RS62525B1 - Bipirazolil derivati korisni za lečenje autoimunih oboljenja - Google Patents

Description

OBLAST TEHNIKE

Predmetni pronalzak se odnosi na nova jedinjenja koja inhibiraju BTK i njihovu primenu kao medikamenti.

STANJE TEHNIKE

Članovi familije protein kinaze humanih enzima igraju veoma važnu regulatornu ulogu u mnoštvu različitih procesa transdukcije signala zbog njihove posttranslacione modifikacije specifičnih proteina dodavanjem fosfatne grupe (Hunter, Cell 1987, 50, 823-829). Bruton-ova tirozin kinaza (BTK) je član Tec familije tirozin kinaza i igra kritičnu ulogu u razvoju B ćelija, aktivaciji i proizvodnji antitela.

Doprinos BTK biologiji B ćelije je ilustrovan u imunodeficijencije X-vezane vezane agamaglobulinemije (XLA) kod ljudi (pregledano u Lindvall, Immunol. Rev. 2005, 203, 200-215) koji pokazuje oslabljenu signalizaciju kalcijuma nakon angažovanja receptora B ćelija (BCR), nedostatak zrele B ćelije na periferiji zbog blokade između pro- i pre-B ćelijskog stadijuma i imaju niže nivoe cirkulišućih antitela od normalnih zdravih subjekata. Ishod nedavnih kliničkih ispitivanja sa anti-CD20 molekulima koji iscrpljuju B ćelije u bolestima kao što su reumatoidni artritis (RA) i multipla skleroza (MS) podržavaju hipotezu da B ćelije nude važan interventni čvor za kontrolu autoimunih poremećaja (Townsend, Immunol. Rev. 2010, 237, 264-283). Kao takvo, slabljenje aktivacije i proliferacije B ćelija putem inhibicije BTK može ponuditi sličnu terapeutsku korist i u skladu je sa dokazanom otpornošću miševa sa nedostatkom BTK na artritis izazvan kolagenom (Jansson, Clin. Exp. Immunol. 1993, 94, 459-465) and experimental autoimmune encephalitis (Svensson, Eur. J. Immunol. 2002, 32, 1939-1946 and Mangla, Blood 2004, 104, 1191-1197). Slično tome, klinička efikasnost primećena sa neutralizujućim antitelom na faktor stimulacije B ćelija BlyS podržava ulogu B ćelija u patofiziologiji sistemskog eritematoznog lupusa (SLE) (La Cava, Expert Opin. Biol. Ther. 2010, 10, 1555-1561). S obzirom na potrebu za BTK za proizvodnju autoantitela, uključujući anti-DNK antitela, u mišjim modelima SLE (Steinberg, J. Clin. Invest. 1982, 70, 587-597; Golding, J. Immunol. 1983, 130, 1043-1046; Scribner, J. Immunol. 1987, 138, 3611-3617; Seldin, J. Exp. Med. 1987, 166, 1585-1590; Takeshita, Int. Immunol. 1998, 10, 435-4444;Whyburn, J. Immunol.2003, 171, 1850-1858), BTK inhibitori mogu ponuditi terapeutsku korist pacijentima sa SLE.

Unutar mijeloidnih ćelija, transdukcija BTK signala je neophodna za stimulisano oslobađanje inflamatornih citokina kao što je TNF α iz stimulisanih monocita (Horwood, J. Exp. Med. 2003, 197, 1603-1611) i za optimalnu organizaciju citoskeleta aktina i lakunarnu resorpciju kosti u izolovanim osteoklastima (Danks, J. Bone Miner. Res. 2010, 26, 182-192). Mastociti izvedeni iz koštane srži kojima nedostaje BTK pokazuju poremećenu degranulaciju izazvanu aktivacijom i oslobađanje citokina. S obzirom na ulogu BTK u procesima transdukcije signala u više tipova ćelija koji su uključeni u patogenezu autoimunih i alergijskih poremećaja, inhibicija aktivnosti BTK može pružiti kliničku korist kod bolesti kao što su RA, MS, SLE, lupus nefritis, Sjogrenova bolest, vaskulitis, astma i alergijski poremećaji.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Trenutno, jedinjenja kao što su A i C (o kojima se govori u nastavku), i ona prikazana u, na primer, PCT objavi broj WO2014025976 su poznata kao BTK inhibitori. Međutim, kao što je dato u nastavku, ova jedinjenja unakrsno reaguju sa drugim kinazama i inhibiraju ih. Dakle, ovi predstavnici nisu selektivni za BTK u odnosu na druge ciljeve. Nedostatak selektivne inhibicije BTK povećava verovatnoću neželjenih efekata u kliničkom okruženju.

Pored efikasnosti i selektivnosti, terapeutsko jedinjenje mora imati povoljan bezbednosni profil kao što je kardiovaskularna bezbednost. Jedan parametar za procenu kardiovaskularne (CV) bezbednosti jedinjenja je srednji arterijski pritisak (MAP). Statistički značajna promena kod MAP u pretkliničkoj studiji CV bezbednosti pacova ukazuje na neželjene kardiovaskularne događaje kod ljudi. Kao što je u nastavku navedeno, komparativna jedinjenja A, B i C pokazuju statistički značajno povećanje MAP u CV studiji pacova. Podaci sugerišu da ova jedinjenja možda nemaju povoljan kardiovaskularni bezbednosni profil kod ljudi.

Imajući u vidu gore navedene brige o bezbednosti sa drugim poznatim inhibitorima BTK, i dalje ostaje potreba za dodatnim jedinjenjima koja su visoko selektivna za inhibiciju BTK i nemaju negativan uticaj na relevantne kardiovaskularne parametre kao što je MAP.

Jedinjenja predmetnog pronalaska održavaju potrebnu moćnu inhibitornu aktivnost protiv BTK za lečenje gore navedenih oboljenja povezanih sa BTK i rešavaju probleme selektivnosti i kardiovaskularne bezbednosti povezanih sa drugim poznatim inhibitorima BTK kao što su oni predstavljeni komparativnim jedinjenjima A, B i C (diskutovano u nastavku). BTK selektivnost i povoljan kardiovaskularni bezbednosni profil koji pokazuju jedinjenja predmetnog pronalaska predstavljaju neočekivana i iznenađujuća poboljšanja u odnosu na druge poznate inhibitore BTK.

Naročito, jedinjenja predmetnog pronalaska rešavaju probleme efikasnosti i bezbednosti povezane sa drugim poznatim inhibitorima BTK tako što održavaju visok nivo potencije i selektivnosti u inhibiciji aktivnosti BTK bez ikakvih statistički značajnih efekata na MAP.

Shodno tome, ovaj pronalazak obuhvata novu klasu heteroaromatičnih jedinjenja i postupke za dobijanje i upotrebu istih. Ova jedinjenja su korisna za lečenje autoimunih i alergijskih poremećaja po tome što pokazuju odličan inhibitorni efekat na BTK.

U prvom opšten rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I)

gde:

Cy je izabran između

;

svaki R1 je nezavisno izabran između vodonika ili metil;

R2 je L-Ar, gde Ar je fenil ili piridinil i svaki je opciono supstituisan sa jednim ili više halogena, halo C1-4 alkil, C1-4 alkil, C1-4 alkoksi, -CN, halo C1-4 alkoksi, ili cikloalkil;

L je -(CH2)- ili -(CHCH3)-;

Y je C6-C8 spirocikl koji sadrži 1 prsten atoma azota, i je supstituisan sa jednim R3;

R3 je izabran između

, ;

svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil;

svaka grupa napred definisana za R1-R4 i Y može biti tamo gde je moguće delimično ili potpuno halogenovana;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde:

Y je izabran između

R3ili<R3>;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde:

Cy je

Y je izabran između

R3 je

, ;

gde svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde:

Y je izabran između

<R3>;

R3 je

gde R4 je izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde:

Cy je

Y je izabran između

R3 je

gde R4 je izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde: Cy je

Y je izabran između

<R3>;

R3 je

gde svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, iliC3-4 cikloalkil;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde:

Cy je

Y je izabran između

R3 je

gde svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde:

svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, metil, ili ciklopropil;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, obezbeđeno je jedinjenje formule (I) prema gore navedenom rešenju i gde:

R2 je L-Ar, gde Ar je fenil ili piridinil i svaki je opciono supstituisan sa jednim ili više halogena, halometil, metil, metoksi, -CN, halometoksi, ili ciklopropil;

L je -(CH2)- ili -(CHCH3)-ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.

U drugom rešenju, pronalazak obezbeđuje napravljena jedinjenja u Tabeli I koja se mogu dobiti u pogledu na opštu šemu, primere i postupke opisani ovde i oni koji su poznati u tehnici

Tabela I, Biloška i fizička svojstva predstavnika predmetnog pronalaska

U drugom generičkom rešenju, obezbeđena je farmaceutska kompozicija koja sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja prema prvom rešenju ili bilo kom od njegovih srodnih rešenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

U trećem generičkom rešenju, obezbeđen je postupak lečenja oboljenja izabran između reumatoidnog artritisa, sistemske eritromatoze lupusa, lupus nefritisa, Sjogrenove bolesti, vaskulitisa, skleroderme, astme, alergijskog rinitisa, alergijskog ekcema, B ćelijske limfome, multiple skleroze. reumatoidni artritis, juvenilni idiopatski artritis, inflamatorna bolest creva, bolest transplantata protiv domaćina, psorijatični artritis, ankilozni spondilitis i uveitis, koji obuhvata davanje pacijentu terapeutski efikasne količine jedinjenja prema prvom rešenju ili bilo kom od njegovih srodnih rešenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

U četvrtom generičkom rešenju, obezbeđen je proces za dobijanje jedinjenja prema prvom rešenju ili bilo kom od njegovih srodnih rešenja uz:

(i) kuplovanje jedinjenja formule A

sa jedinjenjem formule E

Y'

E

kako bi se obrazovalo jedinjenje formule G

gde svaki R1 je nezavisno izabran između vodonika ili metila; X je halogen (odn. hloro, bromo, ili jodo); LG je odlazeća grupa; i Y’ je C6-C8 spirocikl koji sadrži 1 azotni prsten zatvoren sa zaštitnom grupom;

(ii) kuplovanje jedinjenja formule (I-1) sa heterocikličnim estrom borne kisleine ili kiseline formule C

RO Cy

B

OR

C

u prisustvu pogodne baze i paladijum katalizatora praćeno sa hidrolizom nitrila do karboksamida kako bi se obrazovalo jedinjenje formule (II-1)

gde svaka R grupa jedinjenja formule C je H, alkil, ili obe R grupe su vezane da obrazuju prsten; Cy u jedinjenju formule (II-1) je izabran između

;

R2 je L-Ar, gde Ar je fenil ili piridinil i svaki je opciono supstituisan sa jednim ili više halogena, halo C1-4 alkil, C1-4 alkil, C1-4 alkoksi, -CN, halo C1-4 alkoksi, ili cikloalkil;

L je -(CH2)- ili -(CHCH3)-; i

(iii) Uklanjanje zaštitne grupe zatvorenog azota jedinjenja formule (II-1) pod kiselinskim uslovima i kuplovanje jedinjenja formule (II-1) kome je uklonjena zaštitna grupa sa jedinjenjem izabranim između

kako bi se obrazovalo jedinjenje formule (I)

gde Y je C6-C8 spirocikl koji sadrži 1 azotov prsten vezan ili kovelantno povezan za R3, gde R3 je

, ;

svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

KRATAK OPIS SLIKA

Prateći crtež, koji je uključen radi daljeg razumevanja predmetne tehnologije i koji je uključen i čini deo ovog opisa, ilustruje aspekte predmetne tehnologije i zajedno sa opisom služi da objasni principe predmetne tehnologije.

