RS63302B1 - Upotreba dopaminskih d3 delimičnih agonista za tretiranje poremećaja centralnog nervnog sistema - Google Patents

Description

Opis

[0001] Sindrom nemirne noge (RLS, ili Willis Ekbom Bolest WED) poremećaj pokreta povezan sa spavanjem sa prevalencom kod populacije koja se kreće od 9.4% do 15%. On se uglavnom javlja kada pacijent leži, što se manifestuje nagonom da pomera noge. Ovo je povezano sa abnormalnim senzacijama u udovima koje se smanjuju tokom motorne aktivnosti i sa cirkadijalnim obrascem koji dostiže maksimum noću.

[0002] To je onesposobljavajući poremećaj centralnog nervnog sistema (CNS), a postoji dokaz koji podržava upotrebu dopaminskih agonista. Intrigantno, hipotalamični dopamin poseduje cirkadijalni ritam sa najnižim koncentracijama primećenim tokom noći kada se javlja RLS (Carlsson et al., Psychopathology of affective disorders, 75-85, 1980). Dalje, primarni tretman za RLS uključuje potpune agoniste dopaminskih D2/D3: Prvi dokaz da stimulacija dopaminskih receptora ima benefit kod RLS ispitana je sa pet pacijenata koji su pokazali da tretman sa L-dopa plus benserazidom, indirektni potpuni dopaminski agonist koji je već poznat, radi kompenzovanja dopaminskog deficita kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, potpuno rešava RLS simptome kod ovih pet pacijenata (Akpinar, S. Arch.

Neurol., 1982, 39(11), 739). Pored toga, tretman sa bromokriptinom, direktni potuni dopaminski agonist, ima sličan efekat. Hening et al. (Sleep vol.27, 3, 2004, 560-583) takođe prijavljuju dopaminergični tretman RLS sa D2 receptor agonistima.

[0003] Od tada, razvijeno je nekoliko drugih potpunih D2/D3 dopaminskih agonista upotrebljenih kao anti-parkinsonski agensi, i trenutno se primenjuju u tretmanu RLS: Pramipeksol, Ropinirol, i Rotigotin (Clemens et al., Advances in Pharmacology, 2019, 84, 79). Svi dopaminergični agensi koji se trenutno koriste za tretman RLS su potpuni agonisti i na D3 i D2 receptorima.

[0004] Neurodegenerativne bolesti, kao što je Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i Hantingtonova bolest, dele isti celularni i molekularni patogenetski mehanizam koji uključuje aberantni pogrešno savijeni protein ili peptidnu agregaciju i deponovanje.

[0005] Parkinsonova bolest, Hantingtonova bolest i Alchajmerova bolest su degenerativna bolest koja je rezultat akumulacije toksičnih proteina u neuronima centralnog nervnog sistema (CNS), poput parkinsonovog, hantingtonovog ili beta-amiloida. Ovi proteini se mogu klirovati raznim celularnim procesima među kojima je autofagija jedan od veoma efektivnih (Wang et al International Journal of Molecular Sciences, 2018, 19, 1422-0067).

[0006] Autofagija predstavlja glavni put za degradaciju nagomilanih celularnih proteina i disfunkcionalnih organela. Nedavna ispitivanja pokazuju da ushodna regulacija autofagije može da dovede do sniženih nivoa ovih toksičnih proteina, i poseduje benefite u kontekstu starenja i raznih modela neurodegenerativnih bolesti. Razumevanje signalnih puteva koji su uključeni u regulaciju autofagije su od suštinskog značaja za razvoj novih terapija.

[0007] Može se desiti da autofagija nije dovoljno efektivna kod gore navedenih bolesti, a tada postoji očigledna prednost u farmakološkom stimulisanju. U tom kontekstu, nekoliko autora je prijavilo da dopaminska D2 i D3 receptorska aktivacija putem pramipeksola i kvinpirola može da promoviše aktivaciju autofagije u nekoliko ćelijskih linija, uključujući primarne neurone (Luis-Ravelo et al.

Experimental Neurology, 2018, 299, 137-147 ; Wang et al. Autophagy, 2015, 11, 2057-2073).

[0008] Posebno je pokazano da se autofagija može pojačati pramipeksolom, potpunim D3/D2 agonistom, a njen efekat blokiran je čistim D3-receptor antagonistom. Dok ovo ukazuje da potpuna stimulacija D3 receptora stimuliše autofagiju i time sprečava neurološku degeneraciju, efekat delimičnog D3-receptorskog agonista nije opisana (Wang et al.2018 (kao gore); Barroso-Chinea et al. Autophagy, 2019, 1-17).

