RS66595B1 - Puferisane formulacije eksendina (9-39) - Google Patents

Description

Opis

[0001] Reference na metode lečenja terapijom detaljno su opisane u oblasti pronalaska, rezimeu pronalaska kao i u delu koji se odnosi na IV (Terapeutske metode) i ove specifikacije treba da se tumače kao reference na formulacije i kompozicije, koje su detaljno u njima opisane za upotrebu u tim metodama.

OBLAST PRONALASKA

[0002] Kao što je navedeno u zahtevima, ovaj pronalazak se odnosi na poboljšane farmaceutske formulacije eksendina (9-39) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli I modifikatora toničnosti u fiziološki prihvatljivom puferu koji ima pH u opsegu od oko 5,5 do oko 6, i metode korišćenja formulacija eksendina (9-39) za lečenje ili prevenciju hiperinsulinemične hipoglikemije koja uključuje post-barijatrijsku hipoglikemiju (PBH), i tako se odnosi na oblasti medicine, medicinske hemije, farmakologije, hemije i biologije.

STANJE TEHNIKE

[0003] Insulin je hormon koji se luči za kontrolu visokog nivoa glukoze u krvi. Abnormalno povećanje lučenja insulina može dovesti do duboke hipoglikemije koja može dovesti do napadaja, oštećenja mozga i smrti. Glukagonu sličan peptid-1 (GLP-1) je gastrointestinalni hormon koji se oslobađa nakon obroka iz crevnih L-ćelija i vezuje se za GLP-1 receptore na beta ćelijama pankreasa, čime se povećava oslobađanje insulina. Kod pacijenata sa PBH, izlučivanje insulina posredovano GLP-1 je preuveličano.

[0004] Približno 150.000-200.000 barijatrijskih hirurških procedura se uradi u Sjedinjenim Državama svake godine. Kako se povećava broj barijatrijskih operacija za liječenje teške gojaznosti, tako se povećava i broj osoba koje doživljavaju PBH. Shodno tome, postoji rastuća nezadovoljena potreba za terapijom koja bezbedno i efikasno ublažava hiperinsulinemičnu hipoglikemiju i PBH.

[0005] Eksendin (9‑39) je peptid od 31 aminokiseline koji selektivno cilja i blokira receptore za peptid-1 sličan glukagonu-1 (GLP-1), normalizujući lučenje insulina od strane pankreasa kod pacijenata sa PBH, čime se smanjuje hipoglikemija. Eksendin (9‑39) rekonstituisan u fiziološkom rastvoru za intravensku ili subkutanu primenu trenutno je podvrgnut kliničkim ispitivanjima na ljudima kao tretman za PBH (Stanfordska klinička ispitivanja, Clinicaltrials.gov., identifikatori kliničkih ispitivanja: NCT02771574 i NCT02550145). Međutim, ostaje potreba za poboljšanim tečnim farmaceutskim formulacijama eksendina (9-39) koje obezbeđuju poboljšanu potenciju, čistoću i stabilnost. EP1609478 A1 opisuje [<125>I] eksendin 9-39 u puferu za ispitivanje na pH 7,4. VO2011/109787 A1 opisuje kao koristan inhibitorni fragment koji sadrži eksendin-4(9-39). Salehi i saradnici (Gastroenterologija 2014. Mart; 146(3):669‑680.e2) opisuju liofilizovani sintetički eksendin (9‑39) rastvoren u 0,25% humanog serumskog albumina i njegovu infuziju.

KRATAK PRIKAZ PRONALASKA

[0006] Pronalazak je kao što je definisano u zahtevima. Obezbeđene su tečne farmaceutske formulacije prema zahtevima koje sadrže eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u fiziološkom puferu koji ima pH u opsegu od oko 5,5 do oko 6. U nekim izvođenjima, tečna farmaceutska formulacija sadrži farmaceutski prihvatljivu so eksendin (9-39) acetat ili eksendin (9-39) trifluoracetat.

[0007] U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer je acetatni pufer, citratni pufer, fosfatni pufer ili histidinski pufer. U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer je natrijum acetat ili natrijum citrat. U nekim izvođenjima, puferski agens (npr., natrijum acetat ili natrijum citrat) je prisutan u formulaciji u koncentraciji od oko 5 mmol.L<‑1>(5 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM). U nekim izvođenjima, puferski agens (npr., natrijum acetat ili natrijum citrat) je prisutan u formulaciji u koncentraciji od oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM) (npr. od 10 mmol.L<‑1>(10 mM) do 20 mmol.L<‑1>(20 mM)). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži natrijum acetat u koncentraciji od oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM), oko 20 mmol.L<‑1>(20 mM) ili oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži natrijum acetat u koncentraciji od oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži natrijum citrat u koncentraciji od oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži natrijum acetat u koncentraciji od najmanje 10 mmol.L<‑1>(10 mM). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži natrijum citrat u koncentraciji od najmanje 10 mmol.L<‑1>(10 mM).

[0008] Kao što je navedeno u zahtevima, puferovana tečna formulacija sadrži modifikator toničnosti. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti sadrži manitol, dekstrozu, glicerin, lakce, saharozu, trehalozu ili njihovu smešu. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti je manitol. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti je prisutan u koncentraciji od oko 20 do oko 60 mg/ml. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti je prisutan u koncentraciji od oko 45 mg/ml. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti je prisutan u koncentraciji od najmanje 20 mg/ml. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti se dodaje da bi se postigao izofiziološki osmolalitet od oko 290 mOsm/kg.

[0009] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija ima pH od najmanje pH 5,5 do oko pH 6,0. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži pufer koji ima pH u opsegu od 5,5 do 5,8. U nekim izvođenjima, pufer ima pH od oko 5,5.

[0010] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji (npr. koncentracija peptida) od oko 10 do oko 60 mg/ml (npr. oko 10 mg/ml, oko 10 mg/ml, oko 15 mg/ml2, oko 15 mg/ml2, oko 15 mg/ml230 mg/ml, oko 35 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 45 mg/ml, oko 50 mg/ml, oko 55 mg/ml ili oko 60 mg/ml). U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od oko 30 do oko 180 mg/ml, npr. od oko 30 mg/ml do oko 150 mg/ml, od oko 30 mg12/ml do oko 30 mg12/ml do oko 5 mg/ml do oko 5 mg/ml.

150 mg/ml, ili od oko 60 mg/ml do oko 120 mg/ml (npr. oko 30 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 50 mg/ml, oko 60 mg/ml, oko 70 mg/ml, oko 80 mg/ml, oko 90 mg/ml, oko 90 mg/ml, oko 10 mg/ml oko 120 mg/ml, oko 130 mg/ml, oko 140 mg/ml, oko 150 mg/ml, oko 160 mg/ml, oko 170 mg/ml ili oko 180 mg/ml). U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od oko 15 mg/ml, 30 mg/ml, 45 mg/ml ili 60 mg/ml. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od najmanje 15 mg/ml. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od oko 30 mg/ml. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji iznad 30 mg/ml. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od najmanje 60 mg/ml. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od oko 60 mg/ml. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od oko 90 mg/ml. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od oko 120 mg/ml.

[0011] Kao što je navedeno u zahtevima, eksendin (9-39) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ne pokazuju vidljivu agregaciju u formulaciji. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ne pokazuje agregaciju eksendina (9-39) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli koja se može detektovati. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija ne pokazuje agregaciju eksendina (9-39) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli koja se može detektovati, što je određeno prema tome da li puferovana tečna formulacija ostaje kao neželatinozni rastvor kada se čuva na 50°C tokom 18, 24, 36, 36, 24 sata. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija ne pokazuje agregaciju eksendina (9-39) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli koja se može detektovati, što je utvrđeno vizuelnom ili svetlosnom mikroskopskom inspekcijom puferovane tečne formulacije za agregaciju ili precipitaciju kada se čuva na 50°C tokom 18, 8, 8, 2 sata.

[0012] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kako je ovde opisano, formulisana je za subkutanu primenu. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se formuliše za subkutanu primenu jednom dnevno (KD) ili dva puta dnevno (BID). U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje ujutru, uveče ili oboje. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje KD subkutanom injekcijom ujutru (npr., najmanje 60 minuta pre jutarnjeg obroka). U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se daje dvaput dnevno subkutanom injekcijom (npr. ujutru i uveče).

[0013] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9‑39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so kako je ovde opisano, kada se daje ljudskom subjektu, pokazuje poboljšani farmakokinetički profil u poređenju sa kompozicijom koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) ili pharmaceuable soli koja se može primeniti u toj formi. 0,9% normalnog fiziološkog rastvora. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija pokazuje veći Cmaxeksendina (9-39) (npr. izmereno u uzorku plazme od subjekta kome je primenjena formulacija) nego kompozicija koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) ili farmaceutski prihvatljivu so u njegovoj normalnoj soli.

[0014] U drugom aspektu, date su terapeutske metode koje koriste puferovanu tečnu formulaciju eksendina (9-39), kako je ovde opisano. U nekim izvođenjima, date su metode za lečenje ili prevenciju hiperinsulinemične hipoglikemije. U nekim izvođenjima, date su metode za lečenje ili prevenciju post-barijatrijske hipoglikemije. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formula eksendina (9-39), kako je ovde opisana, daje se subjektu dva puta dnevno (BID) u dozi u rasponu od 5 mg - 30 mg, npr. mg, oko 15 mg, oko 20 mg, oko 25 mg ili oko 30 mg BID. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formula eksendina (9-39), kako je ovde opisana, daje se subjektu jednom dnevno (KD) u dozi u rasponu od 20 mg - 75 mg, npr. oko 30-75 mg KD, 30-60 mg KD, 70-60 mg KD, 70-0 mg KD, npr., u dozi od oko 30 mg, oko 35 mg, oko 40 mg, oko 45 mg, oko 50 mg, oko 55 mg, oko 60 mg, oko 65 mg, oko 70 mg, ili oko 75 mg KD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formula eksendina (9-39), kako je ovde opisana, daje se subjektu u dozi od oko 60 mg KD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formula eksendina (9-39), kako je ovde opisana, daje se subjektu u dozi od oko 30 mg dva puta dnevno. U nekim izvođenjima, metode lečenja ili prevencije hiperinsulinemične hipoglikemije uključuju davanje puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) subjektu koji je prethodno imao proceduru na gornjem delu gastrointestinalnog trakta, npr., barijatrijsku ili metaboličku proceduru (npr., operacija gastrične bajpasa).

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0015]

Fig. 1. Slike svetlosnog mikroskopa koje pokazuju alikvote eksendina (9-39) formulacija pripremljenih u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora (ne spada u specificirani obim patentnih zahteva) postavljenih na 50°C preko noći. Levi panel: agregati su se formirali nakon 24 sata i izgledali su želatinozni pod mikroskopom. Desni panel: posle 36 sati rastvori su imali lepljivu tečnost nalik na žele.

Fig.2A‑2B. Podaci o snazi i čistoći za formulacije eksendina (9-39). (A) Grafički prikaz podataka o potenciji dobijenih za formulacije koje sadrže eksendin (9-39) u koncentraciji ekvivalentnoj 15 mg/ml, pripremljene u acetatnim ili citratnim puferima različite jonske jačine, tokom 5 dana na 50°C. (B) Grafički prikaz podataka o čistoći dobijenih za formulacije koje sadrže eksendin (9-39) u koncentraciji ekvivalentnoj 15 mg/ml, pripremljene u acetatnim ili citratnim puferima različite jonske jačine, tokom 5 dana na 50°C.

Fig. 3. Grafički prikaz uticaja pH na čistoću i potenciju formulacije sa koncentracijom eksendina (9-39) ekvivalentnom 15 mg/ml, pripremljene u 10 mmol.L<-1>(10 mM) natrijum acetata, tokom 5 dana na 50°C.

Fig. 4. Grafički prikaz uticaja pH na nečistoće uočene u formulaciji koja ima koncentraciju eksendina (9-39) ekvivalentnu 15 mg/ml, pripremljenu u 10 mmol.L<-1>(10 mM) natrijum acetata.

Fig. 5A‑5B. Farmakokinetički profil u plazmi formulacija koje sadrže eksendin (9‑39). (A) Farmakokinetički profil plazme eksendin (9-39) acetatnog praha formulisanog u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora (koji ne spada u specificirani obim zahteva) koji se daje subkutanom primenom psima u dozi od 0,72 mg/kg (ukupna doza od 7,2 mg, ekvivalentna dozi od 30 mg za ljude). (B) Farmakokinetički profil eksendin (9‑39) acetata (ukupna doza 7,2 mg) u plazmi formulisanog u 10 mmol.L<‑1>(10 mM) natrijum acetatnog pufera sa pH od 5,5 i koji sadrži 45 mg/mL manitola koji se isporučuje u ek dogs3‑9 koncentraciju potkožnog davanja ekvivalentno 15 mg/ml, 30 mg/ml ili 45 mg/ml kod ljudi.

