге 3 клупе у којима је изолациона течност F (рецимо уље). Пример примене ове баријере се види на слици 19 где клупу 10 носача кавеза, седала и гнезда, са горњим рамом 101 ослоњеним на ноге 3, где су ноге 3 клупа уроњене у изолациону течност F (напр. уље) у дубоким посудама 4 (приказане овде у попречном пресеку). Преклопљене површине на горњем раму 101 клупе са попречним носачима 102 су заштићене од накупљања црвених кокошијих гриња наношењем слоја D који спречава комуникацију преклопљених места и спољашње средине.

На слици 20 је приказан поступак елиминисања простора 12 дубоког унутрашњег жљеба 11 хранилице и простора 13 жљеба иза хранилице, који црвеним кокошијим грињама служе као склониште, према овом проналаску, и то тако што се простор 12 и простор 13 трајно попуне физиолошки неутралном и токсиколошки безопасном масом G трајног карактера.

Ово попуњавање простора 12 и 13 на хранилицама треба извести већ при изради кавеза или то учинити накнадно код кавеза који су већ у употреби (половни кавези), а препоручујемо да се поступак уради за време одмора објекта (а после детаљног прања ових повшина).

Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом баријера, фарби и премаза, према овом проналску, врши прилагођавање амбијенталних услова у екстензивном живинарству, смањењем контакта са Dermanyssus gallinae, чиме ћемо омогућити мир живине приликом одмора и за време ношења јаја. На овај начин проналазак код малих и екстензивних произ- вођача нуди целовито решење које се састоји од механичког издвајања седала и гнезда од осталог дела амбијента, спречава се физички контакт са амбијентом, искључују се скровита места и приказују начин коришћења седала и гнезда.

Физичко издвајање наведена два дела постићићемо на следећи начин:

а) Постављањем седала и гнезда, тако да се не наслањају на зидове, већ да једини контакт имају са подом. Сама просторија (живинарник) мора да буде довољно пространа и у сразмери да омогући да нема контакта клупа са елементима са зидовима. Такође живина која је на седалима или гнездима не сме да додирује зидове или таваницу просторије.

б) Клупе (за седала и гнезда) треба да имају контакте само са подом, преко ногу клупе, а на које се постављају физичке баријере које су према овом проналаску:

- Дубоке посуде у које се уроњавају ноге клупе у изолациону течност (напр. уље). - Подлошке са спуштеним прстенастим испустом који је изнутра испуњен неком изолационом смесом (напр. маст).

Важно је напоменути и да је једноставност израде важна карактеристика клупи за седала за гнезда, јер оне морају бити таквих димензија да су лако преносиве и једноставне, односно по конструкцији и величини, треба да буду облика клупа, јер је потребно омогућити њихово лако изношење из живинарника и прање, односно клупе са елементима морају лако да се ваде из живинарника и опране поново враћају у живинарник.

Уочава се да ће, после одређеног времена, живина из амбијента пренети Dermanyssus gallinae на седала и гнезда. Њима ће требати времена да се намноже на ниво који ће бити штетан тако да их треба уклонити пре било каквог штетног ефекта. Када се намноже и почну формирати гомилице, видљиве визуелним прегледом, приказане на сликама 1 до 12 стања технике, онда на седала и гнезда треба применути следеће мере:

- у случају да гнезда садрже сламу или слично спалити;

- опрати, по могућношћу врелом водом;

- у колико постоји прилика, осушити излагањем сунцу;

- све спојеве, пукотине и улазна места преклопљених површина премазати машћу, фарбом или премазом.

- освежити изолационе масе у баријерама;

- у случају да гнезда треба да садрже сламу или слично, поставити свежу; а након свих ових мера вратити клупе са седалима и гнездима на место.

По накнадној појави накупина црвене кокошије гриње поступак треба поновити. Очекујемо да код ће код раније високо инфестираних јата у почетку то бити на свака 2 до 3 месеца, а затим све ређе, како се интезитет инфестације Dermanyssus gallinae буде смањивао.

Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом баријера, фарби и премаза, према овом проналску, обезбеђује:

1. Квалитетну афирмацију концепта превентивне медицине и решавање димензија технопатије Dermanyssus gallinae.

