RS66594B1 - Panel i obloga - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na panel, kao što je podni panel, posebno na dekorativni podni panel. Pronalazak se takođe odnosi na oblogu, posebno na podnu oblogu, koja se sastoji od više međusobno povezanih panela prema pronalasku.

[0002] Poslednjih decenija došlo je do ogromnog napretka na tržištu materijala za podne obloge. Poznato je da se podni paneli postavljaju na pod na različite načine. Poznato je, na primer, da se podni paneli pričvršćuju na pod, bilo lepljenjem ili zakucavanjem. Ovaj metod ima nedostatak u tome što je prilično komplikovan i što se naknadne promene mogu izvršiti samo nasilnim vađenjem podnih panela. Prema alternativnom načinu postavljanja, podni paneli se postavljaju bez pričvršćivanja na podlogu, pri čemu se podni paneli međusobno spajaju spojem pero-žleb, i pri čemu se najćešće takođe i lepe jedan za drugi na peru i žlebu. Ovako dobijen pod, koji se naziva i plutajući parket, ima prednost u tome što se lako postavlja i što se cela podna površina može pomerati, što je često pogodno u slučaju eventualnih pojava širenja i skupljanja.

[0003] Opcije i zahtevi za podove su takođe evoluirali. Dok su se podovi nekada pravili od drveta ili proizvoda dobijenih od drveta, u poslednje vreme tržište je evoluiralo ka panelima na bazi plastike, kao što su PVC paneli, pa čak i prema panelima na bazi minerala, kao što su paneli na bazi magnezijum-oksida. Svaka od ovih alternativa ima svoje prednosti i nedostatke. Jedan od nedostataka je što može biti teško spojiti i fiksirati panele jedan za drugi, i fiksirati ih tako da se napravi vodonepropusni spoj između panela.

[0004] Panel prema preambuli zahteva 1 poznat je iz prethodnog stanja tehnike WO 2017/115202 A1, drugi paneli su poznati iz US 2018/094441 A1, WO 2019/137964 A1 ili EP 3031 998 A1.

[0005] Stoga je cilj ovog pronalaska da obezbedi poboljšani spoj između panela, posebno vodootporni sloj.

[0006] Ovaj pronalazak obezbeđuje panel kao što je definisano u zahtevu 1.

[0007] Poželjno, vertikalna gornja kontaktna površina silaznog pera i kosa gornja kontaktna površina uzlaznog boka međusobno zatvaraju ugao između 0 i 2 stepena, poželjno između 0 i 1 stepena, poželjnije između 0 i 0,5 stepeni, još poželjnije između 0 i 0,3 stepena.

[0008] Tehnički efekat ovih izvođenja je da se na gornjem šavu formiranom između panela može ostvariti intenzivniji kontakt između gornjih kontaktnih površina, što ide u prilog stvaranju vodonepropusne barijere. Štaviše, gore navedena kosina obično smanjuje osetljivost za tolerancije i preciznost tokom proizvodnje i spajanja. Blago zakošena gornja kontaktna površina sprečava pojavu škripanja između međusobno spojenih panela. Kosina dalje omogućava jaču ili bolju vezu spojenih panela na vrhu, gde su paneli konfigurisani tako da budu u punom kontaktu kada su spojeni.

[0009] Treba napomenuti da se u opisu pronalaska termini kao što su vrh, dno, gornje, donje, horizontalno i vertikalno koriste na osnovu konfiguracije podne obloge, pri čemu je strana koja je okrenuta prema gore vrh ili gornja strana, strana na podlozi je dno ili donja strana i paneli leže horizontalno ili u horizontalnoj ravni. Kada se koriste kao zidna obloga, što je takođe moguće sa panelima prema ovom pronalasku, paneli se obično postavljaju vertikalno. Strana okrenuta prema zidu je tada dno, strana okrenuta prema prostoriji je vrh, a vertikalno i horizontalno je obrnuto. Sami zidni paneli se takođe mogu proceniti dok leže na podu, kao što bi ležali paneli kad se koriste kao podni paneli. Isto važi i za plafonske obloge, što je takođe moguće kod panela prema ovom pronalasku, gde se paneli postavljaju na plafon. Vrh i dno su tada obrnuti. Sami plafonski paneli se takođe mogu proceniti dok leže na podu, kao što bi ležali paneli kad se koriste kao podni paneli.

[0010] Spojni delovi dva panela su u interakciji i obezbeđuju fiksiranje panela, obično u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Uzlazno pero se postavlja u silazni žleb, a silazni pero se postavlja u uzlazni žleb, što obezbeđuje fiksiranje u ravni panela, ili u horizontalnom pravcu za podne obloge na primer.

[0011] Paneli su obično postavljeni tako da se spajaju pokretom nadole. Takav pokret se takođe naziva padajući ili vertikalni pokret i može značiti da se novi panel može gurnuti u već postavljeni panel. Takvo spajanje je takođe moguće kada se paneli spajaju pokretom poput patent zatvarača ili makaza. Alternativno, paneli mogu biti postavljeni tako da se spajaju pokretom pod uglom (nadole). Takvo kretanje se može nazvati i rotaciono kretanje, pri čemu se deo novog panela umeće u deo već postavljenog panela i potpuno umeće pokretom pod uglom. U poželjnom izvođenju, panel sadrži najmanje jedan treći spojni deo i najmanje jedan četvrti spojni deo raspoređen na drugom paru suprotnih strana panela, pri čemu su treći spojni deo navedenog panela i četvrti spojni deo drugog panela poželjno postavljeni tako da se spajaju pomoću pokreta pod uglom nadole. Poželjno, treći spojni deo sadrži: bočno pero koje se proteže u pravcu koji je suštinski paralelan sa gornjom stranom jezgra, najmanje jedan drugi silazni bok koji leži na izvesnom rastojanju od bočnog pera, i drugi silazni žleb formiran između bočnog pera i drugog silaznog boka, i pri čemu četvrti spojni deo sadrži: treći spojni deo konfigurisan tako da prihvati najmanje deo bočnog pera trećeg spojnog profila susednog panela, gde je navedeni treći žleb definisan gornjom ivicom i donjom ivicom, pri čemu je navedena donja ivica opremljena uzlaznim elementom za fiksiranje, pri čemu su treći spojni deo i četvrti spojni deo konfigurisani tako da se dva takva panela mogu spojiti jedan sa drugim pokretom okretanja, pri čemu, u spojenom stanju: najmanje deo bočnog pera prvog panela je umetnut u treći žleb susednog, drugog panela, i pri čemu je najmanje deo uzlaznog elementa za fiksiranje navedenog drugog panela umetnut u drugi silazni žleb navedenog prvog panela.

[0012] Da bi se formirala čvrsta veza na vrhu, paneli su u kontaktu na gornjim kontaktnim površinama. Poželjno je da su ove gornje kontaktne površine paralelne ravni i da se protežu vertikalno, kako bi se povećala kontaktna površina. Gornje kontaktne površine nisu nužno gornje površine panela, na primer moguće je da se paneli opreme sa zarubljenom ili zakošenom gornjom površinom ili fugom, koja bi obavljala dekorativnu funkciju na površini panela. Gornje kontaktne površine su gornje površine na kojima su dva panela u kontaktu.

[0013] Pored toga, u jednom izvođenju, spoljašnja strana silaznog pera sadrži između gornje kontaktne površine i kose kontaktne površine silaznog pera najmanje jedno udubljenje, poželjno u obliku trapeza, pri čemu je, u spojenom stanju susednih panela, navedeno udubljenje poželjno postavljeno na izvesnom rastojanju od gornje kontaktne površine uzlaznog boka.

[0014] Navedeno udubljenje omogućava (lokalno) širenje ili bubrenje materijala panela i time sprečava narušavanje ili dislociranje spoja između dva međusobno spojena panela. Udubljenje takođe funkcioniše kao dodatna komora za prašinu koja sprečava da prašina ometa kontakt gornjih kontaktnih površina. Udubljenje može biti postavljeno između gornje kontaktne površine silaznog pera i kose kontaktne površine silaznog pera, ili na prelazu gornje kontaktne površine i kose kontaktne površine.

[0015] Poželjno je da su paneli, ili spojni delovi panela, konfigurisani tako da vrše određenu silu fiksiranja u spojenom stanju, forsirajući panele jedan prema drugom. Takva sila fiksiranja se može postići, na primer, konfiguracijom pred-zatezanja ili malim povećanjem veličine jednog spojnog dela u odnosu na drugi. Kod podnih panela ovo stvara silu u horizontalnom pravcu, odnosno u ravni podnog panela. Ova sila fiksiranja poželjno gura panele jedan prema drugom u glavnoj ravni panela, i na taj način gura gornje kontaktne površine da se spoje, pri čemu ovo pred-zatezanje poboljšava vezu između panela i poželjno stvara vodonepropusnu zaptivku na vrhu panela.

[0016] Može se zamisliti da se zbog sile fiksiranja ili sile stezanja područje ili zona na ili oko kose kontaktne površine silaznog pera elastično ili plastično deformiše tokom zahvatanja susednih kosih kontaktnih površina. Tip stepena deformacije obično zavisi od karakteristika materijala panela i specifičnog dizajna spojnih delova.

[0017] Pored gornjih kontaktnih površina, a obično direktno pored ili direktno ispod, nalazi se kosa kontaktna površina. Na kosim površinama paneli su u kontaktu, da bi se stvorila veza ili zaptivanje između panela. Poželjno je da je nagib takav da se, gledajući silazno pero, kosa površina proteže ka spolja, a gledajući uzlazni bok, kosa površina proteže ka unutra. Ugao kosine dovodi do toga da silazno pero stoga ima izbočeni deo, a uzlazni bok ima uvučeni deo, koji su u spojenom stanju u kontaktu i na taj način obezbeđuju efekat vertikalnog fiksiranja. Kosina takođe stvara blagi lavirint, što poboljšava vodootporna svojstva veze.

[0018] Pored kose kontaktne površine, a obično direktno pored ili direktno ispod, silazno pero sadrži spoljašnju površinu. Ova spoljašnja površina može, na primer, da bude najspoljašnjija površina silaznog pera, ili površina spoljašnjeg pera koja je najudaljenija od silaznog boka. Slično tome, pored kose kontaktne površine, a obično direktno pored ili direktno ispod, uzlazni bok sadrži unutrašnju površinu. Između unutrašnje i spoljašnje površine postoji prostor. Ovaj prostor ima za cilj da spreči da bilo koja sila koja deluje na panele ili od strane panela dovede do toga da se paneli guraju jedan prema drugom bilo gde drugde osim na gornjim kontaktnim površinama i/ili kosim kontaktnim površinama. Ako bi unutrašnje i spoljašnje površine bile u kontaktu, mogle bi da spreče kontakt gornjih kontaktnih površina, što bi bilo štetno za vodootporna svojstva veze. Na vrhu, na gornjim kontaktnim površinama i kosim kontaktnim površinama, cilj je dakle da se stvori veza između panela, dok je ispod ovih kontaktnih površina cilj da se takva veza izbegne.

