RS61810B1 - Deuterisana heterociklična jedinjenja i njihova upotreba kao sredstva za snimanje - Google Patents

Description

OPIS

OSNOVA PRONALASKA

Naslage neurofibrilarnih klupka (NFT) su obeležje različitih neuropatologija, kao što su Alchajmerova bolest (AD), progresivna supranuklearna paraliza, frontotemporalna demencija i parkinsonizam povezan sa hromozomom 17, Pikova bolest i dementia pugilistica. NFT plakovi se sastoje od agregiranog hiperfosforilovanog tau proteina. Tau je protein povezan sa citoskeletom i uključen u transport vezikula duž mikrotubula u neuronima. U patološkim uslovima, tau je hiperfosforilovan i stvara agregate beta-ravni sa fibrilarnim izgledom sličnim Aβ u senilnim plakovima. Neke terapije ciljane na tau imaju za cilj usporavanje napredovanja bolesti ometanjem prenosa iz ćelije u ćeliju rastvorljivih tau oligomera, koji su sposobni da zaraze susedne ćelije pomoću prionskog mehanizma. Alternativno, terapije ciljane na tau imaju za cilj da inhibiraju tau oligomerizaciju i/ili agregaciju do većih fibrila i klupka (Bulic, B., et al., J. Med. Chem., 201356 (11), 4135-55). Takve strategije garantuju pouzdane neinvazivne tau specifične biomarkere, za praćenje trenutnog opterećenja tau i napredovanja bolesti. Tau specifični biomarkeri za PET snimanje imaju potencijal da neinvazivno prate napredovanje bolesti, a takođe pružaju direktno očitavanje efikasnosti tau-ciljanih sredstava i potvrdu njegovog mehanizma delovanja u kliničkim ispitivanjima (Mathis, C. A.; Klunk, W. E., Neuron 201379 (6), 1035-7; i Jensen, J. R., et al., J. Alzheimer’s Disease: JAD 201126 Suppl 3, 147-57).

Nedavno je otkriveno nekoliko tau-selektivnih molekula koji su radioobeleženi pozitronom koji emituje radionuklide za PET snimanje. Objavljeno je da jedan od njih, [<18>F][A] vezuje tau agregate u tkivima pacijenta sa AD sa afinitetom od 22 nM, i pokazao je 27-struku selektivnost za tau preko Aβ amiloida koji formira slično strukturirane fibrile. Inicijalna klinička procena [A] pokazala je njegovu sposobnost da jasno razlikuje pacijente sa AD i kontrole u skladu sa uzrastom. Štaviše, distribucija PET tragača kod pacijenata sa rastućim rezultatom MMSE podsećala je na lokalizaciju tau opisanu Brakovim rezultatom (Braak, H., et al., Acta Neuropathol 2006112 (4), 389-404), otkrivenu post mortem u tkivima pacijenata sa odgovarajućom ozbiljnošću AD. Nažalost, oksidativni metabolizam [A] doveo je do disocijacije<18>F sa molekula i akumulacije<18>F fluorida u mineralnoj kosti. Neželjeni unos u lobanju može potencijalno da ometa kvantifikaciju kortikalnog unosa trejsera. Pogledajte Xia, C. F., et al., Alzheimer’s Dement. 20139 (6), 666-76; Zhang, W., et al., J. Alzheimer's Disease:JAD 2012 31 (3), 601-12; Chien, D. T., et al., J. Alzheimer's Disease:JAD 2013 34 (2), 457-68; i Chien, D. T., et al., J. Alzheimer's Disease:JAD 201438 (1), 171-84.

Trenutno postoji potreba za dodatnim detektabilnim jedinjenjima koja se vezuju za tau. Konkretno, postoji potreba za detektabilnim jedinjenjima sa poboljšanim in vivo svojstvima, kao što su poboljšane karakteristike metabolizma.

REZIME PRONALASKA

U jednom aspektu, pronalazak uključuje deuterisano detektabilno jedinjenje ili njegovu so, koje se vezuje za tau protein.

Pronalazak se posebno odnosi na jedinjenja formule (Ie), pri čemu ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 3500.

Pronalazak se takođe odnosi na jedinjenje formule (Ie) ili njegovu so:

Pronalazak se dalje odnosi na jedinjenje odabrano od sledećih jedinjenja i njihovih soli:

Sledeći aspekt pronalaska uključuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži deuterisano jedinjenje kako je ovde opisano, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv razblaživač ili nosač.

Sledeći aspekt uključuje postupak za detektovanje neurofibrilarnih klupka i/ili senilnih plakova kod životinje koji se sastoji od davanja deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje, kao što je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i merenje radioaktivnog signala jedinjenja.

Sledeći aspekt uključuje postupak za detektovanje neurološkog poremećaja povezanog sa amiloidnim plakom i/ili agregacijom tau proteina kod životinje, koji se sastoji od davanja životinji deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje, kako je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i merenja radioaktivnog signala jedinjenja, koji je povezan sa amiloidnim naslagama i/ili agregatima tau proteina.

Sledeći aspekt uključuje postupak za detektovanje Alchajmerove bolesti povezane sa amiloidnim plakom i/ili agregacijom tau proteina kod životinje koji se sastoji od davanja deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje, kao što je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i merenja radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa amiloidnim naslagama i/ili agregatima tau proteina.

Sledeći aspekt uključuje postupak za detektovanje Alchajmerove bolesti povezan sa agregacijom tau proteina, koji uključuje davanje životinji deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje, kao što je ovde opisano, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i merenje radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa agregatima tau proteina.

Sledeći aspekt uključuje deuterisano jedinjenje kako je ovde opisano, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u medicinskoj dijagnozi ili lečenju.

Sledeći aspekt uključuje deuterisano jedinjenje kako je ovde opisano, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u detektovanju neurofibrilarnih klupka i/ili senilnih plakova.

Sledeći aspekt uključuje deuterisano jedinjenje kako je ovde opisano, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u detektovanju neurološkog poremećaja.

Sledeći aspekt uključuje deuterisano jedinjenje kako je ovde opisano, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u detektovanju Alchajmerove bolesti.

Sledeći aspekt uključuje upotrebu deuterisanog jedinjenja kako je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za detektovanje neurofibrilarnih klupka i/ili senilnih plakova kod životinje.

Sledeći aspekt uključuje upotrebu deuterisanog jedinjenja kako je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za detektovanje neurološkog poremećaja kod životinje.

Sledeći aspekt uključuje upotrebu deuterisanog jedinjenja kako je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za detektovanje Alchajmerove bolesti kod životinje.

Sledeći aspekt uključuje postupak detektovanja progresivne supranuklearne paralize povezane sa amiloidnim plakom i/ili agregacijom tau proteina kod životinje, koji se sastoji od davanja deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje, kao što je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i merenja radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa amiloidnim naslagama i/ili agregatima tau proteina.

Sledeći aspekt uključuje postupak za detektovanje progresivne supranuklearne paralize povezane sa agregacijom tau proteina, koji se sastoji od davanja deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje, kao što je ovde opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i merenje radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa agregatima tau proteina.

KRATAK OPIS SLIKA

Slika 1: Autoradiografska procena svojstava vezivanja [A] i [A]-d2 korišćenjem ljudskih moždanih tkiva.

Slika 2: In vitro procena metaboličke stabilnosti [<18>F][A]-d2 i [<18>F][A] pomoću mikrozoma mišje i ljudske jetre. Mereno je stvaranje [<18>F] fluorida (2A i 2B) i količina preostalog matičnog jedinjenja (2C i 2D) nakon 5, 15 i 45 minuta.

Slika 3: Eksperimentalni test mikrozoma jetre čoveka i miša izveden sa neradioaktivno obeleženim [A] i [A]-d2 pokazao je veću stabilnost [A]-d2 i sporiji metabolizam oba jedinjenja u prisustvu mikrozoma ljudske jetre.

Slika 4: Pretkliničko PET snimanje miševa iz primera 6 ispod.

Slika 5: Radio-HPLC hromatogram prečišćenog [<18>F][A]-d2.

Slika 6: Radio-HPLC hromatogram prečišćenog [<18>F][A].

Slike 7A-7F: In vitro procena metaboličke stabilnosti [<18>F][A]-d2 i [<18>F][A] (n = 3) pomoću mikrozoma jetre čoveka, rezusa ili miša. Mereno je formiranje [<18>F] fluorida (7A-7C) i količina preostalog matičnog jedinjenja (7D-7F) nakon 5, 15 i 45 minuta.

Slike 8A, 8B: [<18>F][A]-d2, [<18>F][A] ili<18>F T807 (370 MBq (10 mCi)) je intravenski bolus ubrizgan u anesteziranog rezusa, i dinamički PET podaci prikupljeni tokom 240 minuta. Standardne vrednosti unosa ([radioaktivnost]/(ubrizgana doza/telesna težina)) izmerene su u navedenim strukturama iz rekonstruisanih PET podataka. Podaci su prikupljeni od iste životinje, ali u različite dane za svaku sondu. [<18>F][A]-d2 je pokazao povećanu stabilnost koja se ogleda u smanjenju unosa slobodnog fluorida u lobanju.

Slika 9: Odnos vrednosti standardizovanog unosa (SUVR) [<18>F][A]-d2 u temporalni režanj u odnosu na srednje vreme okvira kod 3 ispitanika: 2 zdrave kontrole (HC) i jedan pretpostavljeni pacijent sa Alchajmerom (AD).

Slika 10: Prosek [<18>F][A]-d2 SUVR (siva masa malog mozga kao referenca) u intervalu od 90-120 minuta nakon primene trejsera. Ispitanici 1-2, zdrave kontrole (HC). Ispitanik 3, pretpostavljeni pacijent sa AD.

DETALJAN OPIS

Jedinjenja i definicije

Definicije i termini su detaljnije opisani u nastavku. Hemijski elementi su identifikovani u skladu sa periodnim sistemom elemenata, CAS verzija, Handbook of Chemistry and Physics, 75. izd.

Ako nije drugačije naznačeno, jedinjenja uključuju enantiomerne, dijastereomerne i geometrijske (ili konformacione) izomerne oblike date strukture. Na primer, uključene su R i S konfiguracije za svaki asimetrični centar, Z i E izomeri dvostruke veze, Z i E konformacioni izomeri, pojedinačni stereohemijski izomeri, kao i enantiomerne, dijastereomerne i geometrijske (ili konformacione) smeše. Ako nije drugačije naznačeno, uključeni su svi tautomerni oblici struktura prikazanih ovde. Pored toga, ukoliko nije drugačije naznačeno, ovde prikazane strukture takođe uključuju jedinjenja koja se razlikuju samo u prisustvu jednog ili više izotopski obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja, kod kojih je uključena nezavisna zamena ili obogaćivanje jednog ili više vodonika deuterijumom ili tricijumom, ugljenika<13>C- ili<14>C ugljenikom, azota<15>N azotom, sumpora<33>S,<34>S ili<36>S sumporom ili kiseonika<17>O ili<18>O kiseonikom. Takva jedinjenja su korisna, na primer, kao analitički alati, kao sonde u biološkim testovima, ili kao terapijska sredstva.

Tamo gde je opisan određeni enantiomer, on može, u određenim otelotvorenjima, biti u osnovi oslobođen odgovarajućeg enantiomera, a može se nazvati i „optički obogaćen”. „Optički obogaćen”, kako se ovde koristi, znači da se smeša enantiomera sastoji od znatno većeg udela jednog enantiomera, i može se opisati enantiomernim viškom (ee %). U određenim otelotvorenjima, smeša enantiomera se sastoji od najmanje oko 90% težine datog enantiomera (oko 90% ee). U drugim otelotvorenjima, smeša enantiomera se sastoji od najmanje oko 95%, 98% ili 99% težine datog enantiomera (oko 95%, 98% ili 99% ee). Enantiomeri i dijastereomeri mogu da se izoluju iz racemskih smeša bilo kojim postupkom poznatim stručnjacima, uključujući prekristalizaciju iz rastvarača u kojima je jedan stereoizomer rastvorljiviji od drugog, hiralnu tečnu hromatografiju pod visokim pritiskom (HPLC), superkritičnu fluidnu hromatografiju (SFC), formiranje i kristalizaciju hiralnih soli, koje se zatim odvajaju bilo kojim od gore navedenih postupaka, ili pripremaju asimetričnim sintezama i opciono dodatno obogaćuju. Pogledajte, na primer, Jacques et al., Enantiomers, Racemates and Resolutions (Wiley Interscience, New York, 1981); Wilen, et al., Tetrahedron 33:2725 (1977); Eliel, E.L. Stereochemistry of Carbon Compounds (McGraw-Hill, NY, 1962); Wilen, S.H. Tables of Resolving Agents and Optical Resolutions p. 268 (E.L. Eliel, Ed., Univ. of Notre Dame Press, Notre Dame, IN 1972).