Slika 1 pokazuje da jedinjenja predmetnog pronalaska, npr. Primeri 12 i 22, ne izazivaju nikakav efekat na srednjem arterijskom pritisku (MAP) in vivo u poređenju sa uporednim jedinjenjima A-C (opisanim u odeljku primera).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Definicije

Termini koji ovde nisu posebno definisani imaju značenja koja su očigledna stručnjaku u svetlu celokupnog otkrivanja i konteksta u celini.

Kako što je ovde korišćeno, primenjuju se sledeće definicije, osim ako nije drugačije naveden:

Upotreba prefiksa Cx-y, gde x i y svaki predstavljaju prirodan broj, ukazuje na to da se struktura lanca ili prstena ili kombinacija strukture lanca i prstena u celini, specificirana i pomenuta u direktnoj asocijaciji, može sastojati od najviše y i minimum x atoma ugljenika.

Alkil označava monovalentne, zasićene ugljovodonične lance, koji mogu biti prisutni i u pravom (nerazgranatom) i u razgranatom obliku. Ako je alkil supstituisan, supstitucija se može odvijati nezavisno jedna od druge, sa mono- ili polisupstitucijom u svakom slučaju, na svim atomima ugljenika koji nose vodoniku.

Na primer, termin "C1-5 alkil" obuhvata na primer H3C-, H3C-CH2-, H3C-CH2-CH2-, H3C-CH(CH3)-, H3C-CH2-CH2-CH2-, H3C-CH2-CH(CH3)-, H3C-CH(CH3)-CH2-, H3C-C(CH3)2-, H3C-CH2-CH2-CH2-CH2-, H3C-CH2-CH2-CH(CH3)-, H3C-CH2-CH(CH3)-CH2-, H3C-CH(CH3)-CH2-CH2-, H3C-CH2-C(CH3)2-, H3C-C(CH3)2-CH2-, H3C-CH(CH3)-CH(CH3)- i H3C-CH2-CH(CH2CH3)-.

Drugi primeri alkila su metil (Me; -CH3), etil (Et; -CH2CH3), 1-propil (n-propil; n

Pr; -CH2CH2CH3), 2-propil (i-Pr; izo-propil; -CH(CH3)2), 1-butil (n-butil; n-Bu; -CH2CH2CH2CH3), 2-metil-1-propil (izo-butil; i-Bu; -CH2CH(CH3)2), 2-butil (sec-butil; sec-Bu; -CH(CH3)CH2CH3), 2-metil-2-propil (terc-butil; t-Bu; -C(CH3)3), 1-pentil (n-pentil; -CH2CH2CH2CH2CH3), 2-pentil (-CH(CH3)CH2CH2CH3), 3-pentil (-CH(CH2CH3)2), 3-metil-1-butil (izo-pentil; -CH2CH2CH(CH3)2), 2-metil-2-butil (-C(CH3)2CH2CH3), 3-metil-2-butil (-CH(CH3)CH(CH3)2), 2,2-dimetil-1-propil (neo-pentil; -CH2C(CH3)3), 2-metil-1-butil (-CH2CH(CH3)CH2CH3), 1-hexil (n-heksil; -CH2CH2CH2CH2CH2CH3), 2-heksil (-CH(CH3)CH2CH2CH2CH3), 3-heksil (-CH(CH2CH3)(CH2CH2CH3)), 2-metil-2-pentil (-C(CH3)2CH2CH2CH3), 3-metil-2-pentil (-CH(CH3)CH(CH3)CH2CH3), 4-metil-2-pentil (-CH(CH3)CH2CH(CH3)2), 3-metil-3-pentil (-C(CH3)(CH2CH3)2), 2-metil-3-pentil

(-CH(CH2CH3)CH(CH3)2), 2,3-dimetil-2-butil (-C(CH3)2CH(CH3)2), 3,3-dimetil-2-butil

(-CH(CH3)C(CH3)3), 2,3-dimetil-1-butil (-CH2CH(CH3)CH(CH3)CH3), 2,2-dimetil-1-butil (-CH2C(CH3)2CH2CH3), 3,3-dimetil-1-butil (-CH2CH2C(CH3)3), 2-metil-1-pentil

(-CH2CH(CH3)CH2CH2CH3), 3-metil-1-pentil (-CH2CH2CH(CH3)CH2CH3), 1-heptil (n-heptil), 2-metil-1-heksil, 3-metil-1-heksil, 2,2-dimetil-1-pentil, 2,3-dimetil-1-pentil, 2,4-dimetil-1-pentil, 3,3-dimetil-1-pentil, 2,2,3-trimetil-1-butil, 3-etil-1-pentil, 1-oktil (n-oktil), 1-nonil (n-nonil); 1-decil (n-decil) itd.

Pod terminima propil, butil, pentil, heksil, heptil, oktil, nonil, decil itd. bez ikakve dalje definicije podrazumevaju se zasićene ugljovodonične grupe sa odgovarajućim brojem atoma ugljenika, pri čemu su uključeni svi izomerni oblici.

Gornja definicija za alkil takođe važi ako je alkil deo druge (kombinovane) grupe kao što je npr. Cx-y alkilamino ili Cx-y alkoksi.

Za razliku od alkila, alkenil se sastoji od najmanje dva atoma ugljenika, pri čemu su najmanje dva susedna atoma ugljenika zajedno spojena sa C-C dvostrukom vezom, a atom ugljenika može biti samo deo jedne C-C dvostruke veze. Ako se u alkilu kao što je gore definisano sa najmanje dva atoma ugljenika, dva atoma vodonika na susednim atomima ugljenika formalno uklone i slobodne valence su zasićene da formiraju drugu vezu, formira se odgovarajući alkenil.

Alkenil može opciono biti prisutan u cis ili trans ili E ili Z orijentacija u odnosu na dvostruku(e) vezu(e).

Za razliku od alkila, alkinil se sastoji od najmanje dva atoma ugljenika, pri čemu su najmanje dva susedna atoma ugljenika spojena C-C trostrukom vezom. Ako u alkilu kao što je gore definisano koji ima najmanje dva atoma ugljenika, dva atoma vodonika u svakom slučaju na susednim atomima ugljenika su formalno uklonjeni a slobodne valence su zasićene da formiraju još dve veze, formira se odgovarajući alkinil.

Haloalkil (haloalkenil, haloalkinil) je izveden između prethodno definisanog alkila (alkenil, alkinil) zamenom jednog ili više atoma vodonika ugljovodoničnog lanca nezavisno jednog od drugog sa atomima halogena, koji mogu biti identični ili različiti. Ukoliko bi haloalkil (haloalkenil, haloalkinil) bio dalje supstituisan, supstitucije se mogu odvijati nezavisno jedna od druge, u obliku mono- ili polisupstitucija u svakom slučaju, na svim atomima ugljenika koji nose vodonika.

Primeri haloalkila (haloalkenil, haloalkinil) su -CF3, -CHF2, -CH2F, -CF2CF3, -CHFCF3, -CH2CF3, -CF2CH3, -CHFCH3, -CF2CF2CF3, -CF2CH2CH3, -CF=CF2, -CCl=CH2, -CBr=CH2, -C≡C-CF3, -CHFCH2CH3, -CHFCH2CF3 itd.

Halogen se odnosi na atome fluora, hlora, broma i/ili joda.

Cikloalkil je napravljen od podgrupa monocikličnih ugljovodoničnih prstenova, bicikličnih ugljovodoničnih prstenova i spiro-ugljovodoničnih prstenova. Sistemi su zasićeni. U bicikličnim ugljovodoničnim prstenovima dva prstena su spojena zajedno tako da imaju najmanje dva atoma ugljenika zajedno.

Ako cikloalkil treba da bude supstituisan, supstitucije se mogu odvijati nezavisno jedna od druge, u obliku mono- ili polisupstitucija u svakom slučaju, na svim atomima ugljenika koji nose vodonik. Sam cikloalkil može biti vezan kao supstituent za molekul preko svake pogodne pozicije sistema prstenova.

Primeri cikloalkila su ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil.

Odgovarajuće grupe su primer:

cikloheksil

Spirocikle je spiro-ugljovodonični prsten jednog atoma ugljenika (spiroatom) koji pripada dva prstena zajedno.

Aril označava mono-, bi- ili triciklične karbocikle sa najmanje jednim aromatičnim karbociklom. Poželjno, označava monocikličnu grupu sa šest atoma ugljenika (fenil) ili bicikličku grupu sa devet ili deset atoma ugljenika (dva šestočlana prstena ili jedan šestočlani prsten sa petočlanim prstenom), pri čemu drugi prsten takođe može biti aromatičan ili, međutim, takođe može biti zasićen ili delimično zasićen.

Ako se aril treba supstituisati, supstitucije se mogu odvijati nezavisno jedna od druge, u obliku mono- ili polisupstitucija u svakom slučaju, na svim atomima ugljenika koji nose vodoniku. Sam aril može biti vezan kao supstituent za molekul preko svake pogodne pozicije sistema prstenova.

Primeri arila su fenil i naftil.

Gornja definicija arila se takođe primenjuje ako je aril deo druge (kombinovane) grupe kao na primer u arilamino, ariloksi ili arilalkil.

Heterociklil označava sisteme prstenova, koji su izvedeni između prethodno definisanih cikloalkila ili spirocikla zamenom jedne ili više grupa -CH2- nezavisno jedna od druge u ugljovodoničnim prstenovima sa grupama -O-, -S- ili -NH-, pri čemu ukupno ne više od pet heteroatoma može biti prisutno, najmanje jedan atom ugljenika može biti prisutan između dva atoma kiseonika i između dva atoma sumpora ili između jednog atoma kiseonika i jednog atoma sumpora, a prsten kao celina mora imati hemijsku stabilnost. Heteroatomi mogu opciono biti prisutni u svim mogućim fazama oksidacije (sumpor � sulfoksid -SO-, sulfon -SO2-; azot� N-oksid).

Ako je heterociklil supstituisan, supstitucije se mogu odvijati nezavisno jedna od druge, u obliku mono- ili polisupstitucije u svakom slučaju, na svim atomima ugljenika i/ili azota koji nose vodonik. Sam heterociklil može biti vezan kao supstituent za molekul preko svake pogodne pozicije sistema prstenova.

