RS67375B1 - Rastvori koji koriste herbicide i amino okside za uništavanje korova i srodne metode - Google Patents

Description

[0001] Opis

[0003] Pozadina pronalaska

[0005] 1. Oblast pronalaska

[0007] Predmetni pronalazak se odnosi na poboljšane rastvore za uništavanje korova korišćenjem herbicida u kombinaciji sa puferovanim amin oksidima i na metode koje koriste takve rastvore.

[0009] 2. Opis predmetne oblasti

[0011] Problem korova odavno postoji u mnogim sredinama, uključujući, ali ne ograničavajući se na poljoprivredu, parkove, terene za golf, stambene prostore, autoputeve, bašte sa povrćem, cvetne bašte, železničke pruge, rekreativne objekte, šume, pašnjake, vodene puteve i mnoga druga okruženja. Korov može ometati željenu funkcionalnost, zdravlje susednih biljaka, kao i estetiku područja koje sadrži vegetaciju.

[0013] Korov takođe može predstavljati brojne zdravstvene probleme za ljude i životinje. Korov takođe može imati ulogu u uticaju na kvalitet ljudskog života, na primer kod onih koji pate od alergija. Takođe, zdravstveni problemi mogu biti posledica polena biljaka koje se prenose vazduhom, poput ambrozije, ili direktnog kontakta sa biljkama kao što su otrovni bršljan, otrovni hrast ili otrovni ruj, na primer.

[0015] Poznato je da se koriste razne vrste herbicida za uništavanje korova. Dva veoma poznata herbicida su glifosati, koji uništavaju korov i travu, kao što je onaj koji se prodaje pod trgovačkom oznakom Raundap, na primer, i 2,4-dihlorofenoksisirćetna kiselina, poznata i kao 2,4-D, koja uništava korov, ali ne i travu, kao što je onaj koji se prodaje pod trgovačkom oznakom Weed Warrior, na primer. Sistemski herbicidi su takođe poznati.

[0017] Ward, USA patent 7,896,960 otkriva metodu i rastvor za obezbeđivanje poboljšanog prodiranja konzervansa drveta u drvo do veće dubine kroz sinergizam između puferskog agensa i amin oksida. Razmatra se upotrebu različitih vrsta zaštitnih sredstava za drvo nakon što je odsečeno od živog drveta. Takođe se kaže da se zeleno drvo može tretirati sistemom.

[0019] USA patent 6,811,731 je usmeren ka kompozitu na bazi drveta otpornom na vatru, stvorenom tretiranjem zelenog drvenog nameštaja fosfatnim/boratnim materijalom za usporavanje vatre. Zeleni drveni premaz tretiran sredstvom za usporavanje vatre se meša sa vezivom, a zatim vezuje primenom pritiska da bi se formirao kompozit na bazi drveta koji se ne ispražnjava i usporava vatru.

[0021] Evropska patentna publikacija EP 2615921 otkriva amin i amin oksid surfaktant za kontrolu prskanog herbicida kako bi se izbeglo neželjeno kretanje prskanog materijala. Pretpostavlja se da se ovo postiže kontrolom veličine kapljica, jer se pretpostavlja da manje kapljice imaju veću sklonost ka kretanju van cilja. Pretpostavlja se da neželjeni zanos uzrokuje oštećenja biljaka na način koji nije poželjan.

[0023] Walker, USA patent 6,572,788 otkriva upotrebu amino oksida kao konzervansa drveta. Navodi se da amin oksidi inhibiraju rast mikroba u drvetu. Ovaj patent se odnosi na drvo koje je odsečeno od drveća u rastu i otkriva upotrebu konzervansa za drvo za koje se kaže da inhibiraju destruktivne organizme kao što su gljivice i drvene mrlje, na primer. Ovo obelodanjivanje nije usmereno na uništavanje živog korova, već je fokus na očuvanju strukturnog integriteta drveta nakon što je drvo uništeno i otpornosti na uništavanje rezultujuće građe kao primarnom cilju.

[0025] Tseng, USA patent 6,508,869 otkriva upotrebu amin oksida za poboljšanje delovanja jedinjenja bora kao zaštitnih sredstava za drvo. Pominje se da amin oksidi poboljšavaju efikasnost jedinjenja bora kao insekticida ili biocida i sredstava za regulisanje rasta biljaka. Takođe se pretpostavlja da obezbeđuju bolju disperziju jedinjenja bora kada se primenjuju na biljke i gljivice. Takođe se pominje seme biljaka i područje na kojem biljke ili gljive rastu. Nema obelodanjivanja usmerenih na uništavanje korova ili drugih biljaka.

[0026] Stoga ostaje veoma realna i značajna potreba za poboljšanim sistemom za ekonomičnije postizanje ciljeva (a) uništavanja korova ili (b) uništavanja korova i trave, uz istovremeno sprečavanje oštećenja ili uništavanja željenih biljaka.

[0028] Sažetak pronalaska

[0030] U zavisnosti od toga da li je cilj da se uništi korov, ali ne trava, ili korov i trava, herbicid pogodan za tu svrhu se bira i kombinuje sa puferovanim amin oksidom da bi se stvorilo rastvor sa koncentracijom kombinovanog herbicida i puferovanog amin oksida prikladan za ciljanu biljku ili biljke koje se trebaju uništiti.

[0032] U praksi pronalaska, puferovani amin oksidni sistem se koristi kao aditiv herbicidnim formulacijama kako bi se poboljšalo dejstvo herbicida na korov. Ovo poboljšanje je rezultiralo većom količinom uništenog korova uz upotrebu manje herbicida nego što bi inače bilo potrebno da bi se postigao manji ili isti nivo uništenja korova.

[0034] Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi metodu i srodni rastvor za korišćenje sastava herbicida i amino oksida u spreju za uništavanje korova ili uništavanje korova i trave.

[0036] Cilj pronalaska je da obezbedi efikasan i ekonomičan rastvor i metodu primene koa je pogodna za uništavanju korova ili korova i trave, koja može da koristi konvencionalna sredstva za distribuciju rastvora na ciljanim biljkama.

[0038] Dalji cilj predmetnog pronalaska je uništavanje neželjenih i nekontrolisanih korova koji mogu imati značajan negativan uticaj na proizvodnju poljoprivrednih proizvoda i zdravlje širokog spektra drugih željenih biljaka.

[0040] Dalji cilj predmetnog pronalaska je da se obezbedi takav sistem koji će, kroz izbor herbicida, rezultirati uništavanjem korova, a da se pritom ne uništi susedni biljni svet kao što su, na primer, željene trave.

[0042] Dalji cilj predmetnog pronalaska je poboljšanje delovanja herbicida kako bi se postigao veći stepen uništavanja korova upotrebom manje herbicida.

[0043] Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi rastvor i srodnu metodu koja poboljšava performanse herbicida kombinujući ih sa puferovanim amin oksidima da bi se proizveo sinergistički efekat.

[0045] Dalji cilj predmetnog pronalaska je poboljšanje delovanja herbicida kako bi se postigao veći stepen uništavanja korova upotrebom manje herbicida.

[0047] Još jedan cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi rastvore koji koriste herbicide i puferovane aminske okside za uništavanje korova i srodne metode, pri čemu su pomešani sa pomenutim rastvorima i koriste se u takvim metodama insekticidi, fungicidi ili oba da bi se sačuvale žive biljke koje mogu dobiti deo rastvora tokom upotrebe metode predmetnog pronalaska.

[0049] Ovi i drugi ciljevi pronalaska biće u potpunosti razumljivi iz sledećeg opisa pronalaska.

