RS62184B1

RS62184B1 - Uređaj bazne stanice, terminalni uređaj i način komunikacije

Info

Publication number: RS62184B1
Application number: RS20210961A
Authority: RS
Inventors: Hiromichi Tomeba; Ryota Yamada
Original assignee: Sharp Kk
Priority date: 2016-01-26
Filing date: 2017-01-24
Publication date: 2021-08-31
Also published as: MX386423B; CN108496387A; EP3410772A2; US20190053205A1; WO2017130970A2; JP2019054308A; CN108496387B; CL2018002013A1; CO2018007728A2; PT3410772T; WO2017130970A3; US10609702B2; EP3410772B1; LT3410772T; MX2018009006A; EP3410772A4

Description

Opis

Oblast tehnike

Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj bazne stanice, terminalni uređaj i način komunikacije.

Poznato stanje tehnike

U komunikacionom sistemu, kao što je Long Term Evolution (LTE) ili LTE-Advanced (LTE-A) koji je standardizovan putem Projekta partnerstva treće generacije (Third Generation Partnership Project – 3GPP), oblast komunikacije se može proširiti usvajanjem ćelijske konfiguracije u kojoj su oblasti pokrivene uređajima bazne stanice (bazne stanice, predajne stanice, predajne tačke, uređaji za prenos prema korisniku (downlink), uređaji za prijem od korisnika (uplink), grupa predajnih antena, grupa priključaka za predajne antene, nosioci komponenata, eNodeB, pristupne tačke, AP-i) ili predajnim stanicama ekvivalentnim uređajima bazne stanice raspoređena u obliku više međusobno povezanih ćelija (ćelijski sistem). Terminalni uređaji (prijemne stanice, prijemne tačke, uređaji za prenos prema korisniku (downlink), uređaji za prenos od korisnika (uplink), grupa prijemnih antena, grupa priključaka za prijemne antene, korisnička oprema (UE), stanice, STA-i) su povezani sa uređajem bazne stanice. U takvoj ćelijskoj konfiguraciji, efikasnost frekvencije može da se poboljša korišćenjem iste frekvencije među susednim ćelijama ili sektorima.

U LTE/LTE-A, formati okvira su definisani u odnosu na frekventni dupleks, vremenski dupleks i licencom potpomognut pristup, respektivno. Na primer, uređaj bazne stanice i terminalni uređaj LTE/LTE-A korišćenjem frekventnog dupleksa mogu uvek da komuniciraju koristeći format zajedničkog okvira, a da ne zavise od propusnog opsega komunikacije ili sličnog.

Pored toga, sa ciljem pokretanja komercijalne usluge oko 2020. godine, aktivno se sprovode istraživačke i razvojne aktivnosti vezano za mobilni radio-komunikacioni sistem pete generacije (5G sistem). Sektor radio-komunikacije u okviru Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU-R) koja predstavlja međunarodnu organizaciju za standardizaciju, nedavno je objavio preporuku vizije koja se odnosi na šemu standarda 5G sistema (Međunarodna mobilna telekomunikacija – 2020. godine i kasnije: IMT-2020) (videti „IMT Vision – Framework and overall objectives of the future development of IMT for 2020 and beyond“, Recommendation ITU-R M.2083-0, Sept.2015).

U preporuci vizije, različiti slučajevi upotrebe u kojima 5G sistem pruža uslugu komunikacije su klasifikovani u tri velika scenarija korišćenja (Poboljšan propusni opseg mobilne mreže (EMBB), Poboljšana masivna komunikacija mašinskog tipa (eMTC), Ultra pouzdana komunikacija sa malim kašnjenjem (URLLC)). Pored toga, preporuka vizije predstavlja osam indeksa (maksimalna brzina prenosa podataka, brzina prenosa podataka za korisnike, efikasnost spektra, mobilnost, kašnjenje, gustina konekcije, energetska efikasnost mreže, kapacitet u zoni saobraćaja) kao zahteve (mogućnosti) 5G sistema. Međutim, preporuka vizije takođe ističe da za 5G sistem nije potrebno istovremeno zadovoljiti sve zahteve, dovoljno je zadovoljiti zahteve za svaki od scenarija korišćenja. Zahtevi svakog slučaja upotrebe/scenarija korišćenja su naravno različiti, pa su stoga radio performanse, koje pruža mreža za radio pristup uključene u 5G sistem, potrebne za dinamičku promenu u svakom trenutku.

WO 2009/084931 A1 opisuje metodu dobijanja signala za sinhronizaciju u bežičnom komunikacionom sistemu, uključujući deljenje punog frekventnog opsega na opseg sinhronizacije za prenos signala za sinhronizaciju i na uobičajeni opseg za prenos podataka multicast radio-difuznog multimedijalnog servisa (MBMS) i traženje primarnog signala za sinhronizaciju (PSS) za namenski MBMS u opsegu sinhronizacije i otkrivanje PSS-a za namenski MBMS kroz opseg sinhronizacije.

EP 2911321 A1 opisuje metodu konfigurisanja radio-okvira putem korisničke opreme, gde metoda obuhvata: primanje informacija o konfigurisanju okvira koje ukazuju na konfigurisanje okvira za određeni frekventni opseg; promenu konfiguracije okvira za određeni frekventni opseg na osnovu informacija o konfigurisanju okvira iz konfiguracije prvog okvira u konfiguraciju drugog okvira; i slanje ili primanje signala u određenom frekventnom opsegu pomoću okvira konfigurisanog u skladu sa konfiguracijom drugog okvira, pri čemu promena konfiguracije okvira za određeni frekventni opseg uključuje promenu razmaka subnosioca sa razmaka prvog subnosioca u skladu sa konfiguracijom prvog okvira na razmak drugog subnosioca u skladu sa konfiguracijom drugog okvira.

WOWO 2008/101762 A1 opisuje ćelijski komunikacioni sistem koji koristi OFDM u svom radio interfejsu i koji može da koristi razmak prvog subnosioca ili razmak drugog subnosioca. Koji se od njih trenutno koristi je naznačeno generisanjem prvog tipa signala za sinhronizaciju kao odgovor na razmak prvog subnosioca koji se trenutno koristi i generisanjem drugog tipa signala za sinhronizaciju kao odgovor na razmak drugog subnosioca koji se trenutno koristi.

Prenosi se bilo koji generisan od prvog tipa signala za sinhronizaciju i drugog tipa signala za sinhronizaciju. Za razlikovanje između prvog i drugog tipa signala za sinhronizaciju, predstavljanje vremenskog domena drugog tipa signala za sinhronizaciju uključuje veliki broj slučajeva prvog tipa signala za sinhronizaciju.

Kratko izlaganje suštine pronalaska

Problemi koje treba rešiti pronalaskom

Međutim, uopšteno, u radio-komunikacionom sistemu, s obzirom na složenost sistema, radio interfejs u mnogim slučajevima koristi zajednički format okvira. U postojećem LTE/LTE-A je takođe definisan jedan zajednički format okvira za svaku dupleks šemu. Međutim, kod zajedničkog formata okvira, postoji ograničenje mreže za radio pristup koja odgovara na zahtev koji se menja svakog trenutka. Međutim, beskorisno povećanje tipova formata okvira dovodi do povećanja složenosti sistema i dodatnih troškova i smanjenja mogućnosti mreže za radio pristup.

Predmetni pronalazak je napravljen uzimajući u obzir goreopisane okolnosti, a njegov cilj je da obezbedi uređaj bazne stanice, terminalni uređaj i način komunikacije koji postiže mreža za radio pristup, koja može biti fleksibilno kompatibilna sa različitim zahtevima.

Sredstva za rešavanje problema

Da bi se rešili gorenavedeni nedostaci, obezbeđeni su uređaj bazne stanice, terminalni uređaj, način komunikacije uređaja bazne stanice i način komunikacije terminalnog uređaja, kao što je definisano u nezavisnim patentnim zahtevima 1, 4, 6 i 7, respektivno. Poželjne realizacije su navedene u zavisnim patentnim zahtevima.

Bilo koje upućivanje na realizaciju(e) koje ne spadaju u opseg patentnih zahteva treba shvatiti kao primer koji je koristan za razumevanje pronalaska.

Efekti pronalaska

Shodno aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđuje se mreža za radio pristup koja može biti fleksibilno kompatibilna sa raznim zahtevima, pa je zato moguće efikasno obezbediti radiokomunikacione usluge za različite slučajeve upotrebe i scenarije korišćenja sa različitim zahtevima.

Kratak opis slika nacrta

SL. 1 predstavlja dijagram koji ilustruje primer komunikacionog sistema shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 2 predstavlja dijagram koji ilustruje primer konfiguracije uređaja bazne stanice shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 3 predstavlja blok dijagram koji ilustruje primer konfiguracije terminalnog uređaja shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 4 predstavlja dijagram koji ilustruje primer formata okvira shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 5 predstavlja dijagram koji ilustruje primer formata okvira shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 6 predstavlja dijagram koji ilustruje primer formata okvira shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 7A do 7J predstavljaju dijagrame koji ilustruju primere formata okvira shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 8 predstavlja dijagram koji ilustruje primer formata okvira shodno aspektu predmetnog pronalaska.

SL. 9 predstavlja dijagram koji ilustruje primer formata okvira shodno aspektu predmetnog pronalaska.

Način realizacije pronalaska

Komunikacioni sistem shodno predmetnoj realizaciji uključuje uređaj bazne stanice (uređaj za prenos, ćelije, predajna tačka, grupa predajnih antena, grupa priključaka za predajne antene, nosioci komponenata, eNodeB, pristupna tačka, AP, radio ruter, repetitor, komunikacioni uređaj) i terminalne uređaje (terminal, mobilni terminal, prijemna tačka, prijemni terminal, uređaj za prijem, grupa prijemnih antena, grupa priključaka za prijemne antene, korisnička oprema (UE), stanica, STA).

Shodno predmetnoj realizaciji, “X/Y” uključuje značenje za “X ili Y”. Shodno predmetnoj realizaciji, “X/Y” uključuje značenje za “X i Y”. Shodno predmetnoj realizaciji, “X/Y” uključuje značenje za “X i/ili Y”.

1. Prva realizacija

SL. 1 predstavlja dijagram koji ilustruje primer komunikacionog sistema shodno realizaciji pronalaska. Kao što je ilustrovano na SL. 1, komunikacioni sistem shodno predmetnoj realizaciji uključuje uređaj bazne stanice 1A i terminalne uređaje 2A i 2B. Pokrivenost 1-1 predstavlja opseg (komunikaciona oblast) u kojem se uređaj bazne stanice 1A može povezati sa terminalnim uređajima. Imajte u vidu da komunikacioni sistem shodno predmetnoj realizaciji može da sadrži više uređaja bazne stanice i tri ili više terminalnih uređaja.

S obzirom na SL.1, sledeći fizički kanali od korisnika (uplink) se koriste za radio-komunikaciju od korisnika (uplink), od terminalnih uređaja 2 do uređaja bazne stanice 1A. Fizički kanali od korisnika (uplink) se koriste za prenos informacija iz viših slojeva.

• Fizički kontrolni kanal od korisnika (uplink) (PUCCH)

• Fizički deljeni kanal od korisnika (uplink) (PUSCH)

• Fizički kanal za slučajni pristup (PRACH)

PUCCH se koristi za prenos kontrolnih informacija od korisnika (uplink) (UCI). Kontrolne informacije od korisnika (uplink) uključuju pozitivnu ACK potvrdu (ACK) ili negativnu ACK potvrdu (NACK) (ACK/NACK) za podatke prema korisniku (downlink) (transportni blok prema korisniku (downlink) ili deljeni kanal prema korisniku (downlink) (DL-SCH)). ACK/NACK za podatke prema korisniku (downlink) se još naziva HARQ-ACK ili HARQ povratne informacije.

Ovde, kontrolne informacije od korisnika (uplink) uključuju informacije o stanju kanala (CSI) za prenos prema korisniku (downlink). Kontrolne informacije od korisnika (uplink) uključuju raspoređivanje zahteva (SR) koji se koristi za traženje resursa deljenog kanala od korisnika (uplink) (UL-SCH). Informacije o stanju kanala se odnose na indikator ranga RI koji utvrđuje pogodan broj prostornog multipleksiranja, indikator matrice predkodiranja PMI koji utvrđuje odgovarajući predkoder, indikator kvaliteta kanala CQI koji utvrđuje pogodnu brzinu prenosa i slično.

Indikator kvaliteta kanala CQI (dalje u tekstu CQI vrednost) može biti pogodna šema modulacije (npr. QPSK, 16QAM, 64QAM, 256QAM ili slično) i pogodna kodna brzina u unapred određenom opsegu (detalji o tome će biti opisani kasnije). CQI vrednost može biti indeks (CQI indeks) određen gornjom šemom promena, kodnom brzinom i slično. CQI vrednost može uzeti vrednost koja je prethodno određena u sistemu.

Indikator ranga i indikator kvaliteta predkodiranja mogu uzeti vrednosti koje su prethodno određene u sistemu. Svaki od indikatora ranga, indikatora matrice predkodiranja i slično može biti indeks koji je određen brojem prostornog multipleksiranja, informacijama o matrici predkodiranja ili slično. Imajte u vidu da se vrednosti indikatora ranga, indikatora matrice predkodiranja i indikatora kvaliteta kanala CQI zajednički nazivaju CSI vrednosti.

PUSCH se koristi za prenos podataka od korisnika (uplink) (transportni blok od korisnika (uplink), UL-SCH). Osim toga, PUSCH može da se koristi za prenos ACK/NACK i/ili informacija o stanju kanala zajedno sa informacijama od korisnika (uplink). Pored toga, PUSCH može da se koristi samo za prenos informacija od korisnika (uplink).

PUSCH se koristi za prenos RRC poruke. RRC poruka predstavlja signal/informaciju koja se obrađuje u sloju za upravljanje radio resursom (RRC). Dalje, PUSCH se koristi za prenos MAC kontrolnog elementa (CE). Ovde, MAC CE predstavlja signal/informaciju koja se obrađuje (prenosi) u sloju za kontrolu pristupa medijumu (MAC).

Na primer, rezerva snage može biti uključena u MAC CE i može da se prijavi putem PUSCH-a. Drugim rečima, MAC CE polje može da se koristi za označavanje nivoa rezerve snage.

PRACH se koristi za preambulu slučajnog pristupa.

U radio-komunikaciji od korisnika (uplink), referentni signal od korisnika (uplink) (UL RS) se koristi kao fizički signal od korisnika (uplink). Fizički signal od korisnika (uplink) se ne koristi za prenos informacija iz viših slojeva, već se koristi putem fizičkog sloja. Referentni signal od korisnika (uplink) uključuje referentni signal demodulacije (DMRS) i referentni zvučni signal (SRS).

