RS20120183A1 - Kutija za transport i izlaganje - Google Patents

Abstract

Kutija (10) sadrži osnovu (12) i najmanje dva para nasuprot postavljenih bočnih zidova (14a, 14b, 16a, 16b), pri čemu se prvi od bočnih zidova (16b) uzdiže sa osnove prema vrhu u vertikalnom pravcu (18) najmanje u dužini kritične visine (20), koja je manja od visine jednog ili nekoliko ostalih bočnih zidova (14a, 14b, 16a) i na taj način se formira bočni otvor takve veličine koja omogućava pristup i uzimanje proizvoda koji se nalaze u kutiji (10) kroz bočni otvor.

Description

TRANSPORTNA IIZLAGAČKA KUTIJA

Pronalazak se odnosi na kutije za transport robe, koje omogućavaju izlaganje transportovane robe potrošaču i njemu ili njoj omogućavaju jednostavan pristup robi u kutiji.

Mnogi proizvodi transportuju se u kutijama otvorenim sa gornje strane. Na primer, poznato je mnogo različitih formi kutija koje se koriste u industriji pića za transport boca sa pićem ili manjih pakovanja ovih boca (na primer, takozvanih „sikspekova") za transport od proizvodnje do maloprodaje. U maloprodaji, kutije su u glavnom složene jedne povrh drugih, tako da je pristup njima moguć jedino sa gornje strane, tako da se proizvodima koji se nalaze u kutijama složenim na nižim pozicijama može pristupiti samo ukoliko se kutije koje su iznad ove uklone. Ovo je izuzetno nepraktično i oduzima puno vremena i energije.

Stoga, bila bi prednost obezbediti kutiju koja bi omogućila efikasniji i jednostavniji pristup robi transportovanoj u kutiji.

Tako, nekoliko izvedbi ovog pronalaska sadrže osnovu ili dno i najmanje dva para naspramnih zidova, respektivno, od kojih je prvi od ovih bočnih zidova rešen tako da omogućava uzimanje robe koja se nalazi u kutiji. Za ovu svrhu prvi bočni zid uzdiže se sa osnove ka vrhu uspravno u vertikalnom pravcu, najmanje delimično u dužini donje kritične visine i niži je od jednog ili nekoliko ostalih bočnih zidova. Kritična visina određena je tako da od prvog bočnog zida, obrazuje bočni otvor takve veličine koja omogućava pristupanje ili uzimanje proizvoda koji se nalaze u kutiji kroz bočni otvor. Kutija je ograničena sa gornje strane sa površi prvog bočnog zida koja se pruža od osnove ka vrhu (koja takođe može biti i bočni zid u celini) imajući tako manju kritičnu visinu u vertikalnom pravcu. Ovo znači da iznad površi prvog bočnog zida ne postoji čvrsta veza između susednih bočnih zidova.

Drugim rečima, prvi bočni zid je najmanje za neku veličinu niži od susednog ili nekoliko susednih bočnih zidova, tako da kada su kutije složene jedna povrh druge, kutiji se može pristupiti sa strane da bi se omogućio lak pristup proizvodima koji se nalaze u kutijama koje su složene na nižim pozicijama.

U nekim izvođenjima visina prvog bočnog zida je tako određena da konkretni proizvod čijem je transportu namenjena ne može ispasti tokom transporta. U nekim izvođenjima kutija je namenjena transportu boca ili boca prethodno spakovanih u manja pakovanja, te zbog toga prvi bočni zid ima visinu koja je dovoljna da spreči ispadanje pojedinih boca iz kutije. U nekim izvođenjima njegova visina je između 1 i lOcm. U nekim daljim rešenjima ova visina je između 2 i 5cm ili uglavnom preko 2cm.

U nekim izvođenjima, prvi bočni zid ima na svojim ivicama ka susednim bočnim zidovima po dva dela bočnog zida, koji se uzdižu do visine susednih bočnih zidova kako bi se povećala stabilnost kutije.

U daljim izvođenjima ovog pronalaska, kutija ima četiri bočna zida pri čemu najmanje bočni zidovi susedni prvom bočnom zidu poseduju rukohvate. Ovi rukohvati sastoje se iz otvora paralelnog osnovi kao i otvora normalnog na osnovu. U nekim izvođenjima otvor normalan na osnovu formiran je u pravcu prvog bočnog zida. Dodatno, u nekim izvođenjima, prvi horizontalni otvor koji se načelno pruža paralelno osnovi integralan je sa vertikalnim otvorom pomoću radijusa koji je dovoljno veliki da omogućava prihvat kutije i na radijusu. Ovakvim rešenjem predmetnog pronalaska, moguće je prihvatiti kutiju ili na radijusu ili na vertikalnom

otvoru i istu podići, tako da se ona pri prihvatu, naginje unazad. Ovo umanjuje mogućnost da stvari ispadnu iz kutije prilikom transporta, kao što bi se moglo desiti sa bocama koje bi ispale kroz otvore na prvom bočnom zidu.