[0009] Dugoročni tretmani ovih bolesti su potrebni. Prijavljeno je nekoliko problema u dugoročnom vođenju bolesti, uključujući gubitak efikasnosti tokom vremena i nekoliko sporednih efekata, povezanih sa D2 i/ili D3 potpunim agonistima.

[0010] Mučnina i povraćanje su uobičajeni sporedni efekat usled D2-receptorske stimulacije putem D2 agonista, a trenutno upotrebljivani D2/D3 potpuni dopaminski agonisti promovišu gubitak bihevioralne kontrole koja vodi ka poremećajima kao što je kockanje ili hiperseksualnost. Takođe, augmentacija tj. pogoršanje simptoma posle dugoročne upotrebe gornjih agenasa verovatno zbog D2 ili D3 receptorske prekomerne stimulacije, predstavlja ozbiljan nedostatak trenutno primenjivanih dopaminskih D2/D3 potpunih agonista.

[0011] Prema tome, još uvek postoji potreba da se obezbedi efikasan tretman za poremećaje centralnog nervnog sistema (CNS), koji je bez gore pomenutih sporednih efakata.

[0012] WO 2007/148208 opisuje D3 receptorske ligande, koji mogu biti antagonisti, ili inverzni agonisti ili delimični agonisti ili potpuni agonisti. Di Ciano et al. (Neuropsychopharmacology 44, 1284-1290, 2019) opisuju da jedno od jedinjenja koja su tu opisana (BP1.4979) predstavlja D3 delimični agonist koji takođe ima D2 antagonističko svojstvo.

[0013] Začuđujuće je otkriveno da je ovo jedinjenje sa D3 delimičnom agonističkom aktivnošću i D2 antagonističkom aktivnošću potpuno aktivno kod poremećaja centralnog nervnog sistema (CNS) iako je delimični D3 agonist. Zapravo, nikada nije predloženo da delimični agonist D3 receptora može biti efektivan kao D3 potpuni agonist u tretiranju ovih poremećaja.

[0014] U skladu sa prvim predmetom, ovaj pronalazak odnosi se na jedinjenje BP1.4979, formule:

N-(4-{2-[4-(3-Cijanofenil)piperazin-1-il]etil}cikloheksil)-3-metoksipropanamid

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, ili njegovu hidratu, ili hidratisane soli, ili njegove polimorfne, kristalne strukture

za upotrebu za sprečavanje ili tretiranje poremećaja centralnog nervnog sistema (CNS) koji je sindrom nemirnih nogu (RLS), i pri čemu se ono daje pri dozi koja se bira od 10 i 15 mg B.I.D (bis in die).

[0015] BP1.4979 je D3 delimični agonist i D2 antagonist. Struktura i postupak za pripremu BP1.4979 opisani su u WO 2007/148208.

[0016] Pronađeno je da je ono veoma potentan, selektivan, ali delimični D3-receptorski agonist: Aktivno je na kloniranom humanom dopaminskom D3 receptoru sa konstantom disocijacije od 1.2 nM i 30% ili 70% unutrašnje aktivnosti kada se procenjuje u dva različita testa (određenije, ogledi mitogeneze i reporter-gena respektivno). Poređenja radi, ono pokazuje samo 661 nM Ki vrednost na humanom D2 receptoru pri kojoj se ponaša kao čist kompetetivni antagonist. Ono je, pored toga, neaktivno na 160 drugih receptora, kanala ili enzima.

[0017] Ipak, i pored D3 delimično agonističkog profila, začuđujuće je pronađeno da je veoma potentno kao sam dopamin ili potpuni dopaminski D3 agonisti.

[0018] Aktivnost D3 delimičnog agonista, naročito u istoj meri kao i D3 potpuni agonist prema tome je neočekivana.

[0019] Pored toga, D3 delimični agonisti uključuju manje sporednih efekata, kao što su oni uključeni od strane D3 potpunih agonista (određenije augmentacija).

[0020] Takođe, D2 antagonisti su anti-emetični agensi i prema tome nemaju sporedne efekte kao što je mučnina i povraćanje koji su prijavljeni za D2 agoniste i koji su se koristili do sada u tretmanima RLS.

[0021] Dalje, selektivnost za D3 receptore u odnosu na D2 receptore je veoma neočekivana budući da su D2 i D3 receptori veoma homologni proteini.

[0022] Što se tiče RLS, pronađeno je da je BP1.4979 potentan kao i sam dopamin ili potpuno dopaminski agonisti kod RLS.