DMRS je povezan sa prenosom PUSCH-a ili PUCCH-a. Na primer, uređaj bazne stanice 1A koristi DMRS kako bi izvršio kompenzaciju kanala PUSCH ili PUCCH. SRS nije povezan sa prenosom PUSCH-a ili PUCCH-a. Na primer, uređaj bazne stanice 1A koristi SRS za merenje stanja kanala od korisnika (uplink). Uređaj bazne stanice 1A može prijaviti informacije o konfigurisanju SRS-a sa signalizacijom višeg sloja ili DCI formata, što će biti kasnije opisano. Uređaj bazne stanice 1A može prijaviti informacije o konfigurisanju DMRS-a sa signalizacijom višeg sloja ili DCI formata, što će biti kasnije opisano.

Za SRS je definisano više načina okidanja. Na primer, definisani su okidač tipa 0 kod koga se okidanje izvodi signalizacijom višeg sloja i okidač tipa 1 kod koga se okidanje izvodi pomoću kontrolnih informacija prema korisniku (downlink), što će biti kasnije opisano.

SRS uključuje SRS specifičan za ćeliju (zajednički SRS) i SRS specifičan za korisničku opremu (namenski SRS). SRS specifičan za korisničku opremu uključuje SRS koji se periodično prenosi (periodični SRS specifičan za korisničku opremu) i SRS koji se aperiodično prenosi na osnovu okidača (aperiodični SRS specifičan za korisničku opremu).

Za zajednički SRS, signaliziranjem višeg sloja ili kontrolnim informacijama prema korisniku (downlink), što će biti kasnije opisano, određen je propusni opseg prenosa (srs-BandwidthConfig) i podokvir za prenos (srs-SubframeConfig). Pored toga, u slučaju da je zadati parametar (na primer, ackNackSRS-simultani prenos) netačan, zajednički SRS se ne prenosi putem podokvira koji uključuje PUCCH, uključujući barem jedan od HARQ-ACK i SR. S druge strane, u slučaju da je zadati parametar (na primer, ackNackSRS-simultani prenos) tačan, zajednički SRS može da se prenosi putem podokvira koji uključuje PUCCH, uključujući barem jedan od HARQ-ACK i SR.

Za namenski SRS, signalizacijom višeg sloja ili kontrolnim informacijama prema korisniku (downlink), što će biti kasnije opisano, konfigurisani su propusni opseg prenosa, propusni opseg skakanja (srs-HoppingBandwidth), početni položaj raspodele frekvencije (freqDomainPosition), period prenosa (trajanje) (pojedinačni prenos ili neograničeni prenos), ciklus prenosa (srs-ConfigIndex), iznos cikličkog pomaka koji se obezbeđuje za sekvencu SRS signala (cyclicShift), položaj SRS-a formiran u obliku zubaca češlja (transmissionComb).

SRS može da se prenosi sa više antenskih priključaka. Broj priključaka predajne antene je konfigurisan signalizacijom višeg sloja. Korisnička oprema u kojoj je konfigurisan SRS prenos u više antenskih priključaka mora da prenosi SRS-ove iz svih konfigurisanih priključaka predajne antene u uslužnu ćeliju pomoću jednog SC-FDMA simbola u istom podokviru. U ovom slučaju, za sve SRS-ove koji se prenose iz konfigurisanih priključaka predajne antene, konfigurišu se isti propusni opseg prenosa i početni položaj raspodele frekvencije.

Korisnička oprema u kojoj nije konfigurisano više grupa za unapred određen prenos (TAG) ne bi trebalo da prenosi SRS osim ako se SRS i PUSCH ne preklapaju u istom simbolu.

Za TDD uslužnu ćeliju, u slučaju da je jedan simbol SC-FDMA uključen u UpPTS uslužne ćelije, korisnička oprema može koristiti SC-FDMA simbol za SRS prenos. U slučaju da su dva simbola SC-FDMA uključena u UpPTS uslužne ćelije, korisnička oprema može koristiti oba SC-FDMA simbola za SRS prenos. Pored toga, u SRS-u okidača tipa 0, za istu korisničku opremu se mogu konfigurisati oba SC-FDMA simbola za SRS.

Na SL. 1, sledeći fizički kanali prema korisniku (downlink) se koriste za radio-komunikaciju prema korisniku (downlink), od uređaja bazne stanice 1A do terminalnog uređaja 2A. Fizički kanali prema korisniku (downlink) se koriste za prenos informacija iz viših slojeva.

• Fizički radiodifuzni kanal (PBCH)

• Fizički kanal indikatora kontrolnog formata (PCFICH)

• Fizički kanal indikatora hibridnog automatskog ponavljanja zahteva (PHICH)

• Fizički kontrolni kanal prema korisniku (downlink) (PDCCH)

• Poboljšani fizički kontrolni kanal prema korisniku (downlink) (EPDCCH)

• Fizički deljeni kanal prema korisniku (downlink) (PDSCH)

PBCH se koristi za radiodifuzno emitovanje glavnog informacionog bloka (MIB, radiodifuzni kanal (BCH)) koji se deli za terminalne uređaje. PCFICH se koristi za prenos informacija koje ukazuju na region (npr. broj OFDM simbola) koji će se koristiti za prenos PDCCH.

PHICH se koristi za prenos ACK/NACK u pogledu podataka od korisnika (uplink) (transportni blok, kodna reč) koje prima uređaj bazne stanice 1A. Drugim rečima, PHICH se koristi za prenos HARQ indikatora (HARQ povratna informacija) koji pokazuje ACK/NACK u pogledu podataka od korisnika (uplink). Imajte u vidu da se ACK/NACK naziva i HARQ-ACK. Terminalni uređaj 2A prijavljuje da je ACK/NACK primljen na viši sloj. ACK/NACK se odnosi na ACK koji označava uspešan prijem, NACK koji označava neuspešan prijem i DTX koji označava da nema odgovarajućih podataka. U slučaju da nije prisutan PHICH za podatke od korisnika (uplink), terminalni uređaj 2A prijavljuje ACK na viši sloj.

PDCCH i EPDCCH se koriste za prenos kontrolnih informacija prema korisniku (downlink) (DCI). Ovde, višestruki DCI formati su definisani za prenos kontrolnih informacija prema korisniku (downlink). Drugim rečima, polje za kontrolne informacije prema korisniku (downlink) se definiše u DCI formatu i mapira se u informacione bitove.

Na primer, kao DCI format za prenos prema korisniku (downlink) je definisan DCI format 1A koji će se koristiti za raspoređivanje jednog PDSCH u jednoj ćeliji (prenos jednog transportnog bloka prema korisniku).

Na primer, DCI format za prenos prema korisniku (downlink) uključuje kontrolne informacije prema korisniku (downlink), kao što su informacije o dodeljivanju resursa PDSCH, informacije o šemi modulacije i kodiranja (MCS) za PDSCH, TPC naredba za PUCCH i slično. Ovde, DCI format za prenos prema korisniku (downlink) se još naziva odobrenje prema korisniku (downlink) (ili dodela prema korisniku).

Osim toga, na primer, kao DCI format za prenos od korisnika (uplink) je definisan DCI format 0 koji će se koristiti za raspoređivanje jednog PUSCH u jednoj ćeliji (prenos jednog transportnog bloka od korisnika).

Na primer, DCI format za prenos od korisnika (uplink) uključuje kontrolne informacije od korisnika (uplink), kao što su informacije o dodeljivanju resursa PUSCH, informacije o MCS za PUSCH, TPC naredba za PUSCH i slično. Ovde, DCI format za prenos od korisnika (uplink) se još naziva odobrenje od korisnika (uplink) (ili dodela od korisnika).

Dalje, DCI format za prenos od korisnika (uplink) može da se koristi za zahtevanje (CSI zahtev) informacija o stanju kanala (CSI), koji se naziva i informacijom o kvalitetu prijema. Informacije o stanju kanala se odnose na indikator ranga (RI) koji utvrđuje pogodan broj prostornog multipleksiranja, indikator matrice predkodiranja (PMI) koji utvrđuje odgovarajući predkoder, indikator kvaliteta kanala (CQI) koji utvrđuje pogodnu brzinu prenosa, indikator tipa predkodiranja (PTI) i slično.

DCI format za prenos od korisnika (uplink) može da se koristi za konfigurisanje koje ukazuje na resurs od korisnika (uplink) u koji se mapira CSI izveštaj sa povratnim informacijama, a zatim se putem terminalnog uređaja CSI izveštaj sa povratnim informacijama vraća na uređaj bazne stanice. Na primer, CSI izveštaj sa povratnim informacijama može da se koristi za konfigurisanje koje ukazuje na resurs od korisnika (uplink) za periodično izveštavanje informacijama o stanju kanala (periodični CSI). CSI izveštaj sa povratnim informacijama može da se koristi za konfigurisanje režima (režim CSI izveštaja) za periodični izveštaj sa informacijama o stanju kanala.

Na primer, CSI izveštaj sa povratnim informacijama može da se koristi za konfigurisanje koje ukazuje na resurs od korisnika (uplink) za aperiodični izveštaj sa informacijama o stanju kanala (aperiodični CSI). CSI izveštaj sa povratnim informacijama može da se koristi za konfigurisanje režima (režim CSI izveštaja) za aperiodični izveštaj sa informacijama o stanju kanala. Uređaj bazne stanice može da konfiguriše bilo koji od periodičnih CSI izveštaja sa povratnim

1

informacijama i aperiodičnih CSI izveštaja sa povratnim informacijama. Pored toga, uređaj bazne stanice mogu da konfigurišu i periodični CSI izveštaj sa povratnim informacijama i aperiodični CSI izveštaj sa povratnim informacijama.

DCI format za prenos od korisnika (uplink) može da se koristi za konfigurisanje koje ukazuje na tip CSI izveštaja sa povratnim informacijama koji se putem terminalnog uređaja vraća na uređaj bazne stanice. Tip CSI izveštaja sa povratnim informacijama uključuje širokopojasni CSI (npr. širokopojasni CQI), uskopojasni CSI (npr. podopseg CQI) i slično.

U slučaju kada je PDSCH resurs planiran u skladu sa dodeljivanjem prema korisniku (downlink), terminalni uređaj prima podatke prema korisniku (downlink) o planiranom PDSCH. U slučaju kada je PUSCH resurs planiran u skladu sa dodeljivanjem od korisnika (uplink), terminalni uređaj prenosi podatke od korisnika (uplink) i/ili kontrolne informacije od korisnika (uplink) o planiranom PUSCH.

PDSCH se koristi za prenos podataka prema korisniku (downlink) (transportni blok prema korisniku (downlink), DL-SCH). PDSCH se koristi za prenos poruke o bloku sistemskih informacija tipa 1. Poruka o bloku sistemskih informacija tipa 1 predstavlja informacije specifične za ćeliju.

PDSCH se koristi za prenos poruke o sistemskim informacijama. Poruka o sistemskim informacijama uključuje blok sistemskih informacija X drugačiji od bloka sistemskih informacija tipa 1. Poruka o sistemskim informacijama predstavlja informacije specifične za ćeliju.

PDSCH se koristi za prenos RRC poruke. Ovde, RRC poruka koja se prenosi sa uređaja bazne stanice se može deliti sa više terminalnih uređaja u ćeliji. Dalje, RRC poruka koja se prenosi sa uređaja bazne stanice 1A može biti namenska poruka za dati terminalni uređaj 2 (takođe se naziva i namenska signalizacija). Drugim rečima, informacije specifične za korisničku opremu (jedinstvene za korisničku opremu) se prenose pomoću poruke koja je namenjena datom terminalnom uređaju. PDSCH se koristi za prenos MAC CE.

Ovde, RRC poruka i/ili MAC CE se još nazivaju signalizacija višeg sloja.

PDSCH može da se koristi za zahtevanje informacija o stanju kanala. PDSCH može da se koristi za prenos resursa od korisnika (uplink) u koji se mapira CSI izveštaj sa povratnim informacijama, a zatim se putem terminalnog uređaja CSI izveštaj sa povratnim informacijama vraća na uređaj bazne stanice. Na primer, CSI izveštaj sa povratnim informacijama može da se koristi za konfigurisanje koje ukazuje na resurs od korisnika (uplink) za periodično izveštavanje informacijama o stanju kanala (periodični CSI). CSI izveštaj sa povratnim informacijama može da se koristi za konfigurisanje režima (režim CSI izveštaja) za periodični izveštaj sa informacijama o stanju kanala.

Tip CSI izveštaja sa povratnim informacijama prema korisniku (downlink) uključuje širokopojasni CSI (npr. širokopojasni CSI) i uskopojasni CSI (npr. podopseg CSI). Širokopojasni CSI procenjuje jedan deo informacija o stanju kanala za sistemski opseg ćelije. Uskopojasni CSI deli sistemski opseg na unapred određene jedinice i procenjuje jedan deo informacija o stanju kanala za svaki odeljak.

U radio-komunikaciji prema korisniku (downlink), signal za sinhronizaciju (SS) i referentni signal prema korisniku (downlink) (DL RS) se koriste kao fizički signali prema korisniku (downlink). Fizički signali prema korisniku (downlink) se ne koriste za prenos informacija iz viših slojeva, već se koriste putem fizičkog sloja.

Signal za sinhronizaciju se koristi za terminalni uređaj koji treba sinhronizovati sa frekventnim i vremenskim domenima prema korisniku (downlink). Referentni signal prema korisniku (downlink) se koristi da terminalni uređaj izvrši kompenzovanje kanala na fizičkom kanalu prema korisniku (downlink). Na primer, referentni signal prema korisniku (downlink) se koristi da terminalni uređaj proceni informacije o stanju kanala prema korisniku (downlink).

Ovde, referentni signali prema korisniku (downlink) uključuju referentni signal specifičan za ćeliju (CRS), referentni signal specifičan za korisničku opremu (URS) ili referentni signal specifičan za terminal, referentni signal demodulacije (DMRS), informacije o stanju kanala ne-nultog napajanja – referentni signal (NZP CSI-RS) i informacije o stanju kanala nultog napajanja – referentni signal (ZP CSI-RS).

CRS se prenosi u svim opsezima podokvira i koristi se za obavljanje demodulacije PBCH/PDCCH/PHICH/PCFICH/PDSCH. URS koji se odnosi na PDSCH se prenosi u podokvir i opseg koji se koriste za prenos PDSCH na koji se odnosi URS, i koristi se za demodulaciju PDSCH na koji se odnosi URS.

DMRS koji se odnosi na EPDCCH se prenosi u podokvir i opseg koji se koriste za prenos EPDCCH na koji se odnosi DMRS. DMRS se koristi za demodulaciju EPDCCH na koji se odnosi DMRS.

Resurs za NZP CSI-RS je konfigurisan putem uređaja bazne stanice 1A. Terminalni uređaj 2A vrši merenje signala (merenje kanala), na primer, korišćenjem NZP CSI-RS. Resurs za ZP CSI-RS je konfigurisan putem uređaja bazne stanice 1A. Sa nultim izlazom, uređaj bazne stanice 1A prenosi ZP CSI-RS. Terminalni uređaj 2A vrši merenje interferencije u resursu kojem, na primer, odgovara NZP CSI-RS.