Dalje, prema nekim rešenjima pronalaska, kutija na osnovi, na površi susednoj prvom bočnom zidu, ima veću noseću površinu namenjenu transportu proizvoda u poređenju sa prosečnom preostalom površinom osnove. Drugim rečima, kada osnova nije kontinualno formirana radi smanjenja mase, ali sadrži, na primer, diskretne noseće elemente (rešetkasta struktura), to znači da je broj diskretnih elemenata po jediničnoj površini tj. gustina ovih elemenata, povećan na delu osnove susedno prvom bočnom zidu. Efekat toga je da roba koja se nalazi u kutiji blizu bočnog zida, na primer boce sa pićem ili limenke imaju veliku kontaktnu površinu sa osnovom. Ovo sprečava da boca ili konzerva sa pićem sklizne ili se prevrne između dva susedna elementa, čime se izbegava nenamemo ispadanje konzerve ili boce prilikom transporta.

Dalje, u nekim izvođenjima, bočni zidovi susedni prvom bočnom zidu imaju manju visinu na prednjoj strani gde se dodiruju sa prvim bočnim zidom nego na prednjoj strani suprotnoj od bočnog zida. Ovo znači da su u pravcu otvora, bočni zidovi susedni otvoru niži, tako da je sa jedne strane povećan prostor koji je dostupan za uzimanje robe, a sa druge strane povećanje ugao pod kojim pada svetio ili se otvara pogled ka unutrašnjosti kutije da bi se omogućilo lakše uočavanje robe, kao što su boce i slično, koje se transportuju unutar kutije.

U nekim daljim izvođenjima, drugi bočni zidovi za razliku od prvog bočnog zida sklopivi su u odnosu na osnovu, tako da se kutija može postaviti u sklopljeno stanje u kome su ostali bočni zidovi paralelni osnovi i nalaze se na istoj ili iznad nje. Ovako se kutija može transportovati jeftinije i ekonomičnije kada je prazna.

U nekoliko izvođenja postavljen je dodatni pomerljivi bočni zid koji se pruža u vertikalnom pravcu iznad prvog bočnog zida i koji se može ili rastaviti ili sklopiti. Ovakvo rešenje ima prednost zato što u uspravnom položaju, pomerljivi bočni zid dodatno povećava stabilnost odnosno sigurnost da roba ili proizvodi ne mogu ispasti iz kutije. Dalje, u sklopljenom ili uspravnom položaju, površ pomerljivog bočnog zida može se upotrebiti da se prikažu informacije o proizvodu ili slično.

U nekim izvođenjima, pomerljivi bočni zid formiran je sa mrežastom strukturom ili je sačinjen od paralelnih elemenata, tako da se kutija može čistiti mlazom pod visokim pritiskom bez rastavljanja pomerljivog bočnog zida i kutije ili nenamernog rastavljanja od iste usled pritiska mlaza.

Dalje, u nekim izvođenjima, ostali bočni zidovi su prekriveni ili je na njih nalepljena folija sa informacijama o proizvodu koje se lako mogu uočiti sa spoljne strane.

U nekim daljim izvođenjima, postavljena je folija intenzivne boje tako da se roba ili boce koje se transportu)u mogu lako vizuelno uočiti zahvaljujući odbijanju svetlosti.

U nekim daljim izvođenjima, ostala tri bočna zida, za razliku od donjeg zida, imaju istu visinu, tako da se kutije mogu slagati jedna povrh druge, tako da se osnova jedne kutije naslanja na ostala tri bočna zida kutije ispod. Za ovu namenu, i osnova kutije i gornje ivice drugih bočnih zidova imaju posebne elemente ili konture koje se sprežu sa odgovarajućim elementima ili konturama osnove ili ostalih bočnih zidova kako bi se obezbedila složivost i osigurao čvrst oslonac.

U nekim izvođenjima kutija prema ovom pronalasku, pogodnih za skladištenje ili transport i izlaganje boca sa pićem ili limenki, osnova sadrži ispuste ili klinove koje se pružaju u vertikalnom pravcu od osnove ka vrhu. Ovi klinovi su trodimenzionalni oblici koje su integralni sa osnovom i formirani su tako da drže boce ili ih osiguravaju u njihovom položaju spoljnim ograničavajućim površima ovih klinova, i tako efikasno sprečavaju ispadanje boca. U nekim izvođenjima klinovi imaju male dimenzije u vertikalnom pravcu, tako da isti predstavljaju klinaste oslonce. Visina i spoljna kontura nekih klinova odabrana je tako da oni, zajedno sa prvim bočnim zidom, sprečavaju boce da ispadnu kroz bočni otvor. Kako bi se i dalje osiguralo uzimanje robe iz kutije maksimalna dimenzija klinova u vertikalnom pravcu nije veća od prvog bočnog zida. U nekim izvođenjima, spoljne ograničavajuće površi klinova imaju različite visine kako bi se što bolje prilagodili funkciji kojoj su namenjeni. Da bi se omogućilo naginjanje boca prema prvom bočnom zidu a sa druge strane obezbedila dobra stabilnost, klinovi imaju manju visinu u pravcu paralelnom bočnom zidu nego u pravcu prvog bočnog zida, tako da je omogućeno naginjanje paralelno prvom bočnom zidu, dok je naginjanje u pravcu normalnom na isti sprečeno i boce su sigurno učvršćene.

