RS60908B1 - Derivati etinila - Google Patents

Description

OPIS

Predmetni pronalazak se odnosi na jedinjenja formule IA i formule IB

ili na njihovu farmaceutski prihvatljivu so ili kiselu adicionu so, racemičnu smešu, ili odgovarajući enantiomer i/ili optički izomer i/ili stereoizomer.

Zanimljivo je i otkriće da su jedinjenja formule IA i IB pozitivni alosterni modulatori (PAMs) metabotropnog glutamatnog receptora 4 (mGluR4). Metabotropni glutamatni receptor 4 je protein koji je kod ljudi kodiran genom GRM4.

Zajedno sa GRM6, GRM7 i GRM8 pripada grupi III porodici metabotropnih glutamatnih receptora i negativno je kuplovan adenalit-ciklazom putem aktivacije proteina Gαi/o. Eksprimira se uglavnom na presinaptičkim terminalima, gde funkcioniše kao autoreceptor ili heteroceptor, a njegova aktivacija dovodi do smanjenja oslobađanja transmitera sa presinaptičkih terminala. mGluR4 je trenutno u centru pažnje zbog svoje jedinstvene distribucije i nedavno otkrivenih dokaza da aktivacija ovog receptora igra ključnu modulatornu ulogu u mnogim putevima centralnog nervnog sistema (CNS) i putevima van CNS (Celanire S, Campo B, Expert Opinion in Drug Discovery, 2012).

Sličnost u domenama koje vežu ligande mGluR grupe III stvara probleme za identifikaciju selektivnih ortosterskih agonista ovog receptora, mada je došlo do određenog napretka u ovoj oblasti. Međutim, ciljanje pozitivnih alosternih modulatora (PAM) umesto ortosternih agonista obezbeđuje veće mogućnosti za identifikovanje molekula koji su isključivo selektivni u grupi mGluR.

mGluR4 PAM se pojavljuju kao obećavajući terapeutski agensi za lečenje motornih (i nemotornih) simptoma, kao i agens za modifikovanje bolesti, u slučaju Parkinsonove bolesti, putem nedopaminergičkog pristupa.

Parkinsonova bolest je progresivno neurodegenerativno oboljenje koje izaziva gubitak dopaminergičnih neurona u supstanciji nigra (SN). Jednu od posledica smanjenja količine dopamina u slučaju ovog oboljenja predstavlja niz motornih poremećaja, uključujući bradikinezu, akinezu, tremor, otežano hodanje i problemi s održavanjem ravnoteže. Ovi motorni poremećaji predstavljaju jasne znake Parkinsonove bolesti, mada postoje i brojni drugi nemotorni simptomi koji se dovode u vezu s ovim oboljenjem. U početnoj fazi bolesti, simptomi Parkinsonove bolesti efikasno se leče zamenom ili uvećanjem dopamina, korišćenjem agonista dopaminskog D2 receptora, levodope ili inhibitora monoaminske oksidaze B. Međutim, s napretkom bolesti ovi agensi postaju manje delotvorni u pogledu kontrole motoričkih simptoma. Pored toga, njihova upotreba je ograničena pojavom neželjenih dejstava, uključujući diskinezu indukovanu agonistom dopamina.

Kao posledica toga, i dalje postoji potreba za novim pristupima u lečenju Parkinsonove bolesti koji poboljšavaju delotvornost u pogledu kontrole motoričkih simptoma.

Aktivacija metabotropnog glutamatnog receptora 4 (mGluR4) je predložena kao potencijalni terapeutski pristup Parkinsonovoj bolesti. Član III grupe mGluRs, mGluR4 je pretežno presinaptički glutamatni receptor koji se eksprimira na nekoliko ključnih lokacija u bazalnim ganglijama koje kontrolišu pokrete. Aktivacija mGluR4 sa agonistima sklonim III grupi smanjuje inhibitorni i ekscitatorni postsinaptički potencijal, verovatno smanjivanjem otpuštanja gama-aminobuterne kiseline (GABA) i glutamata, datim redosledom.

