ME02507B - Nepromočivi don za cipele koji je propustljiv za vazduh - Google Patents

Description

 

Opis

 

Oblast tehnike

 

Predmetni pronalazak se odnosi na nepromočivi đon za cipele koji je propustljiv za vazduh (koji „diše”, omogućava respiraciju).

 

Stanje tehnike

 

Predmetni pronalazak se takođe odnosi na cipelu proizvedenu sa takvim đonom.

 

Poznato je da se tržište obuće stalno razvija da bi se pronašla i identifikovala tehnička rešenja koja osiguravaju optimalnu udobnost za krajnjeg korisnika cipele.

 

Takođe je dobro poznato da udobnost cipele zavisi ne samo od pravilnog anatomskog oblika, nego takođe od ispravne propustljivosti ka spoljašnjosti vodene pare stvorene unutar cipele usled znojenja da bi se izbegla pojava takozvanog „mokrog stopala”.

 

Međutim ova propustljivost vodene pare ne mora da ugrožava nepromočivost cipele i stoga su proučavana rešenja kod kojih su lice cipele ili đon propustljivi.

 

Najveće znojenje stopala se odvija na mestu dodira između tabana i đona stopala i činjenica je da znoj koji se tu stvara ne može da ispari i zato se kondenzuje na tabanici na koju se oslanja stopalo. Samo minimalni deo znoja isparava kroz lice cipele.

 

Ovaj problem je naročito važan kod cipela koje imaju plastični đon i u tim slučajevima propustljivost kroz đon je u potpunosti sprečena (u slučaju kožnih đonova, umesto toga, propustljivost je mala).

 

Rešenja problema su obezbeđena đonovima koji su propustljivi za vazduh („đonovi koji dišu”, đonovi sa respiracijom) i koji su nepromočivi i koji u skladu sa tim omogućavaju propustljivost znoja stvorenog na tabanu.

 

Jedno od ovih rešenja je opisano u US 5,044,096 i EP 0382904 i sastoji se u razdvajanju plastičnog đona u dva sloja sa otvorima po celoj debljini i u umetanju nepromočive membrane propustljive za vazduh (na primer izrađene od materijala kao što je Gore-Tex® ili sličnog) koji je po obimu hermetički spojen sa dva sloja tako da ne dozvoljava prodor vode.

 

Ovo rešenje osigurava svrsishodnu propustljivost kao i efikasnu razmenu toplote i vodene pare između okruženja u cipeli i spoljašnjeg okruženja, a u isto vreme osigurava neophodnu nepropustljivost za spoljašnju vlagu i vodu.

 

Ovi perforirani đonovi izvedeni sa nepromočivim membranama, koje propuštaju vazduh predstavljaju značajnu inovaciju u odnosu na ono što je ranije bilo raspoloživo.

 

Bez obzira na to još uvek postoje aspekti koji se mogu unaprediti, naročito u vezi sa oblašću koju zauzimaju otvori.

 

Očigledno je da što je veća ukupna površina sa otvorima utoliko je veća propustljivost za vazduh, ali sa druge strane broj otvora izvedenih na gazištu i njihov prečnik mora biti ograničen da bi sprečio da šiljasti predmeti iz spoljašnjosti uđu kroz otvore i prodru do mesta gde oštećuju ili probadaju membranu, koja je osetljiva, jer u praksi ona predstavlja film i nema odgovarajuće strukturne karakteristike.

 

Činjenica je da je takva membrana stalno izložena pritisku kojim deluje stopalo i stoga čak i telo koje nije naročito šiljasto kada prodire u jedan od otvora može bez velike teškoće da prouzrokuje oštećenje.

 

Jedno prihvaćeno rešenje je korišćenje zaštitnog sloja propustljivog za vazduh, kao što je filc, između gazišta i membrane.

 

Osim toga, prljavština, prašina i kamenčići mogu da se zaglave u otvorima gazišta zatvarajući ih i time ograniče njihovu propustljivost za vazduh.

 

Jedno različito rešenje u vezi sa korišćenjem nepromočive membrane propustljive za vazduh, koja nema strukturne karakteristike je opisano u US 6,508,015.

 

Ovaj patent opisuje đon koji je izveden sa strukturom od dva sloja, elastičnim gornjim slojem, koji je propustljiv za vodenu paru i donjim slojem koji pokriva manje od 70% gornjeg sloja i koji ima ulogu oslonca i gazišta.

