RS60384B1 - Ventil uravnotežen pritiskom sa elementom ventila sa dijafragmom kao krajnjim zaptivačem - Google Patents

Description

Opis

Predmetni pronalazak se odnosi na sklop ventila unravnotežen pritiskom zaptiven dijafragmom (membranom).

Ovaj deo pruža osnovne informacije vezane za predmetni pronalazak koje nisu nužno stanje tehnike.

Poznati su elektromagnetni ventili koji omogućavaju kontrolu fluida, kao što je vazduh pod pritiskom za upotrebu u operativnoj opremi kao što su sorteri, mašine za pakovanje, prerađivači hrane i slično. Da bi se elektromagnetni ventil zadržao u zatvorenom položaju, poznati su elementi sa odstupnom funkcijom poput opruga.

Takođe je poznato, na primer, u US-A-4598736 da se ulazni pritisak fluida pod pritiskom može uravnotežiti unutar ventila da bi se smanjila sila potrebna za elektromagnetni sklop da pomeri element ventila između zatvorenog i otvorenog položaja. Poznate konstrukcije ventila uravnotežen pritiskom imaju nekoliko nedostataka koji mogu da obuhvate zaptivače (brtve, zaptivke) ventila kao što su O-prstenovi ili D-prstenovi u krajnjim klipovima elemenata ventila koji obezbeđuju pomično zaptivanje kako bi se omogućilo kretanje kliznog elementa ventila, što je takođe zavisno od površinske obrade provrta koji prima D-prsten. Ovi zaptivači su, međutim, podložne atmosferskim kontaminantima koji ulaze u ventil usled habanja zaptivači ili prilikom izjednačavanja pritiska kako bi se omogućilo kretanje klipa, a podložne su i puzanju kada je ventil pod pritiskom, što povećava trenje lomljenja i tako produžava vreme otvaranja ventila. Vlaga i prljavština kao kontaminanti u sklopu ventila mogu ući u elektromagnetni sklop i dovesti do zaglavljivanja ventila, smanjenja snage ventila, odloženog vremena rada, oštećenja završne površine provrta š to dovodi do oštećenja D-prstena ili curenja.

US6488050B otkriva sklop tipa klipnog ventila na električni pogon, koji uključuje kućište, elektromagnetni aktuator (pokretač) i klipni sklop pozicioniran u kućištu i sa osloncem za kretanje u kućištu. Sklop ventila uključuje odstupni element koji primenjuje silu na klipni sklop za zatvaranje komunikacije između ulaznih i izlaznih otvora da bi zatvorio sklop ventila. Aktuator generiše magnetno polje za pomeranje sklopa klipa nasuprot sili odstupnog elementa za pomeranje sklopa klipa za kontrolu ventila. Klipni sklop sadrži zaptivku koja zaptiva komunikacoini prolaz za zatvaranje ventila kada se klip pomeri u zatvoreni položaj. US-A-2002/0000255 otkriva dinamički balansiran ventil za regulaciju fluida koji kontroliše fluid između dva priključka. Cev spaja dve dijafragme na suprotnim krajevima cevi. Ventil je spojen na cev između suprotnih krajeva da bi upravljao otvorom ventila. Aktuatori pomeraju prenosnu cev za pomeranje ventila. Dijafragme dinamički uravnotežavaju silu koju fluid vrši na ventil u otvorenom i u zatvorenom položaju ventila.

Ovaj odeljak daje opšti rezime otkrića i nije sveobuhvatno otkrivanje njegovog celog obima ili svih njegovih karakteristika.

Prema predmetnom pronalasku, obezbeđen je sklop ventila uravnotežen pritiskom sa dijafragmom kao zaptivkom koji obuhvata:

telo ventila; i

kertridž povezan sa telom ventila, koji uključuje:

kraj (deo) za punjenje kertridža;

retencioni element koji je pričvršćen za deo za punjenje kertridža; i

element ventila koji klizi koaksijalno uzdužnom osom tela ventila, gde element ventila sadrži kraj klipa koji je klizno smešten u šupljinu cilindra potpronog elementa i dela košuljice orijentisan suprotno u odnosu na kraj klipa; i

dijafragmu od elastičnog materijala spojenu za i proteže se dijametralno prema spolja od elementa ventila koji ima telo dijafragme prikopčano (učvršćeno) između potpornog elementa i kraja punjenja kertridža stvarajući granicu pritiska fluida,

naznačen time što je telo dijafragme konfigurisano tako da kada se deo košuljice elementa ventila klizno pomeri koaksijalno do uzdužne ose tela ventila u otvoreni položaja ventila napajanjem kalema, sila odstupanja je generisana dijafragmom kada se telo dijafragme elastično odbija između zatvorenog položaja ventila i otvorenog položaja ventila, a sila odstupanja naknadno pomaže klizanje elementa ventila čime se smanjuje vreme zatvaranja ventila da bi došlo do zatvorenog položaja ventila kada je kalem bez napajanja.

Druga dijafragma od elastičnog materijala može se povezati i proširiti dijametralno prema spolja od ventila na suprotnom kraju elementa ventila u odnosu na prvu dijafragmu, pri čemu elastični materijal druge dijafragme ima telo dijafragme prikopčano između prvog i drugog podesivog retencionog elementa, stvarajući granicu pritiska fluida druge dijafragme.

Druge oblasti primene biće jasne iz ovde datog opisa. Opis i konkretni primeri u ovom rezimeu namenjeni su samo u ilistrativne svrhe i nisu namenjeni ograničenju obima predmetnog pronalaska.

Ovde prikazani crteži su dati samo u ilustrativne svrhe odabranih realizacija, a ne svih mogućih implementacija i nisu namenjeni ograničavanju obima predmetnog pronalaska.

Slika 1 je pogled s prednje strane na sklop ventila uravnotežen pritiskom sa dijafragmom kao krajnjim zaptivačem predmetnog pronalaska;

Slika 2 je pogled sa zadnje strane sklopa ventila sa Slike 1;

Slika 3 daje poprečni presek sa prednje strane dela 3 na slici 2;

Slika 4 daje poprečni presek sa prednje strane dela 4 na slici 3, koji prikazuje element ventila u zatvorenom položaju ventila;

Slika 5 daje poprečni presek sa prednje strane modifikovan sa slike 4, koji dalje uključuje element ventila pomeren u otvoren položaj ventila;

Slika 6 daje poprečni presek sa prednje strane sličan onom na slici 5, koji prikazuje još jednu realizaciju balansiranog klipnog zasuna u zatvorenom položaju ventila;

Slika 7 je poprečni presek sa prednje strane slike 6, modifikovan tako da prikazuje otvoreni položaj ventila;

Slika 8 daje perspektivni prikaz sklopa razvodnika sa većim brojem ventila uravnoteženih pritiskom na slici 1 u komunikaciji sa uređajima za distribuciju višestrukog protoka;

Slika 9 daje poprečni presek sa prednje strane druge realizacije modifikovane iz realizacije sa slike 3;

Slika 10 daje poprečni presek sa prednje strane dela sličnog onom sa slike 3, koji prikazuje drugu realizaciju pronalaska;

Slika 11 je pogled na prednji poprečni presek dela 11 na slici 10; i

Slika 12 je pogled na prednji poprečni presek sličan onom na slici 10 naredne realizacije pronalaska sa dve zaptivne dijafragme.

Odgovarajući referentni brojevi označavaju odgovarajuće delove kroz nekoliko prikaza crteža.