Primeri heterociklila su tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil, piperidinil, piperazinil, pirrolidinil, morfolinil,

ili sledeći heterociklični spirocikli

Heteroaril označava monociklične heteroaromatične prstenove ili policiklične prstenove sa najmanje jednim heteroaromatičnim prstenom, koji u poređenju sa odgovarajućim arilom ili cikloalkilom, umesto jednog ili više atoma ugljenika, jedan ili više identičnih ili različitih heteroatoma, izabranih nezavisno jedan od drugog između azota, sumpora i kiseonika, pri čemu nastala grupa mora biti hemijski stabilna. Preduslov za prisustvo heteroarila je heteroatom i heteroaromatični sistem.

Ako se heteroaril treba supstituisati, supstitucije se mogu odvijati nezavisno jedna od druge, u obliku mono- ili polisupstitucije u svakom slučaju, na svim atomima ugljenika i/ili azota koji nose vodoniku. Sam heteroaril može biti vezan kao supstituent za molekul preko svake pogodne pozicije sistema prstenova, i ugljenika i azota.

Primeri heteroarila su piridinil, piridazinil, pirimidinil, pirazinil, benzoksazolil, indolil,

izoindolil, benzofuranil, benzimidazolil, benzotiazolil i slično.

Heteroatomi mogu opciono biti prisutni u svim mogućim fazama oksidacije (sumpor � sulfoksid -SO-, sulfon -SO2-; azot� N-oksid).

Karbocikli uključuju ugljovodonične prstenove koji sadrže između tri do dvanaest atoma ugljenika. Ovi karbocikli mogu biti ili aromatični ili aromatični ili nearomatični prstenasti sistemi. Nearomatični prstenasti sistemi mogu biti mono- ili polinezasićeni. Poželjni karbocikli uključuju, ali nisu ograničeni na ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, ciklopentenil, cikloheksil, cikloheksenil, cikloheptanil, cikloheptenil, fenil, indanil, indenil, benzociklobutanil, dihidronaftiklocil, dihidronaftiklocil, tetraciklociklotil, tetracikloheptil, tetraheptenil.

Svi ciklični i aciklični sistemi definisani u ovom odeljku iznad će se smatrati opciono delimično ili potpuno halogenisanim gde je to moguće i osim ako nije drugačije naznačeno.

Stereohemija/solvati/hidrati: Osim ako nije posebno naznačeno, u celom opisu i priloženim zahtevima, data hemijska formula ili naziv će obuhvatiti tautomere i sve stereo, optičke i geometrijske izomere (npr. enantiomere, diastereomere, E/Z izomere, etc.) i njihove racemate kao i smeše u različitim proporcijama odvojenih enantiomera, smeša dijastereomera, ili smeša bilo kojih gore navedenih oblika gde takvi izomeri i enantiomeri postoje, kao i soli, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli. Jedinjenja i soli pronalaska mogu postojati u nesolvatovanim kao i u rastvorenim oblicima sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima kao što su voda, etanol i slično. Uopšteno govoreći, solvatni oblici kao što su hidrati se smatraju ekvivalentnim nesolvatnim oblicima za svrhe pronalaska.

Jedinjenja pronalaska takođe uključuju njihove izotopski obeležene oblike. Izotopski obeleženi oblik aktivnog agensa kombinacije predmetnog pronalaska je identičan pomenutom aktivnom agensu, ali zbog činjenice da je jedan ili više atoma navedenog aktivnog agensa zamenjeno atomom ili atomima koji imaju atomsku masu ili maseni broj različitu između atomske mase ili masenog broja pomenutog atoma koji se obično nalazi u prirodi. Primeri izotopa koji su lako dostupni komercijalno i koji se mogu ugraditi u aktivni agens kombinacije predmetnog pronalaska u skladu sa dobro utvrđenim procedurama, uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, npr.,<2>H,<3>H,<13>C,<14>C,<15>N,<18>O,<17>O,<31>P,<32>P,<35>S,<18>F, i<36>Cl, respektivno. Aktivni agens kombinacije predmetnog pronalaska, njegovog proleka, ili farmaceutski prihvatljive soli bilo koje od njih koje sadrži jedan ili više od gore navedenih izotopa i/ili drugih izotopa drugih atoma, se smatra da je u okviru predmetnog pronalaska.

Soli: Izraz "farmaceutski prihvatljiva" se ovde koristi kako bi se odnosio na ona jedinjenja, materijale, kompozicije, i/ili oblike doziranja koji su, u okviru zdrave medicinske procene, pogodni za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudi i životinja bez prekomerne toksičnost, iritacija, alergijski odgovor ili drugi problem ili komplikacije, i srazmerno razumnom odnosu korist/rizik.

Kao što je ovde korišćeno, "farmaceutski prihvatljive soli" se odnosi na derivate otkrivenih jedinjenja u kojima je matično jedinjenje modifikovano stvaranjem njegove kiseline ili baze. Primeri farmaceutski prihvatljivih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, mineralne ili organske kiseline baznih ostataka kao što su amini; alkalne ili organske kiseline kiselih ostataka kao što su karboksilne kiseline; i slično.

Na primer, takve soli uključuju acetate, askorbate, benzensulfonate, benzoate, besilate, bikarbonate, bitartrate, bromide/hidrobomide, Ca-edetate/edetate, kamsilate, karbonate, hloride/hidrohloride, citrate, edisilate, etandesilfate, etandesulfate, etandesulfate, gluceptati, glukonati, glutamati, glikolati, glikolilarnilati, heksilresorcinati, hidrabamini, hidroksimaleati, hidroksinaftoati, jodidi, izotionati, laktati, laktobionati, malati, maleati, mandelati, metilaksilati, naftometilati, metanesulfonati, naftometilati, metanesulfonati, naftometilati, naftometilati pamoati, pantotenati, fenil acetati, fosfati/difosfati, poligalakturonati, propionati, salicilati, stearati, subacetati, sukcinati, sulfamidi, sulfati, tanati, tartrati, teolati, toluensulfonati, teolati, toluensulfonati, dietanolumines, trietinezolumines, dijetamonetiolumines, trietinezdinolumines i prokaini.

Druge farmaceutski prihvatljive soli se mogu formirati sa katjonima između metala kao što su aluminijum, kalcijum, litijum, magnezijum, kalijum, natrijum, cink i slično (takođe videti Pharmaceutical sos, Birge, S.M. et al., J. Pharm. Sci., (1977), 66, 1-19).

Farmaceutski prihvatljive soli predmetnog pronalaska se mogu sintetizovati između osnovnog jedinjenja koje sadrži bazni ili kiseli deo konvencionalnim hemijskim metodama. Uopšteno, takve soli se mogu pripremiti reakcijom slobodne kiseline ili baznog oblika ovih jedinjenja sa dovoljnom količinom odgovarajuće baze ili kiseline u vodi ili u organskom razblaživaču kao što je eter, etil acetat, etanol, izopropanol ili acetonitril, ili njihova mešavina.

Soli drugih kiselina osim onih gore pomenutih koje su, na primer, korisne za prečišćavanje ili izolovanje jedinjenja predmetnog pronalaska (npr. trifluoroacetati), takođe čine deo pronalaska.

Neke skraćene oznake i njihove strukturne korespondencije su navedene u nastavku:

U reprezentaciji kao što je na primer

,

puna linija znači da prstenasti sistem može biti vezan za molekul preko atoma ugljenika 1, 2 ili 3, i stoga je ekvivalentna sledećem prikazu

.

Pod terapeutski efikasnom količinom za potrebe ovog pronalaska podrazumeva se količina supstance koja je sposobna da ublaži simptome bolesti ili ublaži ove simptome, ili koja produžava preživljavanje lečenog pacijenta. Lista skraćenica

Karakteristike i prednosti predmetnog pronalaska će postati očigledne između sledećih detaljnih primera koji ilustruju osnove pronalaska putem primera bez ograničavanja njegovog obima:

Dobijanje jedinjenja prema pronalasku

Opšte Metode Sinteze

Optimalni reakcioni uslovi i vreme reakcije mogu da variraju u zavisnosti od određenih reaktanata koji se koriste. Osim ako nije drugačije naznačeno, rastvarači, temperature, pritisci i drugi reakcioni uslovi mogu biti lako odabrani od strane prosečnog stručnjaka u ovoj oblasti. Specifične procedure su date u odeljku Sintetički Primeri. Intermedijeri i proizvodi mogu biti prečišćeni hromatografijom na silika gelu, rekristalizacijom i / ili HPLC sa reverznom fazom (RHPLC). Diskretni enantiomeri se mogu dobiti razdvajanjem racemskih proizvoda korišćenjem hiralne HPLC. RHPLC metode prečišćavanja koje se koriste bilo gde između 0-100% acetonitrila u vodi koja sadrži 0.1 % mravlje kiseline, 0.1 % TFA ili 2.5 mM amonijum bikarbonata i koristi se jedna od sledećih kolona:

a) Waters Sunfire OBD C185 µm 30x150 mm kolona

b) Waters XBridge OBD C185 µm 30x150 mm kolona

c) Waters ODB C85 µm 19x150 mm kolona

d) Waters Atlantis ODB C185 µm 19x50 mm kolona

e) Waters Atlantis T3 OBD 5 µm 30x100 mm kolona

f) Phenomenex Gemini Axia C185 µm 30x100 mm kolona

HPLC Metode:

Tabela 1: Analitička HPLC Metoda A

Tabela 2: Analytical HPLC Metod B

Tabela 3: Analitička HPLC Metoda C

Jedinjenja prema pronalasku se dobijaju sa metodama sinteze koje su opisane u daljem tekstu u kojima supstituenti opštih formula imaju ovde dato značenje. Ove metode su namenjene kao ilustracija pronalaska bez ograničavanja njegovog predmeta i obima jedinjenja koja su tražena ovim primerima. Tamo gde dobijanje početnih jedinjenja nije opisana, ona su komercijalno dostupna ili se mogu dobiti analogno poznatim jedinjenjima ili metodama opisanim ovde. Supstance opisane u literaturi pripremaju se prema objavljenim metodama sinteze.

Formiranje amidne veze se može izvesti standardnim uslovima kuplovanja koji su dobro poznati u tehnici (npr., Bodanszky, M. The Practice of Peptide Synthesis, Springer-Verlag, 1984, which is herein incorporated by reference in its entirety), kao što je reakcija karboksilne kiseline i amina u prisustvu reagenasa kao što je O-(7-azabenzotriazol-1-il)-N,N,N',N'-tetrametil-uronium heksafluorofosfat (HATU). Primena zaštitnih grupa (odn., zaštitna ili uklanjanje zaštitne funkcionalne grupe) se može izvesti standardnim uslovima koji su opšte poznati u tehnici (npr., Greene, T. W.; Wuts, P. G. M. Protective Groups in Organic Synthesis, 3rd Ed. New York, Wiley, 1999, koji je ovde uključen kao referenca u celini).

Jedinjenja formule I se mogu dobiti kao što je prikazano u Šemi I ili II u nastavku.