 

Učinak propustljivosti đona je osiguran mikroporoznom strukturom gornjeg sloja i oblikom donjeg sloja.

 

Mikroporozna struktura gornjeg sloja je obezbeđena, primera radi, sinterovanim plastičnim materijalom ili tkanim ili netkanim strukturama izrađenim od sintetičkog materijala.

 

Međutim ovaj sloj nema stroge karakteristike nepromočivosti, pa za tu svrhu patent navodi mogućnost izvođenja sloja kao hidrofobnog, na primer obradom sinterovanog polietilena u uslovima velike ili izuzetno velike molekularne težine.

 

Druga mogućnost za dobijanje nepromočivosti opisana u navedenom patentu je dodavanje sloja izrađenog od nepromočive membrane iznad gornjeg sloja.

 

Mada ovo opisano rešenje rešava problem oblasti propustljive za vazduh na đonu, koja je velika, ono ne ispunjava zahtev nepromočivosti navedenog đona na odgovarajući način.

 

Činjenica je da je utvrđeno da hidrofobna obrada sinterovanog materijala ne čini gornji sloj dovoljno nepromočivim, naročito u slučaju velikih količina vode.

 

Osim toga, ideja spajanja nepropustljive membrane sa unutrašnjim slojem sama po sebi nije dovoljna da osigura besprekornu izolaciju od vode, pošto je moguć prodor vode po obimu gornjeg sloja.

 

Još jedan problem koji je povezan sa ovim tipom đona je u tome što gornji sloj u svakom slučaju teži da apsorbuje značajne količine vode („efekat sunđera”) koja se otpušta u toku vremena dovodeći do prljanja površina na kojima osoba hoda.

 

Ovaj problem je očigledniji sa povećanjem veličine pora materijala.

 

Već za pore sa dimenzijom većom od 5 mm postoji prodor nečiste vode (prljave ili sapunjave vode) i u ovom slučaju površinski napon je niži od uobičajene vrednosti za vodu (73 mN/mm).

 

EP-A-0275644 opisuje cipelu sa đonom koji nije obrazovan od dva strukturna sloja.

 

Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi nepromočivi đon za cipele, koji propušta vazduh, a koji rešava probleme pomenute za poznate đonove.

 

U okviru te svrhe cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi nepromočivi đon za cipele, propustljiv za vazduh i koji koristi nepromočivi strukturni sloj, propustljiv za vazduh, i u isto vreme osigurava veću propustljivost za vazduh od poznatih đonova.

 

Još jedan cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi nepromočivi đon za cipele, propustljiv za vazduh, koji je otporan na habanje i oštećenja.

 

Još jedan cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi nepromočivi đon za cipele, propustljiv za vazduh, koji je sastavljen od manjeg broja komponenata od poznatih đonova.

 

Još jedan cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi nepromočivi đon za cipele, propustljiv za vazduh, koji može da se proizvodi poznatim sistemima i tehnologijama.

 

Gore pomenuta svrha i ciljevi su ostvareni nepromočivim đonom za cipele, koji je propustljiv za vazduh, prema zahtevima od 1 do 15 i postupkom proizvodnje nepromočivog đona za cipele, koji je propustljiv za vazduh, prema zahtevu 17.

 

Kratak opis slika

 

Ostale karakteristike i prednosti pronalaska će biti očiglednije iz opisa nekih prvenstvenih, ali ne isključivih, izvođenja, koja su prikazana kao neograničavajući primer na priloženim slikama. Slike prikazuju sledeće.

 

Slika 1 je pogled u poprečnom preseku dela cipele sa đonom prema pronalasku.

Slika 2 je pogled u poprečnom preseku detalja đona sa slike 1.

Slika 3 je pogled na detalj varijante đona prikazanog na slici 1.

Slika 4 je pogled osnove đona sa slike 1.

Slika 5 je pogled osnove za drugu varijantu đona sa slike 1.

Slika 6 je pogled u poprečnom preseku dela cipele sa izvođenjem đona prema pronalasku koji predstavlja alternativu u odnosu na izvođenja sa prethodnih slika.

Slika 7 je pogled u perspektivi cipele sa đonom prema pronalasku.