„Farmaceutski prihvatljive soli” obuhvataju kisele i bazne adicione soli. Podrazumeva se da, kada se jedinjenje ili primer ovde prikažu kao specifična so, razmatra se odgovarajuća slobodna baza, kao i druge soli odgovarajuće slobodne baze (uključujući farmaceutski prihvatljive soli odgovarajuće slobodne baze).

„Farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so” odnosi se na one soli koje zadržavaju biološku efikasnost i svojstva slobodnih baza, i koje nisu biološki ili na drugi način nepoželjne, formirane sa neorganskim kiselinama, kao što je hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, ugljena kiselina, fosforna kiselina i slično, i organskim kiselinama koje se mogu odabrati od klase alifatičnih, cikloalifatičnih, aromatičnih, aralifatičnih, heterocikličnih, karboksilnih i sulfonskih organskih kiselina, kao što je mravlja kiselina, sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, glukonska kiselina, mlečna kiselina, piruvinska kiselina, oksalna kiselina, jabučna kiselina, maleinska kiselina, malonska kiselina, ćilibarna kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, asparaginska kiselina, askorbinska kiselina, glutaminska kiselina, antranilna kiselina, benzojeva kiselina, cimetna kiselina, bademova kiselina, embonska kiselina, fenilsirćetna kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, benzensulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina, i slično.

„Farmaceutski prihvatljive bazne adicione soli” uključuju soli izvedene iz neorganskih baza, kao što su soli natrijuma, kalijuma, litijuma, amonijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, aluminijuma, i slično. Posebno, bazne adicione soli su soli amonijuma, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih netoksičnih baza obuhvataju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, uključujući i supstituisane amine koji se nalaze u prirodi, cikličnih amina i baznih jonoizmenjivačkih smola, kao što su izopropilamin, trimetilamin, dietilamin, trietilamin, tripropilamin, etanolamin, 2-dietilaminoetanol, trometamin, dicikloheksilamin, lizin, arginin, histidin, kafein, prokain, hidrabamin, holin, betain, etilendiamin, glukozamin, metilglukamin, teobromin, purini, piperazin, piperidin, N-etilpiperidin, piperidin poliaminske smole, i slično. Posebne organske netoksične baze su izopropilamin, dietilamin, etanolamin, trometamin, dicikloheksilamin, holin i kofein.

Termin „tautomer” ili „tautomerni oblik” odnose se na strukturne izomere različitih energija koji mogu da prelaze jedni u druge putem niske energetske barijere. Na primer, protonski tautomeri (takođe poznati i kao prototropni tautomeri) uključuju interkonverzije preko migracije protona, kao što su keto-enolne i imin-enamin izomerizacije. Valentni tautomeri uključuju interkonverzije preko reorganizacije nekih od vezujućih elektrona.

Između prikazanih hemijskih naziva i struktura, ako postoje razlike, struktura prevladava.

U ovoj primeni, termin „približno” se koristi da označi da vrednost uključuje standardno odstupanje greške za uređaj i/ili postupak koji se koristi za određivanje vrednosti.

Kako se ovde koristi, oblik za jedninu znači jedan ili više, osim ako nije drugačije naznačeno. Kako se ovde koristi, „drugi” znači najmanje drugi ili više.

Izotopi za snimanje, i snimanje

Dijagnostičke tehnike u nuklearnoj medicini koriste radioaktivne trejsere koji emituju gama zrake iz tela. Ovi trejseri su obično kratkotrajni izotopi povezani sa hemijskim jedinjenjima koji omogućavaju detaljni nadzor određenih fizioloških procesa. Mogu se davati injekcijom, inhalacijom ili oralno. Prva vrsta je kada gama kamera detektuje pojedinačne fotone koji mogu da vide organe iz više različitih uglova. Kamera gradi sliku sa tačaka sa kojih se emituje zračenje; ovu sliku poboljšava računar, a lekar je pregleda na monitoru radi ukazivanja na nenormalna stanja.

Pozitronska emisiona tomografija (PET) je precizna i sofisticirana tehnika koja koristi izotope proizvedene u ciklotronu. Radionuklid koji emituje pozitron se obično uvodi injekcijom, i akumulira se u ciljnom tkivu. Dok se raspada, emituje pozitron, koji se odmah kombinuje sa obližnjim elektronom, što dovodi do istovremene emisije dva gama zraka koji mogu da se identifikuju u suprotnim smerovima. Njih otkriva PET kamera i vrlo precizno ukazuje na njihovo poreklo. Najvažnija klinička uloga PET-a je u onkologiji, sa fluorom-18 kao trejserom, jer se pokazao kao najtačniji neinvazivni postupak za detekciju i procenu većine kancera. Takođe se koristi za snimanje srca i mozga.

Brojni medicinski dijagnostički postupci, uključujući PET i SPECT, koriste radioobeležena jedinjenja, i dobro su poznati u tehnici. PET i SPECT su vrlo osetljive tehnike, i zahtevaju male količine radioobeleženih jedinjenja, koja se nazivaju trejseri. Označena jedinjenja se transportuju, akumuliraju i konvertuju in vivo na sličan način kao i odgovarajuća neradioaktivno obeležena jedinjenja. Trejseri ili sonde mogu biti radioobeleženi radionuklidom korisnim za PET snimanje, poput<11>C,<13>N,<15>O,<18>F,<64>Cu i<124>I, ili radionuklidom korisnim za SPECT snimanje, kao što je<99>Tc,<77>Br,<61>Cu,<153>Gd,<123>I,<125>I,<131>I i<32>P. Ovo su primeri „izotopa za snimanje”, kako se ovde taj termin koristi.

PET stvara slike zasnovane na distribuciji molekulskih trejsera za snimanje koji nose izotope koji emituju pozitrone u tkivu pacijenta. PET metoda može otkriti neispravnost na ćelijskom nivou u ispitanim tkivima ili organima. PET se koristi u kliničkoj onkologiji, na primer, za snimanje tumora i metastaza, i koristi se za dijagnozu određenih bolesti mozga, kao i za mapiranje funkcije mozga i srca. Slično tome, SPECT se može koristiti kao dopuna bilo kojoj studiji gama snimanja, gde stvarni 3D prikaz može biti od pomoći, na primer, snimanje tumora, infekcija (leukociti), štitna žlezda ili kosti.

Prema još jednom otelotvorenju, predmetni pronalazak je takođe usmeren na postupak za snimanje naslaga amiloida i NTF-a. Kada se jedinjenja iz ovog pronalaska koriste kao agensi za snimanje, obeležena su jednim ili više pogodnih izotopa za snimanje (npr. radioaktivni izotopi, radioobeleživači ili radioaktivne oznake), najmanje jednim<18>F

Što se tiče radiohalogena,<125>I izotopi su korisni za laboratorijska ispitivanja, ali uglavnom neće biti korisni u dijagnostičke svrhe zbog relativno dugog poluvremena raspada (60 dana) i male gama emisije (30-65 keV)<125>I. Izotop<123>I ima poluvreme eliminacije od trinaest sati i gama energiju od 159 keV, pa je stoga tipično da bi obeležavanje liganda koji će se koristiti u dijagnostičke svrhe bilo sa ovim izotopom ili sa<18>F (poluvreme raspada 2 sata). Ostali izotopi za snimanje koji se mogu koristiti uključuju<131>I,<77>Br i<76>Br.

Stručnjaci u ovoj oblasti su upoznati sa različitim načinima detekcije obeleženih jedinjenja za potrebe snimanja. Na primer, može se koristiti emisiona tomografija (PET) ili kompjuterska emisiona tomografija sa jednim fotonom (SPECT) za otkrivanje radioobeleženih jedinjenja. Oznaka koja se uvodi u jedinjenje može zavisiti od željenog postupka detekcije. Stručnjaci u ovoj oblasti su upoznati sa PET detekcijom atoma koji emituje pozitron, kao što je<18>F. Predmetni pronalazak je takođe usmeren na ovde opisana specifična jedinjenja, gde je atom<18>F zamenjen neradioaktivno obeleženim atomom fluora. Stručnjaci u ovoj oblasti su upoznati sa SPECT detekcijom atoma koji emituje fotone, kao što je<123>I ili<99m>Tc.

Sredstvo za radioaktivnu dijagnostiku ili detekciju bi trebalo da ima dovoljnu radioaktivnost i koncentraciju radioaktivnosti koja može da obezbedi pouzdanu dijagnozu i detekciju. Željeni nivo radioaktivnosti može da se postigne ovde datim postupcima za pripremu jedinjenja. Snimanje amiloidnih naslaga i NTF-a takođe može da se izvrši kvantitativno, tako da se može utvrditi količina amiloidnih naslaga i NTF-ova.

Tipično, preduslov za sredstvo za in vivo snimanje mozga je sposobnost prelaska netaknute krvno-moždane barijere. U prvom koraku postupka snimanja, obeleženo jedinjenje se uvodi u tkivo ili pacijenta u količini koja se može detektovati. Jedinjenje je tipično deo farmaceutske kompozicije, i daje se u tkivo ili pacijentu postupcima koji su dobro poznate u struci. Tipično, daje se intravenski.

U drugim otelotvorenjima pronalaska, obeleženo jedinjenje se daje pacijentu u količini koja se može detektovati i nakon što prođe dovoljno vremena da se jedinjenje poveže sa amiloidnim naslagama i/ili tau proteinima, obeleženo jedinjenje se detektuje neinvazivno. U još jednom otelotvorenju pronalaska, obeleženo jedinjenje se daje pacijentu, ostavlja se dovoljno vremena da se jedinjenje poveže sa amiloidnim naslagama, a zatim se uklanja uzorak tkiva pacijenta i detektuje obeleženo jedinjenje u tkivu odvojeno od pacijenta. U sledećem otelotvorenju pronalaska, pacijentu se uklanja uzorak tkiva, i u njega se uvodi obeleženo jedinjenje. Jedinjenje se detektuje posle dovoljne količine vremena da se jedinjenje veže za amiloidne naslage i/ili tau proteine.

Količina koja se može detektovati je količina obeleženog jedinjenja koja je potrebna da bi se detektovala izabranim postupkom detekcije. Količinu obeleženog jedinjenja koja se daje pacijentu da bi se obezbedilo detektovanje mogu lako odrediti stručnjaci u ovoj oblasti.

1

Na primer, rastuće količine obeleženog jedinjenja mogu se davati pacijentu sve dok to jedinjenje ne bude detektovano odabranim postupkom detekcije. Oznaka se uvodi u jedinjenja da bi se obezbedila detekcija jedinjenja.

Količina potrebnog vremena može lako da se odredi davanjem pacijentu prepoznatljive količine obeleženog jedinjenja, i zatim detektovanjem obeleženog jedinjenja u različitim terminima nakon primene.

Davanje obeleženog jedinjenja pacijentu može biti opštim ili lokalnim putem. Na primer, obeleženo jedinjenje može da se da pacijentu tako da se isporučuje po celom telu. Alternativno, obeleženo jedinjenje može da se primeni na određeni organ ili tkivo od interesa. Na primer, poželjno je locirati i kvantifikovati naslage amiloida u mozgu da bi se dijagnostikovao ili pratio napredak Alchajmerove bolesti kod pacijenta.