Od naročitog značaja je i potraga za novim lekovima koji ublažavaju motoričke simptome parkinsonizma i istovremeno smanjuju degeneraciju nigrostrijatalnih neurona. Ortosterni mGluR4 agonist L-AP4 pokazao je neuroprotektivna dejstva na Parkinsonovu bolest u 6-OHDA modelu glodara i prvo smanjenje nigrostrijatalne degeneracije pozitivnim alosternim modulatorom (-)-PHCCC kod miševa lečenih 1-metil-4-fenil-1,2,3,6-tetrahidropiridinom (MPTP). Ova istraživanja pružaju ubedljive predkliničke dokaze koji ukazuju na to da aktivatori mGluR4 predstavljaju validan pristup ne samo za simptomatično lečenje Parkinsonove bolesti nego i u ulozi modifikatora bolesti s ovakvim indikacijama.

Neuroprotektivna dejstva selektivnih modulatora mGluR4 opisana su takođe u Neuroreport, 19(4), 475-8, 2008, Proc.Natl. Acad. Sci, USA, 100(23), 13668-73, 2003 and J.Neurosci. 26(27), 7222-9, 2006 and Mol. Pharmacol. 74 (5), 1345–58., 2008..

Anksiozni poremećaji nalaze se među najprevalentnijim psihijatrijskim poremećajima na svetu i komorbidni su s Parkinsonovom bolešću (Prediger R, et al. Neuropharmacology 2012;62:115-24). Preterana glutamatergična neurotransmisija predstavlja važnu karakteristiku patofiziologije anksioznosti. Na osnovu presinaptičke lokalizacije mGluR4 u regijama mozga povezanim sa anksioznim poremećajem i poremećajima raspoloženja, kao i ublažavanja preterane ekscitabilnosti mozga, aktivatori mGluR4 možda predstavljaju novu generaciju anksiolitičkih lekova (Eur. J. Pharmacol., 498(1-3), 153-6, 2004).

Kompanija Addex u izveštaju iz 2010. objavila je da je ADX88178 aktivan u dva predklinička rodentna modela anksioznosti: test zakopavanja klikera kod miševa i test uzdignutog krstastog lavirinta (EPM) kod miševa i pacova. ADKS88178 je takođe prikazao anksiolitički profil u EPM testu štakora nakon oralnog doziranja.

Za mGluR4 modulatore je takođe pokazano da utiču na suzbijanje depresije (Neuropharmacology, 46(2), 151-9, 2004).

Pored toga, za mGluR4 modulatore je pokazano da učestvuju u inhibiciji lučenja glukagona (Diabetes, 53(4), 998-1006, 2004). Stoga, ortosterni ili pozitivni alosterni modulatori mGluR4-a imaju potencijal za lečenje dijabetesa tipa 2 pomoću svog hipoglikemijskog dejstva.

Štaviše, pokazalo se da je mGluR4 eksprimiran u ćelijskoj liniji raka prostate (Anticancer Res. 29 (1), 371-7, 2009) ili kolorektalnog karcinoma (Cli. Cancer Research, 11(9)3288-95, 2005). Stoga mGluR4 modulatori možda imaju i potencijalnu ulogu u lečenju raka.

Ostala predložena dejstva mGluR4 PAM mogu se očekivati u lečenju emeze, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, anoreksije i autizma.

Alosterični modulatori mGluR4 otkriveni su, na primer, u WO2015/128307 A1 i WO2015/044075 A1.

Jedinjenja formule IA i IB se odlikuju značajnim terapeutskim svojstvima. Mogu se koristiti u lečenju i prevenciji poremećaja u vezi sa alosternim modulatorima mGluR4 receptora.

Najkompatibilnije indikacije za jedinjenja koja su alosterni modulatori mGluR4 receptora predstavljaju: Parkinsonova bolest, anksioznost, emeza, opsesivno-kompulsivni poremećaj, anoreksija, autizam, neuroprotekcija, rak, depresija i dijabetes tipa 2.

Predmetni pronalazak se odnosi na jedinjenja formule IA i IB i na njihove farmaceutski prihvatljive soli, na ova jedinjenja u obliku farmaceutski aktivnih supstanci, na postupke njihove proizvodnje, kao i na njihovu upotrebu u lečenju ili prevenciji poremećaja povezanih sa alosternim modulatorima mGluR4 receptora, kao što su: Parkinsonova bolest, anksioznost, emeza, opsesivno-kompulsivni poremećaj, autizam, rak, depresija i dijabetes tipa 2, i na farmaceutske kompozicije koji sadrže jedinjenja formule IA i IB.