Poželjna izvođenja ovog pronalaska su opisana u daljem tekstu uz pozivanje na prateće crteže.

Oni prikazuju:

Slika 1. Rešenje kutije za transport boca.

Slika 2. Rešenje kutije sa slike 1 napunjene „sikspek" pakovanjima.

Slika 3. Kutije prema rešenju sa slike 1, napunjene i složene jedna povrh druge

Slika 4. Rešenje sa slike 1 u pogledu sa donje strane.

Slika 5. Dalje izvođenje kutije prema pronalasku

Slika 6. Dalje izvođenje kutije prema pronalasku sa sklopivim ili preklopivim bočnim zidovima.

Slika 7. Rešenje sa slike 6 u delimično sklopljenom stanju.

Slika 8. Rešenje sa slike 6 u potpuno sklopljenom stanju.

Slika 9. Rešenje kutije sa slike 6 napunjene bocama

Slika 10. Rešenje kutije sa slike 6 napunjene „sikspek" pakovanjima.

Slika 11. Pogled odgore rešenja sa slike 6, i

Slika 12. detaljniji prikaz nekoliko klinova koji se koriste u nekim izvođenjima ovog pronalaska.

Slika 1 prikazuje rešenje kutije 10 za pića. U prikazanom rešenju, osnova 12 nije formirana kontinualno u ravni već sadrži rešetkastu strukturu. Kao što se može videti u pogledu sa donje strane na kutiju sa slike 3 osnova 12 sastavljena je iz paralelnih elemenata ili sipki. Iste su dovoljno gusto raspoređene tako da roba koja se transportuje, na primer boca, ne može propasti kroz osnovu kutije ili se nekontrolisano nagnuti tako da ivica boce upadne u procep između paralelnih elemenata.

Dalje, kutija sadrži dva para naspramno postavljenih bočnih zidova 14a, 14b i 16a, 16b koji se uzdižu sa osnove 12 prema vrhu, tj. u vertikalnom pravcu 18. Prvi od četiri bočna zida, u ovom primeru bočni zid 16b, pruža se u vertikalnom pravcu 18 samo u dužini donje kritične visine 20.

Kritična visina 20 je manja od visine ostalih bočnih zidova 14a, 14b i 16a, tako da se formira bočni otvor koji dozvoljava pristup i vađenje boca ili proizvoda koji se nalaze u kutiji i transportu]u istom kroz bočni otvor. Iznad prvog bočnog zida 16b ne postoji struktura kutije. Dalje, na osnovi 12 rešenja prikazanog na slici 1, postavljeno je više klinova od kojih su kao primer prikazani klin 22a i klin 22b. Ovo znači daje bočni otvor formiran tako što prvi bočni zid 16b ima manju visinu nego susedni ili ostali bočni zidovi. Ovde, kao i u narednim slikama, visina podrazumeva dimenziju u vertikalnom pravcu 18. Termin „vrh" odnosi se na poziciju u vertikalnom pravcu 18, dok se termin „dno" odnosi na poziciju sa manjom vrednosti koordinate u vertikalnom pravcu 18. Strane, u bilo kom pravcu ograničavaju kutiju u pravcu paralelnom površi osnove 12.

Prvi bočni zid 16b definiše ili formira bočni otvor omogućavajući pristup ili uzimanje boca transportovanih kutijom. U drugim izvođenjima, naravno, i drugi proizvodi mogu biti transportovani kutijom. U kutiji sa slike 1, takođe mogu biti transportovana takozvana „sikspek" pakovanja, tj. prethodno formirana pakovanja od šest boca.

U alternativnim izvođenjima koja ovde nisu prikazana, bočni zid nema kritičnu visinu ćelom svojom dužinom, već se nepomerljive sekcije bočnog zida nastavljaju sa susednih bočnih zidova 14a i 14b u bočni otvor, pri čemu bočni otvor ostaje dovoljno veliki da osigura uzimanje proizvoda. Ovakve kutije imaju povećanu stabilnost.

Rešenje kutije 10 prikazane na slici 1 dalje sadrži pomerljivu površ bočnog zida 23, obrtno postavljenog u odnosu na nepomerljivi prvi bočni zid 16b posredstvom šarnira 24a do 24c. Pomerljiva površ bočnog zida 23 prikazana je u sklopljenom položaju na slici 1, gde je ista sklopljena naniže u odnosu na prvi bočni zid 16b. U uspravnom položaju, koji će u daljem tekstu biti opisan u nekoliko drugih izvođenja, pomerljiva površ bočnog zida 23 pruža se ka vrhu u vertikalnom pravcu 18. Na ovaj način sigurnost je dodatno povećana, tako da se boce unutar kutije 10 ne mogu nagnuti ka spolja. Dodatno, pomerljivi deo može se upotrebiti za izlaganje informacija o proizvodu ili slično.