[0019] Gornje kontaktne površine mogu bar delimično da budu vertikalne i da definišu unutrašnju vertikalnu ravan, pri čemu se kosa kontaktna površina silaznog pera proteže izvan unutrašnje vertikalne ravni, poželjno za maksimalno 1 mm u horizontalnom pravcu, i pri čemu kosa kontaktna površina uzlaznog boka leži prema unutra u odnosu na unutrašnju vertikalnu ravan. Ta konfiguracija je takva da je silazno pero lokalno izbočeno iz unutrašnje vertikalne ravni, a uzlazni bok je lokalno uvučen, pri čemu u spojenom stanju kose kontaktne površine mogu da zahvataju jedna iza druge da bi stvorile efekat vertikalnog fiksiranja. Ograničavanjem horizontalnog opsega izbočenja, silazno pero može i dalje da se spaja pokretom nadole ili vertikalnim pokretom, dok istovremeno obezbeđuje efekat vertikalnog fiksiranja. Deo silaznog pera može tako da se proteže izvan unutrašnje vertikalne ravni, i taj deo može biti izdužen sa većim vertikalnim delom u poređenju sa horizontalnim delom, pri čemu je poželjno da je vertikalni deo najmanje 3 puta veći od horizontalnog dela. Ovo omogućava relativno mali horizontalni deo, tako da se paneli i dalje mogu spajati vertikalnim pokretom ili pokretom nadole.

[0020] Deo silaznog pera može tako da se proteže izvan unutrašnje vertikalne ravni, pri čemu navedeni deo može biti suštinski u obliku trapeza ili u obliku klina. Takav oblik omogućava da se deo, kada je pod bilo kojom silom fiksiranja, spajanja ili drugom silom u ravni panela, uglavi u prostor predviđen na uzlaznom boku, istovremeno obezbeđujući robustan deo koji može da izdrži sile, i da stvori čvrstu vezu između panela. Ovo pak poboljšava vodootporna svojstva veze između panela.

[0021] Kose kontaktne površine mogu biti raspoređene izvan i/ili pored unutrašnje vertikalne ravni, i poželjno su potpuno raspoređene izvan unutrašnje vertikalne ravni ili se nalaze u potpunosti na jednoj strani unutrašnje vertikalne ravni. Ovo omogućava relativno jednostavnu konstrukciju koja obezbeđuje čvrstu vezu između dva panela. Poželjno je da gornje kontaktne površine, koje definišu vertikalnu ravan, direktno prelaze u kose kontaktne površine. U takvoj konfiguraciji veza kontaktnih površina se nastavlja od gornjih kontaktnih površina do kosih kontaktnih površina, i povećava neprekidnu površinu čime se poboljšavaju veza između panela i vodootporna svojstva veze.

[0022] U spojenom stanju dno silaznog pera može da dođe u kontakt sa gornjom stranom uzlaznog žleba na kontaktnoj površini žleba, pri čemu postoji razmak između prvog i drugog spojnog dela, koji se proteže od kosih kontaktnih površina do kontaktne površine žleba. Ovaj razmak se može koristiti za sakupljanje, na primer, prašine ili strugotina od panela, koje su potencijalno nastale tokom spajanja dva panela. Dodatno, ovaj razmak ima za cilj da spreči da bilo koja sila koja deluje na panele ili od strane panela dovede do toga da se paneli guraju jedan prema drugom bilo gde drugde osim na gornjim kontaktnim površinama i/ili kosim kontaktnim površinama. Poželjno je da je kontaktna površina žleba uglavnom horizontalna i omogućava da se sile koje deluju na panel, a posebno na vezu između dva panela, obično u smeru nadole gaženjem na panel, prenesu na podlogu ili površinu ispod panela. Poželjno je da su uzlazni žleb i silazno pero oblikovani tako da se razmak između kontaktne površine žleba i spoljašnje površine dna silaznog pera proteže preko širine razmaka, gde se širina razmaka proteže preko najmanje jedne četvrtine širine žleba, poželjnije najmanje jedne trećine a još poželjnije preko jedne polovine širine žleba. Navedena širina žleba je definisana najmanjom horizontalnom širinom između spoljašnje površine uzlaznog pera i uzlaznog boka.

[0023] Gornja površina uzlaznog pera i gornja površina silaznog žleba mogu, u spojenom stanju, da budu udaljene jedna od druge tako da postoji razmak između ove dve površine. Opet, ovaj razmak ima za cilj da spreči da bilo koja sila koja deluje na panele ili od strane panela dovede do toga da se paneli guraju jedan prema drugom bilo gde drugde osim na gornjim kontaktnim površinama i/ili kosim kontaktnim površinama. Kretanje uzlaznog pera nagore može, na primer, da dovede do horizontalne sile koja zatvara ili zateže vezu između dva panela, posebno u takozvanim vezama za fiksiranje sa zatvorenim žlebom. Da bi se omogućilo ovo kretanje nagore, obezbeđen je razmak između uzlaznog pera i silaznog žleba. Gornja površina silaznog žleba može, na primer, da bude formirana od donje površine premošćujućeg dela koji povezuje silazno pero sa ostatkom panela.

[0024] Gornja kontaktna površina i kosa kontaktna površina uzlaznog boka mogu međusobno da zatvaraju prvi ugao, a gornja kontaktna površina i kosa kontaktna površina silaznog pera mogu međusobno da zatvaraju drugi ugao, pri čemu je razlika između prvog i drugog ugla do 20 stepeni. Na primer, kosa kontaktna površina uzlaznog boka mogu međusobno da zatvaraju prvi ugao od 120 stepeni, a gornja kontaktna površina i kosa kontaktna površina silaznog pera mogu međusobno da zatvaraju drugi ugao od 125 stepeni. Razlika između ova dva ugla je 5 stepeni što je do 20 stepeni, budući da je manje od 20 stepeni. Stvaranjem razlike između uglova, može se obezbediti konfiguracija u kojoj se može postići dejstvo poput uglavljivanja klina, da bi se povećale sile fiksiranja i vodootporna svojstva veze. Guranje ili uglavljivanje elemenata za fiksiranje jedan u drugi može dovesti do povećanja sila fiksiranja ili veza u panelima.

[0025] Spoljašnja strana uzlaznog pera može da sadrži prvi element za fiksiranje, na primer u obliku ispupčenja prema spolja, a silazni bok može biti opremljen drugim elementom za fiksiranje, na primer u obliku udubljenja, pri čemu su bar deo prvog i bar deo drugog elementa za fiksiranje u kontaktu, u spojenom stanju panela i obrazuju površinu elementa za fiksiranje. Dva elementa za fiksiranje mogu tako da deluju zajedno da obezbede fiksiranje, posebno fiksiranje u vertikalnom pravcu ili upravno na (glavnu) ravan panela. Prvi i drugi element za fiksiranje su poželjno formirani integralno sa panelom i mogu se, na primer, glodalicom izrezati u materijal panela. Primenom međusobno sadejstvujućih elemenata za fiksiranje sprečava se suštinski vertikalno pomeranje dva panela jedan u odnosu na drugi. Bilo koji ili i prvi element za fiksiranje i drugi element za fiksiranje su poželjno spojeni suštinski kruto sa ostatkom panela, tako da se može ostvariti relativno trajno i čvrsto fiksiranje, pošto nema koristi od relativno slabih savitljivih delova za fiksiranje kod kojih bi, štaviše, moglo relativno brzo da dođe do zamora materijala. Prvi element za fiksiranje može da čini sastavni deo uzlaznog pera, pri čemu prvi element za fiksiranje može biti obrazovan na primer izbočenom (ispupčenom prema spolja) ili udubljenom (ispupčenom prema unutra) ivičnom deformacijom uzlaznog pera.

[0026] Prvi element za fiksiranje može biti ispupčenje prema spolja, pri čemu spoljašnja strana ispupčenja prema spolja sadrži gornji deo i susedni donji deo, pri čemu donji deo sadrži kosu, poželjno pljosnatu, površinu za fiksiranje, a gornji deo sadrži, poželjno zakrivljenu, površinu za vođenje. Prvi element za fiksiranje, na spoljašnjoj strani uzlaznog pera će, tokom spajanja, naići na silazni bok drugog panela, pošto je to izbočeni deo panela, i obično je najspoljašnjiji deo panela na jednoj strani i treba da se prevaziđu sile tokom spajanja da bi se jedan panel ugurao u drugi. Obezbeđivanjem (zakrivljene) površine za vođenje na gornjem delu, dalji ili drugi panel se vodi nadole, tako da do spajanja može doći postepeno i velike deformacije materijala i/ili vršna naprezanja mogu da se spreče. Donji deo tako može biti kos, i obrazuje deo ispupčenja koji se od najspoljašnjijeg dela ispupčenja vraća prema uzlaznom peru. Ova kosa površina takođe obezbeđuje funkciju vođenja, vodeći panele ka njihovoj završnoj fazi. Nagib površine za fiksiranje dalje omogućava da potencijalna sila nagore ili pomeranje panela rezultira vertikalnom i horizontalnom komponentom sile. Horizontalna komponenta se može koristiti da bi se paneli držali zajedno, guranjem panela jedan prema drugom, kako bi se poboljšala veza i vodootporna svojstva veze između panela. Drugi element za fiksiranje može biti udubljenje koje sadrži gornji deo i susedni donji deo, pri čemu donji deo sadrži kosu, poželjno pljosnatu površinu za fiksiranje, da bi sadejstvovao sa prvim elementom za fiksiranje. Kose površine dalje imaju prednost, na primer u odnosu na zaobljene površine, u tome što ih je relativno lako napraviti ili glodati, i da je relativno lako omogućiti relativno veliku kontaktnu površinu između to dvoje da bi se sile fiksiranja raširile u spojenim panelima. Poželjno, u spojenom stanju susednih panela, ispupčenje prema spolja i udubljenje samo sadejstvuju jedno sa drugim preko kosih površina za fiksiranje. Na ovaj način se može obezbediti poboljšana funkcionalnost i dejstvo kosih površina za fiksiranje. Poželjno, u spojenom stanju susednih panela, samo deo kose površine za fiksiranje donjeg dela ispupčenja prema spolja sadejstvuje sa samo delom kose površine za fiksiranje donjeg dela udubljenja. Poželjno je da dužina kose površine za fiksiranje donjeg dela ispupčenja prema spolja bude veća, poželjno najmanje 1,5 puta veća od kose površine za fiksiranje donjeg dela udubljenja.

[0027] Poželjno, gornji spoljašnji deo je poželjno suštinski vertikalan i definiše spoljašnju vertikalnu ravan, pri čemu bar deo prvog elementa za fiksiranje viri iz spoljašnje vertikalne ravni bar delimično, poželjno maksimalno 2 mm, poželjnije maksimalno 1 mm, u horizontalnom pravcu. Spoljašnja vertikalna ravan obično deli uzlazno pero na unutrašnji deo usmeren ka uzlaznom boku i spoljašnji deo koji obuhvata prvi element za fiksiranje, pri čemu je maksimalna širina unutrašnjeg dela poželjno najmanje 8 puta, poželjno najmanje 10 puta, veća od maksimalne širine spoljašnjeg dela.

[0028] Prvi element za fiksiranje i drugi element za fiksiranje poželjno su postavljeni na nivou ispod nivoa kosih kontaktnih površina silaznog pera i uzlaznog boka. Ovo obično smanjuje stepen deformacije spojnih delova tokom procesa spajanja, što ide u prilog životnom veku i pouzdanosti spojnih delova. Poželjno, nivo kosih kontaktnih površina silaznog pera i uzlaznog boka je iznad nivoa najviše tačke uzlaznog pera. Ovo je obično povoljno za stvaranje vodonepropusne barijere najbliže gornjoj površini panela što je razumno moguće.

[0029] Poželjno je da se bar deo gornjeg dela spoljašnjeg ispupčenja koje se nalazi na spoljašnjoj strani uzlaznog pera nalazi na višem nivou od nivoa definisanog najnižom tačkom uzlaznog žleba, i poželjno je da se bar deo gornjeg dela udubljenja koje se nalazi na silaznom boku nalazi na višem nivou od nivoa definisanog najnižom tačkom uzlaznog žleba. Kose kontaktne površine navedenog ispupčenja i udubljenja poželjno se nalaze ispod najniže tačke uzlaznog žleba. Ovo obično olakšava proces spajanja, ali takođe može biti povoljno za odvajanje međusobno povezanih panela putem nadole orijentisanog ugaonog pomeranja panela jedan u odnosu na drugi.