2. Трајно сузбијање црвене кокошије гриње и потпуно маргинализовање проблема црвених кокошијих гриња у екстензивном живинарству у капацитетима у којима је могуће применути решења према проналаску.

3. Значајан допринос повећању ефикасности постојећих видова контроле Dermanyssus. gallinae, у интензивном живинарству.

4. Допринос безбедности живинских јаја и меса, на начин којим ће бити умањен ризик резидуа који произилази из неадекватне и некритичке употребе пестицида у циљу контроле Dermanyssus gallinae;

5. Повољни утицај на здравствени статус јата;

6. Допринеће и контроли заразних болести којима је црвена кокошија гриња вектор;

7. Значајно ће смањити трошкове контроле Dermanyssus gallinae у екстензивној и интензивној производњи конзумних јаја.

8. Допринеће употребном квалитету кавеза свих произвођача кавеза и опреме за носиље конзумних јаја расположивих на тржишту.

Claims (4)

1. ПАТЕНТНИ ЗАХТЕВИ: П 2017/ 1. Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом фарби и премаза, чиме се механички спречава насељавање црвене кокошије гриње на скровитим местима између површина (А) и (В), иазначена тиме, што се изводи затварање и блокирање преклопљених места на кавезима и опреми тако што се приликом монтирања нових кавеза и опреме, или половних кавеза и опреме, или током самог одмора објекта, а пре насељавања јата. наноси слој (С) између површине (А) и површине (В) конструкција који се преклапају или се наноси слој (D) фарбе или премаза споља преко преклопљених површина (А) и (В).
2. 2. Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом баријера, назначена тиме, што је конструкција баријере изведена у виду подлошке (I) са спуштеним прстенастим испустом (11), која у средини има отвор (2) и која ће бити са унутрашње стране премазана једињењем (Е) које може бити маст, нафта или друго једињење које зауставља кретање црвене кокошије гриње преко баријере.
3. 3. Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом баријера, према патентном захтеву 2, назначена тиме, што се подлошка (1) са спуштеним прстенастим испустом (11) поставља испод ноге (3) која носи кавез и која се отвором (2) учвршћује на потребну висину од пода завртњем (6) на матици (5) при чему је завртањ (6) својим другим крајем навојно спрегнут у ојачање (71) на стопи (7) ослоњеној о под живинарника.
4. 4. Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом баријера, према патентном захтеву 2, назначена тиме, што се код опреме волијерског типа, са заштитном оградом (8) са жичаном мрежом (81) при чему је жичана мрежа (81) изведена у два дела, где је доњи део мреже (9) који је у контакту са простирком одвојен од осталог дела (8) и фиксиран испод баријере са подлошкама (1) са спуштеним прстенастим испустом (11) и ослоњен преко стопе (7) на под живинарника 5. Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssns gallinae) применом баријера, назначена тиме, што је конструкција баријере изведена у виду дубоке посуде (4) у које су уроњенее ноге (3) клупе, и где је у дубоким посудама (4) изолациона течност (F) која може бити уље, нафта или друго једињење које зауставља кретање црвене кокошије гриње преко баријере. 6. Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) применом баријера, према патентном захтеву 2, назначена тиме, што је клупа (10) носача седала и гнезда, са горњим рамом (101) ослоњеним на ноге (3), где су ноге (3) клупа ослоњене на подлошке (1) са спуштеним прстенастим испустом (II) при чему су преклопљене површине на горњем раму (101) клупе са попречним носачима (102) су заштићене од накупљања црвених кокошијих гриња наношењем слоја (D) који спречава комуникацију преклопљених места и спољашње средине. гнезда, са горњим рамом ослоњеним на ноге , где су ноге клупа уроњене у изолациону течност (F) у дубоким посудама (4), при чему су преклопљене површине на горњем раму (101) клупе са попречним носачима (102) су заштићене од накупљања црвених кокошијих гриња наношењем слоја (D) који спречава комуникацију преклопљених места и спољашње средине. 8. Контрола црвених кокошијих гриња (Dermanyssus gallinae) елиминисањем простора дубоког унутрашњег жљеба хранилице и простора жљеба иза хранилице, шазиачема тиме, што се простор (12) дубоког унутрашњег жљеба (11) хранилице и простор (13) жљеба иза хранилице, трајно попуне физиолошки неутралном и токсиколошки безопасном масом (G) трајног карактера.