Bočni zidovi 14a i 14b susedni prvom bočnom zidu svaki za sebe sadrže rukohvat 28a i 28b, za podizanje i nošenje kutije. Pri tome, rukohvati imaju prvi deo otvora paralelan osnovi i drugi deo otvora koji se načelno pruža u vertikalnom pravcu i čija će funkcija biti detaljnije opisana u nastavku sa pozivom na sliku 3.

Dalje, bočni zidovi 14a i 14b susedni prvom bočnom zidu 16b imaju, na svojim ivicama u pravcu prvog bočnog zida kose površi 30a i 30b kroz koje u kutiju može ulaziti svetlost čak i kada su iste složene jedne povrh drugih. Tako, u rešenju prikazanom na slici 1, krajevi bočnih zidova 14a i 14b susedni prvom bočnom zidu 16b imaju manju visinu nego njihovi suprotni krajevi. Očigledno je da iako je na rešenju prikazanom na slici 1 žljeb u osnovi trougaon, može se upotrebiti i bilo koji drugi oblik žljeba u alternativnim izvođenjima. U nekim izvođenjima, visina bočnih zidova 14a i 14b susednim prvom bočnom zidu 16b kontinualno se povećava do maksimalne vrednosti. U alternativnim izvođenjima, povećanje visine može, naravno biti i skokovito.

Kutija prikazana na slici 1 je složiva tj. oblik gornjih krajeva bočnih zidova 14a, 14b i 16a tako je konstruisan da se isti sprežu sa konturama ili konstrukcijom osnove naredne kutije (videti, na primer, sliku 3) tako da se kutije mogu slagati jedne povrh drugih. Ipak, bočni otvor, definisan prvim bočnim zidom 16b dozvoljava uzimanje boca ili pakovanja boca kao što su sikspekovi iz kutije, čak i kada su iste složene jedne povrh drugih.

U nekim izvođenjima ovog pronalaska, unutrašnje površi bočnih zidova 14a, 14b i 16a ofarbane su jarkim bojama tako da svetlost koja ulazi kroz otvore 30a i 30b čini boce u kutiji lako uočljivim za posmatrača koji ih posmatra spolja. U alternativnim izvođenjima, površi sadrže informacije o proizvodima ili reklame.

Rešenje prema predmetnom pronalasku prikazano na slici 1 dalje sadrži, na najmanje jednom od bočnih zidova (u prikazanom slučaju, bočni zid 14b), nekoliko rebara 32a do 32d koji se pružaju u vertikalnom pravcu i od unutrašnje površi ka unutra sprečavajući tako boce postavljene klinovima unutar kutije, da dodiruju bočni zid ćelom svojom bočnom površinom, i tako ga štite od prljanja. U rešenju prikazanom na slici 1, ispusti 32a do 32d postavljeni su tako da se boce naslanjaju na spoljni zid svojim najvećim radijusom na pozicijama rebara 32a do 32d. Na ovaj način, izbegava se da velike površine unutrašnjih površi budu zaprljane, već je to ograničeno samo na rebra.

Slika 2 prikazuje rešenje kutije 10 sa slike 1 u ispunjenom stanju sa 3 sikspeka. Sikspekovi 40a, 40b i 40c svaki sadrže po 6 zasebnih boca koje ovee nisu prikazane zbog jasnoće crteža.

Ovde, zajedno sa klinovima koji sa donje strane pozicioniraju sikspekove, sikspekovi su fiksirani rebrima 40a i 40b, postavljenim na dnu 12 kutije 10 kao što je prikazano na slici 1.

Kao što se jadno vidi na slici 3 koja prikazuje dve kutije 10 i 10a složene jedna povrh druge, proizvod ili boca se mogu uzeti iz donje kutije 10 u takvom položaju. Ovo naravno, važi i za sikspekove 40a, 40b i 40c kada se isti transportuju ili izlažu u kutijama umesto pojedinačnih boca. Sa slika 2 i 3 specifično rešenje kutije prikazane na slici 1 ima veliku flekibilnost u pogledu boca koje se mogu transportovati, s obzirom da se sa jedne strane, njome mogu prenositi sikspekovi, a sa druge strane pojedinačne boce. Ovo se postiže rasporedom klinova 22a i 22b kao i rebara 42a i 42b prikazanih na slici 1.

Očigledno je da u drugim izvođenjima kutije 10 raspored klinova može biti izabran drugačije. Na primer, u nekim izvođenjima rebra mogu biti u potpunosti izostavljena, i umesto njih mogu se koristiti samo klinovi. U izvođenju prikazanom na slici 1 moguća je upotreba oba rešenja, pošto svaka zasebna boca može biti postavljena u prostor između klinova i/ili rebara čime je oslonjena u četiri pravca u svakom slučaju ili bočnom stranom rebra, klinom, ili jednim od bočnih zidova 14a, 14b, 16a ili 16b kutije, tako daje ista stabilno postavljena za transport.