DETALJAN OPIS

Primeri realizacija će biti detaljnije opisani uz pomoć priloženih crteža.

Primeri izvođenja su dati tako da će predmetni pronalazak biti temeljno opisan i prosečnom stručnjaku u potpunosti će biti izložen obim pronalaska. Dati su brojni specifični detalji kao što su primeri specifičnih komponenti, uređaja i postupaka kako bi se omogućilo temeljno razumevanje realizacije predmetnog pronalaska. Prosečnim stručnjacima će biti očigledno da nisu potrebni posebni detalji, da se primeri realizacija mogu ostvariti u mnogim različitim oblicima i da nijedan od njih ne treba tumačiti tako da ograničava obim pronalaska. U nekim primerima realizacija, dobro poznati procesi, poznate strukture uređaja i poznate tehnologije nisu detaljno opisani.

Ovde korišćena terminologija je za potrebe opisivanja samo određenih primera realizacija i nije predviđena da bude ograničavajuća. Kao što je ovde korišćeno, pojedinačni oblici „jedan” „jedno” i „taj/dati“ (engl., "a", "an" i "the" ) mogu takođe da budu obuhvaćeni oblicima množine, osim ako kontekstom nije drugačije naznačno. Izrazi „sadrži“, „koji sadrže“, „uključujući“ i „koji imaju“ su inkluzivni i stoga određuju prisustvo navedenih karakteristika, celih brojeva, koraka, operacija, elemenata i/ili komponenti, ali ne sprečavaju prisustvo ili dodavanje jedne ili više drugih karakteristika, celih brojeva, koraka, operacija, elemenata, komponenata i/ili njihovih grupa. Ovde opisani koraci, procesi i operacije ne treba tumačiti kao da nužno zahtevaju njihovovo izvođenje određenim redosledom koji se opisuje ili ilustruje, osim ako nije izričito označeno kao redosled izvođenja. Takođe treba razumeti da se mogu koristiti dodatni ili alternativni koraci.

Kada se neki element ili sloj naziva "uključen", "vezan za", "povezan sa" ili "spojen sa" drugim elementom ili slojem, može biti direktno uključen, vezan, povezan ili spojen za drugi element ili sloj ili mogu biti prisutni interventni elementi ili slojevi. Suprotno tome, kada se neki element naziva "direktno uključen", "direktno vezan za", "direktno povezan sa" ili "direktno spojen sa" drugim elementom ili slojem, možda ne postoje interventni elementi ili slojevi. Druge reči koje se koriste za opisivanje odnosa između elemenata treba tumačiti na sličan način (npr. "između" “nasuprot "direktno između", "susedni" “nasuprot "direktno susedni ", itd.). Kako se ovde koristi, pojam "i/ili" uključuje bilo koju i sve kombinacije jedne ili više povezanih stavki.

Iako se ovde mogu koristiti termini prvi, drugi, treći itd. za opisivanje različitih elemenata, komponenti, regiona, slojeva i/ili sekcija, ovi elementi, komponente, regioni, slojevi i/ili sekcije ne smeju biti ograničeni ovim terminima. Ovi izrazi se mogu koristiti samo za razlikovanje jednog elementa, komponente, regije, sloja ili sekcije od drugog regiona, sloja ili sekcije. Izrazi kao što su „prvi“, „drugi“ i drugi numerički izrazi koji se ovde koriste ne podrazumevaju sekvencu ili redosled, osim ako nije jasno naznačeno kontekstom. Prema tome, prvi element, komponenta, regija, sloj ili sekcija opisan u daljem tekstu može se nazvati drugim elementom, komponentom, regionom, slojem ili sekcijom bez odstupanja od opisa primera realizacije.

Izrazi koji se odnose na prostorni raspored, kao što su "unutrašnji", "spoljašnji", "ispod", "niži", "donji", "iznad", "gornji" i slično, mogu se ovde koristiti za lakši opis, za opisivanje odnosa jednog elementa ili karakteristike prema drugom elementu ili karakteristikama kao š to je prikazano na slikama. Prostorno relativni pojmovi mogu obuhvatiti različite orijentacije uređaja koji se koriste ili koji rade pored orijentacije prikazane na slikama. Na primer, ako se uređaj na slikama obrne, elementi opisani kao „niži“ ili „ispod“ drugih elemenata ili karakteristika tada bi bili orijentisani „iznad“ ostalih elemenata ili karakteristika. Stoga, primer izraz „ispod“ može obuhvatiti i orijentaciju odozgo i odozdo. Uređaj može biti na drugi način orijentisan (rotirano za 90 stepeni ili u drugim orijentacijama) i prostorno relativni deskriptori koji su ovde upotrebljeni, su u skaldu sa tim i tumačeni.

Pozivajući se na slike 1 i 2, sklop 10 ventila može da obuhvati telo 12 ventila koje ima kertridž 14 odvojivo povezan za telo na prvom kraju i glavu 15 ventila koja je odvojivo povezana sa telom 12 ventila na suprotnom drugom kraju. Kertridž 14 se može ukloniti iz tela 12 ventila da bi se omogućila zamena sastavnih delova koji se nalaze u njemu.

Na slici 3, navojna veza 16 može biti opremljena kertridžom 14 tako da kertridž 14 može navojno i samim tip bude odvojivo povezan sa telom 12 ventila. Barem jedan priključak 18 za napajanje može biti opremljen glavom 15 ventila koja je prilagođena za prijem priključka za napajanje električnom energijom (nije prikazano) za obezbeđivanje bilo AC ili DC napajanja, kako je potrebno za rad solenoidnog aktuatora sklopa 10 ventila. Glava 15 ventila obuhvata deo 20 poklopca koji se može odvojivo povezati sa telom 12 ventila pomoću dela 22 spojnog prstena prilagođenog za tarno spajanje krajnjeg dela 24 tela 12 ventila. Telo 12 ventila može dalje da sadrži elektromagnetnu košuljicu 26 koja okružuje i sadrži kalem 28 sa žicom namotanom tako da stvara elektromagnetno polje kada se napaja. Kalem 30 bobine obezbeđuje fiksiranje kalema 28 i takođe je prilagođena za prijem priključka 18 za napajanje. Deo 32 osovine je aksijalno postavljen, na primer korišćenjem navojnih veza (spojeva) na krajnjem delu 24 tela. Ležište 34 je smešteno između kalema 30 i dela 32 osovine kako bi omogućilo klizno kretanje tokom podešavanja pozicioniranja dela 32 osovine. Ležište 34 takođe sadrži prirubnicu 36 za ležište koja pomaže zadržavanje/ojačavanje elektromagnetnog polja koje stvara kalem 28. Odstupni element 38, kao što je kompresiona opruga nalazi se u delu 32 osovine za potrebe koje će biti dalje detaljnije opisana u odnosu na rad sklopa 10 ventila. Deo 32 osovine može dalje da obuhvata prolaz 40 za izjednačavanje pritiska prilagođen tako da omogući da se tečnost unutar kalema 30 izjednači na suprotnim krajevima dela 32 osovine. Prirubnica 42 kalema bobine se pruža radijalno prema spolja u odnosu na kalem 30 i postavljena je suprotno u odnosu na prirubnicu 36 ležišta. Tako da prirubnica 42 takođe obezbeđuje inkorporaciju kalema 28.