[0030] Gornji deo može da se proteže preko većeg vertikalnog dela u poređenju sa donjim delom, da bi se paneli postepeno vodili na svoje mesto. Gornji deo obično ne obezbeđuje efekat vertikalnog fiksiranja, tako da su njegovi horizontalni delovi manje relevantni u odnosu na donji deo, koji obično obezbeđuje efekat vertikalnog fiksiranja. Delovi prvog i drugog elementa za fiksiranje koji su u kontaktu, u spojenom stanju panela, obično su formirani od kosih površina za fiksiranje elemenata za fiksiranje, dakle od donjih delova. U spojenom stanju panela, gornji delovi prvog i drugog elementa za fiksiranje mogu biti razmaknuti barem delimično. Ovaj razmak omogućava uzlaznom peru da se kreće prema gore bez da ga ometa silazni bok, a to kretanje prema gore može pak da se prenese i prevede u horizontalni pokret zatvaranja da bi se poboljšala veza ili fiksiranje panela, forsiranjem panele jedan uz drugi.

[0031] Spoljašnja strana uzlaznog pera može da sadrži gornji spoljašnji deo i donji spoljašnji deo, pri čemu je prvi element za fiksiranje raspoređen između gornjeg i donjeg spoljašnjeg dela, pri čemu je donji spoljašnji deo raspoređen bliže unutrašnjoj strani uzlaznog pera u odnosu na gornji spoljašnji deo. Gornji spoljašnji deo može poželjno biti suštinski vertikalan i definiše spoljašnju vertikalnu ravan, pri čemu prvi element za fiksiranje viri iz spoljašnje vertikalne ravni bar delimično, poželjno maksimalno 2 mm. Na primer, gornji spoljašnji deo iznad prvog elementa za fiksiranje definiše vertikalnu ravan, a donji spoljašnji deo ispod prvog elementa za fiksiranje definiše drugu vertikalnu ravan, koja je paralelna ali pomerena, gde se vertikalna ravan donjeg spoljašnjeg dela nalazi bliže uzlaznom boku. Ova razlika stvara relativno veliko rastojanje između panela na preseku između kose površine za fiksiranje uzlaznog pera i donjeg spoljašnjeg dela, što omogućava veći ugao ili rotaciju uzlaznog pera prema gore, a samim tim i potencijalno veću silu zatvaranja ili zatezanja koju vrše elementi za fiksiranje kako bi se poboljšala veza i vodonepropusna svojstva panela. U tu svrhu omogućavanja veće sile zatezanja između panela da bi se stvorila vodonepropusna veza između njih, takođe može biti korisno kada su kosa kontaktna površina silaznog pera, kosa kontaktna površina uzlaznog boka, kosa površina za fiksiranje uzlaznog žleba i kosa površina za fiksiranje silaznog boka suštinski paralelne.

[0032] Donji spoljašnji deo može biti suštinski vertikalan i kosa površina za fiksiranje ili donji deo i donji spoljašnji deo zatvaraju ugao između 100 i 175 stepeni, posebno između 100 i 150 stepeni, odnosno još konkretnije između 110 i 135 stepeni. Takav ugao se pokazao kao najbolja kombinacija svojstava fiksiranja i vođenja. Između ugla zatvorenog gornjim kontaktnim površinama i kosim kontaktnim površinama i ugla zatvorenog donjim spoljašnjim delom i kosom površinom za fiksiranje ili donjim delom može biti do 20 stepeni razlike, a poželjno je da su isti.

Ovo omogućava relativno laku proizvodnju pri čemu se isti ili slični alati mogu koristiti za glodanje oba elementa iz panela.

[0033] Najspoljašnjiji deo prvog elementa za fiksiranje može biti postavljen na horizontalnom nivou koji je niži u odnosu na uzlazni žleb. Na ovaj način, tokom kretanja panela naniže tokom spajanja, na najširi ili najspoljašnjiji deo prvog elementa za fiksiranje se nailazi relativno kasno, što olakšava spajanje dva panela.

[0034] Paneli prema ovom pronalasku su, na primer, bar delimično napravljeni od magnezijumoksida, ili su na bazi magnezijum-oksida. Panel prema pronalasku može da sadrži: jezgro sa gornjom i donjom stranom, dekorativnu gornju strukturu (ili gornji deo) pričvršćenu, bilo direktno ili indirektno na navedenu gornju stranu jezgra, pri čemu navedeno jezgro sadrži: najmanje jedan kompozitni sloj koji sadrži: najmanje jednu kompoziciju na bazi magnezijum-oksida i/ili na bazi magnezijum hidroksida, a posebno magnezijumski cement. Čestice, posebno čestice na bazi celuloze i/ili silikona, mogu biti dispergovane u navedenom magnezijumskom cementu. Opciono jedan ili više slojeva za ojačanje, kao što su slojevi od staklenih vlakana, mogu se ugraditi u navedeni kompozitni sloj. Kompozicija jezgra takođe može da sadrži magnezijum-hlorid što dovodi do magnezijum-oksihloridnog cementa (MOC) i/ili magnezijum-sulfat što dovodi do magnezijum-oksisulfatnog cementa (MOS).

[0035] Utvrđeno je da primena kompozicije na bazi magnezijum-oksida i/ili magnezijumhidroksida, a posebno magnezijumskog cementa, uključujući MOS i MOC, značajno poboljšava nezapaljivost (nesagorljivost) dekorativnog panela kao takvog. Štaviše, relativno vatrootporni panel takođe ima značajno poboljšanu dimenzionalnu stabilnost kada je izložen temperaturnim fluktuacijama tokom normalne upotrebe. Magnezijumski cement je cement baziran na magnezijum-oksidu, pri čemu je cement reakcioni proizvod hemijske reakcije u kojoj je magnezijum-oksid delovao kao jedan od reaktanata. U magnezijumskom cementu, magnezijumoksid može i dalje da bude prisutan i/ili je podvrgnut hemijskoj reakciji u kojoj se formira druga hemijska veza, kao što će biti detaljnije razjašnjeno u nastavku. Dodatne prednosti magnezijumskog cementa, takođe u poređenju sa drugim vrstama cementa, prikazane su u nastavku. Prva dodatna prednost je da se magnezijumski cement može proizvesti na relativno energetski efikasan, a samim tim i ekonomičan način. Štaviše, magnezijumski cement ima relativno veliku čvrstoću na pritisak i zateznu čvrstoću. Još jedna prednost magnezijumskog cementa je ta što ovaj cement ima prirodan afinitet prema - obično jeftinim - celuloznim materijalima, kao što je drvni prah od biljnih vlakana (drvna prašina) i/ili drvna sečka; ovo ne samo da poboljšava vezivanje magnezijumskog cementa, već dovodi i do uštede u težini i veće zvučne izolacije (prigušivanja). Magnezijum-oksid, kada se kombinuje sa celulozom, i opciono glinom, stvara magnezijumske cemente koji udišu vodenu paru; ovaj cement se ne raspada (truli) jer ovaj cement na efikasan način izbacuje vlagu. Štaviše, magnezijumski cement je relativno dobar izolacioni materijal, kako termički tako i električni, što panel čini posebno pogodnim za podove za radarske stanice i bolničke operacione sale. Dodatna prednost magnezijumskog cementa je u tome što ima relativno nizak pH u poređenju sa drugim tipovima cementa, što sve omogućava veliku trajnost staklenih vlakana bilo kao dispergovanih čestica u cementnoj matrici i/ili (poput fiberglasa) kao armaturnog sloja, i, štaviše, omogućava upotrebu drugih vrsta vlakana na trajan način. Štaviše, dodatna prednost ovog dekorativnog panela je što je pogodan i za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.

[0036] Kao što je već rečeno, magnezijumski cement je cement na bazi magnezijum-oksida i/ili magnezijum-hidroksida. Magnezijumski cement kao takav može biti bez magnezijum-oksida, u zavisnosti od daljih reaktanata koji se koriste za proizvodnju magnezijumskog cementa. Ovde se, na primer, lako može zamisliti da se magnezijum-oksid kao reaktant pretvara u magnezijumhidroksid tokom procesa proizvodnje magnezijumskog cementa. Dakle, magnezijumski cement kao takav može da sadrži magnezijum-hidroksid. Obično, magnezijumski cement sadrži vodu, posebno hidratisanu vodu. Voda se koristi kao uobičajeno vezivo za stvaranje jake i koherentne cementne matrice.

[0037] Kompozicija na bazi magnezijum-oksida, posebno magnezijumski cement, može da sadrži magnezijum-hlorid (MgCl2). Obično, kada se magnezijum-oksid (MgO) pomeša sa magnezijumhloridom u vodenom rastvoru, formiraće se magnezijumski cement koji sadrži magnezijumoksihlorid (MOC). Faze vezivanja su Mg(OH)2, 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (5-forma), 3Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (3-forma) i Mg2(OH)ClCO3•3H2O. 5-forma je poželjna faza, pošto ova faza ima superiorna mehanička svojstva. U odnosu na druge vrste cementa, kao što je portlandski cement, MOC ima superiorna svojstva. MOC ne zahteva mokro očvršćavanje, ima visoku otpornost na vatru, nisku toplotnu provodljivost, dobru otpornost na abraziju. MOC cement se može koristiti sa različitim agregatima (aditivima) i vlaknima sa dobrom otpornošću na prianjanje. Takođe može da primi različite vrste površinskih obrada. MOC razvija visoku čvrstoću na pritisak u roku od 48 sati (npr. 8.000-10.000 psi). Povećanje čvrstoće na pritisak se javlja rano tokom očvršćavanja - 48-časovna čvrstoća će biti najmanje 80% krajnje čvrstoće. Čvrstoća na pritisak MOC je poželjno između 40 i 100 N/mm2. Zatezna čvrstoća pri savijanju je poželjno 10-17 N/mm2. Površinska tvrdoća MOC je poželjno 50-250 N/mm2. Modul elastičnosti je poželjno 1-3 104 N/mm2. Čvrstoća MOC pri savijanju je relativno niska, ali se može značajno poboljšati dodavanjem vlakana, posebno vlakana na bazi celuloze. MOC je kompatibilan sa širokim spektrom plastičnih vlakana, mineralnih vlakana (kao što su bazaltna vlakna) i organskih vlakana kao što su bagasa, drvena vlakna i konoplja. MOC koji se koristi u panelu prema ovom pronalasku može biti obogaćen jednim ili više ovih tipova vlakana. MOC se ne skuplja, otporan je na abraziju i prihvatljivo habanje, otporan na udarce, udubljenja i ogrebotine. MOC je otporan na cikluse zagrevanja i zamrzavanja-odmrzavanja i ne zahteva uvođenje vazduha da bi se poboljšala trajnost. Osim toga, MOC ima odličnu toplotnu provodljivost, nisku električnu provodljivost i odlično vezivanje za različite podloge i aditive, i ima prihvatljiva svojstva otpornosti na vatru. MOC je manje poželjan u slučaju da panel treba da bude izložen relativno ekstremnim vremenskim uslovima (temperatura i vlažnost), koji utiču kako na svojstva vezivanja, tako i na razvoj faze magnezijum-oksihlorida. Tokom određenog vremenskog perioda, atmosferski ugljen-dioksid će reagovati sa magnezijum-oksihloridom da bi se formirao površinski sloj Mg2(OH)ClCO3.3H2O. Ovaj sloj služi za usporavanje procesa izluživanja. Na kraju dodatno izluživanje dovodi do formiranja hidromagnezita, 4MgO.3CO3.4H2O, koji je nerastvorljiv i omogućava cementu da održi strukturni integritet.