Jedan ili više izotopa za snimanje se mogu ugraditi u jedinjenje formule (I) zamenom jednog ili više atoma (npr. atoma vodonika ili ugljenika) u jedinjenju formule (I) ili formule (V) izotopom za snimanje. Ugradnja izotopa za snimanje može da se izvrši upotrebom poznatih tehnika. Na primer, tehnike se mogu zasnivati na nukleofilnom ili elektrofilnom<18>F-fluorovanju pogodnih prekursora, kao što je prikazano, na primer, u knjizi Medicinal Chemistry Approaches to Personalized Medicine (Lackey, Roth izdav.), poglavlje 12 (Wiley-VCH, ISBN 978-3-527-33394-3).

Deuterisano

Izraz „deuterisano” znači obogaćeno deuterijumom iznad njegove prirodne zastupljenosti na jednom ili više položaja jedinjenja. Kada se određeni položaj, na primer, atom ugljenika, deuteriše, podrazumeva se da je zastupljenost deuterijuma na tom položaju znatno veća od prirodne zastupljenosti deuterijuma, koja iznosi 0,015%. Deuterisani položaj obično ima minimalni faktor izotopskog obogaćivanja od najmanje 3000 (45% ugradnje deuterijuma).

Izraz „faktor izotopskog obogaćivanja”, kako se ovde koristi, označava odnos između izotopske zastupljenosti i prirodne zastupljenosti određenog izotopa. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje ima faktor izotopskog obogaćivanja od najmanje 3500 (52,5% inkorporacije deuterijuma) na datom deuterisanom atomu, najmanje 4000 (inkorporacija deuterijuma 60%), najmanje 4500 (inkorporacija deuterijuma 67,5%), najmanje 5000 (inkorporacija deuterijuma 75%), najmanje 5500 (inkorporacija deuterijuma 82,5%), najmanje 6000 (inkorporacija deuterijuma 90%), najmanje 6333,3 (inkorporacija deuterijuma 95%), najmanje 6466,7 (inkorporacija deuterijuma 97%), najmanje 6600 (inkorporacija deuterijuma 99%), ili najmanje 6633,3 (inkorporacija deuterijuma 99,5%). U nekim otelotvorenjima postignuto je 100% inkorporacije deuterijuma.

Podrazumeva se da deuterisano jedinjenje sadrži jedan ili više atoma deuterijuma. Na primer, deuterisano jedinjenje može da sadrži samo jedan deuterijum. U nekim otelotvorenjima, deuterisano jedinjenje sadrži samo dva deuterijuma. U nekim otelotvorenjima, deuterisano jedinjenje sadrži samo tri deuterijuma. U nekim otelotvorenjima, deuterisano jedinjenje sadrži četiri deuterijuma. U nekim otelotvorenjima, deuterisano jedinjenje sadrži 1, 2, 3 ili 4 deuterijuma, ili bilo koji opseg koji se iz toga može izvesti.

Deuterijum se može ugraditi u jedinjenje formule (I) upotrebom različitih poznatih reagensa i sintetičkih tehnika. Na primer, deuterijum može biti inkorporiran u jedinjenje formule (I) koristeći LiAlD4. Može se ugraditi u jedinjenja formule (I), na primer, putem redukcije, katalitičkog hidrogenovanja ili razmene izotopa korišćenjem odgovarajućih deuterisanih reagenasa poput deuterida, D2i D2O.

Primeri vrednosti

Predmetni pronalazak uključuje jedinjenje formule (Ie):

pri čemu ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 3500. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 4000. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 4500. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 5000. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 5500. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 6000. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 6333,3. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 6466,7. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 6600. U određenim otelotvorenjima ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 6633,3. U određenim otelotvorenjima postignuto je 100% inkorporacije deuterijuma. u odnosu na ugljenik označen sa * u jedinjenju formule (Ie).

Predmetni pronalazak takođe uključuje jedinjenje formule:

ili njegovu so. Predmetni pronalazak takođe uključuje jedinjenje odabrano od:

i njihove soli.

Indikacije

Jedinjenja predmetnog pronalaska mogu da se koriste u različitim kontekstima, poput konteksta snimanja i detekcije. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje se daje pacijentima koji pate od neurološkog poremećaja, ili imaju rizik od njegovog razvoja. U određenim otelotvorenjima, neurološki poremećaj je povezan sa razvojem amiloidnih plakova i/ili agregata tau proteina i/ili NFT.

„Neurološki poremećaj”, kao što je ovde upotrebljen, se odnosi na bolest ili poremećaj koji pogađa CNS i/ili koji ima etiologiju u CNS-u. Primeri bolesti ili poremećaja CNS-a uključuju, ali se ne ograničavaju na, neuropatiju, amiloidozu, kancer, bolest ili poremećaj oka, virusnu ili mikrobnu infekciju, upalu, ishemiju, neurodegenerativnu bolest, epilepsiju, poremećaje ponašanja i lizozomsku bolest nakupljanja. U svrhu ove prijave, podrazumevaće se da CNS uključuje oko, koje je inače odvojeno od ostatka tela krvno-

1

retinalnom barijerom. Specifični primeri neuroloških poremećaja uključuju, ali se ne ograničavaju na, neurodegenerativne bolesti, uključujući, ali se ne ograničavajući na, demenciju sa Levijevim telima, postpolio sindrom, Šaj-Dregerov sindrom, olivopontocerebelarnu atrofiju, Parkinsonovu bolest, multiplu sistemsku atrofiju, strijatonigralnu degeneraciju, prionske bolesti (uključujući, ali se ne ograničavajući na, goveđu spongiformnu encefalopatiju, skrepi, Krojcfeld-Jakobov sindrom, kuru, Gerstman-Štrojsler-Šajnkerovu bolest, spongiformnu encefalopatiju kod jelena i fatalnu familijarnu insomniju), bulbarnu paralizu, bolest motornog neurona, heterodegenerativne poremećaje nervnog sistema (uključujući, ali se ne ograničavajući na, Kanavanovu bolest, Hantingtonovu bolest, neuronsku ceroidnu lipofuscinozu, Aleksanderovu bolest, Turetov sindrom, Menkesov sindrom lomljive kose, Kokejnov sindrom, Halervorden-Špacov sindrom, Laforinu bolest, Retov sindrom, hepatolentikularnu degeneraciju, Leš-Nihanov sindrom i Unferiht-Lundborgov sindrom), demenciju (uključujući, ali se ne ograničavajući na, Pikovu bolest i spinocerebelarnu ataksiju) i kancer (npr. CNS-a, uključujući metastaze na mozgu nastale od kancera koji se nalazi na nekom drugom mestu u telu). Tauopatije su takođe obuhvaćene terminom „neurološki poremećaj” i odnose se na poremećaje ili stanja vezana za tau koji se mogu preklapati sa jednim ili više gore navedenih stanja. Neograničavajući primeri za tauopatije uključuju, ali nisu ograničeni na, Alchajmerovu bolest, progresivnu supranuklearnu paralizu, kortikobazalnu degeneraciju, Pikovu bolest, moždani udar, starenje, traumatične povrede mozga i blaga kognitivna oštećenja.

Formulacija i primena

Drugi aspekt uključuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedinjenje formule (I) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so. U jednom otelotvorenju, kompozicija dalje sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač ili vehikulum. U određenim otelotvorenjima, kompozicija je formulisana za primenu na pacijentu kome je to potrebno.

Termin „pacijent” ili „pojedinac”, kako se ovde koristi, odnosi se na životinju, kao što je sisar, kao što je čovek. U jednom otelotvorenju, pacijent ili pojedinac odnosi se na glodara (npr. miša ili pacova), psa ili čoveka.

Izraz „farmaceutski prihvatljiv nosač ili vehikulum” odnosi se na netoksični nosač ili vehikulum koji ne uništava farmakološku aktivnost jedinjenja sa kojim je formulisan. Farmaceutski prihvatljivi nosači ili vehikulumi koje se mogu koristiti u kompozicijama ovog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na, vodu, soli i etanol

Kompozicije koje sadrže jedinjenje ili njegovu so se tipično daju intravenski. Preparati za injekcije, na primer, sterilne vodene ili uljane suspenzije za injekcije, mogu se formulisati u skladu sa poznatom tehnikom, koristeći pogodna sredstva za dispergovanje ili vlaženje i sredstva za suspendovanje. Sterilni preparat za injektovanje takođe može biti sterilni rastvor za injektovanje, suspenziju ili emulziju u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, kao na primer, rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim vehikulumima i rastvaračima koji se mogu koristiti su voda, Ringerov rastvor i fiziološki rastvor (npr. U.S.P. ili izotonični rastvor natrijum hlorida). Pored toga, sterilna fiksna ulja se mogu uobičajeno koristiti kao rastvarač ili suspendujući medijum. U tu svrhu se može koristiti bilo koje blago fiksno ulje, uključujući sintetičke mono- ili digliceride. Pored toga, masne kiseline, kao što je oleinska kiselina, koriste se u pripremi injekcija.

Formulacije za injekcije mogu se sterilisati, na primer, filtriranjem kroz filter koji zadržava bakterije ili ugradnjom sredstava za sterilizaciju u obliku sterilnih čvrstih kompozicija koje se mogu rastvoriti ili dispergovati u sterilnoj vodi ili drugom sterilnom medijumu za injekcije pre upotrebe.

U određenim otelotvorenjima, farmaceutske kompozicije se mogu davati sa hranom ili bez nje. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski prihvatljive kompozicije se daju bez hrane. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski prihvatljive kompozicije ovog pronalaska se daju sa hranom.

Specifični režimi doziranja i lečenja za određenog pacijenta zavise od različitih faktora, uključujući starost, telesnu težinu, opšte zdravlje, pol, ishranu, vreme primene, brzinu izlučivanja, kombinaciju lekova, procenu lekara koji leči, i težinu određene bolesti koja se ispituje. Količina obezbeđenog jedinjenja ili njegove soli u kompoziciji takođe će zavisiti od određenog jedinjenja u kompoziciji.

U jednom otelotvorenju, kompozicija koja sadrži jedinjenje iz predmetnog pronalaska daje se intravenski u količini mase u tragovima i količini radioaktivnosti da bi se omogućilo bezbedno izlaganje, ali dovoljno za dobijanje slika. U nekim otelotvorenjima, opseg doziranja je od 5-20 mCi po ispitaniku. U nekim otelotvorenjima, opseg doziranja je oko, najmanje oko, ili najviše oko 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24 ili 25 mCi ili više po ispitaniku, ili bilo koji opseg koji se iz njega može izvesti.

NAVOĐENJE PRIMERA

Kao što je prikazano u primerima dole, u određenim primerima otelotvorenja, jedinjenja se pripremaju prema sledećim opštim postupcima. Podrazumeva se da, iako opšti postupci prikazuju sintezu određenih jedinjenja iz predmetnog pronalaska, sledeći opšti postupci i drugi postupci poznati stručnjaku u ovoj oblasti mogu se primeniti na sva jedinjenja i potklase i vrste svakog od ovih jedinjenja, kao što je ovde opisano.