Sledeći predmet ovog pronalaska je metoda lečenja ili profilakse Parkinsonove bolesti, anksioznosti, emeze, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, anoreksije, autizma, neuroprotekcije, raka, depresije i dijabetesa tipa 2, što podrazumeva primenu delotvorne količine jedinjenja formule IA i IB kod sisara kom je potrebno lečenje.

Štaviše, pronalazak uključuje sve racemske smeše, sve njihove odgovarajuće enantiomere i/ili optičke izomere, ili analoge koji sadrže izotope vodonika, fluora, ugljenika, kiseonika ili azota.

Termin „farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so” obuhvata soli sa neorganskim i organskim kiselinama, kao što su: hlorovodonična kiselina, azotna kiselina, sumporna kiselina, fosforna kiselina, limunska kiselina, mravlja kiselina, fumarna kiselina, maleinska kiselina, sirćetna kiselina, sukcinska kiselina, vinska kiselina, metansulfonska kiselina, ptoluensulfonska kiselina.

Pripremanje jedinjenja formule IA i IB iz predmetnog pronalaska može se izvesti putem sekvencijalne ili konvergentne sinteze. Sinteza jedinjenja iz pronalaska prikazana je na sledećoj šemi 1. Veštine potrebne za izvođenje reakcija i prečišćavanje dobijenih proizvoda poznate su stručnim licima iz ove oblasti. Supstituenti i indeksi korišćeni u sledećim opisima postupaka imaju značaj u skladu sa navodima ovog dokumenta.

Jedinjenja formule IA i IB se mogu proizvesti putem metoda navedenih u nastavku, putem metoda navedenih u primerima ili putem analognih metoda. Odgovarajući reakcioni uslovi za pojedine korake reakcije su poznati stručnjaku. Redosled reakcija nije ograničen na onaj koji je prikazan u šemama, međutim, u zavisnosti od polaznih supstanci i njihove konkretne reaktivnosti, redosled reakcionih koraka može biti slobodno izmenjen. Polazne supstance su ili komercijalno dostupne, ili se mogu pripremiti postupcima analognim postupcima datim dole, postupcima opisanim u referencama navedenim u opisu ili u primerima, ili postupcima poznatim u struci.

Predmetna jedinjenja formule IA i IB i njihove farmaceutski prihvatljive soli se mogu dobiti putem metoda poznatih u struci, na primer, putem varijante postupka opisanog u nastavku, a koji se sastoji od

- alkilacije jedinjenja formule

sa etiliodidom i odvajanja izomera na jedinjenje formula

i, ako se želi, od pretvaranja dobijenih jedinjenja u njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Priprema jedinjenja formule IA i IB je detaljnije opisana u šemi 1 i u primerima 1 - 2.

Spojevi opće formule I mogu se dobiti na primer reakcijom 2,6-difluoro-4-jodofenilamina 6 s odgovarajućim sintetiziranim aminoestrima formule 5 sa CDI u rastvaraču poput DMF-a, da se dobije željeni analog uree formule 7. Zatvaranje prstena od 7 sa jakom bazom kao što je NaH i uvođenje metila putem alkilacije zaštićenog pirazola 8 tvori željeno alkilirano jedinjenje 9. Spajanje Sonogashira 9 sa fenilacetilenom 10 tvori posle uklanjanja zaštite SEM grupe željeno etinilno jedinjenje 12. Uvođenje etila putem alkilacije i odvajanje formiranih izomera daje željena finalna jedinjenja formule I (šema 1).

Uopšteno govoreći, sekvenca koraka korišćenih za sintetizovanje jedinjenja formule I može se takođe modifikovati u nekim slučajevima.

Biološki testovi i podaci:

Utvrđivanje EC50vrednosti pomoću Ca2+ mobilizacije u in vitro testu rekombinantnog humanog mGlu4 eksprimiranog u ćelijama HEK293:

Dobijene su monoklonske ćelijske linije HEK-293 stabilno transfektovane pomoću cDNK kodranja za humani mGlu4 receptor; za rad s pozitivnim alosternim modulatorima mGluR4 (PAM) izabrana je ćelijska linija s niskim nivoima ekspresije receptora i niskom konstitutivnom aktivnošću receptora kako bi se obezbedila diferencijacija aktivnosti agonista naspram PAM. Ćelije su uzgajane prema standardnim protokolima (Freshney, 2000) u Dulbekovom modifikovanom Iglovom medijumu (DMEM) sa visokom koncentracijom glukoze obogaćenim sa 1 mM glutamina, 10 % (vol/vol) toplotno inaktiviranog telećeg seruma, penicilinom/streptomicinom, 50 µg/ml higromicina i 15 µg/ml blasticidina (svi reagensi za ćelijsku kulturu i antibiotici iz kompanije Invitrogen, Bazel, Švajcarska).