[0023] Aktivnost D3 delimičnog agonista/D2 antagonista veoma je neočekivana budući da je aktivnost kod RLS do sada po svoj prilici postignuta samo putem potpuno stimulišućeg poželjno D3 receptora: - Postoji velika nadmoć inhibitornog D3 receptora u senzorno-procesnim oblastima kičmene moždine (dorzalni rog), koji su izlaz za senzorno procesiranje uključeno u nevoljnim pomeranjima udova koji se razvijaju tokom spavanja kod RLS;

- neselektivni dopaminski agonisti dejstvuju kao D3-receptor agonisti pri nižim koncentracijama u odnosu na D2 receptore, a takođe su efektivni kod RLS pri relativno niskim dozama u odnosu na doze za tretiranje Parkinsonove bolesti (po svoj prilici putem stimulacije D2 receptora);

- D3-receptor nokaut životinje pokazuju neke od simptoma RLS.

[0024] Prema tome, na bazi ovih zapažanja moglo bi se očekivati da aktivnost kod RLS zavisi od afiniteta prema D3 receptoru, i to da bi D3 potpuni agonist mogao da uključuje veću aktivnost od D3 delimičnog agonista.

[0025] Slično tome PD, AD i HD su hronične bolesti kod kojih je produžena aktivnost na D3 receptoru poželjna.

[0026] Kako je prethodno prijavljeno, D3 receptorski potpuni agonisti promovišu mehanizam autofagije koji vodi ka redukciji agregata toksičnih proteina kao što je parkin, huntingtin ili beta-amiloid, efekat koji je blokiran D3 receptorskim antagonistom. Kako delimični D3 agonist pokazuje aktivnost sa maksimalnim efektom značajno ispod one koju ima potpuni agonist, teško da može da se predvidi da će se obezbediti efikasnost delimičnog agonista kao što je BP1.4979, slično onima kao što je kod potpunih agonista kod ovih patologija.

[0027] Poželjno, BP1.4979, kao delimični agonist, je manje sklono da indukuje receptorsku desenzitizaciju kao potpuni agonist.

[0028] Kako se ovde koristi:

«Antagonist» odnosi se na ligand koji može da se veže za receptor ali ne uspeva da aktivira fiziološki odgovor pomenutog receptora.

[0029] «Agonist» definiše liganda koji može da se veže za receptor i izazove fiziološki odgovor pomenutog receptora.

[0030] Pojam «potpuni agonist» odnosi se na agonist koji se vezuje i aktivira receptor sa maksimalnim odgovorom koji neki agonist može da izazove na tom receptoru.

[0031] Pojam «delimični agonist» označava neki agonist koji se takođe vezuje za i aktivira dati receptor, ali ima samo delimičnu efikasnost na tom receptoru, u odnosu na potpuni agonist, čak i pri maksimalnom okupiranju receptora.

[0032] Potencija agonista definiše količinu pomenutog agonista da izazove poželjan odgovor: to je inverzno povezano sa polu-maksimalnom efektivnom koncentracijom (EC50) tj. koncentracijom pomenutog agonista koji indukuje odgovor na pola puta između osnovne linije i maksimuma posle specificiranog vremena izlaganja.

[0033] Tipično, D3 potpuni agonist izaziva 100% efikasnosti (ili unutrašnje aktivnosti) u odnosu na referentni potpuni agonist prema pomenutom D3 receptoru.

[0034] Tipično, delimični agonist u skladu sa ovim pronalaskom izaziva efikasnost (ili unutrašnju aktivnost) od manje od 100% u odnosu na referentni potpuni agonist prema D3 receptoru, generalno obuhvaćenu između 10 i 90%, naročito između 20 i 80%.

[0035] Referentni potpuni agonist prema D3 receptoru generalno se bira od endogenih agonista, kao što je dopamin. Takođe, on može biti odabran između poznatih referentnih potpunih agonista, kao što je kvineloran ili 7-OHDPAT.

[0036] Unutrašnja aktivnost jedinjenja prema receptoru može se izmeriti in vitro testovima, kao što su ogled mitogeneze (Chio et al., Mol. Pharmacol, 45: 51-60, 1994), ogled genskog reportera (Fitzgerald et al., Anal. Biochem.275: 54-61, 1999), ili fluksa kalcijuma (Moreland et al., Biochem. Pharmacol.68:761-772, 2004).

[0037] "Ligand" se odnosi na sposobnost jedinjenja da se veže za dopaminergični D2 i/ili D3 receptor(e) radi obrazovanja kompleksa sa njima.

[0038] Pojam "afinitet" ilustruje intermolekulsku pokretačku snagu između liganda (jedinjenja) i receptora. Određenije, visoko-afinitetno ligand vezivanje ukazuje na to da je relativno niska koncentracija liganda adekvatna da maksimalno zauzme ligand-vezujuće mesto D2 i/ili D3 receptora(a), dok nisko-afinitetno vezivanje ukazuje na to da je relativno visoka koncentracija potrebna pre nego što se mesto vezivanja maksimalno zauzme.