Fig. 6. Šema studije, uključujući broj učesnika za svaku od formulacija rekonstituisanog liofilizovanog eksendina (9-39) („Deo A“ – ne spada u navedeni obim patentnih zahteva) i puferovanog tečnog eksendina (9‑39) („Deo B“), doziranje i vremenske tačke za oralni test tolerancije glukoze.

Fig. 7A‑7D. Srednji metabolički odgovori na OGTT na početku i poslednjem danu lečenja sa ~30 mg liofilizovanog eksendina (9-39) rekonstituisanog u fiziološkom rastvoru („Lio Ek 9‑39“ – ne spada u specificirani opseg zahteva) (A, C), n=6 ili 30 mg puferovane tečne formule Ek39‑Li (Eken39‑) 9‑39") (B, D), n=4. Koncentracije u plazmi (srednja ± SEM) u zavisnosti od vremena i inset AUC nivoi (srednja vrednost ± SEM) su prikazani za glukozu (A,B) i insulin (C,D). Osnovna linija (BL): puna linija sa krugovima, crna traka (umetnuti). Lio Ek 9‑39: isprekidana linija sa kvadratima, crvena traka (umetnuti). Lik Ek 9‑39: isprekidana linija sa trouglovima, plava traka (umetnuti). Sve osnovne studije su zaustavljene na glukozi <50 mg/dL i primenjena je IV dekstroza. Osnovni podaci prikazani nakon 120 minuta predstavljaju poslednju prenetu opservaciju (LOCF), čime se potcenjuje prava razlika između rezultata lečenja i osnovnih rezultata. P-vrednosti upareni dvostrani upareni Studentovi t testovi: * ≤0,05; ** ≤0,01.

Fig. 8A‑8C. Poboljšanja kao odgovor na OGTT između početnog i poslednjeg dana lečenja sa višestrukim rastućim dozama liofilizovanog eksendina (9‑39) rekonstituisanog u fiziološkom rastvoru („Lio Ek 9‑39“ – ne spada u specificirani obim zahteva) (zelena, žuta, narandžasta, crvena) i tečni pufer od 30 mg din (Ek30 mg Lik9) formula 9‑39") (plava). Promena u procentima (srednja vrednost ± SEM) je prikazana za najnižu vrednost glukoze (A), maksimum insulina (B) i rezultat hipoglikemijskih simptoma (C). Simptomi ocenjeni na Likertovoj skali od 5 tačaka (0 = nema; 5 = teški) nametnuti na skali simptoma hipoglikemije u Edinburgu: autonomni (znojenje, drhtanje, palpitacije, glad); neuroglikopenični (zamagljen vid, konfuzija, pospanost, čudno ponašanje, poteškoće u govoru, nekoordinacija, vrtoglavica, nemogućnost koncentracije); slabost (mučnina, glavobolja). Pvrednost po uparenim dvostranim uparenim Studentovim t testovima: * ≤0,05; ** ≤0,01. Sve osnovne studije su zaustavljene na glukozi <50 mg/dL i primenjena je IV dekstroza, čime je potcenjen procenat poboljšanja. Subjekti koji su primali doze eksendina (9-39) < 18 mg zahtevali su spasavanje IV dekstrozom.

Fig.9A‑9B. Farmakokinetički profili za formulacije koje sadrže eksendin (9‑39). (A) 12-časovni farmakokinetički profili prema dozi i formulaciji kod 19 PBH subjekata poslednjeg dana višestrukih rastućih doza liofilizovanog eksendina (9‑39) rekonstituisanog u fiziološkom rastvoru („Lio Ek 9‑39“ – ne spada u specificirani opseg navedenih patentnih zahteva ili pufer 30 mg) (crveni) (9‑39) formulacija („Lik Ek 9‑39“) (plava). Koncentracija u plazmi (srednja vrednost ± SEM) u odnosu na vreme prema dozi u mg. (B) AUC koncentracije eksendina (9‑39) prema dozi i formulaciji kod 19 PBH subjekata poslednjeg dana višestrukih rastućih doza Lio Ek 9‑39 (crveno) ili Lik Ek 9‑39 (plavo). Pojedinačne koncentracije AUC u plazmi u odnosu na dozu u mg/kg. Fig. 10A‑10B.24-časovni farmakokinetički profili za formulacije koje sadrže eksendin (9‑39). (A) PK profil nakon pojedinačne subkutane doze puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) u dozama u rasponu od 7,5-90 mg. Koncentracija u plazmi (srednja) u odnosu na vreme prema dozi u mg. S1= studija jedne rastuće doze, doza od 7,5 mg; S2= studija jedne rastuće doze, doza od 15 mg; S3= studija jedne uzlazne doze, doza od 30 mg; S4= studija jedne rastuće doze, doza od 45 mg; M1= studija višestrukih rastućih doza, doza od 60 mg; M2= studija višestrukih rastućih doza, doza od 75 mg; M3= studija višestrukih rastućih doza, doza od 90 mg. (B) Farmakokinetički profil posle višestrukih subkutanih doza puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) posle 3 dana doziranja od 30 mg dva puta dnevno (Stanford MAD studija primera 3) i posle doziranja od 60 mg KD (faza 1 studija Primera 4).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

I. Uvod

[0016] Eksendin (9‑39) je antagonist peptida-1 (GLP-1) sličan glukagonu koji selektivno blokira GLP-1 receptore prisutne na ćelijama pankreasa, čime sprečava GLP-1 posredovano povećanje sekrecije insulina. Eksendin (9-39) formulisan u normalnom fiziološkom rastvoru (0,9% natrijum hlorid, koji se ovde takođe naziva "0,9% normalni fiziološki rastvor") je primenjen u kliničkim studijama na životinjama i ljudima za lečenje hiperinsulinemične hipoglikemije. Međutim, u prvoj kliničkoj studiji koja je uključivala supkutanu injekciju eksendina (9-39) rekonstituisanog u normalnom fiziološkom rastvoru, pokazana je inverzna linearnost doze sa povećanjem koncentracije rastvora za injekcije, što ukazuje na agregaciju peptida zavisnu od koncentracije i precipitaciju, sa smanjenom farmakokinetičkom izloženošću i kliničkom aktivnošću pri višim koncentracijama. Videti, Primer 3 iz VO 2016/191395. Štaviše, kao što je ovde opisano u Primerima 1 i 2, pokazalo se da eksendin (9-39) u normalnom fiziološkom rastvoru (koji ne spada u specificirani obim zahteva) pokazuje agregaciju koja dovodi do niže izloženosti eksendinu (9-39) pod određenim uslovima, kao što su određeni uslovi skladištenja ili pri određenim koncentracijama eksendina (9-39).

[0017] Dakle, u jednom aspektu, ovo otkriće obezbeđuje poboljšane tečne farmaceutske formulacije eksendina (9-39) koje pokazuju smanjenu agregaciju u poređenju sa kompozicijama koje sadrže istu koncentraciju formulacije eksendina (9-39) u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora (ne spadaju u specificirani obim zahteva). U drugom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje formulacije eksendina (9-39) koje pokazuju poboljšane farmakokinetičke profile u poređenju sa kompozicijom koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) formulisanu u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora. U nekim izvođenjima, na primer kao što je prikazano u Primeru 2, puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) prema ovom pronalasku, kada se daju subjektu, pokazuju veći Cmak za eksendin (9-39) nego kompozicija koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) ili normalnu formulaciju koja je prihvatljiva u farmaceutskoj smeši 9%. Dodatno, kao što je opisano u Primeru 3, nađeno je da puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) iz ovog otkrića daju veću farmakokinetičku izloženost sa dužim trajanjem delovanja u poređenju sa eksendinom (9-39) formulisanim u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora. Dakle, tečne farmaceutske formulacije eksendina (9-39) koje su ovde opisane takođe pružaju prednost poboljšane farmakokinetike. Pored toga, tečne farmaceutske formulacije eksendina (9-39) opisane ovde mogu da podrže niže i/ili ređe doze za lečenje ili prevenciju hiperinsulinemične hipoglikemije.

II. Definicije

[0018] Terminologija koja se ovde koristi je samo u svrhu opisa određenih realizacija i nije namera da bude ograničavajuća. Osim ako nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini korišćeni ovde imaju isto značenje koje obično razume stručnjak u oblasti kojoj ovaj pronalazak pripada. U ovoj specifikaciji i u patentnim zahtevima koji slede, biće upućeni brojni termini koji će biti definisani tako da imaju sledeća značenja osim ako je suprotna namera očigledna. U nekim slučajevima, termini sa uobičajeno shvaćenim značenjima su ovde definisani radi jasnoće i/ili radi lakšeg upućivanja, a uključivanje takvih definicija ovde ne bi trebalo da se tumači kao suštinska razlika u odnosu na definiciju termina kako se generalno shvata u tehnici.

[0019] Iako se bilo koji metod i materijali slični ili ekvivalentni onima koji su ovde opisani mogu koristiti u praksi ili testiranju ovog pronalaska, sada su opisani poželjni postupci i materijali.

[0020] Sve numeričke oznake, npr. pH, temperatura, vreme, koncentracija i molekulska težina, uključujući opsege, su aproksimacije koje variraju (+) ili (-) u koracima od 0,1 ili 1,0, prema potrebi (npr. pH 5,4 ili 5,5). Treba razumeti, iako to nije uvek eksplicitno rečeno, da svim numeričkim oznakama prethodi termin „oko“. Reference na opsege uključuju krajnje tačke osim ako nije drugačije naznačeno. Na primer, primena doze eksendina (9‑39) u opsegu od 15 mg/ml - 45 mg/ml uključuje primenu od 15 mg/ml ili 45 mg/ml.

[0021] Oblici jednine "a", "an" i "the" uključuju referencije za množinu osim ako kontekst jasno ne nalaže drugačije. Tako, na primer, referenca na "jedinjenje" uključuje mnoštvo jedinjenja.

[0022] Termin "sadrži" treba da znači da jedinjenja, kompozicije i metode uključuju navedene elemente, ali ne isključujući druge. "Sastoji se u suštini od" kada se koristi za definisanje jedinjenja, kompozicija i metoda, znači isključivanje drugih elemenata koji bi materijalno uticali na osnovne i nove karakteristike pronalaska za koje se traži zaštita. „Sastoji se od“ znači isključivanje bilo kog elementa, koraka ili sastojka koji nisu navedeni u zahtevu. Ostvarenja definisana svakim od ovih prelaznih termina su unutar obima ovog pronalaska.

[0023] "Ekendin (9-39)" ili "Ek(9-39)" ili "Ek9" se odnosi na peptid od 31 aminokiseline sa empirijskom formulom C149H234N40O47S i molekulskom težinom od 3369,8 daltona. Eksendin (9‑39) sadrži ostatke 9‑39 agonista GLP-1 receptora eksendina-4 i antagonist je GLP-1 receptora. Videti, Montrose-Rafizadeh et al., Journal of Biological Chemistri, 272:21201-21206 (1997). Aminokiselinska sekvenca za eksendin (9-39) je prikazana na sledeći način: H-Asp-Leu-Ser-Lis-Gln-Met-Glu-Glu-Glu-Ala-Val-Arg-Leu-Phe-Ile-Glu-Trp-Leu-Lis-Asn-Gli-Gli-Pro-Ser-Ser-Gli-Ala-Pro-Pro-Pro-Ser-NH2: ( SEQ ID NO: 1). Eksendin (9‑39) ima predviđenu izoelektričnu tačku od 4,69 i ima neto naelektrisanje od -1 pri pH 6 koje se povećava na neto naelektrisanje od 4 pri pH 3,0. Kako se ovde koristi, termin "eksendin (9-39)" takođe obuhvata farmaceutski prihvatljive soli eksendina (9-39), uključujući ali ne ograničavajući se na sulfat, hidrohlorid, fosfat, sulfamat, acetat, citrat, laktat, tartrat, metantansulfonat, metansulfonat, ptoluensulfonat, cikloheksilsulfamat i kinatne soli. U nekim izvođenjima, eksendin (9-39) je u obliku eksendin (9-39) acetata ili eksendin (9-39) trifluoracetata. Gde drugačije nije navedeno ovde, koristi se eksendin (9-39) acetat. Eksendin (9-39) i njegove farmaceutski prihvatljive soli su komercijalno dostupni (npr. Bachem (Clinalfa, Laufelfingen, Švajcarska)).