Slika 8 je pogled u poprečnom preseku dela još jedne cipele prema pronalasku, koja predstavlja alternativu u odnosu na cipele sa prethodnih slika.

Slika 9 je pogled u poprečnom preseku dela još jedne cipele prema pronalasku, koja predstavlja alternativu u odnosu na cipele sa prethodnih slika.

 

Načini izvođenja pronalaska

 

Uz pozivanje na slike prvo izvođenje đona prema pronalasku je uopšteno označeno pozivnom oznakom 10.

 

Slika 1 je pogled u poprečnom preseku na cipelu u oblasti đona 10, gde ta slika jasno prikazuje da đon 10 kod ovog izvođenja obuhvata dva sloja, koji obuhvataju donji sloj 14 i gornji sloj 15 koji je propustljiv za vodenu paru.

 

Oba sloja 14 i 15 su strukturni slojevi i stoga imaju funkciju oslanjanja, naročito donji sloj 14 ima oslonu strukturu izvedenu tako da obrazuje gazište đona 10, dok gornji sloj 15 obrazuje osnovu za oslonac stopala i ima karakteristike elastičnosti i savitljivosti.

 

Da bi se omogućila propustljivost za vazduh („disanje, respiracija”) gornjeg sloja 15 donji sloj 14 ima delove 14a koji su otvoreni prema gornjem sloju 15 tako da su izloženi direktno spoljašnjoj sredini, a takvi otvoreni delovi 14a su detaljnije opisani u nastavku.

 

Gornji sloj je mikroporozan i na primer izrađen od sinterovanog plastičnog materijala.

 

Uobičajeno plastični materijal koji se koristi može da bude bilo koji polietilen, polipropilen, polistiren ili poliestar.

 

Opciono, gornji sloj 15 može da bude od filca, netkanog tekstila, tekstila ili mreže izrađene od sintetičkog materijala.

 

Da bi se osigurala odgovarajuća propustljivost za vodenu paru i omogućila naknadna površinska obrada gornjeg sloja 15 (kao što je opisano u nastavku) prosečna širina pora je u opsegu od 3 do 250 mm.

 

Prvenstveno prosečna širina može da bude u opsegu od 3 do 5 mm.

 

Donji sloj 14 je izrađen od plastike kao što je na primer poliuretan.

 

Donji sloj 14 je obrazovan od obimnog oboda 16 koji obrazuje spoljašnju ivicu đona i elemenata 17 za kontakt sa tlom, koji deluju kao oslonac za gornji sloj 15 (koji bi inače propao u unutrašnjost obima oboda).

 

Oblasti donjeg sloja 14 koje su smeštene između različitih elemenata 17 za kontakt sa tlom i između elemenata za kontakt sa tlom i oboda 16 obrazuju delove 14a.

 

Kod ovog izvođenja obimni obod 16 ima bočni deo 18 koji obuhvata obimnu konturu 19 gornjeg sloja 15 tako da obrazuje obimne oblasti 20 uzajamnog kontakta slojeva 14 i 15.

 

Na ovom bočnom delu 18 gornji sloj 15 i donji sloj 14 su hermetički spojeni duž svojih obima da bi se izbegao prodor vode.

 

Spajanje između slojeva 14 i 15 se prvenstveno izvodi livenjem donjeg sloja 14 na gornji sloj 15 i u ovom slučaju hermetičko potpuno spajanje je osigurano perfektnom adhezijom obezbeđenom livenjem.

 

Kao alternativa moguće je korišćenje drugih postupaka proizvodnje, kao što su na primer postupci adhezivnog spajanja i u ovom slučaju spajanje gornjeg sloja 15 na donji sloj 14 obezbeđuje zaptivanje u obimnim oblastima 20 uzajamnog kontakta.

 

Elementi 17 za kontakt sa tlom kod ovog opisanog izvođenja su odvojeni od oboda 16 i izvedeni su, primera radi, livenjem direktno na donju površinu 15a gornjeg sloja 15 tako da praktično obrazuju šiljke 17a koji nose gornji sloj 15 i osiguravaju spojenost đona 10.

 

Varijante ovih elemenata za kontakt sa tlom su sada označene pozivnim oznakama 117 na slici 5 i predstavljaju na primer kontinualne poprečne elemente 117a koji su izvedeni kao jedan deo sa obodom 116.