1

Primeri

Opšte. Uobičajeni rastvarači i hemikalije su kupljeni od kompanije Aldrich (Milwaukee, WI) ili kompanije VWR International (Randor, PA), (E)-1,1,1-trihlor-4-etoksibut-3-en-2-on od kompanije PharmaSys (Cary, NC) i t-butil 4-(2-metoksi-2-oksoetil)piperidin-1-karboksilat od kompanije Santa Cruz Biotechnology Inc. (Santa Kruz, CA).<18>F-fluorid je kupljen od kompanije PETNET Solutions (Palo Alto, CA),<18>F kolone za hvatanje i oslobađanje (8 mg) kupljene su od kompanije ORTG, Inc. (Oakdale, TN), a HLB plus sep-pak kertridž od kompanije Waters (Milford, MA). Uzorci tkiva ljudskog mozga dobijeni su od Instituta za istraživanje zdravlja Banner Sun (Sun City, AZ), smrznuti nefiksirani uzorci su isečeni na uzorke debljine 5 μm i čuvani na -80 °C. NMR spektri su dobijeni na spektrometru Bruker Avance II 400 na 298 K.<1>H spektri su zabeleženi na 400 MHz i hemijski pomaci su zabeleženi u ppm u odnosu na TMS;<19>F spektri su zabeleženi na 376,3 MHz i prijavljeni su hemijski pomaci primenom TFA kao eksterne reference standardizovane na -76,55 ppm. Za radiohemijske reakcije korišćen je mikrotalasni grejač Model 521 (Resonance Instruments, Skokie, IL). Za analizu i prečišćavanje proizvoda korišćeni su sledeći sistemi: Sistem A: Analitički LCMS: Waters Acquity UPLC koji radi pri 0,7 ml/min. Kolona: Acquity UPLC BEH C181,7 μm 2,1 × 30 mm. Mobilna faza A: voda sa 0,1 % mravlje kiseline, B: acetonitril sa 0,1 % mravlje kiseline, linearni gradijent 5-95% B za 2 min. Sistem je bio opremljen detektorima Acquity PDA i Acquity SQ. Sistem B: Preparativni HPLC: Pumpa Waters 2545 koja radi pri 70 ml/min. Column Phenomenex Gemini-NX 10μ C18 110 A AX 100 × 30,00 mm. Mobilna faza A1: voda sa 0,1 mravlje kiseline, A2: voda sa 0,1% NH4OH, B: acetonitril. Linearni gradijent A1 ili A2 do B za 10 min. Sistem D: Semipreparativni HPLC: Agilent 1290, koji radi pri 4 ml/min. Kolona: Phenomenex Luna 5μ C18 100 A, 250 × 10 mm. Mobilna faza A: voda sa 0,1% mravlje kiseline, B: acetonitril sa 0,1% mravlje kiseline. Sistem E: Analitički LCMS sistem koji se sastoji od HPLC: Pumpa: Agilent 1290, koja radi pri 0,5 ml/min. Kolona: Phenomenex Kinetex 2,6 μ C18100 A, 50 × 2,1 mm. Mobilna faza A: voda sa 0,1% mravlje kiseline, B: acetonitril sa 0,1% mravlje kiseline. Linearni gradijent: 5-95% B za 3 min, zatim 95% B tokom 1 min. LC sistem je opremljen UV i radioaktivnim detektorima (PMT) i povezan je sa HRMS Agilent 6220 Accurate-Mass TOF LC/MS masenim spektrometrom (Santa Clara, CA). Podaci o autoradiografiji prikupljeni su na fosforimageru „Typhoon FLA 9500” (GE Healthcare Bio-Sciences, Upsala, Švedska) pomoću FujiFilm Imaging BAS-SR 2025 (Kanagawa, Japan) ploča. Mikrozomi jetre čoveka i miševa dobijeni su od BD Gentest (Bedford, MA). C57BL/6 miševi su kupljeni od Harlan Laboratories (Livermore, CA). Briga

1

o životinjama sledila je protokole koje je odobrio institucionalni odbor za negu i upotrebu životinja kompanije Genentech, koji je akreditovan od strane Udruženja za procenu i akreditaciju laboratorijske nege životinja (AAALAC). U sledećim primerima samo deuterisana jedinjenja spadaju u opseg pronalaska, kako su opisana u zahtevima.

Primer 1 Sinteza 1,1-dideutero-2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)-1-[<18>F]fluoroetana ([<18>F][A]-d2)

<18>F-fluorid uhvaćen u kertridžu za hvatanje i oslobađanje je eluiran rastvorom koji sadrži TBHCO3(150 μl, 0,075 M) u acetonitrilu (500 μl) i vodi (350 μl). Rastvarač je uparen pomoću slabog mlaza azota i mikrotalasnog zagrevanja na 120 °C, praćenim azeotropnim uklanjanjem zaostale vode primenom acetonitrila (4 × 0,5 ml). Prekursor 6 (2 mg) je rastvoren u 0,5 ml acetonitrila i dodat u bočicu koja sadrži<18>F-fluorid i razgrejan pomoću mikrotalasnog grejača na 120 °C, 50 W tokom 350 sekundi. Reakciona smeša je koncentrovana na približno 100 μl i razblažena vodom (2 ml) za injekcije na semipreparativni HPLC (sistem D). Proizvod je eluiran sa 15% B tokom 10 minuta, a zatim sa 20% B tokom 10-15 minuta. Frakcija koja je sadržala proizvod razblažena je vodom da se udvostruči zapremina, i proizvod je izolovan upotrebom HLB plus sep-pak kertridža koji je kondicioniran etanolom (10 ml) i vodom (10 ml) i eluiran etanolom (3 ml). Etanol je uparen do suva i formulisan je proizvod [<18>F][A]-d2. Radiohemijska čistoća je procenjena pomoću

1

LCMS (sistem E).

Identitet [<18>F][A]-d2 je potvrđen koeluiranjem sa potpuno okarakterisanim hladnim standardom [A]-d2 (sistem E, retenciono vreme 1,5 min). Radiohemijska čistoća [<18>F][A]-d2 bila je 99 % (slika 5) sa specifičnom aktivnošću od 70.000-110.000 Ci/mmol.

Intermedijarno jedinjenje 6 je pripremljeno na sledeći način.

a. 2-(trihlormetil)benzo[4,5]imidazol[1,2-a]pirimidin (1) 2-amino-benzimidazol (5,0 g, 37,6 mmol) suspendovan je u toluenu (150 ml) i trietilaminu (5,3 ml, 37,6 mmol). (E)-1,1,1-trihlor-4-etoksibut-3-en-2-on je dodat na sobnoj temperaturi. Rezultujuća smeša je zagrevana 30 minuta na 120 °C. Rastvarač je uparen da bi se dobio sirovi proizvod u obliku žute čvrste supstance od 10 g (93%). LCMS (sistem A) m/z nađeno 286,1, izračunato za C11H7C13N3(M H)<+>285,96.<1>H NMR DMSO-d6 δ 9,77 (d, 1H), 8,41 (d, 1H), 7,95 (d, 1H), 7,75 (d, 1H), 7,62 (dd, 1H), 7,53 (dd, 1H).

b. 2-hidroksibenzo[4,5]imidazol[1,2-a]pirimidin (2) NaOH (49 ml, 1N) je dodat jedinjenju 1 (10 g, 38 mmol) suspendovanom u acetonitrilu (150 ml). Smeša je zatim zagrevana 2 sata na 90 °C. Smeša je ohlađena i koncentrovana na približno polovinu prvobitne zapremine. Smeša je ohlađena na 0 °C i pH podešen na 7-8 pomoću 1 N HCl. Talog je sakupljen i osušen da bi se dobilo sirovo jedinjenje 2 (6,1 g, 87%). LCMS (sistem A) m/z nađeno 186.1, izračunato za C10H8N3O (M H)<+>186,1,<1>H NMR DMSO-d6 δ12,60 (bs, 1H), 8,77 (d, 1H), 7,89 (d, 1H), 7,51 (d, 1H), 7,31 (dd, 1H), 7,23 (dd, 1H), 6,10 (d, 1H).

c. 2-brombenzo[4,5]imidazol[1,2−a]pirimidin (3) POBr3(30 g, 106 mmol) dodat je u porcijama u suspenziju jedinjenja 2 (6.1 g, 33 mmol) u 1,2 -dihloretanu (100 ml) i DMF-u (1 ml), i smeša je zatim zagrevana na 100 °C tokom 1 sata. Reakciona smeša je koncentrovana, sipana u ledenu vodu (100 ml) i pH je podešen na 8 koncentrovanim NH4OH. Talog je sakupljen i ispran ledenom vodom i osušen u vakuumu da bi se dobilo jedinjenje 3 kao smeđenarandžasta čvrsta supstanca (7,3 g, 89%). LCMS (sistem A) m/z nađeno 248,1, izračunato za C10H7BrN3(M H)<+>247,97.<1>H NMR DMSO-d6 δ 9,03 (d, 1H), 8,05 (d, 1H), 7,60 (d, 1H), 7,44 (dd, 1H), 7,37 (dd, 1H), 6,42 (d, 1H).

e. 1,1-dideutero-2-(piperidin-4-il)etanol (4) terc-butil 4-(2-metoksi-2-oksoetil)piperidin-1-karboksilat (0,5 g, 2 mmol) rastvoren je u THF-u (3 ml) i dodat kap po kap tokom 20 min u suspenziju LiAlD4(0,25 g, 6 mmol) u THF-u (3 ml) mešanu na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se meša tokom 1 sata, potom je višak LiAlD4razložen vodom. Čvrsta supstanca je uklonjena filtracijom i isprana THF-om. Organski ekstrakti su koncentrovani; uljani ostatak je rastvoren u 98% trifluorsirćetnoj kiselini i mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta. Trifluorsirćetna kiselina je uklonjena pod sniženim pritiskom; uljani

1

ostatak je trituriran sa toluenom i osušen u vakuumu. Sirovo jedinjenje 4 je dobijeno kao trifluoroacetat (500 mg, 100%) i upotrebljeno bez daljeg prečišćavanja. LCMS (sistem A) m/z nađeno 132,06, izračunato za C7H14D2NO (M H)<+>132,13.<1>H NMR DMSO-d6 δ 3,40-3,25 (m, 2H), 2,92-2,82 (m, 2H), 1,92-1,78 (m, 2H), 1,63 (m, 2H), 1,25-1,37 (m, 3H), 8,64-8,30 (bd, 2H), 9,12 (bs, 1H).

f. 1,1-dideutero-2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)etanol (5) Smeša jedinjenja 4 (0,5 g, 2 mmol), diizopropiletilamina (1,4 ml, 8 mmol) i 5 (0,5 g, 2 mmol) u DMF-u (10 ml) zagrevana je na 95 °C tokom 2 sata. Reakciona smeša je ohlađena i sipana u ledenu vodu (100 ml), a rezultujući talog je sakupljen i osušen u vakuumu. Matični lug koji sadrži znatnu količinu proizvoda je uparen do suva pod sniženim pritiskom, i proizvod je prečišćen na HPLC-u (sistem B, A2 i 5-50% B). Ukupno je dobijeno 412 mg, (70%) jedinjenja 5. LCMS (sistem A) m/z nađeno 299,3, izračunato za C17H19D2N4O (M H)<+>299,18.<1>H NMR DMSO-d6 δ 8,93 (d, 1H), 7,93 (d, 1H), 7,50 (dd, 1H), 7,31 (dd, 1H), 7,14 (dd, 1H), 6,87 (d, 1H), 4,56 (m, 2H), 4,33 (s, 1H), 3,00 (m, 2H), 1,81-1,75 (m, 3H), 1,39 (d, 2H), 1,19-1,09 (m, 2 H).

g. 1,1-dideutero-2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2/a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)-1-brometan (6) Rastvor PBr3(1 M, 0,4 ml) u dihlormetanu se polako dodaje u ohlađenu (0 °C) suspenziju jedinjenja 5 u dihlormetanu. Kupatilo za hlađenje je uklonjeno nakon 10 minuta, a reakciona smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana 3 sata. Reakciona smeša je ohlađena do 0 °C i dodat je dodatni deo rastvora PBr3(0,4 ml). Reakciona smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi, zatim je ugašena sa nekoliko kapi vode i koncentrovana u vakuumu. Sirovi proizvod je prečišćen na HPLC-u (sistem B, A2 i 20-60% B) da bi se dobilo jedinjenje 6 (20 mg, 17%) u obliku bele čvrste supstance. LCMS (sistem A) m/z nađeno 361,15, izračunato za C17H18D2BrN4(M+H) 361,09.<1>H NMR DMSO-d6 δ 8,94 (d, 1H), 7,94 (d, 1H), 7,50 (d, 1H), 7,29 (dd, 1H), 7,15 (dd, 1H), 6,88 (d, 1H), 4,48 (m, 2H), 3,04 (m, 2H), 1,95 (m, 1H), 1,83 (m, 4H), 1,19 (m, 2H).