[0024] Kako se ovde koristi, termin "modifikator toničnosti" se odnosi na jedinjenje ili agens koji podešava toničnost (gradijent osmotskog pritiska) rastvora da spreči štetne efekte koji se mogu javiti pri davanju rastvora koji se značajno razlikuje od toničnosti fizioloških tečnosti. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti sadrži manitol, dekstrozu, glicerin, laktozu, saharozu, trehalozu ili njihovu smešu.

[0025] Kako se ovde koristi, termin "fiziološki prihvatljiv pufer" se odnosi na rastvor koji je pogodan za upotrebu u formulaciji za davanje subjektu i koji ima efekat održavanja ili kontrole pH formulacije u pH opsegu željenom za formulaciju. U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer održava pH formulacije u pH opsegu od oko 5 do oko 6. U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer održava pH formulacije na pH iznad 5. Prihvatljivi puferi uključuju, ali nisu ograničeni na, acetatne pufere, citratne pufere i mešavinu pufera phos.

[0026] Termin "farmaceutska formulacija" ili "farmaceutska formulacija", kako se ovde koristi, odnosi se na kompoziciju pogodnu za davanje subjektu. Generalno, farmaceutska formulacija je sterilna, i poželjno je bez zagađivača koji mogu da izazovu neželjeni odgovor kod subjekta (npr. jedinjenja u farmaceutskoj formulaciji su farmaceutskog kvaliteta). Farmaceutske formulacije mogu biti dizajnirane za primenu subjektima ili pacijentima kojima je to potrebno preko brojnih različitih puteva primene, uključujući oralni, intravenski, bukalni, rektalni, parenteralni, intraperitonealni, intradermalni, intramuskularni, subkutani, inhalacioni i slično. U nekim izvođenjima, farmaceutska formulacija kako je ovde opisana je formulisana za subkutanu primenu.

[0027] Kako se ovde koristi, "terapeutski efikasna količina" je količina aktivnog sastojka (npr. eksendin (9-39) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so) koja eliminiše, poboljšava, ublažava ili obezbeđuje olakšanje simptoma ili kliničkih ishoda zbog kojih se primenjuje.

[0028] Termini "lečenje", "lečenje" i "lečenje", kako se ovde koriste u vezi sa primenom eksendina (9-39) za lečenje hiperinsulinemične hipoglikemije, pokrivaju bilo koji tretman bolesti kod ljudi i obuhvataju: (a) smanjenje rizika, učestalosti ili težine hipoglikemijskih epizoda kod pacijenata sa hipoglikemijskom hipoglikemijom u anamnezi (b) smanjenje rizika od pojave hipoglikemije kod subjekta za koji je utvrđeno da je predisponiran za bolest, kao što je osoba koja je podvrgnuta postbarijatrijskoj operaciji, ali još nije dijagnostikovana da ima bolest, (c)

1

ometanje razvoja bolesti; i/ili (d) ublažavanje bolesti, tj. izazivanje regresije bolesti i/ili ublažavanje jednog ili više simptoma bolesti.

[0029] Izrazi "primena", "primena" i "primena" kako se ovde koriste, odnose se na uvođenje jedinjenja (npr. eksendin (9-39)), kompozicije ili agensa u subjekta ili pacijenta, kao što je čovek. Kako se ovde koristi, termini obuhvataju i direktnu primenu (npr. samoprimenu ili davanje pacijentu od strane medicinskog stručnjaka) i indirektnu primenu (npr. čin prepisivanja jedinjenja ili kompozicije subjektu).

[0030] "KD" i "BID" imaju svoja uobičajena značenja, respektivno, davanje puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) jednom dnevno ili dva puta dnevno. U nekim izvođenjima, primena jednom dnevno (KD) znači da između davanja prođe najmanje 20 sati, najmanje 22 sata ili oko 24 sata. U nekim izvođenjima, davanje jednom dnevno znači davanje otprilike svaka 24 sata. U nekim izvođenjima, primena dva puta dnevno (BID) znači da između davanja prođe najmanje 4 sata, najmanje 6 sati, najmanje 8 sati, najmanje 10 sati, najmanje 11 sati ili oko 12 sati. U nekim izvođenjima, primena dva puta dnevno znači davanje otprilike svakih 12 sati.

[0031] Kako se ovde koristi, termini "pacijent" i "subjekat" naizmenično se odnose na pojedinca (npr. čoveka ili neljudskog sisara) koji ima ili je sklon stanju koje se može lečiti ili sprečiti primenom formulacije eksendina (9-39) kako je ovde dato. U nekim izvođenjima, pacijent ili subjekt ima hiperinsulinemijsku hipoglikemiju. U nekim izvođenjima, pacijent ili subjekt je prethodno imao barijatrijsku proceduru (npr., operacija gastrične bajpasa).

[0032] Kako se ovde koristi, termini "agregat", "agregacija" i "taloženje" se koriste naizmenično da se odnose na fizičku interakciju između eksendin (9-39) polipeptida u formulaciji koja rezultira formiranjem oligomera, koji mogu da formiraju velike agregate koji mogu da se talože iz rastvora. Veliki agregati eksendina (9-39) mogu biti vidljivi golim okom ili mogu biti vidljivi korišćenjem metoda detekcije poznatih u tehnici, kao što je svetlosna mikroskopija. Formiranje agregata od strane polipeptida, kao što je tokom skladištenja formulacije, može negativno uticati na biološku aktivnost polipeptida, što rezultira gubitkom terapeutske efikasnosti farmaceutske formulacije. U nekim izvođenjima, formulacija koja sadrži eksendin (9-39) kako je ovde opisana ne pokazuje "agregaciju koja se može detektovati", na primer, nakon skladištenja ili davanja subjektu, kada agregati nisu vidljivi svetlosnom mikroskopijom (npr., nakon vremenskog perioda kao što je 24, 36 ili 48 sati).

[0033] Termin „skladišteni“ ili „skladištenje“ kako se ovde koristi odnosi se na skladištenje formulacije, npr. puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so kako je ovde opisano, na određenoj temperaturi tokom određenog vremenskog perioda. U nekim izvođenjima, formulacija se čuva tokom dužeg vremenskog perioda (npr. mesec, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, pet meseci, šest meseci ili duže). U nekim izvođenjima, formulacija se čuva na temperaturi od oko 5°C, 25°C, 30°C, 37°C, 40°C ili 50°C. U nekim izvođenjima, formulacija se čuva na definisanoj temperaturi tokom definisanog vremenskog perioda (npr., na 50°C) tokom definisanog vremenskog perioda (npr.

12 sati, 24 sata, 36 sati, 48 sati, 60 sati ili 72 sata) u svrhu testiranja jednog ili više svojstava formulacije, npr., radi testiranja da li formulacija ispoljava agregaciju.

III. Eksendin (9-39) Formulacije

[0034] Kao što je navedeno u zahtevima, obezbeđene su puferovane tečne formulacije koje sadrže eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u fiziološki prihvatljivom puferu koji ima pH u opsegu od oko 5,5 do oko 6, pri čemu formulacija dalje sadrži modifikator toničnosti.

[0035] Kao što je ovde opisano, iznenađujuće je otkriveno da se određena svojstva i farmakokinetički parametri puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so mogu modulisati izborom odgovarajuće koncentracije eksendina (9-39), koncentracije, fiziološkog prihvatljivog pufera toničnosti i modifikatora pH vrednosti. Na primer, kao što je opisano u Primeru 1 u nastavku, puferovane tečne formulacije koje sadrže eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so mogu se poboljšati u pogledu svojstava kao što su agregacija eksendina (9-39) nakon skladištenja u određenom vremenskom periodu, potentnost eksendina (9-39) nakon skladištenja (9-39) nakon skladištenja tokom perioda skladištenja (39-9) vremenski period izborom koncentracije eksendina (9-39), modifikatora toničnosti, fiziološki prihvatljivog pufera i pH.

[0036] Takođe je pronađeno, kao što je opisano u Primerima 2 i 3 u nastavku, da formulacije koje sadrže eksendin (9-39) u fiziološki prihvatljivom puferu koji ima pH iznad 5, na primer, pH u opsegu od oko 5 do oko 6, pokazuju poboljšana farmakokinetička svojstva u odnosu na rekonstituisane liofilizovani eksendin (9-39) poznat u tehnici. Na primer, Primer 2 pokazuje da je potkožna injekcija puferovane formulacije eksendina (9-39) rezultirala višim Cmaxza eksendin (9-39) u plazmi u odnosu na kompoziciju koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli formulisane u normalnom fiziološkom rastvoru0. Vidite, Fig.5A i Sl. 5B. Primer 3 pokazuje da je potkožna injekcija puferovane formulacije eksendina (9-39) rezultirala višim Cmax, većom AUC za 12 sati i višim najnižim koncentracijama eksendina (9-39) u plazmi u poređenju sa rekonstituisanim liofilizovanim eksendinom (9-39).

Eksendin (9-39)

[0037] Kao što je navedeno u zahtevima, u nekim izvođenjima, puferovana formulacija sadrži eksendin (9-39). Kao što je navedeno u zahtevima, u nekim izvođenjima, formulacija sadrži farmaceutski prihvatljivu so eksendina (9-39). U nekim izvođenjima, formulacija sadrži farmaceutski prihvatljivu so eksendin (9-39) acetat ili eksendin (9-39) trifluoroacetat.

[0038] U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u koncentraciji od oko 4-90 mg/ml, oko 4-60 mg/ml, oko 4-45 mg/ml, oko 10-90 mg/m, oko 10-90 mg/m, oko 10-90 mg/m 10‑45 mg/ml, oko 10‑40 mg/ml, oko 10‑35 mg/ml, oko 10‑30 mg/ml, oko 12‑25 mg/ml, oko 12‑20 mg/ml, oko 12‑15 mg/ml, oko 12‑15 mg/ml, oko 30– 60 mg/ml, oko 30–70 mg/ml, oko 45–90 mg/ml, oko 45–75 mg/ml, oko 60–90 mg/ml, ili oko 30– 70 mg/ml (npr. oko 4 mg/ml, oko 4 mg/ml, oko 4 mg/ml, oko 4 mg/ml, 7 mg/ml, oko 8 mg/ml, oko 9 mg/ml, oko 10 mg/ml, oko 11 mg/ml, oko 12 mg/ml, oko 13 mg/ml, oko 14 mg/ml, oko 15 mg/ml, oko 16 mg/ml, oko 17 mg/ml, oko 17 mg/ml, oko 18 mg/ml, oko 18 mg/ml mg/ml, oko 25 mg/ml, oko 30 mg/ml, oko 35 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 45 mg/ml, oko 50 mg/ml, oko 55 mg/ml, oko 60 mg/ml, oko 65 mg/ml, oko 70 mg/ml, oko 70 mg/ml, oko 85 mg/ml, oko 85 mg/ml, oko 85 mg/ml mg/ml ili oko 90 mg/ml). U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od oko 15 mg/ml do oko 45 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od oko 15 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji u opsegu od oko 25 mg/ml do oko 35 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od oko 30 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji u opsegu od oko 40 mg/ml do oko 50 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od oko 45 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji u opsegu od oko 30 mg/ml do oko 60 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji u opsegu od oko 30 mg/ml do oko 90 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji u opsegu od oko 45 mg/ml do oko 90 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od oko 60 mg/ml. U nekim izvođenjima, formulacija sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od oko 75 mg/ml.

Fiziološki prihvatljivi puferi

[0039] Kao što je navedeno u zahtevima, puferovana tečna formulacija sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u fiziološki prihvatljivom puferu koji ima pH u opsegu od oko 5,5 do oko 6. U nekim izvođenjima, pufer je kompatibilan sa subkutanom primenom. U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer ima pH koji sprečava, ograničava ili smanjuje formiranje agregata eksendina (9-39) u tečnoj farmaceutskoj formulaciji nakon skladištenja ili davanja subjektu.

[0040] U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži rastvor koji ima stabilan pH tokom dužeg vremenskog perioda (npr. oko 1 sat, oko 2 sata, oko 4 sata, oko 8 sati, oko 12 sati, oko 3 dana, oko 5 dana, oko 7 dana, oko 10 dana, oko 14 meseci). U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži rastvor koji stabilizuje funkcionalnost eksendina (9-39) tokom dužeg skladištenja. U jednom aspektu, skladištenje može da obuhvata oko 1 sat, oko 2 sata, oko 4 sata, oko 8 sati, oko 12 sati, oko 3 dana, oko 5 dana, oko 7 dana, oko 10 dana, oko 14 dana, oko 1 mesec ili duže.