Šema I

U Šemi I, pirazol formule A, gde X može biti brom, hlor, ili jod, reaguje sa pogodnom bornom kiselinom formule B (R = H), pogodnim estrom borne kiseline formule B (R = metil), ili pogodnim estrom borne kiseline formule C pod uslovima unakrsnog kuplovanja paladijum katalizatorom kao što je prisustvo pogodne baze (npr., vodeni Cs2CO3, NaH), pogodnog katalizatora [npr., tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0)], u pogodnom rastvaraču (npr., DME) i na pogodnoj temperaturi kako bi se dobilo jedinjenje formule D. Heterocikl D reaguje sa jedinjenjem formule E, gde LG je pogodna odlazeća grupa (npr., O-Ts), u pogodnom rastvaraču (npr., DMA), u prisustvu pogodne baze (npr., NaH) i na temperaturi okoline kako bi se dobilo jedinjenje formule F. Nitril F je hidrolizovan do odgovarajućeg karboksamida pod pogodnim uslovima kao što je u pogodnom rastvaraču ili smeši rastvarača (npr., smeši vode i etanola), u prisustvu pogodnog ragensa kao što je (hidrido(dimetilfosfinozna kiselina-KP)[vodonik bis(dimetilfosfinito-KP)]platinum(II) i na pogodnoj temperaturi. Naknadno uklanjanje zaštite i kuplovanje amida koristeći uslove koji su opšte poznati u tehnici kao što su ona prethodno opisana daju jedinjenje formule (I).

Dodatno, jedinjenja formule I se mogu dobiti prema Šemi II.

Šema II

Prema Šemi II, pirazol formule A, u kome X može biti brom, hlor, ili jod, može reagovati sa jedinjenjem formule E, gde LG je odlazeća grupa (npr., O-Ts), u pogodnom rastvaraču (npr., aceton), u prisustvu pogodne baze kao što je (npr., Cs2CO3, NaH) i na pogodnoj temperaturi okoline kakob i se dobio heterocikl formule G. Amino-pirazole G može da reaguje sa pogodnom bornom kiselinom formule B (R = H), pogodnim estrom borne kiseline formule B (R = metil) ili pogodnim estrom borne kiseline formule C pod uslovima unakrsnog kuplovanja paladijum katalizatorom kao što je prisustvo pogodne baze (npr., vodeni K2CO3), pogodnim katalizatorom [npr., tetrakis(trifenilphosphine)paladijum(0)], u pogodnom rastvaraču (npr., DME) i na pogodnoj temperaturi kakob i se dobilo jedinjenje formule F. Nitril F se može konvertovati u jedinjenje formule (I) prema postupku opisanom u Šemi I.

Primeri Sinteze:

Metod A

Sinteza Intermedijera I-1

Cs2CO3 je dodat rastvoru R-1 (22.0 g, 118 mmol) i R-2 (47.6 g, 129 mmol) u acetonu (250 mL). Smeša je zagrevana na 80<o>C tokom 2 dana. Smeša je razblažena sa vodom (200 mL) i ekstrakovana sa CH2Cl2 (100 mL x 2). Organske faze su potom ohlađene i koncentrovane kako bi se dobio I-1 (25 g), m/z = 382.1 [M+H].

Metod B

Sinteza Intermedijera I-2

Natrijum hidrid (14.3 g; 372.2 mmol) je dodat rastvoru R-1 (58 g; 310.2 mmol) u DMA (460 mL). Posle 30 min, R-3 (130.2 g; 341.2 mmol) je dodat i zagrevan na 80<o>C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena do sobne temperature i razblažena sa MeOH (250 mL) i vodom (35 mL). Reakcija je potom mešana snažno tokom noći. Heterogena smeša je vakumski filtrirana kako bi se dobilo, posle sušenja, 96 g čvrste supstance kao 1:1 smeše izomera pirazola. Čvrsta supstanca je kombinovana sa 240 mL CH2Cl2 i mešana snažno preko noći. Heterogena smeša je vakumski filtrirana i dobijeno je 40 g bele čvrste supstance. Čvrsta supstanca je kombinovana sa 58 mL CH2Cl2 i mešana snažno. Posle 2h, heterogeni rastvor je soniran tokom 5 minuta i potom ohlađen do 5<o>C i mešan 1h. Heterogeni rastvor je vakumski filtriran, a čvrsta supstanca je isprana sa hladnim CH2Cl2 (2x), prikupljena i osušena kako bi se dobio I-2 (27.7 g). Kombinvoani filtrati su osušeni sa 180 mL i-PrOH i mešani snažno tokom 3h. Heterogeni rastvor je filtriran i čvrsta supstanca je isprana sa malom količinom i-PrOH (2x). Filtrat je koncentrovan in vacuo kako bi se dobio ostatak koji je kombinovan sa 32 mL CH2Cl2 i soniran tokom 5 minuta. Posle dodatnih 1h mešanja, rastvor je ohlađen do 0<o>C i mešan 1h. Heterogeni rastvor je filtriran, a čvrsta supstanca je prikupljena i osušena kako bi se dobila dodatna količina I-2(5.6 g). Ukupna količina I-2 koja je izolovana iznosi 33.3 g, m/z 394.0/396.0 [M+H].

Metod C

Sinteza Intermedijera I-3

I-I (1.1 g, 2.9 mmol), R-4 (1.71g, 3.2 mmol), 2M vodenog kalijum karbonata (2.9 ml, 5.8 mmol), tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) (333 mg, 0.3 mmol) i DME (6 mL) su kombinovani i zatvoreni u mikrotalasnoj cevi i zagrevani do 120<o>C termički preko noći. Smeša je filtrirana, potom razblažena sa vodom (100 mL) i ekstrakovana sa EtOAc (4 x 200 mL). Kombinovani EtOAc slojevi su osušeni preko natrijum sulfata i koncentrovani. Sirovi ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 0-60% EtOAc/Heptan) kako bi se dobilo 1.2 g I-3, m/z = 500.5 [M+H].

Sledeći intermedijer je dobijen na sličan način:

Metod D

Sinteza Intermedijera I-5

R-1 (2.0 g, 10.7 mmol), R-4 (6.4 g, 60%, 11.8 mmol), 2M vodeni Cs2CO3 (10.7 ml; 21 mmol), tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) (1.2 g; 1.1 mmol), i DME (6 mL) su kombinovani u mikrotalasnoj cevi i zagrevani do 135<o>C u mikrotalasnoj pećnici tokom 2 sata. Smeša je filtrirana, potom razblažena sa vodom i ekstrakovana sa EtOAc. Kombinovani esktrakti su osušeni preko natrijum sulfata i koncentrovani kako bi se obezbedio sirovi ostatak koji je prečišćen sa brzom hromatografijom (0-100% EtOAc u heptanu) kako bi se dobilo 3.2 g I-5, m/z = 382.1 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod E

Sinteza Intermedijera I-8

Natrijum hidrid (250 mg, 6.5 mmol) je dodat u rastvor I-5 (1.64 g, 5.4 mmol) u DMA (10 mL). Posle 5 min, R-3 (2.26 g, 5.9 mmol) je dodat i zagrevan na 70<o>C tokom 18 h. Smeša je razblažena sa vodom (20 mL) i ekstrakovana sa EtOAc (4 x 10 mL). Kombinovani EtOAc ekstrakti su osušeni preko natrijum sulfata, filtrirani i potom koncentrovani in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 0-50% EtOAc u heptanu) kako bi se dobilo 1.1 g I-8, m/z = 514.5 [M+H].

Sledeći intermedijer je dobijen na sličan način:

Metod F

Sinteza Intermedijera I-10

I-3 (845 mg, 1.7 mmol) je rastvoren u THF (15 mL). 1M rastvora R-5 u THF (5.1 ml, 5.1 mmol) je dodat rastvoru. Smeša je mešana na 70<o>C preko noći. Reakcioni rastvor je podeljen između zasićenog NH4Cl (vod. rastvor) i EtOAc. Slojevi su razdvojeni, a organski sloj je koncentrovan in vacuo. Mala količina CH2Cl2 je dodata ostatku i rezultujuća čvrsta supstanca je filtrirana kako bi se dobilo 900 mg of I-10, m/z = 370.3 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod G

Sinteza Intermedijera I-13

Kalijum karbonat (270 mg, 1.94 mmol) je dodat u rastvor I-10 (143 mg, 0.39 mmol) u DMA (5 mL). Posle 5 min, R-6 (110 mg, 0.47 mmol) je dodat i rastvor je zagrevan do 70<o>C tokom 18 h. Sirovi rastvor je sipan dirktno na kolonu silike i prečišćen (Gradient: 0-60% EtOAc u heptanu) kako bi se dobilo 71mg I-13, m/z = 528.4 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod H

Sinteza Intermedijera I-21

Rastvor R-7 (19.2 g, 99.1 mmol) in DMA (54 mL) koji se meša dodat je kalijum karbonat (27.4 g, 198.1 mmol). R-8 (23.0g, 109 mmol) je potom dodat polako. Reakcija je mešana na sobnoj temperaturi tokom 6 h. Reakcija je potom zaustavljena sa vodom i ekstrakovana sa EtOAc. EtOAc je koncentrovan in vacuo i ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 10% EtOAc u heksanima) kako bi se dobilo 18 g I-21, m/z = 324.4 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod I

Sinteza Intermedijera I-31

U 1L balon je postavljen R-7 (25 g, 128.8 mmol) i kalijum karbonat (35.6 g, 257.7 mmol) u 100 ml DMF. Ovoj smeši je dodat R-9 (33.9g, 141.7 mmol) i reakcija je ostavljena da se meša tokom noći. Reakcija je potom filtrirana i koncentrovana. Ostatak je rastvoren u CH2Cl2 i filtriran kroz Celit. Filtrat je koncentrovan kako bi se dobilo 45.4 g I-31, m/z = 353.4 [M+H]. Intermedijer I-31 je korišćen u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod J

Sinteza Intermedijera I-52

U 1L balon je postavljen R-7 (75 g, 386.5 mmol) i K2CO3 (106.7 g, 773 mmol) u 100 mL DMF. Ovome je dodat R-10 (101.6 g, 425.2 mmol) i reakcija je ostavljena da se meša tokom noći. Reakcija je filtrirana i koncentrovana. Ostatak je rastvoren u CH2Cl2 i filtriran kroz Celit. Filtrat je koncentrovan kako bi se dobilo 136 g I-52, m/z = 353.0 [M+H]. Intermedijer I-52 je korišćen u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.

Metod K

Sinteza smeše Intermedijera I-53

Smeši R-7 (5.0 g, 25.8 mmol), acetonitrila (29 mL) i kalijum karbonata (7.1 g, 51.5 mmol) je dodat R-11 (3.9 mL, 25.6 mmol). Smeša je mešana tokom 18 h pod Ar. Reakcija je potom koncentrovana i ostatak je podeljen između EtOAc i vode. Slojevi su odvojeni i vodeni sloj je ekstrakovan sa EtOAc (2x). Kombinovani organski slojevi su isprani sa slanim rastvorom, osušen preko MgSO4, filtriran i koncentrovan kako bi se dobilo 8.75g I-53, m/z = 271.0 [M+H]. Intermedijer I-53 smeša je korišćena u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod L

Sinteza Intermedijera I-60

I-2 (1.1 g, 2.8 mmol), 1-53 (1.12g, 4.16 mmol), cezijum karbonat (1.81 g, 5.5 mmol) su kombinovani u mikrotalasnoj cevi i posuda je isprana sa Ar. DME (6.6 mL) i Pd(PPh3)4 (320 mg, 0.28 mmol) su dodati i posuda je degasifikovana i termalno zagrejana do 125<o>C preko noći. Smeša je filtrirana kroz Celit i Celit je ispran sa EtOAc i vodom. Slojevi su odvojeni, i vodeni sloj je ektrakovan sa EtOAc (2x). Kombinovani organski slojevi su isprani sa slanim rastvorom, osušeni preko MgSO4, filtrirani i koncentrovani. Ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 10-80% EtOAc u heptanu) kako bi se dobilo 407 mg I-60, m/z = 542.2 [M+H].