Kako se može videti sa slike 3, zahvaljujući složivosti kutija jedne povrh druge i mogućnosti bočnog uzimanja proizvoda omogućenog prvim bočnim zidom 16b, sada je moguće ponuditi na prodaju različite proizvode u kutijama složenim jedna povrh druge. Ovde, bočni zid 16b, zajedno sa klinovima sprečava da se boce nagnu iz kutija prilikom transporta, i zbog toga je bočni zid dimenzionisan tako da spreči da se boce nagnu iz kutije prilikom transporta. Istovremeno, njegova visina je dovoljno mala da se boce mogu uzeti iz kutije spreda čak i kada je još jedna kutija 10a povrh kutije 10. Za ovu namenu, prema nekim izvođenjima, boce treba neznatno podići i onda nagnuti prema napred. U nekim izvođenjima ovo je omogućeno naročitim rešenjem klinova, što će u nastavku biti detaljnije objašnjeno sa pozivom na sliku 12.

Na slici 3 prikazane su karakteristike nekih izvođenja ovog pronalaska, konkretno, specifično rešenje otvora sa rukohvatima 28a i 28b. Rukohvat je savijen i pruža se i horizontalno i vertikalno. Drugim rečima, rukohvat 28a sadrži prvi deo otvora 50a koji je paralelan osnovi 12, i drugi deo otvora 50b koji se uglavnom pruža u vertikalnom pravcu 18. Ovde je razgraničenje horizontalne i vertikalne oblasti otvora sa slike 3 samo načelno. Tako, oblast rukohvata 28a se značajno pruža i u vertikalnom pravcu, tako da se oblast rukohvata 28a takođe može koristiti i kao vertikalna oblast. U alternativnim izvođenjima pronalaska, rukohvat 28a može imati i drugačiji oblik od onog u rešenju prikazanom na slici 3. Na primer, isti, takođe, može biti i kvadratnog ili pravougaonog oblika, tako da se kutija može podići i sa gornje strane preko horizontalne oblasti otvora 50a i sa strane preko vertikalne oblasti otvora 50b.

U izvođenju prikazanom na slici 3. vertikalna oblast otvora nalazi se sa strane prvog bočnog zida 16b i integralna je sa horizontalnom oblašću otvora 50a na spoljnoj konturi (tj na delu konture koji je okrenut u pravcu prvog bočnog zida) sa velikim radijusom. Ovo ima takav efekat da pri podizanju kutije, ista može biti prihvaćena na radijusu tako da se kutija, kada je vertikalna oblast otvora sa strane ka prvom bočnom zidu, naginje unazad (u pravcu bočnog zida 16a) tako da su zasebne boce dodatno zaštićene od ispadanja usled naginjanja kutije prilikom nošenja.

U nekim izvođenjima pronalaska, kao što se vidi na slici 4 na kojoj je prikazana kutije sa slike 1 u perspektivi sa donje strane i na slici 11 na kojoj je prikazano dalje rešenje pronalaska u pogledu sa donje strane, naročita konstrukcija osnove 12 u delu površi 50 koja se naslanja na prvi bočni zid 16b dodatno povećava stabilnost.

U nekim izvođenjima pronalaska, osnova 12 nije kontinualno formirana u celoj svojoj površini, već je formirana kao rešetkasta struktura zbog uštede u masi i jednostavnijeg čišćenja. Ova struktura pokriva površ osnove 12 tako da dna zasebnih boca sigurno leže na osnovi 12. Na površi 50 na prednjem kraju tj na površi 50 susedno prednjem bočnom zidu 16b, gustina rešetke je povećana u poređenju sa ostatkom površi, tako da se boce koje se ovde nalaze ne mogu same od sebe nagnuti ka spolja, čak i kada su nagnute sa svojih pozicija dejstvom spolja u pravcu prvog bočnog zida 16b. Ovo je izbegnuto gustom rešetkom površi 50 susednoj prvom bočnom zidu 16b tako da ivica boce ne može upadne u otvore rešetke. Drugim rečima, u delu površi 50 susedno prvom bočnom zidu 16b osnova 20 poseduje površ oslanjanja za boce koja je veća od prosečne površi oslanjanja u drugim delovima osnove kako bi se boce osigurale u svom položaju.

Kao što se dalje može videti sa slike 4 osnova 12 sadrži na površi susednoj bočnim zidovima 14a, 14b i 16a nekoliko uzdignutih uzdužnih elemenata rešetke, čiji je oblik tako prilagođen, da kada se ista postavi na drugu kutiju, unutrašnjost bočnih zidova spreže se sa konturom bočnih zidova naredne kutije kako bi se obezbedila složivost jedna povrh druge i čvrst oslonac u složenom stanju.