Približno 24 sata pre eksperimenta, zasejano je 5x10<4>ćelija po bunarčiću na ploču za uzorke sa 96 bunarčića sa prozirnim/crnim dnom premazanom poli-D-lizinom. Ćelije su natopljene sa 2,5 µM Fluo-4AM u puferu za nalivanje uzoraka (1xHBSS, 20 mM HEPES) tokom 1 h na 37 °C i isprane pet puta puferom za nalivanje uzoraka. Ćelije su prenete u uređaj Functional Drug Screening System 7000 (Hamamatsu, Pariz, Francuska), a dodato je 11 polulogaritamskih serijskih rastvora ispitnog jedinjenja na 37 °C, te su ćelije inkubirane 10–30 minuta uz onlajn-beleženje pojave fluorescencije. Nakon ovog preinkubacionog koraka, agonist (2S)-2-amino-4-fosfonobutanoinska kiseline (L-AP4) dodat je ćelijama u koncentraciji koja odgovara EC20, uz onlajn-beleženje pojave fluorescencije; u cilju beleženja svakodnevnih varijacija u odgovoru ćelija, momentalno je utvrđen EC20od L-AP4 pre svakog eksperimenta beleženjem krive odgovora na punu dozu L-AP4.

Odgovori su mereni kao vršne vrednosti povećanja fluorescencije minus bazalna vrednost (tj. fluorescencija bez dodavanja L-AP4), a zatim normalizovani na maksimalne efekte stimulacije dobijene pomoću zasićenih koncentracija L-AP4. Grafikoni su nacrtani sa % maksimalne stimulacije pomoću XLfit, programa za iscrtavanje krivulje koji iterativno predviđa podatke koristeći Levenberg–Markar algoritam (Levenburg Marquardt algorithm). U kompetitivnoj analizi s jednim mestom korišćena je jednačina y = A+((B-A)/(1+((x/C)D))), pri čemu je y % dejstva maksimalne stimulacije, A je minimalna vrednost y, B je maksimalna vrednost y, C je EC50, x je log 10 koncentracije kompetitivnog jedinjenja i D je nagib krivulje (Hilov koeficijent). Na osnovu ovih krivulja, izračunate su EC50(koncentracija leka pri čemu je ostvareno 50 % maksimalne aktivacije receptora), Hilov koeficijent, kao i maksimalni odgovor u % dejstva maksimalne stimulacije dobijeni zasićenm koncentracijama L-AP4 (videti sliku 1).

Pozitivni signali dobijeni tokom ove preinkubacije pomoću jedinjenja PAM testa (tj. pre primene EC20koncentracije L-AP4) ukazivali su na aktivnost agonista, odsustvo takvih signala ukazivalo je na manjak aktivnosti agonista. Slabljenje signala primećeno nakon dodavanja EC20koncentracije L-AP4 bila je indikacija inhibicijske aktivnosti testnog jedinjenja.

Slika 1: Ilustracija eksperimentalnog prikaza skrining testa mGlu4 PAM Ca2+ mobilizacije i utvrđivanja vrednosti EC50i % Emaks.

Spisak primera i podataka:

Jedinjenja formule IA i IB i njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu se koristiti kao lekovi, npr. u obliku farmaceutskih preparata. Ovi farmaceutski preparati mogu se davati oralno, npr. u obliku tableta, obloženih tableta, dražeja, tvrdih i mekih želatinskih kapsula, rastvora, emulzija ili suspenzija. Međutim, primena može da se obavlja i rektalno, npr. u obliku supozitorija, ili parenteralno, npr. u obliku injekcionih rastvora.