 

Delovi 114a su obrazovani između poprečnih kontinualnih elemenata 117a i oboda 116.

 

Radi ispravnog propuštanja važno je da donji sloj pokriva što je moguće manji deo gornjeg sloja.

 

Na primer, uobičajeno donji sloj može da pokrije deo gornjeg sloja u procentima koji je u opsegu između 30% i 70%.

 

Gornji sloj 15 ima na svojoj gornjoj površini 15b oblogu 21 dobijenu obradom prevlačenja (potpomognutog) plazmom (nanošenja plazmom, depozicije plazmom) koja omogućava nepromočivost (i takođe održava propustljivost za vazduh).

 

Kao alternativa, kao što je prikazano na slici 3, moguće je obezbediti oblogu označenu pozivnom oznakom 221, koja je dobijena pomoću obrade prevlačenja plazmom na donjoj površini 215a donjeg sloja 215.

 

Kao opcija moguće je izvesti takvu oblogu na obe površine donjeg sloja 15, 215.

 

Ideja oblaganje prevlačenjem plazmom potekla je od iznenadnog eksperimentalnog otkrića da para organskog jedinjenja siloksan može da se koristi za dobijanje ultratankog sloja na mikroporoznom nosećem materijalu tehnikom polimerizacije „hladnom plazmom” u visokom vakuumu na temperaturi okoline obezbeđujući karakteristike nepromočivosti bez izmene opštih karakteristika, a naročito karakteristika propustljivosti za vazduh, nosećeg materijala.

 

Nepromočiva membrana propustljiva za vazduh zapravo može biti napravljena plazma polimerizacijom na primer monomera na osnovu siloksana prevlačenjem slojem polimera (polisiloksana) na mikroporozni noseći materijal (izrađena na primer od polietilena ili polistirena).

 

Ovo prevlačenje može biti izvedeno na primer korišćenjem fluoropolimera odbojnih za ulje i vodu, kakvi su oni koje proizvode DuPont i koji su registrovani pod imenom Zonyl®.

 

Plazma se deli na toplu i hladnu u zavisnosti od temperature koju dostiže i takođe se deli na plazmu na pritisku okoline i plazmu u vakuumu.

 

U postupcima sa plazmom za dobijanje obloge prema predmetnom pronalasku jedinjenje prekursora u stanju gasa ili pare se uvodi u reakcionu komoru na veoma niskom pritisku (u uslovima vakuuma).

 

Stanje plazme se stvara dovođenjem energije prekursoru u reakcionoj komori generisanjem električnog polja.

 

Rezultat je ultratanki povezan sloj polimera prevučenog po celoj površini nekog materijala podloge unetog u reakcionu komoru.

 

Postupak plazma polimerizacije je započeo i izveden je pomoću električnog polja tako da se postiže razlaganje prekursora prevučenog sloja unutar reakcione komore.

 

Kada je došlo do razlaganja obrazuju se joni i reaktivne materije koje započinju i potpomažu atomske i molekularne reakcije koje dovode do obrazovanja tankih filmova.

 

Slojevi stvoreni plazma polimerizacijom mogu koristiti različite konfiguracije električnih polja i različite parametre reakcije.

 

Debljina sloja se kontroliše izborom inicijalnog materijala koji se može polimerizovati i uslova reakcije, kao što su vreme depozicije monomera, vreme obrade, električna frekvencija na kojoj se izvodi reakcija i snaga koja se koristiti.

 

Kod predmetnog pronalaska plazma polimerizacija se izvodi u vakuumu.

 

Tipični opseg pritiska je između 10-1 i 10-5 mbara.

 

Prekursor obično reaguje u čistom stanju, korišćenjem nepolimerizujućeg inertnog gasa, kao što je na primer argon, gde se takav inertni gas koristi i kao inertni razblaživač i kao noseći gas koji potpomaže polimerizaciju prekursora.

 

Ostali gasovi koji se mogu koristiti su: kiseonik, helijum, azot, neon, ksenon i amonijak.

 

Prekursor mora imati pritisak pare koji je dovoljan za omogućavanje isparavanja u umerenom vakuumu.

 

Sekvenca reakcije uopšteno počinje punjenjem nosećeg materijala koji treba da bude obložen u reakcionu komoru i po tom dovođenjem komore na predviđeni pritisak vakuuma.