[0041] Kao što je navedeno u zahtevima, puferovana tečna formulacija sadrži fiziološki prihvatljiv pufer koji ima pH u opsegu od oko 5,5 do oko 6 (npr. opseg koji uključuje 5,5, 5,6,

1

5,7, 5,8, 5,9 i 6,0). U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer ima pH u opsegu od 5,5 do 5,8 (npr.5,5, 5,6, 5,7 ili 5,8). U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer ima pH od 5,5. Kao što je navedeno u zahtevima, fiziološki prihvatljiv pufer ima pH u opsegu od oko 5,5 do oko 6. U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer ima pH od oko 5,5.

[0042] U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži acetatni pufer, citratni pufer, fosfatni pufer, histidinski pufer ili njihovu smešu. U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži natrijum acetat, kalijum acetat, trinatrijum citrat, magnezijum citrat, kalijum citrat, kalijum fosfat ili njihovu smešu. U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži pufersko sredstvo (npr., natrijum acetat) u koncentraciji od od oko 5 mmol.L<‑1>(5 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM), oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM), oko 15 mmol.L<‑1>(15 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM), oko 20 mmol.L<‑1>(20mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM), ili oko 25 mmol.L<‑1>(25 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM) (npr. oko 5 mmol.L<‑1>(5 mM), oko 8 mmol.L<‑1>(8 mM), oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM), oko 12 mmol.L<‑1>(12 mM), oko 15 mmol.L<‑1>(15 mM), oko 18 mmol.L<‑1>(18 mM), oko 20 mmol.L<‑1>(20 mM), oko 22 mmol.L<‑1>(22 mM), oko 25 mmol.L<‑1>(25 mM), oko 28 mmol.L<‑1>(28 mM), ili oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM)). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži pufersko sredstvo (npr., natrijum acetat) u koncentraciji od najmanje 10 mmol.L<-1>(10 mM).

[0043] U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži acetatni pufer. U nekim izvođenjima, puferski agens je natrijum acetat. U nekim izvođenjima, puferski agens je kalijum acetat. U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži acetatni pufer (npr., natrijum acetat ili kalijum acetat) u koncentraciji od oko 5 mmol.L<‑1>(5 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM), na primer, oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM) do oko 20 mmol.L<‑1>(20 mM). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži acetatni pufer (npr., natrijum acetat ili kalijum acetat) u koncentraciji od oko 10 mmol.L<-1>(10 mM).

[0044] U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži citratni pufer. U nekim izvođenjima, puferski agens je trinatrijum citrat. U nekim izvođenjima, puferski agens je magnezijum citrat. U nekim izvođenjima, puferski agens je kalijum citrat. U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži citratni pufer (npr., natrijum citrat, magnezijum citrat ili kalijum citrat) u koncentraciji od oko 5 mmol.L<‑1>(5 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM), npr. oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM) do oko 20 mmol.L<‑1>(20 mM). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži citratni pufer (npr. natrijum citrat, magnezijum citrat ili kalijum citrat) u koncentraciji od oko 10 mmol.L<-1>(10 mM).

[0045] U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži fosfatni pufer. U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži kalijum fosfat. U jednom aspektu, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži kalijum fosfat u koncentraciji od oko 5 mmol.L<‑1>(5 mM) do oko 30 mmol.L<‑1>(30 mM), npr. oko 10 mmol.L<‑1>(10 mM) do oko 20 mmol.L<‑1>(20 mM). U nekim izvođenjima, fiziološki prihvatljiv pufer sadrži fosfatni pufer (npr. kalijum fosfat) u koncentraciji od oko 10 mmol.L<-1>(10 mM).

Modifikatori toničnosti

[0046] Kao što je navedeno u zahtevima, puferovana formulacija sadrži modifikator toničnosti. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti je manitol, dekstroza, glicerin, laktoza, saharoza, trehaloza ili njihova smeša. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti je manitol. Upotreba modifikatora toničnosti je dobro poznata u medicinskoj veštini, a stručnjak u ovoj oblasti može da koristi jedan ili više modifikatora toničnosti koji su ovde otkriveni da bi se obezbedila tečna farmaceutska formulacija pogodna za subkutanu primenu. Videti, na primer, Pramanick et al., Pharma Times., Vol 45, br.3, (2013); videti takođe, Formulisanje lekova koji su slabo rastvorljivi u vodi, Villiams, Vatts i Miller, ur., Springer Science and Business Media (2011).

[0047] U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti ili kombinacija modifikatora toničnosti je prisutan u formulaciji u koncentraciji od oko 20–75 mg/ml, oko 20–60 mg/ml, oko 25–55 mg/ml, oko 30–75 mg/ml, oko 30–75 mg/ml, oko 30–75 mg/ml, oko 20–60 mg/ml.35–45 mg/ml, oko 40–45 mg/ml, oko 45–75 mg/ml, ili oko 45–60 mg/ml (npr. oko 20 mg/ml, oko 22 mg/ml, oko 25 mg/ml, oko 28 mg/ml, oko 28 mg/m3, oko 28 mg/m3, oko 20 mg/ml 35 mg/ml, oko 38 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 42 mg/ml, oko 45 mg/ml, oko 48 mg/ml, oko 50 mg/ml, oko 52 mg/ml, oko 55 mg/ml, oko 58 mg/ml, oko 60 mg/ml, oko 60 mg/ml, oko 60 mg/ml, oko 60 mg/ml 75 mg/ml). U nekim izvođenjima, formulacija sadrži modifikator toničnosti u opsegu koncentracija od oko 30 mg/ml do oko 60 mg/ml.

[0048] U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti ili kombinacija modifikatora toničnosti je prisutan u formulaciji u količini koja rezultira da formulacija ima izofiziološku osmolalnost. U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti ili kombinacija modifikatora toničnosti je prisutan u formulaciji u količini koja dovodi do toga da formulacija ima osmolalnost od oko 275 do 300 mOsm/kg (npr. oko 275 mOsm/kg, oko 280 mOsm/kg, oko 280 mOsm/kg 09, oko mOsm/kg, oko 295 mOsm/kg ili oko 300 mOsm/kg). U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti ili kombinacija modifikatora toničnosti (npr. manitol, dekstroza, glicerin, laktoza, saharoza, trehaloza ili njihova kombinacija) je prisutan u formulaciji u količini koja rezultira da formulacija ima osmolalnost od oko 290 mOsm/kg.

[0049] U nekim izvođenjima, modifikator toničnosti sadrži manitol. U nekim izvođenjima, manitol je prisutan u koncentraciji od oko 40-50 mg/ml. U nekim izvođenjima, manitol je prisutan u koncentraciji u opsegu od oko 40 mg/ml do oko 45 mg/ml. U nekim izvođenjima, manitol je prisutan u koncentraciji od oko 45 mg/ml. U nekim izvođenjima, manitol je prisutan u koncentraciji od najmanje 45 mg/ml.

[0050] U jednom izvođenju, modifikator toničnosti sadrži dekstrozu. U jednom aspektu, dekstroza je prisutna u koncentraciji od oko 20 mg/ml do oko 60 mg/ml (npr. oko 20 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 45 mg/ml ili oko 60 mg/ml).

1

[0051] U jednom aspektu, modifikator toničnosti sadrži glicerin. U nekim izvođenjima, glicerin je prisutan u koncentraciji od oko 20 mg/ml do oko 60 mg/ml (npr. oko 20 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 45 mg/ml ili oko 60 mg/ml).

[0052] U jednom izvođenju, modifikator toničnosti sadrži laktozu. U jednom aspektu, laktoza je prisutna u koncentraciji od oko 20 mg/ml do oko 60 mg/ml (npr. oko 20 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 45 mg/ml ili oko 60 mg/ml).

[0053] U jednom aspektu, modifikator toničnosti sadrži saharozu. U nekim izvođenjima, saharoza je prisutna u koncentraciji od oko 20 mg/ml do oko 60 mg/ml (npr. oko 20 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 45 mg/ml ili oko 60 mg/ml).

[0054] U jednom aspektu, modifikator toničnosti sadrži trehalozu. U jednom aspektu, trehaloza je prisutna u koncentraciji od oko 20 mg/ml do oko 60 mg/ml (npr. oko 20 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 45 mg/ml ili oko 60 mg/ml).

[0055] U nekim izvođenjima, puferovana formulacija sadrži dva ili više modifikatora toničnosti. U nekim izvođenjima, puferovana formulacija sadrži dva ili više modifikatora toničnosti izabranih iz grupe koju čine manitol, dekstroza, glicerin, laktoza, saharoza i trehaloza. U nekim izvođenjima, puferovana formulacija sadrži manitol najmanje jedan drugi modifikator toničnosti.

Dodatni ekscipijenti

[0056] U nekim izvođenjima, formulacija dalje sadrži jedan ili više dodatnih ekscipijenata kao što su konzervansi, surfaktanti (npr. polisorbat ili poloksamer) ili boje (npr., farmaceutski prihvatljive boje, neorganski pigmenti i prirodne boje). Veliki izbor farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata je poznat u tehnici. Farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti su opširno opisani u raznim publikacijama, uključujući, na primer, A. Gennaro (2000) "Remington: The Science and Practice of Pharmaci", 20. izdanje, Lippincott, Villiams, & Vilkins; Farmaceutski dozni oblici i sistemi za isporuku lekova (1999) H.C. Ansel et al., eds., 7th ed., Lippincott, Villiams, & Vilkins; i Handbook of Pharmaceutical Exipients (2000) A.H. Kibbe et al., eds., 3-i ed. Amer. Farmaceutsko udruženje.

IV. Terapeutske metode

[0057] U drugom aspektu, date su metode lečenja koje se sastoje od primene puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so kako je ovde opisano. U nekim izvođenjima, postupak obuhvata primenu puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) kako je ovde opisano u količini efikasnoj da spreči ili smanji simptome hiperinsulinemične hipoglikemije. U nekim izvođenjima, postupak obuhvata primenu puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) kako je ovde opisano u količini koja je efikasna

1

da spreči ili smanji simptome, metaboličke ishode i/ili kliničke ishode postbarijatrijske hipoglikemije.

Populacija pacijenata

[0058] U nekim izvođenjima, subjekt koji se leči u skladu sa metodama opisanim ovde je subjekt koji ima hiperinsulinemičnu hipoglikemiju (HH). U određenim izvođenjima, subjekt koji ima hiperinsulinemijsku hipoglikemiju je prethodno imao barijatrijsku operaciju (npr. Roux-en-Y Gastric Bypass) I / ili srodnu metaboličku proceduru. U određenim izvođenjima, subjekt je prethodno imao barijatrijsku operaciju (npr. Roux-en-Y Gastric Bypass) I / ili srodnu metaboličku proceduru i izložen je riziku za razvoj hiperinsulinemične hipoglikemije. U nekim izvođenjima, subjekt koji ima hiperinsulinemijsku hipoglikemiju je prethodno imao proceduru na gornjem delu gastrointestinalnog trakta, kao što je gastrektomija ili ezofagektomija.

[0059] "Hiperinsulinemična hipoglikemija", kako se ovde koristi, obuhvata stanja damping sindroma ( sindrom brzog pražnjenje želuca), kasnog damping sindroma, nesideoblastozu, neinsulinomski sindrom pankreatogene hipoglikemije (NIPHS) i / ili post-prandijalnu reaktivnu hipoglikemiju. Hiperinsulinemična hipoglikemija može biti rezultat želudačne, barijatrijske ili metaboličke procedure, kao što je Roux-en-Y Gastric Bypass (RIGB) ili gastrektomija vertikalnog rukava (VSG), ili može imati urođeno, stečeno ili indukovano poreklo.