[0051] Opis poželjnih otelotvorenja

[0053] kao što se ovde koristi, izraz „korov“ ili „korovI“ znači živa biljka u bilo kom delu svog životnog ciklusa koja raste tamo gde nije poželjna i potrebno je da bude uništena upotrebom predmetnog pronalaska. Izraz „korov“ ima samo ograničeno botaničko značenje, jer biljka može biti korov u jednom kontekstu, ali ne i u drugom, kao što je maslačak koji raste usred travnjaka, za razliku od maslačka koji se gaji za upotrebu u salatama, na primer. Drugi primer bi bila biljka poput orlovinog nokta, kudzua ili određenih trava koje mogu biti poželjne u određenim granicama, ali zbog agresivnog razmnožavanja ili invazivnosti van svoje prvobitne lokacije, postaju biljka koja je, u toj meri, nepoželjna i stoga bi se smatrala korovom. Pored korova koji su bili predmet testiranja, a navedeni su ovde u TABELAMA 1 do 14, među biljkama koje se često smatraju korovom su sledeće: Bermudska trava, povetica, biljke širokog lišća, širokolisna bokvica, drvenaste biljke, čičak, obični jagnjeći klon, virdžinski puzavica, puzavica Čarli, maslačak, zlatna šipka, japanski čvorić, kudzu, lisnati mlječik, čičak, otrovni bršljan, ambrozija, paprat, kiselica, striga, kantarion, ruj, radijata bor, nebesko drvo, bambus, koji je šuplja trava, divlja šargarepa, drvena kiselica i žuti orašasti oščić, na primer.

[0054] Kako se ovde koristi, „uništiti“ ili „uništeno“ znači, u odnosu na korov, da je korov uništen i istrulio.

[0056] Kako se ovde koristi, izraz „trava“ ili „trave“ označava biljku iz porodice „pravih trava“, šaševa i rogoza, Graminoid (ili Poaceae), koju karakterišu uglavnom zeljaste, ali ponekad i drvenaste biljke sa šupljim i zglobljenim stabljikama, uskim listovima koji pokrivaju omotač, laticama, cvetovima u klasčićima i plodovima u obliku zrna nalik semenu. Takve biljke se često koriste zajedno u travnjacima ili kao pašnjaci za ispašu životinja ili kao ukrasne biljke ili se kose i suše kao seno. Ovaj izraz takođe obuhvata, ali se ne ograničava na, bambus, šećernu trsku, kao i žitarice kao što su ječam, kukuruz, ovas, pirinač, raž i pšenica.

[0058] Kako se ovde koristi, izraz „2,4-D“ označava herbicid koji kao aktivni sastojak ima 2,4-dihlorofenoksisirćetnu kiselinu i njene soli i druge vrste srodnih formulacija.

[0060] Aminski oksidi se mešaju sa puferima u rastvaraču, posebno u vodi, da bi se stvorio puferovani amin oksid rastvor, a zatim se mešaju sa herbicidnim rastvorom. Poželjni amin oksidi su odabrani iz grupe koja se sastoji od (a) amin oksida sa 12 ugljenikovih atoma, kao što su oni koji se prodaju pod trgovačkom oznakom Barlox 12 i (b) smeše 12 i 18 ugljenikovih atoma koji se prodaju pod trgovačkom oznakom Barlox 1218. Pufer sistem ima svojstvo da se pH rastvora veoma malo menja kada se u njega doda mala količina jake kiseline ili jake baze. Pufer rastvori se koriste kao sredstvo za održavanje pH skoro konstantne vrednosti u širokom spektru hemijskih operacija. U predmetnom pronalasku, pufer sistem pomaže u održavanju suštinski konstantne pH vrednosti kada je u kontaktu sa biološkim sistemima, kao što su žive biljke.

[0062] Kao što se ovde koristi,„pufer sistem“ je vodeni rastvor koji se sastoji od smeše slabe kiseline i njene konjugatne baze ili slabe baze sa svojom konjugatnom kiselinom. Puferi sistem se takođe može dobiti dodavanjem slabe kiseline/konjugovane baze ili slabe baze/konjugovane kiseline ili dodavanjem slabe kiseline/slabe baze i jake kiseline/jake baze u dovoljnoj količini da se formira konjugovana kiselina/konjugovana baza.

[0063] Koncepti pufer sistema mogu se proširiti na poliprotične vrste kod kojih se jedan ili više protona mogu ukloniti da bi se formirali različiti pufer sistemi, tj. fosfatni sistemi. Među preferiranim puferima su amonijumova so/amonijak, deprotonovani lizin/dvostruko deprotonovani lizin, monobazni kalijum fosfat/dibazni kalijum fosfat, kalijum bikarbonat/kalijum karbonat, borna kiselina/boraks, dibazni kalijum fosfat/tribazni kalijum fosfat, tribazni amonijum citrat i monobazni kalijum fosfat/dibazni kalijum fosfat.

[0065] Treba razumeti da puferovani amin oksidi ne menjaju značajno pH vrednost herbicidnih proizvoda, već čine da je pH mnogo manje verovatno da će se promeniti na osnovu puferskog kapaciteta puferskih aditiva.

[0067] Serija testova je sprovedena u Severnoj Americi i na Novom Zelandu kako bi se utvrdila efikasnost širokog spektra herbicida i puferovanih amin oksidnih sistema u različitim koncentracijama kao sredstava za suzbijanje korova. Herbicidi korišćeni u ovim testovima bili su: Dimetilaminska so 2,4-dihlorofenoksisirćetne kiseline (ovde „2,4-D“) (koja se može koristiti sama ili pomešana sa drugim tipovima hlorofenoksija), glifosat (glifosatne soli i druge formulacije glifosata) i mešavina pikrolama i triklopira.

[0069] Primer 1

[0071] Sprovedena je serija terenskih ispitivanja kako bi se procenio efekat puferovanih aditiva amin oksida koji se koriste sa herbicidima za uništavanje korova. Koncentrati amino oksida i herbicida su razblaženi vodom ili u odvojenim posudama sa naknadnom kombinacijom kako bi stvorili rastvor ili su, alternativno, koncentrati smešteni u istu posudu sa naknadnim razređivanjem vode.

[0073] Detalji o terenskim testovima i rezultatima sprovedenim u Severnoj Americi prikazani su u TABELAMA 1 do 8. Rezultati terenskih testova sprovedenih na Novom Zelandu prikazani su u TABELAMA 9 do 14. Primeri dati u nastavku, koji sadrže pufer sisteme 3, A i 6, uključeni su samo u svrhu reference.

[0075] Korovi odabrani za testiranje u odgovarajućim geografskim regionima odabrani su zbog njihovog relativnog značaja kao potencijalno problematičnih biljaka u Severnoj Americi ili Novom Zelandu, pri čemu je određena pažnja posvećena efikasnosti dva dominantna komercijalna herbicida, tj.2,4-D i glifosata u kombinaciji sa brojnim puferovanim amin oksidnim sistemima u brojnim koncentracijama. Takođe, razmotreni su ekonomski aspekti koji se odnose na ekonomsku korist od smanjenja količine herbicida potrebne za postizanje istog ili boljeg rezultata.

[0077] Sledeći korovi su testirani u Sjedinjenim Državama: malina, trava, višecvetna ruža i kupina. Korov testiran na Novom Zelandu bio je metlica, paprat, štipavac, kupina i vlasulja.

[0079]

[0080]

[0083] TABELA 1 pokazuje rezultat korišćenja destilovanih vodenih rastvora na (a) 20 zrelih malina i (b) 10 parcela od 90.000 kvadratnih milimetara trave. Trave su bile mešanih vrsta i uključivale su vlasulje. Dvadeset mililitara po biljci ili parceli je primenjeno ručnom volumetrijskom prskalicom male zapremine. Ista količina i način primene korišćeni su u testovima prikazanim u TABELAMA 7 i 8.

[0085] Koncentrat komercijalne herbicidne smeše prikazan u koloni 1 sadržao je:

[0087] 4,55% dimetilaminske soli 2,4-dihlorofenoksisirćetne kiseline i

[0088] 4,58% dimetilaminske soli 2-(2-metil-4-hlorofenoksi) propionske kiseline, i

[0090] 4,53% dimetilaminske soli 2-(2,4-dihlorofenoksi) propionske kiseline

[0091] Komercijalni herbicidni koncentrat prikazan u koloni 2 sadržao je glifosat koji je bio 27% glifosat izopropilaminske soli.

[0092] Formula puferovanog amin oksida (kolona 3) zasnovana na težinskim procentima bila je 8,67% vode, 14,00 etilen glikola, 8,855 mola Barlox, 7,48% borne kiseline, 61,00 Barlox 12 (70% vode i 30% amin oksida).

[0094] Kontrola je bila destilovana voda bez herbicida ili puferovanog amin oksida.

[0096] Prilikom pripreme rastvora herbicida primenjena su uputstva na nalepnici proizvoda.