Jedinjenja formule IA i IB i njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu se preraditi sa farmaceutski inertnim, neorganskim ili organskim nosačima za proizvodnju farmaceutskih preparata. Laktoza, kukuruzni skrob ili njihovi derivati, talk, stearinska kiselina ili njene soli i slično mogu se koristiti, na primer, kao nosači za tablete, obložene tablete, dražeje i tvrde želatinske kapsule. Odgovarajući nosači za meke želatinske kapsule su, na primer, biljna ulja, voskovi, masti, polučvrsti i tečni polioli i slično; u zavisnosti od prirode aktivnih supstanci kao na primer u slučaju mekih želatinskih kapsula, obično nisu potrebni nosači. Pogodni nosači za proizvodnju rastvora i sirupa su, na primer, voda, polioli, saharoza, invertni šećer, glukoza i slično. Adjuvansi, kao što su alkoholi, polioli, glicerol, biljna ulja i slično, mogu se koristiti za vodene rastvore u vodi rastvorljivih soli jedinjenja formule IA i IB, ali po pravilu nisu neophodni. Odgovarajući nosači supozitorija su, na primer, prirodna ili čvrsta ulja, voskovi, masti, polutvrdi ili tečni polioli i slično.

Pored toga, farmaceutski preparati mogu da sadrže konzervanse, solubilizatore, stabilizatore, agense za vlaženje, emulgatore, zaslađivače, boje, arome, soli za izmenu osmotskog pritiska, pufere, agense za maskiranje ili antioksidanse. Nosači mogu da sadrže i druge terapeutski korisne supstance.

Kao što je ranije pomenuto, lekovi koji sadrže jedinjenje formula IA i IB ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i terapeutski inertni ekscipijens su takođe predmet ovog pronalaska, kao što je i postupak za proizvodnju takvih lekova koji podrazumeva stavljanje jednog ili više jedinjenja formula IA i IB ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli i, ako se to želi, jedne ili više drugih terapeutski vrednih supstanci u galenski oblik doziranja, zajedno sa jednim ili više terapeutski inertnih nosača.

Kao što je ranije pomenuto, upotreba jedinjenja formula IA i IB za dobijanje lekova koji su korisni u prevenciji i/ili lečenju gore navedenih bolesti takođe je predmet ovog pronalaska.

Doza može da varira unutar širokih granica, te se svakako prilagođava individualnim potrebama u svakom pojedinačnom slučaju. Po pravilu, efikasna doza za oralnu ili parenteralnu primenu kreće se između 0,01 mg/kg/dan – 20 mg/kg/dan, dok je doza od 0,1 mg/kg/dan – 10 mg/kg/dan poželjna za sve opisane indikacije. Shodno tome, dnevna doza za odraslog čoveka težine 70 kg kreće se između 0,7-1400 mg dnevno, poželjno između 7 i 700 mg dnevno.

Priprema farmaceutskih preparata koje sadrže jedinjenja predmetnog pronalaska:

Tablete sledećeg preparata se proizvode na uobičajeni način:

Proizvodni postupak

1. Izmešati sastojke 1, 2, 3 i 4 i granulisati sa prečišćenom vodom.

2. Osušiti granule na 50 °C.

3. Propustiti granule kroz odgovarajuću opremu za mlevenje.

4. Dodati sastojak 5 i mešati tri minuta; komprimovati odgovarajućom presom. Kapsule sledećeg preparata se proizvode:

Proizvodni postupak

1. Mešati sastojke 1, 2 i 3 u odgovarajućem aparatu za mešanje 30 minuta. 2. Dodati sastojke 4 i 5, pa mešati 3 minuta.

3. Napuniti odgovarajuće kapsule.

1

Jedinjenje formula IA ili IB, laktoza i kukuruzni skrob prvo se mešaju u mešalici, a zatim u mašini za usitnjavanje. Smeša se vraća u aparat za mešanje; dodaje se talk i temeljito meša. Smeša se mašinski ubacuje u odgovarajuće kapsule, npr. tvrde želatinske kapsule.

Injekcioni rastvori sledećeg preparata se proizvode:

Proizvodni postupak

Jedinjenje formula IA ili IB se rastvara u smeši polietilen glikola 400 i vode za injekcije (deo). pH se podešava na 5,0 dodavanjem sirćetne kiseline. Zapremina se podešava na 1,0 ml dodavanjem preostale količine vode. Rastvor se filtrira, puni u bočice uz potrebni višak, i sterilizuje.