[0060] Subjekti sa hiperinsulinemijskom hipoglikemijom mogu se identifikovati bilo kojim pogodnim metodom. U nekim izvođenjima, hiperinsulinemična hipoglikemija se dijagnostikuje prisustvom Vipleove trijade, koja ima sledeće kriterijume: (1) pojava hipoglikemijskih simptoma; (2) dokumentovani nizak nivo glukoze u plazmi prema vrsti simptoma; i (3) povlačenje simptoma nakon povećanja glukoze u plazmi. U nekim izvođenjima, hiperinsulinemična hipoglikemija je definisana pojavom kapilarne glukoze ≤ 50 mg/dL najmanje jednom mesečno prema izveštaju subjekta ili medicinskom kartonu. U nekim izvođenjima, hiperinsulinemična hipoglikemija je definisana koncentracijom glukoze u plazmi od <54 mg/dL koja je otkrivena samokontrolom glukoze u plazmi, kontinuiranim praćenjem glukoze u trajanju od najmanje 20 minuta, ili laboratorijskim merenjem glukoze u plazmi. U nekim izvođenjima, hiperinsulinemička hipoglikemija je definisana koncentracijom glukoze u plazmi od ≤55 mg/dL tokom oralnog testa tolerancije glukoze ili testa tolerancije na obrok u vezi sa neodgovarajuće povišenim insulinom u plazmi (≥18 pmol.L<‑1>(≥L)3 ud> ili c-peptid (>0,3 mg/dL) kada je glukoza bila ≤55 mg/dL. U nekim izvođenjima, hiperinsulinemična hipoglikemija je definisana koncentracijom glukoze u plazmi od ≤60 mg/dL tokom oralnog testa tolerancije glukoze ili testa tolerancije na obrok u vezi sa neodgovarajuće povišenim insulinom u plazmi (≥18 pmol.L<‑1>(≥L)3 ud/u ili c-peptid (>0,3 mg/dL) kada je glukoza bila ≤ 60 mg/dL. U nekim izvođenjima, hiperinsulinemična hipoglikemija se dijagnostikuje pozitivnim provokativnim testom, na primer, oralnim testom tolerancije glukoze (OGTT) ili testom tolerancije na mešani obrok (MMTT). Videti, Eisenberg et al.,

1

Hirurgija gojaznosti i srodnih bolesti, 2017, 13:371‑378; vidi takođe, Diabetes Care, 2016, doi: 10.2337/dc16‑2215.

[0061] U jednom aspektu, subjekat koji se leči je prethodno imao barijatrijsku proceduru i/ili srodnu metaboličku proceduru, kao što je procedura Rouk-en-IGastricBipass. Barijatrijske i/ili srodne metaboličke procedure uključuju, ali nisu ograničene na, Rouk-en-I Gastric Bipass, Rouk-en-I Gastric Bipass, Vertical End Gastric Bajpas, uređaj kao što je Vertical Endeevele Sklee, EndoBarrier Gastrointestinal Liner Sistem, koji se takođe naziva "endoluminalna obloga", obnavljanje duodenalne sluzokože, koja se takođe naziva ablacija duodenuma, delimična premosnica duodenuma, koja uključuje duodeno-ilealnu ili duodeno-jejunalnu anastomozu, blokadu vagalnog/plastičnog nerva).

[0062] Barijatrijska procedura (tj. barijatrijska hirurgija) tipično uključuje bilo šta od gore navedenog: delimično ili potpuno zaobilazeći dvanaestopalačno crevo i/ili smanjenje izloženosti hranljivim materijama u duodenumu, povećanje brzine tranzita hranljivih materija do donjeg dela creva (često posebno povećanje hranljivih materija) i izloženost.Barijatrijska hirurgija može biti namenjena gubitku težine ili metaboličkoj koristi (kao što je rešavanje dijabetesa), ili oboje. Takvi postupci gubitka težine ili metaboličke procedure, koji se ovde nazivaju „barijatrijski postupci“ mogu poboljšati sekreciju GLP-1 iz distalnih malih creva, posebno ileuma, što dovodi do povećanog lučenja insulina, a kod nekih ispitanika i hipoglikemije. U nekim izvođenjima, subjekt se može nazvati subjektom "posle barijatrijske hirurgije" ili "post-RIGB".

[0063] U drugom aspektu, subjekt koji se leči je prethodno imao srodnu metaboličku proceduru. Kao samo jedan primer, u jednoj realizaciji, subjekt koji se leči je prethodno imao nebarijatrijsku hiruršku proceduru koja uključuje gastrointestinalni sistem (uključujući, ali ne ograničavajući se na ezofagektomiju, na primer za lečenje karcinoma jednjaka, Nissen fundoplikaciju, na primer za lečenje gastroezofagealnog refuksa, ili prevenciju gastroezofagealnog refuksa ili prevenciju gastroezofagealnog refuksa, na primer, za lečenje gastroezofagusa) koji se ovde naziva "post gastrointestinalna hirurgija".

[0064] U drugom aspektu, subjekt koji se leči je predijabetičar i/ili otporan na insulin i može imati koristi od prevencija hiperstimulacije pankreasa usled oralnog unosa ugljenih hidrata što dovodi do hipoglikemije nakon obroka. U drugoj realizaciji, subjekt koji se leči ima urođeni, stečeni ili indukovani oblik hiperinsulinemije, hipoglikemija, kao što je urođeni hiperinsulinizam ili se ponekad naziva urođena nezidioblastoza.

[0065] Pogodne populacije pacijenata i metode identifikacije pacijenata su takođe opisane u PCTPatentApplication br. PCT/US2016/033837.

[0066] U nekim izvođenjima, pacijent je čovek. U nekim izvođenjima, pacijent je odrasla osoba. U nekim realilizacijama, pacijent je maloletnik. U nekim izvođenjima, pacijent je odrasla osoba koja je prethodno bila podvrgnuta barijatrijskoj proceduri (npr., operacija gastrične bajpasa).

1

Načini primene i režimi doziranja

[0067] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9-39) kao što je ovde opisano primenjuje se supkutanom primenom (npr., subkutana injekcija). Mesta injekcije uključuju, ali nisu ograničena na, injekciju u predelu butine, stomaka, nadlaktice ili gornjeg dela zadnjice.

[0068] U nekim izvođenjima, puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) ovog otkrića su formulisane za potkožnu primenu. U jednom aspektu, puferisane tečne formulacije eksendina (9-39) ovog pronalaska su formulisane za subkutanu primenu prema režimu jednom dnevno (KD) ili dva puta dnevno (BID).

Formulacije za injekcije

[0069] U nekim izvođenjima, formulacija puferovanog tečnog eksendina (9-39) je formulisana kao prethodno napunjeni špric za jednokratnu upotrebu, na primer, u kompletu koji se sastoji od više prethodno napunjenih špriceva za jednokratnu upotrebu (npr. 10, 20, 30, 40, 50 fl. U nekim izvođenjima, špric za jednokratnu upotrebu sadrži eksendin (9-39) tečnu farmaceutsku formulaciju koji sadrži oko 5-75 mg eksendina (9-39), modifikatora toničnosti i pufera koji ima pH u opsegu od 5.5 do 6.0.

[0070] U nekim izvođenjima, formulacija puferovanog tečnog eksendina (9-39) je formulisana kao sterilni, očuvani izotonični rastvor u jedinici ili staklenoj bočici ili ampuli sa više doza za primenu uz upotrebu šprica, slično kompletu za hitne slučajeve glukagona. U nekim izvođenjima, formulacija puferovanog tečnog eksendina (9-39) je obezbeđena kao rastvor za injekcije u posudi za jednu dozu koja sadrži bočicu puferovane tečne formulacije eksendina (9-39) kao što je ovde opisano (npr. formulacija koja sadrži oko 5-75 mg eksendina (9-75 mg eksendina (9-39), pH vrednost od 5 do 5, a oko 5 do 39) i opciono odgovarajuću zapreminu antimikrobnog konzervansa), konektor za bočicu, špric i jednu ili više igala.

[0071] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formula eksendina (9-39) je formulisana kao sterilni, očuvani izotonični rastvor u uređaju za ubrizgavanje olovke sa staklenim kertridžom. Kao neograničavajući primer, formulacija sadrži oko 5-75 mg eksendina (9-39) (npr. oko 5-45 mg ili oko 30-75 mg eksendina (9-39)), modifikator toničnosti i pufer koji ima pH u opsegu od oko 5.5 i opciono antimikrobnu odgovarajuću zapreminu konzervansa.

[0072] U nekim izvođenjima, svaka doza se primenjuje u ukupnoj zapremini u rasponu od 0.25-2 ml injekcije, pri čemu većina subjekata primenjuje zapreminu injekcije u rasponu od 0.5-1.5 ml, npr.0.7-1 ml.

Parametri tretmana

1

[0073] U nekim izvođenjima, kompozicije koje sadrže terapeutski efikasnu dozu tečne farmaceutske formulacije koja sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i modifikator toničnosti u fiziološki prihvatljivom puferu koji ima pH u opsegu od oko 5.5 do oko 6, daju se subjektu kome je to potrebno za lečenje ili prevenciju hiperinsulinemične hipoglikemije.

[0074] U jednom aspektu, postupak obuhvata davanje (npr. subkutano davanje) terapeutski efikasne doze eksendina (9-39) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i modifikatora toničnosti u fiziološki prihvatljivom puferu koji ima pH od oko 65 do 5 u opsegu od oko 6 do 5 subjekta. U nekim izvođenjima, terapeutski efikasna količina eksendina (9-39) (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli) je količina u rasponu od oko 15 mg/ml do oko 180 mg/ml, npr. od oko 15 mg/ml do oko 60 mg/ml, od oko 18 mg/ml do oko 50 mg/ml, od oko 20 mg/ml do oko 30 mg/ml, od oko 30 mg/ml do oko 60 mg/ml, od oko 30 mg/ml do oko 45 mg/ml, od oko 45 mg/ml do oko 90 mg/ml, od oko 45 mg/ml do oko 60 mg/ml, od oko 30 mg/ml do oko 180 mg/ml, od oko 30 mg/ml do oko 150 mg/ml, od oko 30 mg/ml do oko 90 mg/ml, od oko 30 mg/ml do oko 120 mg/ml, od oko 45 mg/ml do oko 150 mg/ml, ili od oko 60 mg/ml do oko 180 mg/ml. U nekim izvođenjima,terapeutski efikasna količina eksendina (9-39) (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli) je količina od oko 15 mg/ml, oko 18 mg/ml, oko 20 mg/ml, oko 25 mg/ml, oko 30 mg/ml, oko 35 mg/ml, oko 40 mg/ml, oko 42 mg/ml, oko 45 mg/ml, oko 48 mg/ml, oko 50 mg/ml, oko 52 mg/ml, oko 55 mg/ml, oko 58 mg/ml, oko 60 mg/ml, oko 65 mg/ml, oko 70 mg/ml, oko 75 mg/ml, oko 80 mg/ml, oko 85 mg/ml, ili oko 90 mg/ml.

[0075] U nekim izvođenjima, postupak obuhvata davanje (npr. subkutano davanje) puferisane tečne formulacije eksendina (9‑39) kako je ovde opisano u ukupnoj dnevnoj dozi eksendina (9‑ 39) od oko 10 mg do oko 90 mg, npr. do oko 75 mg, oko 10 mg do oko 60 mg, oko 15 mg do oko 90 mg, oko 15 mg do oko 75 mg, oko 15 mg do oko 60 mg, oko 20 mg do oko 90 mg, oko 20 mg do oko 75 mg, oko 25 mg do oko 75 mg, oko oko 20 mg do oko 20 mg do oko 20 mg do oko 20 mg do oko 20 mg 30 mg do oko 75 mg, oko 30 mg do oko 60 mg, ili oko 40 mg do oko 90 mg. U nekim izvođenjima, puferovana formulacija se primenjuje u ukupnoj dnevnoj dozi eksendina (9-39) od najmanje oko 20 mg, najmanje oko 30 mg, najmanje oko 40 mg, najmanje oko 50 mg, ili najmanje oko 60 mg. U nekim izvođenjima, puferovana formulacija se primenjuje u ukupnoj dnevnoj dozi eksendina (9-39) od oko 10 mg, oko 15 mg, oko 20 mg, oko 25 mg, oko 30 mg, oko 35 mg, oko 40 mg, oko 45 mg, oko 50 mg, oko 665 mg, oko 50 mg, oko 50 mg, oko 50 mg, oko 50 mg 75 mg, oko 80 mg, oko 85 mg ili oko 90 mg.

[0076] Opsezi doziranja opisani iznad su primeri doze za odrasle i mogu da variraju u zavisnosti od starosti i težine pacijenta, što bi bilo poznato stručnjacima u farmaceutskoj struci. Biće cenjeno da se u nekim izvođenjima doza može povećati ili smanjiti tokom tretmana. Na primer, neki lekari će možda želeti da leče niskom ili započetom (početnom) dozom, da eskaliraju do povećane doze ako početna doza ne pruža dovoljnu terapijsku korist i održavajte početnu dozu ako početna doza pruža dovoljnu terapijsku korist.

2

[0077] U nekim izvođenjima, terapeutski efikasna količina eksendina (9-39) (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli) kao puferovane tečne formulacije se primenjuje jednom dnevno (QD). Administracija QD je dobro poznata u medicinskoj umetnosti. U nekim izvođenjima QD doze se daju (npr., samostalno) u intervalima od oko 24 sata (npr.7 ujutru uzastopnih dana). Međutim, mogući su kraći (npr. 8 i 6 uzastopnih dana) ili duži (npr. 7 sati i 9 sati uzastopnih dana) intervali između davanja pod uslovom da su davanja najmanje oko 18 sati razmaka. Poželjno, davanja su u razmaku od najmanje oko 20 sati, 21 sat, 22 sata, 23 sata ili 24 sata. Poželjno, davanja nisu u razmaku više od 30 sati. Iako je primena jednom dnevno poželjna, doza koja se primenjuje može se javljati češće (npr. dva puta dnevno) ili ređe (npr. jednom svaki drugi dan).