[0039] Kako se ovde koristi, "farmaceutski prihvatljive soli" odnose se na derivate opisanih jedinjenja pri čemu je roditeljsko jedinjenje modifikovano pravljenjem njihovih kiselih ili baznih soli. Farmaceutski prihvatljive soli uključuju konvencionalne netoksične soli ili kvaternarne amonijumove soli roditeljskog jedinjenja obrazovane, primera radi, od netoksičnih neorganskih ili organskih kiselina. Primera radi, takve konvencionalne netoksične soli uključuju one izvedene od neorganskih kiselina kao što je hlorovodonična, bromovodonična, sumporna, sulfaminska, fosforna, azotna i slično; i soli pripremljene od organskih kiselina kao što je sirćetna, propanoična, sukcinska, vinska, limunska, metansulfonska, benzensulfonska, glukuronska, glutamatna, benzojeva, salicilna, toluenesulfonska, oksalna, fumarna, maleična, i slično. Dalje adicione soli uključuju amonijumove soli kao što je trometamin, meglumin, epolamin, itd., metalne soli kao što je natrijum, kalijum, kalcijum, cink ili magnezijum. Hidrohloridne i oksalatne soli su poželjne.

[0040] Farmaceutski prihvatljive soli ovog pronalaska mogu biti sintetizovane iz roditeljskog jedinjenja koje sadrži bazne ili kisele grupe, primenom konvencionalnih hemijskih postupaka. Generalno, takve soli mogu se pripremiti reagovanjem slobodnih kiselih ili baznih oblika ovih jedinjenja sa stehiometrijskom količinom pogodne baze ili kiseline u vodi ili u nekom organskom rastvaraču, ili mešavini ova dva.

Generalno, poželjna je neka nevodena podloga poput etra, etil acetata, etanola, izopropanola, ili acetonitrila. Spisak pogodnih soli može se naći u Remington's Pharmaceutical Sciences, 17th ed., Mack Publishing Company, Easton, PA, 1985, p.1418, čiji je opis ovde uključen kao referenca.

[0041] Aktivnost jedinjenja kod RLS može se predvideti njegovom efikasnošću u relevantnim životinjskim modelima. Životinjski modeli prediktivni za RLS opisani su od strane Ondo WG et al.

(Movement Disorders, 2000, 15, 154-158) i Clemens S et al. (J. Neurosci.2004, 24, 11337-11345).

[0042] Određenije, ovaj pronalazak obezbeđuje in vivo ogled prediktivan za aktivnost kod RLS, kao što je kod pacova. Opisan je postupak za predikciju aktivnosti kod RLS za test jedinjenja, koji obuhvata sprovođenje pomenutog jedinjenja u elektrofiziološkom modelu monosinaptičkog refleksa kičmene moždine kod pacova.

[0043] Određenije, opisan je in vivo skrining postupak za identifikovanje kandidata leka za tretiranje RLS, pri čemu pomenuti postupak obuhvata sprovođenje in vivo ogleda koji obuhvata

- sprovođenje elektrofiziološkog modela monosinaptičkog refleksa kičmene moždine kod glodara sa test jedinjenjem i referentnim jedinjenjem;

- poređenje izmerenog odgovora test jedinjenja sa izmerenim odgovorom referentnog jedinjenja u pomenutom testu u datoj koncentraciji;

- biranje pomenutog test jedinjenja ako je njegova aktivnost viša od one koju ima test jedinjenje.

[0044] U skladu sa jednim načinom izvođenja, ovaj model obuhvata:

- stimulisanje senzitivnog korena i beleženje dobijenog potencijala akcije u motornom korenu; - primenjivanje na dorzalni rog referentnog jedinjenja ili test jedinjenja

- procenjivanje inhibicije monosinaptičkog refleksa sa referentnim jedinjenjem i test jedinjenjem.

[0045] U skladu sa jednim načinom izvođenja, izmereni odgovor je inhibicija sinaptičke transmisije.

[0046] Određenije, odgovor izmeren u ovom testu pokazuje inhibitorni modulatorni input silazne hipotalamo-dorzospinalne dopaminergične neuronske putanje, koja se pokazuje defektnom kod RLS, što za rezultat ima preterane reflekse kod ove bolesti.

[0047] U skladu sa jednim načinom izvođenja, referentno jedinjenje je potpun dopaminski D2/D3 receptor agonist, kao što je Pramipeksol koji se trenutno koristi kod RLS, dopamin, ili 7-OHDPAT. U skladu sa jednim načinom izvođenja, pomenuto test jedinjenje je D3 delimični agonist.

[0048] Identifikacija jednog od subjekata kojima je potreban ovakav tretman, koji boluju od ovde pomenutih bolesti i stanja, nalazi se u sklopu uobičajenih sposobnosti i znanja stručnjaka iz ove oblasti. Stručnjak iz ove oblasti može lako da identifikuje, primenom kliničkih testova, fizičkog pregleda, genetskih testova i medicinske/porodične istorije, onog od subjekata kojem je potreban ovakav tretman.