Eksperimentalni odjeljak:

Primer 1

(4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-2-etil-1'-metil-spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion

Korak 1: 2 - ((2- (trimetilsilil) etoksi) metil) -6,7-dihidro-2H-indazol-4 (5H) -on 6,7-dihidro-2H-indazol-4 (5H) -on je rastvoren u THF (15 ml) i ohlađen na 0 °C – 5 °C. Natrijum-hidrid (60 % disperzija u mineralnom ulju) (450 mg, 11,3 mmol, 1,05 ekv.) pažljivo je dodavan deo po deo, a smeša je mešana 60 minuta na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je ponovo ohlađena na 0 °C – 5 °C i dodat je (2-(hlorometoksi)etil)trimetilsilan (2,28 ml, 2,15 g, 12,9 mmol, 1,2 ekv.), a smeša je mešana 2 sata na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je pažljivo ekstrahovana zasićenim rastvorom NaHCO3i dva puta pomoću etil-acetata. Organski slojevi su isprani slanim rastvorom, osušeni nad natrijum-sulfatom i evaporisani do suvog stanja. Željeni 2-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-6,7-dihidro-2H-indazol-4(5H)-on (kvantni prinos) dobijen je u vidu žutog ulja, MS: m/e = 267,2 (M+H<+>).

Korak 2: (NE)-2-metil-N-[1-(2-trimetilsililetoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-iliden]propan-2-sulfinamid

2-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-6,7-dihidro-2H-indazol-4(5H)-on primer 1, korak 1) (40 g, 150,14 mmol) je otopljen u 400 ml THF. Dodati su (R)-2-metilpropan-2-sulfinamid (CAS196929-78-9) (27,3 g, 225,2 mmol, 1,5 ekviv.) i titanijum(IV) etoksid (102,75 g, 93,4 ml, 450,42 mmol, 3,0 ekviv.) i smeša je mešana 4 sata na 70 °C. Reakciona smeša je ohlađena i dodat joj je zasićeni rastvor NaHCO3i etil-acetat. Dobijena suspenzija je filtrirana kroz celit, a filtrat je dva puta ekstrahovan etil-acetatom. Organski slojevi su isprani slanim rastvorom, osušeni nad natrijum-sulfatom i evaporisani do suvog stanja. Željeni ((NE)-2-metil-N-[1-(2-trimetilsililetoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-iliden]propan-2-sulfinamid (20,0 g, 36 % prinosa) dobijen je u vidu smeđeg ulja MS: m/e = 370,2 (M+H<+>).

Korak 3: Metil 2-[(4S)-4-[[(R)-tert-butilsulfinil]amino]-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat

Metil-acetat (22,25 g, 23,9 ml, 300,3 mmol, 3 ekviv.) je rastvoren u 370 ml suvog THF, a rastvor je ohlađen na -70 °C. LDA (2,0 M u THF/heptan/etilbenzen) (150 ml, 300,3 mmol, 3 ekviv.) dodat je kap po kap na temperaturi između -75 °C i -65 °C, a smeša je mešana 45 minuta na − 70 °C. Hlorotitanijum triizopropoksid (1,0 M u dihlorometanu) (400 ml, 400 mmol, 4 ekviv.) dodan je kap po kap na temperaturi između -75 °C i -65 °C i smeša se mešala tokom 45 minuta na -70 °C. (NE) -2-metil-N-[1-(2-trimetilsililetoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-iliden]propan-2-sulfinamid (Primer 1, korak 2) (37 g, 100 mmol) rastvoren je u 370 ml suvog THF-a dodavan je kap po kap na temperaturi između -75 °C i -65 °C i smeša je mešana tokom 1 sata na -70 °C. Dodao se zasićeni rastvor NaHC03i smeša se mešala 10 minuta. Etil-acetat je dodat formiranoj suspenziju i smeša je mešana 10 minuta. Dobijena suspenzija je filtrirana kroz celit, a filtrat je dva puta ekstrahovan etil-acetatom. Organski slojevi su isprani vodom i slanim rastvorom, osušeni nad natrijum-sulfatom i evaporisani do suvog stanja. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom. Željeni metil 2-[(4S) -4-[[(R)-terc-butilsulfinil]amino]-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat (22 g, 40% prinosa) je dobijen u vidu smeđeg ulja, MS: m/e = 444,2 (M H<+>).