 

Dobija se pražnjenje koje stvara plazmu i monomerni prekursor u vidu pare se ubrizgava u reakcionu komoru. Sudar monomera sa jonima i elektronima plazme omogućava polimerizaciju monomera.

 

Dobijeni polimer se prevlači (nanosi, deponuje) na izložene površine unutar komore.

 

Karakteristike filma ne zavise samo od strukture monomera, nego takođe i od frekvencije pražnjenja, korišćene snage, intenziteta toka monomera i pritiska.

 

Poroznost, morfologija površine i propustljivost mogu da variraju u zavisnosti od uslova reakcije.

 

Važna promenljiva veličina u reakciji plazma polimerizacije je intenzitet nanošenja polimera koji se može menjati pomoću intenziteta protoka monomera.

 

Postupak prevlačenja se završava kada se dostigne predviđena debljina prevlačenja materijalom.

 

Zahvaljujući činjenici da je gornji sloj 15 izrađen od izolacionog materijala (na primer, polietilen je jedan od najjačih poznatih izolatora) da bi se održavali uslovi plazme u postupku je neophodna primena generatora radio-frekvencija tkao da električno polje u toku obrade osciluje frekvencijom reda veličine 13,56 MHz uz primenu snage električnog polja od 50 do 700 W i da se nivo vakuuma nalazi u opsegu od 10-1 do 10-5 mbara.

 

Mikroporozni gornji sloj 15 mora da ima prosečnu širinu pore u opsegu između 3 i 250 mm.

 

Što se tiče dužine trajanja obrade, ona je proučavana i za prekursor kao što je siloksan monomer optimalno vreme je obuhvaćeno opsegom u suštini od 160 do 600 sekundi, naročito je utvrđeno da je optimalno trajanje u suštini 420 sekundi.

 

Bez obzira na obradu prevlačenja plazmom dalje je moguće da se gornji sloj 15 izvede kao hidrofoban obradom na primer sinterovanim polietilenom u uslovima velike ili ultravelike molekulske težine.

 

Slika 6 je pogled na deo cipele sa alternativnim izvođenjem đona, koji je uopšteno označen sa 300 i kod koga se koristi nepromočiva membrana321.

 

U praksi, kao i u prethodnom slučaju, đon 300 obuhvata donji strukturni sloj 314 sa oslonom strukturom takvom koja obrazuje gazište i gornji mikroporozni strukturni sloj 315 koji je propustljiv za vodenu paru, gde donji sloj 14 ima delove 314a koji su otvoreni ka gornjem sloju 315 da bi omogućili propustljivost za vazduh.

 

Nepromočiva membrana 321 je povezana u gornjoj oblasti sa gornjim strukturnim slojem 315.

 

Gornji sloj 315 ima ulogu strukturnog oslonca za stopala i funkciju zaštite vodonepropustljive membrane 321.

 

U ovom slučaju gornji sloj 315 ipak i nepromočiva membrana 321 moraju biti hermetički spojeni po svom obimu da bi sprečili infiltraciju vode.

 

Kao što je već poznato nepromočiva membrana 321 može opciono da bude povezana (tako da izdrži hidrolizu bez ugrožavanja propustljivosti za vazduh) sa nosećom mrežom (nije prikazana na slikama jer je to poznat element) izrađenom od sintetičkog materijala.

 

Membrana 321može da bude fiksirana na gornji sloj 315, na primer laminiranjem direktno na gornjem sloju 315 ili se može naknadno fiksirati tačkama adheziva postupcima koji su sami po sebi poznati.

 

Kao u prethodnom slučaju spojevi između donjeg sloja 314 i gornjeg sloja 315 sa membranom 321 spojenom na njih prvenstveno se izvode livenjem gornjeg sloja 314 na sklop sastavljen od donjeg sloja 315 i membrane 321 i u tom slučaju hermetički spoj je osiguran odličnom adhezijom koja se postiže livenjem.

 

Kao alternativa moguće je korišćenje proizvodnih postupaka kao što su na primer tehnike adhezivnog spajanja i u tom slučaju zaptivač je izveden po obimu na mestu gde membrana dolazi u kontakt direktno sa slojem koji je iznad nje.