Metod M

Sinteza Intermedijera I-61

I-2 (1.0 g, 1.31 mmol), I-30 (790 mg, 2.8 mmol), cezijum karbonat (1.6 g, 5.1 mmol), Pd(PPh3)4 (0.29 g, 0.25 mmol) i DME (6 mL) su kombinovani u mikrotalasnoj cevi i zagrevani termalno do 125<o>C preko noći. Smeša je filtrirana, potom razblažena sa vodom (30 mL) i ekstrakovana sa EtOAc (4 x 30 mL). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni preko natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani kako bi se dobio sirovi ostatak. Sirovi materijal je prečišćen putem brze hromatografije (SiO2, 0-100% EtOAc u heptanu) kako bi se dobilo 1.1 g I-61, m/z = 474.3 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod N

Sinteza Intermedijera I-87

I-2 (0.7 g, 1.8 mmol), I-39 (1.5 g, 3.5 mmol), cezijum karbonat (1.15 g, 3.5 mmol), Pd(PPh3)4 (0.2 g, 0.21 mmol), su kombinovani u mikrotalasnu cev. Degasifikovani dioksan (8 mL) i voda (2 mL) su dodati. Reakciona posuda je zatvorena pod Ar i zagrevana u mikrotalasnoj tokom 60 min na 125<o>C. Reakcija je prebačena u levak za odvajanje, razblažena sa EtOAc i isprana sa vodom i slanim rastvorom. Organski slojevi su osušeni, filtrirani, i upareni in vacuo. Ostatak je potom prečišćen putem brze hromatografije (SiO2, 0-55%EtOAc/heptan) kako bi se dobilo 710 mg I-87, m/z = 622.2 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod O

Sinteza Intermedijera I-95

I-2 (310 mg, 0.78 mmol), I-21 (380 mg, 1.17 mmol), tricikloheksilfosfin (175 mg, 0.63 mmol) i kalijum fosfat (500 mg, 2.3 mmol) su kombinovani u 20 mL mikrotalasnoj posudi u 8 ml diksana i 2 mL vode. Ar je propušten kroz rastvor tokom 10 minuta. Tris(dibenzilidenaceton) dipaladijum (0) je potom dodat, a Ar je propušten kroz reakciju tokom dodatnih 5 minuta. Reakcija je zaptivena i zagrevana u mikrotalasnoj tokom 60 min na 120<o>C. Posle hlađenja do rt, reakcioni rastvor je razblažen sa vodom i ekstrakovan sa EtOAc (2x). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni preko MgSO4, filtrirani, i koncentrovani in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 10-90% EtOAc u heptanu) i dobijeno je 340 mg I-95, m/z = 514.3 [M+H]. Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod P

Sinteza Intermedijera I-101

U 1L balon je postavljen I-2 (32.0 g, 80.8 mmol), I-31 (56.9 g, 161.5 mmol), cezijum karbonat (52.6 g, 161.5 mmol) i Pd(PPh3)4 u 225 ml Ar degasifikovanog DMA i 75 ml vode. Ovo je opremljeno kondenzatorom pod argonom i potom zagrevano do 140<o>C na prethodno zagrejanom reakcionom bloku. Posle 45 min, reakcija je ohlađena do rt i potom filtrirana. Čvrste supstance su isprane sa minimalnim EtOAc. Kombinovani filtrati su prebačeni u 2L levak za odvajanje, razblaženi sa približno 750 mL vode i ektrakovani sa EtOAc (750 mL). EtOAc je potom ispran sa drugih 750 mL vode i potom 750 mL slanog rastvora. Organski slojevi su potom spojeni, osušeni preko natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani in vacuo. Brza hromatografija (SiO2, 0-75%EtOAc/heptan) daje 25 g I-101. Nečiste frakcije su izolovane i ponovo prečišćene sa brzom hromatografijom (SiO2, 0-75%EtOAc/heptan) kako bi se dobilo 7.5 g I-101. Ukupno 33 g I-101 (75%), m/z = 560.4 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod Q

Sinteza of Intermedijer I-103

Hidrido(dimetilfosfinozna kiselina-KP)[vodonik bis(dimetilfosfinito-KP)]platinum(II)

(79 mg, 0.19 mmol) je dodat u I-95 (1.0 g, 1.9 mmol) u vodi (3.0 mL) i etanol (15 mL).

Heterogena reakcija je zagrevana do 80<o>C. Posle 18 h, reakcija je ohlađena do rt. Reakcija je koncentrovana in vacuo. Ostatak je spojen sa EtOAc i filtriran. Filtrat je koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo 500 mg I-103, m/z = 532.3 [M+H]. Proizvod je korišćen u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod R

Sinteza Intermedijera I-130

I-102 (61.5 g; 113.6 mmol) je rastvoreno u etanolu (200 mL) i vodi (40 mL). Hidrido (dimetil fosfinozna kiselina-KP)[vodonik bis(dimetilfosfinito-KP)]platinum(II) (2.91 g; 6.8 mmol) je dodat i reakcija je ostavljena da se meša na 80 °C tokom 16h. Reakcioni rastvor je razblažen sa vodom, ekstrakovan sa 5% MeOH/CH2Cl2 i organski sloj je prikupljen, osušen preko MgSO4, filtriran i koncentrovan in vacuo. Ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 0-100% EtOAc u Hep potom 0-20% MeOH u CH2Cl2) kako bi se dobilo 57.2 g I-130, m/z = 560.3 [M+H].

Metod S

Sinteza Intermedijera I-131

Hidrido(dimetilfosfinozna kiselina-KP)[vodonik bis(dimetilfosfinito-KP)]platinum(II) (2.91 g; 6.8 mmol) (863 mg 2.0 mmol) je dodat u rastvor I-101 (11.4 g, 20.2 mmol) u vodi (30 mL) i etanolu (100 mL) u pogodnoj posudi. Posuda je zatvorena i zagrejana do 95<o>C preko noći. Reakcija je koncentrovana in vacuo, razblažena sa EtOAc i filtrirana kroz Celit. Filtrat je koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo 12 g I-131, m/z = 560.4 [M+H]. Materijal (I-131) je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Metod T

Sinteza Intermedijera I-132

I-109 (1.04 g, 2.5 mmol), I-41 (1.5 g, 5.0 mmol), cezijum karbonat (1.64 g, 5.0 mmol), Pd(PPh3)4 (0.29 g, 0.25 mmol), su kombinovani u mikrotalasnoj cevi. Degasifikovan dioksan (8 mL) i voda (2 mL) su dodati. Reakciona posuda je zatvorena pod Ar i zagrevana u mikrotalasnoj tokom 60 min na 125<o>C. Reakcija je prebačena u levak za odvajanje, razblažena sa EtOAc i isprana sa vodom i slanim rastvorom. Organski slojevi su osušeni, filtrirani, i koncentrovani in vacuo. Ostatak je potom prečišćen putem brze hromatografije (SiO2, 0-20% MeOH u DCM) kako bi se dobilo 1000 mg I-132, m/z = 517.4 [M+H].

Metod U

Sinteza Intermedijera I-133

I-95 (1.34 g, 2.6 mmol) je zagrevano do 140<o>C u trimetilortoformatu (R-12) (17.4 mL). Posle18 h višak trimetilortoformata je uklonjeno in vacuo. Žuti ostatak je razblažen sa apsolutnim etanolom (15 mL), natrijum borohidrid (R-13) (118 mg, 3.1 mmol) je dodat i smeša je mešana na rt. Posle 3 h, rastvarač je uklonjen in vacuo. Ostatak je razblažen sa vodom, ekstrakovan sa EtOAc, osušen preko MgSO4, filtriran i koncentrovan in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 10-80% EtOAc u heptanu) kako bi se dobilo 920 mg I-133, m/z = 528.3 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod V

Sinteza Intermedijera I-136

Hidrido(dimetilfosfinozna kiselina-KP)[vodonik bis(dimetilfosfinito-KP)]platinum(II) (70 mg, 0.16 mmol) je dodat u I-133 (890 mg, 1.7 mmol) u vodi (0.8 mL) i etanolu (2.4 mL). Heterogena reakcija je zagrevana do 80<o>C. Posle 18 h, reakcija je ohlađena do rt. Dodatni hidrido(dimetilfosfinozna kiselina-KP)[vodonik bis(dimetilfosfinito-KP)]platinum(II) (80 mg, 0.19 mmol) je dodat i reakcija je zagrejana do 80<o>C tokom 96 h. Reakcija je koncentrovana in vacuo i podeljena između EtOAc i vode. Slojevi su odvojeni i vodeni sloj je ekstrakovan sa EtOAc (2x). Kombinovani organski slojevi su isprani sa slanim rastvorom, osušeni preko MgSO4, fitlrirani i koncentrovani kako bi se dobio ostatak koji je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 30-100% EtOAc u heptanu) dajući 500 mg I-136, m/z = 546.4 [M+H].

Sledeći intermedijeri su dobijeni na sličan način:

Metod W

Sinteza Primera 1

I-110 (84 mg, 0.17 mmol) je tretiran sa 4.0M HCl rastvororm u dioksanu (0.427 ml, 1.7 mmol) i mešan na rt tokom 0.5 h. Reakcija je koncentrovana in vacuo kako bi se dobilo 120 mg I-158. Rastvoru akriloil hlorida (0.03 ml 0.37 mmol) u CH2Cl2 (5 mL) je dodat I-158 i DIEA (0.15 mL, 0.84 mmol). Posle mešanja na rt preko noći, zasićeni vodeni amonijum hlorid (4 mL) je dodat i smeša je ekstrakovana sa EtOAc (4 x 20 mL). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni preko natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani in vacuo. Ostatak je prečišćen sa RHPLC (Kolona: Luna PFP(2) Prep; Gradient: 25% do 30%ACN u Vodi (0.1%TFA)) kako bi se dobilo 5mg Primera 1.

Sledeće jedinjenje je dobijeno na sličan način: Primer 26.

Metod X

Sinteza Primera 2

Rastvoru I-139 (220 mg, 0.42 mmol) u CH2Cl2 (5 mL) je dodat 4.0M HCl rastvor u dioksanu (2.0 ml; 8.0 mmol) i reakciona smeša je mešana na rt tokom 16 h. Rastvor je koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo 175 mg I-159.