RS multicast radiodifuznog multimedijalnog servisa u jednofrekvencijskoj mreži (MBSFN) se prenosi u svim opsezima podokvira koji se koristi za prenos PMCH. MBSFN RS se koristi za demodulaciju PMCH. PMCH se prenosi na antenski priključak koji se koristi za prenos MBSFN RS.

Ovde, fizički kanal prema korisniku (downlink) i fizički signal prema korisniku (downlink) se još zajednički nazivaju signal prema korisniku (downlink). Fizički kanal od korisnika (uplink) i fizički signal od korisnika (uplink) se još zajednički nazivaju signal od korisnika (uplink). Fizički kanali prema korisniku (downlink) i fizički kanali od korisnika (uplink) se zajednički nazivaju fizički kanali. Fizički signali prema korisniku (downlink) i fizički signali od korisnika (uplink) se zajednički nazivaju fizički signali.

BCH, UL-SCH i DL-SCH su transportni kanali. Kanali koji se koriste u sloju za kontrolu pristupa medijumu (MAC) se nazivaju transportni kanali. Jedinica transportnog kanala koja se koristi u MAC sloju se još naziva transportni blok (TB) ili MAC jedinica podataka protokola (PDU). Transportni blok je jedinica podataka koju MAC sloj isporučuje fizičkom sloju. U fizičkom sloju, transportni blok se mapira u kodnu reč i podvrgava obradi kodiranja ili slično na osnovu kodne reči.

Pored toga, u odnosu na terminalni uređaj koji podržava agregaciju nosioca (CA), uređaj bazne stanice može da integriše i ostvaruje komunikaciju između više nosioca komponenti (CC) za daljnji širokopojasni prenos. U agregaciji nosioca, jedna primarna ćelija (P ćelija) i jedna ili više sekundarnih ćelija (S ćelija) su konfigurisane kao skup uslužnih ćelija.

Pored toga, u dualnoj konektivnosti (DC) su konfigurisane kao grupa uslužnih ćelija, glavna grupa ćelija (MCG) i sekundarna grupa ćelija (SCG). MCG se konfiguriše od P ćelije i opciono jedne ili više S ćelija. Pored toga, SCG se konfiguriše od primarne S ćelije (PS ćelija) i opciono jedne ili više S ćelija.

SL. 2 predstavlja šematski blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja bazne stanice 1A shodno predmetnoj realizaciji. Kao što je ilustrovano na SL. 2, uređaj bazne stanice 1A je

1

konfigurisan, uključujući jedinicu za obradu višeg sloja (korak obrade višeg sloja) 101, upravljačku jedinicu (korak upravljanja) 102, predajnu jedinicu (korak prenosa) 103, prijemnu jedinicu (korak prijema) 104 i antenu 105. Jedinica za obradu višeg sloja 101 je konfigurisana, uključujući jedinicu za upravljanje radio resursom (korak upravljanja radio resursom) 1011 i jedinicu za raspoređivanje (korak raspoređivanja) 1012. Predajna jedinica 103 je konfigurisana, uključujući jedinicu za kodiranje (korak kodiranja) 1031, jedinicu za modulaciju (korak modulacije) 1032, jedinicu za konfigurisanje okvira (korak konfigurisanja okvira) 1033, jedinicu za multipleksiranje (korak multipleksiranja) 1034 i jedinicu za radio-prenos (korak radio-prenosa) 1035. Prijemna jedinica 104 je konfigurisana, uključujući jedinicu za radioprijem (korak radio-prijema) 1041, jedinicu za demultipleksiranje (korak demultipleksiranja) 1042, jedinicu za demodulaciju (korak demodulacije) 1043 i jedinicu za dekodiranje (korak dekodiranja) 1044.

Jedinica za obradu višeg sloja 101 vrši obradu sloja za kontrolu pristupa medijumu (MAC), sloja za protokol konverzije paketnih podataka (PDCP), sloja za kontrolu radio veze (RLC) i sloja za kontrolu radio resursa (RRC). Osim toga, jedinica za obradu višeg sloja 101 generiše informacije neophodne za kontrolu predajne jedinice 103 i prijemne jedinice 104 i generisane informacije isporučuje upravljačkoj jedinici 102.

Jedinica za obradu višeg sloja 101 prima od terminalnog uređaja informacije o terminalnom uređaju, kao što su mogućnost korisničke opreme, informacije o mogućnosti ili slično. Da preformulišemo, terminalni uređaj prenosi svoju funkciju na uređaj bazne stanice putem signalizacije višeg sloja.

Imajte u vidu u sledećem opisu da informacije o terminalnom uređaju uključuju informacije koje pokazuju da li navedeni terminalni uređaj podržava zadatu funkciju ili informacije koje pokazuju da li je navedeni terminalni uređaj završio uvođenje i testiranje zadate funkcije. U sledećem opisu, informacije o tome li je zadata funkcija podržana uključuju informacije o tome da li je završeno uvođenje i testiranje zadate funkcije.

Na primer, u slučaju kada terminalni uređaj podržava zadatu funkciju, navedeni terminalni uređaj prenosi informacije (parametre) koji pokazuju da li je zadata funkcija podržana. U slučaju kada terminalni uređaj ne podržava zadatu funkciju, navedeni terminalni uređaj ne prenosi informacije (parametre) koji pokazuju da li je zadata funkcija podržana. Drugim rečima, da li je zadata funkcija podržana se izveštava na osnovu toga da li se prenose informacije (parametri) koji pokazuju da li je zadata funkcija podržana. Informacije (parametri) koji pokazuju da li je zadata funkcija podržana mogu da se prijave pomoću jednog bita 1 ili 0.

Jedinica za upravljanje radio resursom 1011 generiše ili dobija od višeg čvora, podatke prema korisniku (downlink) (transportni blok) koji su raspoređeni u PDSCH prema korisniku (downlink), sistemske informacije, RRC poruke, MAC kontrolne elemente (CE) i slično. Jedinica za upravljanje radio resursom 1011 otprema podatke prema korisniku (downlink) na predajnu jedinicu 103, a druge informacije otprema na upravljačku jedinicu 102. Osim toga, jedinica za upravljanje radio resursom 1011 upravlja raznim informacijama za konfigurisanje terminalnih uređaja.

Jedinica za raspoređivanje 1012 određuje frekvenciju i podokvir kojima su dodeljeni fizički kanali (PDSCH i PUSCH), kodnu brzinu i šemu modulacije (ili MCS) za fizičke kanale (PDSCH i PUSCH), snagu prenosa i slično. Jedinica za raspoređivanje 1012 otprema utvrđene informacije u upravljačku jedinicu 102.

Jedinica za raspoređivanje 1012 generiše informacije koje će se koristiti za raspoređivanje fizičkih kanala (PDSCH i PUSCH), na osnovu rezultata raspoređivanja. Jedinica za raspoređivanje 1012 otprema generisane informacije u upravljačku jedinicu 102.

Na osnovu informacija unetih iz jedinice za obradu višeg sloja 101, upravljačka jedinica 102 generiše kontrolni signal za kontrolisanje predajne jedinice 103 i prijemne jedinice 104. Upravljačka jedinica 102 generiše kontrolne informacije prema korisniku (downlink) na osnovu informacija unetih iz jedinice za obradu višeg sloja 101 i otprema generisane informacije u predajnu jedinicu 103.

Predajna jedinica 103 generiše referentni signal prema korisniku (downlink) u skladu sa ulaznim kontrolnim signalom iz upravljačke jedinice 102, kodira i moduliše HARQ indikator, kontrolne informacije prema korisniku (downlink) i podatke prema korisniku (downlink) koji se unose iz jedinice za obradu višeg sloja 101, multipleksira PHICH, PDCCH, EPDCCH, PDSCH i referentni signal prema korisniku (downlink) i prenosi signal dobijen multipleksiranjem na terminalni uređaj 2 preko antene 105.

Jedinica za kodiranje 1031 kodira HARQ indikator, kontrolne informacije prema korisniku (downlink) i podatke prema korisniku (downlink) koji se unose iz jedinice za obradu višeg sloja 101, u skladu sa unapred zadatom šemom kodiranja, kao što je blok kodiranje, konvoluciono kodiranje ili turbo kodiranje ili u skladu sa šemom kodiranja koju je odredila jedinica za upravljanje radio resursom 1011. Jedinica za modulaciju 1032 moduliše ulazne kodirane bitove iz jedinice za kodiranje 1031, u skladu sa šemom modulacije koja je unapred zadata, kao što

1

su binarna fazna modulacija (BPSK), kvadraturna fazna modulacija (QPSK), kvadraturna amplitudska modulacija (16QAM), 64QAM ili 256QAM, ili u skladu sa šemom modulacije koju je odredila jedinica za upravljanje radio resursom 2011.

Jedinica za multipleksiranje 1034 multipleksira modulirani simbol modulacije svakog kanala, generisani referentni signal prema korisniku (downlink) i kontrolne informacije prema korisniku (downlink). Preciznije, jedinica za multipleksiranje 1034 mapira modulirani simbol modulacije svakog kanala, generisani referentni signal prema korisniku (downlink) i kontrolne informacije prema korisniku (downlink) na elemente resursa. Imajte u vidu da referentni signal prema korisniku (downlink) generiše predajna jedinica 103 na osnovu sekvence koja je već poznata terminalnom uređaju 2A i koja je dobijena u skladu sa unapred zadatim pravilom na osnovu fizičkog identiteta ćelije (PCI, ID ćelije) za identifikaciju uređaja bazne stanice 1A i slično.

Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 obezbeđuje konfigurisanje okvira (format okvira, sastav okvira, strukturu okvira) za predajni signal koji generiše predajna jedinica 103. Rad jedinice za konfigurisanje okvira 1033 biće kasnije opisan. Imajte u vidu da, iako sledeći opisi pretpostavljaju da predajna jedinica 103 uključuje jedinicu za konfigurisanje okvira 1033, druge jedinice za konfigurisanje mogu da sadrže funkciju jedinice za konfigurisanje okvira 1033, što će biti kasnije opisano. Na primer, jedinica za obradu višeg sloja 101 može da sadrži funkciju.

Jedinica za radio-prenos 1035 izvodi inverznu formu brze Furijeove transformacije (IFFT) na simbolu modulacije koji je rezultat multipleksiranja ili slično, generiše OFDM simbol, veže ciklički prefiks (CP) na generisani OFDM simbol, generiše digitalni signal osnovnog opsega, pretvara digitalni signal osnovnog opsega u analogni signal, uklanja nepotrebne frekventne komponente filtriranjem, uzlazno pretvara rezultat uklanjanja u signal nosioca frekvencije, vrši pojačanje snage i otprema konačni rezultat na antenu 105 radi prenosa.

U skladu sa ulaznim kontrolnim signalom iz upravljačke jedinice 102, prijemna jedinica 104 demultipleksira, demoduliše i dekodira prijemni signal koji je primljen od terminalnog uređaja 2A putem predajne i/ili prijemne antene 105 i otprema informacije koje su rezultat dekodiranja u jedinicu za obradu višeg sloja 101.

U skladu sa ulaznim kontrolnim signalom iz upravljačke jedinice 102, prijemna jedinica 104 demultipleksira, demoduliše i dekodira prijemni signal koji je primljen od terminalnog uređaja 2A putem antene 105 i otprema informacije koje su rezultat dekodiranja u jedinicu za obradu višeg sloja 101.

1

Jedinica za radio-prijem 1041 putem konverzije prema korisniku, pretvara signal od korisnika (uplink) primljen preko predajne i/ili prijemne antene 105 u signal osnovnog opsega, uklanja nepotrebne frekventne komponente, kontroliše nivo pojačanja na takav način da pogodno održava nivo signala, vrši ortogonalnu demodulaciju na osnovu komponente u fazi i ortogonalne komponente primljenog signala i pretvara rezultujući ortogonalno demodulirani analogni signal u digitalni signal.

Jedinica za radio-prijem 1041 uklanja deo koji odgovara CP-u iz digitalnog signala koji je rezultat konverzije. Jedinica za radio-prijem 1041 izvodi brzu Furijeovu transformaciju (FFT) na signalu iz kojeg je uklonjen CP, izdvaja signal u frekventni domen i otprema rezultujući signal u jedinicu za demultipleksiranje 1042.

Jedinica za demultipleksiranje 1042 demultipleksira ulazni signal iz jedinice za radio-prijem 1041 u PUCCH, PUSCH i signal, kao što je referentni signal od korisnika (uplink). Demultipleksiranje se vrši na osnovu informacija o dodeljivanju radio resursa koje je unapred određeno uređajem bazne stanice 1A pomoću jedinice za upravljanje radio resursom 1011 i koje su uključene u odobrenje od korisnika (uplink) prijavljeno svakom od terminalnih uređaja 2.

Osim toga, jedinica za demultipleksiranje 1042 vrši kompenzaciju kanala uključujući PUCCH i PUSCH. Jedinica za demultipleksiranje 1042 demultipleksira referentni signal od korisnika (uplink).

Jedinica za demodulaciju 1043 izvodi inverznu formu brze Furijeove transformacije (IDFT) na PUSCH-u, dobija simbole modulacije i vrši demodulaciju prijemnog signala, odnosno demoduliše svaki od simbola modulacije PUCCH-a i PUSCH-a, u skladu sa unapred zadatom šemom modulacije, kao što su BPSK, QPSK, 16QAM, 64QAM, 256QAM ili slično, ili u skladu sa šemom modulacije koju je sam uređaj bazne stanice 1A unapred prijavio, uz odobrenje za prenos od korisnika (uplink), svakom od terminalnih uređaja 2.

Jedinica za dekodiranje 1044 dekodira kodirane bitove PUCCH i PUSCH, koji su demodulirani, pri kodnoj brzini u skladu sa unapred zadatom šemom kodiranja, pri čemu je kodna brzina unapred zadata ili unapred prijavljena odobrenjem za prenos od korisnika (uplink) na terminalnom uređaju 2 putem samog uređaja bazne stanice 1A, i otprema dekodirane podatke od korisnika (uplink) i kontrolne informacije od korisnika (uplink) u jedinicu za obradu višeg sloja 101. U slučaju da se PUSCH ponovo prenosi, jedinica za dekodiranje 1044 vrši

1

dekodiranje pomoću ulaznih kodiranih bitova iz jedinice za obradu višeg sloja 101 i zadržanih u HARQ baferu, i demoduliranih kodiranih bitova.