[0098] Terenski testovi koji su rezultirali podacima sadržanim u TABELI 1 sprovedeni su u periodu od 2. juna 2004. do 10. juna 2005. godine. Biljke su proveravane svaka tri meseca nakon prskanja.

[0100] Pozivajući se na TABELU 1, kolona 1 pod tipom herbicida je 2,4-D herbicid, a kolona 2 je glifosat, pri čemu svaka označava nekoliko različitih koncentracija. Zapremina razblaženja puferovanog amin oksidnog sistema je navedena u koloni 3. Kada se puferovana aminska formulacija složi sa jednim od ova dva herbicida, koncentracija se odnosi na ukupni rastvor sa formulom puferovanog amin oksida dodatom herbicidu. Pod vrstom korova i stopom uništavanja u procentima, prva kolona se odnosi na biljke maline, a druga na travu mešovitih sorti. Ispitivanje je obavljeno godinu dana nakon primene. To ne znači da je trebalo toliko vremena da se biljka uništi kada se uništavanje dogodilo, što je mnogo ranije, već da se potvrdi da se uništavanje zaista dogodilo.

[0102] Uzimajući u obzir prvo rezultate kod maline posmatrane godinu dana nakon primene, 2,4-D u koncentraciji 50:1 imao je stopu uništavanja od 60%. Samo korišćeni glifosat nije uništio 0 trave. Puferovani amin oksid korišćen sam u 2,4-D rastvorima od 100:1 i 200:1 nije imao 0 uništenja maline ili trave. Kombinacija 2,4-D sa puferovanim amin oksidom, svaki u koncentraciji od 50:1, imala je stopu uništavanja od 100%, u koncentraciji od 100:1 stopu uništavanja od 80%, a u koncentraciji od 200:1 stopu uništavanja od 60%, čime se pokazuje sinergijsko dejstvo herbicida i puferovanog amin oksida u stvaranju uspešne stope uništavanja u različitim koncentracijama u pogledu maline. Ovo pokazuje da u područjima gde je poželjno uništiti određene biljke poput maline, ova kombinacija pruža efikasan izbor. Ova kombinacija je bila efikasna u opsezima koncentracija od oko 50:1 do 200:1; poboljšana stopa ubijanja je primećena u opsegu od oko 50:1 do 100:1. U predmetnom pronalasku, puferovani amin oksid je prisutan u traženom rastvoru sa koncentracijom od 200:1 do 400:1 na bazi zapremine do zapremine.

[0104] Uzimajući u obzir formulacije puferovanog amin oksida u kombinaciji sa glifosatom, svaka u koncentracijama od 50:1, 100:1 i 200:1, došlo je do uništavanja trave od 90%, 90% i 70%, respektivno.

[0106] Izgleda da bi kombinacija glifosata i puferovanog amin oksida, svaki u rasponu od 50:1 do 200:1, uništila travu, sa poboljšanom stopom uništavanja koja se primećuje u rasponu od oko 50:1 do 100:1. Dobro je poznato da 2,4-D ne ubija travu. U predmetnom pronalasku, puferovani amin oksid je prisutan u traženom rastvoru sa koncentracijom od 200:1 do 400:1 na bazi zapremine do zapremine.

[0108] Rezultati testa iz TABELE 1, dakle, pokazuju da kombinacije herbicida sa puferovanom formulacijom amin oksida mogu biti odabrane na takav način da unište biljku koja se smatra korovom, a da pritom nemaju nikakav negativan efekat na zdravlje trave ili, alternativno, da unište biljku koja se smatra korovom, a istovremeno unište i travu.

[0110] Rastvor amino oksida je dodat u razblaženi rastvor herbicida na bazi zapremine do zapremine.

[0112] Isti pufer sistem amin oksida koji je korišćen u testovima prikazanim u TABELI 1 korišćen je u vezi sa TABELOM 2.

[0114] Dana 14. juna 2005. godine, sprovedena su dalja ispitivanja u blizini Warren Pennsylvania, SAD, kako bi se procenio doprinos određenih komponenti formulacije učinku herbicida iz sistema puferovanog amin oksida od 2. juna 2004. godine. Korišćene su iste metode terenskih testova. Kontrola je bila destilovana voda.

[0115]

[0118] Dva herbicida koja su testirana bila su 2,4-D i glifosat. Korišćeni su u koncentracijama 50:1 i 200:1. Testirane vegetacije bile su malina i trava. Komponente različitih elemenata koji se koriste u formuli puferovanog amin oksida izražene su u težinskim procentima od ukupne formule puferovanog amin oksida. Kao što se vidi u TABELI 2, etilen glikol, 5Mol boraks, borna kiselina i Barloks 12 koji ima 30% amin oksida sa 12 ugljenikovih atoma, korišćeni sami, nisu uspeli da unište ni malinu (korov) ni travu. Prve tri komponente su testirane u odnosu 200:1 sa etilen glikolom korišćenim samostalno, etilen glikolom korišćenim u kombinaciji sa 5Mol boraksa i etilen glikolom, 5Mol boraksa i borne kiseline korišćenim u kombinaciji. Ništa od ovoga nije uništilo korov. Kombinacija četiri komponente i 2,4-D rezultirala je uništavanjem 70% korova (maline) u poređenju sa 2,4-D u odnosu 50:1 koji je sam po sebi uništio 50% maline, a 200:1 sam po sebi uništio 0 maline.

[0120] Gde se u bloku u TABELI 2 pojavi „0“, to znači da nije bilo uništenja. Ako je blok prazan, to znači da nije izvršeno merenje.

[0122] Što se tiče glifosata, on je, sam po sebi u koncentraciji 50:1, uništio 50% trave. Glifosat 200:1 sa prve tri komponente prikazane u TABELI 2 pod formulom amin oksida sam po sebi i u kombinaciji, nije imao 0 uništenja trave, a glifosat 200:1 sam po sebi nije imao 0 uništenja trave. Upotreba sve četiri komponente rezultirala je koncentracijom glifosata od 200:1, što je dovelo do uništenja 70% trave.

[0124] U julu 2006. godine, konačni uticaj na dugoročne testove uništavanja korova potvrdio je sledeće:

[0126] 1) Etilen glikol sam po sebi nije doprineo efikasnosti herbicida.

[0128] 2) 5Mol boraks sam ili u kombinaciji sa glikolom nije doprineo poboljšanju delovanja herbicida.

[0130] 3) Borna kiselina sama ili u kombinaciji sa glikolom nije doprinela efikasnosti herbicida.

[0132] 4) Barloks 12 (30% amin oksida sa 12 ugljenikovih atoma) nije dodao nikakvu korist sam po sebi ili u kombinaciji sa drugim komponentama pojedinačno.

[0134] 5) Kompletna četvorokomponentna formula puferovanog amin oksida pružila je poboljšanje učinka oba herbicida.

[0136] Podaci, dakle, pokazuju da je 2,4-D u koncentraciji od 200:1 imao stopu uništavanja 0, a u koncentraciji od 50:1 stopu uništavanja maline od 50%, a u kombinaciji u koncentraciji od 200:1 sa ostale četiri komponente u naznačenim količinama, imao je stopu uništavanja maline od 70%. Takođe, glifosat, u koncentraciji od 50:1 sam po sebi, imao je stopu uništavanja trave od 50%, a koncentracija od 200:1 sa ostale četiri komponente imala je stopu uništavanja od 70%. Vidi fusnotu 8 za TABELU 1 za formulaciju puferovanog amin oksida koja je takođe korišćena u TABELAMA 2 i 3.

[0138] Dana 5. juna 2007. godine sprovedeno je dodatno terensko testiranje u blizini Warren, Pennsylvania, SAD, kako bi se procenila povećana koncentracija puferskih komponenti korišćenih u studiji od 14. juna 2005. godine u formuli puferovanog amin oksida. Korišćene su iste metode terenskih ispitivanja, osim što nije korišćen etilen glikol i samo je malina testirana sa 2,4-D.

[0140] TABELA 3 prikazuje dodatno testiranje herbicida 2,4-D sa istim sastojcima sa 5Mol boraksa, borne kiseline i (Barlox 12) amin oksida u količini i težini od oko 25% do 35%, a poželjno oko 30%, ali bez korišćenja etilen glikola i sa testiranjem korova ograničenim na malinu. Nije sprovedeno testiranje sa travom. Kao što je bio slučaj u TABELI 2, upotreba herbicida 2,4-D u koncentraciji 50:1 dovela je do stope uništavanja od 50% godinu dana nakon primene.