Prijemni element 44 košuljice postavljen je u neposrednoj blizini prirubnice 42 i održavan je u položaju naspram prirubnice 42. Deo 46 cevi prijemnog elementa 44 košuljice je orijentisan u osnovi koaksijalno sa ležištem 34 unutar unutrašnjeg otvora kalema 30. Prijemni element 44 košuljice održavan je u položaju pomoću podesivog retencionog elementa 48 ili elastičnog elementa 49. Podesivi retencioni element 48 je navojno smešten u neposrednoj blizini navojnog spoja 16 kertridža 14 i stoga je pozicioniran kada je kertridž 14 navojno povezan sa telom 12 ventila. Elastični element 49, poput O-prstena, može da se postavi između podesivog retencionog elementa 48 i prijemnog elementa 44 košuljice da bi došlo do pomaka prijemnog elementa 44 košuljice (sa desne strane, kao što je prikazano na slici 3) prema prirubnici 32 bobine i suprotno sili odstupanja odstupnog elementa 38. Navojni spoj 16 je formiran u kertridžu koji povezuje spojni kraj 50 kertridža 14 i prema tome takođe prima podesivi retencioni element 48.

Kertridž 14 može dalje da obuhvati prvi i drugi razdelnik 52, 54 kertridža u razmaknutim položajima između kraja 56 za punjenje kertridža i spojnog kraja 50 kertridža. Podesivi element 58 sedišta pruža se kao deo podesivog retencionog elementa 48 i klizno i zatvoreno smešten unutar i nasuprot drugog razdelnika 54 kertridža. Podesivi element 58 sedišta je aksijalno pomeren navojnim podešavanjem kada je podesivi retencioni element 48 smešten u spojni deo 50 kertridža. Element 60 ventila, koji prema određenim realizacijama definiše kuglični ventil, obuhvata deo 62 košuljice u obliku cevi koji je klizno smešten unutar dela 46 prijemnog elementa u obliku cevi prijemnog elementa 44 košuljice. Element 60 ventila zbog toga klizi koaksijalno prema uzdužnoj osi 64 sklopa 10 ventila i tela 12 ventila kada je kalem 28 pod naponom ili bez napajanja. Sila odstupanja elementa 38 odstupanja obično pomera element 60 ventila u pravcu "A" zatvaranja ventila sve dok se kalem 28 ne aktivira, pri čemu se element 60 ventila pomiče u smeru "B" suprotnom od otvaranja ventila.

Zaptivni element 66, kao što je O-prsten ili D-prsten, smešten je unutar proreza ili žleba formiranog oko oboda dela 62 košuljice. Zaptivni element 66 stvara granicu za zaptivanje fluida između dela 62 košuljice i zida 68 provrta podesivog retencionog elementa 48. Stoga zaptivni element 66 stvara granicu fluida između dela 62 košuljice i podesivog retencionog elementa 48, jer element 60 ventila klizi u bilo u smeru "A" zatvaranja ventila ili smeru "B" otvaranja ventila. Element 60 ventila dalje uključuje uzdignut deo 70 za spajanje sedišta koji može da sadrži deo 71 previše oblikovane gume ili elastičnog materijala koji kontaktira prvi razdelnik 52 kertridža u zatvorenom položaju ventila i kontaktira podesivi element 58 sedišta u otvorenom položaju ventila. U zatvorenom položaju ventila prikazanom na slici 3, fluid pod pritiskom u ulaznom otvoru 72 je izolovana od svakog izlaznog otvora 74 i izduvnog otvora 76. U zatvorenom položaju ventila drugi razdelnik 54 je postavljen između izlaznog otvora 74 i izduvnog otvora 76, a podesivi element 58 sedišta je u fluidnoj komunikaciji sa izduvnim otvorom 76.

Element 60 ventila dalje ima kraj 78 klipa koji je postavljen suprotno delu 62 košuljice. Kraj 78 klipa je klizno smešten u retencioni element 80 koji je navojno povezan sa krajem 56 za punjenje kertridža. Kraj 78 klipa je klizno postavljen, ali nije zaptiven (tj. nepropusno izložen) u odnosu na retencioni element 80, pri čemu nema zaptivača kao što je O-prsten ili D-prsten, ili slično, stvarajući zaptivnu granicu fluida između kraja 78 klipa i retencionog elementa 80. Klizni kontaktni spoj između kraja 78 klipa i retencionog elementa 80 obezbeđen je za održavanje aksijalnog poravnanja elementa 60 ventila u odnosu na uzdužnu osu 64 sklopa. Da bi se stvorila zaptivna granica fluida na retencionom elementu 80 spoja sklopa 10 ventila, dijafragma 82 se može fizički fiksirati, povezati ili prekomerno oblikovati tokom formiranja dijafragme 82, za deo 60 ventila koji ima telo 83 dijafragme, koje se dijametralno pruža prema elementu 60 ventila. Telo 83 dijafragme je fizički pritisnuto kompresijom između retencionog elementa 80 i kraja 56 punjenja kertridža pomoću sile pritiska nastale kada je retencioni element 80 navojno spojen sa krajem 56 punjenja kertridža. Telo 83 dijafragme je u osnovi planarno u smeru poprečnom na uzdužnu osu 64 kako bi se omogućilo ravnomerno punjenje tela 83 dijafragme koje se deformiše tokom pomeranja elementa ventila. Budući da dijafragma 82 obezbeđuje granicu fluida koja se nalazi u blizini ulaznog otvora 72 i tako sprečava da u uložak 14 uđu atmosferski kontaminanti, nije potreban nikakav element za zaptivanje između kraja 78 klipa i retencinog elementa 80.

Kertridž 14 takođe može da sadrži veći broj O-prstenova ili D-prstenova koji omogućavaju da kertridž 14 bude nepropusno smešten unutar razvodnika (prikazano i opisano u odnosu na sliku 8). Ovi zaptivni elementi uključuju svaki prvi, drugi, treći i četvrti zaptivni element 84, 86, 88, 90. Prvi element 84 za zaptivanje je smešten u kraj 56 za punjenje kertridža. Drugi element 86 za zaptivanje je smešten u prvi razdelnik 52 kertridža. Treći element 88 za zaptivanje je smešten u drugi razdelnik 54 kertridža.

Četvrti element 90 za zaptivanje smešten je u spojnom kraju 50 kertridža. Svaki prvi, drugi, treći i četvrti zaptivni element 84, 86, 88, 90 je smešten u utoru ili prorezu formiranom oko oboda kertridža 14 i pomažu u obezbeđivanju granica fluida između svakog ulaznog otvora 72, izlaznog otvora 74 i izduvnog otvora 76.