[0049] U skladu sa jednim načinom izvođenja, preporučena doza B1.4979 može biti obuhvaćena između 10 i 100 mg, a poželjno 10 i 15 mg B.I.D (bis in die). Međutim, alternativna terapeutski efektivna količina BP1.4979 može se lako odrediti od strane određenog dijagnostičara, kao stručnjaka iz ove oblasti, primenom konvencionalnih tehnika i opažanjem rezultata dobijenih pod analognim okolnostima. O određivanju terapeutski efektivnih količina, dijagnostičar uzima u obzir brojne faktore, uključujući, ali bez ograničavanja: vrstu subjekta; njihovu veličinu, starost, i opšte zdravstveno stanje; specifičnu bolest koja je uključena; stepen uključenja ili težine bolesti; odgovor pojedinačnog subjekta; određeno jedinjenje koje se daje; način davanja; karakteristiku biodostupnosti datog preparata; odabrani dozni režim; upotrebu konkominantnog leka; i druge relevante okolnosti. Količina BP1.4979 koja je potrebna da se postigne poželjan biološki efekat, zavisiće od brojnih faktora, uključujući dozu leka koji se daje, hemijske karakteristike (npr. hidrofobičnost) jedinjenja koje se upošljava, potenciju jedinjenja, vrstu bolesti, stanje bolesti kod pacijenta i put davanja.

[0050] "Farmaceutski" ili "farmaceutski prihvatljiv" odnosi se na molekulske entitete i kompozicije koje ne proizvode štetnu, alergijsku ili neku drugu nepovoljnu reakciju kada se daje životinji ili čoveku, kada je pogodno.

[0051] Kako se ovde koristi, "farmaceutski prihvatljiv nosač" uključuje bilo koji od razblaživača, adjuvanasa, ekscipijenasa, ili vozila, kao što su konzervansi, punioci, dezintegranti, ovlaživači, emulgatori, agensi za suspendovanje, razblaživači, disperzione podloge, obloge, antibaktericidi i antifungicidi, izotonični i agensi za odlaganje apsorpcije i slično. Upotreba takvih podloga i agenasa za farmaceutski aktivne supstance dobro je poznata u stanju tehnike. Osim u meri u kojoj je konvencionalna podloga ili agens nekompatibilna sa aktivnim sastojkom, predviđa se njena primena u terapeutskim kompozicijama. Dopunski aktivni sastojci takođe mogu biti uključeni u ove kompozicije.

[0052] U kontekstu ovog pronalaska, pojam "tretiranje" ili "tretman", kako se ovde koristi, označava obrtanje, ublažavanje, inhibiranje napretka, ili sprečavanja poremećaja ili stanja na koje se takav pojam odnosi, ili jednog ili više simptoma takvog poremećaja ili stanja. "Terapeutski efektivna količina" označava neku količinu jedinjenja/leka u skladu sa ovim pronalaskom, koja je efektivna u proizvodnji poželjnog terapeutskog efekta. U skladu sa ovim pronalaskom, pojam "pacijent", ili "pacijent kome je to potrebno", odnosi se na humanog ili nehumanog sisara koji je oboleo ili će vrlo verovatno oboleti od neurofiziološkog poremećaja. Poželjno, taj pacijent je čovek.

[0053] Generalno, jedinjenja ovog pronalaska mogu da se obezbede u vodenom fiziološkom puferskom rastvoru koji sadrži 0.1 do 10% w/v jedinjenje za parenteralno davanje. Tipični dozni opsezi su od 1 µg/kg do 0.1 g/kg telesne mase na dan; poželjni dozni opseg je od 0.01 mg/kg do 10 mg/kg telesne mase na dan. Poželjna dnevna doza za odrasle ljude uključuje 5, 50, 100 i 200 mg, i ekvivalentnu dozu kod deteta. Poželjno doziranje leka koji se daje verovatno zavisi od takvih promenljivih kao što su vrsta i mera napredovanja bolesti ili poremećaja, opšti zdravstveni status određenog pacijenta, relativna biološka efikasnost odabranog jedinjenja, i formulacija jedinjenja ekscipijensa, i njegov put davanja.