Rastvoru 2-butinske kiseline (35 mg; 0.41 mmol) u THF (5 ml) je dodat izobutil hloroformat (62 mg; 0.45 mmol) i N-metilmorfolin (166 mg; 1.6 mmol). Reakcija je mešana na rt tokom 15 min potom je prebačena u rastvor I-159 (175 mg; 0.41 mmol) u THF (10 mL) i mešana tokom 1 h na rt. Smeša je potom podeljena između 10% MeOH u CH2Cl2 i vode i filtrirana kroz fazni separator i filtrat je koncentrovan. Ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, Etil acetat u heptanu 0-100%, potom MeOH u CH2Cl20-20%) kako bi se dobilo, posle koncentrovanja in-vacuo, 127 mg Primer 2.

Sledeća jedinjenja su dobijena na sličan način: Primeri 3-9, 13, 14, 19, 24, 27-29, 34-37, 44, 52-60.

Metod Y

Sinteza Primera 12

Rastvoru I-130 (57 g, 102 mmol) u CH2Cl2 (250 mL) je dodat 4.0M HCl rastvor u dioksanu (101.9 mL, 407.4 mmol). Ovaj reakcioni rastvor je ostavljen da se meša na rt tokom 16 h potom koncentrovana in vacuo kako bi se dobilo 57.5 g I-160 koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja. Rastvor 2-butinske kiseline (11.6 g, 138 mmol) u IPAc (228mL) je ohlađen do 0<o>C a izobutil hloroformat (18 mL, 138 mmol) praćen sa N-metilmorfolinom (50.5 mL, 460 mmol) su dodati uzastopno kap po kap. Rastvor je ostavljen da se meša na 0<o>C tokom 15 min potom je prebačen u rastvor I-160 (57 g, 115 mmol) u IPAc (200 mL). Reakciona smeša je mešana tokom 1 h potom razblažena sa 300 mL vode i zagrejana do 50<o>C tokom 3 h, potom mešana preko noći na rt. Heterogena smeša je filtrirana vakuumom i čvrsta supstanca je isprana sa vodom, prikupljena i osušena kako bi se dobilo 39 g Primera 12. Filtrat je prikupljen, a slojevi su odvojeni. IPAc sloj je koncentrovan i ostatak je suspendovan u EtOAc i zagrevan dok nije uočen homogeni rastvor. Rastvor je ohlađen do rt a rezultujući talog je filtriran, prikupljen i osušen kako bi se dobilo dodatnih 8.2 g Primera 12.

Metod Z

Sinteza Primera 22

Rastvoru I-131 (77.4 g, 138.3 mmol) u CH2Cl2 (250 mL) je dodat MeOH (50 mL) praćen sa 4M HCl rastvorom u dioksanu (138.3 mL, 553.3 mmol). Ovaj reakcioni rastvor je ostavljen da se meša na rt tokom 4 h i potom koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo 69.6 g I-161 koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvor 2-butinske kiseline (14.3 g, 168.4 mmol) u IPAc (350 mL) je ohlađen do 0<o>C i izobutil hloroformat (25.4 g, 182. 4 mmol) praćen sa N-metilmorfolinom (57.3g, 561 mmol) su dodati uzastopno kap po kap. Rastvor je ostavljen da se meša na 0<o>C tokom 30 min potom je prebačen u rastvor I-161 (69.6 g, 140.3 mmol) u IPAc (350 mL). Rastvor je zagrejan do rt i mešan tokom 1 h potom razblažen sa 800 ml vode i zagrejan do 50<o>C tokom 45 minuta. Smeša je potom ohlađena do rt i mešana tokom 30 min i potom filtrirana. Čvrsta supstanca je prikupljena i osušena kako bi se dobilo 55 g Primera 22.

Metod AA

Sinteza Primera 25

Rastvoru I-139 (624 mg, 1.15 mmol) u CH2Cl2 (10 mL) je dodat rastvor HCl u dioksanu (4M, 2.8 mL, 11.5 mmol) u kapima. Rastvor je dekantovan i ostatak je osušen in vacuo kakob i se dobilo 571 mg I-162. Sirovi materijal (I-162) je kroišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvor I-162 (571 mg, 1.51 mmol) u DMF (10 mL) i DIEA (0.60 mL, 3.4 mmol) je mešan tokom 15 minuta potom 2-butinska kiselina (97 mg, 1.51 mmol) i HATU (440 mg, 1.1 mmol) su dodati. Posle 30 minuta, zasićeni vodeni NH4Cl (50 mL) je dodat, i smeša je ekstrakovana sa EtOAc. Organski ekstrakt je ispran sa vodom i slanim rastvorom, osušen preko natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan in vacuo kako bi se dobio sirovi ostatak koji je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 0-10% MeOH u EtOAc) dajući 55 mg Primera 25.

Sledeća jedinjenja su dobijena na sličan način: Primeri 15-18, 21, 23, 30-33, 38, 39, 40, 41, 51.

Metod AB

Sinteza Primera 43

Rastvoru I-103 (1.2g, 2.3 mmol) u CH2Cl2 (15 mL) je dodat HCl rastvor u dioksanu (4M, 5mL, 20 mmol). Smeša je mešana na rt tokom 1 h potom koncentrovana in vacuo i ostatak je trirtuiran sa CH2Cl2. Čvrsta supstanca je filtrirana, prikupljena i osušena kako bi se dobilo 1.09 g I-163 koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvoru akrilne kiseline (50 mg, 0.69 mmol) i HATU (264 mg, 0.69 mmol) u DMA (2.5 mL) je dodat I-163 (250 mg, 0.53 mmol) i DIEA (0.47 mL, 2.7 mmol). Posle mešanja na rt preko noći, reakcija je koncentrovana in vacuo kako bi se dobio ostatak koji je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 0-10% MeOH u CH2Cl2) dajući 106 mg Primera 43.

Sledeća jedinjenje su dobijena na sličan način: Primeri 20, 42, 48.

Metod AC

Sinteza Primera 45

Rastvoru I-137 (100 mg, 0.21 mmol) u CH2Cl2 (5 mL) je dodat TFA (1.5 mL) i smeša je mešana na rt preko noći. Reakcija je koncentrovana in vacuo kako bi se dobilo I-164 koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvoru 2-butinske kiseline (20 mg, 0.24 mmol) i EDC (78 mg, 0.41 mmol) u DMF (1 mL) je dodat DIEA (0.12 mL, 0.80 mmol). Posle 15 min, I-164 (100 mg, 0.27 mmol) je dodat. Posle mešanja na rt preko noći, reakcija je koncentrovana u vakuumum. Prečišćavanje sa RHPLC (10~90%:ACN/H2O sa 0.1% TFA) daje 9 mg Primera 45.

Metod AD

Sinteza Primera 47

I-106 (87 mg, 0.159 mmol) je rastvoreno u 5 mL CH2Cl2. TFA (1 mL) je dodat i smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 1 sata. Rastvor je koncentrovan u vakuumu i ostatak je rastvoren u MeOH i filtriran kroz 500mg Agilent StratoSpheres SPE kolonu (MP PL-HCO3). Filtrat je koncentrovan u vakuumu kako bi se dobio I-165 koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvoru 2-butinske kiseline (17 mg, 0.207 mmol) i HATU (79 mg 0.21 mmol) u DMA (1 mL), je dodat I-165 (71 mg, 0.159 mmol) i DIEA (0.083 mL, 0.48 mmol). Posle mešanja na rt preko noći, zasićeni vodeni NH4Cl (4 mL) je dodat i smeša je ekstrakovana sa EtOAc (4 x 20 mL). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni preko natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani in vacuo kako bi se dobio ostatak koji je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 1-6% MeOH u CH2Cl2) kako bi se dobilo 21 mg Primera 47.

Sledeća jedinjenja su dobijena na sličan način: Primeri 46, 49, 50.

Metod AE

Sinteza Primera 48

U posudu je postavljen I-164 (100 mg, 0.27 mmol), akrilna kiselina (28 mg, 0.4 mmol), TBTU (127 mg, 0.4 mmol) i trietilamin (40 mg, 0.4 mmol) u 1 mL DMF. Posle mešanja na rt preko noći, rastvarač je uklonjen in vacuo kako bi se dobio ostatak koji je prečišćen sa RHPLC (10-80%MeCN/voda 0.1%TFA) dajući 20 mg Primera 48.

Metod AF

Sinteza Primera 11

Rastvoru I-132 (1.0 g, 1.94 mmol) u CH2Cl2 (5 mL) je dodat TFA (3 mL) u kapima. Posle 3 h na rt, rastvarač je uklonjen kako bi se dobio ostatak koji je rastvoren u MeOH i propušten kroz višestruke 500mg Agilent StratoSpheres SPE kolone (MP PL-HCO3). Posude su isprane sa MeOH. Filtrat je koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo 806 mg I-167 koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.

Rastvoru 2-butinske kiseline (197 mg, 2.3 mmol) u EtOAc (10 mL) je dodat izobutil hloroformat (350 mg, 2.5 mmol) praćeno sa N-metilmorfolinom (0.79 g, 7.7 mmol). Smeša je mešana tokom 10 min potom je dodat rastvor I-167 (806 mg, 1.9 mmol) u THF (10 mL) i mešan tokom 30 min na rt. Reakcija je razblažena sa vodom i ekstrakovana sa EtOAc, osušena preko MgSO4, filtrirana, i koncentrovana. Sirovi ostatak je prečišćen sa brzom hromatografijom (SiO2, 0-10 %MeOH u CH2Cl2) dajući 370 mg Primera 11.

Sledeća jedinjenja su dobijena na sličan način: Primer 10

Terapeutska Primena

Na osnovu svojih bioloških svojstava, jedinjenja formule (I) prema pronalasku, ili njihovi tautomeri, racemati, enantiomeri, dijastereomeri, njihove smeše i soli svih gore navedenih oblika su pogodna za lečenje autoimunih i alergijskih poremećaja u tome što pokazuju dobar inhibitorni efekat na BTK.

Takva oboljenja uključuju: reumatoidni artritis, sistemski lupus eritromatozu, lupus nefritis, Sjorgenovu bolest, vaskulitis, sklerodermu, astmu, alergijski rinitis, alergijski ekcem, B ćelijski limfom, multiplu sklerozu, juvenilna artroza, juvenilna artroza, juvenilna artroza bolest transplantata protiv domaćina, psorijatični artritis, ankilozni spondilitis i uveitis.

Jedinjenja formule (I) se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji sa najmanje jednom drugom aktivnom supstancom prema pronalasku, i/ili opciono takođe u kombinaciji sa najmanje jednom drugom farmakološki aktivnom supstancom. Druga farmakološki aktivna supstanca može biti imunomodulatorni agens, antiinflamatorni agens ili hemoterapeutski agens. Primeri takvih agenasa uključuju, ali nisu ograničeni na ciklofosfamid, mikofenolat (MMF), hidroksihlorokin, glukokortikoide, kortikosteroide, imunosupresive, NSAIL, nespecifične i COX-2 specifične inhibitore enzima ciklooksigenaze, receptore faktora tumorske nekroze i metretogoniste receptora (TNF).