 

Slika 7 prikazuje cipelu 11 koja je sastavljena od đona 10, 300, kao što je opisano u jednom od prethodnih primera, i od lica 12 i tabanice 13.

 

Slika 8 prikazuje nepromočivu cipelu 411 koja je propustljiva za vazduh koja obuhvata sklop 401, koji je obavijen oko oblasti uvlačenja stopala slično kesi, i sastavljen je od lica 412 koje je propustljivo za vazduh sa kojim je povezana nepromočiva membrana 421 u donjoj oblasti.

 

Đon 400 je povezan ispod sklopa 401 i obuhvata, kao i primeri đonova koji su ranije opisani, dve komponente tj. sloja i to donji sloj 414 i gornji sloj 415 koji su mikroporozni i propustljivi za vodenu paru.

 

Oba ova sloja 414 i 415 su strukturni slojevi i stoga imaju ulogu oslanjanja, naročito donji sloj 414 ima oslonu strukturu tako da obrazuje gazište đona 400, dok gornji sloj 415 obrazuje osnovu za oslanjanje stopala i ima karakteristike elastičnosti i savitljivosti.

 

Da bi se omogućila propustljivost za vazduh gornjeg sloja 415, donji sloj 414 ima delove 414a koji su otvoreni prema navedenom gornjem sloju 415 tako da su direktno izloženi spoljašnjoj okolini.

 

Kod jednog izvođenja sklop 401 je sastavljen od lica 412 i tabanice 413, koja je propustljiva za vazduh ili je perforirana, i oni su povezani štepom 402 za ivicu navedenog lica 412 prema jednom od modela, koji su sami po sebi poznati, kao što su „štrobel” ili „ideal velt” tako da obrazuju telo u obliku kese.

 

Kod ovog izvođenja nepromočiva membrana 412 prijanja samo na tabanicu 413 i može biti nanesena, primera radi, direktnim laminiranjem na tabanicu pre ušivanja lica 412 ili se može postaviti nakon toga, na primer tačkastim lepljenjem.

 

Da bi se izbegli problemi sa infiltracijom vode sklop 401 obuhvata po svom obimu nepromočivu membranu 421, zaptivnu oblast 421a preko koje prelazi ušiveni šav 402 i navedena membrana 421 dospeva do gornjeg sloja 415.

 

Alternativno izvođenje u odnosu na cipelu 411 je opisano na slici 9 i u celini je označeno pozivnom oznakom 511.

 

Razlike u odnosu na izvođenje cipele 411 se u suštini odnose samo na deo u vezi sa sklopom, koji je ovde označen pozivnom oznakom 501 i koji okružuje poput kese oblast uvlačenja stopala i kod koga je đon 500 povezan u donjem delu i sastavljen od donjeg sloja 514 i gornjeg sloja 515 kao kod prethodno opisanih đonova.

 

Takva kesa je zaptivena i učinjena nepromočivom prema poznatim tehnikama.

 

Sklop 501 je sastavljen od lica 512, koje je po spoljašnjosti povezano sa đonom 500 pomoću svojih donjih ivica 512a i u unutrašnjosti je povezano sa nepromočivom membranom 521, koja obrazuje kesu za uvlačenje stopala.

 

Nepromočiva membrana 521 je pričvršćena na primer na lice 512 tačkastim lepljenjem čime se izbegava ugrožavanje propustljivosti za vazduh kroz navedeno lice.

 

Unutrašnji sloj tekstila 512 je povezan sa nepromočivom membranom 521 prema unutrašnjosti cipele i zajedno sa navedenom membranom obrazuje unutrašnju postavu cipele.

 

U ovom slučaju spajanje sklopa 501 sa đonom 500 izvodi se tehnikama koje su same po sebi poznate, kao što je na primer direktno livenje đona, adhezivno spajanje itd.

 

Od prednosti je da kod svih opisanih izvođenja (osim onih kod kojih je iz konstruktivnih razloga izričito potreban neki drugi materijal) gornji mikroporozni sloj (15, 215, 315, 415, 515) koji je propustljiv za vodenu paru može biti izrađen od kože.