[0054] Jedinjenja ovog pronalaska mogu se davati u jediničnim doznim oblicima, pri čemu pojam "jedinična doza" znači jednu dozu koja se može dati pacijentu, a kojom se može lako rukovati ili koja se može lako upakovati, koja ostaje fizički i hemijski stabilna jedinična doza koja obuhvata ili samo aktivno jedinjenje, ili je u obliku farmaceutski prihvatljive kompozicije, kako je opisano u nastavku. Zbog toga, tipični dnevni dozni opsezi su od 0.01 do 10 mg/kg telesne mase. Kao opšte smernice, jedinične doze za ljude kreću se od 1 mg do 100 mg na dan. Poželjno, jedinični dozni opseg je od 1 do 500 mg koji se daje jednom do četiri puta na dan, a još poželjnije od 10 mg do 300 mg, dva puta na dan. Jedinjenja obezbeđena ovde mogu biti formulisana u farmaceutske kompozicije umešavanjem sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa. Takve kompozicije mogu biti pripremljene za upotrebu za oralno davanje, naročito u obliku tableta ili kapsula; ili parenteralno davanje, naročito u obliku tečnih rastvora, suspenzija ili emulzija; ili intranazalno, naročito u obliku praškova, nazalnih kapi, ili aerosola; ili dermalno, primera radi, topikalno ili putem trans-dermalnih flastera.

[0055] Kompozicije se mogu pogodno davati u jediničnom doznom obliku i mogu biti pripremljene bilo kojim od postupaka koji su dobro poznati u oblasti farmacije, primera radi, kako je opisano

u Remington-u: The Science and Practice of Pharmacy, 20th ed.; Gennaro, A. R., Ed.; Lippincott Williams & Wilkins: Philadelphia, PA, 2000. Farmaceutski kompatibilna veziva i/ili adjuvansni materijali mogu biti uključeni kao deo ove kompozicije. Oralne kompozicije generalno uključuju inertni razblaživač nosač ili jestivi nosač.

[0056] Tablete, pilule, praškovi, kapsule, dražeje i slično mogu da sadrže jedan ili više od bilo kojih od sledećih sastojaka, ili jedinjenja slične prirode: vezivo kao što je mikrokristalna celuloza, ili guma tragakant; razblaživač kao što je skrob ili laktoza; dezintegrant kao što je skrob i derivati celuloze; lubrikant kao što je magnezijum stearat; glidant kao što je koloidni silicijum dioksid; zaslađivač kao što je saharoza ili saharin; ili aromu kao što je pepermint, ili metil salicilat. Kapsule mogu biti u obliku tvrde kapsule ili meke kapsule, koja je generalno pripremljena od želatinastih mešavina opciono umešanih sa plastifikatorima, kao i u obliku skrobne kapsule. Pored toga, dozni jedinični oblici mogu da sadrže razne druge materijale koji modifikuju fizički oblik dozne jedinice, primera radi, obloge od šećera, šelak, ili enterični agensi. Drugi oralni dozni oblici sirupi ili eliksiri mogu da sadrže zaslađivače, konzervanse, boje, tonere, i arome. Pored toga, aktivna jedinjenja mogu biti inkorporisana u brzo rastvarajuće, modifikovano-oslobađajuće ili produženo-oslobađajuće preparate i formulacije, i pri čemu su takve formulacije sa produženim oslobađanjem poželjno dvo-modalne. Poželjne formulacije uključuju farmaceutske kompozicije u kojima je jedinjenje ovog pronalaska formulisano za oralno ili parenteralno davanje, ili poželjnije one u kojima je jedinjenje ovog pronalaska formulisano kao tableta. Poželjne tablete sadrže laktozu, kukuruzov skrob, magnezijum silikat, kroskarmelozu natrijum, povidon, magnezijum stearat, ili talk u bilo kojoj kombinaciji. Jedan aspekt ovog otkrivanja je takođe to da jedinjenje ovog pronalaska može biti inkorporisano u prehrambeni proizvod ili tečnost. Tečni preparati za davanje uključuju sterilne vodene ili nevodene rastvore, suspenzije, i emulzije. Tečne kompozicije takođe mogu da uključuju veziva, pufere, konzervanse, agense za heliranje, zaslađivače, arome i boje, i slično. Nevodeni rastvarači uključuju alkohole, propilen glikol, polietilen glikol, biljna ulja kao što je maslinovo ulje, i organske estre kao što je etil oleat. Vodeni nosači uključuju mešavine alkohola i vode, puferovane podloge, i slani rastvor. Određenije, biokompatiblni, biorazgradivi laktid polimer, laktid/glikolid kopolimer, ili polioksietilen-polioksipropilen kopolimeri mogu biti korisni ekscipijensi kojima se kontroliše oslobađanje aktivnog jedinjenja. Intravenozni nosači mogu da uključuju tečnosti i dopunjavače nutrijenata, dopunjivače elektrolita, kao što su oni na bazi Ringer-ove dekstroze, i slično. Drugi potencijalno korisni parenteralni sistemi dostave za ova aktivna jedinjenja uključuju etilen-vinil acetatne kopolimerne čestice, osmotske pumpe, implantabilne infuzione sisteme, i lipozome.