Prema slici 4, klipni kraj 78 elementa 60 ventila se nalazi u kliznom kontaktu sa zidom cilindra 92, koji definiše šupljinu 94 cilindra, formiranu unutar retencionog elementa 80 koaksijalno sa uzdužnom osom 64. Kao što je prethodno navedeno, klizno postavljanje klipnog kraja 78 omogućava da fluid, kao što je vazduh, protiče kroz kraj 78 klipa ka dijafragmi 82 ili dalje od nje i održava aksijalno poravnanje elementa 60 ventila unutar sklopa 10 ventila. Retencioni element 80 je podesivo povezan sa krajem 56 punjenja kertridža pomoću spojnog navoja 96. Dijafragma 82 je u osnovi smeštena u prorez 95 formiranom u zadnjoj strani 97 retencionog elementa 80, omogućavajući delu debljine dijafragme 82 da se protegne slobodno preko zadnje strane 97 radi kontakta sa prihvatnom stranom 99 kraja 56 za punjenje kertridža. Retencioni element 80 je navojno umetnut u nagib u pravcu "B" otvora ventila sve dok je dijametralni zid dijafragme 82 komprimovan između prvog pozitivnog spojnog elementa 98 koji se proteže u pravcu "B" otvora ventila od strane proreza 95 retencionog elementa 80 i suprotno orijentisanog drugog pozitivnog spojnog elementa 100 koji se proteže u pravcu "A" zatvaranja ventila od prihvatne strane 99 kraja 56 za punjenje kertridža. Prvi i drugi pozitivni spojni elementi 98, 100 se elastično odbijaju i zbog toga se delimično protežu u dijametralni zid 101 dijafragme 82 da bi tarno (frikciono) spojili sa dijafragmom 82 i istovremeno stvorili prvo zaptivanje granice fluida. Drugi zaptivač za granicu fluida koju stvara dijafragma 82 je definisana na graničnoj spojnoj površini dijafragme 102, gde je dijafragma 82 fizički fiksirana, lepljena, pripojena ili prekomerno oblikovana na element 60 ventila.

Deo 71 elastičnog materijala uzdignutog spojnog dela 70 sedišta elementa 60 ventila sadrži prvu spojnu površinu 104 koja se dovodi u kontakt sa prvim sedištem prstena 106 formiranim u drugom razdelniku 54 kertridža koji određuje zatvoren položaj ventila. Kontakt između prve 104 spojne površine i prvog 106 sedišta prstena stvara granicu fluida između ulaznog otvora 72 i izlaznog otvora 74, koji zajedno sa granicama fluida formiranim od prvog i drugog pozitivnog spojnog elementa 98, 100, plus graničnom spojnom površinom 102 dijafragme, obezbeđuju granicu zadržavanja za fluid pod pritiskom u ulaznom otvoru 72 u zatvorenom položaju ventila.

Pozivajući se i dalje na sliku 4 i ponovo na sliku 3, element 60 ventila je definisan kao "uravnotežen pritiskom" u zatvorenom položaju ventila zbog sledećih kriterijuma. Sa tečnošću pod pritiskom, kao što je vazduh primljen u ulaznom otvoru 72, pritisak fluida deluje u pravcu „A“ zatvaranja ventila na prečnik “C” dijafragme 82 izložen fluidu, to jest, deo površine dijafragme 82, koji nije zaptiven između retencionog elementa 80 i kraja 56 za punjenje kertridža ili gde je vezan za element 60 ventila na graničnoj spojnoj površini 102 dijafragme. Pritisak fluida takođe deluje suprotno u pravcu „B“ otvaranja ventila na tom delu prve spojne površine 104, dela 71 elastičnog materijala preko prve spojne površine izloženog prečnika "D". Prečnik „C“ dijafragme 82 izložen fluidu je u suštini jednak prečniku „D“ prve spojne povrišine, zato u zatvorenom položaju ventila, pritisak fluida u ulaznom otvoru 72 deluje podjednako u oba smera, „A“ zatvaranja ventila i smeru „B“ otvaranja ventila, stvarajući balansirano opterećenje sile na elementu 60 ventila. Pošto je opterećenje sile balanasirano, radna sila potrebna za pomeranje elementa 60 ventila iz zatvorenog položaja mora samo da nadvlada statičke sile trenja elementa 60 ventila u kontaktu sa kertridžom 14 i silu koja je potrebna da se otkloni dijafragma 82 i komprimuje odstupni element 38.

U odnosu na sliku 5 i ponovo na sliku 3, otvoreni položaj ventila se stvara kada se kalem 28 aktivira i element 60 ventila se aksijalno prevodi u smeru „B“ otvora ventila, koaksijalno sa uzdužnom osom 64 sklopa. Područje 108 otklona dijafragme 82 zadržava granicu pritiska fluida koja se stvara između kraja 78 klipa i šupljine 94 cilindra, jer se element 60 ventiai pomera u pravcu "B" otvaranja ventila. Elastično odstupanje dijafragme 82 u delu 108 otklona takođe stvara silu odstupanja koja deluje u pravcu "A" zatvaranja ventila, kada se element 60 ventila pomera prema otvorenom položaju ventila. Ova sila odstupanja je dostupna kao pomoć da se element 60 ventila vrati u zatvoreni položaj ventila. Tako, sila odstupanja elastično deformisane dijafragme 82 smanjuje vreme "t" zatvaranja ventila sklopa 10 ventila kada je kalem 28 bez napajanja.

Element 60 ventila klizi u pravcu "B" otvaranja ventila sve dok se prva spojna površina 104 ne pomeri iz prvog 106 sedišta prstena da bi se stvorio protočni kanal 110 protoka. U isto vreme, druga spojna površina 112 dela 71 elastičnog materijala spojnog dela 70 izdignutog sedišta je u kontaktu sa drugim prstenom 114 sedišta formiranim u podesivom elementu 58 sedišta. Kontakt između druge spojne površine 112 i drugog prstena 114 sedišta izoluje fluid u izlaznom otvoru 74 iz izduvnog otvora 76. Fluid pod pritiskom u ulaznom otvoru 72 nakon toga može da teče ka izlaznom otvoru 74 preko protočnog kanala 110 protoka.

Pozivajući se i dalje na sliku 5 i ponovo na sliku 3, element 60 ventila je takođe definisan kao "ventil balansiranog pritisaka" u otvorenom položaju ventila zbog sledećih kriterijuma. Sa fluidom pod pritiskom, kao što je vazduh primljen u ulaznom otvoru 72, pritisak fluida deluje u pravcu „A“ zatvaranja ventila na prečnik “C” dijafragme 82 izložen fluidu, kao š to je prethodno opisano. Pritisak fluida takođe deluje suprotno u pravcu

1

„B“ otvaranja ventila na delu 71 elastičnog materijala spojnog dela 70 izdignutog sedišta na graničnom delu između povrišne druge spojne površine 112 i drugog prstena 114 sedišta, preko prečnika “E” izložene druge spojne površine. Prečnik „C“ dijafragme 82 izložen fluidu je u suštini jednak prečniku “E” izložene druge spojne površine, dakle, u otvorenom položaju ventila, pritisak fluida iz ulaznog otvora 72 deluje podjednako u oba smera, „A“ zatvaranja ventila i u smeru “B" otvaranja ventila, stvarajući uravnoteženo destvo sile fluida na element 60 ventila.

Kao što je prethodno pomenuto, podesivi element 58 sedišta je aksijalno podesiv u pravcu "A" zatvaranja ventila ili pravcu "B" otvaranja ventila, koaksijalno sa uzdužnom osom 64 sklopa. Ovo omogućava ukupno pomeranje spojnog dela 70 izdignutiog sedišta za podešavanje, povećavajući ili smanjujući veličinu protočnog kanala 110 kao i ukupno vreme putovanja između otvorenog i zatvorenog položaja ventila sklopa 10 ventila. Dodatno se napominje da jedna ili obe odnosno prva spojna površina 104 i druga spojna površina 112 može da bude površina metalnog materijala ili može da se formira prekomernim oblikovanjem elastičnog materijala poput gume ili polimernog materijala. Da bi se obezbedio dodatni zaptivač za granicu fluida kada se element 60 ventila ponovo postavi u otvoreni položaj ventila, zaptivni element 118, kao što je O-prsten ili D-prsten, smešten je između podesivog elementa 58 sedišta i granične površine 116 sedišta kertridža koji povezuje kraj 50.