Korak 4: Metil 2-[(4S)-4-amino-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat

Metil 2-[(4S)-4-[[(R)-terc-butilsulfinil]amino]-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat (Primer 1, korak 3) (20 g, 45,08 mmol) je rastvoren u 500 ml etil acetata, i HCl (4N u etil acetatu) (56,3 ml, 225,4 mmol, 5 ekviv.) je dodavan kap po kap na temperaturu 0 - 5 °C. Smeša je mešana tokom 30 minuta na temperaturi 0 - 5 °C. Reakciona smeša je uparena na temperaturi 0 - 5 °C i ekstrahovana sa zasićenim rastvorom NaHCO3i tri puta sa dihlorometanom. Organski slojevi su spojeni, osušeni nad natrijum-sulfatom i evaporisani do suvog stanja. Dobijen je željeni metil 2-[(4S)-4-amino-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat (340 mg, 54% prinos) u vidu žutog ulja, MS: m/e = 340,1 (M+H<+>).

Korak 5: Metil 2-[(4S)-4-[(2,6-difluoro-4-jod-fenil) karbamoilamino]-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat

2,6-difluoro-4-feniletinil-fenilamin (14,4 g, 56,56 mmol, 1,2 ekviv.) rastvoren je u DMF (250 ml), i dodan je CDI (9,17 g, 56,56 mmol, 1,2 ekviv.) na sobnoj temperaturi. Smeša je mešana tokom 1 sata na 100 °C. U smešu je dodat na sobnoj temperaturi metil 2-[(4S)-4-amino-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6.7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat (Primer 1, korak 4) (16 g, 47,13 mmol, 1,0 ekviv.) rastvoren u 20 ml DMF-a, i smeša je mešana 2 sata na sobnoj temperaturi. Smeša je sipana u vodu i ekstrahovana etil acetatom tri puta. Organski slojevi su isprani vodom i slanim rastvorom, osušeni nad natrijum-sulfatom i evaporisani do suvog stanja. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom. Željeni metil 2-[(4S)-4-[(2,6-difluoro-4-jod-fenil)karbamoilamino]-1-(2-trimetilsiletoksimetil)-6,7-dihidro-5H-indazol-4-il]acetat (9.1 g, 19% prinos) dobijen je u vidu smeđe gume, MS: m/e = 621,1 (M+H<+>).

Korak 6: (4S)-3'-(2,6-difluoro-4-jod-fenil)-1-(2-trimetilsililetoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion

(18 g, 29,01 mmol) metil 2-[(4S) -4-[(2,6-difluoro-4-jod-fenil)karbamoilamino]-1-(2-trimetilsililetoksimetil)-6,7-dihidro-5H- indazol-4-il]acetata (Primer 1, korak 5) je rastvoreno u THF (360 ml), i dodat je natrijum hidrid (60 % u mineralnom ulju) (1,74 g, 43,52 mmol, 1,5 ekviv.) na temperaturi 0 - 5 °C. Smeša je mešana 1 sat na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je ekstrahovana zasićenim rastvorom NH4Cl i tri puta pomoću etil-acetata. Organski slojevi su isprani zasićenim rastvorom soli, osušeni nad natrijum-sulfatom i evaporisani do suvog stanja. Dobijen je željeni (4S)-3'-(2,6-difluoro-4-jod-fenil)-1-(2-trimetilsiletoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion (240 mg, 86% prinosa) u vidu žute gume, MS: m/e = 589,0 (M+H<+>).

Korak 7: (4S)-3'-(2,6-difluoro-4-jod-fenil)-1'-metil-1-(2-trimetilsiletoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion (17 g, 28,9 mmol) (4S)-3'-(2,6-difluoro-4-jod-fenil)-1-(2-trimetilsiletoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-diona

1

(Primer 1, korak 6) je rastvoreno u DMF (200 ml) i cezijum karbonatu (14,12 g, 43,34 mmol, 1,5 ekviv.), i dodan je jodometan (4,92 g, 2,16 ml, 34,67 mmol, 1,2 ekviv.) na sobnoj temperaturi. Smeša je mešana 1 sat na sobnoj temperaturi. Smeša je sipana u vodu i ekstrahovana etil acetatom tri puta. Organski slojevi su isprani vodom i zasićenim rastvorom soli, osušeni nad natrijum-sulfatom i evaporisani do suvog stanja. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem gradijentom petrolej: etil acetata u odnosu 10:1 do 1:1. Željeni (4S)-3'-(2,6-difluoro-4-jod-fenil)-1'-metil-1-(2-trimetilsiletoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion (15.7 g, 90% prinos) je dobijen u vidu žute gume, MS: m/e = 603,2 (M+H<+>).