[0038] Kompozicija na bazi magnezijuma, a posebno magnezijumski cement, može biti na bazi magnezijum-sulfata, posebno heptahidrat-sulfatnog minerala epsomita (MgSO4·7H2O). Ovaj mineral je poznat i kao epsom (gorka) so. U vodenom rastvoru MgO reaguje sa MgSO4, što dovodi do magnezijum-oksisulfatnog cementa (MOS), koji ima veoma dobra vezujuća svojstva. U MOS, 5Mg(OH)2.MgSO4.8H2O je hemijska faza na koju se najčešće nailazi. Iako MOS nije tako čvrst kao MOC, MOS je pogodniji za upotrebu tamo gde je potrebna otpornost na vatru, pošto MOS počinje da se razlaže na temperaturama više od dva puta višim nego MOC, što pruža dužu zaštitu od požara. Štaviše, njihovi proizvodi raspadanja na povišenim temperaturama su manje štetni (sumpor-dioksid) od proizvoda oksihlorida (hlorovodonična kiselina) i, pored toga, manje korozivni. Štaviše, vremenski uslovi (vlažnost, temperatura i vetar) tokom primene nisu toliko kritični kod MOS kao kod MOC. Mehanička čvrstoća MOS cementa uglavnom zavisi od vrste i relativnog sadržaja kristalnih faza u cementu. Utvrđeno je da četiri osnovne magnezijumove soli koje mogu doprineti mehaničkoj čvrstoći MOS cementa postoje u ternarnom sistemu MgO-MgSO4-H2O na različitim temperaturama između 30 i 120 stepeni Celzijusa 5Mg(OH)2·MgSO4·3H2O (faza 513), 3 Mg(OH)2·MgSO4·8H2O (faza 318), Mg(OH)2·2MgSO4·3H2O (faza 123), i Mg(OH)2·MgSO4·5H2O (faza 115). Normalno, faza 513 i faza 318 mogu da se dobiju samo negovanjem cementa tokom očvršćavanja u uslovima zasićene pare kada je molarni odnos MgO i MgSO4 fiksiran na (približno) 5:1. Utvrđeno je da faza 318 značajno doprinosi mehaničkoj čvrstoći i da je stabilna na sobnoj temperaturi, te je stoga poželjno da bude prisutna u primenjenom MOS. Ovo važi i za fazu 513. Faza 513 tipično ima (mikro)strukturu koja se sastoji od igličaste strukture. Ovo se može potvrditi pomoću SEM analize. Iglice magnezijum-oksisulfata (5Mg(OH)2·MgSO4·3H2O) mogu se formirati suštinski ujednačeno, i obično će imati dužinu od 10-15 mm i prečnik od 0,4-1,0 mm. Kada se govori o igličastoj strukturi, takođe se može misliti i na ljuspičavu strukturu i/ili vlaknastu strukturu. U praksi, ne deluje izvodljivo da se dobije MOS koji sadrži više od 50% faze 513 ili 318, ali podešavanjem sastava kristalne faze može se primeniti da bi se poboljšala mehanička čvrstoća MOS. Poželjno, magnezijumski cement sadrži najmanje 10%, poželjno najmanje 20% a još poželjnije najmanje 30% 5Mg(OH)2•MgSO4•3H2O (faza 513). Ovo poželjno izvođenje će obezbediti magnezijumski cement koji ima dovoljnu mehaničku čvrstoću da bi se koristio u sloju jezgra podnog panela.

[0039] Kristalna faza MOS se može podešavati tako što se MOS modifikuje korišćenjem organske kiseline, poželjno limunske kiseline i/ili fosforne kiseline i/ili fosfata. Tokom ove modifikacije mogu se dobiti nove faze MOS, koje se mogu izraziti kao 5Mg (OH) 2.MgSO4.5H2O (faza 515) i Mg(OH)2•MgSO4•7H2O (faza 517). Faza 515 se može dobiti tako što se MOS modifikuje upotrebom limunske kiseline. Faza 517 se može dobiti tako što se MOS modifikuje upotrebom fosforne kiseline i/ili fosfata (H3PO4, KH2PO4, K3PO4i K2HPO4). Ova faza 515 i faza 517 mogu se odrediti analizom hemijskih elemenata, pri čemu SEM analiza dokazuje da je mikrostruktura i faze 515 i faze 517 igličasti kristal, koji je nerastvorljiv u vodi. Posebno, čvrstoća na pritisak i vodootpornost MOS cementa se mogu poboljšati dodavanjem limunske kiseline. Stoga je poželjno da MOS, ako se primenjuje u panelu prema ovom pronalasku, sadrži 5Mg (OH) 2.MgSO4.5H2O (faza 515) i/ili Mg(OH)2•MgSO4•7H2O (faza 517). Kao što je gore rečeno, dodavanje fosforne kiseline i fosfata može da produži vreme vezivanja i poboljša čvrstoću na pritisak i vodootpornost MOS cementa promenom procesa hidratacije MgO i faznog sastava. Ovde se fosforna kiselina ili fosfati jonizuju u rastvoru da bi formirali H2PO4-, HPO4<2->i/ili PO4<3->, pri čemu se ovi anjoni adsorbuju na [Mg(OH)(H2O)<x>]<+>da inhibiraju formiranje Mg(OH)2i dalje podstiču stvaranje nove faze magnezijum-subsulfata, što dovodi do kompaktne strukture, velike mehaničke čvrstoće i dobre vodootpornosti MOS cementa. Poboljšanje koje se postiže dodavanjem fosforne kiseline ili fosfata u MOS cement prati redosled H3PO4= KH2PO+ >> K2HPO4>> K3PO4. MOS ima bolju volumetrijsku stabilnost, manje skupljanje, bolja svojstva vezivanja i manju korozivnost u znatno širem opsegu vremenskih uslova od MOC cementa, te bi stoga mogao biti poželjniji u odnosu na MOS. Gustina MOS cementa obično varira od 350 do 650 kg/m3. Zatezna čvrstoća pri savijanju je poželjno 1-7 N/mm2.

[0040] Kompozicija magnezijumskog cementa poželjno sadrži jedan ili više aditiva na bazi silikona. Mogu se koristiti različiti aditivi na bazi silikona, uključujući, ali ne ograničavajući se na, silikonska ulja, silikone sa neutralnim očvršćavanjem, silanole, silanolne tečnosti, silikonske (mikro)sfere ili silikonske čestice, i njihove smeše i derivate. Silikonska ulja obuhvataju tečne polimerizovane siloksane sa organskim bočnim lancima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, poli(metil)siloksan i njegove derivate. Silikoni sa neutralnim očvršćavanjem uključuju silikone koji oslobađaju alkohol ili druga isparljiva organska jedinjenja (VOC) tokom očvršćavanja. Drugi aditivi na bazi silikona i/ili siloksani (npr. siloksanski polimeri) se takođe mogu koristiti, uključujući, ali ne ograničavajući se na, hidroksil (ili hidroksi) terminisane siloksane i/ili siloksane terminisane drugim reaktivnim grupama, akrilne siloksane, uretan siloksane i epoksi siloksane i njihove smeše i derivate. Kao što je detaljno opisano u nastavku, mogu se koristiti i jedan ili više sredstava za unakrsno vezivanje (npr. sredstvo za unakrsno vezivanje na bazi silikona). Viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) može biti oko 100 cSt (na 25°C), što se naziva niskoviskoznim. U alternativnim izvođenjima, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 20 cSt (25°C) i oko 2000 cSt (25°C). U drugim izvođenjima, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 100 cSt (25°C) i oko 1250 cSt (25°C). U drugim izvođenjima, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 250 cSt (25°C) i 1000 cSt (25°C). U pak drugim izvođenjima, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 400 cSt (25°C) i 800 cSt (25°C). A u posebnim izvođenjima, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 800 cSt (25°C) i oko 1250 cSt (25°C). Mogu se koristiti i jedan ili više aditiva na bazi silikona koji imaju višu i/ili nižu viskoznost. Na primer, u drugim izvođenjima, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 20 cSt (25°C) i oko 200.000 cSt (25°C), između oko 1.000 cSt (25°C) i oko 100.000 cSt (25°C), ili između oko 80.000 cSt (25°C) i oko 150.000 cSt (25°C). U drugim izvođenjima, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 1.000 cSt (25°C) i oko 20.000 cSt (25°C), između oko 1.000 cSt (25°C) i oko 10.000 cSt (25°C), između oko 1.000 cSt (25°C) i oko 2.000 cSt (25°C) ili između oko 10.000 cSt (25°C) i oko 20.000 cSt (25°C). U još drugih izvođenja, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 1.000 cSt (25°C) i oko 80.000 cSt (25°C), između oko 50.000 cSt (25°C) i oko 100.000 cSt (25°C), ili između oko 80.000 cSt (25°C) i oko 200.000 cSt (25°C). A u još drugih izvođenja, viskoznost jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silikonsko ulje, silikon sa neutralnim očvršćavanjem, silanol tečnost, siloksanski polimeri, itd.) je između oko 20 cSt (25°C) i oko 100 cSt (25°C). Mogu se po želji koristiti i druge viskoznosti.

[0041] U poželjnom izvođenju, magnezijumska cementna kompozicija, posebno magnezijumoksihloridna cementna kompozicija, sadrži jedan tip aditiva na bazi silikona. U drugim izvođenjima, koristi se mešavina dva ili više tipova aditiva na bazi silikona. Na primer, u nekim izvođenjima, magnezijum-oksihloridna cementna kompozicija može da uključuje mešavinu jednog ili više silikonskih ulja i silikona sa neutralnim očvršćavanjem. U posebnim izvođenjima, odnos silikonskog ulja prema silikonu sa neutralnim očvršćavanjem može biti između oko 1:5 i oko 5:1, težinski. U drugim takvim izvođenjima, odnos silikonskog ulja prema silikonu sa neutralnim očvršćavanjem može biti između oko 1:4 i oko 4:1, težinski. U drugim takvim izvođenjima, odnos silikonskog ulja prema silikonu sa neutralnim očvršćavanjem može biti između oko 1:3 i oko 3:1, težinski. U pak drugim takvim izvođenjima, odnos silikonskog ulja prema silikonu sa neutralnim očvršćavanjem može biti između oko 1:2 i oko 2:1, težinski. U drugim takvim izvođenjima, odnos silikonskog ulja prema silikonu sa neutralnim očvršćavanjem može biti oko 1:1, težinski.

[0042] Može se zamisliti da se u magnezijumskom cementu koristi jedno ili više sredstava za unakrsno vezivanje. U nekim Izvođenjima, sredstva za unakrsno vezivanje su sredstva za unakrsno vezivanje na bazi silikona. Primeri sredstava za unakrsno vezivanje uključuju, ali nisu ograničeni na, metilrimetoksisilan, metiltrietoksisilan, metil-tris(metiletilketoksimino)silan i njihove smeše i derivate. Mogu se koristiti i druga sredstva za unakrsno vezivanje (uključujući i druga sredstva za unakrsno vezivanje na bazi silikona). U nekim izvođenjima, magnezijum-oksihloridna cementna kompozicija sadrži jedan ili više aditiva na bazi silikona (npr. jedan ili više silanola i/ili silanolnih tečnosti) i jedan ili više sredstava za unakrsno vezivanje. Odnos jednog ili više aditiva na bazi silikona (npr. silanola i/ili silanolnih tečnosti) prema sredstvu za unakrsno vezivanje može biti između oko 1:20 i oko 20:1, težinski, između oko 1:10 i oko 10:1 težinski, ili između oko 1:1 i oko 10:1, težinski.