Dalje, osnova kutije na svojoj sredini sadrži šipku 52 koja se pruža od bočnog zida 16a do prvog bočnog zida 16b čiji ispusti imaju veću dužinu u vertikalnom pravcu u poređenju sa onim ispustima koji se nalaze na osnovi. Ova šipka 52 služi kao dodatni oslonac prvog bočnog zida 16b sa manjom visinom kako bi se povećala stabilnost kutije. Šipka 52 postavljena je na sredini tako da se pružajući se dalje nego ostatak osnove ne ometa uzimanje boca iz niže kutije u složenom stanju jedna povrh druge.

Slika 5 prikazuje dalje izvođenje ovog pronalaska koje se razlikuje od rešenja sa prethodno opisanih slika uglavnom po tome što u rešenju sa slike 5 mogu biti transportovane različite veličine boca. Dok je rešenje sa slike 1 prilagođeno za boce sadržaja 0.51, rešenje kutije prikazano na slici 5, prilagođeno je bocama sadržaja 0.331. Tako se rešenje sa slike 5 razlikuje uglavnom po rasporedu klinova u odnosu na rešenje sa slike 1, kao i po debljinama zidova 14a, 14b i 16b koja je promenjena tako da mogu držati boce razmeštene unutar kutije uz iste spoljne gabarite kutije. Tako, na primer, kutija prikazana na slici 5 sadrži 5 klinova 54a, 54b, 54c, 54d i 54e koji su postavljeni uz prvi bočni zid 16b držeći tako, sve u svemu, šest boca sadržaja 0.331 u prvoj koloni. Dalje, kutija sa slike 5 sadrži samo jedan kontinualni uzdužni element rešetke 56 u sredini kutije, tako da se, alternativno, njome mogu transportovati četiri sikspek pakovanja boca.

Dalje, rešenje prikazano na slici S, za razliku od rešenja sa slika 1 do 4, prikazuje kutiju sa pomerljivim bočnim zidom 23 sklopljenim ispred prvog bočnog zida 16b. Kako konstrukcija kutije sa slike 5 odgovara onoj sa slike 1 i obe imaju istu funkciju ponovno opisivanje delova koji odgovaraju onima kod kutije sa slike 1 je izostavljeno. Dodatno, treba pomenuti, da kutija prikazana na slici S kao i ona prikazana na slici 1, sadrži najmanje 1 otvor na bočnom zidu 16a nasuprot prvom bočnom zidu 16b koji prolazi kroz bočni zid 16a tako da kutija može biti pričvršćena ili obešena na zid ili raf ili slično preko tog otvora.

Da bi se povećala sigurnost postavljanja, svako od rešenja prikazanih na slikama 1 i 5 sadrži kao dodatnu mogućnost, drugi otvor za postavljanje 60.

Rešenje prikazano na slici 6. takođe je prilagođeno transportu 24 boce svaka sadržaja 0.331 i u najvećem delu odgovara rešenju prikazanom na slici 5. Ipak, u rešenju na slici S, bočni zidovi 14a, 14b i 16a ili bar delovi bočnih zidova 14a, 14b i 16a postavljeni su sklopivo u odnosu na osnovu posredstvom šarnira. Tako su isti sklopivi tako da se mogu preklopiti u pravcu osnove, načelno paralelno osnovi u sklopljenom položaju, kako je prikazano na slici 7 gde je bočni zid 16a paralelan površi osnove 12 u sklopljenom položaju. Slika 8 prikazuje sve bočne zidove 14a, 14b i 16a u sklopljenom položaju, tako da se u sklopljenom stanju kutija može lako transportovati nazad u pivaru ili punionicu bez zauzimanja suviše prostora. Ovo može značajno smanjiti troškove transporta.

Iako, prema slikama 6 do 8, sklopivi bočni zidovi 14a, 14b i 16a su prikazani samo za kutiju prilagođenu transportu 24 boce sadržaja 0.331 svaka, očigledno je da i kutija prikazana na slici 1 za boce sadržaja 0.51 može biti snabdevena sklopivim bočnim zidovima. Na sva ovde opisana rešenja uopšteno se odnosi da se opisana ili prikazana rešenja zasebnih izvođenja mogu međusobno kombinovati na bilo koji način kako bi se dobila dalja alternativna rešenja kutija prema ovom pronalasku.

Slika 9 prikazuje rešenje sa slike 5 u ispunjenom stanju, gde se u kutiji nalazi 24 boce.

Takođe, kao i na slici 5, pomerljiva površ bočnog zida 23 je u zatvorenom položaju da bi se dodatno obezbedile boce koje se nalaze u prvom redu ili da bi se sa spoljne strane pomerljivog dela 23 zalepila etiketa za transport proizvoda koja nije relevantna za izlaganje robe.

Slika 10 prikazuje rešenje sa slike 5 sa alternativnim načinom punjenja, tačnije punjenja sa četiri sikspek pakovanja 70a,70b, 70c i 70d.

Konačno, slika 11 predstavlja pogled od gore na rešenje sa slike S, gde se jasno vidi daje klin 54c drugačije geometrije od klinova 54a, 54b i 54d ili 54e kako bi se omogućilo ubacivanje sikspekova. U alternativnim rešenjima je ipak moguće da centralni klin 54c prirodno ima isti oblik kao i drugi klinovi, kao na primer klin 54a. Slično, bilo koji drugi klin može imati oblik klina 54c.