SL. 3 predstavlja šematski blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju terminalnog uređaja 2 (terminalni uređaj 2A i terminalni uređaj 2B) shodno predmetnoj realizaciji. Kao što je ilustrovano na SL.3, terminalni uređaj 2A je konfigurisan, uključujući jedinicu za obradu višeg sloja (korak obrade višeg sloja) 201, upravljačku jedinicu (korak kontrolisanja) 202, predajnu jedinicu (korak prenosa) 203, prijemnu jedinicu (korak prijema) 204, jedinicu za generisanje informacija o stanju kanala (korak generisanja informacija o stanju kanala) 205 i antenu 206. Jedinica za obradu višeg sloja 201 je konfigurisana, uključujući jedinicu za upravljanje radio resursom (korak upravljanja radio resursom) 2011 i jedinicu za tumačenje informacija o raspoređivanju (korak tumačenja informacija o raspoređivanju) 2012. Predajna jedinica 203 je konfigurisana, uključujući jedinicu za kodiranje (korak kodiranja) 2031, jedinicu za modulaciju (korak modulacije) 2032, jedinicu za konfigurisanje okvira (korak konfigurisanja okvira) 2033, jedinicu za multipleksiranje (korak multipleksiranja) 2034 i jedinicu za radio-prenos (korak radio prenosa) 2035. Prijemna jedinica 204 je konfigurisana, uključujući jedinicu za radio-prijem (korak radio-prijema) 2041, jedinicu za demultipleksiranje (korak demultipleksiranja) 2042, jedinicu za detektovanje signala (korak detektovanja signala) 2043.

Jedinica za obradu višeg sloja 201 otprema podatke od korisnika (uplink) (transportni blok) generisane korisničkom operacijom ili slično, na predajnu jedinicu 203. Jedinica za obradu višeg sloja 201 vrši obradu sloja za kontrolu pristupa medijumu (MAC), sloja za protokol konverzije paketnih podataka (PDCP), sloja za kontrolu radio veze (RLC) i sloja za kontrolu radio resursa (RRC).

Jedinica za obradu višeg sloja 201 otprema na predajnu jedinicu 203 informacije koje ukazuju da je funkcija terminalnog uređaja podržana samim terminalnim uređajem 2A.

Osim toga, jedinica za upravljanje radio resursom 2011 upravlja raznim informacijama za konfigurisanje samih terminalnih uređaja 2A. Osim toga, jedinica za upravljanje radio resursom 2011 generiše informacije koje se mapiraju u svaki kanal od korisnika (uplink) i otprema generisane informacije u predajnu jedinicu 203.

Jedinica za upravljanje radio resursom 2011 prikuplja informacije o konfigurisanju CSI povratnih informacija koje se prenose iz uređaja bazne stanice i otprema dobijene informacije u upravljačku jedinicu 202.

1

Jedinica za tumačenje informacija o raspoređivanju 2012 tumači kontrolne informacije prema korisniku (downlink) koje su primljene preko prijemne jedinice 204, i određuje informacije o raspoređivanju. Jedinica za tumačenje informacija o raspoređivanju 2012 generiše kontrolne informacije u cilju kontrolisanja prijemne jedinice 204 i predajne jedinice 203 u skladu sa informacijama o raspoređivanju, i otprema generisane informacije u upravljačku jedinicu 202.

Na osnovu informacija unetih iz jedinice za obradu višeg sloja 201, upravljačka jedinica 202 generiše kontrolni signal za kontrolisanje prijemne jedinice 204, jedinice za generisanje informacija o stanju kanala 205 i predajne jedinice 203. Upravljačka jedinica 202 otprema generisani kontrolni signal na prijemnu jedinicu 204, jedinicu za generisanje informacija o stanju kanala 205 i predajnu jedinicu 203 radi kontrolisanja prijemne jedinice 204 i predajne jedinice 203.

Upravljačka jedinica 202 kontroliše predajnu jedinicu 203 za prenos CSI, koji je generisan od jedinice za generisanje informacija o stanju kanala 205, na uređaj bazne stanice.

U skladu sa ulaznim kontrolnim signalom iz upravljačke jedinice 202, prijemna jedinica 204 demultipleksira, demoduliše i dekodira prijemni signal koji je primljen od uređaja bazne stanice 1A putem antene 206 i otprema dekodirane informacije u jedinicu za obradu višeg sloja 201.

Jedinica za radio-prijem 2041 putem konverzije prema korisniku, pretvara signal prema korisniku (downlink) primljen preko antene 206 u signal osnovnog opsega, uklanja nepotrebne frekventne komponente, kontroliše nivo pojačanja na takav način da pogodno održava nivo signala, vrši ortogonalnu demodulaciju na osnovu komponente u fazi i ortogonalne komponente primljenog signala i pretvara rezultujući ortogonalno demodulirani analogni signal u digitalni signal.

Jedinica za radio-prijem 2041 uklanja deo koji odgovara CP-u iz digitalnog signala koji je rezultat konverzije, izvodi brzu Furijeovu transformaciju na signalu iz kojeg je uklonjen CP i izdvaja signal u frekventni domen.

Jedinica za demultipleksiranje 2042 demultipleksira izdvojeni signal u PHICH, PDCCH, EPDCCH, PDSCH i referentni signal prema korisniku (downlink). Dalje, jedinica za demultipleksiranje 2042 vrši kompenzaciju kanala uključujući PHICH, PDCCH i EPDCCH na osnovu vrednosti procene kanala željenog signala koji je dobijen iz mernih kanala, detektuje kontrolne informacije prema korisniku (downlink) i otprema informacije u upravljačku jedinicu

1

202. Upravljačka jedinica 202 otprema PDSCH i vrednost procene kanala željenog signala u jedinicu za detektovanje signala 2043.

Jedinica za detektovanje signala 2043, korišćenjem PDSCH i vrednosti procene kanala, detektuje signal i otprema detektovani signal u jedinicu za obradu višeg sloja 201.

Predajna jedinica 203 generiše referentni signal od korisnika (uplink) u skladu sa ulaznim kontrolnim signalom iz upravljačke jedinice 202, kodira i moduliše podatke od korisnika (uplink) (transportni blok) koji se unose iz jedinice za obradu višeg sloja 201, multipleksira PUCCH, PUSCH i generisani referentni signal od korisnika (uplink) i prenosi rezultat multipleksiranja na uređaj bazne stanice 1A preko antene 206.

Jedinica za kodiranje 2031 kodira ulazne kontrolne informacije od korisnika (uplink) iz jedinice za obradu višeg sloja 201 u skladu sa šemom kodiranja, kao što je konvoluciono kodiranje ili blok kodiranje. Osim toga, jedinica za kodiranje 2031 izvodi turbo kodiranje u skladu sa informacijama koje se koriste za raspoređivanje PUSCH-a.

Jedinica za modulaciju 2032 moduliše ulazne kodirane bitove iz jedinice za kodiranje 2031, u skladu sa šemom modulacije koja je prijavljena kontrolnim informacijama prema korisniku (downlink), kao što su BPSK, QPSK, 16QAM ili 64QAM, ili u skladu sa šemom modulacije koja je unapred zadata za svaki kanal.

U skladu sa ulaznim kontrolnim signalom iz upravljačke jedinice 202, jedinica za multipleksiranje 2034 paralelno preuređuje simbole modulacije PUSCH, a zatim vrši diskretnu Furijeovu transformaciju (DFT) na preuređenim simbolima modulacije. Osim toga, jedinica za multipleksiranje 2034 multipleksira PUCCH i PUSCH signale i generisani referentni signal od korisnika (uplink) za svaki priključak predajne antene. Preciznije, jedinica za multipleksiranje 2034 mapira PUCCH i PUSCH signale i generisani referentni signal od korisnika (uplink) na elemente resursa za svaki priključak predajne antene. Imajte u vidu da se referentni signal od korisnika (uplink) generiše putem predajne jedinice 203 na osnovu sekvence dobijene u skladu sa unapred zadatim pravilom (formulom), na osnovu fizičkog identiteta ćelije (PCI, još se naziva ID ćelije ili slično) za identifikaciju uređaja bazne stanice 1A, propusnog opsega u kome se mapira referentni signal od korisnika (uplink), cikličnog pomaka koji je prijavljen odobrenjem od korisnika (uplink), vrednosti parametra za generisanje DMRS sekvence i slično.

Jedinica za konfigurisanje okvira 2033 obezbeđuje format okvira za predajni signal koji generiše predajna jedinica 203 (struktura okvira, tip okvira, oblik okvira, šablon okvira, metoda

2

generisanja okvira, definicija okvira), informacije koje ukazuju na format okvira ili sam okvir na isti način kao jedinica za konfigurisanje okvira 1033 uključena u uređaj bazne stanice 1A. Rad jedinice za konfigurisanje okvira 2033 biće kasnije opisan. Imajte u vidu da se podrazumeva da funkcija jedinice za konfigurisanje okvira 2033 može biti uključena u druge jedinice za konfigurisanje (na primer, jedinicu za obradu višeg sloja 201).

Jedinica za radio-prenos 2035 izvodi inverznu formu brze Furijeove transformacije (IFFT) na signalu koji je rezultat multipleksiranja, vrši modulaciju šeme SC-FDMA, generiše SC-FDMA simbol, veže CP na generisani SC-FDMA simbol, generiše digitalni signal osnovnog opsega, pretvara digitalni signal osnovnog opsega u analogni signal, uklanja nepotrebne frekventne komponente, uzlazno pretvara rezultat uklanjanja u signal nosioca frekvencije, vrši pojačanje snage i otprema konačni rezultat na predajnu i/ili prijemnu antenu 206 radi prenosa.

Jedinica za detektovanje signala 2043 shodno predmetnoj realizaciji može da vrši demodulacionu obradu na osnovu informacija koje se odnose na stanje multipleksiranja predajnog signala upućenog na sam terminalni uređaj i informacija koje se odnose na stanje ponovnog prenosa predajnog signala upućenog na sam terminalni uređaj.

SL.4 predstavlja šematski dijagram koji ilustruje primer formata okvira (prvi format okvira, prva struktura okvira) za signal prema korisniku (downlink) koji generiše jedinica za konfigurisanje okvira 1033 shodno predmetnoj realizaciji. Kao što je ilustrovano na SL.4, prvi format okvira uključuje barem neki od resursa kontrolnog signala 4000, resursa signala podataka 4001, resursa zajedničkog referentnog signala (zajednički RS, RS specifičan za ćeliju) 4002, resursa specifičnog referentnog signala (specifični RS, referentni signal demodulacije, demodulacija RS, referentni signal specifičan za terminal) 4003.

Talasni oblik signala (šema prenosa) koji postiže okvir nije ograničen ni na koji određeni, može biti šema prenosa sa više nosioca predstavljena OFDM prenosom ili šema prenosa sa jednim nosiocem predstavljena SC-FDMA prenosom. Na primer, u slučaju OFDM prenosa, prvi format okvira je konfigurisan od više OFDM signala.

Dužina vremenskog perioda (vremenski ciklus) i širina opsega svakog od resursa nisu ograničeni ni na koji određeni. Na primer, resurs kontrolnog signala 4000 može uključivati tri dužine OFDM simbola kao dužinu vremenskog perioda i uključivati 12 subnosioca kao širinu opsega.

U prvom formatu okvira može da se izvrši agregacija u vremenskom i frekventnom domenu. SL. 5 predstavlja šematski dijagram koji ilustruje primer formata okvira za signal prema korisniku (downlink) koji generiše jedinica za konfigurisanje okvira 1033 shodno predmetnoj realizaciji. U primeru na SL. 5, pomoću N delova podokvira 5000 koji se agregiraju u vremenskom domenu, konfigurisan je jedan okvir. Podokvir 5000 može imati konfiguraciju prvog formata okvira ilustrovanog na SL.4. Imajte u vidu da, shodno primeru na SL.5, iako je širina frekventnog opsega koju zauzima okvir identična širini frekventnog opsega podokvira 5000, okvir može da se konfiguriše podokvirima 5000 koji se agregiraju u frekventnom domenu. Na primer, u slučaju konfiguracije u kojoj je osam delova podokvira 5000 raspoređeno u frekventnom domenu, širina frekventnog opsega koju zauzima okvir postaje osam puta veća od širine frekventnog opsega podokvira 5000. Kao što je ilustrovano na SL.

5, u slučaju da je okvir konfigurisan od više podokvira, format okvira ilustrovan na SL. 4 se naziva i prvi format podokvira, a format okvira ilustrovan na SL. 5 se još naziva prvi format okvira.

Imajte u vidu da, u predmetnoj realizaciji, iako se vezivanje više podokvira u jedan okvir naziva agregacija, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da definiše format okvira, koji je generisan uređivanjem više podokvira u vremenskom domenu i frekventnom domenu, kao jedan format okvira sa početka. Pored toga, broj snopova u vremenskom i/ili frekventnom domenu može da se konfiguriše kao parametar. U tom slučaju, ovaj parametar se prikazuje od uređaja bazne stanice do terminalnog uređaja.

Vraćajući se na SL.4, resurs kontrolnog signala 4000 uključuje kontrolne informacije koje se odnose na signal prema korisniku (downlink) koji se prenosi putem uređaja bazne stanice 1A. Kontrolne informacije su, na primer, informacije koje na PDCCH prenosi uređaj bazne stanice 1A. Kontrolne informacije uključuju zajedničke kontrolne informacije koje su distribuirane na sve terminalne uređaje povezane na uređaj bazne stanice 1A i specifične kontrolne informacije koje su pojedinačno prijavljene svakom terminalnom uređaju povezanom na uređaj bazne stanice 1A.

Resurs signala podataka 4001 uključuje signale podataka koji se prenose putem uređaja bazne stanice 1A. Signal podataka su, na primer, informacije koje na PDSCH prenosi uređaj bazne stanice 1A.

U resursu zajedničkog RS 4002, mapira se zajednički referentni signal (zajednički RS, referentni signal specifičan za ćeliju) koji se prenosi na sve terminalne uređaje povezane na uređaj bazne stanice 1A. Zajednički RS koristi terminalni uređaj 2A za procenu informacija koje se odnose na kvalitet prijema samog terminalnog uređaja (na primer, CSI). Pored toga, zajednički RS koristi terminalni uređaj 2A i za demodulaciju signala koji se prenosi putem resursa kontrolnog signala 4000. Pored toga, zajednički RS koristi terminalni uređaj 2A i za detektovanje uređaja bazne stanice 1A. Pored toga, zajednički RS koristi terminalni uređaj 2A i za vršenje obrade sinhronizacije (sinhronizacija uzorkovanja, FFT sinhronizacija) na signal koji se prenosi iz uređaja bazne stanice 1A.

U resursu specifičnog RS 4003, mapira se specifični referentni signal (specifični RS, referentni signal demodulacije) koji se pojedinačno prenosi na svaki od terminalnih uređaja povezanih na uređaj bazne stanice 1A. Specifični RS se odnosi na signal podataka koji se u resursu signala podataka 4001 mapira putem uređaja bazne stanice 1A i upućuje na svaki od terminalnih uređaja. Terminalni uređaj 2A može da koristi specifični RS koji je prenet na sam terminalni uređaj u cilju demodulacije signala podataka mapiranog u resurs signala podataka 4001 i upućenog na sam terminalni uređaj.