[0057] Alternativni načini davanja uključuju formulacije za inhalaciju, koje uključuju takva sredstva kao što je suv prašak, aerosol, ili kapi. One mogu biti vodeni rastvori koji sadrže, primera radi, polioksietilen-9-lauril etar, glikoholat i deoksiholat, ili uljaste rastvore za davanje u obliku nazalnih kapi, ili kao gel koji se nanosi intranazalno. Formulacije za bukalno davanje uključuju, primera radi, lozenge ili pastile i takođe mogu da uključuju aromatizovane baze, kao što je saharoza ili akacija, i druge ekscipijense kao što je glikoholat. Formulacije pogodne za rektalno davanje poželjno su prisutne kao jedinično dozne supozitorije, sa nosačem na čvrstoj bazi, kao što je kakao buter, i mogu da uključuju salicilat. Formulacije za topikalnu primenu na kožu poželjno su obliku masti, krema, losiona, paste, gela, spreja, aerosola, ili ulja. Nosači koji se mogu primeniti uključuju petrolejski gel, lanolin, polietilen glikole, alkohole, ili njihove kombinacije. Formulacije pogodne za transdermalno davanje mogu biti prisutne u obliku odvojenih flastera i mogu biti liofilne emulzije ili puferovani, vodeni rastvori, rastvoreni i/ili dispergovani u polimeru ili adhezivu.

Crteži:

[0058] FIG.1 ilustruje efekte BP1.4979 (30 nM) na amplitudu odgovora ventralnog korena pobuđenog supra-liminarnom stimulacijom (40 V, 50 µs) dorzalnog korena, čime se pokazuje potencijal aktivnosti, srednja vrednost svakog od 15 beleženja, u uslovima kontrole i BP1.4979-perfuziji.

[0059] FIG.2 ilustruje efekte BP1.4979 (30 nM) na amplitudu odgovora ventralnog korena pobuđenog supra-liminarnom stimulacijom (40 V, 50 µs) dorzalnog korena, čime se pokazuje amplituda odgovora u piku tokom vremena.

[0060] Ovaj pronalazak dalje je ilustrovan neograničavajućim primerima koji slede:

1

Primeri

[0061] Efikasnost BP1.4979 i tri trenutno korišćena dopaminska agonista na humane dopaminske D2 i D3 receptore, procenjena je na sledećim sistemima.

Ogled mitogeneze za D3-receptorsku aktivaciju

[0062] Ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO) koje stabilno eksprimiraju humani dopaminski D3 receptor zasađene su preko noći u ploče sa 96-bazenčića. Ćelije su zatim oprane podlogom bez seruma, i inkubisane 20h sa raznim koncentracijama liganada. Tricijanovani timidin pulsno je dodavan tokom 4 sata. Zatim, ćelije su otkačene tripsionom/EDTA, transferovane u GF/C mikroploče sa više ekrana, isprane ledeno hladnim PBS i etanolom i osušene. Inkorporisani [<3>H]-timidin izmeren je tečnom scintilacijom u MicroBeta brojaču.

[0063] Rezultati su izraženi kao procenat maksimalne [<3>H]-timidin inkorporacije koja je dobijena sa potpunim agonistom kvineloranom.

[0064] U ovom testu, BP1.4979 se ponašao kao delimični agonist (unutrašnja aktivnost od 30%, EC50 od 0.7 nM) dok su Pramipeksol i Ropinirol bili potpuni agonisti sa EC50 od 0.6 i 0.7 nM, respektivno.

Ogled Luciferaze genskog reportera za D3-receptorsku aktivaciju

[0065] Rekombinantni humani dopaminski D3 receptor funkcionalno je eksprimiran u ćelijama jajnika kineskog hrčka (CHO) koje eksprimiraju cAMP-responsivni-element koji pokreće luciferaza genski reporter (Fitzgerald et al., Anal Biochem 275: 54-61, 1999). Ćelije su zasejane tokom noći u ploču sa 96-bazenčića, a zatim oprane i smeštene u prisustvo dopamina ili test jedinjenja (BP1.4979). Posle 4 sata u ćelijskom inkubatoru, ćelije su inkubisane sa oglednim reagensom za luciferaza reporterske gene.

[0066] Dopaminska aktivnost izmerena je kao inhibicija forskoliom-stimulisane luciferaza bioluminescencije primenom FDSS/µćelijskog uređaja (Hamamatsu). Rezultati su izraženi kao procenat dopaminskog maksimalnog odgovora na forskolinom-stimulisanu bioluminescenciju.

[0067] U ovom testu, BP1.4979 ponaša se kao delimični agonist (unutrašnja aktivnost 70%, EC502.5 nM) dok su Pramipeksol, Rotigotin, i Ropinirol potpuni agonisti sa EC50 od 0.1, 0.1, i 0.8 nM, respektivno.