Kao što se može videti u pogledu od gore sa slike 11, za slučaj kutije za 24 boce pića, osnova 12 na površi 50 susednoj prvom bočnom zidu 16 takođe je konstruisana sa većom nosećom površinom nego što je prosečna noseća površina osnove kako bi se izbeglo nepoželjno naginjanje boca iz kutije ka spolja.

Slika 12 prikazuje uvećani prikaz klinova 54a do 54c tako da se može lakše videti njihov naročiti oblik koji u sadejstvu sa prvim bočnim zidom 16b, dozvoljava da boce jednovremeno budu sigurno pozicionirane a da se takođe mogu uzeti spreda. Da bi se ovo postiglo, nekoliko rešenja klinova imaju spoljnu površinu čija visina nije konstantna u vertikalnom pravcu 18. U osnovi, osenčena površ 70 tj površ ili elementi površi ograničavaju klin bočno, tj u svim pravcima normalno na vertikalni pravac 18, te ih treba smatrati ograničavajućom površi klina 54a.

Visina spoljne ograničavajuće površi 70 varira, kao što je prethodno opisano. Pri tome , klin ima manju visinu prve bočne spoljne površi 75 paralelne prvom bočnom zidu 16b i osigurava bocu prema nazad (u pravcu 72 usmerenom od prvog bočnog zida 16b) za razliku od druge spoljne bočne površi 76 koja osigurava bocu od naginjanja u pravcu 74 paralelno prvom bočnom zidu 16b.

Kod klina 54a prikazanog na slici 12 koji u osnovi ima romboidni poprečni presek, jedan rogalj usmeren je u pravcu prvog bočnog zida 16b, čija je funkcija sprečavanja naginjanja ka nazad ispunjena pomoću prve ograničavajuće površi 75, koja predstavlja granicu klina u pravcu paralelnom prvom bočnom zidu 16b. Druga ograničavajuća površ 76 ograničava klin 54b u pravcu prvog bočnog zida 16b koji sprečava naginjanje boca u pravcu paralelnom prvom bočnom zidu 16b.

Prva bočna površ 75 niža je od druge bočne površi 76 tako da omogućava naginjanje boca, kada se naginju napred, ka spolja, bez potrebe da se boca podigne toliko da bi mogla udariti u osnovu kutije povrh ove koja se razmatra.

Ipak, druga ograničavajuća površ 76 ne dopušta naginjanje u pravcu paralelnom prvom bočnom zidu 16b i tako može biti viša da bi se povećala stabilnost. Uopšteno, klinovi 54a i 54b kao i klin 54c ispoljavaju maksimalnu stabilnost dok istovremeno dozvoljavaju naginjanje napred, ka spolja, tako što ovi klinovi imaju manju visinu u pravcu paralelnom bočnom zidu u poređenju sa onom u pravcu normalnom na bočni zid.

Dalje, klinovi sa slike 12 poseduju spoljne ograničavajuće delimične površi koje imaju krivinu ka unutra tako da čine konkavnu površ između rogalja, u osnovi romboidnog preseka, kod koga je radijus krivine takav da odgovara poprečnom preseku boce kako bi ona bila još sigurnije pozicionirana.

Iako su gore opisane uglavnom kutije za pića, dalja izvođenja ovog pronalaska, mogu se naravno koristiti i za druge vrste proizvoda. Na primer, limenke sa pićem, kao i bilo koja druga roba cilindričnog oblika, kao što su sprejevi za kosu, sprejevi dezodoransa i slično mogu biti transportovani kutijom koja je predmet ovog pronalaska. Dalje, kutije sa bočnim otvorom takođe su pogodne i za sasvim različite vrste proizvoda koji čiji se oblik može razlikovati od cilindričnog. Kutije su univerzalno upotrebljive za sve moguće proizvode, s obzirom da omogućavaju uzimanje proizvoda iz kutije bočno u položaju kada su kutije postavljene jedna povrh druge. Ova izuzetna prednost nije ograničena vrstom transportovane robe.

Claims (21)

1. Kutija (10), koja sadrži: osnovu (12); i najmanje dva para nasuprot postavljenih bočnih zidova (14a, 14b, 16a, 16b),naznačenatime, što se prvi od bočnih zidova (16b) uzdiže sa osnove (12) ka vrhu u vertikalnom pravcu (18) najmanje u dužini kritične visine (20) koja je manja od visine jednog ili nekoliko ostalih bočnih zidova (14a, 14b, 16a) čime se formira bočni otvor veličine koja omogućava pristup i uzimanje proizvoda koji se nalaze u kutiji (10) kroz bočni otvor.

2. Kutija (10) prema zahtevu 1,naznačenatime, što prvi bočni zid (16b) sadrži jednu ili dve sekcije bočnog zida koje se pružaju u pravcu bočnog otvora počevši od jednog od susednih bočnih zidova sa visinom koja je veća od kritične visine (20).