Na slici 6 i ponovo na slici 3, prema dodatnim realizacijama predmetnog pronalaska, ventilski sklop 120 sadrži kertridž 121 koji se može zameniti na telu 12 ventila za kertridž 14. Kertridž 121 je modifikovan kertridž 14 tako da uključuje razdelnik 122 kertridža koji ima prihvatnu površinu 124 cilindričnog zida prvog prihvatnog elementa zasuna. Element 126 klipnog zasuna zamenjuje element 60 ventila kertridža 14 i obuhvata prvi prsten 128 zasuna i drugi prsten 130 za kalem, svaki formiran kao previše oblikovan elastični materijal na element 126 klipnog zasuna. U zatvorenom položaju ventila prikazanom na slici 6, prva spojna površina 132 na prvom prstenu 128 zasuna dodiruje prihvatnu površinu 124 prvog zasunskog elementa razdelnika 122 kertridža. Ovo stvara zaptivnu granicu fluida između ulaznog otvora 134 i svakog izlaznog otvora 136 i izduvnog otvora 138. Dijafragma 82' je slično povezana sa retencionim elementom 80' i krajem 56' za punjenje kertridža da bi obezbedila zaptivnu granicu fluida za fluid pod pritiskom u ulaznom otvoru 134 od curenja kroz klip 78 ' ili pored njega.

U prikazanom položaju zatvorenog ventila, kanal 140 prvog protočnog sazuna je formiran između spojne površine 142 drugog zasunskog prstena i podesivog člana 58' sedišta. Tečnost u izlaznom otvoru 136 se odzračuje kroz izduvni otvor 138 preko kanala 140 prvog protočnog zasuna. Slično prethodnim realizacijama, podesivi član 58' sedišta je aksijalno podesiv za kontrolu pomeranja potrebnog između otvorenog i zatvorenog položaja ventila sklopa 120 ventila. Takođe slično prethodnim realizacijama, svaki od prvih i drugih prstenova 128, 130 zasuna može da bude metalni materijal ili previše oblikovani elastični materijal, poput gume ili polimernog materijala.

Pozivajući se na sliku 7, kada je element 126 klipnog zasuna aksijalno pomeren u pravcu "B" otvaranja ventila, kraj 78' klipa se pomera u pravcu "B" otvaranja ventila, povećavajući zapreminu šupljine 94' cilindra i deformaciju dijafragme 82' u delu 108' deformacije (otklona). Prva spojna površina 132 zasunskog prstena pomera se od kontakta sa prvom prijemnom površinom 124 zasunskog elementa, stvarajući drugi kanal 114 protočnog zasuna. Istovremeno, druga spojna površina 142 zasunskog prstena drugog zasunskog prstena 130 dodiruje drugu prijemnu površinu 146 zasunskog elementa prvog razdelnika 52' kertridža, stvarajući granicu fluida između izlaznog otvora 136 i izduvnog otvora 138. Fluid pod pritiskom u ulaznom otvoru 134 može na taj način teći iz izlaznog otvora 136 u otvorenom položaju ventila, s granicama pritiska fluida formiranih dijafragmom 82' i spojnom površinom 142 drugog zasunskog prstena. Aksijalno pomeranje elementa 126 zasuna ventila u smeru "B" otvaranja ventila takođe stvara silu odstupanja u delu 108' otklona dijafragme 82', koje pomaže vraćanju elementa 126 klipnog zasuna u pravcu "A" zatvaranja ventila kada je ventil bez napajanja.

Pozvajući se na sliku 8, više ventilskih sklopova predmetnog pronalaska može se obično povezati sa razvodnikom kao mera uštede prostora i troškova, za rad više komponenti pomoću sklopova ventila. U realizaciji datoj kao primer, veći broj sklopova 10 ventila je navojno povezano u pojedinačne navojne otvore razvodnog bloka 148. Sklopovi 10 ventila mogu biti raspoređeni u pretežno paralelnim redovima, naznačenim prvim i drugim redovima 150, 152. Grupe sklopova 10 ventila, kao što pokazuje grupa 154 sklopa ventila koja može da posluži kao primer, mogu se obično povezati sa jednim ili više uređaja 156 za raspodelu protoka. U ovoj konfiguraciji, grupa 154 uključuje osam sklopova 10 ventila koji su obično povezani unutrašnjim prolazima protoka (nisu prikazani) u bloku 148 razvodnika i u bloku 158 za montažu uređaja na uređaj 156 za raspodelu protoka. Dodatne grupe sklopa 10 ventila mogu se zauzvrat povezati sa svakim od uređaja 156', 156" i 156" za raspodelu protoka. Količina sklopa ventila i uređaja za raspodelu protoka nije ograničena prikazanom konfiguracijom datom kao primer i može varirati po nahođenju proizvođača. Grupisanje više sklopova ventila takođe omogućava jednostavnu izradu električnih priključaka na sklopovima ventila, jer se višeprovodni kabl (nije prikazano) može koristiti za električno napajanje većeg broja ventilskih sklopova.

Na slici 9 i ponovo na slikama 3 i 5, ventilski sklop 160 predstavlja modifikovan sklop 10 ventila. Jednodelni (monoblok) ventilski element 60 sklopa 10 ventila zamenjen je višedelnim sklopom 162 elemenata ventila. Sklop 162 elemenata ventila obuhvata deo 164 košuljice koji je odvojivo povezan sa delom elementa 166 ventila koristeći spoljni navojni kraj 168 dela 164 košuljice, koji je navojno povezan na unutranji navojni kraj 170 dela 166 elementa ventila. Deo 172 klipa je navojno povezan na spojnom kraju 174 spoljnjeg navoja klipa na unutrašnji navojni kraj 176 dela elementa 166 ventila, koji je postavljen suprotno u odnosu na spoljnji navojni kraj 170. Dijafragma 82' je prekomerno oblikovana na delu 172 klipa i klipni element 178 integralno povezan sa klipnim delom 172 vrši sličnu funkciju kao i kraj 78 klipa.

Zaptivni element 66 sklopa 10 ventila zamenjen je drugom dijafragmom 180 koja je previše oblikovana na modifikovani deo armature 164, na prorez 182. Suprotni kraj druge dijafragme 180 je kompresibilan i postavljen je unutar šupljine 184 smeštene između podesivog retencionog elementa 186 koji je modifikovan od podesivog retencionog elementa 48 i kontaktnog elementa 188. Navojni kraj 190 podesivog retencionog elementa 186 ima spoljni navoj koji je povezan sa krajem 50' kertridža i unutrašnji navoj spojen sa spoljnim navojem kontaktnog elementa 188. Podesivi retencioni element 186 i kontaktni element 188 su zadržani unutar spojnog kraja 50' kertridža koji je navojno spojen sa solenoidom 26' navojnim spojem 16'.

Druga dijafragma 180 obezbeđuje drugi zaptivni element koji se može aksijalno i elastično deformisati, obezbeđujući sličnu silu odstupanja kao dijafragma 82' kada odstupi od zatvorenog položaja ventila prikazanog na slici 9 do otvorenog položaja ventila sličnog položaju prikazanom na slici 5. Druga dijafragma 180 obezbeđuje poboljšano zaptivanje fluida na mestu spajanja sa delom 164 košuljice u poređenju sa zaptivnim elementom 66. Ova dodatna sila odstupanja obezbeđuje vreme zatvaranjaventila "t2" za sklop 160 ventila koje je manje ili jednako vremenu zatvaranja ventila "t" prethodno opisanom ovde. Konfiguracija koja uključuje drugu dijafragmu 180 takođe omogućava pomeranje označenog ulaza ventila na alternativne otvore ventila, obezbeđuju na taj način različite funkcionalnosti ventila (npr. normalno otvorene ili normalno zatvorene konfiguracije) i dodatno ublažava ulazak nečistoća u solenoidni aktuator.