 

U praksi je uočeno da pronalazak koji je ovako opisan rešava probleme zapažene kod poznatih tipova đonova za cipele, naročito predmetni pronalazak obezbeđuje nepromočivi đon koji je propustljiv za vazduh tako što ima strukturni element u vidu gornjeg sloja koji je pored vršenja funkcije oslanjanja stopala takođe konstruisan za osiguranje propustljivosti za vazduh i nepromočivosti jer je direktno izložen spoljašnjoj sredini.

 

Nepromočivost je osigurana prevlačenjem gornjeg sloja pomoću obrade plazmom.

 

Na ovaj način karakteristike nepromočivosti su povezane sa strukturnom komponentom đona (gornji sloj) koja ima i karakteristike propustljivosti za vazduh.

 

Strukturne karakteristike i čvrstoća gornjeg sloja omogućavaju sprečavanje da strana šiljasta tela prodru do mesta gde bi ga oštetile ili probušile i na taj način u suštini učinile beskorisnom njegovu nepromočivost.

 

Na ovaj način moguće je osigurati veliku površinu (deo gornjeg sloja koji nije pokriven donjim slojem) za propustljivost đona na vazduh, značajno smanjujući mogućnost kondenzovanja vodene pare u cipeli.

 

Korišćenjem prevlačenja plazmom problemi primenljivosti i adhezije tankog filma na osloncu su rešeni pošto polimer prijanja na oslonac duže vreme od konvencionalnih premaza (sada se uobičajeno koriste nepromočive membrane koje se odvojeno proizvode i zatim spajaju tačkastim lepljenjem ili laminiranjem ili se direktno šire po osloncu).

 

Ovakvim prevlačenjem plazmom moguće je stvoriti ekstremno tanak sloj naslage na nosećem materijalu, čak reda veličine od 100 Angstrema.

 

Izbor sinterovanog plastičnog materijala za obezbeđivanje navedenog gornjeg sloja u još većoj meri omogućava neophodna savitljivost đona i omogućava livenje gazišta na njega na optimalni način.

 

Kod jednog opisanog izvođenja data je prednost umesto nanošenja premaza prevlačenjem plazmom korišćenju nepromočive membrane povezane sa gornjim slojem propustljivim za vazduh.

 

U tom slučaju pronalazak rešava probleme poznatih cipela koje koriste takve konstrukcije đona hermetičkim spajanjem po obimu nepromočive membrane sa gornjim slojem propustljivim za vazduh.

 

Kod tri poslednje opisana izvođenja pronalazak je na pogodan način kombinovao oslonu strukturu đona, koja ima velike oblasti za propuštanje pare prema tlu, sa sklopom koji obrazuje kesu za uvlačenje stopala, koja je u potpunosti propustljiva za vazduh (u oba slučaja bočno i u donjoj oblasti) i nepropustljiva bar u smeru stopala, a naročito kod cipela označenim pozivnim oznakama 500 i 600 obezbeđena je kesa za uvlačenje stopala potpuno propustljiva za vazduh i nepromočiva.

 

Kod svih izvođenja koja imaju gore opisanu membranu gornji sloj nastavlja da ima strukturnu funkciju oslanjanja kao i funkciju zaštite membrane.

 

Ovako zamišljen pronalazak je podložan brojnim modifikacijama i varijantama od kojih su sve u obimu priloženih zahteva, a svi detalji mogu da budu zamenjeni tehnički ekvivalentnim elementima.

 

U praksi, materijali koji se koriste sve dok su kompatibilni sa specifičnom namenom, kao i dimenzijama mogu biti bilo koji materijali koji zadovoljavaju zahteve i koji su poznati u stanju tehnike.

 

 

 

 

 

 

Claims (17)

1. Nepromočivi đon za cipele koji je propustljiv za vazduh obuhvata bar na delu svoje površine bar dva strukturna sloja, donji sloj (14) koji ima oslonu strukturu tako da obrazuje gazište, i gornji, mikroporozni sloj (15, 215) koji je propustljiv za vodenu paru, gde donji sloj (14) ima delove (14a, 114a) koji su otvoreni prema navedenom gornjem sloju (15, 215), pri čemu je navedeni đon, naznačen time, što je izvedena obloga (21, 221) na obe površine, na donjoj površini (15a, 215a) i na gornjoj površini (15b) navedenog gornjeg sloja (15, 215), pomoću obrade prevlačenja plazmom radi ostvarivanja nepromočivosti, pri čemu je materijal navedene obloge (21, 221) polisiloksan.