[0141] Upotreba 5Mol Borax-a u kombinaciji sa Barlox-om 12 dovela je do stope uništavanja od 40%. Upotreba 50:1, 2,4-D sa bornom kiselinom i Barloksom 12 u koncentraciji 50:1 dovela je do stope uništavanja od 50%. Upotreba 200:1, 2,4-D sa sve tri komponente u koncentraciji 200:1 dovela je do stope uništavanja od 70%. Borna kiselina, kada se koristi sama, čak i u dvostrukoj koncentraciji u poređenju sa eksperimentima prikazanim u TABELI 2, nije izazvala nikakva uništavanja, a čak i kada se pomeša sa Barloksom 12, proizvela je pri koncentraciji 2,4-D od 50:1, isti rezultat kao i 2,4-D bez ovih komponenti. Takođe, amin oksid korišćen sam sa herbicidom nije dao nikakvu korist.

[0143] U julu 2008. godine, konačni uticaj na dugoročno uništavanje korova (TABELA 3) potvrdio je sledeće:

[0145] 1) Borna kiselina sama po sebi (čak i kada je udvostručena količina prikazana u TABELI 2) nije pružila nikakvo poboljšanje učinka herbicida tipa 2,4-D čak ni kada je pomešana sa amin oksidom.

[0147] 2) 5Mol boraks sam po sebi (čak i kada je udvostručena količina prikazana u TABELI 2) nije pružio nikakvo poboljšanje učinka herbicida tipa 2,4-D čak ni kada je pomešan sa amin oksidom.

[0148] 3) Amin oksid sam po sebi i sa herbicidima nije pružio nikakvu korist.

[0149] 4) Kombinacije borne kiseline i 5Mol boraksa nisu dale nikakvu korist osim ako nisu pomešane sa amin oksidom.

[0151] 5) Puferski kapacitet borne kiseline i 5Mol boraksa kada se koriste sa amin oksidima (Barlox 12) pružio je značajnu korist delovanju herbicida tipa 2,4-D.

[0153] Vidi fusnote u TABELI 1

[0155]

[0158] Podaci prikazani u TABELI 3 jasno pokazuju da, čak i pri manjoj koncentraciji od 50:1 korišćenoj sa samim herbicidom 2,4-D, ili herbicidom 200:1 u kombinaciji sa 5Mol boraksa i Barlox 12 amin oksidom, nije dao tako dobar rezultat kao upotreba 200:15Mol boraksa, borne kiseline i Barlox 12 koja je imala stopu uništavanja od 70%.

[0160] TTABELE 4 - 6 opisuju, respektivno, pripremu pufer sistema korišćenog u eksperimentima u Warren, PA, prikazanim u TABELAMA 7 i 8, pri čemu TABELA 5 predstavlja eksperimentalni metod, a TABELA 6 prikazuje grupu pufer sistema, pH vrednost i ukupnu jonsku jačinu.

[0162] TABELA 4 navodi sastav pufer sistema 1-5 koji su korišćeni u studijama sprovedenim u septembru 2012. godine u blizini Warren, PA. Pufer sistemi 1-5 su pripremljeni rastvaranjem odgovarajućih reagensa u jednom litru dejonizovane vode dok se ne dobije homogeni rastvor. TABELA 4 prikazuje, u levoj koloni, broj dodeljen određenom puferu, pri čemu kolona 2 sadrži skraćeni ili puni naziv pufera. Količina kisele hemikalije po litru i bazne hemikalije po litru pojavljuje se u sledeća dva para kolona.

[0164]

[0167] TABELA 5 prikazuje eksperimentalni metod koji je korišćen u pripremi prethodno pomešanih sistema amin oksida i pufera. Sastavi pufer sistema A i B identifikuju naziv pufer sistema u prvoj koloni, dok sledeće dve kolone pružaju identifikaciju kisele hemikalije i njen težinski procenat, nakon čega sledi količina bazne hemikalije i njen naziv. Poslednje dve kolone daju težinski procenat vode i Barlox 12 (30% težinski donor amin oksida). TABELA 5 otkriva sastav prethodno pomešanih sistema amin oksida i pufera A i B koji su korišćeni u studijama. Pufer sistemi A i B su pripremljeni rastvaranjem odgovarajućih soli reagensa u vodi, a zatim dodavanjem donora amin oksida u dovoljnoj količini da se dobije jedan litar rastvora.

[0168]

[0171] TABELA 6 prikazuje pH i ukupnu jonsku jačinu pufer sistema 1-5 i sistema A i B.

[0173] TABELA 6 prikazuje pH vrednost i ukupnu jonsku jačinu pufera (molarnu) za pufer sisteme 1-5 i A i B. Pufer sistemi poželjno imaju pH vrednost od oko 5 do 12, a najpoželjnije od oko 7,5 do 10,5.

[0175]

[0176] Pozivajući se na TABELU 7, pokazano je da je 2,4-D herbicid korišćen sa dva različita pufera, tj. Barlox 12 (pufer dužine ugljenika od 12) označen kao 12 u TABELI 7 i Barlox 1218, koji je mešavina dužina ugljenika od 12 i 18, prikazan kao 1218 u ovoj tabeli. U preferiranom otelotvorenju u 1218 na težinskoj osnovi, dužina od 12 ugljenika biće prisutna u količini od oko 1,3 do 2,0 puta većoj od količine dužine od 18 ugljenika i u preferiranom opsegu od oko 1,5 do 1,8 puta većoj od količine dužine od 18 ugljenika. Vrste korova i stope uništavanja posmatrane deset meseci nakon primene, prikazane su za višecvetnu ružu, malinu i kupinu.

[0178]

[0179]

[0180] Kolone pod naslovom Puferovani amin oksidni sistem odgovaraju identifikaciji datoj u TABELAMA 4 do 6.

[0182] Generalno, u predmetnom pronalasku, amin oksidi su pomešani sa puferima, a zatim dodati formulacijama herbicida. Među preferiranim amin oksidima bili su oni sa 12 ugljenikovih atoma, kao što je onaj koji se prodaje pod trgovačkom oznakom Barlox 12, i mešavina sa 12 i 18 ugljenikovih atoma koja se prodaje pod trgovačkom oznakom Barlox 1218. Pufer rastvor služi za stabilizaciju pH vrednosti na skoro konstantnoj vrednosti u širokom spektru hemijskih operacija.

[0184] U predmetnom pronalasku, pufer sistem održava suštinski konstantnu pH vrednost kada je u kontaktu sa biološkim sistemima. Pufer sistem je vodeni sistem koji se sastoji od smeše slabe kiseline u njenom konjugovanom obliku ili slabe baze u njenoj konjugovanoj kiselini. Željeni pufer sistem se može dobiti direktnim dodavanjem slabe kiseline/konjugovane baze ili soli slabe baze/konjugovane kiseline ili dodavanjem slabe kiseline/slabe baze i jake kiseline/jake baze u dovoljnoj količini da se formira konjugovana kiselina/konjugovana baza.

[0186] Ovi koncepti se mogu proširiti na poliprotične vrste kod kojih se više od jednog protona može ukloniti da bi se formirali različiti pufer sistemi kao što su fosfatni sistemi. Poželjni puferi uključuju: amonijumovu so/amonijak, deprotonovani lizin/dvostruko deprotonovani lizin, monobazni kalijum fosfat/dibazni kalijum fosfat, kalijum bikarbonat/kalijum karbonat, bornu kiselinu/boraks, dibazni kalijum fosfat/tribazni kalijum fosfat i tribazni amonijum citrat. Vrste herbicida koje su korišćene bile su: Dimetilaminska so 2,4-dihlorofenoksisirćetne kiseline (2,4-D) (sama i pomešana sa drugim tipovima hlorofenoksija), glifosat (aminske soli i tipovi amonijumskih soli) i mešavina pikrolama i triklopira.