Kao što je ilustrovano na SL.4, u prvom formatu okvira, resurs signala podataka 4001 može da uključi resurs zajedničkog RS 4002 i resurs specifičnog RS 4003. Pored toga, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da rasporedi resurs zajedničkog RS 4002 i resurs specifičnog RS 4003 na odvojen način u vremenskom domenu i frekventnom domenu. Imajte u vidu da jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može dalje da uključi resurs kontrolnih informacija 4000 u resurs signala podataka 4001. Resurs kontrolnih informacija 4000 koji je uključen u resurs signala podataka 4001 putem jedinice za konfigurisanje okvira 1033 je, na primer, resurs u kojem je raspoređen EPDCCH. Resurs može biti vremenski multipleksiran ili frekventno multipleksiran na resurs u kojem se drugi signal mapira u resurs signala podataka 4001.

Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može dalje da uključi resurs signala za sinhronizaciju 4004 i resurs radiodifuznog signala 4007 u prvi format okvira. U resurs signala za sinhronizaciju 4004 i resurs radiodifuznog signala 4007 se mapiraju signal za sinhronizaciju i radiodifuzni signal koji se distribuiraju na terminalni uređaj 2 koji može da primi signal koji se prenosi iz uređaja bazne stanice 1A. Signal za sinhronizaciju predstavlja signal terminalnog uređaja 2A za izvođenje početne sinhronizacije u pogledu signala koji se prenosi iz uređaja bazne stanice 1A, na primer, primarni signal za sinhronizaciju (PSS) ili sekundarni signal za sinhronizaciju (SSS). Radiodifuzni signal predstavlja signal terminalnog uređaja 2A za prikupljanje sistemskih informacija koje se odnose na uređaj bazne stanice 1A i uključuje, na primer, informacije koje na PBCH prenosi uređaj bazne stanice 1A. Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 ne mora nužno da uređuje resurs signala za sinhronizaciju 4004 i resurs radiodifuznog signala 4007 za sve podokvire.

2

Uređaj bazne stanice 1A može da prijavi (naznači) položaje resursa na koje se resurs signala za sinhronizaciju 4004 i resurs radiodifuznog signala 4007 (ili kandidati za resurs koji imaju mogućnost raspoređivanja) raspoređuju na terminalni uređaj 2A. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A i terminalni uređaj 2A mogu unapred da odrede položaje resursa na koje se raspoređuju resurs signala za sinhronizaciju 4004 i resurs radiodifuznog signala 4007 (ili kandidati za resurs koji imaju mogućnost raspoređivanja). Imajte u vidu da, ovde, informacije koje označavaju položaj resursa uključuju informacije koje ukazuju na vremenski resurs (broj podokvira, broj OFDM signala, broj okvira, broj slotova ili slično), frekventni resurs (broj subnosioca, broj blokova resursa, broj frekventnog opsega ili slično), prostorni resurs (broj predajnih antena, broj antenskih priključka, broj prostornog toka ili slično), kodni resurs (široka kodna sekvenca, formula generisanja koda, izvor generisanja koda ili slično) ili slično.

Imajte u vidu da, dalje u tekstu, na isti način kao i gornji opis, slučaj koji opisuje da “uređaj bazne stanice 1A obaveštava terminalni uređaj 2A o informacijama” takođe uključuje, ako nije drugačije naznačeno, stanje u kojem se informacije unapred dele između uređaja bazne stanice 1A i terminalnog uređaja 2A (ili stanje u kojem su informacije unapred određene). Uopšteno, putem uređaja bazne stanice 1A koji obaveštava terminalni uređaj 2A o informacijama, iako se troškovi povećavaju, moguće je biti kompatibilan sa okruženjem propagacije radio talasa koje se menja svakog trenutka. S druge strane, putem uređaja bazne stanice 1A i terminalnog uređaja 2A koji unapred dele informacije, iako u nekim slučajevima može biti teško biti kompatibilan sa okruženjem propagacije radio talasa koje se menja svakog trenutka, troškovi se smanjuju.

SL. 6 predstavlja šematski dijagram koji ilustruje primer formata okvira (drugi format okvira, druga struktura okvira) za signal prema korisniku (downlink) koji generiše jedinica za konfigurisanje okvira 1033 shodno predmetnoj realizaciji. Kao što je ilustrovano na SL.6, drugi format okvira uključuje barem neki od resursa kontrolnog signala 4000, resursa signala podataka 4001, resursa zajedničkog RS 4002 i resursa specifičnog RS 4003.

U drugom formatu okvira, resurs zajedničkog RS 4002 i resurs signala podataka 4001 su vremenski i sekvencijalno raspoređeni. Pored toga, u drugom formatu okvira, resurs zajedničkog RS 4002 i resurs kontrolnog signala 4000 su raspoređeni u prvoj polovini okvira. Imajte u vidu da, u primeru ilustrovanom na SL.6, iako je resurs specifičnog RS 4003 takođe raspoređen u prvoj polovini okvira, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da uključi resurs specifičnog RS 4003 u resurs signala podataka 4001. U slučaju da resurs signala podataka 4001 uključi resurs specifičnog RS 4003, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da rasporedi resurs specifičnog RS 4003 u opsegu resursa signala podataka 4001 na odvojen način u vremenskom domenu i frekventnom domenu.

Imajte u vidu da jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može dalje da uključi resurs kontrolnih informacija 4000 u resurs signala podataka 4001. Signal mapiran u resurs kontrolnih informacija 4000 koji je uključen u resurs signala podataka 4001 putem jedinice za konfigurisanje okvira 1033 je, na primer, signal koji se prenosi na EPDCCH. Resurs kontrolnih informacija 4000 može biti vremenski multipleksiran ili frekventno multipleksiran na resurs u kojem se drugi signal mapira u resurs signala podataka 4001.

Terminalni uređaj 2A koji prima predajni signal generisan na osnovu drugog formata okvira može da izvrši obradu početne sinhronizacije na uređaju koji prenosi predajni signal korišćenjem zajedničkog RS mapiranog u resurs zajedničkog RS 4002 koji je raspoređen u prvoj polovini okvira. Drugim rečima, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 shodno predmetnoj realizaciji može da uključi resurs signala za sinhronizaciju 4004 u resurs zajedničkog RS 4002 u drugom formatu okvira. Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da rasporedi resurs zajedničkog RS 4002 i resurs signala za sinhronizaciju 4004 u zajednički resurs u drugom formatu okvira. Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da deo zajedničkog RS mapiranog u resurs zajedničkog RS 4002 učini signalom za sinhronizaciju.

Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da resurs signala za sinhronizaciju 4004 u prvom formatu okvira i signal za sinhronizaciju u drugom formatu okvira rasporedi u zajednički resurs ili različite resurse. Uređaj bazne stanice 1A može da signal za sinhronizaciju koji se prenosi putem resursa signala za sinhronizaciju 4004 raspoređenog u prvom formatu okvira i signal za sinhronizaciju koji se prenosi putem resursa signala za sinhronizaciju 4004 raspoređenog u drugom formatu okvira učini istim signalom ili ih može učiniti različitim signalima. Ovde, isti signal uključuje da su informacije uključene u signal ili radio parametar primenjen na signal barem delimično zajednički.

U slučaju da su resursi, u kojima jedinica za konfigurisanje okvira 1033 raspoređuje resurs signala za sinhronizaciju 4004 (ili resurs radiodifuznog signala 4007), različiti u prvom formatu okvira i drugom formatu okvira, prijemna jedinica 204 terminalnog uređaja 2A može da vrši obradu sinhronizacije na više resursa koji imaju mogućnost raspoređivanja resursa signala za sinhronizaciju 4004. Pored toga, prijemna jedinica 204 terminalnog uređaja 2A može da prepozna format okvira signala koji prima sam terminalni uređaj na osnovu rezultata obrade sinhronizacije na više resursa. Na primer, u slučaju da prijemna jedinica 204 terminalnog uređaja 2A vrši obradu sinhronizacije na resursima koji imaju mogućnost raspoređivanja

2

resursa signala za sinhronizaciju 4004 u drugom formatu okvira i određuje da su resursi sinhronizovani kao rezultat, prijemna jedinica 204 terminalnog uređaja 2A može da prepozna da format okvira primljenog signala putem samog terminalnog uređaja predstavlja drugi format okvira. Drugim rečima, terminalni uređaj 2A može slepo da detektuje format okvira. Shodno goreopisanoj metodi, terminalni uređaj 2A može slepo da detektuje format okvira putem obrade sinhronizacije.

Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može dalje da uključi resurs radiodifuznog signala 4007 u drugi format okvira. Na isti način kao i prvi format okvira, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 ne mora da uključi resurs radiodifuznog signala 4007 u celokupan predajni signal. Resurs, u kome je resurs radiodifuznog signala 4007 raspoređen u drugi format okvira putem jedinice za konfigurisanje okvira 1033, može biti isti ili različit od resursa u kome je resurs radiodifuznog signala 4007 raspoređen u prvi format okvira putem jedinice za konfigurisanje okvira 1033.

Uređaj bazne stanice 1A i terminalni uređaj 2A mogu unapred da odrede resurse u koje se raspoređuju resurs signala za sinhronizaciju 4004 i resurs radiodifuznog signala 4007 (ili kandidati za resurs koji imaju mogućnost raspoređivanja) za svaki od formata okvira. U tom slučaju, uređajem bazne stanice 1A koji obaveštava terminalni uređaj 2A o formatu okvira signala koji prenosi sam uređaj bazne stanice, uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A o resursu ili grupi kandidata za resurs.

Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da informacije uključene u signal koji se prenosi putem resursa radiodifuznog signala 4007 raspoređenog u prvom formatu okvira i informacije uključene u signal koji se prenosi putem resursa radiodifuznog signala 4007 raspoređenog u drugom formatu okvira učini zajedničkim informacijama ili različitim delovima informacija. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da radio parametar (kodna brzina, šema modulacije, kodna dužina, brzina širenja ili slično) za signal koji se prenosi putem resursa radiodifuznog signala 4007 raspoređenog u prvom formatu okvira i radio parametar za signal koji se prenosi putem resursa radiodifuznog signala 4007 raspoređenog u drugom formatu okvira učini zajedničkim radio parametrom ili različitim radio parametrima.

Uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A o resursu u kome jedinica za konfigurisanje okvira 1033 raspoređuje resurs radiodifuznog signala 4007 u drugi format okvira (ili kandidata za resurs koji ima mogućnost raspoređivanja). Uređaj bazne stanice 1A može pojedinačno da obavesti terminalni uređaj 2A o resursu u kome je resurs radiodifuznog signala

2

4007 raspoređen u prvom formatu okvira i resursu u kome je resurs radiodifuznog signala 4007 raspoređen u drugom formatu okvira.

Imajte u vidu da se podrazumeva da informacije, koje se odnose na svaki od resursa prijavljenih na terminalni uređaj 2A putem uređaja bazne stanice 1A, mogu biti unapred određene između uređaja bazne stanice 1A i terminalnog uređaja 2A.

Terminalni uređaj 2A povezan sa uređajem bazne stanice 1A može da prepozna format okvira signala koji prima sam terminalni uređaj prikupljanjem informacija uključenih u signal koji se prenosi putem resursa radiodifuznog signala 4007. Pored toga, u slučaju da jedinica za konfigurisanje okvira 1033 uređaja bazne stanice 1A promeni resurs u kome je resurs radiodifuznog signala 4007 raspoređen u skladu sa formatom okvira, prijemna jedinica 204 terminalnog uređaja 2A može da izvrši obradu demodulacije radiodifuznog signala na resursu koji ima mogućnost raspoređivanja resursa radiodifuznog signala 4007. Terminalni uređaj 2A može da prepozna format okvira signala koji prima sam terminalni uređaj na osnovu informacija koje ukazuju na resurs u kome je mapiran radiodifuzni signal koji se može pravilno demodulirati. Drugim rečima, terminalni uređaj 2A može slepo da detektuje format okvira. Shodno goreopisanoj metodi, terminalni uređaj 2A može slepo da detektuje format okvira dobijanjem radiodifuznog signala.

Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da definiše drugi format okvira korišćenjem formata okvira ilustrovanog na SL. 6 kao drugi format podokvira (drugi podokvir) i da vrši agregaciju podokvira u vremenskom i frekventnom domenu na isti način kao i prvi format okvira. Prilikom agregacije podokvira, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da vrši agregaciju okvira koji uključuju sve resurse zajedničkog RS 4001, resurse kontrolnih informacija 4000, resurse signala podataka 4001 i resurse specifičnog RS 4003, i može da vrši agregaciju okvira uključujući resurse specifične kombinacije od goreopisana četiri resursa. Na primer, prilikom agregacije okvira, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da vrši agregaciju samo više resursa signala podataka 4001.

SL. 7A do 7J predstavljaju šematske dijagrame koji ilustruju primere formata okvira (drugi format okvira) za signal prema korisniku (downlink) koji generiše jedinica za konfigurisanje okvira 1033 shodno predmetnoj realizaciji. SL.7A ilustruje slučaj da se agregacija ne obavlja. Kao što je ilustrovano na SL.7B, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da vrši agregaciju resursa signala podataka 4001 u vremenskom domenu. Shodno primeru na SL. 7B, uređaj bazne stanice 1A može da fleksibilno menja format okvira u skladu sa veličinom podataka (veličinom korisnih podataka) upućenih na terminalni uređaj 2A.

2

Kao što je ilustrovano na SL.7C, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 takođe može da vrši agregaciju resursa specifičnog RS 4003 u vremenskom domenu, pored resursa signala podataka 4001. Shodno SL.7C, uređaj bazne stanice 1A može da signale podataka upućene na različite terminalne uređaje 2 mapira u resurse signala podataka 4001, respektivno. Pored toga, specifični RS se periodično mapira u vremenskom domenu, stoga uređaj bazne stanice 1A može da obezbedi stabilnu radio komunikaciju čak i terminalnom uređaju 2 u mobilnom okruženju velike brzine.

Kao što je ilustrovano na SL. 7D, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da vrši agregaciju resursa signala podataka 4001 u vremenskom domenu i može da slaže dužinu okvira svakog od resursa signala podataka 4001 koji se agregiraju sa dužinom okvira bez agregacije (dužina okvira za okvir ilustrovan na SL. 7A). Shodno SL. 7D, čak i u slučaju da uređaji bazne stanice postavljeni u blizini prenose signale prema korisniku (downlink), sa međusobno različitim veličinama agregacije, na osnovu drugog formata okvira je moguće sa lakoćom sinhronizovati okvire između uređaja bazne stanice. Kao što je ilustrovano na SL.7E, u slučaju da se resursi specifičnog RS 4003 agregiraju u vremenskom domenu pored resursa signala podataka 4001, dužine okvira za okvire koji se agregiraju naravno da mogu biti ujednačene.

Kao što je ilustrovano na SL. 7F, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 dalje može da vrši agregaciju resursa zajedničkog RS 4002 i resursa kontrolnog signala 4000 u vremenskom domenu. Pored toga, kao što je ilustrovano na SL. 7G i SL. 7H, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da uključi odeljak koji se ne prenosi (NULA odeljak) na uređaju bazne stanice 1A u formatu okvira. Dužina odeljka koji se ne prenosi može biti jednaka dužini resursa signala podataka 4001 ili može biti višestruki ceo broj dužine elementa koji čini resurs signala podataka 4001 (na primer, dužina OFDM signala).