2. Đon prema zahtevu 1, naznačen time, što su navedeni gornji sloj (15, 215) i navedeni donji sloj (14) hermetički spojeni po svom obimu da bi se izbegao prodor vode.

3. Đon prema zahtevima 1 ili 2, naznačen time, što je navedeni gornji sloj (15, 215) izrađen od sinterovanog plastičnog materijala.

4. Đon prema zahtevu 3, naznačen time, što je navedeni sinterovani plastični materijal polietilen, polipropilen, polistiren ili poliestar.

5. Đon prema zahtevu 1, naznačen time, što je navedeni gornji sloj (15, 215) izabran kao bilo koji od sledećih materijala: filc, netkani tekstil, tekstil ili mreža izrađena od sintetičkog materijala.

6. Đon prema zahtevu 1, naznačen time, što navedeni gornji sloj (15, 215) ima prosečnu širinu pore u opsegu od 3 do 250 mm.

7. Đon prema zahtevu 1, naznačen time, što je navedeni gornji sloj (15, 215) izveden kao hidrofoban.

8. Đon prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je navedeni donji sloj (14) sastavljen od obimnog oboda (16) koji obrazuje spoljašnju ivicu navedenog đona (10) i od elemenata (17) za kontakt sa tlom koji su konstruisani za oslanjanje navedenog gornjeg sloja (15, 215), tako da prostori između navedenog donjeg sloja (14) obuhvaćeni između svakog od navedenih elemenata (17) za kontakt sa tlom i između navedenih elemenata (17) za kontakt sa tlom i navedenog oboda (16) obrazuju navedene delove (14a, 114a).

9. Đon prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se obrada prevlačenja plazmom izvodi radom u uslovima visokog vakuuma hladne plazme.

10. Đon prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se navedena obrada prevlačenja plazmom izvodi korišćenjem generatora radio-frekvencije tako da električno polje prilikom obrade osciluje frekvencijom u suštini obuhvaćenom opsegom od 13 MHz do 14 MHz.

11. Đon prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se navedena obrada prevlačenja plazmom izvodi korišćenjem generatora radio-frekvencije tako da električno polje prilikom obrade osciluje prvenstveno frekvencijom reda veličine 13,56 MHz.

12. Đon prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se navedena obrada prevlačenja plazmom izvodi sa snagom primenjenog električnog polja prilikom obrade koje je u suštini obuhvaćeno opsegom od 50 do 700 W.

13. Đon prema zahtevu 1, naznačen time, što je trajanje navedene obrade prevlačenja plazmom za monomer na bazi siloksana u suštini jednako 420 sekundi.

14. Đon prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je nivo vakuuma u navedenoj obradi prevlačenja plazmom u suštini obuhvaćen opsegom od 10-1 mbar do 10-5 mbara.

15. Đon prema jednom od zahteva od 1 do 8, naznačen time, što se navedena obrada prevlačenja plazmom izvodi radom u uslovima visokog vakuuma hladne plazme i korišćenjem generatora radio-frekvencije tako da električno polje prilikom obrade osciluje frekvencijom reda veličine 13,56 MHz sa primenjenom snagom električnog polja jednakom 50 do 700 W i nivoom vakuuma obuhvaćenog opsegom od 10-1 mbar do 10-5 mbara.

16. Nepromočiva cipela propustljiva za vazduh, naznačena time, što obuhvata đon prema jednom od prethodnih zahteva.

17. Postupak proizvodnje nepromočivog đona za cipele koji je propustljiv za vazduh, pri čemu đon obuhvata bar na delu svoje površine bar dva strukturna sloja, donji sloj (14) koji ima oslonu strukturu tako da obrazuje gazište, i gornji, mikroporozni sloj (15, 215) koji je propustljiv za vodenu paru, gde donji sloj (14) ima delove (14a, 114a) koji su otvoreni prema navedenom gornjem sloju (15, 215), pri čemu je navedeni postupak, naznačen time, što je izvedena obloga (21, 221) na donjoj površini (15a, 215a) i na gornjoj površini (15b) navedenog gornjeg sloja (15, 215) pomoću obrade prevlačenja plazmom radi ostvarivanja nepromočivosti, pri čemu je materijal prekursora za prevlačenje plazmom monomer na bazi siloksana.