[0188] Testovi koji su uključivali herbicide i puferovane sisteme amin oksida praćeni su tokom vremena sa stopom uništavanja u vreme tokom sledeće vegetacione sezone kada bi svaki preživeli deo normalno rastao. Uništenje je određeno utvrđivanjem da je biljka potpuno uništena i da se raspada. U svaku studiju su uključene pozitivne i negativne kontrole.

[0189] Aditivi amin oksida mogu se mešati kao mešavine u rezervoaru sa herbicidima ili se mogu ugraditi u formule herbicida.

[0191] TABELA 4 prikazuje 5 različitih pufera, dok TABELA 5 prikazuje 2 vrste mešavina amin oksida. TABELA 4 otkriva sisteme u kojima su odgovarajući reagensi rastvoreni u dejonizovanoj vodi dok se ne dobije homogeni rastvor.

[0192] TABELA 5 se bavi prethodnim mešanjem sistema amin oksida i pufera sa odgovarajućim reagensima, solima rastvorenim u vodi, a zatim dodavanjem donora amin oksida.

[0194] TABELA 7 prikazuje testove tri različite vrste korova. To su višecvetna ruža, malina i kupina tretirane herbicidom 2,4-D u koncentracijama 50:1, 100:1, 200:1 u kombinaciji sa puferovanim amin oksidnim sistemima dužine 12 ili 1218 i specifičnim puferima označenim brojevima 1-5 i A i B, kao što je navedeno u tabelama 4 do 6.

[0196] Kao što je prikazano u TABELI 7, amin oksidi 12 i 1218 bez pufera imali su 0 uništenja za sva tri korova.

[0198] Kao što je prikazano u TABELI 7, koncentracija herbicida od 50:1 sama po sebi obezbedila je visoku stopu uništavanja od 90% ciljnih korova maline i kupine, ali ne i višecvetne ruže. Koncentracije herbicida od 100:1 i 200:1 bez sistema amin oksida nisu proizvele uništavanje nijednog od tri testirana korova.

[0200] Pufer br.1 u puferovanoj koloni sa 12 atoma ugljenika (Barlox-12) 12, kada se koristi sa 2,4-D, pri koncentraciji 200:1, pokazao je 50% uništavanja kupine, a koncentracija 400:1 pokazala je 10% uništavanja maline i 30% uništavanja kupine. Puferovana kolona 1218 sa mešavinom aminooksida, dužine 12 i 18 atoma ugljenika (Barlox 1218), sa puferovanim amin oksidnim sistemom 1 nije pokazala uništavanje bakterija pri koncentracijama od 200:1 i 400:1 u obe kategorije, 12 i 1218, kada je svaka kombinovana sa herbicidom 2,4-D. Kada je puferovani amin oksidni sistem 1 u obe kategorije, 12 i 1218, korišćen bez herbicida 2,4-, u koncentracijama od 200:1 i 400:1 respektivno, nije došlo do uništavanja jedinki.

[0201] Tamo gde je puferski sistem 2 korišćen u kombinaciji sa 200:1, 2,4-D u kategoriji 12 sa koncentracijom 400:1 nije došlo do uništenja višecvetne ruže, 90% uništenja maline i 60% uništenja kupine. Sa dužinom od 200:1 (1218), bilo je ubijenih od 60%, 90% i 90%, respektivno, a sa 400:1 bilo je ubijenih od 40%, 90% i 90%, respektivno.

[0203] Puferovani amin sistem br.3 u kategoriji dužine od 12 ugljenikovih atoma imao je koncentracije od 200:1 i pokazao je 100% uništenje višecvetne ruže, 50% uništenje maline i 100% uništenje kupine. Kada se koristila koncentracija 400:1, došlo je do uništenja 90% višecvetne ruže, 90% kupine i 90% maline. U kategoriji 1218 za puferovani sistem amin oksida br.3, koncentracija 200:1 je rezultirala uništavanjem 80% višecvetne ruže, 90% maline i 70% kupine. Kada je ovo razblaženo na 400:1, odgovarajuće stope uništenja bile su 60%, 90% i 30%.

[0205] Puferovani amin oksid br.4 je pokazao najbolje rezultate i bio je superiorniji od puferovanog amin oksida br.3 u većini kategorija.

[0207] Kada je puferovani amin oksidni sistem br.4 korišćen bez 2,4-D u obe kategorije, 12 i 1218, nije došlo do uništavanja korova ni za jednu od tri testirane kategorije. Kada je puferovani amin oksidni sistem br.4 korišćen sa 2,4-D herbicidom, 12. otelotvorenje je imalo uništenja od 100%, 90% i 100%, respektivno, a pri koncentraciji 400:1, uništenja su bila 50, 60 i 40. Sa upotrebom ugljenikovog atoma dužine 1218 u puferovanom amin oksidnom sistemu, pri odnosu 200:1 bilo je uništavanja 100% za višecvetnu ružu i malinu i 80% za kupinu. Pri koncentracijama od 400:1, stopa uništavanja višecvetne ruže pala je na 90%, maline je ostala na 100%, a kupine je dostigla 100%. Kada je puferovani amin oksidni sistem br.4 korišćen sam u koncentracijama od 200:1 i 400:1 sa 12 i 1218, nije došlo do uništavanja korova.

[0209] U puferovanom amin oksidnom sistemu br.5, sa 12 ugljenikovih atoma i 2,4-D herbicidom u koncentraciji 200:1, došlo je do 30% uništenja višecvetne ruže i 100% uništenja maline i kupine. Kada je koncentracija razblažena na 400:1, multiflorna ruža je ostala na 30% uništenja, malina je pala na 30%, a kupina na 70%. U odnosu na isti sistem amin oksida i dužinu ugljenika 1218 pri koncentraciji 200:1, uništavanje kod višeflorne ruže i maline bilo je 100%, a kod kupine 90%.

[0210] Kada je koncentracija smanjena na 400:1, uništenja su bila 100%, 90% i 90%, respektivno. Isti ovaj amin oksidni sistem br.5 u koncentracijama od 200:1 i 400:1, što se tiče oba ugljenikova atoma dužine 12 i 1218 bez 2,4-D, pokazao je 0 uništenja u sve tri kategorije korova. Ovi rezultati potvrđuju zaključak da kombinacija herbicida u smanjenoj koncentraciji sa puferovanim aminskim sistemima proizvodi efikasno uništavanje korova uz upotrebu manje herbicida.

[0212] Sistemi A i B su prethodno pomešani. Puferovani amin oksidni sistem A sa dužinom ugljenika 12 u koncentraciji 160:1 u kombinaciji sa 200:1, 2-4-D, proizveo je 50% uništenja sva tri korova. Ista stopa uništenja je dobijena kada je koncentracija smanjena na 320:1. Kada je puferovani amin oksidni sistem sa 12 korišćen bez 2,4-D, nisu postignuta uništavanja ni pri jednoj koncentraciji pufer sistema.

[0214] Što se tiče B puferovanog amin oksidnog sistema koji je koristio mešavinu od 12 i 18 ugljenikovih atoma, kada je kombinovan sa 2,4-D u koncentraciji 200:1 i koncentraciji 160:1 ili 320:1, nije došlo do uništenja kukuruza višecvetne ruže, ali je 100% uništenja doživljeno kod maline i kupine. Primeri ovde gde je puferovani amin oksidni sistem prisutan u odnosu 160:1 su referentni primeri.

[0216] Sumirajući podatke potkrepljene TABELAMA 4 do 6 i prikazane u TABELI 7, videće se da kontrolna grupa nije proizvela uništenja na višecvetnoj ruži, malini ili kupini. Koncentracija 2,4-D od 50:1 bez puferovanog sistema amin oksida nije izazvala uništenje višecvetne ruže i uništenje 90% maline i kupine. Upotreba herbicida 2,4-D u koncentracijama 200:1 bez puferovanog sistema amin oksida, nije dovela do uništavanja jedinki. Međutim, kada je koncentracija 2,4-D herbicida od 200:1 korišćena sa puferovanim amin oksidima dužine 12 ili 1218 ugljenikovih atoma u koncentracijama od 200:1 ili 400:1, došlo je do značajnog poboljšanja stope uništavanja u zavisnosti od toga koji je puferovani amin oksidni sistem korišćen i koji korov je trebalo uništiti. Generalno, ovo pokazuje da se kombinovanjem herbicida sa puferovanim amin oksidnim sistemom dobija sinergistički efekat tako da je potrebno koristiti manju količinu herbicida, a rezultat je veća stopa uništavanja nekih ili svih korova. Ovo je važilo za sistem 1 sa 12 ugljenikovih atoma puferovanog amin oksida, a takođe je važilo i za sisteme sa 12 i 1218 ugljenikovih atoma sistema 2. Isto važilo je i za koncentracije od 200:1 i 400:1 u sistemu 3, kao i u sistemu 5 i sistemu 6.