3. Kutija (10) prema jednom od prethodnih zahteva,naznačenatime, što obuhvata prvi par kraćih bočnih zidova (14a, 14b) i drugi par dužih bočnih zidova (16a, 16b).

4. kutija (10) prema zahtevu 3,naznačenatime, što prvi bočni zid (16b) je jedan od dužih bočnih zidova (16a, 16b).

5. Kutija (10) prema jednom od prethodnih zahteva,naznačena time,što dalje sadrži pomerljivu površ bočnog zida (23) koja se pruža ka vrhu u vertikalnom pravcu (18) na prvom bočnom zidu (16b) koja je pomerljiva u pravcu osnove u odnosu na prvi bočni zid (16b).

6. Kutija (10) prema zahtevu 5,naznačena time,što je pomerljiva površ bočnog zida (23) izvedena sklopivo u odnosu na nepomerljivi prvi bočni zid (16b) susedno osnovi (12).

7. Kutija (10) prema jednom od prethodnih zahteva,naznačena time,što bočni zidovi (14a, 14b) susedni prvom bočnom zidu (16b) sadrže rukohvat (28a, 28b) za podizanje kutije (10), pri čemu svaki rukohvat (28a, 28b) sadrži prvu oblast otvora koja je paralelna osnovi i drugu oblast otvora sa strane otvora sa rukohvatom (28a, 28b) nasuprot prvom bočnom zidu (16b) koja se u osnovi pruža u vertikalnom pravcu.

8. Kutija (10) prema zahtevu 7,naznačena time,što su otvori (28a, 28b) integrisani u celinu sa strane suprotne osnovi (12) pri čemu zajednička površ ima radijus koji omogućava prihvat u oblasti zajedničke površi.

9. Kutja (10) prema zahtevu 8,naznačena time,što je radijus krivine veći od 2cm.

10. Kutija (10) prema jednom od prethodnih zahteva,naznačena time,što osnova (12) sadrži, na delu susednom prvom bočnom zidu (16b), noseću površ za proizvode koji se transportuju, a koja je veća od jedinične prosečne noseće površi celokupne osnove (12).

11. Kutija (10)naznačena time,što bočni zidovi (14a, 14b) susedni prvom bočnom zidu (16b) imaju manju prvu visinu na svom kraju susednom prvom bočnom zidu nego drugu visinu na svom suprotnom kraju.

12. Kutija (10) prema zahtevu 11,naznačena time,što visina bočnih zidova (14a, 14b) susedna prvom bočnom zidu (16b) raste kontinualno od prve visine ka drugoj visini.

13. Kutija (10) prema jednom od prethodnih zahteva,naznačena time,što su ostali bočni zidovi (14a, 14b, 16a) nezavisno od prvog bočnog zida (16b) postavljeni pomerljivo u odnosu na osnovu (12) tako da se mogu sklopiti ka osnovi (12) u sklopljeni položaj u kome se isti nalaze u položaju paralelnom osnovi (12).

14. Kutija (10) prema jednom od prethodnih zahteva,naznačena time,što na osnovi (12) poseduje klinove (22a, 22b) tako raspoređene da drže boce postavljene u kutiju.

15. Kutija (10) prema zahtevu 14,naznačena time,što visina klinova (22a, 22b) u vertikalnom pravcu (18) ne prevazilazi kritičnu visinu (20) prvog bočnog zida (16b).

16. Kutija (10) premajednom od zahteva 14 ili 15,naznačena time,što klinovi (22a, 22b) sadrže spoljnu graničnu površ koja se uzdiže u vertikalnom pravcu (18) sa osnove (12) ka vrhu, čija visina varira duž spoljnog obima klina.

17. Kutija (10) prema zahtevu 16,naznačena time,što najmanje jedan klin (22a) sadrži ograničavajuću površ (75) ograničavajući klin (22a) u pravcu paralelnom prvom bočnom zidu (16b), koja ima manju visinu u odnosu na drugu ograničavajuću površ (76) koja ograničava klin (22a) u pravcu prvog bočnog zida (16b).

18. Kutija (10) premajednom od zahteva 14 do 17,naznačena time,što je ograničavajuća površ klina (22a) sadrži u osnovi, romboidni poprečni presek, paralelan osnovi, i time što se jedan od rogalja romboidnog preseka nalazi u pravcu prvog bočnog zida (16b). b

19. Kutija (10) prema zahtevu 18,naznačena time,što je spoljna ograničavajuća površ klina (22a) zakrivljena ka unutra čineći tako konkavnu površ unutar dva naspramna roglja romboidnog poprečnog preseka.

20. Kutija (10) prema zahtevu 19,naznačena time,što radijusi krivine približno odgovaraju radijusu tela boce koja se drži unutar kutije.

21. Kutija (10) premajednom od prethodnih zahteva,naznačenatime, što je prvi bočni zid (16b) sastavljen sa osnovom (12) rastavljivom vezom.