Primer 2 Sinteza 1,1-dideutero-2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)-1-fluoretana ([A]-d2)

Dietilamino sumpor trifluorid (0,17 ml, 1,25 mmol) je dodat u ohlađeni (-78 °C) rastvor jedinjenja 5 (75 mg, 0,25 mmol) u dihlormetanu (2 ml). Reakciona smeša je

1

ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu i mešana je 1 sat. Reakciona smeša je zatim ohlađena na -78 °C i dodata je dodatna količina dietilamino sumpor trifluorida (0,17 ml, 1,25 mmol). Reakciona smeša je zagrejana na sobnu temperaturu i neutralisana zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3. Smeša je koncentrovana, ponovo rastvorena u DMSO-u i prečišćena na HPLC-u (sistem B, A2 i 5-50% B) da bi se dobilo jedinjenje [A]-d2 kao bela čvrsta supstanca (16 mg, 21%). LCMS (sistem A) m/z nađeno 301,3 izrač. za C17H18D2FN4(M+H) 301,17.<1>H NMR DMSO-d6 δ 1H 8,94 (d, 1H), 7,94 (d, 1H), 7,50 (d, 1H), 7,29 (dd, 1H), 7,14 (dd, 1H), 6,88 (d, 1H), 4,57 (m, 2H), 3,01 (m, 2H), 1,84-1,76 (m, 3H), 1,58-1,66 (dd, 2H), 1,15-1,24 (m, 2H);<19>F NMR DMSO-d6 δ -219,1.

Primer 3 Sinteza 2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)-1-fluoretana ([A])

Dietilamino sumpor trifluorid (0,225 ml, 1,7 mmol) je dodat ohlađenom (-78 °C) rastvoru jedinjenja 9 (100 mg, 0,34 mmol) u dihlormetanu (2 ml). Reakciona smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i ugašena zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3. Smeša je koncentrovana, ponovo rastvorena u DMSO-u i prečišćena na HPLC-u (sistem B, A1 i 5-50% B) da bi se dobilo jedinjenje [A] kao bela čvrsta supstanca (20 mg, 20%). LCMS (Sistem A) m/z nađeno 299,5 izračunato za C17H20FN4(M+H) 299,16.<1>H NMR DMSO-d6 δ 8,94 (d, 1H), 7,94 (d, 1H), 7,50 (d, 1H), 7,28 (dd, 1H), 7,14 (dd, 1H), 6,88 (d, 1H), 4,62, 4,46 (dt, 2H), 4,60 (bm, 2H), 3,01 (m, 2H), 1,84 (m, 3H), 1,5-1,7 (m, 2H), 1,05-1,3 (m, 2H);<19>F NMR DMSO-d6 δ-217,9.

Primer 4 Sinteza 2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)-1-[<18>F]fluoretana ([<18>F][A])

<18>F-fluorid uhvaćen u kertridžu za hvatanje i oslobađanje je eluiran rastvorom koji sadrži TBHCO3(150 μl, 0,075 M) u acetonitrilu (500 μl) i vodi (350 μl). Rastvarač je uparen

2

pomoću slabog mlaza azota i mikrotalasnog zagrevanja na 120 °C, praćenim azeotropnim uklanjanjem zaostale vode primenom acetonitrila (4 × 0,5 ml). Jedinjenje 9 (2 mg) je rastvoreno u 0,5 ml acetonitrila i dodato u bočicu koja sadrži<18>F-fluorida i zagrevano pomoću mikrotalasnog grejača na 120 °C, 50 W tokom 350 sekundi. Reakciona smeša je koncentrovana na približno 100 μl i razblažena vodom (2 ml) za injekcije na semipreparativni HPLC (sistem D). Proizvod je eluiran sa 15% B tokom 10 minuta, a zatim sa 20% B tokom 10-15 minuta. Frakcija koja je sadržala proizvod razblažena je vodom da se udvostruči zapremina, i proizvod je izolovan upotrebom HLB plus sep-pak kertridža koji je kondicioniran etanolom (10 ml) i vodom (10 ml) i eluiran etanolom (3 ml). Etanol je uparen do suva i formulisano je jedinjenje [<18>F][A]. Radiohemijska čistoća je procenjena pomoću LCMS (sistem E).

Identitet [<18>F][A] potvrđen je koeluiranjem sa potpuno okarakterisanim hladnim standardom [A] koristeći (Sistem E, retenciono vreme 1,5 min). Radiohemijska čistoća [A] bila je 99% (slika 6) sa specifičnom aktivnošću od 70.000-110.000 Ci/mmol.

Intermedijarno jedinjenje 9 je pripremljeno na sledeći način.

a. 2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)etanol (8) 2-(piperidin-4-il)etanol (0,7 g, 5,4 mmol) i jedinjenje 3 (1,0 g 4 mmol) pomešani su u DMF-u (12 ml) i reakciona smeša je zagrevana na 100 °C tokom 30 minuta. Suspenzija je ohlađena do sobne temperature i sipana u 5% vodeni rastvor Na2CO3(250 ml). Talog je sakupljen, ispran ledenom vodom i osušen da bi se dobilo jedinjenje 8 u obliku smeđenarandžaste čvrste supstance (0,74 g, 61%). LCMS (sistem A) m/z nađeno 297,3 izračunato za C17H21N4O (M+H) 297,16.<1>H NMR DMSO-d6 δ 9,05 (d, 1H), 8,04 (d, 1H), 7,53 (d, 1H), 7,40 (t, 1H), 7,29 (dd, 1H), 7,09 (d, 1H), 4,59 (m, 2H), 4,37 (bs, 1H), 3,49 (t, 2H), 3,09 (m, 2H), 1,85-1,82 (m, 3H), 1,40 (dt, 2H), 1,17-1,13 (m, 2H).

b. 2-(1-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-il)piperidin-4-il)etil ptoluensulfonat (9) Rastvor p-toluensulfonil anhidrida (0,7 g, 2,1 mmol) u piridinu (5 ml) dodat je u ohlađenu (0 °C) suspenziju jedinjenja 8 u piridinu (10 ml). Reakciona smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana je 2 sata. Još jedan deo ptoluenesufonil anhidrida (0,7 g, 2,1 mmol) dodat je na sobnoj temperaturi, i smeša je mešana 30 minuta da se završi reakcija. Reakciona smeša je sipana u vodu (150 ml) i proizvod je ekstrahovan dihlormetanom (2 x 50 ml) i organski ekstrakti su osušeni iznad MgSO4. Sirovi proizvod je prečišćen na HPLC-u (sistem B, Al i 20-60% B) da bi se dobilo jedinjenje 9 u obliku soli p-toluensulfonata (0,29 g, 38%) kao žućkasta čvrsta supstanca. LCMS (sistem A) m/z nađeno 451,7, izračunato za C24H27N4O3S (M+H) 451,1798; HRMS (sistem E) m/z nađeno 451,1799.<1>H NMR DMSO-d6 δ 9,15 (d, 1H), 8,13 (d, 1H), 7,82 (d, 2H), 7,57 (d, 1H), 7,52-7,40 (m, 6H), 7,26 (d, 1H), 7,10 (d, 2H), 4,50 (m, 2H), 4,20 t, 2H), 3,11 (m, 2H), 2,44 (s, 3H), 2,28 (s, 3H), 1,70 (m, 3H), 1,6 (m, 2H), 1,06-1,16 (m, 2H).

Primer 5 Sinteza 2-((1R,5S,6s)-6-(2-fluoretil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-3-il)-(benzo[4,5]imidazo[1,2-a]pirimidin-2-ila)([<18>F][B])

Sinteza jedinjenja C-1 zasnovana je na literaturnom protokolu. Pogledajte Primer 53 u WO 2004/033451, ovde uključen referencom.

Sinteza (1S,5R,6s)-6-(2-(terc-butildimetilsililoksi)etil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksana (C-1) i (1R,5S,6s)-6-(2-(terc-butildimetilsililoksi)etil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksana (C-2)

Korak 1: benzil 2,5-dihidro-1H-pirol-1-karboksilat (C-4)

Pirolidin (C-3) (46,9 g, 672 mmol) je rastvoren u DCM-u (700 ml) na 0 °C. Polako je dodat Cbz-Cl (95,2 g, 560 mmol). Reakcija je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana je 14 sati. Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom, i ostatak je prebačen u etil acetat. Rastvor etil acetata je ispran sa 0,5 N HCI dva puta, zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata i zasićenim rastvorom soli. Zatim je osušen iznad MgSO4i filtriran. Filtrat je uklonjen pod sniženim pritiskom, a ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa 5:1 PE/EA da bi se dobilo naslovno jedinjenje (46,0 g, 40%) u obliku žućkastog ulja. MS-ESI: [M+H]<+>204,3

Korak 2: 3-benzil 6-etil (1R,5S,6r)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3,6-dikarboksilat (C-5) i 3-benzil 6-etil (1R,5S,6s)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3,6-dikarboksilat (C-6)

Rastvor etil diazoacetata (93 ml) u dihloretanu (720 ml) dodat je polako (tokom 5 sati) u smešu benzil 3-pirolinil-karboksilata (C-4) (36,0 mg) i rodijum(II) acetata (1,27 g) u dihloretanu (360 ml). Smeša je zagrevana na 80 °C u toku 5 sati. Rastvarač je uparen pod sniženima pritiskom. Ostatak je preuzet u 1:1 heptan/EA i filtriran kroz neutralni aluminijum oksid. Filtrat je uparen pod sniženim pritiskom, a ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika-gela eluiranjem sa 3:1 Hep/EA (od 3/1 do 2/1) da bi se dobilo naslovno jedinjenje: C-5 (18,0 g, 35%) i C-6 (10,0 g, 19%).

MS-ESI: [M+H]<+>290,1

Korak 3: (1R,5S,6r)-benzil6-(hidroksimetil)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilat (C-7) Na 0 °C u rastvor 3-benzil 6-etil (1R,5S,6r)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3,6-dikarboksilata (C-5) (31,8 g, 110 mmol) u THF-u (110 ml) dodat je rastvor kompleksa BH3.THF (1 M u THF-u, 275 ml, 275 mmol). Smeša je mešana na 65 °C tokom 2 sata. Reakcija je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu, i rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom. Dodati su zasićeni rastvor soli i DCM, i slojevi su odvojeni. Vodeni sloj je zakišeljen do pH 5 rastvorom 1 M HCl i ekstrahovan dva puta DCM-om. Kombinovani organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa 1:1 PE/EA dajući naslovno jedinjenje (24,0 g, 80%) u obliku bezbojnog ulja.

MS-ESI: [M+H]<+>248,1

Korak 4: (1R,5S,6r)-benzil 6-formil-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilat (C-8) U rastvor (1R,5S,6r)-benzil 6-(hidroksimetil)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilata (C-7) (22,2 g, 90 mmol) u dihlormetanu (1 l) dodat je Des-Martinov perjodinan (76,32 g, 180 mmol). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 sata i prekinuta zasićenim vodenim rastvorom Na2S2C3. Zatim je dva puta ekstrahovan dihlormetanom. Kombinovani ekstrakt je ispran zasićenim rastvorom soli i zasićenim rastvorom NaHCO3. Organski slojevi su osušeni iznad MgSO4, filtrirani i upareni pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa 5:1 PE/EA dajući naslovno jedinjenje (19,0 g, 80%) u obliku bezbojnog ulja.

MS-ESI: [M+H]<+>246,1

Korak 5: (1S,5R,6s)-benzil 6-vinil-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilat (C-9) U suspenziju metil trifenil fosfonijum bromida (34,6 g, 97,2 mmol) u THF-u (80 ml)

2

na 0 °C u atmosferi N2dodat je u kapima KHMDS (1,0 M u THF-u, 97,2 ml, 97,2 mmol). Smeša je ostavljena da se meša na sobnoj temperaturi 1 sat, a zatim je ohlađena na -78 °C. Polako je dodat rastvor (1R,5S,6r)-benzil 6-formil-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilata (C-8) (11,9 g, 48,6 mmol) u suvom THF-u (160 ml). Smeša je zagrejana na 10 °C i mešana 1 sat. Zatim je ugašena zasićenim rastvorom NH4Cl, ekstrahovana dva puta etil acetatom, osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa EtOAc/PE (10% do 20) dajući naslovno jedinjenje (8,0 g, 67%).