[0217] Sistemi A i sistemi B koristili su koncentracije puferovanog amin oksida od 160:1 i 320:1. pH vrednost pufer sistema bila je u opsegu od oko 5 do 12, a poželjno je bilo u opsegu od oko 7,7 do 10,5.

[0219] Posmatrajući 10 kombinacija pufera u puferima od 1 do 5 korišćenih u kombinaciji sa koncentracijom 2,4-D od 200:1, devet od deset kombinacija je proizvelo značajno poboljšane stope uništenja. Nijedna od kontrolnih kombinacija puferovanih amin oksida nije obezbedila uništavanje jedinki bez upotrebe 2,4-D herbicida u odnosu 200:1. Oba prethodno pomešana puferska amin oksidna sistema su obezbedila znatno poboljšano uništavanje kada su korišćena sa 200:112,4-D.

[0221] Raspon koncentracije herbicida može biti od oko 25:1 do 800:1, a poželjno od oko 50:1 do 400:1. Raspon koncentracije puferovanog amin oksida može biti od oko 50:1 do 400:1, a poželjno od oko 100:1 do 800:1, ali samo rasponi koncentracije od 200:1 do 400:1 spadaju u obim patentnog zahteva 1. Rastvor može imati kombinovanu koncentraciju herbicida i puferovanog amin oksida na bazi zapremine od oko 50:1 do 800:1.

[0223] Okrećući se TABELI 8, ona prikazuje rezultate testiranja herbicida glifosata protiv trava.

[0225]

[0226]

[0227]

[0230] Pozivajući se na TABELU 8, prikazana je serija testova sa materijalima prikazanim u TABELAMA 4, 5 i 6. Glifosatni herbicid korišćen u testovima prikazanim u TABELI 8 bio je 50,2% glifosat izopropilamin soli umesto 27% koncentrata. Testirane trave bile su mešavina vlasulja i račića.

[0232] Kao što je prikazano u TABELI 8, testovi izvedeni bez pufera i bez herbicida u koncentracijama 200:1 i 400:1 nisu doveli do uništavanja trave. Sam herbicid u koncentraciji 50:1 uništio je 90% trave. U koncentraciji od 100:1, sam herbicid je ubio 50% trave, a u koncentraciji od 200:1, ubio je 20% trave.

[0234] Kada je puferovani amin oksidni sistem br.1 korišćen u koncentraciji od 200:1 u kombinaciji sa glifosatom od 200:1, 90% trave je uništeno. U svim testovima prikazanim u TABELI 8, glifosat je korišćen u koncentraciji 200:1. Kada je sistem amin oksida 1 korišćen u koncentraciji 400:1 sa glifosatom, stopa uništavanja trave bila je 50% kod verzije dužine 12. Slični brojevi su bili i sa 1218 pri odnosu 200:1, koji je bio 90% i 400:1, 80%. Kada je sistem amin oksida br.1 korišćen u 12 i 1218 bez glifosata, nije došlo do uništavanja trave.

[0236] Kada je puferovani amin oksidni sistem br.2 korišćen u verziji 12 u odnosu 400:1, 90% trave je uništeno sa verzijom 12, a 90% je uništeno sa verzijama 200:1 i 400:1 sa verzijom 1218. Upotreba samog amin oksidnog sistema br. 2 u oba ugljenikova atoma, 12 i 1218, respektivno, pri odnosu 200:1 i 400:1, nije uništila travu. Upravo je kombinacija glifosata i puferovanog sistema amin oksida rezultirala željenim visokim nivoom uništavanja trave. Posmatrajući puferovani sistem amin oksida br.3 u koncentracijama od 200:1 i 400:1 za verziju 12, i 200:1 i 400:1 u verziji 1218, došlo je do 100% uništenja trave. Puferovani sistem amin oksida br.3, kada je korišćen i u verzijama 12 i 1218 bez glifosata, nije rezultirao uništavanjem trave.

[0238] Kada je amin oksidni sistem br. 4 primenjen u kombinaciji sa glifosatom na nivou 200:1, uništeno je 90% trave, a na nivou 400:1 uništeno je 80%, obe u verziji 12. U verziji 1218, pri odnosima 200:1 i 400:1, stopa uništenja je bila 80%. Upotreba ovog sistema amin oksida bez glifosata, kako u verzijama 12, tako i u verzijama 1218, nije dovela do uništavanja trave.

[0240] Sistem amin oksida br.5, kada je korišćen u verziji 12 pri koncentracijama 200:1 i 400:1, rezultirao je uništavanjem 80% trave, a u verziji 1218 pri koncentracijama 200:1 i 400:1, rezultirao je uništavanjem 50% trave. Upotreba ovog sistema amin oksida bez glifosata, kako u verzijama 12, tako i u verzijama 1218, nije dovela do uništavanja trave. Što se tiče amin oksidnog sistema A u kombinaciji sa glifosatom, pri obe koncentracije 160:1 i 320:1, došlo je do uništenja 30% trave, a pri istim respektivnim koncentracijama bez upotrebe glifosata, nije bilo uništenja trave. Što se tiče amin oksidnog sistema B u koncentracijama 160:1 i 320:1 u kombinaciji sa glifosatom, u svakom slučaju je došlo do uništavanja 30% trave, a upotreba samo ovoga nije rezultirala uništavanjem trave. Primeri ovde gde je puferovani sistem amin oksida prisutan u odnosu 160:1 predstavljaju referentne primere.

[0241] Formulacije korišćene u testovima na Novom Zelandu koristile su sledeće materijale:

[0242] Glifosat 88VSG (prašak koji se vlaži)

[0243] Glifosat 80% tež./tež. (aktivni sastojak)

[0244] Amonijak 8,2% tež./tež. (neutralizator)

[0245] Patentirani nejonski surfaktant 11,8% tež./tež.

[0246] 2,4-D amin 800WDG

[0247] 2,4-D kiselina 80,0% tež./tež. (aktivni sastojak)

[0248] Dimetilamin 17,0% tež./tež. (neutralizator)

[0249] Patentirani surfaktant do 13,0% tež./tež.

[0250] Picloram 20G

[0251] Pikloram aminska so 3% tež./tež. (aktivni sastojak)

[0252] Boja <0,1% tež./tež.

[0253] Inertni granulirani agent do 100% tež./tež.

[0254] Trichloram Brushkiller

[0255] Triklopir BEE (95% aktivnog sastojka) 41,7% tež./vol. (aktivni sastojak) Pikloram kiselina 10% tež./vol. (kiseli sastojak)

[0256] Patentirani amin 5 do 10% tež./vol. (Neutralizator, na osnovu pH vrednosti u procesu)

[0257] Patentirani emulgator 10 do 15% tež./vol.

[0258] Glikol etar DE do 100% tež./vol. rastvarač

[0259] U testovima u Sjedinjenim Državama, materijali su primenjeni na biljke ručnom metrijskom prskalicom male zapremine. U testovima na Novom Zelandu, za distribuciju materijala korišćena je konvencionalna poljoprivredna prskalica.

[0261] U testovima na Novom Zelandu korišćena su četiri hektara. Prvi hektar travnatog pašnjaka je poprskan herbicidom tipa 2,4-D u razblaženju i primeni navedenoj dozi. Drugi hektar je poprskan mešavinom herbicida 2,4-D u rezervoaru sa polovinom brzine razblaživanja na etiketi plus puferovana formula amin oksida razblažena 200:1. Treći hektar je poprskan herbicidom glifosatom u skladu sa uputstvom za razblaživanje i uputstvom za primenu. Konačno, četvrti hektar je poprskan mešavinom glifosata u razblaženju od polovine naznačene brzine plus puferovana formula amin oksida razblažena 200:1. Inspekcija nakon 13 meseci nakon primene pašnjaka prskanog samo sa 2,4-D pokazala je ukupno uništenje korova od samo 50% u poređenju sa susednim neprskanim hektarom kontrolnog pašnjaka. Pašnjak prskan sa 2,4-D i puferovanom formulom amin oksida imao je ciljanu stopu uništavanja korova od 80%. Posle 13 meseci, pašnjak prskan samo glifosatom imao je ukupno uništeno 30% trave u poređenju sa susednim neprskanim hektarom kontrolnog pašnjaka. Pašnjak prskan glifosatom i puferovanim amin oksidom imao je stopu uništavanja od 70%.