Kao što je ilustrovano na SL.7I, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da vrši agregaciju resursa kontrolnih informacija 4000, resursa zajedničkog RS 4002 i resursa specifičnog RS 4003. Dok jedinica za konfigurisanje okvira 1033 vrši agregaciju resursa zajedničkog RS 4002, predajna jedinica 103 može da primeni različito formiranje snopa za zajedničke RS-ove koji se prenose putem resursa zajedničkog RS, respektivno. Shodno tome, na primer, terminalni uređaj 2A može da obavesti povezan uređaj bazne stanice 1A o kvalitetu prijema udružen sa više zajedničkih RS-ova.

2

Kao što je ilustrovano na SL.7J, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da koristi drugi format okvira koji ne uključuje resurs kontrolnih informacija 4000, i takođe može da koristi drugi format okvira koji ne uključuje resurs kontrolnih informacija 4000 i resurs zajedničkog RS 4002.

Kao što je ilustrovano na SL.7J, u slučaju da uređaj bazne stanice 1A prenosi signal zasnovan na drugom formatu okvira koji ne uključuje resurs kontrolnih informacija 4000 ili resurs zajedničkog RS 4002, uređaj bazne stanice 1A može da prenosi drugi format okvira koji uključuje resurs kontrolnih informacija 4000 ili resurs zajedničkog RS 4002 na drugoj frekvenciji. Na primer, uređaj bazne stanice 1A prenosi, za signal koji se prenosi u visokofrekventnom opsegu od 6 GHz ili više, signal zasnovan na drugom formatu okvira koji ne uključuje resurs kontrolnih informacija 4000 ili resurs zajedničkog RS 4002, dok uređaj bazne stanice 1A može da prenosi, za signal koji se prenosi u niskofrekventnom opsegu manje od 6 GHz, signal zasnovan na drugom formatu okvira koji uključuje resurs kontrolnih informacija 4000 ili resurs zajedničkog RS 4002. U ovom slučaju, uređaj bazne stanice 1A može da prenosi, za signal koji se prenosi u niskofrekventnom opsegu manje od 6 GHz, signal zasnovan na drugom formatu okvira koji ne uključuje resurs specifičnog RS 4003 ili resurs signala podataka 4001.

Imajte u vidu da, u slučaju da jedinica za konfigurisanje okvira 1033 vrši agregaciju signala generisanih na osnovu drugog formata okvira u vremenskom domenu i frekventnom domenu, broj resursa u svakom od tipova resursa uključenih u svaki od signala koji se agregiraju (na primer, resurs zajedničkog RS 4001 ili resurs signala podataka 4002) može biti jednak ili se može međusobno razlikovati. Međutim, imajte u vidu da iz perspektive smanjenja troškova vezano za signalizaciju od uređaja bazne stanice 1A do terminalnog uređaja 2A, broj resursa je poželjno povezan sa dužinama signala i širinama frekventnog opsega signala koji se agregiraju. Pored toga, dužine okvira i širine frekventnog opsega za više okvira koji se agregiraju mogu biti zajednička vrednost ili mogu biti različite vrednosti. Međutim, imajte u vidu da iz perspektive smanjenja troškova vezano za signalizaciju od uređaja bazne stanice 1A do terminalnog uređaja 2A, odnos između okvira u dužinama okvira i širinama frekventnog opsega poželjno odnos višestrukog celog broja.

SL. 8 predstavlja šematski dijagram koji ilustruje primer konfiguracije formata okvira shodno realizaciji pronalaska. Kao što je ilustrovano na SL.8, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da uključi period promene RF signala 4005 i resurs signala od korisnika (uplink) 4006 u drugi format okvira. Format okvira ilustrovan na SL.8 može da koristi uređaj bazne stanice 1A i terminalni uređaj 2A čija dupleks šema predstavlja vremenski dupleks (TDD). Period promene RF signala 4005 predstavlja period koji koristi terminalni uređaj koji prima signal prenet putem

2

uređaja bazne stanice 1A na osnovu formata okvira, za prebacivanje operacije prijema samog terminalnog uređaja na operaciju prenosa. Uređaj bazne stanice 1A može da koristi period promene RF signala 4005 kao period neprenošenja ili može prenositi bilo koji signal (na primer, zajednički RS) tokom tog perioda. Imajte u vidu da, u cilju kontinuiranog prenosa okvira generisanih na osnovu drugog formata okvira, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 takođe može da obezbedi period promene RF signala 4005 u drugoj polovini resursa signala od korisnika (uplink) 4006 ili takođe može da konfiguriše odeljak koji se ne prenosi između okvira koji se kontinuirano prenose. Imajte u vidu da, u slučaju da se koristi drugi format okvira, uređaj bazne stanice 1A može da generiše predajni signal, sa konfiguracijom perioda promene RF signala 4005 i resursa signala od korisnika (uplink) 4006 u drugom formatu okvira u slučaju upotrebe TDD, i bez konfiguracije perioda promene RF signala 4005 i resursa signala od korisnika (uplink) 4006 u drugom formatu okvira u slučaju upotrebe FDD, na osnovu svakog od drugih formata okvira.

Terminalni uređaj 2A koji je primio predajni signal koji prenosi uređaj bazne stanice 1A na osnovu formata okvira ilustrovanog na SL.8 može da raspoređuje informacije, koje ukazuju na dozvoljen ili nedozvoljen prijem (ACK ili NACK) vezano za signal podataka upućen na sam terminalni uređaj mapiranog u resurs signala podataka 4001, u resurs signala od korisnika (uplink) 4006, i da prenosi informacije na uređaj bazne stanice 1A. Shodno tome, uređaj bazne stanice 1A može odmah da shvati da li je signal podataka upućen na terminalni uređaj 2A ispravno primljen i time smanji vreme kašnjenja vezano za prenos signala prema korisniku (downlink).

Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da definiše više formata okvira, uključujući prvi format okvira i drugi format okvira. Pored toga, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da definiše više formata okvira promenom radio parametra prvog formata okvira i drugog formata okvira. Ovde, radio parametri uključuju deo ili celu širinu frekventnog opsega, centralnu frekvenciju, frekventni opseg, razmak između subnosioca, broj subnosioca, dužinu simbola, ciklus uzorkovanja FFT/IFFT, GI dužinu, CP dužinu, dužinu okvira, dužinu podokvira, dužinu slota, TTI, broj FFT tačaka, tip primenjenog koda za ispravljanje grešaka (na primer, turbo kod se primenjuje na prvi format okvira, kod male gustine za proveru parnosti se primenjuje na drugi format okvira i slično) ili slično. Pored toga, u slučaju da se različiti radio parametri konfigurišu u istom formatu okvira, svaki od formata okvira ukazuje na to da su različitog tipa (režima). Na primer, u slučaju da su radio parametar 1 i radio parametar 2 sa međusobno različitim vrednostima konfigurisani za prve formate okvira, prvi formati okvira se mogu nazivati prvi format okvira tipa 1 i prvi okvir format tipa 2, respektivno. Pored toga, uređaj bazne stanice može imati skup radio parametara u kojem je svaka od vrednosti uključenih u radio parametre unapred konfigurisana. Jedan ili više skupova radio parametara može da se konfiguriše promenom skupova radio parametara, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da konfiguriše različite formate okvira/tipove formata okvira. Pored toga, u slučaju da postoji više skupova radio parametara, svaki od skupova radio parametara može da se konfiguriše jednostavnim pravilom. Na primer, u slučaju da postoje tri skupa radio parametara, razmak između subnosioca skupa radio parametara 2 može biti X puta (X je ceo broj 2 ili veći) razmak između subnosioca skupa radio parametara 1, razmak između subnosioca skupa radio parametara 3 može biti Y puta (Y je ceo broj 2 ili veći) razmak između subnosioca skupa radio parametara 2. Imajte u vidu da neki od parametara uključenih u svaki od skupova radio parametara mogu biti zajednička vrednost. Pored toga, skup radio parametara se prenosi (naznačuje) od uređaja bazne stanice do terminalnog uređaja. U tom trenutku, terminalni uređaj može da sazna o formatu okvira/tipu okvira putem skupa radio parametara primljenih od uređaja bazne stanice. Imajte u vidu da, dalje u tekstu, osim ako nije drugačije naznačeno, čak i u slučaju formata okvira, takođe je uključen tip formata okvira. Pored toga, može da se pretpostavi da li kompatibilnost terminala sa goreopisanim skupom radio parametara zavisi od mogućnosti terminala.

Uređaj bazne stanice 1A shodno predmetnoj realizaciji može selektivno ili istovremeno da koristi više formata okvira. Pored toga, za prvi format okvira i drugi format okvira, uređaj bazne stanice 1A može da selektivno konfiguriše različite radio parametre ili može uobičajeno konfigurisati neke od njih. Uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A o informacijama koje označavaju format okvira koji koristi sam uređaj bazne stanice za predajni signal. Ovde, informacije koje označavaju format okvira uključuju informacije koje ukazuju na bilo koji od više formata okvira koji su unapred definisani uređajem bazne stanice 1A (numerička vrednost, indeks, indikator), informacije koje ukazuju na resurse uključene u format okvira (na primer, informacije koje pokazuju da li je uključen neki od resursa kontrolnih informacija 4000, resursa signala podataka 4001, resursa zajedničkog RS 4002, resursa specifičnog RS 4003 ili da nijedan od njih nije uključen), informacije koje ukazuju na resurs u kojem je svaki od resursa raspoređen i kandidat za resurs ima mogućnost raspoređivanja ili slično. Uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A o barem delu informacija koji označavaju format okvira signaliziranjem PHY sloja ili signalizacijom putem višeg sloja RRC signalizacije ili slično.

Uređaj bazne stanice 1A može da koristi format okvira na način prebacivanja shodno slučaju upotrebe (ili scenariju korišćenja) u kojem sam uređaj bazne stanice pruža komunikacionu uslugu. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da koristi radio parametar formata okvira na promenljiv način shodno scenariju korišćenja u kojem sam uređaj bazne stanice pruža komunikacionu uslugu.

1

Da bi se zadovoljilo više scenarija korišćenja, uređaj bazne stanice 1A shodno predmetnoj realizaciji može da uključi kombinaciju više formata okvira (skup, kolekciju) ili kombinaciju više skupova radio parametara konfigurisanih za format okvira (skup, kolekciju). Uređaj bazne stanice 1A može da izabere format okvira između unapred pripremljenih skupova formata okvira (ili kombinacije skupova radio parametara) shodno slučaju korišćenja u kojem sam uređaj bazne stanice pruža komunikacionu uslugu, i da generiše predajni signal putem samog uređaja bazne stanice. Kolekcija formata okvira uključena u uređaj bazne stanice 1A može biti zajednička sa kolekcijom formata okvira uključene u drugi uređaj bazne stanice ili može biti različita. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A, koji je povezan na sam aparat bazne stanice, o kolekciji formata okvira koja je uključena u sam uređaj bazne stanice.

Uređaj bazne stanice 1A shodno predmetnoj realizaciji može da izabere više režima prenosa na način prebacivanja, da bi se zadovoljilo više scenarija korišćenja. Ovde, režim prenosa je definisan kombinacijom radio parametara, šemom multipleksiranja, metodom raspoređivanja, metodom predkodiranja ili nečim sličnim što predajna jedinica 103 uređaja bazne stanice 1A može da koristi kada generiše predajni signal. Formati okvira mogu biti dodeljeni za više režima prenosa, respektivno. Imajte u vidu da formati okvira/radio parametri dodeljeni u više režima prenosa mogu biti različiti ili neki od njih mogu biti zajednički. U ovom slučaju, izborom režima prenosa, uređaj bazne stanice 1A može selektivno da koristi više formata okvira/radio parametara.

Uređaj bazne stanice 1A može selektivno ili istovremeno da koristi više formata okvira za poboljšani propusni opseg mobilne mreže (EMBB), poboljšan tip komunikacije masivnih mašina (EMTC) i ultra pouzdanu komunikaciju sa malim kašnjenjem (URLLC) kao tri scenarija korišćenja. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da koristi druge formate okvira sa različitim radio parametrima za EMBB, EMTC i URLLC, respektivno. Jedinica za konfigurisanje okvira 1033 može da izabere format okvira i odredi radio parametar konfigurisan prema formatu okvira shodno scenariju korišćenja u kojem uređaj bazne stanice 1A pruža komunikacionu uslugu.

Na primer, uređaj bazne stanice 1A može da generiše okvir na osnovu prvog formata okvira za signal prema korisniku (downlink) koji se odnosi na EMBB i da generiše okvir na osnovu drugog formata okvira za signal prema korisniku (downlink) koji se odnosi na MMTC i URLLC. Iako, u ovoj metodi, uređaj bazne stanice 1A prebacuje format okvira shodno slučaju upotrebe (ili scenariju korišćenja) u kojem sam uređaj bazne stanice pruža komunikacionu uslugu, u

2

metodi shodno predmetnoj realizaciji format okvira nije nužno ograničen na to da bude definisan za svaki slučaj upotrebe.

Uređaj bazne stanice 1A može selektivno ili istovremeno da koristiti više formata okvira/radio parametara na osnovu radio medijuma kroz koji sam uređaj bazne stanice prenosi signal prema korisniku (downlink). Ovde, radio medijum može da sadrži radio resurs kao što je vremenski resurs, frekventni resurs ili slično. Pored toga, radio medijum može da sadrži radio resurs koji se razlikuje po dupleks šemi primenjenoj na frekventni opseg u kojem uređaj bazne stanice 1A prenosi signal prema korisniku (downlink).

Pored toga, radio medijum može da sadrži radio resurs koji se razlikuje shodno slučaju upotrebe (ili scenariju korišćenja) u kojem uređaj bazne stanice 1A pruža komunikacionu uslugu. Uređaj bazne stanice 1A može da izabere radio medijum koji će koristiti u skladu sa slučajem upotrebe (ili scenarijem korišćenja) koji se pruža komunikacionom uslugom. Uređaj bazne stanice 1A može unapred da odredi radio medijum koji će koristiti prilikom pružanja komunikacione usluge za svaki slučaj upotrebe (ili scenarij korišćenja). Shodno tome, radio medijum i slučaj upotrebe su međusobno povezani, uređaj bazne stanice 1A može selektivno ili istovremeno da koristi više formata okvira/radio parametara na osnovu toga sa kojim slučajem upotrebe (ili scenarijem korišćenja) je povezan radio medijum koji se koristi.

Uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A o informacijama koje ukazuju na više formata okvira/radio parametara koje selektivno ili istovremeno koristi PHY sloj/MAC sloj ili signalizacija višeg sloja, kao što je RRC signalizacija ili slično na osnovu radio medijuma u kojem sam uređaj bazne stanice prenosi signal prema korisniku (downlink). Imajte u vidu da uređaj bazne stanice 1A ne mora nužno da obavesti terminalni uređaj 2A o svim informacijama koje ukazuju na goreopisana više formata okvira/radio parametra. Na primer, uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A o kandidatima za goreopisana više formata okvira/radio parametra. U terminalnom uređaju 2A, informacije koje pokazuju više formata okvira/radio parametra koje selektivno ili istovremeno koristi uređaj bazne stanice 1A na osnovu radio medijuma, mogu da se podvrgnu signalizaciji putem goreopisane metode putem uređaja bazne stanice 1A ili informacije mogu biti parcijalno i slepo detektovane. Imajte u vidu da terminalni uređaj 2A može da obavesti uređaj bazne stanice 1A o informacijama koje se odnose na goreopisana više okvira formata/radio parametra koje sam terminalni uređaj može primiti.

Uređaj bazne stanice 1A može selektivno ili istovremeno da koristi više formata okvira/radio parametra u skladu sa frekvencijom (frekventnim opsegom, kanalom) kojom se prenosi signal prema korisniku (downlink). Na primer, uređaj bazne stanice 1A može da razdvoji frekvencije kojima se signal prema korisniku (downlink) može prenositi u više grupa. Na primer, podešavanjem frekvencija nižih od 6 GHz (ispod 6 GHz) kao frekventnog opsega 1 i podešavanjem frekvencija od 6 GHz ili višim (iznad 6 GHz) kao frekventnog opsega 2, uređaj bazne stanice 1A može da prebacuje format okvira između slučaja prenošenja signala prema korisniku (downlink) u frekventnom opsegu 1 i slučaja prenošenja signala prema korisniku (downlink) u frekventnom opsegu 2 i da ga koristi. Pored toga, podešavanjem frekvencija nižih od 2 GHz kao frekventnog opsega 1, podešavanjem frekvencija od 2 GHz ili višim ali nižim od 6 GHz kao frekventnog opsega 2 i podešavanjem frekvencija od 6 GHz ili višim kao frekventnog opsega 3, uređaj bazne stanice 1A može da generiše predajni signal na osnovu formata okvira definisanog svakim frekventnim opsegom u slučaju prenošenja signala prema korisniku (downlink) u svakom od frekventnih opsega.

Uređaj bazne stanice 1A može da istovremeno prenosi signale generisane na osnovu različitih formata okvira/radio parametara. SL. 9 predstavlja šematski dijagram koji ilustruje primer konfigurisanja signala prema korisniku (downlink) putem uređaja bazne stanice 1A shodno predmetnoj realizaciji. Shodno primeru na SL. 9, uređaj bazne stanice 1A koristi različite formate okvira u skladu sa frekvencijama. Uređaj bazne stanice 1A može da miksuje više različitih formata okvira u jednom OFDM signalu. Na primer, više subnosioca koji čine jedan OFDM signal su podeljeni u više grupa subnosioca, predajni signal koji je mapiran u svaku od grupa subnosioca se generiše na osnovu svakog od različitih formata okvira. Imajte u vidu da, shodno primeru na SL. 9, drugi format okvira uključuje period promene RF signala 4005 i resurs signala od korisnika (uplink) 4006. Shodno tome, uređaj bazne stanice 1A može da generiše signal zasnovan na prvom formatu okvira i signal zasnovan na formatu drugog okvira putem različitih OFDM signala, i može da frekventno multipleksira i istovremeno prenosi različite OFDM signale.

Imajte u vidu da, shodno primeru na SL.9, iako su grupa subnosioca generisana na osnovu prvog formata okvira i grupa subnosioca generisana na osnovu drugog formata okvira međusobno blizu, jedinica za konfigurisanje okvira 1033 takođe može da rasporedi zaštitni opseg (nulti subnosilac, frekvencija neprenošenja) između grupa subnosioca. Pored toga, shodno primeru na SL. 9, iako su dužine okvira signala koji se prenose u grupi subnosioca generisanih na osnovu prvog formata okvira i koji se prenose u grupi subnosioca generisanih na osnovu drugog formata okvira, respektivno jednake, dužine okvira signala mogu biti međusobno različite. Međutim, imajte u vidu da iz perspektive sinhronizacije u radio mreži, odnos između dužina okvira signala koji se respektivno prenose u grupama subnosioca je poželjno odnos višestrukog celog broja.

4

Pored toga, predajna jedinica 103 uređaja bazne stanice 1A može da generiše filtrirani OFDM signal na koji se filter primenjuje za svaki od subnosioca ili za svaku od grupa subnosioca konfigurisanih od više subnosioca. Filtrirani OFDM može biti, na primer, filterska banka sa više nosioca (Filter bank multicarrier) ili filtrirani (Filtered) OFDM. U filtriranom OFDM, interferencija između subnosioca (ili između grupa subnosioca) je uglavnom suzbijena. Uređaj bazne stanice 1A može da dodeljuje različite formate okvira za više grupa subnosioca koje generiše sam uređaj bazne stanice, respektivno. Na primer, predajna jedinica 103 uređaja bazne stanice 1A može da generiše prvu grupu subnosioca na osnovu prvog formata okvira, da generiše drugu grupu subnosioca na osnovu drugog formata okvira i da generiše filtrirani OFDM signal koji uključuje prvu grupu subnosioca i drugu grupu subnosioca.

Uređaj bazne stanice 1A može da definiše format okvira za svaku dupleks šemu. Na primer, uređaj bazne stanice 1A može da definiše različite formate okvira za slučaj FDD dupleksa i slučaj TDD dupleksa, respektivno. Uređaj bazne stanice 1A može da generiše predajni signal na osnovu prvog formata okvira u slučaju FDD dupleksa, dok s druge strane, može da generiše predajni signal na osnovu drugog formata okvira u slučaju TDD dupleksa.

Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može selektivno da koristi više formata okvira u jednoj dupleks šemi. Na primer, uređaj bazne stanice 1A može selektivno ili istovremeno da koristi prvi format okvira i drugi format okvira u slučaju koji koristi FDD kao dupleks šemu. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može selektivno ili istovremeno da koristi više radio parametara za prvi format okvira (ili drugi format okvira) u jednoj dupleks šemi.

Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da koristi dupleks šemu u kojoj FDD i TDD koegzistiraju i uređaj bazne stanice 1A može da definiše format okvira za dupleks šemu u kojoj FDD i TDD koegzistiraju. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može selektivno ili istovremeno da koristi više formata okvira ili radio parametara u dupleks šemi u kojoj FDD i TDD koegzistiraju. Kao dupleks šemu u kojoj FDD i TDD koegzistiraju, uređaj bazne stanice 1A može da koristi dupleks šemu koja privremeno prebacuje FDD i TDD za frekventni opseg. Kao dupleks šemu u kojoj FDD i TDD koegzistiraju, uređaj bazne stanice 1A može da koristi puni dupleks (ili istovremeni prenos i prijem (STR)) koji istovremeno vrši prenos od korisnika (uplink) i prema korisniku (downlink). U STR-u, uređaj bazne stanice 1A i terminalni uređaj 2A mogu istovremeno da prenose predajne signale koji su generisani na osnovu različitih formata okvira, respektivno.

Za radio parametre konfigurisane na prvi format okvira i drugi format okvira, uređaj bazne stanice 1A može da konfiguriše različite radio parametre između slučaja da frekventni opseg u kojem se prenosi predajni signal generisan na osnovu svakog od formata okvira predstavlja frekventni opseg, koji je takozvani licencirani opseg za koji radio operater dobija dozvolu za korišćenje (licencu) iz zemlje ili regiona u kojem radio operater pruža uslugu i slučaja da frekventni opseg predstavlja frekventni opseg koji je takozvani nelicencirani opseg za koji nije potrebna dozvola za korišćenje iz zemlje ili regiona.

Za radio parametre konfigurisane na prvi format okvira i drugi format okvira, u slučaju da frekventni opseg u kojem se prenosi predajni signal generisan na osnovu svakog od formata okvira predstavlja nelicencirani opseg, uređaj bazne stanice 1A može da promeni radio parametar koji se konfiguriše u skladu sa frekventnim opsegom nelicenciranog opsega. Na primer, uređaj bazne stanice 1A može da menja radio parametar između slučaja da je nelicencirani opseg u kojem se prenosi predajni signal opseg od 5 GHz i slučaja da nelicencirani opseg je opseg od 60 GHz.

Uređaj bazne stanice 1A može da koristi format okvira koji se može dobiti proširenjem zauzete širine frekventnog opsega za format okvira koji se koristi u nelicenciranom opsegu od 5 GHz do višestrukog celog broja za nelicencirani opseg od 60 GHz. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A veže više predajnih signala koji su generisani prema formatu okvira koji se koristi za licencirani opseg od 6 GHz ili više u frekventnom domenu i može to da koristi za nelicencirani opseg od 60 GHz. Isključivo samim uređajem bazne stanice i saradnjom sa drugim uređajem bazne stanice, uređaj bazne stanice 1A može istovremeno da prenosi više nosioca komponenti generisanih na osnovu formata okvira, koji se koristi za licencirani opseg od 6 GHz ili više putem agregacije nosioca (CA) i dualne konektivnosti (DC), dok se raspoređuje u nelicenciranom opsegu od 60 GHz, do terminalnog uređaja 2A.

Uređaj bazne stanice 1A može da koristi, u nelicenciranom opsegu od 60 GHz, format okvira sa širinom opsega koja je jednaka širini opsega kanala definisane prema IEEE802.11ad (na primer, 2 GHz ili 2,16 GHz) ili sa širinom opsega koja je višestruki ceo broj širine opsega. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da koristi format okvira za nelicencirani opseg od 60 GHz ili licencirani opseg od 6 GHz ili više, višestruki ceo broj (uključujući slučaj jednakosti) širine frekventnog opsega formata okvira, koja se poklapa sa širinom opsega kanala definisane prema IEEE802.11ad.

Za radio parametre konfigurisane na prvi format okvira i drugi format okvira, uređaj bazne stanice 1A može da konfiguriše različite radio parametre između slučaja da frekventni opseg u kojem se prenosi predajni signal generisan na osnovu svakog od formata okvira predstavlja zauzeti frekventni opseg koji može da koristi isključivo jedan radio operater i slučaja da frekventni opseg predstavlja zajednički frekventni opseg (deljeni opseg) koji deli i koristi više radio operatera.

Uređaj bazne stanice 1A može da mapira više predajnih signala generisanih na osnovu različitih formata okvira u frekventnom domenu. U slučaju da se više predajnih signala generisanih na osnovu različitih formata okvira mapira u frekventni domen, uređaj bazne stanice 1A može istovremeno da prenosi više predajnih signala putem agregacije nosioca (CA) u kojoj se nosioci više komponenti (CC) agregiraju i prenose. Imajte u vidu da se više CC-ova, koji se prenose agregacijom nosioca, mogu preneti iz više različitih uređaja bazne stanice. Pored toga, u agregaciji nosioca, jedna primarna ćelija (P ćelija) i jedna ili više sekundarnih ćelija (S ćelija) su konfigurisane kao skup uslužnih ćelija.

Uređaj bazne stanice 1A može da koristi različite formate okvira/radio parametre za više CC-ova koji se prenese putem CA, respektivno. Na primer, u slučaju izvođenja CA prenosa dva CC-a, uređaj bazne stanice 1A može da primeni prvi format okvira na prvi CC i da primeni drugi format okvira na drugi CC. Pored toga, uređaj bazne stanice 1A može da generiše predajni signal koji prenosi svaki CC na osnovu drugog formata okvira u kojem su konfigurisani različiti radio parametri. Drugim rečima, uređaj bazne stanice 1A može da konfiguriše format okvira/radio parametar za svaku ćeliju. Na primer, uređaj bazne stanice 1A može da komunicira putem prvog formata okvira u P ćeliji/S ćeliji i da komunicira putem drugog okvira formata u S ćeliji. Pored toga, iako uređaj bazne stanice 1A komunicira putem drugog okvira u P ćeliji i S ćeliji, radio parametri koji se konfigurišu mogu da se naprave da budu različiti za svaku ćeliju.

Uređaj bazne stanice 1A može da sadrži informacije koje označavaju format okvira konfigurisan za CC da bude sekundarna ćelija u kontrolnim informacijama, koje su raspoređene u resurs kontrolnih informacija 4000 uključenih u CC da bude primarna ćelija.

U slučaju da se više predajnih signala generisanih na osnovu različitih formata okvira mapira u frekventni domen, uređaj bazne stanice 1A može da prenosi predajne signale putem dualne konektivnosti (DC) kojom se istovremeno prenose signali sa više predajnih tačaka, dok sarađuje sa drugim uređajem bazne stanice. U DC-u su konfigurisane kao grupa uslužnih ćelija, glavna grupa ćelija (MCG) i sekundarna grupa ćelija (SCG). MCG se konfiguriše od P ćelije i opciono jedne ili više S ćelija. Pored toga, SCG se konfiguriše od primarne S ćelije (PS ćelija) i opciono jedne ili više S ćelija. Na primer, u slučaju da uređaj bazne stanice 1A i uređaj bazne stanice 1B prenose signale prema korisniku (downlink) na terminalni uređaj 2A putem DC-a, uređaj bazne stanice 1A i uređaj bazne stanice 1B mogu da generišu predajne signale na osnovu različitih formata okvira/radio parametara i da prenose generisane signale, respektivno. Pored toga, u slučaju da uređaj bazne stanice 1A i uređaj bazne stanice 1B prenose signale prema korisniku (downlink) na terminalni uređaj 2A putem DC-a, uređaj bazne stanice 1A i uređaj bazne stanice 1B mogu da generišu predajne signale na osnovu drugih formata okvira u kojima se konfigurišu različiti radio parametri i da prenose generisane signale, respektivno. Drugim rečima, uređaj bazne stanice 1A može da konfiguriše format okvira/radio parametar za svaku ćeliju. Na primer, konfigurišu se formati okvira koji se razlikuju između P ćelije i PS ćelije i konfigurišu se okviri koji se razlikuju između P ćelije/PS ćelije i S ćelije. Pored toga, uređaji bazne stanice 1A/1B mogu da konfigurišu drugi format okvira u kojem se konfigurišu radio parametri koji se razlikuju između P ćelije i PS ćelije.

Uređaj bazne stanice 1A može da obavesti terminalni uređaj 2A o informacijama koje se odnose na formate okvira/radio parametre konfigurisane na više signala prema korisniku (downlink) koji su mapirani u frekventni domen, respektivno. U slučaju CA ili DC, uređaj bazne stanice 1A može da prenosi informacije, koje se odnose na format okvira/radio parametar konfigurisan za svaku ćeliju, na terminalni uređaj 2A.