MS-ESI: [M+H]<+>244,1

Korak 6: (1S,5R,6s)-benzil 6-(2-hidroksietil)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilat (C-10)

U rastvor (1S,5R,6s)-benzil 6-vinil-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilata (C-9) (11,0 g, 45 mmol) u THF-u (120 ml), ohlađenom na 0 °C dodat je rastvor BH3. THF kompleks (1 M u THF-u, 67,5 ml, 67,5 mmol) i smeša su mešani 30 minuta. Reakcija je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana je 1 sat. Zatim je ponovo ohlađena na 0 °C i pažljivo tretirana 3N rastvorom NaOH (37,5 ml), pa je dodat H2O2(30-procentni rastvor, 45 ml). Rezultujjuća smeša je zagrejana na 65 °C i mešana 2 h. Zatim je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu, i rastvarač je uklonjen u vakuumu. Dodati su zasićeni rastvor soli i etil acetat, i slojevi su odvojeni. Vodeni sloj je zakišeljen do pH 5 1 M rastvorom HCl i ekstrahovan dva puta etil acetatom. Kombinovani organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom, dajući sirovi alkohol koji je korišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

MS-ESI: [M+H]<+>262,1

Korak 7: 2-((1S,5R,6s)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-6-il)etanol (C-1)

U rastvor (1S,5R,6s)-benzil 6-(2-hidroksietil)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilata (C-10) (7,44 g, 28,5 mmol) u MeOH (200 ml) dodat je paladijum na ugljeniku (10-procentni, 2,23 g). Boca je napunjena gasovitim vodonikom i mešana na sobnoj temperaturi 4 sata. Reakciona smeša je zatim filtrirana kroz sloj celita, i filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom dajući sirovo naslovno jedinjenje, koje je prečišćeno pomoću masovno vođene reversno faze preparativne HPLC, dajući naslovno jedinjenje u obliku žutog ulja (2,7 g, 75%).

MS-ESI: [M+H]<+>128,3

<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 4,30 (br s, 2H), 3,70-3,67 (m, 2H), 3,24-3,21 (m, 2H), 3,11-3,08 (m, 2H), 1,53-1,49 (m, 2H), 1,41-1,39 (m, 2H), 0,92-0,90 (m, 1H).

Korak 8: (1R,5S,6s)-6-(2-(terc-butildimetilsililoksi)etil)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan (C-2)

Na 0 °C u rastvor 2-((1S,5R,6s)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-6-il)etanola (C-1) (1,27 g, 10 mmol) u suvom DMF-u (30 ml) dodat je imidazol (1,7 g, 25 mmol) i terc-butil dimetilsilil hlorid (1,95 g, 13 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Dodat je etil acetat, i rastvor je ispran zasićenim rastvorom soli, 1 M rastvorom HCl, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa 200:1 etil acetatom/Et3N dajući naslovno jedinjenje (1,18 g, 49%) u obliku bezbojnog ulja.

MS-ESI: [M+H]<+>242.1

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 3,57 (t, J = 8,0 Hz, 2H), 2,78-2,76 (m, 2H), 2,62-2,60 (m, 2H), 1,38-1,35 (m, 2H), 1,11-1,09 (m, 2H), 0,86 (s, 9H), 0,61-0,59 (m, 1H), 0,02 (s, 6H).

Sinteza 2-((1S,5R,6r)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-6-il)etanola (D-1)

Korak 1: (1R,5S,6s)-benzil 6-(hidroksimetil)-3-azabiciklo<3.1.0>heksan-3-karboksilat (D-2)

U rastvor (1R,5S,sr)-3-benzil 6-etil 3-aza-biciklo[3.1.0]heksan-3,6-dikarboksilata (C-6) (10,0 g, 34,6 mmol) u THF-u (50 ml) na 0 °C dodat je rastvor BH3. THF kompleks (1 M u THF-u, 70 ml, 70 mmol). Reakciona smeša je mešana na 65 °C tokom 2 sata. Reakcija je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu i rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom. U ostatak je dodat zasićeni rastvor soli i DCM. Slojevi rezultujuće smeše su odvojeni. Vodeni sloj je zakišeljen do pH 5 rastvorom 1 M HCl i ekstrahovan dva puta DCM-om. Kombinovani organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa 1:1 PE/EA dajući naslovno jedinjenje (6,4 g, 75%) u obliku bezbojnog ulja.

MS-ESI: [M+H]<+>248,1

2

Korak 2: (1R,5S,6s)-benzil 6-formil-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-3-karboksilat (D-4) U rastvor (1R,5S,6s)-benzil 6-(hidroksimetil)-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-3-karboksilata (D-2) (11,1 g, 45 mmol) u dihlormetanu (0,5 l) dodat je Des-Martinov perjodinan (38,2 g, 90 mmol). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 sata. Reakcija je ugašena vodenim rastvorom Na2S2O3, ekstrahovana dva puta dihlormetanom. Kombinovani ekstrakt je ispran zasićenim rastvorom soli i zasićenim rastvorom NaHCO3, osušen iznad MgSO4, filtriran i isparen pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa 5:1 PE/EA dajući naslovno jedinjenje (9,0 g, 76%) u obliku bezbojnog ulja.

MS-ESI: [M+M]<+>246,1

Korak 3: (1S,5R,6r)-benzil 6-vinil-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-3-karboksilat (D-5) U suspenziju metil trifenil fosfonijum bromida (23,1 g, 65 mmol) u THF-u (60 ml) na 0 °C u atmosferi N2dodat je [KHMDS] (1,0 M u THF-u, 65 ml, 65 mmol) u kapima. Smeša je ostavljena da se meša na sobnoj temperaturi 1 sat, a zatim je ohlađena na -78 °C. Polako je dodat rastvor (lR,5S,6s)-benzil 6-formil-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-3-karboksilata (D-4) (8,0 g, 32,4 mmol) u bezvodnom THF-u (100 ml), i smeša je zagrejana na -10 °C i mešana 1 sat. Reakcija je prekinuta zasićenim rastvorom NH4Cl i uparena pod sniženim pritiskom. Ostatak je ekstrahovan dva puta etil acetatom, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem smešom EtOAc/heksan (10% do 20%) da bi se dobilo naslovno jedinjenje (5,3 g, 66%).

MS-ESI: [M+H]<+>244,1

Korak 4: (1S,5R,6r)-benzil 6-(2-hidroksietil)-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-3-karboksilat (D-6)

U rastvor (1S,5R,6r)-benzil 6-vinil-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-3-karboksilata (D-5) (5,3 g, 21,7 mmol) u THF-u (60 ml), ohlađen na 0 °C, dodat je rastvor BH3. THF kompleks (1 M u THF-u, 32,5 ml, 32,5 mmol). Smeša je mešana 30 minuta. Reakcija je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana je 1 sat. Zatim je ponovo ohlađena na 0 °C. Smeša je pažljivo tretirana 3 N rastvorom NaOH (18,1 ml), nakon čega je dodat H2O2(30-procentni rastvor, 22 ml). Dobijena smeša je mešana na 65 °C tokom 2 sata. Reakcija je ostavljena da se ohladi na sobnu temperaturu, i rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom. U ostatak je dodat zasićeni rastvor soli i etil acetat. Slojevi rezultujuće smeše su odvojeni. Vodeni sloj je zakišeljen 1 M rastvorom HCI do pH 5, ekstrahovan dva puta etil acetatom, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom, dajući sirovo naslovno jedinjenje koje je korišćeno u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

MS-ESI: [M+H]<+>262,1

2

Korak 5: 2-((1S, 5R, 6r)-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-6-il)etanol (D-1)

U rastvor (1S,5R,6r)-benzil 6-(2-hidroksietil)-3-azabiciklo<[3.1.0]>heksan-3-karboksilata (D-6) (3,72 g, 14,25 mmol) u MeOH (100 ml) dodat je paladijum na ugljeniku (10.procentni, 1,13 g). Boca je napunjena gasovitim vodonikom i mešana na sobnoj temperaturi 4 sata. Reakciona smeša je zatim filtrirana kroz sloj celita. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobilo sirovo naslovno jedinjenje, koje je prečišćeno pomoću masovno vođene reversno faze preparativne HPLC, dajući ciljno jedinjenje kao čvrstu supstancu.

MS-ESI: [M+H]<+>128,3

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 5,8-5,0 (br s, 2H), 3,47-3,43 (m, 2H), 3,38-3,36 (m, 1H), 3,23-3,21 (m, 1H), 3,00-2,98 (m, 1H), 2,82-2,79 (m, 1H), 1,55-1,53 (m, 1H), 1,48-1,45 (m, 2H), 1,28-1,24 (m, 1H), 0,88-0,79 (m, 1H).

Jedinjenja B-2, B-3 i B-4 su sintetisana primenom postupaka sličnih gore navedenim, sa sledećim prinosima i analitičkim podacima.

Jedinjenje B-2 Žuta čvrsta supstanca, prinos 80-90%. LCMS 295,25 @ 0,82 min > 99%. NMR DMSO-d6400MHz 9,06 (d, 1H), 8,06 (d, 1H), 7,54 (d, 1H), 7,42 (t, 1H), 7,31 (t, 1H), 6,73 (d, 1H), 4,47 (bs, 1H), 3,87 (dd, 2H), 3,66 (m, 2H), 3,48 (t, 2H), 1,60 (m, 2H), 1,43 (dq, 2H), 0,63 (m, 1H)

Jedinjenje B-3 (hladni standard) Bela čvrsta supstanca, prinos 26%. LCMS 297,59 @ 0,87 min > 99%. NMR 300 MHz DMSO-d61H 8,95 (d, 1H), 7,95 (d, 1H), 7,50 (d, 1H), 7,30 (dt, 1H), 7,17 (dt, 1H), 6,54 (d, 1H), 4,59, 4,43 (dt, 2H), 3,7-4,0 (m, 2H), 3,5-3,7 (m, 2H), 1,55-1,8 (m, 4H), 0,64 (m, 1H).19F -216,62

Jedinjenje B-4 (prekursor) Bela čvrsta supstanca, prinos 75%. LCMS: 357,26359,25 @ 1,03 min >99%. NMR 400 MHz DMSO-d48,94 (d, 1H), 7,93 (d, 1H), 7,50 (d, 1H), 7,29 (dd, 1H), 7,14 (dd, 1H), 6,51 (d, 1H), 3,90-3,80 (m, 2H), 3,59 (t, 2H), 3,50-3,70 (m, 2H), 1,83 (dd, 2H), 1,67 (m, 2H), 0,71 (m, 1H)

2

[18F][B] se može pripremiti pod sličnim uslovima obeležavanja kao što je gore opisano sa prinosom korigovanim raspadom od 5-10%.

Predviđena sinteza [<18>F][B]-d2

Oksidacija amino alkohola u aminokiselinu C-1

H2IO6(85 mg) je suspendovan u vodi (1 ml) i acetonitrilu (1 ml) i mešan energično 15 minuta. Dodat je amino alkohol (50 mg), a zatim piridinijum hlorohromat (5 mg). Reakciona smeša je mešana 2 sata na sobnoj temperaturi i konačni proizvod je izolovan.

Metoda za Boc zaštitu aminokiselina 2-1

U rastvoru jedinjenja C-1 u DCM-u dodat je terc-butiloksikarbonil anhidrid (1,5 ekv.) i DIEA (3 ekv.) na 0 °C. Smeša je ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu i mešana do potpune konverzije.

Sinteza metil estra 3-1

Sveže pripremljeni rastvor diazometana u etru (Diazald komplet) dodat je u rastvor jedinjenja 2-2 u dioksanu na sobnoj temperaturi. Reakcija je praćena, i dodat je dodatni rastvor diazometana da se završi konverzija jedinjenja 2-2 u metilestar.