Prema slici 10 i ponovo na slikama 3 i 4, prema narednoj realizaciji, ventilski sklop 200 uključuje instalaciju dijafragme i konstrukciju zahvata modifikovanu od konstrukcije koja

1

zadržava dijafragmu 82. Sklop 200 ventila sadrži mnoge iste karakteristike sklopa 10 ventila; stoga su ovde razmotrene samo razlike o kojima će se dalje diskutovati. Sklop 200 ventila obezbeđuje modifikovani element 202 ventila, uključujući integralno spojen deo 204 košuljice, koji je po konstrukciji i funkciji sličan delu 62 košuljice, ali obezbeđuje spojni deo 206 dijafragme koji definiše suprotni ili drugi kraj dela 202 ventila, koji je modifikovan element 60 ventila.

Spojni kraj 206 dijafragme je klizno smešten u kraj 208 za punjenje kertridža, koji je modifikovan u odnosu na kraj 56 za punjenje kertridža tako što kraj 208 za punjenje kertridža direktno klizno prihvata spojni kraj 206 dijafragme. Retencioni element 210 je navojno pričvršćen za kraj 208 za punjenje kertridža, ali je modifikovan u odnosu na retencioni element 80 na nekoliko načina koji će biti detaljnije opisani u nastavku. Elastični, elastično deformisan materijal druge dijafragme 212 je modifikovan u odnosu na prvu dijafragmu 82 tako što druga dijafragma 212 zahteva kompresiono povezivanje na suprotnim krajevima i zato nije fiksirana prekomernim oblikovanjem ili spajanjem za spojni kraj 206 dijafragme. Umesto vezivanja dijafragme 212 za spojni kraj dijafragme 206, retenciona spojnica 214 dijafragme ugrađena u smeru instalacije "H" delimično komprimuje dijafragmu 212 prema spojnom kraju 206 dijafragme. Dijafragma 212 je takođe delimično komprimovana na svom graničnom spoju sa svakim krajem 208 za punjenje kertridža i retencionim elementom 210; zato se dijafragmom 212 formiraju dve granice pritiska.

Prema slici 11 i ponovo na slikama 3, 4 i 10, zaptivač 216 retencionog elementa, kao što je O-prsten ili D-prsten, može se postaviti između kraja 208 za punjenje kertridža i retencionog elementa 210 da bi se obezbedila dodatna sposobnost zaptivanja pored dijafragme 212. Eliminacijom kraja 78 klipa sa kraja 20 za pričvršćivanje dijafragme, retencioni element 210 može da obuhvati šestougaoni pogonski otvor 218 koji prima alat sa heksagonalnim nastavkom (nije prikazan) da bi se aksijalno okretao retencioni element 210 za vreme instalacije i ugradnje na dijafragmu 212. Pri ugradnji retencionog elementa 210 na kraju 208 za punjenje kertridža dolazi do kontakta metal-metal i to između zadnje površine 220 retencionog elementa i unutrašnjeg zida 222 kraja za punjenje kertridža. Ovaj kontakt metala u isto vreme formira i ograničava zonu 223 interferencije dijafragme na mestu gde je prva površina 224 interferencije dijafragme retencionog elementa 210 u kontaktu i delimično komprimuje dijafragmu 212. Prva spojna površina 224 dijafragme je postavljena suprotno u odnosu na drugu spojnu površinu 226 dijafragme formirane u delu 208 za punjenja kertridža. Delimično komprimovanje dijafragme 212 između prve i druge spojne površine 224, 226 dijafragme stvara prvu granicu 228 pritiska između fluida prisutne u ulaznom otvoru 72' i atmosfere na otvoru 218 sa heksagonalnim nastavkom.

Deo 208 za punjenje kertridža uključuje otvor za smeštanje klipa 232 koji je koaksijalno usklađen sa uzdužnom osom 64' sklopa. Kada je retenciona spojnica 214 dijafragme navojno pričvršćen za spojni kraj 206 dijafragme, glava 234 za pričvršćivanje je u direktnom kontaktu i delimično komprimuje dijafragmu 212 kada je kontaktna strana 236 glave spojnice u direktnom kontaktu sa kontaktnom stranom 238 elementa 230 klipa. Ovaj direktan kontakt metal-metal između kontaktne strane 236 glave spojnice i kontaktne površine 238 klipnog elementa ograničava delimično komprimovnje dijafragme 212. Retenciona spojnica 214 dijafragme takođe uključuje navojnu osovinu 240 za pričvršćivanje, koja može navojno da primi slep navojni provrt, formiran kroz element 230 klipa i proteže se koaksijalno u odnosu na uzdužnu osu 64' sklopa delimično kroz spojni kraj 206 dijafragme. Retenciona spojnica 214 dijafragme sadrži utor 244 za pričvršćivanje formiran u glavi 234 spojnice da bi obezbedila aksijalnu rotaciju i primenu obrtnog momenta na retencionoj spojnici 214 dijafragme. Glava 234 spojnice je pozicionirana u šupljini 246 retencionog elementa 210 i može imati veći prečnik od šestougaonog otvora 218; prema tome, retenciona spojnice 214 dijafragme može da se ugradi pre ugradnje retencionog elementa 210.

Kako glava 234 spojnice dodiruje i delimično komprimuje dijafragmu 212, stvara se druga granica 248 pritiska između fluida koja se nalazi u ulaznom otvoru 72' i atmosfere na heksagonalnom otvoru 218. Delimična kompresija dijafragme 212 stvara graničnu zonu 250 druge dijafragme koja je ograničena u aksijalnoj dimenziji dubinom prihvatnog upusta 252 dijafragme formiranog u kontaktnoj površini 238 klipnog elementa koji prima delimičnu debljinu dijafragme 212. Prva i druga granična zona 223, 250 dijafragme određuju unapred određenu kompresiju dijafragme koja promoviše ponovljivu kompresiju dijafragme i tako predvidljive osobine zaptivanja između različitih sklopova 200 ventila. Unapred određena kompresija dijafragme može biti u opsegu između približno 5% do približno 50% ili više od debljine dijafragme 212.

Na slici 12 i ponovo na slikama 3, 4 i 9 -11, sklop 254 ventila je modifikovan iz sklopa 200 ventila dodavanjem druge dijafragme na suprotnom kraju elementa ventila u odnosu na dijafragmu 212' i obezbeđivanjem odvojeno elementa košuljice koji je integralno spojen. Budući da je više komponenti povezanih sa dijafragmom 212' slično onim opisanim u vezi sa sklopom 200 ventila, samo će se razlike dalje razmotriti. Sklop 254 ventila uključuje kontinualni provrt 258 koji se proteže aksijalno celom dužinom sklopa 254 ventila. Prvi navojni deo 259 provrta sličan je slepom provrtu 242 sa navojem, a drugi deo provrta 260 sa navojem je formiran na drugom kraju sklopa 254

1

ventila za navojno prihvatanje navojne osovine 262 elementa košuljice koja se proteže aksijalno od elementa 264 košuljice. Sklop 254 ventila dalje uključuje drugi klipni element 266 na suprotnom kraju sklopa 254 ventila u odnosu na element 230' klipa.