Uređaj bazne stanice 1A može da mapira više predajnih signala generisanih na osnovu različitih formata okvira/radio parametara u prostornom smeru. Na primer, u slučaju istovremenog prenosa signala prema korisniku (downlink) na terminalni uređaj 2A i terminalni uređaj 2B, višekorisničkim prenosom sa više ulaza i više izlaza (MU-MIMO), uređaj bazne stanice 1A može da generiše predajni signal upućen na terminalni uređaj 2A i predajni signal upućen na terminalni uređaj 2B na osnovu različitih formata okvira, respektivno, i da prenosi dva predajna signala dok se prostorno multipleksiraju. Drugim rečima, predajni signal koji prenosi uređaj bazne stanice 1A shodno predmetnoj realizaciji može biti takav da se predajni signali, generisani na osnovu formata okvira koji se razlikuju u prostornom smeru, prostorno multipleksiraju.

U slučaju da uređaj bazne stanice 1A multipleksira predajne signale generisane na osnovu različitih formata okvira u prostornom smeru, uređaj bazne stanice 1A može za svaki od formata okvira da napraviti barem deo resursa u kojem se resurs specifičnog RS 4003 raspoređuje kao zajednički resurs.

Pored toga, u slučaju da terminalni uređaj 2A uključuje funkciju za uklanjanje ili suzbijanje interferencije između korisnika ili interferencije između susednih ćelija, uređaj bazne stanice 1A može da prenosi pomoćne informacije za uklanjanje ili suzbijanje interferencije između korisnika ili interferencije između susednih ćelija. Pomoćne informacije (informacije o susednoj ćeliji) uključuju deo ili ceo ID fizičke ćelije, broj CRS priključaka, PAlistu, PB, konfiguraciju podokvira multicast radiodifuznog multimedijalnog servisa u jednofrekvencijskoj mreži (MBSFN), listu režima prenosa, granularnost dodeljivanja resursa, konfiguraciju UL/DL podokvira TDD-a, ZP/NZP CSI-RS konfiguraciju, informacije o probnoj kolokaciji (QCL), format okvira i radio parametar. PAje opseg snage (pomak snage) PDSCH-a i CRS-a u OFDM simbolu gde CRS nije dodeljen. PBpredstavlja opseg snage (pomak snage) PDSCH-a u OFDM simbolu gde je CRS dodeljen i PDSCH-a u OFDM simbolu gde CRS nije dodeljen. QCL informacije su informacije koje se odnose na QCL za zadati antenski priključak, zadati signal ili zadati kanal. U slučaju da se, u dva antenska priključka, dugotrajne performanse kanala na kojem se simbol nosi na jednom antenskom priključku mogu proceniti na osnovu kanala na kojem se simbol nosi na drugom antenskom priključku, ti antenski priključci se nazivaju QCL. Dugotrajne performanse uključuju kašnjenje širenja, doplerovo širenje, doplerov pomak, prosečni dobitak i/ili prosečno kašnjenje. Drugim rečima, u slučaju da su dva antenska priključka QCL, terminalni uređaj može smatrati da ti antenski priključci imaju iste dugotrajne performanse. Imajte u vidu da se u svakom od parametara, koji su uključeni u pomoćne informacije, može konfigurisati jedna vrednost (kandidat) ili više vrednosti (kandidata). U slučaju da se konfiguriše više vrednosti, za parametre, terminalni uređaj tumači naznačene vrednosti koje imaju mogućnost da se konfigurišu uređajem bazne stanice koji izaziva interferenciju, i detektuje (navodi) parametar koji je konfigurisan u signalu interferencije među više vrednosti. Pored toga, goreopisane pomoćne informacije mogu da ukažu na informacije drugog uređaja/snopa bazne stanice ili mogu da ukažu na informacije samog uređaja/snopa bazne stanice. Pored toga, goreopisane pomoćne informacije mogu da se koriste u slučaju da se vrše različite vrste merenja. Navedeno merenje uključuje merenje upravljanja radio resursima (RRM), merenje nadzora radio veze (RLM) i merenje informacija o stanju kanala (CSI).

2. Zajedničko svim realizacijama

Imajte u vidu da uređaji bazne stanice i terminalni uređaji shodno aspektu predmetnog pronalaska nisu ograničeni na upotrebu u tehnologiji radio-pristupa (RAT) koja se koristi sa licenciranim opsegom već mogu da se koriste u tehnologiji radio-pristupa koja se koristi sa nelicenciranim opsegom. Pored toga, RAT koji se koristi sa nelicenciranim opsegom može biti licencom potpomognut pristup koji može dobiti pomoć od licenciranog opsega.

Pored toga, uređaj bazne stanice i terminalni uređaj shodno aspektu predmetnog pronalaska mogu da se koriste u dualnoj konektivnosti (DC) u kojoj se signali prenose od (ili primaju od) više predajnih tačaka (ili više prijemnih tačaka). Uređaj bazne stanice i terminalni uređaj mogu da se koriste za komunikaciju sa barem jednim od više predajnih tačaka (ili prijemnih tačaka) povezanih sa DC-om. Pored toga, uređaj bazne stanice i terminalni uređaj shodno aspektu predmetnog pronalaska mogu da se koriste u agregaciji nosioca (CA) u kojoj se koriste nosioci više komponenata (CC-ovi). Među više CC-a podvrgnutih CA, uređaj bazne stanice i terminalni uređaj mogu da se koriste samo za primarnu ćeliju, mogu da se koriste samo za sekundarnu ćeliju ili mogu da se koriste i za primarnu i sekundarnu ćeliju.

Program koji se izvodi na svakom uređaju bazne stanice i terminalnom uređaju shodno aspektu predmetnog pronalaska predstavlja program (program za pokretanje rada računara) koji kontroliše CPU i slično, na takav način da realizuje funkcije shodno aspektu goreopisanih realizacija predmetnog pronalaska. Informacije koje obrađuju ovi uređaji se privremeno čuvaju u RAM memoriji tokom obrade, a zatim se skladište na razne vrste ROM, HDD memorije i slično, a CPU ih po potrebi čita za uređivanje i pisanje. Ovde, poluprovodnički medijum (na primer ROM, stabilna memorijska kartica ili slično), optički medijum za snimanje (na primer, DVD, MO, MD, CD, BD ili slično), medijum za magnetno snimanje (na primer, magnetna traka, disketa ili slično), i slično mogu se navesti kao primeri medijuma za snimanje za skladištenje programa. Pored korišćenja funkcija goreopisanih realizacija izvršavanjem učitanih programa, funkcije predmetnog pronalaska se koriste putem programa koji se izvode u saradnji sa operativnim sistemom, drugim aplikacionim programima ili slično u skladu sa uputstvima koja su uključena te programe.

U slučaju da se ovi programi isporučuju na tržište, programi se mogu skladištiti na prenosivi medijum za snimanje ili preneti na server računar koji je povezan putem mreže, kao što je internet. U tom slučaju, uređaj za skladištenje koji služi kao server računar je takođe uključen u predmetni pronalazak. Osim toga, neki ili svi delovi svakog terminalnog uređaja i uređaja bazne stanice u goreopisanim realizacijama mogu biti realizovani kao LSI, što je tipično integrisano kolo. Funkcionalni blokovi prijemnog uređaja se mogu pojedinačno realizovati kao čipovi ili mogu biti delimično ili u potpunosti integrisani u čip. U slučaju da su funkcionalni blokovi integrisani u čip, dodaje se upravljačka jedinica integrisanog kola za njihovo upravljanje.

Tehnika integracije kola nije ograničena na LSI, i integrisana kola za funkcionalne blokove se mogu realizovati kao namenska kola ili višenamenski procesor. Osim toga, u slučaju da se sa napretkom u tehnologiji poluprovodnika pojavi tehnologija integracije kola kojom se zamenjuje LSI, takođe je moguće koristiti integrisano kolo zasnovano na toj tehnologiji.

4

Treba napomenuti da pronalazak predmetne patentne prijave nije ograničen na goreopisane realizacije. Terminalni uređaj shodno pronalasku predmetne patentne prijave nije ograničena na primenu u uređaju mobilne stanice i, nepotrebno je reći, može da se primeni na elektronski uređaj fiksnog tipa instaliran u zatvorenom ili na otvorenom prostoru ili elektronski uređaj stacionarnog tipa, na primer AV uređaj, kuhinjski aparat, mašina za čišćenje ili pranje, klima uređaj, kancelarijska oprema, automati i drugi aparati za domaćinstvo.

Realizacije pronalaska su do sada detaljno opisane upućivanjem na crteže, ali specifična konfiguracija nije ograničena na realizacije. Pronalazak je definisan u priloženim patentnim zahtevima.

Način industrijske ili druge primene pronalaska

Predmetni pronalazak se može poželjno koristiti u uređaju bazne stanice, terminalnom uređaju i načinu komunikacije.

Opis referentnih brojeva

1A, 1B Uređaj bazne stanice

2, 2A, 2B Terminalni uređaj

101 Jedinica za obradu višeg sloja

1011 Jedinica za upravljanje radio resursom

1012 Jedinica za raspoređivanje

102 Upravljačka jedinica

103 Predajna jedinica

1031 Jedinica za kodiranje

1032 Jedinica za modulaciju

1033 Jedinica za konfigurisanje okvira

1034 Jedinica za multipleksiranje

1035 Jedinica za radio-prenos

104 Prijemna jedinica

1041 Jedinica za radio-prijem

1042 Jedinica za demultipleksiranje

1043 Jedinica za demodulaciju

1044 Jedinica za dekodiranje

105 Antena

201 Jedinica za obradu višeg sloja

202 Upravljačka jedinica

203 Predajna jedinica

204 Prijemna jedinica

205 Jedinica za generisanje informacija o stanju kanala 206 Antena

2011 Jedinica za upravljanje radio resursom

2012 Jedinica za tumačenje informacija o raspoređivanju 2031 Jedinica za kodiranje

2032 Jedinica za modulaciju

2033 Jedinica za konfigurisanje okvira

2034 Jedinica za multipleksiranje

2035 Jedinica za radio-prenos

2041 Jedinica za radio-prijem

2042 Jedinica za demultipleksiranje

2043 Jedinica za detektovanje signala

4000 do 4007 Resurs

5000 Podokvir

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Uređaj bazne stanice (1A) je konfigurisan za komunikaciju sa terminalnim uređajem (2A, 2B), pri čemu uređaj bazne stanice (1A) sadrži:

jedinicu za konfigurisanje okvira (1033) koja je konfigurisana za

dodeljivanje podataka za prenos prema korisniku (downlink) o strukturi prvog radiookvira sa prvim subnosiocima i o razmaku između prvih subnosioca koji predstavlja prvi opseg vrednosti ili o strukturi drugog radio-okvira sa drugim subnosiocima i o razmaku između drugih subnosioca koji predstavlja drugi opseg vrednosti, i

dodeljivanje signala za sinhronizaciju strukture prvog radio-okvira i strukture drugog radio-okvira, i

jedinicu za radio prenos (1035) koja je konfigurisana za podatke za prenos prema korisniku (downlink) i signala za sinhronizaciju, pri čemu

prvi opseg vrednosti uključuje vrednost koja se razlikuje od svake vrednosti u drugom opsegu vrednosti,

razmak između subnosioca za signal za sinhronizaciju se razlikuje od razmaka između subnosioca za podatke za prenos prema korisniku (downlink) u strukturi prvog radiookvira, i

razmak između subnosioca za signal za sinhronizaciju je identičan razmaku između subnosioca za podatke za prenos prema korisniku (downlink) u strukturi drugog radio-okvira.

2. Uređaj bazne stanice (1A) shodno patentnom zahtevu 1,

pri čemu je jedinica za konfigurisanje okvira (1033) konfigurisana za multipleksiranje strukture prvog radio-okvira i strukture drugog-radio okvira u frekventnom domenu.

3. Uređaj bazne stanice (1A) shodno patentnom zahtevu 1,

pri čemu je jedinica za konfigurisanje okvira (1033) konfigurisana za konfigurisanje jednog od prvog opsega vrednosti i jednog od drugog opsega vrednosti na osnovu toga da li jedinica za radio prenos (1035) prenosi podatke prema korisniku (downlink) u prvom frekventnom opsegu ili u drugom frekventnom opsegu.

4. Terminalni uređaj (2A, 2B) je konfigurisan za komunikaciju sa uređajem bazne stanice (1A), gde terminalni uređaj (2A, 2B) sadrži:

jedinicu za konfigurisanje okvira (2033) koja je konfigurisana za dodeljivanje podataka za prenos od korisnika (uplink) o strukturi prvog radio-okvira sa prvim subnosiocima i o

4

razmaku između prvih subnosioca koji predstavlja prvi opseg vrednosti ili o strukturi drugog radio-okvira sa drugim subnosiocima i o razmaku između drugih subnosioca koji predstavlja drugi opseg vrednosti,

jedinicu za radio prenos (2035) koja je konfigurisana za prenos podataka od korisnika (uplink), i

jedinicu za radio prijem (2041) koja je konfigurisana za prijem podataka prema korisniku (downlink) o strukturi prvog radio-okvira ili o strukturi drugog radio-okvira i prijem signala za sinhronizaciju strukture prvog radio-okvira i strukture drugog radio-okvira, pri čemu prvi opseg vrednosti uključuje vrednost koja se razlikuje od svake vrednosti u drugom opsegu vrednosti,

5. Terminalni uređaj (2A, 2B) shodno patentnom zahtevu 4,

pri čemu je jedinica za konfigurisanje okvira (2033) konfigurisana za multipleksiranje strukture prvog radio-okvira i strukture drugog radio-okvira u frekventnom domenu.

6. Način komunikacije uređaja bazne stanice (1A) je konfigurisan za komunikaciju sa terminalnim uređajem (2A, 2B), pri čemu način komunikacije uključuje:

dodeljivanje podataka za prenos prema korisniku (downlink) o strukturi prvog radiookvira sa prvim subnosiocima i o razmaku između prvih subnosioca koji predstavlja prvi opseg vrednosti ili o strukturi drugog radio-okvira sa drugim subnosiocima i o razmaku između drugih subnosioca koji predstavlja drugi opseg vrednosti,

prenos podataka prema korisniku (downlink) i signala za sinhronizaciju, pri čemu prvi opseg vrednosti uključuje prvu vrednost koja se razlikuje od svake vrednosti u drugom opsegu vrednosti,

7. Način komunikacije terminalnog uređaja (2A, 2B) je konfigurisan za komunikaciju sa uređajem bazne stanice (1A), pri čemu način komunikacije uključuje:

dodeljivanje podataka za prenos od korisnika (uplink) o strukturi prvog radio-okvira sa prvim subnosiocima i o razmaku između prvih subnosioca koji predstavlja prvi opseg vrednosti ili o strukturi drugog radio-okvira sa drugim subnosiocima i o razmaku između drugih subnosioca koji predstavlja drugi opseg vrednosti,

prenos podataka od korisnika (uplink),

primanje podataka prema korisniku (downlink) o strukturi prvog radio-okvira ili o strukturi drugog radio-okvira i primanje signala za sinhronizaciju strukture prvog radio-okvira i strukture drugog radio-okvira, pri čemu

prvi opseg vrednosti uključuje prvu vrednost koja se razlikuje od svake vrednosti u drugom opsegu vrednosti,

4