Sinteza dideutero amino alkohola 4-1

Metilestar (jedinjenje 3-1) je redukovan sa LiAlD4do deuterisanog alkohola i deprotektovan pomoću TFA, dajući jedinjenje 4-1 kao što je opisano gore.

Sinteza dodatnih jedinjenja

Koristeći postupke slične ovde opisanim, mogu se dobiti i sledeća jedinjenja formule (I):

2

Primer 6 Biološka procena

Autoradiografija Trejser [<18>F][A] ili [<18>F][A]-d2 rastvoren je u PBS-u koji sadrži 5% DMSO i 5% etanola u konačnoj koncentraciji od 40 μCi/ml. Zatim je 0,5 ml osnovnog rastvora premešteno na staklo za mikroskop sa sveže osušenim delom tkiva debljine 5 μm i inkubirano 90 minuta na sobnoj temperaturi. Stakla su oprana potapanjem u sledeće rastvore: PBS tokom 1 min, 70% etanol 2 min, 30% etanol 2 min i PBS 1 min. Uzorci su sušeni na sobnoj temperaturi tokom 30 minuta i izloženi fosforimager ploči tokom 20 sati. Izložene ploče su skenirane u rezoluciji 25 μm.

MicroPET snimanje PET snimanje je izvedeno na Inveon PET/CT skeneru (Siemens Medical Solutions USA Inc.). Životinje anestezirane sevofluranom postavljene su glavom nagore, u ležećem položaju na krevetu skenera, i započeto je dinamičko skeniranje od 45 minuta. Otprilike 3,7 MBq<18>F-radioobeleženih trejsera u izotoničnom rastvoru (100-130 μl) dato je u obliku intravenske infuzije od 60 sekundi kroz repnu venu. Telesna temperatura je izmerena rektalnom sondom i održavana je uz protok toplog vazduha na 37 °C. Rekonstrukcije iterativnih slika celog tela su dobijene korišćenjem maksimalnog posteriori algoritma (MAP, hiperparametar β 0,05) i korigovane za slabljenje signala pomoću gustine tkiva dobijenog iz CT-a. Projekcije su kreirane pomoću PMOD 3.305 (PMOD Technologies, Ltd., Cirih, Švajcarska) i korišćene su za dobijanje kvantitativnih nivoa aktivnosti u svakom

2

organu od interesa koristeći analizu područja od interesa.

Testovi mikrozomske stabilnosti Trejser [<18>F][A]-d2 ili [<18>F][A] rastvoren je u kalijum fosfatnom puferu (Kpi) (100 mM) u koncentraciji od 500-600 μCi/ml. Neradioaktivni 7 i 10 rastvoreni su u Kpi puferu u koncentraciji od 10 μM. Reakciona posuda je napunjena suspenzijom mikrozoma jetre čoveka ili miša (12,5 μl, 20 mg/mM), zatim je dodat Kpi pufer (388 μl, 10 mM), NADPH (50 μl, 10 mM) i inkubirana na 37 °C tokom 5-10 min. U reakciju je dodat rastvor radioaktivnog [<18>F][A]-d2 ili [<18>F][A] (50 μl, 250-300 μCi) ili neradioaktivnog 7 ili 8 (50 μl, 10 μM) u posudu, i smeša je inkubirana na 37 °C. Alikvoti (50 μl) reakcione smeše su uzeti na 5, 15 i 45 minuta nakon dodavanja testiranog jedinjenja, pomešani sa ledeno hladnim acetonitrilom (100 μl) i centrifugirani. Supernatant je analiziran pomoću LCMS-a (sistem E).

Statistička analiza Statistička analiza je urađena i konstruisani su dijagrami pomoću R softvera verzija 2.10.1 (R Fondation for Statistical Computing, Beč, Austrija). Statistička značajnost utvrđena je pomoću Studentovog t testa, a p manji od 0,05 je smatran značajnim. Svi podaci su predstavljeni kao srednja vrednost ± standardna devijacija.

Rezultati i diskusija

[<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 su pripremljeni u jednom koraku koristeći in-situ generisani [<18>F]TBAF. Posle HPLC prečišćavanja, dobijen je [<18>F][A]-d2 u radiohemijskom prinosu korigovanom za 7% raspadanja u roku od 90 minuta (n = 4); [<18>F][A] je pripremljen sa prinosom od 12% u roku od 96 minuta (n = 9). Radiohemijska čistoća oba trejsera bila je veća od 99%, a specifična aktivnost u rasponu od 70-110 Ci/μmol.

Autoradiografska procena [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 je izvedena korišćenjem moždanih tkiva prikupljenih post mortem od ljudskih donora. Oba jedinjenja, [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2, pokazala su identične tau specifične obrasce vezivanja (slika 1). Pozitivno bojenje je pronađeno u sivoj materiji tkiva koja sadrže visok nivo NFT i visok Aβ-amiloid, okarakterisan kao Brakova ocena 5. Tkiva sa negativnom kontrolom koja sadrže veliko ili umereno opterećenje Aβ-amiloida, ali nijedan NFT sa Brakovom ocenom od 3 ili 2, nisu pozitivno obojena sa [<18>F][A] ili [<18>F][A]-d2. Opterećenje NFT-om i Aβ-amiloidom je mereno standardnim imunohistohemijskim metodama.

Metabolička stabilnost i formiranje [<18>F]F<−>procenjeni su in vitro primenom mikrozoma jetre čoveka i miševa (Tipre, D. N, et al., J. Nucl. Med. 2006 47 (2), 345-53). Prijavljen je sporiji metabolizam [A] kod čoveka nego u testu mikrozoma jetre miša, kod obe vrste metabolizam [A] zavisio je od NADPH, što ukazuje na moguće učešće enzima citohroma P450 (Zhang, W., et al., J. Alzheimer's Disease:JAD 2012 31 (3), 601-12).

Poređenje neradioobeleženih [A] i [A]-d2 u testu mikrozoma jetre otkrilo je veću stabilnost [A]-d2 u poređenju sa [A] kod mikrozoma jetre čoveka i miša. Metabolizam [A] i [A]-d2 kod mikrozoma jetre miša bio je vrlo brz, udeo nemetabolisanog [A] smanjio se na 2% za 5 minuta, ali količina [A]-d2 iznosila je 11% (slika 3B) Kod mikrozoma ljudske jetre, količina preostalog [A] bila je 15% za 40 minuta, ali je količina [A]-d2 i dalje bila 56% (slika 3A). Metabolizam [A] i [A]-d2 je zavisio od NADPH, što sugeriše učešće enzima citohroma P450.

Radioobeleženi trejseri [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 (n = 3) takođe su inkubirani sa suspenzijama mikrozoma jetre čoveka ili miša sa ili bez NADPH na 37 °C i smeša je analizirana na prisustvo radioaktivnih metabolita na 5, 15 i 45 minuta (slika 2). U prisustvu mikrozoma jetre miša, [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 su se brzo metabolisali do<18>F-fluorida (retenciono vreme (rt) = 0,38 min) i dva radioaktivna metabolita M2 i M1 (rt = 1,2 i 1,4 min). Konverzija [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2-d2 u M2 i M1 bila je vrlo brza, a količina matičnog jedinjenja (rt = 1,5 min) bila je samo 1,6 ± 0,9%, odnosno 2,0 ± 0,3 (slika 2D) na 5 minuta. Za 45 minuta, količina [<18>F]F<−>nastala iz [<18>F][A] (50,1 ± 12,9%) bila je značajno (p = 0,035) veća u odnosu na količinu [<18>F]F<−>nastalu iz [<18>F][A]-d2 (13,8 ± 2,4 %) (slika 2B). U prisustvu mikrozoma jetre čoveka, konverzija oba trejsera u [<18>F]F<−>, M1 i M2 je bila sporija nego kod mikrozoma jetre miša. Ipak, [<18>F][A] se i dalje metaboliše brže nego dideuterisani [<18>F][A]-d2. Posle 45 minuta inkubacije sa mikrozomima ljudske jetre, frakcija pripisana matičnom jedinjenju ([<18>F][A]) bila je 35,7 ± 0,9%, a frakcija radioaktivnosti pripisana [<18>F][A]-d2 bila je 91,7 ± 0,21% (slika 2C). Količina [<18>F]F<−>bila je 36,7 ± 2,7% u slučaju [<18>F][A], ali nije otkriven [<18>F]F<−>kao proizvod metabolizma [<18>F][A]-d2 kod mikrozoma jetre čoveka na 45 minuta (slika 2A).

Dinamičko PET snimanje miševa (n = 6) korišćeno je za procenu in vivo svojstava [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2. Unos oba trejsera nije se mogao razlikovati u jetri i bubrezima (slika 4E, 4D). Pikovi unosa u mozak (8,3 ± 2,0 i 7,4 ± 2,2% ID/g) nisu se značajno razlikovali među trejserima (p = 0,444) (slika 4C), kao ni krvni signali dobijeni iz celog srca (slika 4B). Međutim, miševi kojima je ubrizgan [<18>F][A]-d2 pokazali su značajno (p = 1,19 × 10<-4>) smanjeni unos u kosti (14,3 ± 1,7% ID/g) na 30-45 minuta nakon injekcije trejsera u poređenju sa unosom u kosti kod miševa kojima je ubrizgan [A] (31,2 ± 4,8% ID/g) kao posledica sporijeg enzimskog defluorovanja (slika 4A). Projekcije maksimalnog intenziteta (slika 4F) ilustruju poboljšanja kvaliteta slike. Podaci PET snimanja se izvrsno slažu sa rezultatima poređenja [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 in vitro pomoću mikrozoma jetre miša. U in vitro eksperimentu, supstitucija geminalnih vodonika u [<18>F][A] deuterijumom izaziva smanjenje formiranja [<18>F]F<−>za 73% a primećeno in vivo PET smanjenje unosa u kosti takođe je blizu

1

Upoređivanje in vitro i in vivo [<18>F][A]-d2 i [<18>F][A] sugeriše da je [<18>F][A]-d2 metabolički stabilniji, što dovodi do znatno manjih [<18>F]F<−>formacija od [<18>F][A]. Podaci takođe pokazuju da se očekuje da će [A]-d2 metabolizam i formiranje [<18>F]F<−>kod čoveka biti mnogo niže nego kod miša, pa bi stoga [<18>F][A]-d2 mogao pružiti tau-specifične slike sa znatno nižom pozadinom od [<18>F][A] u kliničkim uslovima.

Dalje studije

Radioobeleženi trejseri [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 (n = 3) inkubirani su sa suspenzijom mikrozoma jetre čoveka, rezusa ili miša sa ili bez NADPH na 37 °C, i smeša je analizirana radi prisustva radioaktivnih metabolita na 5, 15 i 45 min. U prisustvu mikrozoma jetre miša i rezusa, [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 su se brzo metabolisali do<18>F-fluorida (vreme zadržavanja (rt) = 0,38 min), i dva radioaktivna metabolita M2 i M1 (rt = 1,2 i 1,4 min). Konverzija [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 u M2 i M1 bila je vrlo brza, a količina matičnog jedinjenja (rt = 1,5 min) bila je samo 1,6 ± 0,9%, odnosno 2,0 ± 0,3 nakon 5 minuta (slika 7E) u prisustvu mikrozoma jetre miša. Oba jedinjenja su bila nešto stabilnija u mikrozomima jetre rezusa (slika 7F). Nakon 45 min, količina [<18>F]F<−>nastala iz [<18>F][A] (50,1 ± 12,9%) bila je značajno (p = 0,035) veća od količine [<18>F]F<−>nastale iz [<18>F][A]-d2 (13,8 ± 2,4%) u mikrozomima jetre miša (slika 7B), a sličan efekat je primećen i u mikrozomima jetre rezusa ([<18>F][A]-d2: 15,4 ± 1,3% u odnosu na [<18>F][A]: 46,1 ± 1,0%) (slika 7C). U prisustvu mikrozoma jetre čoveka, konverzija oba trejsera u [<18>F]F<−>, M1 i M2 je bila sporija nego kod mikrozoma jetre miša ili rezusa. Ipak, [<18>F][A] se i dalje metaboliše brže nego dideuterisani [<18>F][A]-d2. Posle 45 minuta inkubacije sa mikrozomima jetre čoveka, udeo pripisan matičnom jedinjenju ([<18>F][A]) iznosio je 35,7 ± 0,9%, a udeo radioaktivnosti pripisan [<18>F][A]-d2 bio je značajno veći 67,1 ± 6,3% (p = 0,012) (slika 7D). Količina [<18>F]F<−>bila je 36,7 ± 2,7% u slučaju [<18>F][A], ali [<18>F]F<−>(p = 0,002) nije detektovan kao proizvod [<18>F][A]-d2 metabolizma u mikrozomima jetre čoveka nakon 45 minuta (slika 7A).