Razdvajanjem sklopa 254 ventila i elementa 264 košuljice na različite sastavne delove, kada druga kontaktna strana 268 klipa drugog elementa 266 klipa direktno dodiruje kontaktnu stranu 270 elementa košuljice, može se obezbediti prostor između kontaktnih stranica da se uključi i delimično sabije elastični, elastično odvojivi materijal druge dijafragme 272 na delu 273 prve dijafragme. Ova delimična kompresija (sabijanje) druge dijafragme 272 stvara prvu graničnu zonu 274 druge dijafragme. Suprtoni drugi deo 275 dijafragme postavljen je između i delimično komprimovan prvim spojnim elementom 276 dijafragme prvog podesivog retencionog elementa 277 i drugim spojnim elementom 278 dijaragme drugog podesivog retencionog elementa 279. Ovo delimično komprimovanje druge dijafragme 272 stvara drugu graničnu zonu 280 druge dijafragme. Stepen otklona druge dijafragma 272 u drugoj graničnoj zoni 280 druge dijafragme je ograničen kada se kontakt metal-metal odvija između prve podesive kontaktne strane 282 retencionog elementa i druge podesive kontaktne strane 284 retencionog elementa. Prva i druga granična zona 274, 280 druge dijafragme takođe definišu unapred određenu kompresiju dijafragme koja podstiče ponovljivu kompresiju dijafragme i prema tome predvidljiva svojstva zaptivanja između različitih sklopova 254 ventila. Unapred određena kompresija dijafragme može biti u opsegu od približno 5% do približno 50% ili više debljine druge dijafragme 272. Zaptivanje druge dijafragme 272 takođe se može poboljšati dodavanjem zaptivnog elementa 286, kao što je O-prsten ili D-prsten, postavljen između prvog podesivog retencionog element 277 i spojnog kraja 50' kertridža.

Udubljenje ili upust 288 je formiran na drugoj kontaktnoj strani 268 elementa klipa kako bi se primio deo dela 273 prve dijafragme druge dijafragme 272. Upust 288 predodređuje količinu kompresije dela 273 prve dijafragme kada dođe do kontakta metal-metal između druge kontaktne strane 268 klipa i kontaktne strane 270 dela košuljice. Upust 288 takođe sprečava lomljenje prvog dela 273 dijafragme, istovremeno pružajući pozitivan zahvat za zadržavanje druge dijafragme 270 tokom aksijalnog pomeranja elementa 256 ventila u bilo kom smeru "A" ili "B" za zatvaranje ili otvaranje ventila. Kompresijom materijala druge dijafragme 270 stvara se svaka od trećine pritiska graničnog zaptivača 290 i četvrtina pritiska graničnog zaptivača 292. Da bi se omogućilo dodatno zaptivanje protiv ulaska atmosferskih kontaminanata i/ili vlage u solenoidni deo, zaptivni element 294, kao što je O- prsten ili D-prsten može se postaviti na preseku drugog podesivog retencionog elementa 279, dvostrukog navojnog spojnog

1

kraja 296 kertridža koji spaja kraj 50' i prihvatni element 298 košuljice. Zaptivni element 294 takođe obezbeđuje silu odstupanja kada se delimično komprimuje za održavanje zazora između drugog podesivog retencionog elementa 279 i prihvatnog elementa 298 košuljice.

Tokom rada, i pozivajući se ponovo na slike 12 i 9, magnetna sila koja deluje na element 264 košuljice klizno pomera element 256 ventila u pravcu "B" otvaranja ventila, što dovodi do otklona prve i druge dijafragme 212' i 272. Sila odstupanja nastala elastičnim otklonom prve i druge dijafragme 212' i 272, plus sila odstupanja od delimično komprimovanog odstupnog elementa 38', deluju tako da pomažu povratni element 256 ventila u smeru zatvaranja ventila "A" kada je kalem 28 bez napajanja. Sile pritiska su uravnotežene i u otvorenom i u zatvorenom položaju ventilskog sklopa 254. Sila pritiska fluida koja deluje na klipni element 230' je u osnovi jednaka i suprotna sili pritiska fluida koja deluje na deo 71' elastičnog materijala podignutog dela 70 sedišta u zatvorenom položaju ventila. Snaga pritiska fluida koja deluje na drugi element 266 klipa je u osnovi jednaka i suprotna sili pritiska fluida koja deluje na deo 71' elastičnog materijala spojnog dela 70 izdignutog sedišta u otvorenom položaju ventila.

Ventili uravnoteženi pod pritiskom sa elemenatom ventila sa dijafragmom kao krajnjim zaptivačem ovog izlaganja nude nekoliko prednosti. Fiksiranjem poput prekomernog oblikovanja, lepljenja ili komprimovanja elastičnog materijala, prve dijafragme na element ventila na prvom kraju elementa ventila, dijafragma se može komprimovati oko svog prečnika da bi stvorila zpativanje pod pritiskom, sa fiksnim interfejsom stvarajući drugu zaptivnu granicu pod pritiskom. U drugim realizacijama, druga dijafragma od elastičnog materijala je postavljena blizu ili na drugom kraju elementa ventila i deluje tako da stvara dodatnu silu odstupanja kada se element ventila pomera, slično kao prva dijafragma. Budući da prva i druga dijafragma mogu biti u osnovi planarne, ugaone ili opuštene u unapred određenoj orijentaciji u jednom položaju ventila, kao što je položaj zatvorenog ventila, naknadno pomeranje elementa ventila elastično skreće dijafragme, stvarajući tako silu odstupanja koja kasnije pomaže u vraćanju elementa ventila u zatvoreni položaj. Prva ili druga dijafragma ovog otkrića takođe eliminiše potrebu za zaptivačem O-prstena ili D-prstena na krajevima ventila, što eliminiše istrošenost usled trenja povezano sa zaptivačima poput O-prstena ili D-prstena usled ponovljenog kliznog kretanja ventila. Pozitivni spojni (zahvatni) elementi i/ili upotreba upusta na prednjim stranama ventila ovog izlaganja deluju na delimično komprimovanje dijafragmi, stvarajući tako granicu pritiska i takođe deluju i na friksiono zadržavanje dijafragme.

Prethodni opis realizacija je dat u svrhu ilustracije i opisa. Nije predviđeno da bude iscrpan ili da ograniči pronalazak. Pojedinačni elementi ili karakteristike određene

1

realizacije uglavnom nisu ograničeni na tu posebnu realizaciju, već su, gde je to primenljivo, zamenljivi i mogu se koristiti u odabranoj realizaciji, čak i ako nisu posebno prikazani ili opisani. Isto može varirati na više načina. Takve varijacije ne treba smatrati odstupanjem od pronalaska i sve takve modifikacije su predviđene da budu obuhvaćene obimom pronalaska.