[0078] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje dva puta dnevno (BID). PONUDA (dva puta dnevno)

primena je dobro poznata u medicinskoj umetnosti. Puferisana tečna formulacija se može primenjivati na određenim tačkama u danu ili rasporedu subjekta, npr. ujutro, popodne, uveče, noć, pre ili tokom ili posle obroka, pre spavanja, itd.

U nekim izvođenjima, tečna farmaceutska formulacija se primenjuje otprilike jednom svakih 12 sati. U nekim izvođenjima doze BID se daju (npr., samostalno) u intervalima od oko 12 sati (npr., 7 ujutru i 19 časova).

Međutim, mogući su kraći (npr. 8 i 18 časova) ili duži (npr. 7 i 22 časa) intervali između administracija. U nekim izvođenjima, primene su u razmaku od najmanje 4 sata, 6 sati, 7 sati, 8 sati, 9 sati, 10 sati ili 11 sati. Poželjno je da se primene ne razlikuju više od oko 15 sati. Metode određivanja vremena primene BID doziranja su opisane, na primer, u PCT patentnoj prijavi br. PCT/US2016/033837.

[0079] U nekim izvođenjima, puferisana tečna formulacija se primenjuje (npr. subkutano) u dozi eksendina (9-39) u opsegu od 5 mg - 30 mgBID ili 10 mg - 45 mgBID, npr., oko 7.5 mg BID, oko 7.5-30 mgBID, oko 7.5-30 mg 15-45 mg BID, oko 25-45 mg BID, ili oko 30-45 mg BID. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 7.5 mg BID. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija je primenjen u dozi od oko 10 mg dva puta dnevno. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 15 mg BID. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 20 mg BID. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 30 mg BID. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 45 mg BID. U nekim izvođenjima, puferisana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od 30 mg/ml ili više se primenjuje u dozi od oko 30-45 mg BID, na primer, u dozi od oko 30 mg BID.

[0080] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje (npr. subkutano) u dozi eksendina (9-39) u opsegu od 20 mg - 90 mg QD, na primer, oko 30-90 mg KD, oko 30-75 mg QD, oko 45-90 mg QD, ili oko 45-75 mg QD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 20 mg QD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 30 mg QD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 45 mg QD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 60 mg QD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 75 mg QD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje u dozi od oko 90 mg QD. U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9-39) u koncentraciji od 60 mg/ml ili više se primenjuje u dozi od najmanje 45 mg QD, npr., u dozi od 45-90 mg QD, u dozi od oko 60 mg do 5 mg QD, ili u dozi od oko 60 mg do 5 mg QD.

[0081] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje (npr. subkutano) dva puta dnevno (BID) u roku od oko 60 minuta pre jutarnjeg i večernjeg obroka (ili pre dva glavna obroka u toku dana). U nekim izvođenjima, davanja pre jutarnjeg i večernjeg obroka (ili pre dva glavna obroka u toku dana) su u razmaku od najmanje oko 6 sati. U nekim izvođenjima, primena puferovane tečne formulacije nije tempirana na obroke.

[0082] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje (npr. subkutano) jednom dnevno (KD) ujutru ili uveče da bi se maksimalno pokrio jutarnji i večernji obrok. Na primer, u nekim izvođenjima, formulacija se primenjuje uveče posle večernjeg obroka ili rano ujutru pre jutarnjeg obroka (npr., najmanje 60 minuta pre jutarnjeg obroka).

[0083] U nekim izvođenjima, puferovana tečna formulacija se primenjuje (npr. subkutano) dva puta dnevno (BID) u različitim dozama. U nekim izvođenjima, formulacija se primenjuje ujutru i popodne u različitim dozama. U nekim izvođenjima, formulacija se primenjuje ujutru i uveče ili uveče u različitim dozama. Na primer, u nekim izvođenjima, formulacija se primenjuje ujutru i uveče ili uveče, pri čemu je večernja ili noćna doza niža doza od jutarnje doze.

[0084] Subjekti kojima se daje puferisana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9-39) kao što je ovde opisano mogu da primaju terapiju u unapred određenom vremenu, neograničeno vreme ili dok se ne postigne krajnja tačka. Lečenje se može nastaviti na kontinuiranoj dnevnoj ili nedeljnoj bazi najmanje dva do tri meseca, šest meseci, godinu dana ili duže. U nekim izvođenjima, terapija traje najmanje 30 dana, najmanje 60 dana, najmanje 90 dana, najmanje 120 dana, najmanje 150 dana ili najmanje 180 dana. U nekim izvođenjima, tretman se nastavlja najmanje 6 meseci, najmanje 7 meseci, najmanje 8 meseci, najmanje 9 meseci, najmanje 10 meseci, najmanje 11 meseci ili najmanje godinu dana. U nekim izvođenjima, lečenje se nastavlja do kraja života pacijenta ili dok primena više ne bude efikasna da bi se obezbedila značajna terapijska korist.

Poboljšana farmakokinetička svojstva

[0085] U nekim izvođenjima, puferisana tečna formulacija koja sadrži eksendin (9-39) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i modifikator toničnosti u fiziološki prihvatljivom puferu koji ima pH u opsegu od oko 5.5 do oko 6 rezultira poboljšanim profilom apsorpcije eksendina (9-39) u odnosu na istu dozu kompozicije eksendina (9-3). (9-39) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so formulisana u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora. U nekim izvođenjima, puferisana tečna formulacija rezultira višom koncentracijom eksendina (9-39) u plazmi u periodu od oko 1-6 sati (npr. tokom 1-4 sata, nakon oko 1 sata, nakon oko 2 sata, nakon oko 3 sata ili nakon oko 4 sata) nakon davanja subjektu u odnosu na koncentraciju eksendina u plazmi (9-39) tokom ili u istom periodu doze od iste doze od iste doze. (9-39) formulisan u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora.

[0086] U jednom aspektu, puferovana tečna formula eksendina (9-39) ovog otkrića, kada se daje subjektu, dovodi do većeg povećanja koncentracije eksendina (9-39) u plazmi tokom perioda od oko 1 do 12 sati (npr. tokom 1-10 sati, preko 6-12 sati, tokom 1-8 sati ili preko 4-12 sati, nakon oko 1 sat, nakon oko 2 sata, nakon oko 4 sata, ili nakon povećanja koncentracije u plazmi tokom oko 4 sata, ili nakon primjene u plazmi na u istom vremenskom periodu subjektu je davan preparat koji sadrži istu dozu eksendina (9-39) formulisan u 0,9% normalnom fiziološkom rastvoru. U nekim izvođenjima, promena koncentracije eksendina u plazmi (9-39) se meri oko 1 sat, 2 sata, 3 sata, 4 sata, 5 sati ili 6 sati nakon što je formulacija eksendina (9-39) primenjena subjektu.

[0087] U nekim izvođenjima, potkožna injekcija puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) kako je ovde opisano dovodi do većeg Cmaxeksendina (9-39) u odnosu na kompoziciju koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) formulisanu u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora.

[0088] U nekim izvođenjima, subkutana injekcija puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) kao što je ovde opisano dovodi do veće AUC eksendina (9-39) u odnosu na kompoziciju koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) formulisanu u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora. Na primer, u nekim izvođenjima, potkožna injekcija puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) kako je ovde opisano dovodi do veće 12-časovne AUC eksendina (9-39) u odnosu na kompoziciju koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) formulisanu u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora.

[0089] U nekim izvođenjima, subkutana injekcija puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) kao što je ovde opisano dovodi do kasnijeg Tmaxza eksendin (9-39) u odnosu na kompoziciju koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) formulisanu u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora.

[0090] U nekim izvođenjima, potkožna injekcija puferovane tečne formulacije koja sadrži eksendin (9-39) kao što je ovde opisano rezultira višom najnižom koncentracijom eksendina (9-39) u odnosu na kompoziciju koja sadrži istu dozu eksendina (9-39) formulisanu u 0,9% normalnog rastvora, kada se meri kao što je ponovljeni fiziološki rastvor (npr. dana, doziranje najmanje 1 nedelju, doziranje najmanje 2 nedelje ili doziranje najmanje 1 mesec).

V.Primeri

2

[0091] Sledeći primeri su dati da ilustruju, ali ne i da ograniče, pronalazak za koji se traži patent. Primer 1: Osobine rekonstituisanog eksendina (9-39) u formulacijama od 0,9% normalnog fiziološkog rastvora i puferovanog eksendina (9-39)

[0092] Ovaj primer opisuje fizička i hemijska svojstva liofilizovanog eksendin (9-39) acetata rekonstituisanog u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora u poređenju sa svojstvima puferiranih formulacija eksendina (9-39).

Osobine eksendina (9-39) formulisanog u normalnom fiziološkom rastvoru (nije prema pronalasku)

[0093] Različite koncentracije (5, 10.24, 15.3, 25.22 i 44.99 mg/ml) liofilizovanog eksendin (9-39) acetata su pripremljene rekonstituisanjem u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora i čuvane na 5°C. pH svake rekonstituisane formulacije eksendina (9-39) je zabeležen nultog dana i praćen je do 14 dana. Sve koncentracije rekonstituisanog eksendina (9-39) formulacije su rezultirale početnim pH od 4.4 do 4.5. Vizuelna inspekcija svake rekonstituisane formulacije eksendina (9-39) takođe je zabeležena nultog dana i praćena je do 14 dana, dok je držana na 5°C. Rezultati su prikazani u tabeli 1 ispod. Ni u jednom od uzoraka držanih na 5°C tokom perioda od 14 dana nije primećeno agregacija, želiranje ili taloženje rekonstituisanih formulacija eksendina (9-39).

Tabela 1.

[0094] Alikvoti svake od rekonstituisanih formulacija eksendina (9-39) (5, 10.24, 15.3, 25.22 i 44.99 mg/ml) drže se na 5°C tokom sedam dana su stavljeni na 50°C preko noći. Sve rekonstituisane formulacije eksendina (9-39) su pokazale agregacija u roku od 24 sata na 50°C i agregati su izgledali želatinozni pod svetlosnom mikroskopijom (Slika 1, levi panel). Posle 36 sati na 50°C, rekonstituisane formulacije eksendina (9-39) su se dalje agregirale (Slika 1, desna tabla).

[0095] Da se dalje istraži temperatura na kojoj su rekonstituisane formulacije eksendina (9-39) u 0,9% fiziološkom rastvoru počele da se talože i/ili agregiraju, alikvoti od 15 mg/ml rekonstituisanog eksendina (9-39) su uskladišteni preko noći na 5°C, 25°C, 30°C, 37°C i 40°C. Kao što je prikazano u tabeli 2 u nastavku, vizuelni pregled rekonstituisanog eksendina (9-39) formulacije su pokazale da nijedna od 15 mg/ml rekonstituisanog eksendina (9-39) formulacija čuvanih preko noći na 40°C nije istaložila iz rastvora.

Tabela 2.

Osobine puferiranih tečnih formulacija eksendina (9-39)

[0096] Eksendin (9-39) acetat je formulisan u jednom od dva jonska pufera (acetatni pufer ili citratni pufer) različitih jonskih jačina (10 mmol.L<‑1>(10 mM) do 30 mmol.L<‑1>(30 mM)) i pri različitim pH vrednostima (pH 3.5 do 6.0). Svaki uzorak je uskladišten do 5 dana na 5°C ili 50°C. Formulacije su vizuelno pregledane na agregaciju, a čistoća i potentnost su bili testirano snažnom katjonskom izmenom (SCX)-HPLC.

[0097] Kao što je prikazano u tabeli 3 u nastavku, nijedna od testiranih puferovanih formulacija eksendina (9-39) nije precipitirala iz rastvora na 5°C. U roku od 48 sati na 50°C, formulacije sa pH 4,5 i 5,0 (ne spadaju u specificirani obim zahteva) su pokazale vidljiva agregacija, ali za sve ostale formulacije agregacija nije bila vidljiva.

Tabela 3.

2

[0098] Formulacije su analizirane tečnom hromatografijom visokih performansi jake katjonske izmene (SCKS-HPLC) za čistoću i potenciju tokom perioda od 5 dana. Efekti skladištenja na 50°C tokom 5 dana na čistoću i potenciju puferovanih tečnih formulacija eksendinom (9-39) prikazani su na Sl.2A i Sl.2B.