Pogodni preparati obuhvataju tablete na primer, kapsule, supozitorije, rastvore – posebno rastvore za injekcije (s.c., i.v., i.m.) i infuzije – eliksire, emulzije ili disperzibilne prahove. Sadržaj farmaceutskog(ih) aktivnog(ih) jedinjenja(a) treba da bude u opsegu između 0.1 do 90 tež.-%, poželjno 0,5 do 50 tež.-% kompozicije u celini, odnosno u količinama koje su dovoljne da se postigne opseg doziranja, navedeno u nastavku. Navedene doze mogu se, ako je potrebno, dati nekoliko puta dnevno.

Pogodne tablete se mogu dobiti, na primer, mešanjem aktivne(ih) supstance(i) sa poznatim ekscipijentima, na primer inertnim razblaživačima kao što su kalcijum karbonat, kalcijum fosfat ili laktoza, dezintegrantima kao što su kukuruzni skrob ili alginska kiselina, vezivnim supstancama kao što su skrob ili želatin, lubrikanti kao što su magnezijum stearat ili talk i/ili sredstva za odloženo oslobađanja, kao što je karboksimetil celuloza, celuloza acetat ftalat ili polivinil acetat.

Tablete se takođe mogu osastojati od nekoliko slojeva.

Obložene tablete se mogu dobiti u skladu sa tim oblaganjem jezgra proizvedenih analognih tableta sa supstancama koje se obično koriste za oblaganje tableta, na primer kolidon ili šelak, gumu arapsku gumu, talk, titanijum dioksid ili šećer. Da bi se postiglo odloženo oslobađanje ili sprečile nekompatibilnosti, jezgro se takođe može sastojati od više slojeva. Slično, oblaganje tableta se može sastoji od više slojeva da bi se postiglo odloženo oslobađanje, moguće korišćenjem ekscipijenasa pomenutih gore za tablete.

Sirupi ili eliksiri koji sadrže aktivne supstance ili njihove kombinacije prema pronalasku mogu dodatno da sadrže zaslađivač kao što je saharin, ciklamat, glicerol ili šećer i pojačivač ukusa, npr. aroma kao što je vanilin ili ekstrakt narandže. Oni takođe mogu da sadrže pomoćne supstance ili zgušnjivače kao što je natrijum karboksimetil celuloza, agense za vlaženje kao što su, na primer, proizvodi kondenzacije masnih alkohola sa etilen oksidom, ili konzervanse kao što su p hidroksibenzoati.

Rastvori za injekcije i infuzije pripremaju se na uobičajen način, npr. uz dodatak izotoničnih agenasa, konzervansa kao što su p-hidroksibenzoati, ili stabilizatora kao što su soli alkalnih metala etilendiamin tetrasirćetne kiseline, opciono korišćenjem emulgatora i/ili disperzanta, dok ako se voda koristi kao razblaživač, na primer, organski rastvarači se mogu opciono koristiti kao rastvarači ili pomoćni agensi za rastvaranje i preneti u bočice za injekcije ili ampule ili boce za infuziju.

Kapsule koje sadrže jednu ili više aktivnih supstanci ili kombinacije aktivnih supstanci mogu se dobiti na primer mešanjem aktivnih supstanci sa inertnim nosačima kao što su laktoza ili sorbitol i pakovanjem u želatinske kapsule.

Pogodni supozitoriji se mogu napraviti na primer mešanjem sa nosačima koji su obezbeđeni za ovu svrhu, kao što su neutralne masti ili polidietilenglikol ili njihovi derivati.

Ekscipijenti koji se mogu koristiti uključuju, na primer, vodu, farmaceutski prihvatljive organske rastvarače kao što su parafini (npr. naftne frakcije), biljna ulja (npr. kikiriki ili susamovo ulje), mono- ili polifunkcionalni alkoholi (npr. etanol ili glicerol), nosači kao što su npr. prirodni mineralni praškovi (npr. kaolini, glina, talk, kreda), sintetički mineralni praškovi (npr. visoko dispergovana silicijumska kiselina i silikati), šećeri (npr. šećer od trske, laktoza i glukoza), emulgatori (npr. lignin, istrošeni sulfitni rastvori, metilceluloza, skrob i polivinilpirolidon) i lubrikanti (npr. magnezijum stearat, talk, stearinska kiselina i natrijum lauril sulfat).

Preparati se daju uobičajenim metodama, poželjno oralnim ili transdermalnim putem, najpoželjnije oralnim putem. Za oralnu primenu tablete mogu naravno da sadrže, osim između gore navedenih nosača, aditive kao što su natrijum citrat, kalcijum karbonat i dikalcijum fosfat zajedno sa raznim aditivima kao što je skrob, poželjno krompirov skrob, želatin i slično. Štaviše, lubrikanti kao što su magnezijum stearat, natrijum lauril sulfat i talk se mogu koristiti u isto vreme za proces tabletiranja. U slučaju vodenih suspenzija, aktivne supstance se mogu kombinovati sa različitim pojačivačima ukusa ili bojama pored gore navedenih ekscipijenasa.

Za parenteralnu primenu se mogu koristiti rastvori aktivnih supstanci sa pogodnim tečnim nosačima.

Doziranje za intravensku primenu je između 1 – 1000 mg na sat, poželjno između 5 i 500 mg na sat.

Međutim, ponekad može biti neophodno da se odstupi između navedenih količina, u zavisnosti od telesne težine, načina primene, individualnog odgovora na lek, prirode njegove formulacije i vremena ili intervala tokom kojih se lek primenjuje. Stoga, u nekim slučajevima može biti dovoljno koristiti manje od minimalne doze date gore, dok u drugim slučajevima može biti potrebno prekoračiti gornju granicu. Kada se daju velike količine, može biti preporučljivo da ih podelite na nekoliko manjih doza raspoređenih tokom dana.

Opis Bioloških Osobina

BTK v. EGFR Inhibiciona Analiza

BTK Lanthscreen® Eu Analiza Vezivanja Kinaze:

A Lanthscreen® Eu Analiza Vezivanja Kinaze (Life Technologies) se vrši da se kvantifikuje sposobnost ispitivanih jedinjenja da se vezuju za BTK. Analiza je zasnovana na vezivanju i zameni Alexa Fluor647-labeled Kinase Tracer # 236 za ATP-vezujuće mesto humanog pune dužine Hisvezanog BTK (Life Technologies cat #PV3587) sa TR-FRET detekcijom koristeći evropskooznačeno anti-His antitelo. Test je sastavljen u 384-bunarčića male zapremine NBS crne ploče (Corning) gde su 2 nM BTK i testirano jedinjenje u DMSO u različitim koncentracijama prethodno inkubirane tokom 30 min na 28 ºC u puferu analize koji se sastoji od 50 mM HEPES, pH 7.4, 10 mM MgCl2, 1 mM EGTA.100 µM Na3VO4 i 0.01% Brij 35. Potom, 2 nM of Eu-anti His antitela i 30 nM Kinaza Trakera su dodati i inkubirani tokom 60 min na 28 ºC. Prateći inkubaciju, TR-FRET signal je očitan na Envision-ovom čitaču ploča (Ekscitacija: 340 nm; Emisije: 615 i 665 nm). 665:615 nm emisioni odnos je izračunat i konvertovan u POC u poređenju sa kontrolnim i praznim bunarčićem.

Inhibicija IL-6 Proizvodnje u B ćelijama Ko-stimulisana sa ODN 2006 i anti-hIgD

Primarne CD19+ B ćelije (AllCells # PB010F) su odmrznute i stavljene u ploče RPMI koje sadrže 10% HI FBS u 384-bunarčića ploče kultivisanog tika na 20,000 ćelija/bunarčiću. Ćelije su tretirane sa testiranim jedinjenjem (0.5% DMSO finalna koncentracija) i inkubirane 1 sat na 37 °C, 5 % CO2. Ćelije su potom stimulisane sa 5 ug/mL Goat F(ab’)2 anti-human IgD (SouthernBiotech # 2032) i 2 uM ODN 2006 (InvivoGen # tlrl-2006) i inkubirane tokom 18-24 sata na 37 °C, 5% CO2. IL-6 u supernatantu je izmeren koristeći Meso Scale Discovery kit # K211AKB-6.

Inhibicija EGFR autofosforilacije u A431 humanim epitelnim ćelijama stimulisane sa epitelnim rastućim faktorom

A431 ćelije (ATCC # CRL-1555 FZ) su odmrznute i stavljenje u DMEM koji sadrži 10% FBS u ploči od 384 bunarčića za kultivaciju tkiva na 15,000 ćelija/bunarčiću. Posle inkubacije tokom 24 sata na 37 °C, 5 % CO2, ćelije su tretirane sa testiranim jedinjenjem (1% DMSO finalna koncentracija) i inkubirane tokom 16 sati na 37 °C, 5 % CO2. EGF (Millipore, 01-107) je dodat na finalnoj koncentraciji od 60 ng/mL i inkubirane tokom 10 minuta. Medijum je uklonjen, ćelije su lizirane, a fosfo EGFR je izmeren (Meso Scale Diagnostics, N31CB-1).

Reprezentativna jedinjenja predmetnog pronalaska su testirana i pokazuju inhibiciju BTK (Tabela I). Dakle, oni imaju sposobnost da pokažu kliničku korist za lečenje autoimunih poremećaja. Dodatno, jedinjenja predmetnog pronalaska, kao što su predstavljena primerima u Tabeli II, su selektivna za inhibiciju BTK u odnosu na druge srodne kinaze. Na primer, podaci predstavljeni u Tabeli II pokazuju da jedinjenja predmetnog pronalaska poseduju visok stepen selektivnosti BTK u odnosu na EGFR. U ovoj tabeli aktivnost BTK se meri proizvodnjom IL-6 u primarnim CD19+ B ćelijama, a aktivnost EGFR se meri fosforilacijom EGFR u A431 ćelijama.

Tabela II, EGFR selektivni podaci za reprezentativna jedinjenja predmetnog pronalaska

Prema tome, kao što može da proceni strućna osoba u ovoj oblasti, jedinjenja predmetnog pronalaska imaju manji potencijal za neželjene efekte zbog aktivnosti van cilja, kao što je pokazano njihovom visokom selektivnošću prema EGFR u ćelijskim testovima.

BTK v. BMX, TEC i TXK Inhibicione Analize

Poželjna jedinjenja predmetnog pronalaska pokazuju opseg selektivne inhibicije BTK u odnosu na druge srodne kinaze BMX, TEC i TXK u odnosu na poznate BTK inhibitore. Kao test jedinjenja se koriste: jedinjenja predmetnog pronalaska i 1-[(3R)-3-[4-amino-3-(4-fenoksifenil) pirazolo [3,4-d] pirimidin-1-il]-1-piperidil] prop-2-en-1-on (komparativno jedinjenje A, ibrutinib), 5-amino-1-(7-but-2-inoil-7-azaspiro[3.4]oktan-2-il)-3-(4-izopropoksifenil) pirazol-4-karboksamid (komparativno jedinjenje B, Primer 168 WO2014/025976), N-(3-(5-fluoro-2-(4-(2-metoksietoksi) fenilamino) pirimidin-4-ilamino) fenil) akrilamid (komparativno jedinjenje C, Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics 2013, 346:219-228) koja su poznata kao BTK inhibitori.