[0043] Cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu pokazati smanjenu osetljivost na vodu u poređenju sa tradicionalnim cementnim kompozicijama na bazi magnezijuma (oksihlorida). Dalje, u nekim izvođenjima, cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da pokazuju malu ili nikakvu osetljivost na vodu. Cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu dalje da pokazuju hidrofobna i vodootporna svojstva. Takođe, cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da pokazuju poboljšane karakteristike očvršćavanja. Na primer, cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) očvršćavaju tako da formiraju različite produkte reakcije, uključujući kristalne strukture 3Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 3) i 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). U nekim situacijama, poželjniji su veći procenti kristalne strukture 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). U takvim situacijama, dodavanje jednog ili više aditiva na bazi silikona cementnim kompozicijama na bazi magnezijuma (oksihlorida) može da stabilizuje proces očvršćavanja što može da poveća procentualni prinos kristalnih struktura 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). Na primer, u nekim izvođenjima, kompozicije na bazi magnezijum-oksihlorida koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da očvrsnu da formiraju više od 80% kristalnih struktura 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). U drugim izvođenjima, kompozicije na bazi magnezijumoksihlorida koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da očvrsnu da formiraju više od 85% kristalnih struktura 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). U pak drugim izvođenjima, kompozicije na bazi magnezijum-oksihlorida koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da očvrsnu da formiraju više od 90% kristalnih struktura 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). U pak drugim izvođenjima, kompozicije na bazi magnezijum-oksihlorida koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da očvrsnu da formiraju više od 95% kristalnih struktura 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). U pak drugim izvođenjima, kompozicije na bazi magnezijumoksihlorida koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da očvrsnu da formiraju više od 98% kristalnih struktura 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5). U pak drugim izvođenjima, kompozicije na bazi magnezijum-oksihlorida koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da očvrsnu da formiraju oko 100% kristalnih struktura 5Mg(OH)2.MgCl2.8H2O (faza 5).

[0044] Uz to, cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu takođe da pokazuju povećanu čvrstoću i karakteristike vezivanja. Po želji, cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu takođe da se koriste za proizvodnju struktura od cementa na bazi magnezijuma (oksihlodira) ili betona koje su relativno tanke. Na primer, cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu da se koriste za proizvodnju cementnih ili betonskih struktura ili slojeva čija je debljina manja od 8 mm, poželjno manja od 6 mm.

[0045] Za ostvarivanje spoja između spojnog dela može biti poželjna i/ili čak potrebna privremena deformacija spojnog dela ili delova, usled čega je korisno pomešati magnezijum-oksid i/ili magnezijum-hidroksid i/ili magnezijum- hlorid i/ili magnezijum-sulfat sa jednim ili više aditiva na bazi silikona, pošto to dovodi do povećanog stepena fleksibilnosti i/ili elastičnosti. Na primer, u nekim izvođenjima, cementne i betonske strukture formirane upotrebom cementnih kompozicija na bazi magnezijum-oksihlorida mogu se savijati ili kriviti bez pucanja ili lomljenja.

[0046] Cementne kompozicije na bazi magnezijuma (oksihlorida) koje sadrže jedan ili više aditiva na bazi silikona mogu dalje da sadrže jedan ili više dodatnih aditiva. Ovi dodatni aditivi se mogu koristiti za poboljšanje određenih karakteristika kompozicije. Na primer, u nekim izvođenjima, dodatni aditivi se mogu koristiti da bi strukture formirane korišćenjem otkrivenih cementnih kompozicija na bazi magnezijum-oksihlorida izgledale kao kamen (npr. granit, mermer, peščar, itd.). U posebnim izvođenjima, dodatni aditivi mogu uključivati jedan ili više pigmenata ili boja. U drugim izvođenjima, dodatni aditivi mogu uključivati vlakna, uključujući, ali ne ograničavajući se na, papirna vlakna, drvena vlakna, polimerna vlakna, organska vlakna i fiberglas. Cementne kompozicije na bazi magnezijum-oksihlorida takođe mogu da formiraju strukture koje su UV stabilne, tako da boja i/ili izgled ne blede značajno od uticaja UV svetlosti tokom vremena. Drugi aditivi takođe mogu biti uključeni u kompoziciju, uključujući, ali ne ograničavajući se na plastifikatore (npr. plastifikatore na bazi polikarboksilne kiseline, plastifikatore na bazi polikarboksilatnog etra, itd.), surfaktante, vodu i njihove smeše i kombinacije. Kao što je gore navedeno, cementna kompozicija na bazi magnezijum-oksihlorida, ako se primeni, može da sadrži magnezijum-oksid (MgO), vodeni rastvor magnezijum-hlorida (MgCl2(aq)) i jedan ili više aditiva na bazi silikona. Umesto vodenog rastvora magnezijum-hlorida (MgCl2) može se koristiti i prah magnezijum-hlorida (MgCl2). Na primer, prah magnezijum-hlorida (MgCl2) se može koristiti u kombinaciji sa količinom vode koja bi bila ekvivalentna ili na drugi način analogna dodavanju vodenog rastvora magnezijum-hlorida (MgCl2(aq)).

[0047] U određenim izvođenjima, odnos magnezijum-oksida (MgO) prema vodenom rastvoru magnezijum-hlorida (MgCl2(aq)), ako se primeni, u cementnoj kompoziciji na bazi magnezijumoksihlorida može da varira. U nekim od takvih izvođenja, odnos magnezijum-oksida (MgO) prema vodenom rastvoru magnezijum-hlorida (MgCl2(aq)) je između oko 0,3:1 i oko 1,2:1, težinski. U drugim izvođenjima, odnos magnezijum-oksida (MgO) prema vodenom rastvoru magnezijumhlorida (MgCl2(aq)) je između oko 0,4:1 i oko 1,2:1, težinski. A u pak drugim izvođenjima, odnos magnezijum-oksida (MgO) prema vodenom rastvoru magnezijum-hlorida (MgCl2(aq)) je između oko 0,5:1 i oko 1,2:1, težinski.

[0048] Vodeni rastvor magnezijum-hlorida (MgCl2(aq)) se može opisati kao slani rastvor magnezijum-hlorida (ili na drugi način izveden iz istog). Vodeni rastvor magnezijum-hlorida (MgCl2(aq)) (ili slani rastvor magnezijum-hlorida) takođe može uključivati relativno male količine drugih jedinjenja ili supstanci, uključujući, ali ne ograničavajući se na, magnezijum-sulfat, magnezijum-fosfat, hlorovodoničnu kiselinu, fosfornu kiselinu, itd.

[0049] U poželjnom izvođenju, količina jednog ili više (tečnih) aditiva na bazi silikona u cementnoj kompoziciji na bazi magnezijum-oksihlorida može se definisati kao odnos aditiva na bazi silikona prema magnezijum-oksidu (MgO). Na primer, u nekim izvođenjima, težinski odnos aditiva na bazi silikona prema magnezijum-oksidu (MgO) je između 0,06 i 0,6.

[0050] Poželjno, takođe je zamislivo, a čak i povoljno, da se u sloj jezgra doda i najmanje jedno ulje, kao što je laneno ulje ili silicijumsko ulje. Ovo sloju jezgra na bazi magnezijuma i/ili sloju jezgra na bazi termoplastike daje veću fleksibilnost i smanjeni rizik od loma. Umesto ili pored ulja, takođe se može zamisliti da se u sloj jezgra doda i jedan ili više polimera rastvorljivih u vodi ili polikondenzovanih (sintetičkih) smola, kao što je polikarboksilna kiselina. Ovo dovodi do prednosti što se tokom sušenja / očvršćavanja / vezivanja panel neće skupljati što sprečava stvaranje pukotina, a štaviše obezbeđuje sloju jezgra, nakon sušenja / očvršćavanja / vezivanja, i hidrofobniji karakter, koji sprečava prodiranje vode (vlage) tokom naknadnog skladištenja i upotrebe.

[0051] Može se zamisliti da sloj jezgra sadrži polikaprolakton (PCL). Ovaj biorazgradivi polimer je posebno poželjan jer je utvrđeno da je predviđeno da se topi egzotermnom reakcijom reakcione smeše. Ima tačku topljenja od oko 60°C. PCL može biti male ili velike gustine. Ovo poslednje je posebno poželjno jer proizvodi jači sloj jezgra. Umesto toga, ili kao dodatak, mogu se koristiti drugi polimeri, poželjno polimer izabran iz grupe koju čine: druga poli(mlečna-ko-glikolna kiselina) (PLGA), poli(mlečna kiselina) (PLA), poli(glikolna kiselina) (PGA), porodica polihidroksialkanoata (PHA), polietilen glikol (PEG), polipropilen glikol (PPG), poliesteramid (PEA), poli(mlečna kiselina-ko-kaprolakton), poli(laktid-ko-trimetilen karbonat), poli(sebacinska kiselina-ko-ricinoleinska kiselina) i njihova kombinacija.

[0052] Alternativno, panel, posebno sloj jezgra, može bar delimično da bude napravljen od PVC, PET, PP, PS ili (termoplastičnog) poliuretana (PUR). PS može da bude u obliku ekspandiranog PS (EPS) kako bi se dodatno smanjila gustina panela, što dovodi do uštede troškova i olakšava rukovanje panelima. Poželjno, bar deo upotrebljenog polimera može da bude formiran od reciklirane termoplastike, kao što je reciklirani PVC ili reciklirani PUR. Reciklirani PUR može da bude napravljen na bazi polimera koji se može reciklirati, na primer na bazi PET-a koji se može reciklirati. PET se može hemijski reciklirati korišćenjem glikolize ili depolimerizacije PET-a u monomere ili oligomere, a zatim u poliuretanske poliole na kraju. Takođe se može zamisliti da su gumeni i/ili elastomerni delovi (čestice) dispergovani unutar najmanje jednog kompozitnog sloja da bi se barem donekle poboljšala fleksibilnost i/ili otpornost na udar. Moguće je da se mešavina nerecikliranog i recikliranog termoplastičnog materijala koristi za sačinjavanje bar dela jezgra. Poželjno, u ovoj mešavini, nereciklirani termoplastični materijal i reciklirani termoplastični materijal su u osnovi isti. Na primer, takva mešavina može biti u potpunosti na bazi PVC-a ili u potpunosti na bazi PUR-a. Jezgro može biti čvrsto ili penasto, ili oboje u slučaju da je jezgro sastavljeno od više delova/slojeva.