1

Claims (13)

Patentni zahtevi

1. Sklop (10, 120, 160, 200, 254) ventila uravnoteženog pritiskom, zaptiven dijafragmom, koji obuhvata:

telo (12) ventila; i

kertridž (14, 121) spojen na telo (12) ventila, kertridž sadrži:

kraj (56) za punjenje kertridža;

retencioni element (80) koji je spojen za kraj (56) za punjenje kertridža; i

element (60, 126, 202) ventila koji koaksijalno klizi prema uzdužnoj osi (64) tela (12) ventila, pri čemu element (60, 126, 202) ventila obuhvata kraj (78) klipa koji se klizno prima u šupljinu (94) cilindra retencionog elementa (80) i deo (62, 164) košuljice, suprotno orijentisan u odnosu na kraj klipa (78); i

dijafragmu (82, 212) od elastičnog materijala koja je povezana i proteže se dijametralno prema spolja od elementa (60, 126, 202) ventila sa telom (83) dijafragme učvršćenu između retencionog elementa (80) i kraja (56) za punjenje kertridža stvarajući granicu pritiska fluida,

naznačen time, što je telo dijafragme konfigurisano tako da kada se deo (62, 164) košuljice elementa ventila (60, 126, 202) klizno pomera koaksijalno do uzdužne ose (64) tela (12) ventila u otvoren položaj ventila pomoću kalema (28) pod napajanjem, dijagfragma (82, 212) formira silu odsupanja kada se telo (83) dijafragme elastično deformiše između zatvorenog položaja ventila i otvorenog položaja ventila, a sila odstupanja naknadno pomaže kliznom kretanju elementa (60, 126, 202) ventila smanjujući na taj način vreme zatvaranja ventila kako bi dostigao zatvoreni položaj ventila kada je kalem (28) bez napajanja.

2. Sklop (10) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 1, koji dalje uključuje:

prvi razdelnik (52) kertridža koji razdvaja ulazni otvor (72) od izlaznog otvora (74);

drugi razdelnik (54) kertridža koji razdvaja izlazni otvor (74) od izduvnog otvora (76); i

prvu spojnu površinu (104) elementa (60) ventila u kontaktu sa prstenom (106) prvog sedišta prvog razdelnika (52) kertridža u zatvorenom položaju ventila, pri čemu je u zatvorenom položaju ventila ulazni otvor (72) izolovan od izlaznog otvora (74) i izazni i izduvni otvori (74, 76) su u fluidnoj komunikaciji jedan sa drugim.

3. Sklop (10) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 2, koji dalje uključuje:

element (58) sedišta selektivno aksijalno postavljen u kertridž (14) i zaptiven od drugog razdelnika (54) kertridža;

drugu spojnu površinu (112) elementa (60) ventila; i

drugi spojni prsten (114) formiran u delu (58) sedišta u kontaktu sa drugom spojnom površinom (112) elementa (60) ventila u otvorenom položaju ventila, pri čemu je ulazni otvor (72) u otvorenom položaju ventila u fluidnoj komunikaciji sa izlaznim otvorom (74) i izlazni otvor (74) je izolovan od izduvnog otvora (76).

4. Sklop (10) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 1, gde telo (12) ventila dalje obuhvata:

kalem bobine za fiksiranje kalema (28);

pri čemu, kada je kalem (28) pod napajanjem, na deo (62) košuljice magnetno deluje kalem (28), klizno pomerajući element (60) ventila koaksijalno prema uzdužnoj osi (64) tela (12) ventila prema otvorenom položaju ventila sa telom (83) dijafragme, pričvršćenim između retencionog elementa (80) i kraja (56) za punjenje kertridža, čime elastično deformiše telo (83) dijafragme.

5. Sklop (10) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 4, koji dalje obuhvata:

deo (32) osovine aksijalno smeštene u kalem (30) bobine; i

odstupni element (38) u kontaktu sa delom (32) osovine i delom (62) košuljice elementa (60) ventila prilagođen je da pomeri element (60) ventila prema zatvorenom položaju ventila.

6. Sklop ventila (10) uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 3, naznačen time što prečnik tela (83) dijafragme izložen fluidu je u osnovi jednak prečniku prve izložene spojne površine prve spojne površine (104) u zatvorenom položaju ventila, a prečnik tela (83) dijafragme izložen fluidu je u suštini jednak prečniku druge izložene spojne površine druge spojne površine (112) u otvorenom položaju ventila koji definiše stanje elementa (60) ventila uravnoteženog pritiskom u svakom od položaja ventila, otvorenom i zatvorenom.

7. Sklop ventila (10) uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 1, dalje obuhvata:

prvi pozitivni spojni element (98) koji se proteže od retencionog elementa (80); i drugi pozitivni spojni element (100) koji se proteže od kraja (56) za punjenje kertridža i postavljen je nasuprot prvom pozitivnom spojnom elementu (98), svaki prvi i drugi pozitivni spojni element (98, 100) je delimično ugrađen u radijalni zid dijafragme (82) da bi formirali zaptivač za fluid pod pritiskom.

8. Sklop ventila (120) uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 1, dalje uključuje:

prvi razdelnik (52') kertridža koji razdvaja ulazni otvor (134) od izlaznog otvora (136);

drugi razdelnik (54') kertridža koji razdvaja izlazni otvor (136) od izduvnog otvora (138);

prvi prsten (128) zasuna elementa (126) ventila koji dodiruje prvu prijemnu površinu (124) prvog razdelnika (52') kertridža u zatvorenom položaju ventila izolujući ulazni otvor (134) od izlaznog otvora (136) i pozicionirajući izlazne i izduvne otvore (136, 138) u međusobnu fluidnu komunikaciju; i

aksijalno podesiv element (58') sedišta koji se klizno zaptiva na drugi razdelnik (54') kertridža.

9. Sklop (120) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 8, koji dalje sadrži:

drugi zasunski prsten (130) elementa (126) ventila; i

prijemnu površinu (146) drugog zasunskog elementa (58') sedišta koja je u kontaktu sa drugim zasunskim prstenom (130) u otvorenom položaju ventila, postavljajući ulazni otvor (134) u fluidnu komunikaciju sa izlaznim otvorom (136) i izolacijom izlaznog otvora (136) od izduvnog otvora (138).

10. Sklop (120) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 9, naznačen time što prečnik dijafragme (83) izložen fluidu je u osnovi jednak prijemnoj površini (124) prvog zasunskog elementa prvog razdelnika (52') kertridža u zatvorenom položaju ventila, a prečnik tela (83) dijafragme izložen fluidu je u suštini jednak prijemnoj površini (146) drugog zasunskog elementa aksijalno podesivog elementa (58’) sedišta u otvorenom položaju ventila, čime se definiše stanje elementa (126) ventila uravnoteženo pritiskom, u svakom od položaja ventila, otvorenom i zatvorenom.

11. Sklop (160) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 1, naznačen time što je element (60) ventila delimično klizno smešten u retencioni element (80), a element (60) ventila uključuje sklop (162) elementa ventila koji ima drugu dijafragmu (180) od elastičnog materaijla koja je čvrsto spojena za deo (164) košuljice sklopa (162) elementa ventila da bi se stvorila druga granica pritiska fluida.

12. Sklop (200) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 1, naznačen time što je dijafragma (212) dodatno učvršćena između elementa (230) klipa koji definiše kraj elementa (202) ventila i retencione spojnice (214) dijafragme spojene sa elementom (230) klipa stvarajući drugu granicu pritiska fluida.

13. Sklop (254) ventila uravnoteženog pritiskom prema zahtevu 1, koji dalje uključuje:

element (264) košuljice spojen za klipni element (266) elementa (202') ventila;

i

drugu dijafragmu (272) od elastičnog materijala koja ima prvi deo (273) pričvršćen između elementa (266) klipa i elementa (264) košuljice i pruža se dijametralno prema spolja od elementa (202') ventila, pri čemu druga dijafragma (272) ima drugi deo (275) pričvršćen između prvog i drugog retencionog elementa (277, 279).