Korak 8: (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletil)fenil]-1'-metil-1-(2-trimetilsiletoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion (4S)-3'-(2,6-difluoro-4-jod-fenil)-1'-metil-1-(2-trimetilsiletoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion (Primer 1, korak 7) (12 g, 19.9 mmol) i fenilacetilen (3,05 g, 3,32 ml, 29,9 mmol, 1,5 ekviv.) su rastvoreni u 120 ml THF-a. Trietilamin (10,1 g, 13,9 ml, 99,6 mmol, 5 ekviv.), bis- (trifenilfosfin)-paladij(II)dihlorid (420 mg, 0,6 mmol, 0,03 ekviv.), trifenilfosfin (313 mg, 1,2 mmol, 0,06 ekviv.). i bakar(I)jodid (114 mg, 0,6 mmol, 0,03 ekv.) su dodani i smeša je mešana 3 sata na 60 °C. Reakciona smeša je isparena sa isolute®. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na molekularnim sitima od silikagela i eluiran gradijentom etil-acetata i heptana u odnosu 30:70 do 100:0. Željeni (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletilinil)fenil]-1'-metil-1-(2-trimetilsiletoksimetil)spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion (11,2 g, 98% prinos) je dobijen u vidu smeđe pene, MS: m/e = 577,3 (M+H<+>).

Korak 9: (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-1'-metil-spiro[1,5,6,7-tetrahidroindazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion

Naslovno jedinjenje je dobijeno u vidu bele pene, MS: m/e = 447,2 (M+H<+>), uz korišćenje hemije slične onoj koja je opisana u Primeru 1, korak 4, mešanjem reakcije tokom 2 sata na 80 °C polazeći od (S)-1'-(2,6-difluoro-4-(feniletinil)fenil)-3'-metil-2-((2-(trimetilsilil)etoksi)metil)-2,5,6,7-tetrahidro-1'H-spiro[indazol-4,4'-pirimidin]-2',6'(3'H,5'H)-diona (Primer 1, korak 8).

Korak 10: (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-2-etil-1'-metil-spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion

Naslovno jedinjenje je dobijeno u vidu bele čvrste supstance, MS: m/e = 475,4 (M+H<+>), uz korišćenje hemije slične onoj koja je opisana u Primeru 1, korak 7, polazeći od (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-1'-metil-spiro[1,5,6,7-tetrahidroindazol-4,6'heksahidropirimidin]-2',4'-diona (Primer 1, korak 9) i jodetana. Željeni (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-2-etil-1'-metil-spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion dobijen je odvajanjem dva formirana izomera upotrebom Reprosil Chiral NR® kolone sa smešom heptana:etanola u odnosu 60:40, kao vrha A sakupljanja eluenta.

Primer 2

(4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-1-etil-1'-metil-spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion

Naslovno jedinjenje je dobijeno u vidu bele čvrste supstance, MS: m/e = 475,4 (M+H<+>), uz korišćenje hemije slične onoj koja je opisana u Primeru 1, korak 7, polazeći od (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-1'-metil-spiro[1,5,6,7-tetrahidroindazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-diona (Primer 1, korak 9) i jodetana. Željeni (4S)-3'-[2,6-difluoro-4-(2-feniletinil)fenil]-1-etil-1'-metil-spiro[6,7-dihidro-5H-indazol-4,6'-heksahidropirimidin]-2',4'-dion dobijen je odvajanjem dva formirana izomera, uz korišćenje Reprosil Chiral NR® kolone sa smešom heptana:etanola u odnosu 60:40, kao vrha B sakupljanja eluenta.

1

Claims (5)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenje formule IA i formule IB

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili kisela adiciona so, racemična smeša, ili odgovarajući enantiomer i/ili optički izomer i/ili stereoizomer.
2. 2. Postupak za proizvodnju jedinjenja formula IA ili IB prema zahtevu 1, pri čemu taj postupak obuhvata alkilaciju jedinjenja formule

   sa etiljodidom i odvajanje izomera na jedinjenje formula

   i, ako se želi, pretvaranje dobijenih jedinjenja u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
3. 3. Jedinjenje formula IA ili IB prema zahtevu 1 za primenu u vidu terapeutski aktivnih supstanci.
4. 4. Jedinjenje formule IA ili IB prema zahtevu 1 za primenu u lečenju Parkinsonove bolesti, anksioznosti, emeze, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, autizma, raka, depresije i dijabetesa tipa 2.
5. 5. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formula IA ili IB prema zahtevu 1 i farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5 1