[0263] Dalji test na Novom Zelandu sproveden je na 40 divljih borova Radiata ručnom prskalicom male zapremine. Dvadeset divljih borova je prskano lokalnim herbicidom tipa pikrolama u razblaženju navedenom na etiketi i primenjenoj dozi navedenoj na etiketi. Još 20 divljih borova je prskano mešavinom pikrolama iz rezervoara u razblaženju od polovine naznačene brzine plus puferovana formula amin oksida razblažena 200: 1. Posle četiri meseca, divlji borovi prskani samo pikrolamom imali su stopu uništavanja od 40% u poređenju sa susednim divljim borovima koji nisu prskani, dok su oni prskani pikrolamom i puferovanim amin oksidom imali stopu uništavanja od 80%.

[0265] Rezultati ovih testova su tabelarno prikazani u TABELAMA od 9 do 14. Utvrđeno je da je upotreba amin oksida u sistemu pufera kalijum bikarbonata/kalijum karbonata sa glifosatom u najnižoj preporučenoj koncentraciji bila najproduktivnija. Puferovani aditiv amin oksida glifosatu značajno je nadmašio samostalni herbicid pri svakom očitavanju. Dimetilaminska so 2,4 dihlorofenoksisirćetne kiseline sa amin oksidom i puferskim sistemom kalijum bikarbonata/kalijum karbonata nadmašila je samostalni herbicid na papratima. Drugi najbolje puferovani amin oksid bio je monobazni kalijum fosfat/dibazni kalijum fosfat sa amin oksidom u kombinaciji sa istim herbicidom protiv istih ciljnih organizama. Ostali testirani puferi pokazuju značajnu sposobnost povećanja efikasnosti svih vrsta testiranih herbicida.

[0267] Sledi tabela 9

[0269]

[0270]

[0271]

[0274] Okrećući se TABELI 9, puferovani amin oksidi i prethodno pomešani sistemi prikazani u TABELAMA 4, 5 i 6 korišćeni su u ovim testovima, s tim što je prethodna mešavina A zamenjena puferom 6 prikazanim u TABELAMA 10 i 11. Testovi su sprovedeni protiv korova, metleice, paprati i štipaca.

[0276] Pozivajući se na fusnote 2 i 3 u TABELI 9, količine rastvora primenjene na biljke bile su ili 20 mililitara po biljci (fusnota 2) ili 200 mililitara po biljci (fusnota 3).

[0278] Herbicid 2,4-D bio je komercijalni koncentrat koji je sadržao 8 grama po kilogramu 2,4-D. Kategorija bez pufera, kako za 12 tako i za 1218 u koncentracijama 200:1 i 400:1, nije uništila korov. Herbicid 2,4-D korišćen sam u koncentraciji 50:1 uništio je 50% metlice, 60% paprati i 50% štipavca. Pri koncentraciji 100:1, ova stopa uništenja je smanjena respektivno na 30%, 20% i 30%, a pri koncentraciji 150:1, ova stopa uništenja je smanjena na 20%, 10% i 0%.

[0279] U tabeli 9 gde je korišćen samo 2,4-D u koncentracijama 50:1, 100:1, 150:1, počevši od 50:1, zabeležena su ubijanja od 50, 60 i 50, a sa sledeća dva, smanjene količine. U vezi sa puferovanim amin oksidnim sistemom br.2 sa 1218 u koncentraciji 400:1, kao i u kombinaciji sa 2,4-d, došlo je do 100% uništavanja metlice. U vezi sa puferovanim amin oksidnim sistemom br.3, i pri koncentracijama 200:1 i 400:1, došlo je do 100% uništenja metlice, a sa sistemom 1218 pri koncentraciji 400:1, došlo je do 90% uništenja štipavca.

[0281] Puferovani amin oksidni sistem br.4, kako za 12, tako i za 1218, imao je veoma impresivnih 100% uništavanja metlice i paprati i 100% uništavanja štipavca.

[0283] TABELE 10 i 11 prikazuju svojstva pufera br.6.

[0285] TABELA 12 prikazuje upotrebu 2,4-D u testiranju brojnih puferovanih sistema amin oksida u odnosu na novozelandsku kupinu koja se razlikuje od severnoameričke kupine. Pufer sistemi u TABELAMA 5, 12 do 14 su isti kao oni označeni istim brojevima i slovima u TABELAMA 4 do 6. Amin oksid bez pufera, kako za 12 tako i za 1218, u koncentracijama od 200:1 i 400:1, nije proizveo 0 uništenja. Treba napomenuti da 2,4-D u koncentracijama od 50:1, 100:1 i 150:1 bez puferskog amin oksidnog sistema nije imao uništenja. Kada je 2,4-D kombinovan sa 200-1 ugljenikom 12, dogodilo se 20 uništenja, a sa 400-1, dogodilo se deset uništenja. Kada je korišćen sa dužinom ugljenika 1218, koncentracija 200:1 je obezbedila 30 uništenja. Puferovani amin oksidni sistem br.

[0286] 2, kada je kombinovan sa 2,4-D, pri čemu oba imaju koncentraciju 200:1, imao je 40 uništenja. Puferovani amin oksidni sistem br.3 sa dužinom od 1218 pri koncentraciji 200:1, kombinovan sa koncentracijom 2,4-D 200-1, imao je 100 uništenja i pufer sistem, a sa 400-1, 90 uništenja. Što se tiče puferovanog amin oksida 4 i kombinacije 200:12,4-D, i dužine 12 i dužine 1218 pri obema koncentracijama 200:1 i 400:1, došlo je do 100% uništavanja.

[0288] Pozivajući se na TABELU 13, koja prikazuje testove glifosata protiv štipavca i kupine, test bez pufera nije doveo do ubijanja jedinki. Pri koncentraciji od 25:1, sam glifosat je uništio 80 i 90 štipavca i kupina, respektivno. Pri odnosu 30:1, ubijeno je 40 u obe kategorije, a pri odnosu 50:1, ubijeno je 10% za stipavac i 20% za kupinu. Pri herbicidu od 100:1, puferovani amin oksidni sistem 1 u dužini od 12 za koncentraciju 200:1, imao je stopu uništavanja od 70%, a pri koncentraciji 200:1 od 1218, imao je stopu uništavanja od 90%. Pri 100:1 glifosata i 200:1 dužine 12, puferovani amin oksidni sistem br.4 je imao 100% uništavanja i štipavca i kupine. Pri odnosu 400:1, i za dužine 12 i 1218, uništenje je bilo 90% i 100%, a pri odnosu 1218200:1, bilo je 90%.

[0290] Pozivajući se na TABELU 14 u kojoj su korišćeni Pikloram i Triklopir kao herbicidi, a metlica, paprat i štipavac kao korovi koji su tretirani, pri koncentraciji 50:1, sam herbicid je ubio 60%, 30% i 30% odgovarajućih korova. Pri odnosu 100:1, ovi procenti su pali na 30%, 40%, 30%, a pri odnosu 150:1, pali su na 0%, 20%, 20%. Kada se koristi u kombinaciji sa puferovanim amin oksidnim sistemom br.1 pri dužini od 12 razblaženim 200:1, uništio je 40% metlice i 70% štipavca, a pri odnosu 400:1 na nivou 12, uništio je 60% štipavca. Što se tiče dužine broja 1 od 1218, kod 200:1, procenat uništenja je bio 50%, a kod 400:1, bio je 60%. Sa koncentracijom herbicida od 200:1 i koncentracijom puferovanog amin oksidnog sistema br.3 od 200:1, dužine 12, uništeno je 100% metlice, a pri koncentraciji pufera br.3 od 400:1, uništeno je 100% metlice. Na dužini od 1218 cm sistema br.3 pri koncentraciji 200:1, uništeno je 100% metlice i 90% štipavca, pri čemu je identičan rezultat dobijen za isti sistem i dužinu pri koncentraciji 400:1.