[0068] Pored toga, efikasnost jedinjenja upoređena je na aktivaciju humanog dopaminskog D2 receptora.

Ogled flukseva kalcijuma za D2-receptorsku aktivaciju/inhibiciju

[0069] HEK293 ćelije koje eksprimiraju humanu dopaminsku D2 kratku izoformu, upotrebljene su za procenjivanje potencijalnog agonističkog svojstva test jedinjenja. Ćelije su uvedene sa Fluo-4-AM rastvorom dopunjenim sa sulfinpirazonom, a zatim zasejane u ploču sa 96-bazenčića i uvedene u FLEX stanicu za merenje fluorescencije praćeno kalcijumskim tranzijentima.

[0070] Odgovori su izračunati kao maksimum minus minimum brojanja fluorescencije (Fmax - Fmin). Rezultati su dati kao procenat maksimalnog odgovora pobuđenog referentnim potpunim agonistom kvineloranom.

[0071] U ovom testu, Pramipeksol, Rotigotin, i Ropinirol su se ponašali kao potpuni agonisti sa EC50 vrednostima od 5.4, 0.3, i 20 nM, respektivno. Sa druge strane, BP1.4979 nije uspelo da aktivira receptor pri koncentracijama čak do 1,000 nM, a čak je i potpuno uspeo da blokira efekat dopamina ili agonista.

[0072] Ukratko, BP 1.4979 se jasno razlikuje od tri dopaminska liganda koji se trenutno koriste u tretmanu RLS: oni su potentni D3R i D2R potpuni agonisti dok je BP 1.4979 delimični D3R agonist i neaktivan kao agonist na D2R.

Efekti BP1.4979 na model RLS kod pacova

[0073] Smatra se da RLS utiče na abnormalnu osetljivost refleksa istezanja kičme. Ovi refleksi su modulisani na inhibitoran način dopaminom oslobođenim u dorzalni rog od silazne dopaminergične projekcije koja proizilazi iz A11 dopaminskih ćelija u hipotalamusu.

[0074] Prema tome, bilo je bitno ispitati BP1.4979 efekte u monosinaptičkom odgovoru u izolovanoj kičmenoj moždini, elektrofiziološkom modelu refleksa istezanja, koji se može uzeti u obzir za neke aspekte mehanizama koji se nameću kod RLS. Analizirani su elektrofiziološki odgovori tj. potencijali motorne akcije zabeleženi na ventralnom korenu izolovane kičmene moždine mladunaca pacova praćeno stimulacijom dorzalnog korena.

[0075] Primenom graničnog intenziteta stimulacije (40 V, 50 µs), BP1.4979 je ispitano pri 3 koncentracije (30, 100, i 300 nM), a odgovori su zabeleženi.

[0076] Rezultati su prijavljeni na FIG.1 i 2. Pri 30 nM koncentraciji, BP1.4979 potpuno je inhibiralo sinaptičku transmisiju za ova vlakna tj. u istoj meri kao i dopamin ili potpuni dopaminski D2/D3 receptor agonist kao što su Pramipeksol i 7-OHDPAT.

[0077] Dopamin, Pramipeksol i 7-OHDPAT dali su rezultat u potpunoj ili skoro potpunoj inhibiciji monosinaptičkog refleksa. Začuđujuće, primena BP1.479 u nanomolarnim koncentracijama umesto dopamina ili potpuno dopaminski agonista izaziva inhibicije istih amplituda kao i potonji.

[0078] U drugim serijama eksperimenata, BP1.4979 je na dozno zavisan način inhibiralo amplitudu postsinaptičkog odgovora izmerenog na ventralnom korenu kičmene moždine praćeno supraliminarnom stimulacijom dorzalnog korena, a ovaj efekat je sprečen u prisustvu dopaminskog D3antagonista BP1.4096 (primer 107 iz WO 2007/148208) koji je, sam po sebi, bio bez efekta.

[0079] Ukratko, iako je delimični D3-receptor agonist i D2-receptor antagonist, što ga razlikuje od uobičajeno korišćenih agenasa koji se primenjuju kod RLS, BP1.4979 se neočekivano pokazalo kao potpuno aktivno na modelu ove bolesti.

Claims (1)

1. Patentni zahtev 1. Jedinjenje BP1.4979, formule:

   N-(4-{2-[4-(3-Cijanofenil)piperazin-1-il]etil}cikloheksil)-3-metoksipropanamid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili njegovi hidrati, ili hidratisane soli, ili njegove polimorfne, kristalne strukture, za upotrebu za tretiranje ili sprečavanje sindroma nemirne noge (RLS) pri čemu se ono daje pri dozi koja se bira od 10 i 15 mg B.I.D (bis in die).