[0099] Kao što je prikazano na Sl. 2A i tabela 4 u nastavku, citratni i acetatni puferi su bili uporedivi u odnosu na snagu eksendina (9-39) na kraju perioda skladištenja od 5 dana. Najmanji gubitak eksendina (9-39) (tj. poslednji uticaj na potenciju) primećen je sa pH3.5 (ne spada u specificirani obim zahteva) i pH6.0. Veća jačina pufera bila je povezana sa većim gubitkom eksendina (9-39) na kraju perioda od 5 dana. Kao što je prikazano na Sl.2B i Tabela 4, najmanje smanjenje čistoće je primećeno za formulaciju pri pH od 4.0 (ne spada u specificirani obim zahteva), dok je najveći uočeno je smanjenje čistoće u formulaciji pri pH od 6.0. Povećanje jačine jonskog pufera (npr. sa 10 mmol.L<‑1>(10 mM) na 20 mmol.L<‑1>(20 mM) ili 30 mmol.<L‑1>(30 mM)) je dovelo do povećanog gubitka čistoće. Citratni i acetatni puferi su pokazali uporedivu aktivnost.

Tabela 4.

[0100] Potentnost i čistoća eksendina (9-39) formulisanog u 10 mmol.L<-1>(10 mM) acetatnog pufera pri različitim pH posle 5 dana skladištenja na 50°C prikazana je na Sl. 3. Kao što je prikazano na Sl.3, najmanja smanjenja eksendina (9-39) primećena su pri pH vrednosti od 4.0 ili niže (ne spadaju u specificirani obim patentnih zahteva) ili pri pH od 5.5 ili više. Gubitak potencije bio je najveći tamo gde je agregacija bila vidljiva (pH 4.5 i 5.0, ne spadaju u specificirani obim tvrdnji).

[0101] Doprinosi nečistoće su ucrtani u odnosu na pH za eksendin (9-39) formulisan u 10 mmol.L<-1>(10 mM) acetatnom puferu. Sl. 4 pokazuje uticaj pH na nečistoće, mereno kao procenat doprinosa površine.

2

[0102] Iako ne želimo da budemo vezani određenom teorijom, predlaže se da je formulisanje eksendina (9-39) u puferu iznad predviđene izoelektrične tačke eksendina (9-39) (pH 4.7) korisno jer kada se formulacija primeni (npr. ubrizgava je na tranziciji pH vrednosti), pH ne prolazi približno kroz fiziološki pH.7.4. Osim toga, očekuje se da će formulisanje eksendina (9-39) u puferu na takvom pH rezultirati poboljšanim svojstva, kao što su poboljšana potencija, hemijska stabilnost i manja podložnost agregaciji. Nasuprot tome, formulisanje eksendin (9-39) u normalnom fiziološkom rastvoru, koji tipično ima pH od oko 4.5, može dovesti do povećane verovatnoće precipitacije ili agregacije jer takva formulacija mora proći kroz izoelektrični pH eksendina (9-39) na putu do fiziološkog pH.

Primer 2: Profil koncentracije puferovanog eksendina (9-39) formulacije u plazmi

[0103] Ovaj primer pokazuje da eksendin (9-39) formulisan u puferu koji ima pH u opsegu od oko 5-6 pokazuje poboljšana farmakokinetička svojstva u poređenju sa eksendinom (9-39) rekonstituisanim u normalnom fiziološkom rastvoru. Za ovaj primer, eksendin (9‑39) acetat u dozi od 7.2 mg (ekvivalentno dozi od 30 mg kod ljudi) je formulisan u 10 mmol.L<‑1>(10 mM) natrijum acetata i 45 mg/ml manitola. Formulacija je imala pH od 5.5. Formulacija je imala pH od 5.5. 15 mg/ml, 30 mg/ml ili 45 mg/ml (3 muška psa po grupi). Koncentracija eksendina u plazmi (9-39) je praćena nakon primene tokom vremenskog toka od 0 do 24 sata (Slika 5B).

[0104] Kao kontrola (ne spada u specificirani obim zahteva), eksendin (9-39) acetat u dozi od 7.2 mg (ekvivalentno dozi od 30 mg kod ljudi) je rekonstituisan u 0,9% normalnom fiziološkom rastvoru koji ima pH od oko 4.5 i primenjen subkutano dva psa (1 mužjak i 1 ženka). Sl. 5A prikazuje rezultujući profil koncentracije u plazmi dobijen primenom eksendina (9-39) rekonstituisanog u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora.

[0105] Kao što se može videti poređenjem na Sl. 5A i Sl. 5B, puferisane tečne formulacije (sadrže eksendin (9‑39) i 45 mg/ml manitola u 10 mmol.L<‑1>(10 mM) natrijum acetata i imaju pH od 5.5), pri svim testiranim koncentracijama, rezultirale su višom koncentracijom eksendina (9‑ 39) u plazmi (9‑39) nakon prvog davanja u odnosu na prethodnu upotrebu. (9-39) rekonstituisan u normalnom fiziološkom rastvoru.

Primer 3: Ponovljeno subkutano doziranje Ekendina 9-39 smanjuje hiperinsulinemijsku hipoglikemiju i neuroglikopenične simptome kod pacijenata sa postbarijatrijskom hipoglikemijom

2

Abstract

[0106] Post-barijatrijska hipoglikemija (PBH) je retka, ali ozbiljna komplikacija barijatrijske hirurgije koja se manifestuje čestim epizode simptomatske postprandijalne hipoglikemije, za koje ne postoje odobrene farmakoterapije. Utvrđena je centralna uloga za preterano lučenje inkretinskog hormona izazvanog obrokom, glukagonu sličnog peptida-1 (GLP-1) sa neregulisanim lučenjem insulina, što čini antagonizam GLP-1 receptora atraktivnim i ciljanim terapijskim pristupom. Studije koje procenjuju upotrebu jedne intravenske (IV) infuzije ili subkutane (SC) injekcije Antagonist GLP-1 receptora eksendin (9-39) je pokazao da jedna doza eksendina (9-39) može sprečiti postprandijalnu hipoglikemiju, normalizovati funkciju beta ćelija i smanjiti neuroglikopenske simptome kod pacijenata sa PBH tokom oralnog testiranja tolerancije glukoze (OGTT).

[0107] Ova studija višestruko rastuće doze (MAD) procenjivala je efikasnost, podnošljivost i farmakokinetički profil dve formulacije eksendina (9-39) subkutano davane tokom do 3 dana BID kod učesnika sa PBH. U delu ove dvodelne studije, 14 učesnika sa PBH je podvrgnuto osnovnom OGTT praćenom višestrukim rastućim dozama do 3 dana BID liofilizovanog eksendina (9‑39) rekonstituisanog u 0,9% normalnog fiziološkog rastvora („Lio“ – ne spada u specificirani opseg testa) sa ponovljenim OGTT poslednjeg dana doziranja. U delu B ove studije, 5 učesnika je prošlo 3 dana tretmana dvaput dnevno sa puferiranom tečnom formulacijom koja sadrži 30 mg eksendina (9-39) i 45 mg/ml manitola u 10 mmol.L<‑1>(10 mM) natrijum acetata pri pH od 5.5 („Liq“). Ponovljeno doziranje obe formulacije SC eksendina (9-39) se dobro tolerisalo, poboljšala je postprandijalnu hiperinsulinemijsku hipoglikemiju i smanjila povezane simptome kod pacijenata sa PBH u dozi-zavisan način. Formulacija puferovanog tečnog eksendina (9-39) je poboljšala postprandijalne metaboličke i kliničke parametre sa uporedivom ili većom efikasnošću od liofilizovanog eksendina (9-39) rekonstituisanog u fiziološkom rastvoru, a takođe se činilo da daje veću izloženost i trajanje delovanja. U zaključku, puferisane tečne formulacije eksendina (9-39) predstavljaju obećavajuću, pogodnu formulaciju za subkutanu primenu eksendina (9-39), i mogu pružiti priliku za niže i/ili ređe doziranje.

Pozadina

[0108] PBH je retka, ali ozbiljna komplikacija barijatrijske hirurgije koja se manifestuje čestim epizodama simptomatske postprandijalne hipoglikemije, za koju ne postoje odobrene farmakoterapije. Utvrđena je centralna uloga za preterano lučenje inkretinskog hormona izazvanog obrokom, glukagonu sličnog peptida-1 (GLP-1) sa neregulisanim lučenjem insulina, što čini antagonizam GLP-1 receptora atraktivnim i ciljanim terapijskim pristupom. Studije koje su procenjivale IV infuziju (Salehi et al., Gastroenterology, 2014, 146:669‑680; Craig et al., Diabetologia, 2017, 60:531‑540) ili SC injekcija antagonista GLP-1 receptora Ex‑9‑39

2

(videti,WO19) pokazuje da pojedinačna doza ima a9-39 (vidi,WO19) eksendin (9-39) može sprečiti postprandijalnu hipoglikemiju, normalizovati funkciju beta ćelija i smanjiti neuroglikopenične simptome kod pacijenata sa PBH tokom OGTT. Sadašnje ispitivanje predstavlja prvu procenu supkutano primenjenog eksendina (9-39) formulisanog u puferiranoj tečnoj formulaciji kod ljudi. Predstavljamo privremene rezultate (19 od 20 učesnika) iz ovog istraživanja sa ciljem da se proceni efikasnost, podnošljivost i farmakokinetički profil višestrukih rastućih doza od dve formulacije subkutano primenjenog eksendina (9-39) (liofilizovanog eksendina (9-39) rekonstituisanog u fiziološkom rastvoru, ili eksendina (9-39) u puferiranoj tečnoj formulaciji) primenjena do 3 dana BID kod učesnika sa PBH.

Metode

Dizajn studije i procedure:

[0109] Ova studija MAD faze 2 je sprovedena u dva dela, Deo A i B. U delu A, 14 učesnika je podvrgnuto osnovnom OGTT, praćenom do 3 dana dva puta dnevno doze rekonstituisane liofilizovane formulacije eksendina (9‑39) ("Lio") od 2,5-32 mg sa ponovljenim OGTT poslednjeg dana doziranja.U delu B, 5 učesnika je podvrgnuto osnovnom OGTT, a zatim 30 mg eksendina (9-39) dva puta dnevno formulisanog u tečnom puferu koji sadrži 10 mmol.L<‑1>(10 mM) natrijum acetata i 45 mg/ml manitola i koji ima pH od 5,5 ("Lik") sa ponovljenim OGTT na dan 3 tretmana (videti SLIKU 6). U oba dela su procenjeni metabolički, klinički i farmakokinetički odgovori, praćeni su podnošljivost i bezbednost. Određivanje nivoa doze i učestalosti je zasnovano na privremenom pregledu PK, PD i podataka o bezbednosti. Simptomi hipoglikemije su procenjivani tokom svakog OGTT-a korišćenjem Edinburške skale simptoma hipoglikemije (EHSS) (4,5). Na nivou glukoze u plazmi od ≤ 50 mg/dL OGTT je zaustavljen uz pomoć istraživača pomoću IV dekstroze.

Učesnici studije:

[0110] Prihvatljivi učesnici su bili muškarci ili žene, starosti od 18 do 65 godina, koji su bili podvrgnuti Roux-en-Y gastričnom bajpasu (RIGB) operacija najmanje 12 meseci pre, sa dokumentovanom istorijom Vhippleove trijade, sa neodgovarajuće povišenim insulinom koncentracije (>18 pmol.L‑1 (> 3 mU/mL)) u vreme hipoglikemije (≤ 55 mg/dL) i najmanje jedan simptomatski epizoda mesečno prema izveštaju pacijenta. Karakteristike 14 učesnika studije date su u tabeli 5, ispod.

2

Tabela 5

Rezultati

Metabolički i klinički odgovori:

[0111] Deo A: Tretman sa rekonstituisanom liofilizovanom formulacijom eksendina (9-39) smanjio je prisustvo i stepen hipoglikemije na svim nivoima doze. Učesnicima koji su primali doze od ≥ 18 mg nije bilo potrebno IV spasavanje dekstrozom. Zapažen je odnos doza-odgovor za rekonstituisani liofilizovani eksendin (9-39) sa postepenim povećanjem poboljšanja najniže vrednosti glukoze, maksimuma insulina i rezultata simptoma (Slike 8A-8C i tabela 6 ispod). Prve dve kohorte doze, koje su u proseku primale približno 30 mg rekonstituisanog liofilizovanog eksendina (9-39) BID tokom 3 dana, pokazale su srednju vrednost 37% povećanje najnižeg nivoa glukoze, 50% smanjenje vršne koncentracije insulina i 50% smanjenje ukupne hipoglikemije rezultat simptoma, sa 50% smanjenjem neuroglikopenskih simptoma (Slike 7A i 7C i Tabela 6 ispod). Sve doze su bile dobro se toleriše uz prijavljene samo blage glavobolje ili mučnine i nisu primećeni neželjeni događaji povezani sa lekom (DRAE).