[0053] Može biti korisno u slučaju da sloj jezgra sadrži porozne granule, posebno porozne keramičke granule. Poželjno, granule imaju više mikropora prosečnog prečnika od 1 mikrona do 10 mikrona, poželjno od 4 do 5 mikrona. To jest, pojedinačne granule poželjno imaju mikropore. Poželjno je da su mikropore međusobno povezane. Poželjno je da nisu ograničene na površinu granula, već se nalaze suštinski u čitavom poprečnom preseka granula. Poželjno je da je veličina granula od 200 mikrona do 900 mikrona, poželjno od 250 mikrona do 850 mikrona, posebno od 250 do 500 mikrona ili od 500 do 850 mikrona. Poželjno je da se koriste najmanje dve različite veličine granula, najpoželjnije dve. Poželjno je da se koriste male i/ili velike granule. Male granule mogu imati opseg veličine od 250 do 500 mikrona. Poželjno je da velike granule imaju prečnik od 500 mikrona do 850 mikrona. Granule mogu biti suštinski sve iste veličine ili dve ili više unapred određenih veličina. Alternativno, mogu se koristiti dva ili više različitih opsega veličina sa česticama više različitih veličina unutar svakog opsega. Poželjno je da se koriste dve različite veličine ili opsega veličina. Poželjno je da svaka granula sadrži više mikročestica, pri čemu je suštinski svaka mikročestica delimično spojena sa jednom ili više susednih mikročestica da bi se definisala rešetka koja definiše mikropore. Svaka mikročestica poželjno ima prosečnu veličinu od 1 mikrona do 10 mikrona, sa prosekom od 4 do 5 mikrona. Poželjno je da je prosečna veličina mikropora od 2 do 8 mikrona, najpoželjnije od 4 do 6 mikrona. Mikropore mogu biti nepravilnog oblika. Shodno tome, veličina mikropora, a i srednjih pora o kojima se govori u nastavku, određuje se dodavanjem najšireg prečnika pora najužem prečniku pora i deljenjem sa 2. Poželjno je da je keramički materijal ravnomerno raspoređen po celom poprečnom preseku sloja jezgra, odnosno suštinski bez stvaranja grudvica keramičkog materijala. Poželjno je da mikročestice imaju prosečnu veličinu od najmanje 2 mikrona ili 4 mikrona i/ili manju od 10 mikrona ili manju od 6 mikrona, najpoželjnije od 5 do 6 mikrona. Utvrđeno je da ovaj opseg veličine čestica omogućava kontrolisano formiranje mikropora.

[0054] Granule takođe mogu da sadrže mnoštvo suštinski sferičnih srednjih pora prosečnog prečnika od 10 do 100 mikrona. One značajno povećavaju ukupnu poroznost keramičkog materijala bez ugrožavanja mehaničke čvrstoće materijala. Srednje pore su poželjno međusobno povezane putem mnoštva mikropora. To jest, srednje pore mogu biti u fluidnoj vezi jedna sa drugom putem mikropora. Prosečna poroznost samog keramičkog materijala je poželjno najmanje 50%, poželjnije veća od 60%, najpoželjnije od 70 do 75% prosečne poroznosti. Keramički materijal koji se koristi za proizvodnju granula može biti bilo koja (netoksična) keramika poznata u stanju tehnike, kao što je kalcijum-fosfatna keramika i staklo-keramika. Keramika može biti silikat, iako je poželjno kalcijum-fosfat, posebno [alfa]- ili [beta]-trikalcijum fosfat ili hidroksiapatit, ili njihove smeše. Najpoželjnije, smeša je hidroksiapatit i [beta]-trikalcijum fosfat, posebno više od 50 tež. % [beta]-trikalcijuma, najpoželjnije 85% [beta]-trikalcijum fosfat i 15% hidroksiapatit. Najpoželjnije je da je materijal 100% hidroksiapatit. Poželjno je da cementna kompozicija ili suvi premiks sadrži 15 % do 30 tež. % granula od ukupne suve mase kompozicije ili premiksa.

[0055] Porozne čestice mogu dovesti do niže prosečne gustine sloja jezgra, a time i do smanjenja težine što je povoljno sa ekonomske tačke gledišta i sa tačke gledišta rukovanja. Štaviše, prisustvo poroznih čestica u sloju jezgra obično dovodi, barem u izvesnoj meri, do povećane poroznosti porozne gornje površine i donje površine sloja jezgra, što je korisno za pričvršćivanje dodatnog sloja na gornju površinu i/ili donju površinu sloja jezgra, kao što je, na primer, sloj osnovnog premaza, (inicijalno tečan) adhezivni sloj, ili drugi dekorativni ili funkcionalni sloj. Često se ovi slojevi inicijalno nanose u tečnom stanju, pri čemu pore omogućavaju da tečna supstanca bude usisana (da prodre) u pore, čime se povećava kontaktna površina između slojeva i samim tim poboljšava snaga vezivanja između navedenih slojeva.

[0056] Paneli mogu da sadrže slojevitu strukturu, koja se sastoji, na primer, od centralnog jezgra (ili sloja jezgra) i najmanje jednog dekorativnog gornjeg dela, direktno ili indirektno pričvršćenog za navedeni sloj jezgra, ili integrisanog sa navedenim slojem jezgra, pri čemu gornji deo definiše gornju površinu panela. Gornji deo poželjno sadrži najmanje jedan dekorativni sloj pričvršćen, bilo direktno ili indirektno, za gornju površinu sloja jezgra. Dekorativni sloj može biti štampani sloj, i/ili može biti prekriven najmanje jednim zaštitnim (gornjim) slojem koji pokriva navedeni dekorativni sloj. Zaštitni sloj takođe čini deo dekorativnog gornjeg dela. Prisustvo štampanog sloja i/ili zaštitnog sloja može sprečiti da se pločica ošteti grebanjem i/ili usled faktora okoline kao što su UV zračenja / vlaga i/ili habanje. Štampani sloj može da bude formiran od folije na koju se nanosi dekorativna štampa, pri čemu je folija pričvršćena na sloj podloge i/ili na među-sloj, kao što je sloj osnovnog premaza, koji se nalazi između sloja podloge i dekorativnog sloja. Štampani sloj takođe može da bude formiran od najmanje jednog sloja mastila koji se direktno nanosi na gornju površinu sloja jezgra, ili na sloj osnovnog premaza koji se nanosi na sloj podloge. Panel može da sadrži najmanje jedan habajući sloj pričvršćen, bilo direktno ili indirektno, na gornju površinu dekorativnog sloja. Habajući sloj takođe čini deo dekorativnog gornjeg dela. Svaki panel može da sadrži najmanje jedan sloj laka pričvršćen, bilo direktno ili indirektno, na gornju površinu dekorativnog sloja, poželjno na gornju površinu habajućeg sloja.

[0057] Donja strana (zadnja strana) (sloja/slojeva) jezgra takođe može da čini donju stranu (zadnju stranu) panela kao takvog. Međutim, može se zamisliti, a može biti čak i poželjno, da panel sadrži poleđinski sloj, bilo direktno ili indirektno, pričvršćen za navedeni donji deo jezgra. Tipično, poleđinski sloj deluje kao balansirajući sloj da bi se stabilizovao oblik, posebno ravnoća, panela kao takvog. Štaviše, poleđinski sloj obično doprinosi svojstvima prigušivanja zvuka panela kao takvog. Pošto je poleđinski sloj obično zatvoreni sloj, nanošenje poleđinskog sloja na donju stranu jezgra će pokriti žlebove jezgra barem delimično, a poželjno u potpunosti. Ovde je poželjno da dužina svakog žleba jezgra bude manja od dužine navedenog poleđinskog sloja. Poleđinski sloj može biti opremljen isečenim delovima, pri čemu se bar deo navedenih isečenih delova preklapa sa najmanje jednim žlebom jezgra. Najmanje jedan poleđinski sloj je poželjno bar delimično napravljen od fleksibilnog materijala, poželjno od elastomera. Debljina poleđinskog sloja obično varira od oko 0,1 do 2,5 mm. Neograničavajući primeri materijala od kojih poleđinski sloj može biti bar delimično sastavljen su polietilen, pluta, poliuretan, polivinilhlorid i etilenvinil-acetat. Opciono, poleđinski sloj sadrži jedan ili više aditiva, kao što su ispune (poput krede), boje, smole i/ili jedan od više plastifikatora. U posebnom izvođenju, poleđinski sloj je bar delimično napravljen od kompozita od mlevenih (ili struganih) čestica plute vezanih smolom. Umesto plute, mogu se koristiti drugi proizvodi povezani sa drvećem, kao što je drvo. Debljina polietilenskog poleđinskog sloja je na primer tipično 2 mm ili manja. Poleđinski sloj može biti čvrst ili penast. Penasti poleđinski sloj može dodatno da poboljša svojstva prigušivanja zvuka. Čvrsti poleđinski sloj može da poboljša željeni efekat balansiranja i stabilnost panela.

[0058] Unutrašnja strana uzlaznog pera i unutrašnja strana silaznog pera mogu biti u kontaktu u spojenom stanju, da bi se prenele sile između njih, posebno sa uzlaznog pera na silazno pero. Unutrašnje strane pera mogu biti u kontaktu na kontaktnim površinama pera, pri čemu kontaktne površine pera mogu biti kose. Nagib može biti takav da je deo unutrašnje strane uzlaznog pera nagnut prema boku, tako da se tangenta od kontaktne površine pera seče sa unutrašnjom vertikalnom ravni iznad kontaktne površine pera. Alternativno, nagib može biti takav da je deo unutrašnje strane pera nagnut na drugu stranu od uzlaznog boka, tako da se tangenta od kontaktne površine pera seče sa unutrašnjom vertikalnom ravni ispod kontaktne površine pera. To su sistem sa zatvorenim žlebom odnosno sistem sa otvorenim žlebom. Sistemi sa zatvorenim žlebom omogućavaju poboljšano fiksiranje, ali ih je teže spojiti, dok se sistemi sa otvorenim žlebom lakše spajaju, ali ne pružaju dodatno vertikalno fiksiranje koje pruža sistem sa zatvorenim žlebom.

[0059] Prvi i drugi spojni deo su raspoređeni na suprotnim stranama panela. Panel je na primer pravougaonog, paralelogramskog i/ili izduženog oblika, a prvi i drugi spojni deo mogu biti raspoređeni na obe suprotne strane (dakle na sve četiri strane) takvog panela. Takođe je moguće obezbediti prvi i drugi spojni deo samo na jednom paru suprotnih strana i obezbediti druge spojne delove, kao što su spojni delovi pod uglom nadole sa bočnim perom i bočnim žlebom na drugom paru suprotnih strana.

[0060] Pronalazak se dalje odnosi na oblogu, posebno na podnu oblogu, koja se sastoji od više međusobno povezanih panela prema ovom pronalasku.

[0061] Pronalazak će sada biti razjašnjen na osnovu neograničavajućih primera izvođenja koja su ilustrovana na sledećim slikama. Odgovarajući elementi su na slikama označeni odgovarajućim referentnim brojevima. Na slikama:

− Slika 1 šematski prikazuje dva međusobno povezana panela sa prvim i drugim spojnim delom prema ovom pronalasku;

− Slika 2 šematski prikazuje prvi spojni deo panela prema ovom pronalasku i slici 1;

− Slika 3 šematski prikazuje drugi spojni deo panela prema ovom pronalasku i slici 1;

− Slika 4 šematski prikazuje jedno izvođenje dva međusobno povezana panela sa prvim i drugim spojnim delom prema ovom pronalasku;

− Slika 5 šematski prikazuje detaljan prikaz dela A izvođenja prikazanog na slici 4; i − Slika 6 šematski prikazuje detaljan prikaz dela B izvođenja prikazanog na slici 4.

[0062] Slika 1 prikazuje podni panel (1), koji se sastoji od prvog spojnog dela (2) i drugog spojnog dela (3) u spojenom stanju. Prvi spojni deo (2) sadrži uzlazno pero (4), uzlazni bok (5) koji leži na izvesnom rastojanju od uzlaznog pera (4) i uzlazni žleb (6) formiran između uzlaznog pera (4) i uzlaznog boka (5), pri čemu je uzlazni žleb (6) prilagodio silazno pero (7) drugog spojnog dela (3) drugog panela (1). Strana uzlaznog pera (4) koja okrenuta prema uzlaznom boku je unutrašnja strana (8) uzlaznog pera (4), a strana uzlaznog pera (4) koja je okrenuta na drugu stranu od uzlaznog boka (5) je spoljašnja strana (9) uzlaznog pera (4).