Procena mikrozomske stabilnosti kao prediktora in vivo stabilnosti [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 ukazuje na značajno veću metaboličku stabilnost [<18>F][A]-d2 u poređenju sa [<18>F][A] i znatno sporiju stopu stvaranja<18>F-fluorida kod rezusa i miševa. Neočekivano,<18>F-fluorid uopšte nije detektovan kao metabolit [<18>F][A]-d2 koristeći mikrozome jetre čoveka, što ukazuje na mnogo veću stabilnost [<18>F][A]-d2 kod ljudi nego kod rezusa ili miševa.

Ove PET slike dobijene kod miševa i rezusa korišćenjem [<18>F][A] i [<18>F][A]-d2 dalje su potvrdile in vitro predviđanje manjeg formiranja<18>F-fluorida viđenog kao unos radioaktivnosti u mineralnu kost u slučaju [<18>F][A]-d2 u poređenju sa [<18>F][A].

2

Davanje [<18>F][A]-d2 primatima

[<18>F][A]-d2, [<18>F][A] ili<18>F T807 (pogledajte Chien et al., J. Alzheimers Dis, 38:171-84 (2014)) (370 MBq (10 mCi)) je intravenski bolus ubrizgan u anesteziranog rezusa, i dinamički PET podaci prikupljeni tokom 240 minuta. Standardne vrednosti unosa ([radioaktivnost]/(ubrizgana doza/telesna težina)) izmerene su u navedenim strukturama iz rekonstruisanih PET podataka (kao što je prikazano na slikama 8A, 8B). Podaci su prikupljeni od iste životinje, ali u različite dane za svaku sondu. [<18>F][A]-d2 je pokazao povećanu stabilnost koja se ogleda u smanjenju unosa slobodnog fluorida u lobanju.

Davanje [<18>F][A]-d2 ljudima

U ovoj studiji je korišćeno ukupno 5 ispitanika, 3 pacijenta sa Alchajmerovom bolešću (AD) i 2 zdrava dobrovoljca (HV). Ovaj protokol studije zahtevao je od svakog ispitanika da završi sledeće komponente: procenu skrininga, MR, [<18>F]florbetapir (samo ispitanici sa AD) i [<18>F][A]-d2. Postupci skrininga uključivali su neuropsihološku procenu, vitalne znakove, EKG, fizički pregled, magnetnu rezonancu i [<18>F]florbetapir PET snimke da bi se potvrdilo prisustvo amiloidnih naslaga kod pacijenata sa klinički dijagnostikovanom verovatnoćom AD. Pored toga, svaki ispitanik je izvršio kliničke procene i kliničke laboratorijske bezbednosne postupke da bi se obezbedilo da je ispitanik bio medicinski stabilan da završi protokol studije. Postupci skrininga su izvršeni u roku od 30 dana pre [<18>F][A]-d2 snimanja. Ispitanici koji su ispunjavali uslove učestvovali su u jednoj [<18>F][A]-d2 sesiji snimanja. Raspodela tau vezivanja procenjena je u svakoj od predmetnih grupa (AD i HV) da bi se procenilo vezivanje za tau. Za svakog AD ispitanika upoređena je distribucija Aβ i tau. Vezivanje tau u mozgu procenjeno je pomoću PET koristeći [<18>F][A]-d2. Vezivanje radioliganda upoređivano je u mozgu HV ispitanika koji bi trebalo da imaju minimalnu do zanemarljivu koncentraciju tau u poređenju sa AD pacijentima, za koje se očekuje da imaju umerenu do visoku gustinu tau.

Svi ispitanici su dobili jednu injekciju [<18>F][A]-d2. Ispitanici su primili bolus intravensku injekciju ne više od 370 MBq (~ 10 mCi). Podaci koji se odnose na 3 ispitanika predstavljeni su u nastavku.

Postupak snimanja

Slike su dobijene pomoću HR+PET kamere u trodimenzionalnom režimu i rekonstruisane su pomoću iterativnog algoritma koji uključuje rasipanje i izmerenu korekciju slabljenja (<68>Ge izvor). Dinamičke slike su dobijene nakon ubrizgavanja (~ 370 MBq). Protokol skeniranja sastojao se od 2 segmenta skeniranja kod dva zdrava kontrolna (HC) ispitanika, ispitanika 1 i 2 (0-120 min i ~ 150-180 min) i od 3 segmenta kod pretpostavljenog AD pacijenta, ispitanika 3 (0-60 min, 93-123 min i 147-177 min).

[<18>F][A]-d2 analiza slike i preliminarni rezultati

MR volumetrijska slika, zbirna slika prvih 15 minuta nakon primene trejsera [<18>F][A]-d2, registrovana je pomoću Statistical Parametic Mapping SPM8 (softver koji su obezbedili članovi i saradnici kompanije Wellcome Trust Centre for Neuroimaging). Poravnanje dodatnih PET segmenata sa prvim PET segmentom izvršeno je pomoću sopstvenog softvera za analizu napisanog u softveru Matlab® (verzija 8, izdanje 2014a). Zatim su, koristeći MR skeniranje za anatomsku delineaciju, za svakog ispitanika nacrtani nepravilni regioni od interesa (ROI) u frontalnom, parijetalnom, okcipitalnom i temporalnom režnju, sivoj i beloj moždanoj materiji (centrum semiovale) koristeći softver MIM®.

[<18>F][A]-d2 krive vremenske aktivnosti tkiva (TAC) izražene su u SUV (standardizovana vrednost unosa) koristeći težinu svakog ispitanika i odgovarajuću dozu ubrizganu u trejser: TAC(SUV) = TAC(Bq/cm<3>) x 1000 cm<3>/kg x težina ispitanika (kg) / ubrizgana doza (Bq). Stvaranje TAC-a i sve naredne analize su izvršene pomoću sopstvenog softvera za analizu napisanog u softveru Matlab®.

Izračunat je odnos prema sivoj moždanoj materiji ili standardizovani odnos vrednosti unosa (SUVR). Slika 9 prikazuje SUVR temporalnog režnja u odnosu na srednje vreme okvira kod 3 ispitanika. Jasno razdvajanje krivih se primećuje već 30 minuta nakon injekcije. SUVR krive u dve zdrave kontrole ostale su relativno konstantne ubrzo nakon ubrizgavanja. SUVR kod ispitanika sa AD dostigao je plato u intervalu od 90-120 minuta.

Prosečne vrednosti u intervalima od 40-60 min i 90-120 min nakon ubrizgavanja trejsera prikazane su u tabeli 1, odnosno 2. SUVR vrednosti su veće kod ispitanika sa AD, što je u skladu sa povećanim opterećenjem tau u mozgu.

Tabela 1. Vrednosti SUVR u intervalu od 40-60 minuta nakon davanja [<18>F][A]-d2.

Siva moždana materija kao referentni region

4

Tabela 2. Vrednosti SUVR u intervalu od 90-120 minuta nakon davanja [<18>F][A]-d2.

Siva moždana materija kao referentni region

Slike sa slike 10, dobijene kod ispitanika 1-3 korišćenjem [<18>F][A]-d2, ne pokazuju unos radioaktivnosti u koštano tkivo, kao što je predviđeno in vitro ispitivanjem mikrozomske stabilnosti. Nedostatak unosa u lobanju sugeriše zanemarljivo defluorovanje trejsera.

Iako su opisana brojna otelotvorenja, ovi primeri mogu da se izmene da bi se obezbedila druga otelotvorenja koja koriste ovde opisana jedinjenja i postupke. Prema tome, obim ovog pronalaska bi trebalo da se definiše priloženim patentnim zahtevima, a ne specifičnim rešenjima koja su predstavljena kao primer.

Claims (18)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Deuterisano jedinjenje koje ima izotop za snimanje, pri čemu jedinjenje ima formulu (Ie):

   i pri čemu ugljenik označen sa * ima faktor izotopskog obogaćivanja deuterijumom od najmanje 3500.
2. 2. Deuterisano jedinjenje koje sadrži izotop za snimanje, i koje ima formulu (Ie):

   ili njegova so.
3. 3. Deuterisano jedinjenje koje ima izotop za snimanje, pri čemu je jedinjenje odabrano od:

   i njihovih soli.
4. 4. Farmaceutska kompozicija koja sadrži deuterisano jedinjenje kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, farmaceutski prihvatljivi diluent ili nosač.
5. 5. Postupak za detektovanje neurofibrilarne klubadi i/ili senilnih plakova kod pojedinca koji obuhvata - davanje pojedincu deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, - i merenje radioaktivnog signala jedinjenja.
6. 6. Postupak prema zahtevu 5, naznačen time što se merenje vrši pomoću gama snimanja.
7. 7. Postupak za detekciju neurološkog poremećaja povezanog sa amiloidnim plakom i/ili agregacijom tau proteina kod pojedinca koji obuhvata - davanje pojedincu detektabilne količine deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, - i merenje radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa amiloidnim naslagama i/ili agregatima tau proteina.
8. 8. Postupak za detektovanje Alchajmerove bolesti kod pojedinca koji obuhvata - davanje pojedincu detektabilne količine deuterisanog jedinjenja koje sadrži izotop za snimanje, kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i - nakon što se jedinjenje poveže sa amiloidnim naslagama i/ili tau proteinima, merenje radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa amiloidnim naslagama i/ili agregatima tau proteina.
9. 9. Postupak za detektovanje Alchajmerove bolesti koji obuhvata - davanje pojedincu detektabilne količine deuterisanog jedinjenja kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i - nakon što se jedinjenje poveže sa agregatima tau proteina kod pojedinca, merenje radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa agregatima tau proteina.
10. 10. Deuterisano jedinjenje kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u medicinskoj dijagnostici neuroloških poremećaja.
11. 11. Deuterisano jedinjenje kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u detektovanju neurofibrilarnih klubadi i/ili senilnih plakova za detekciju neuroloških poremećaja.
12. 12. Deuterisano jedinjenje kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u detektovanju neuroloških poremećaja.
13. 13. Deuterisano jedinjenje kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u detektovanju Achajmerove bolesti.
14. 14. Upotreba deuterisanog jedinjenja, kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za detektovanje neurofibrilarnih klubadi i/ili senilnih plakova kod pojedinca.
15. 15. Upotreba deuterisanog jedinjenja, kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za detektovanje neurološkog poremećaja kod pojedinca.
16. 16. Upotreba deuterisanog jedinjenja, kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za detektovanje Alchajmerove bolesti kod pojedinca.
17. 17. Postupak za detektovanje progresivne supranuklearne paralize kod pojedinca, koji obuhvata - davanje pojedincu detektabilne količine deuterisanog jedinjenja kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i - nakon što se jedinjenje veže za amiloidne plakove i/ili agregate tau proteina, merenje radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa amiloidnim naslagama i/ili agregatima tau proteina.
18. 18. Postupak za detektovanje progresivne supranuklearne paralize, koji obuhvata - davanje detektabilne količine deuterisanog jedinjenja kao što je opisano u bilo kom od zahteva 1-3, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i - nakon što se jedinjenje veže za agregate tau proteina, merenje radioaktivnog signala jedinjenja povezanog sa agregatima tau proteina.