BTK, BMX, i TXK Analize

Z’-LYTE™ analiza (Life Technologies):

Z’-Lyte test koristi FRET baziran format spregnutih enzima i zasnovan je na diferencijalnoj osetljivosti fosforilisanih i nefosforilovanih peptida na proteolitičko cepanje. Aktivnost humanog rekombinantnog BTK (puna dužina, obeležen His), BMX (puna dužina, obeležen His) ili Txk (puna dužina, obeležen GST) se procenjuje merenjem fosforilacije sintetičkog FRET peptidnog supstrata obeleženog Kumarinom i Fluorescein. 10 μL smeše za ispitivanje sadrži 50 mM HEPES (pH 7.5), 0.01% Brij-35, 10 mM MgCl2, 1 mM EGTA, 2 μM FRET peptid supstrata (Z’-LYTE™ Tyr 1 Peptida za BTK i BMX, i Tyr 06 peptid za TXK), i kinaza (1.3-9.3 ng BTK; 2.8-45.0 ng BMX; 2.3-93.6 ng TXK). Inkubacije se vrše na 22°C u crnim polipropilenskim pločama sa 384 bunarčića (Corning). Pre testa, kinaza, FRET peptidni supstrat i serijski razblažena test jedinjenja se prethodno inkubiraju zajedno u puferu za ispitivanje (7.5 μL) tokom 10 min, a test se pokreće dodavanjem 2.5 μL pufera za analizu koji sadrži 4×ATP (25 μM za BTK; 100 μM za oba i BMX i TXK). Posle inkubacije od 60 min, smeše za ispitivanje su ugašene dodatkom 5 μL of Z’-LYTE™ razvojnog reagensa, a 1 sat kasnije određuju se emisije kumarina (445 nm) i fluoresceina (520 nm) nakon ekscitacije na 400 nm korišćenjem Envision čitača ploča. Odnos emisije (445 nm/520 nm) je određen da se kvantifikuje stepen fosforilacije supstrata.

TEC Analiza

Lanthscreen® Eu Analiza Vezivanja Kinaze (Life Technologies):

Lanthscreen® Eu Analiza Vezivanja Kinaze za BMX je izvedena kao što je opisano gore za BTK osim što su 1 nM humana rekombinantna TEC (His-označena) kinaza pune dužine i 1 nM Alexa Fluor647-labeled Kinase Traker #178 korišćene umesto.

Reprezentativna jedinjenja predmetnog pronalaska su procenjena na inhibiciju BTK, BMX i TXK merenjem fosforilacije supstrata analiza, Life Technologies) i TEC merenje pomeranja "trakera" (Lanthscreen® Eu Kinase Binding assay, Life Technologies).

Tabela III, BMX, TEC i TXK selektivnost za jedinjenja predmetnog pronalaska

Ovi rezultati pokazuju da su jedinjenja iz ovog pronalaska selektivna za inhibiciju BTK u poređenju sa drugim kinazama za najmanje oko 10 puta. Vidi Tabelu III

In-Vivo test - Poređenje između jedinjenja predmetnog pronalaska i uporednih jedinjenja A, B i C

U paralelnoj in-vivo studiji, odabrana jedinjenja predmetnog pronalaska i uporedna jedinjenja A-C se procenjuju kod pacova svesnih sa instrumentima telemetrije da bi se odredili njihovi efekti na srednji arterijski pritisak (MAP) pri dozama na ili iznad terapijski relevantnih koncentracija. Sledeća jedinjenja su procenjena na 10 mg/kg po qd i 30 mg/kg po qd tokom perioda od pet dana: Primeri 12 i 22 predmetnog pronalaska i komparativna jedinjenja A-C, odn., 1-[(3R)-3-[4-amino-3-(4-fenoksifenil) pirazolo[3,4-d] pirimidin-1-il]-1-piperidil] prop-2-en-1-on (komparativno jedinjenje A, ibrutinib), 5-amino-1-(7-but-2-inoil-7-azaspiro [3.4] oktan-2-il)-3-(4-izopropoksi fenil) pirazol-4-karboksamid (komparativno jedinjenje B, Primer 168 WO2014/025976) i N-(3-(5-fluoro-2-(4-(2-metoksietoksi) fenilamino) pirimidin-4-ilamino) fenil) akrilamid (komparativno jedinjenje C, Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics 2013, 346:219-228).

Eksperimetalni Protokol

Sve životinje (instrumentisane telemetrijom) su pojedinačno smeštene u metaboličkim kavezima. Pacovi se aklimatiziraju na metabolički kavez najmanje 3 dana, a zatim se doziraju sa nosačem do 4 dana. Krvni pritisak, broj otkucaja srca i telesna težina se prikupljaju tokom osnovnog perioda i životinje su randomizirane u 3 grupe na osnovu ovih parametara (n=8-9/grupi). Grupe za lečenje su: vehikulum i test jedinjenje (10 mg/kg po i 30 mg/kg po qd); životinje su tretirane jedinjenjem 5 dana. Sledećeg dana, pacovima se ponovo daje doza test jedinjenja i uzorci plazme su sakupljeni putem krvarenja iz repa radi izlaganja jedinjenju u više vremenskih tačaka posle doze da bi se uhvatila Tmax (n=3-9/grupa). Srednji arterijski pritisak (MAP) i srčana frekvencija (HR) se kontinuirano prikupljaju tokom studije. Statističke analize se vrše korišćenjem GraphPad Prism-a na osnovu prosečne 24-časovne srednje vrednosti tokom pet dana primene jedinjenja (jednosmerna ANOVA sa Dunnettovim post-testom u odnosu na vozilo; p < 0.05 se smatra statistički značajnim).

Tabela IV

Rezultati pokazuju da jedinjenja predmetnog pronalaska, npr. Primeri 12 i 22, ne izazivaju nikakav efekat na MAP kod pacova u poređenju sa uporednim jedinjenjima A, B i C. Kao što može da proceni stručnjak u ovoj oblasti, značajne promene u srednjem arterijskom pritisku kod pacova mogu biti indikativne za veći rizik od neželjenih kardiovaskularnih događaja u kliničkom okruženju. Stoga, činjenica da jedinjenja predmetnog pronalaska ne pokazuju statistički značajne efekte na MAP je iznenađujuća i neočekivana. Videti Tabelu IV i Sliku 1.

Sva patentna i nepatentna dokumentacija ili literatura citirana u ovoj prijavi su ovde uključeni kao referenca u celosti.

Claims (23)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule (I)

   gde: Cy je izabran između

   svaki R1 je nezavisno izabran između vodonika ili metila; R2 je L-Ar, gde Ar je fenil ili piridinil i svaki je opciono supstituisan sa jednim ili više halogena, halo C1-4 alkil, C1-4 alkil, C1-4 alkoksi, -CN, halo C1-4 alkoksi, ili cikloalkil; L je -(CH2)- ili -(CHCH3)-; Y je C6-C8 spirocikl koji sadrži 1 prsten atoma azota, i supstituisan je sa jednim R3; R3 je izabran između

   svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil; svaka grupa prethodno definisana za R1-R4 i Y može da bude tamo gde je moguće delimično ili potpuno halogenovan; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
2. 2. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde Y je izabran između

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
3. 3. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde Cy je

   Y je izabran između

   gde R3 je

   svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
4. 4. Jedinjenje prema zahtevu 1 i gde Cy je

   Y je izabran između

   <R3>; gde R3 je

   R4 je izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
5. 5. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde Cy je

   Y je izabran između

   gde R3 je

   R4 je izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
6. 6. Jedinjenje prema zahtevu 1 i gde Cy je

   Y je izabran između

   <R3>; gde R3 je

   svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
7. 7. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde Cy je

   Y je izabran između

   gde R3 je

   svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
8. 8. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde svaki R4 je nezavisno odabran između vodonika, metil, ili ciklopropil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
9. 9. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde R2 je L-Ar, gde Ar je fenil ili piridinil i svaki je opciono supstituisan sa jednim ili više halogena, halometila, metila, metoksi, -CN, halometoksi, ili ciklopropil; L je -(CH2)- ili -(CHCH3)- ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
10. 10. Jedinjenje izabrano između:

    ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
11. 11. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
12. 12. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
13. 13. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
14. 14. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
15. 15. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
16. 16. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
17. 17. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule:

    ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
18. 18. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
19. 19. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule: ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
20. 20. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule:

    ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
21. 21. Farmaceutska kompozicija koja sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja prema bilo kom od zahteva 1-17 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat.
22. 22. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 20 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili hidrat za lečenje oboljenja izabrano između reumatoidnog artritisa, sistemskog lupusa eritromatoze, lupus nefritisa, Sjogrenove bolesti, vaskulitisa, skleroderma, astma, alergijskog rhinitisa, alergijskog ekcema, B ćelijskog limfoma, multipla skleroze, juvenilni reumatoidni artritis, juvenile idiopatični artritis, inflamatorna bolest creva, bolest transplantata protiv domaćina, psorijatični artritis, ankilozni spondilitis i uveitis.
23. 23. Postupak za dobijanje jedinjenja prema zahtevu 1, koji obuhvata: (i) kuplovanje jedinjenja formule A

    sa jedinjenjem formule E LG Y' E kako bi se obrazovalo jedinjenje formule G

    gde svaki R1 je nezavisno odabran između vodonika ili metila; X je halogen; LG je odlazeća grupa; a Y’ je C6-C8 spirocikl koji sadrži 1 prsten azota zatvoren sa zaštitnom grupom; (ii) kuplovanje jedinjenja formule (I-1) sa heterocikličnim estrom borne kiseline ili kiselinom formule C RO Cy B OR C u prisustvu pogodne baze i paladijum katalizatora praćeno sa hidrolizom nitrila do karboksamida kako bi se obrazovalo jedinjenje formule (II-1)

    gde svaka R grupa jedinjenja formule C je H, alkil, ili obe R grupe su spojene kako bi se obrazovao prsten; Cy u jedinjenju formule (II-1) je izabran između ; R2 je L-Ar, gde Ar je fenil ili piridinil i svaki je opciono supstituisan sa jednim ili više halogena, halo C1-4 alkil, C1-4 alkil, C1-4 alkoksi, -CN, halo C1-4 alkoksi, ili cikloalkil; L je -(CH2)- ili -(CHCH3)-; i (iii) Uklanjanje zaštitne grupe zatvorenog azota jedinjenja formule (II-1) pod kiselinskim uslovima i kuplovanje jedinjenja formule (II-1) kome je uklonjena zaštitna grupa sa jedinjenjem izabranim između

    kako bi se obrazovalo jedinjenje formule (I)

    gde Y je C6-C8 spirocikl koji sadrži 1 prsten azota vezan za R3, gde R3 je

    , ; svaki R4 je nezavisno izabran između vodonika, C1-4 alkil, ili C3-4 cikloalkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.