[0063] Drugi spojni deo (3) sadrži silazno pero (7), silazni bok (10) koji leži na izvesnom rastojanju od silaznog pera (7) i silazni žleb (11) formiran između silaznog pera (7) i silaznog boka (10). Strana silaznog pera (7) koja je okrenuta prema silaznom boku (10) je unutrašnja strana (12) silaznog pera (7), a strana silaznog pera (7) koja je okrenuta na drugu stranu od silaznog boka (10) je spoljašnja strana (13) silaznog pera (7).

[0064] Spoljašnja strana (13) silaznog pera (7) i uzlaznog boka (5) obe sadrže gornju kontaktnu površinu (14) na vrhu panela (1), i te gornje kontaktne površine (14) su u kontaktu i pružaju se vertikalno. Pored gornjih kontaktnih površina (14), i silazno pero (7) i uzlazni bok (5) sadrže kosu kontaktnu površinu (15), i te kose kontaktne površine (15) su u kontaktu, pri čemu gornje kontaktne površine (14) sa jedne strane, i kose kontaktne površine (15) uzlaznog boka (5) i/ili spoljašnje strane (13) silaznog pera (7) sa druge strane poželjno međusobno zatvaraju ugao (α) od približno 125 stepeni. Gornja kontaktna površina (14) i kosa kontaktna površina (15) uzlaznog boka (5) međusobno zatvaraju prvi ugao od oko 125 stepeni, a gornja kontaktna površina (14) i kosa kontaktna površina (15) silaznog pera (7) međusobno zatvaraju drugi ugao od oko 125 stepeni.

[0065] Pored kose kontaktne površine (15) silazno pero (7) sadrži spoljašnju površinu (16), a pored kose kontaktne površine (15) uzlazni bok (5) sadrži unutrašnju površinu (17), pri čemu su spoljašnja (16) i unutrašnja (17) površina paralelne i vertikalne. Između spoljašnje površine (16) i unutrašnje površine (17) postoji prostor (18).

[0066] Gornje kontaktne površine (14) definišu unutrašnju vertikalnu ravan (19), pri čemu se kosa kontaktna površina (15) silaznog pera (7) proteže izvan unutrašnje vertikalne ravni (19) a kosa kontaktna površina (15) uzlaznog boka (5) leži prema unutra u odnosu na unutrašnju vertikalnu ravan (19). Deo (20) silaznog pera (7) se proteže izvan unutrašnje vertikalne ravni (19), pri čemu je navedeni deo (20) suštinski u obliku trapeza ili u obliku klina. Kose kontaktne površine (15) su obe raspoređene potpuno izvan i pored unutrašnje vertikalne ravni (19). Deo (20) je izdužen sa većim vertikalnim delom u poređenju sa horizontalnim delom.

[0067] Dno (21) silaznog pera (7) je u kontaktu sa gornjom stranom (22) uzlaznog žleba (6) na kontaktnoj površini žleba (23), pri čemu postoji razmak (24) između prvog (2) i drugog (3) spojnog dela, koji se proteže od kosih kontaktnih površina (15) do kontaktne površine žleba (23). Uz to, gornja površina (25) uzlaznog pera (4) i gornja površina (26) silaznog žleba (11) su udaljene jedna od druge tako da postoji razmak (27) između ove dve površine (25, 26).

[0068] Spoljašnja strana (9) uzlaznog pera (4) sadrži prvi element za fiksiranje (28), u obliku ispupčenja prema spolja a silazni bok (10) je opremljen drugim elementom za fiksiranje (29), u obliku udubljenja, pri čemu su prvi (28) i bar deo drugog (29) elementa za fiksiranje u kontaktu, i obrazuju površinu (30) elementa za fiksiranje.

[0069] Na slikama 2 i 3 su prikazani pojedinačno prvi i drugi spojni deo. Spoljašnja strana ispupčenja prema spolja (28) sadrži gornji deo (31) i susedni donji deo (32), pri čemu donji deo (32) sadrži kosu površinu za fiksiranje (30a), a gornji deo (31) sadrži zakrivljenu površinu za vođenje (32’). Udubljenje (29) sadrži gornji deo (33) i susedni donji deo (34), pri čemu donji deo sadrži kosu površinu za fiksiranje (30B). Gornji deo (31, 33) se proteže preko većeg vertikalnog dela u poređenju sa donjim delom (32, 34).

[0070] Delovi prvog (28) i drugog (29) elementa za fiksiranje koji su u kontaktu su kose površine za fiksiranje (30, 30A, 30B) elemenata za fiksiranje (28, 29) i gornji delovi (31, 33) prvog (28) i drugog (29) elementa za fiksiranje su barem delimično razmaknuti.

[0071] Spoljašnja strana (9) uzlaznog pera (7) sadrži gornji spoljašnji deo (35) i donji spoljašnji deo (36), pri čemu je prvi element za fiksiranje (28) postavljen između gornjeg (35) i donjeg spoljašnjeg dela (36). Donji spoljni deo (36) je postavljen bliže unutrašnjoj strani (8) uzlaznog pera (4) u odnosu na gornji spoljni deo (35).

[0072] Gornji spoljašnji deo (35) je suštinski vertikalan i definiše spoljašnju vertikalnu ravan (37), pri čemu prvi element za fiksiranje (28) viri iz spoljašnje vertikalne ravni (37). Donji spoljašnji deo (36) je suštinski vertikalan i kosa površina za fiksiranje (30A) ili donji deo (32) i donji spoljašnji deo (36) zatvaraju ugao (β) između 100 i 175 stepeni. Ugao (α) koji zatvaraju gornje kontaktne površine i kose kontaktne površine i ugao (β) koji zatvaraju donji spoljašnji deo (36) i kosa površina za fiksiranje (30A) ili donji deo (32) su približno isti.

[0073] Najspoljašnjiji deo (38) prvog elementa za fiksiranje (28) je postavljen na horizontalnom nivou koji je niži u odnosu na uzlazni žleb (6).

[0074] Slika 4 šematski prikazuje jedno izvođenje dva međusobno povezana panela (1) sa prvim i drugim spojnim delom prema ovom pronalasku. Paneli (1) se sastoje od prvog spojnog dela (2) i drugog spojnog dela (3) u spojenom stanju. Prikazano izvođenje sadrži sve karakteristike kao što je prikazano na slici 1 i dalje sadrži udubljenje (40) postavljeno ispod gornje kontaktne površine (14a) drugog spojnog dela (3). Udubljenje (40) sadrži gornju kosu površinu i donju kosu površinu. Donja kosa površina je poravnata sa kosom kontaktnom površinom (15a) silaznog pera (7). Udubljenje (40) može da deluje kao ekspanziona komora kako bi omogućilo materijalu panela da se širi, npr. nakon izlaganja toploti i/ili vlazi, i štaviše, smanjuje veličinu kontaktne površine na gornjem šavu između dva panela (1) što omogućava da sile stezanja budu izraženije prisutne na gornjem šavu između navedenih panela (1) kako bi se poboljšala svojstva vodonepropusnosti spoja panela kao takvog.

[0075] Slika 5 šematski prikazuje detaljan prikaz dela A izvođenja prikazanog na slici 4 oko gornjih kontaktnih površina dva međusobno povezana panela. Na slici su prikazane dve tačke ili zone kontakta (41, 42), pri čemu je sila zahvata (ili sila stezanja) u ovoj konkretnoj oblasti spojnih delova (2, 3) veća nego u drugim prikazanim delovima na ovoj slici. Ove dve tačke ili zone intenzivnog kontakta (41, 42) dovode do značajno poboljšane vodonepropusne barijere, a samim tim i dodatno poboljšane vodonepropusne veze između navedenih panela (1). Slika pokazuje da gornja kontaktna površina 14b i 14a nisu potpuno paralelna već je gornja kontaktna površina 14b blago nagnuta u odnosu na suprotnu vertikalnu gornju kontaktnu površinu 14a, a posebno se (malo) udaljava od vertikalne gornje kontaktne površine 14a u pravcu nadole. Ovo ne znači nužno da će se gornje kontaktne površine 14a, 14b razdvojiti jedna od druge u pravcu nadole, ali obično dovodi do toga da je kontakt između gornjih delova gornjih kontaktnih površina 14a, 14b intenzivniji od kontakta između donjih delova gornjih kontaktnih površina 14a, 14b.

[0076] Može se zamisliti da se zbog sile fiksiranja područje na ili oko kose kontaktne površine 15a silaznog pera elastično ili plastično deformiše tokom zahvatanja susednih kosih kontaktnih površina. Lokalno, područje na ili oko kose kontaktne površine 15b takođe može da se deformiše elastično ili plastično.

[0077] Slika 6 šematski prikazuje detaljan prikaz dela B izvođenja prikazanog na slici 4 elemenata i oko elemenata za međusobno povezivanje (28, 29) dva međusobno povezana panela.

[0078] Gornji spoljašnji deo (35) je suštinski vertikalan i definiše spoljašnju vertikalnu ravan (37), pri čemu prvi element za fiksiranje (28) viri iz spoljašnje vertikalne ravni (37). Rastojanje (39a) između najspoljašnjijeg dela (38) prvog elementa za fiksiranje (28) i spoljašnje vertikalne ravni (37) je suštinski polovina rastojanja (39b) između najspoljašnjijeg dela drugog elementa za fiksiranje (29) i vertikalne ravni (37). Rastojanje 39b je poželjno manje od 0,75 mm, a rastojanje 39a je poželjno manje od 0,375 mm. U jednom izvođenju, horizontalno rastojanje između spoljašnje vertikalne ravni (37) i gornje kontaktne površine je rastojanje D. Rastojanje 39b može biti oko 0,4 puta veće od rastojanja D, a rastojanje 39a može biti oko 0,2 puta veće od rastojanja D.

[0079] Redni brojevi koji se koriste u ovom dokumentu, kao što su „prvi“, „drugi“, „treći“, itd., koriste se samo u svrhu identifikacije. Paneli prema pronalasku se takođe mogu nazvati i pločice. Jezgro (sloj jezgra) panela se takođe može nazivati i baza (bazni sloj), i može se sastojati iz više podslojeva, koji mogu npr. da uključuju sloj za ojačanje, kao što je sloj od staklenih vlakana. Spojni delovi se takođe mogu nazivati i spojni profili ili profili za spajanje. Pod „komplementarnim“ spojnim profilima se podrazumeva da ovi spojni profili mogu da sarađuju jedan sa drugim. Međutim, u tu svrhu, komplementarni spojni profili ne moraju nužno da imaju komplementarne oblike. Pod fiksiranjem u „vertikalom pravcu“ podrazumeva se fiksiranje u pravcu koji je upravan na ravan panela. Pod fiksiranjem u „horizontalnom pravcu“ podrazumeva se fiksiranje u pravcu koji je upravan na odgovarajuće spojene ivice dva panela i paralelan ili pada zajedno sa ravni definisanom panelima. U kontekstu ovog dokumenta, izrazi „penasti kompozit“ i „penasti plastični materijal“ su zamenljivi, pri čemu u stvari penasti kompozit obuhvata penastu smešu koja sadrži najmanje jedan (termo)plastični materijal i najmanje jednu ispunu (nepolimerni materijal).

[0080] Razume se da glagol „sadrži“ i njegove konjugacije korišćene u ovoj patentnoj publikaciji ne znače samo „sadrži“, već se takođe podrazumeva da znače „obuhvata“, „suštinski se sastoji od“, „čini“ i konjugacije ovih izraza.