[0112] Na osnovu privremenih rezultata efikasnosti, bezbednosti i podnošljivosti, fiksna doza od 30 mg dva puta dnevno eksendina (9-39) puferovana tečna formulacija je izabrana za Deo B.

[0113] Deo B: Tretman sa dozama dvaput dnevno od 30 mg eksendina (9-39) puferovane tečne formulacije povećao je postprandijalnu. Najniža koncentracija glukoze tokom OGTT trećeg dana doziranja kod svih procenjenih učesnika, pri čemu nijednom nije bilo potrebno IV spasavanje dekstrozom. U proseku, učesnici su postigli povećanje koncentracije glukoze za 49%, smanjenje vršne koncentracije insulina za 58% i 56% smanjenje ukupnog rezultata simptoma hipoglikemije i 12% smanjenje neuroglikopeničnih simptoma (Slike 7B, 7D, 8A-8C). Sve doze su se dobro tolerisale bez primećenih DRAE.

Farmakokinetički odgovori:

[0114] Deo A: Povećane doze rekonstituisanog liofilizovanog eksendina (9-39) rezultirale su inkrementalno povećanom izloženošću eksendinu (9-39), kao što je pokazano Cmaxi 12-časovnim AUC koncentracijama (Slike 9A-9B i Tabela 6).

[0115] Deo B: Ekvivalentne doze primenjene na osnovu mg/kg puferovane tečne formulacije eksendinom (9-39), u odnosu na rekonstituisani liofilizovani eksendin (9-39), dao je veći Cmax, veći 12-časovni AUC i kasniji Tmax. Puferovana tečna formulacija eksendinom (9-39) je rezultirala većim koncentracijama u koritu plazme poslednjeg dana doziranja i pokazala je trajniji profil apsorpcije od uporedivih doza rekonstituisanog liofilizovanog eksendina (9-39) (Slike 9A-9B i Tabela 6).

Tabela 6

1

Zaključci:

[0116] Kod pacijenata sa refraktornim PBH ponovljeno doziranje subkutano primenjenog eksendina (9-39) dalo je sledeće rezultate tokom OGTT provokacije: (1) Dozno-zavisna poboljšanja u postprandijalnoj hiperinsulinemskoj hipoglikemiji i značajno smanjenje povezanih simptoma; (2) Prevencija neuroglikopenije bez potrebe za terapijom spasavanja u dozama ≥ 18 mg; i (3) Nema neželjenih događaja ili zabrinutosti za podnošljivost leka. Eksendin (9-39) puferovana tečna formulacija, formulacija spremna za upotrebu, pruža barem uporedivu zaštitu od simptomatske postprandijalne hiperinsulinemična hipoglikemija i može dati veću farmakokinetičku izloženost sa dužim trajanjem delovanja.

Primer 4: Farmakokinetički profil pojedinačnih i višestruko rastućih doza supkutano primenjene puferovane formulacije eksendina (9‑39)

[0117] Ispitivanje faze 1 je sprovedeno u cilju ispitivanja bezbednosti, podnošljivosti, farmakokinetičkog i farmakodinamičkog profila jednostrukih i višestruko rastućih doza supkutano primenjene puferovane tečne formulacije eksendina (9-39). Za ovu studiju, eksendin (9‑39) je formulisan u koncentraciji od 30 mg/ml u tečnom puferu koji sadrži 10 mmol.L<‑1>(10 mM) natrijum acetata i 45 mg/ml manitola i ima pH od 5,5. U ovoj jednocentričnoj studiji kod zdravih dobrovoljaca, 32 subjekta su subkutano primenjene ili pojedinačne rastuće doze eksendina (9-39) u rasponu od 7,5 mg do 45 mg (24 dobrovoljca) ili placebo (8 dobrovoljaca) (Deo A); a 16 ispitanika je primilo 1 od 3 rastuće doze (60, 75 ili 90 mg eksendina (9-39) koji se daje jednom dnevno tokom 3 uzastopna dana).

[0118] Unutar grupe sa jednom rastućom dozom iz dela A, 32 zdrava subjekta su upisana u 4 uzastopne kohorte od po 8 subjekata na sledeći način: 6 subjekata je primilo eksendin (9-39) u dozama od 7,5, 15, 30 ili 45 mg i 2 subjekta su primala placebo u svakoj kohorti. Unutar grupe sa višestrukim rastućim dozama iz dela B, 16 zdravih subjekata je bilo uključeno u 3 uzastopne kohorte od 6, 6 i 4 subjekta koji su primili 1 od 3 nivoa doze od 60, 75 ili 90 mg, respektivno, eksendina (9-39) koji se primenjuje jednom dnevno tokom 3 uzastopna dana.

[0119] Kao što je prikazano u Tabeli 7 ispod i Sl.10A, srednja sistemska izloženost (Cmax, AUC0-

taui AUC0-inf) se povećavala sa dozom na približno proporcionalan način.

2

Tabela 7: Prosečni farmakokinetički rezultati prema danima lečenja nakon primene Ekendina (9-39) doze u rasponu od 7,5 do 90 mg

[0120] Kao što je prikazano na Sl.10B, pre nego što su dozira koncentracija u koritu plazme 3. dana doziranja od 30 mg dva puta dnevno približila se koncentraciji eksendina u plazmi (9-39) za koju se očekuje da će biti terapeutska (>220 ng/ml), uz relativno stabilnu plazmu koncentracije tokom celog dana (pre sledećeg vremena doziranja T=12 sati). U roku od 60 minuta od primene doze od 60 mg AM, postignute su ciljne očekivane terapijske koncentracije (>220 ng/ml), sa višim vršnim nivoom u plazmi koncentracije i trajne terapeutske koncentracije primećene tokom dana.

[0121] Nivoi doze i interval doziranja eksendina (9-39) za planiranu studiju faze 2 izabrani su na osnovu rezultata iz ove studije faze 1 (npr., kao što je prikazano u tabeli 7 i slikama 10A-10B), kao i rezultate završene studije MAD u PBH pacijenti sprovedeni na Univerzitetu Stanford. U studiji Stanford MAD, pacijenti sa refraktornim PBH su iskusili značajna poboljšanja u najnižem nivou glukoze i neuroglikopenskim simptomima tokom oralnog testiranja tolerancije na glukozu nakon doziranja sa 30 mg dva puta dnevno eksendinom (9‑39), sa poboljšanim postprandijalnim metaboličkim i kliničkim parametrima nakon puferovane tečne formulacije u poređenju sa liofilizovanim eksendinom (9‑39) rekonstituisanim u fiziološkom rastvoru. U studiji Stanford MAD, optimalno farmakodinamički efekti (najniži nivo glukoze nakon obroka > 50 mg/dl i smanjenje maksimalnog insulina od najmanje 50%) postignut sa vršnom koncentracijom u plazmi (Cmak) od najmanje 220 ng/ml. Nasuprot tome, u istrazi opisanoj ovde (npr., kao što je prikazano u ovom primeru i u Primeru 3), puferovana tečna formulacija pokazala je veću farmakokinetičku i farmakodinamička efikasnost u poređenju sa rekonstituisanim liofilizovanim eksendinom (9-39) formulisanim u normalnom fiziološkom rastvoru (ne spada u navedeni obim patentnih zahteva).

[0122] Zajedno, PK podaci iz ove studije faze 1 na zdravim dobrovoljcima kao što je prikazano u tabeli 7 i sl.10A-10B i PK i PD podaci iz završene Stanford MAD studije kao što je opisano u Primeru 3, sugerišu da se ponovi potkožno doziranje od 30 mg dva puta dnevno puferovane tečne formulacije može da obezbedi dovoljne koncentracije eksendina u plazmi (9-39) da pruži zaštitu od postprandijalne hipoglikemije bez potrebe da se čeka da jedete nakon doziranja. Podaci takođe sugerišu da produžena i veća izloženost koju daje veća doza, kao što je 60 mg KD, može da obezbedi terapeutske koncentracije u plazmi tokom približno 16 sati za pacijente kojima je potrebna veća sistemska izloženost i/ili pacijente koji preferiraju pogodnost režima jednom dnevno. Pod režimom doziranja jednom dnevno, možda bi bilo poželjno imati najmanje 60 minuta odlaganja nakon doziranja pre jutarnjeg obroka i izbegavati jelo kasno uveče. Stoga je ukupna dnevna doza od 60 mg (koja se daje subkutano kao 30 mg svakih 12 sati ili 60 mg svakog jutra) odabrana za predstojeću studiju Faze 2 kod pacijenata sa refraktornim PBH.

4

Claims (14)

1. Patentni zahtevi

   <1.>Tečna farmaceutska formulacija koja obuhvata eksendin (9‑39) ili njena farmaceutski prihvatljiva so i modifikator toničnosti u fiziološki prihvatljivom puferskom sredstvu sa pH vrednošću u opsegu od 5,5 do 6, pri čemu eksendin (9‑39) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ne prikazuje vidljivo zgrudvavanje u formulaciji.
2. 2. Tečna farmaceutska formulacija iz patentnog zahteva 1, pri čemu fiziološki prihvatljivo pufersko sredstvo obuhvata acetatno pufersko sredstvo ili citratno pufersko sredstvo, opciono pri čemu fiziološki prihvatljivo pufersko sredstvo obuhvata natrijum acetat ili natrijum citrat.
3. 3. Tečna farmaceutska formulacija iz patentnog zahteva 1 ili 2, pri čemu fiziološki prihvatljivo pufersko sredstvo obuhvata natrijum acetat ili natrijum citrat u koncentraciji od 5 mM do 30 mM, pri čemu fiziološki prihvatljivo pufersko sredstvo opciono obuhvata natrijum acetat u koncentraciji od 10 mM.
4. 4. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 3, pri čemu pufersko sredstvo ima pH od 5,5.
5. 5. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 4, pri čemu modifikator toničnosti obuhvata manitol, dekstrozu, glicerin, laktozu, saharozu, ili trehalozu; pri čemu modifikator toničnosti opciono obuhvata manitol.
6. 6. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 5, pri čemu je modifikator toničnosti prisutan u koncentraciji od 20 do 60 mg/ml.
7. 7. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 6, pri čemu je modifikator toničnosti prisutan u količini koja dostiže osmolalnost od 290 mOsm/kg.
8. 8. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 7, pri čemu farmaceutski prihvatljiva so eksendina (9‑39) jeste eksendin (9‑39) acetat ili eksendin (9‑39) trifluoroacetat.
9. 9. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 8, pri čemu eksendin (9‑39) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so jeste u koncentraciji od 30 mg/ml do 180 mg/ml, pri čemu eksendin (9‑39) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so opciono jeste u koncentraciji od:

   i) 30 mg/ml; ili

   ii) 45 mg/ml; ili

   iii) 60 mg/ml; ili

   iv) 90 mg/ml; ili

   v) 150 mg/ml.
10. 10. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 9, pri čemu eksendin (9-39) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ne ispoljava detetektibilno zgrudvavanje u formulaciji.
11. 11. Tečna farmaceutska supstanca iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 10, formulisana da se isporučuje pacijentu potkožno.
12. 12. Tečna farmaceutska formulacija iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 11 za upotrebu u lečenju ili sprečavanju hiperinsulinemijske hipoglikemije kod subjekta.
13. 13. Tečna farmaceutska formulacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 12, pri čemu je subjekat prethodno imao u gornjem gastrointestinalnom traktu hiruršku intervenciju, pri čemu subjekat već ima opciono od ranije barijatrijsku hiruršku intervenciju.
14. 14. Tečna farmaceutska formulacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 12 ili 13, pri čemu se tečna farmaceutska formulacija isporučuje pacijentu potkožno, pri čemu tečna farmaceutska formulacija obuhvata eksendin (9-39) u dozi od:

    i) 5 mg do 30 mg dvaput dnevno (BID), 10 mg do 45 mg BID, 10 mg do 30 mg BID, ili 30 mg do 45 mg BID; ili

    ii) 20 mg do 90 mg jednom dnevno (QD), 30 mg do 90 mg QD, 30 mg do 75 mg QD, ili 45 mg do 90 mg QD; ili

    iii) 10 mg do 90 mg ukupne dnevne doze, 10 mg do 75 mg ukupne dnevne doze, 15 mg do 90 mg ukupne dnevne doze, 20 mg do 75 mg ukupne dnevne doze, ili 30 mg do 90 mg ukupne dnevne doze.