[0292] Kombinacija herbicida sa amin-oksidnim puferskim sistemom br.4 pri dužini od 1218 cm pri koncentraciji 200:1 proizvela je 100% uništenje paprati i štipavca, a pri koncentraciji 400:1, 100% uništenje paprati i štipavca.

[0294]

[0295]

[0296]

[0297]

[0298]

[0299]

[0300]

[0303] Prethodno mešanje kao u sistemima 1 do 5 i naknadno mešanje kao u A i B dali su slične rezultate.

[0305] U praktikovanju postupka predmetnog pronalaska, željeni herbicid bi se dobio u obliku koncentrata, u tečnom ili praškastom obliku, i razblažio bi se korišćenjem odgovarajućeg rastvarača kao što je voda do željene koncentracije. Zatim bi se odabrao željeni puferovani amin oksid u obliku koncentrata i razblažio ga odgovarajućim rastvaračem, kao što je voda, da bi se postigla željena koncentracija. Dva rastvora se zatim mešaju u odgovarajućem blenderu da bi se dobio homogen rastvor za prskanje.

[0307] Tako dobijeni rastvor se zatim primenjuje direktno na korov koji treba uništiti. Iako su sprovedena testiranja generalno praćena naknadnim pregledom oko godinu dana kasnije kako bi se uverilo da nije došlo do ponovnog rasta, treba imati u vidu da se, za većinu korova, uništavanje završava u roku od oko jednog do dva meseca ili manje nakon početnog prskanja.

[0309] Sistem amin oksida puferovan herbicidima prema predmetnom pronalasku može se primeniti na korov na mnogo načina, u zavisnosti od prirode korova, kao i od njegove količine i lokacije. Generalno, može se koristiti prskanje ručnom prskalicom, konvencionalnom poljoprivrednom prskalicom ili čak vazdušna distribucija iz aviona. Prilikom prskanja, generalno će biti poželjno prskati lišće. Za drveće, drvenaste biljke i neke druge, rastvor se može ubrizgati u biljku, naneti na posečene površine biljke ili postaviti u podnožje biljke gde će se ispirati u korenje biljke. Rastvor za prskanje ima kombinovani rastvor herbicida i puferovani rastvor amin oksida koncentracije na zapreminski način od oko 50:1 do 800:1, a poželjno od oko 50:1 do 400:1.

[0310] Treba razumeti da se predmetni pronalazak može koristiti i za upotrebu herbicidnih i puferovanih amin oksidnih sistema za uništavanje semena, lukovica i korena biljaka pre nego što proklijaju i za primenu istih na zemljište kako bi se sprečilo buduće pojavljivanje korova.

[0312] Treba razumeti da, iako su opsežna ispitivanja ovde izvedena korišćenjem najčešće korišćenih herbicida, po potrebi se mogu koristiti i drugi herbicidi.

[0314] Treba razumeti da u nekim slučajevima gde se herbicidi koriste za uništavanje korova, a ipak određenih biljaka kao što su trave koje u određenom slučaju nije poželjno uništiti, insekticid ili fungicid se mogu pomešati sa rastvorom predmetnog pronalaska i primeniti na biljke tako da će herbicid uništiti korov, ali herbicid koji ne uništava trave ne bi uništio trave, a dodatna prednost insekticida i fungicida je što služe u sprečavanju uništavanja trava. Upotreba 2,4-D, na primer, u takvim slučajevima, funkcionisala bi u ovoj dvostrukoj ulozi, dok bi se inače postigle koristi od aspekata uništavanja korova predmetnog pronalaska, uz očuvanje biljaka koje nisu korov.

Claims (15)

1. PATENTNI ZAHTEVI

1. Rastvor za uništavanje korova, koji sadrži

herbicid pomešan sa puferovanim amin oksidom u vodi,

pri čemu je navedeni herbicid:

2,4-D, glifosat ili

smeša piklorama i triklopira i

pri čemu pomenuti puferovani amin oksid ima pH vrednost od 7,5 do 10,5.

2. Rastvor prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je herbicid 2,4-D.

3. Rastvor prema patentnom zahtevu 1 ili 2, pri čemu je navedeni herbicid glifosat.

4. Rastvor prema patentnom zahtevu 3, pri čemu navedeni puferovani amin oksid sadrži amin oksid dužine 12 ugljenikovih atoma i pufer sistem je izabran iz grupe koja se sastoji od (a) monobaznog kalijum fosfata/dibaznog kalijum fosfata; (b) kalijum bikarbonata/kalijum karbonata; i (c) borne kiseline/boraksa.

5. Rastvor prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je navedeni herbicid smeša piklorama i triklopira.

6. Rastvor prema patentnom zahtevu 1, pri čemu navedeni puferovani amin oksid sadrži pufer izabran iz grupe koja se sastoji od kalijum fosfata monobaznog/kalijum fosfata dvobaznog i kalijum bikarbonata/kalijum karbonata;opciono, navedeni puferovani amin oksid je pomešan sa kombinacijom amin oksida i pufera izabranog iz grupe koja se sastoji od (a) kalijum fosfata dvobaznog/kalijum fosfata trobaznog i (b) kalijum fosfata monobaznog/kalijum fosfata dvobaznog.

7. Rastvor prema bilo kom prethodnom patentnom zahtevu, pri čemu navedeni puferovani amin oksid sadrži amin oksid izabran iz grupe koja se sastoji od (a) amin oksida dužine 12 ugljenikovih atoma i (b) smeše amin oksida dužine 12 i 18 ugljenikovih atoma.

8. Rastvor prema patentnom zahtevu 7, pri čemu navedeni puferovani amin oksid sadrži smešu amin oksida sa 12 ugljenikovih atoma i 18 ugljenikovih atoma;

opciono pri čemu je dužina ugljenika od 12, na težinskoj osnovi, prisutna u količini od 1,3 do 2,0 puta većoj od količine dužine ugljenika od 18;

opciono pri čemu je pomenuta dužina ugljenika od 12, na težinskoj osnovi, prisutna u količini od 1,5 do 1,8 puta većoj od količine dužine ugljenika od 18.

9. Rastvor prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je navedeni rastvor za prskanje.

10. Rastvor prema patentnom zahtevu 2, pri čemu je navedeni herbicid 2,4-D i pri čemu navedeni puferovani amin oksid sadrži amin oksid dužine 12 ugljenikovih atoma i pufer sistem je izabran iz grupe koja se sastoji od (a) monobaznog kalijum fosfata/dibaznog kalijum fosfata i (b) kalijum bikarbonata/kalijum karbonata.

11. Rastvor prema patentnom zahtevu 1, pri čemu rastvor dodatno sadrži materijal izabran iz grupe koja se sastoji od insekticida i fungicida.

12. Rastvor prema patentnom zahtevu 11, pri čemu rastvor dodatno sadrži insekticid.

13. Rastvor prema patentnom zahtevu 11, pri čemu rastvor dodatno sadrži fungicid.

14. Rastvor prema patentnom zahtevu 1, pri čemu navedeni puferovani amin oksid sadrži pufer izabran iz grupe koja se sastoji od amonijumove soli/amonijaka, deprotoniranog lizina/dvostruko deprotoniranog lizina, monobaznog kalijum fosfata/dibaznog kalijum fosfata, kalijum bikarbonata/kalijum karbonata, borne kiseline/boraksa, dibaznog kalijum fosfata/tribaznog kalijum fosfata i tribaznog amonijum citrata;

opciono pri čemu je puferovani amin oksid tribazni amonijum citrat;

opciono pri čemu je pomenuti puferovani amin oksid izabran iz grupe koja se sastoji od (a) deprotoniranog lizina/dvostruko deprotoniranog lizina, (b) monobaznog kalijum fosfata/dibaznog kalijum fosfata, (c) kalijum

15. Metoda uništavanja korova. koja sadrži

obezbeđivanje rastvora koji sadrži herbicid pomešan sa puferovanim amin oksidom u vodi,

pri čemu je rastvor rastvor prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, i primena navedenog rastvora na navedene korove.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd

44