Claims (18)

Patentni zahtevi

1. Panel (1), posebno podni panel, koji sadrži:

a. najmanje jedan prvi spojni deo (2) i najmanje jedan drugi spojni deo (3) koji su postavljeni na suprotnim stranama panela (1), pri čemu su prvi spojni deo (2) navedenog panela i drugi spojni deo (3) drugog panela (1) postavljeni tako da se spajaju pokretom nadole;

b. pri čemu prvi spojni deo (2) sadrži uzlazno pero (4), najmanje jedan uzlazni bok (5) koji leži na izvesnom rastojanju od uzlaznog pera (4) i uzlazni žleb (6) koji je formiran između uzlaznog pera (4) i uzlaznog boka (5), pri čemu je uzlazni žleb (6) prilagođen da primi barem deo silaznog pera (7) drugog spojnog dela (3) drugog panela (1), pri čemu je strana uzlaznog pera (4) koja je okrenuta prema uzlaznom boku unutrašnja strana (8) uzlaznog pera (4), a strana uzlaznog pera (4) koja je okrenuta na drugu stranu od uzlaznog boka (5) spoljašnja strana (9) uzlaznog pera (4);

c. pri čemu drugi spojni deo (3) sadrži silazno pero (7), najmanje jedan silazni bok (10) koji leži na izvesnom rastojanju od silaznog pera (7) i silazni žleb (11) koji je formiran između silaznog pera (7) i silaznog boka (10), pri čemu je silazni žleb (11) prilagođen da primi barem deo uzlaznog pera (4) prvog spojnog dela (2) drugog panela (1), pri čemu je strana silaznog pera (7) koja je okrenuta prema silaznom boku (10) unutrašnja strana (12) silaznog pera (7), a strana silaznog pera (7) koja je okrenuta na drugu stranu od silaznog boka (10) spoljašnja strana (13) silaznog pera (7);

d. pri čemu spoljašnja strana (13) silaznog pera (7) i uzlazni bok (5) oba sadrže gornju kontaktnu površinu (14) blizu ili prema gornjoj strani panela (1), i pri čemu je gornja kontaktna površina (14) spoljašnje strane (13) silaznog pera (7) navedenog panela konfigurisana da zahvati gornju kontaktnu površinu (14) uzlaznog boka (5) susednog panela (1), u spojenom stanju navedenih panela (1) pri čemu su gornje kontaktne površine (14) gornje površine gde su dva panela (1) u kontaktu,

(i) pri čemu se obe navedene kontaktne površine (14) u potpunosti pružaju vertikalno ili

(ii) pri čemu se gornja kontaktna površina (14) silaznog pera (7) pruža u vertikalnom pravcu i pri čemu je gornja kontaktna površina (14) uzlaznog boka (5) nagnuta nadole u pravcu na drugu stranu od uzlaznog pera (4);

e. pri čemu ispod gornjih kontaktnih površina (14) i silazno pero (7) i uzlazni bok (5) sadrže kosu kontaktnu površinu (15), pri čemu je kosa kontaktna površina (15) silaznog pera (7) navedenog panela konfigurisana tako da zahvati kosu kontaktnu površinu (15) uzlaznog boka (5) susednog panela, u spojenom stanju navedenih panela (1), pri čemu svaki vertikalni deo gornje kontaktne površine (14) i svaka susedna kosa površina (15) međusobno zatvaraju isti ugao (α) između 100 i 175 stepeni, pri čemu se vertikalna gornja kontaktna površina uzlaznog boka (5) graniči sa kosom kontaktnom površinom uzlaznog boka (5);

naznačen time, što

f. pored kose kontaktne površine (15) silazno pero (7) sadrži spoljašnju površinu (16), koja se nalazi ispod kose kontaktne površine (15) silaznog pera (7), i pri čemu pored kose kontaktne površine (15) uzlazni bok (5) sadrži unutrašnju površinu (17), koja se nalazi ispod kose kontaktne površine (15) uzlaznog boka (5), pri čemu su spoljašnja (16) i unutrašnja (17) površina suštinski paralelne i protežu se barem delimično u vertikalnom pravcu;

g. pri čemu, u spojenom stanju susednih panela, postoji prostor (18) između barem dela spoljašnje površine (16) navedenog panela (1) i barem dela unutrašnje površine (17) susednog panela (1),

pri čemu, u spojenom stanju susednih panela, gornje kontaktne površine (14) definišu unutrašnju vertikalnu ravan (19), pri čemu su kose kontaktne površine (15a, 15b) postavljene na stranu navedene unutrašnje vertikalne ravni (19) okrenutu na drugu stranu od uzlaznog pera (4).

2. Panel (1) prema zahtevu 1, naznačen time, što vertikalna gornja kontaktna površina (14) silaznog pera (7) i kosa gornja kontaktna površina (14) uzlaznog boka (5) međusobno zatvaraju ugao između 0 i 2 stepena, poželjno između 0 i 1 stepena, poželjnije između 0 i 0,5 stepeni.

3. Panel (1) prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što u spojenom stanju susednih panela, gornje kontaktne površine (14) definišu unutrašnju vertikalnu ravan (19), pri čemu su kose kontaktne površine (15a, 15b) postavljene na jednu te istu stranu navedene unutrašnje vertikalne ravni (19) okrenutu na drugu stranu od uzlaznog pera (4).

4. Panel (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što u spojenom stanju susednih panela, gornje kontaktne površine (14) definišu navedenu unutrašnju vertikalnu ravan (19), pri čemu se kosa kontaktna površina (15a) silaznog pera (7) pruža maksimalno 1 mm, poželjno maksimalno 0,5 mm, još poželjnije maksimalno 0,2 mm u horizontalnom pravcu u odnosu na unutrašnju vertikalnu ravan (19).

5. Panel (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je dužina kose kontaktne površine (15) uzlaznog boka (5) veća od dužine kose kontaktne površine (15) silaznog pera (7), pri čemu je poželjno dužina kose kontaktne površine (15) uzlaznog boka (5) najmanje dva puta veća od dužine kose kontaktne površine (15) silaznog pera (7).

6. Panel (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što u spojenom stanju susednih panela, gornje kontaktne površine (14) definišu navedenu unutrašnju vertikalnu ravan (19), pri čemu se deo (20) silaznog pera (7), uključujući njegovu kosu kontaktnu površinu (15a), proteže izvan unutrašnje vertikalne ravni (19), pri čemu je navedeni deo (20) suštinski u obliku trapeza ili u obliku klina, pri čemu je, poželjno, visina navedenog dela (20) veća od širine navedenog dela, pri čemu je, poželjno, maksimalna visina navedenog dela (20) najmanje tri puta veća od maksimalne širine navedenog dela (20), i pri čemu je, poželjno, širina prostora (18) jednaka ili veća od širine navedenog dela (20) silaznog pera (20).

7. Panel (1) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što u spojenom stanju susednih panela, gornje kontaktne površine (14) definišu navedenu unutrašnju vertikalnu ravan (19), pri čemu se kose kontaktne površine (15) graniče sa unutrašnjom vertikalnom ravni (19).

8. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što u spojenom stanju susednih panela, dno (21) silaznog pera (7) je u kontaktu sa gornjom stranom (22) uzlaznog žleba (6) na kontaktnoj površini žleba (23), pri čemu postoji razmak (24) između prvog (2) i drugog (3) spojnog dela, koji se proteže od kosih kontaktnih površina (15) do kontaktne površine žleba (23).

9. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što u spojenom stanju susednih panela, dno (21) silaznog pera (7) je u kontaktu sa gornjom stranom (22) uzlaznog žleba (6) na, poželjno suštinski vodoravnoj, kontaktnoj površini žleba (23), pri čemu postoje razmaci (24) između prvog (2) i drugog (3) spojnog dela sa obe strane navedene kontaktne površine žleba (23).

10. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što gornja površina (25) uzlaznog pera (4) i gornja površina (26) silaznog žleba (11), u spojenom stanju, su barem delimično udaljene jedna od druge tako da postoji razmak (27) između ove dve površine (25, 26).

11. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što gornja kontaktna površina (14) i kosa kontaktna površina (15) uzlaznog boka (5) međusobno zatvaraju prvi ugao, a gornja kontaktna površina (14) i kosa kontaktna površina (15) silaznog pera (7) međusobno zatvaraju drugi ugao, pri čemu je razlika između prvog i drugog ugla do 20 stepeni.

12. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što spoljašnja strana silaznog pera (7) sadrži, između gornje kontaktne površine (14) i kose kontaktne površine (15a) silaznog pera (7), najmanje jedno udubljenje, pri čemu je, u spojenom stanju susednih panela, navedeno udubljenje poželjno postavljeno na izvesnom rastojanju od gornje kontaktne površine (14) uzlaznog boka (5).

13. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što spoljašnja strana (9) uzlaznog pera (4) sadrži prvi element za fiksiranje (28), i što je silazni bok (10) opremljen drugim elementom za fiksiranje (29), pri čemu, u spojenom stanju susednih panela (1), barem deo prvog (28) i barem deo drugog (29) elementa za fiksiranje su u kontaktu tako da formiraju površinu za fiksiranje (30) za vertikalno fiksiranje panela (1) jedan u odnosu na drugi, pri čemu, poželjno, prvi element za fiksiranje (28) je ispupčenje prema spolja (28), pri čemu spoljašnja strana ispupčenja prema spolja (28) poželjno sadrži gornji deo (31) i susedni donji deo (32), pri čemu donji deo (32) sadrži kosu površinu za fiksiranje (30a) a gornji deo (31) sadrži, poželjno zakrivljenu, površinu za vođenje (32’).

14. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je nivo kosih kontaktnih površina (15A, 15B) silaznog pera (7) i uzlaznog boka (5) iznad nivoa najviše tačke uzlaznog pera (4).

15. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što panel sadrži najmanje jedan treći spojni deo i najmanje jedan četvrti spojni deo raspoređen na drugom paru suprotnih strana panela (1), pri čemu su treći spojni deo navedenog panela i četvrti spojni deo drugog panela (1) poželjno postavljeni tako da se spajaju pomoću pokreta pod uglom nadole.

16. Panel (1) prema zahtevu 15, naznačen time. što treći spojni deo sadrži:

• bočno pero koje se proteže u pravcu koji je suštinski paralelan sa gornjom stranom jezgra, • najmanje jedan drugi silazni bok koji leži na izvesnom rastojanju od bočnog pera, i • drugi silazni žleb formiran između bočnog pera i drugog silaznog boka, i

naznačen time, što četvrti spojni deo sadrži:

• treći žleb konfigurisan tako da prihvati barem deo bočnog pera trećeg spojnog profila susednog panela, gde je navedeni treći žleb definisan gornjom ivicom i donjom ivicom, pri čemu je navedena donja ivica opremljena uzlaznim elementom za fiksiranje,

pri čemu su treći spojni deo i četvrti spojni deo konfigurisani tako da se dva takva panela mogu spojiti jedan sa drugim pokretom okretanja, pri čemu, u spojenom stanju: barem deo bočnog pera prvog panela je umetnut u treći žleb susednog, drugog panela, i pri čemu je barem deo uzlaznog elementa za fiksiranje navedenog drugog panela umetnut u drugi silazni žleb navedenog prvog panela.

17. Panel (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je panel (1) dekorativni panel, koji sadrži:

• najmanje jedan sloj jezgra, i

• najmanje jedan dekorativni gornji deo, direktno ili indirektno pričvršćen za navedeni sloj jezgra, pri čemu gornji deo definiše gornju površinu panela,

• mnoštvo bočnih ivica koje su bar delimično definisane navedenim slojem jezgra i/ili bočnim gornjim delom, pri čemu su najmanje dve suprotne bočne ivice opremljene prvim spojnim delom jedna odnosno drugim spojnim delom druga.

18. Obloga, posebno podna obloga, koja sadrži više međusobno povezanih panela (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva.