RS57742B1 - Sklop glave i sistem ventila namenjen primeni u sistemu za bušenje jezgra - Google Patents

Description

Opis

Oblast pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na sklop glave i sistem ventila namenjen primeni u sistemu za bušenje jezgra.

Stanje tehnike

Na Slikama 1a do 1c prikazan je konvencionalni postupak uzimanja uzorka 10 jezgra pomoću sistema 12 za bušenje jezgra. Prema ovom primeru, sistem 12 vrši bušenje nadole u suštinski vertikalnoj orijentaciji, iako je takođe moguće da se bušenje izvodi u bilo kojoj drugoj pogodnoj orijentaciji, na primer pri bilo kojem uglu u opsegu između 35° i -90° u odnosu na horizontalnu ravan.

Uzorak 10 jezgra nastaje kada kružno dleto 14 za bušenje probije tlo 16. Dleto 14 za bušenje je spregnut sa donjim krajem sklopa 18 spoljašnje cevi koji je dalje izveden na donjem kraju bušaćeg niza 20 koji se pruža do ulaza bušotine sistema 12 za bušenje. Prema ovom primeru tlo 16 je dno bušotine 22 koja je izbušena pomoću sistema 12 za bušenje jezgra.

Sklop 24 unutrašnje cevi se u tipičnom slučaju koristi za uzimanje uzorka 10 jezgra. Sklop 24 unutrašnje cevi se postavlja (Slika 1a) na dno bušaćeg niza 20. Sklop 24 unutrašnje cevi se spreže sa sklopom 18 spoljašnje cevi (Slika 1b) nakon čega se formira uzorak 10 jezgra bušenjem kroz tlo 16 (Slika 1c). Sklop 24 unutrašnje cevi zadržava uzorak 10 jezgra nakon što je uzorak 10 nastao i, nakon što je uzorak 10 jezgra odlomljen od tla 16, sklop 24 unutrašnje cevi se izvlači iz dna bušaćeg niza 20.

U tipičnom slučaju sklop 24 unutrašnje cevi sadrži sklop 26 cevi jezgra koji je izveden tako da zadrži uzorak 10 jezgra i sklop 28 glave koji je izveden da omogući postavljanje sklopa 24 unutrašnje cevi na dno bušaćeg niza 20 i koji je dodatno izveden tako da omogući izvlačenje sklopa 24 unutrašnje cevi sa dna bušaćeg niza 20. Kako bi se ovo omogućilo, sklop 28 glave je izveden na takav način da se može spregnuti sa sklopom 26 cevi jezgra i poslati niz bušaći niz 20, na primer pumpajući vodu niz bušaći 20 niz prema sklopu 24 unutrašnje cevi, ili puštanjem sklopa 24 unutrašnje cevi niz bušaći niz 20 ukoliko se on nalazi u suštinski vertikalnom položaju. Nakon što je sklop 24 unutrašnje cevi doveden na dno bušaćeg niza 20, sklop 28 cevi se spreže sa sklopom 18 spoljašnje cevi nakon čega bušenje može početi. Nakon što je bušenjem formiran uzorak 10 jezgra i nakon što je uzorak 10 zadržan u sklopu 26 cevi jezgra, u bušaći niz 20 se spušta usisno zvono 30 koje je spregnuto pomoću žice 32 sa vitlom (nije prikazano) koje se nalazi na ulazu bušotine kako bi se spregnulo sa sklopom 28 glave. Usisno zvono 30 se zatim podiže vitlom do ulaza bušotine dovodeći sklop 24 unutrašnje cevi i uzorak 10 jezgra do ulaza bušotine radi preuzimanja.

Preuzimanje uzoraka jezgra je ograničavajući faktor u vremenu potrebnom da se izvrši bušenje jezgra i vreme potrebno da se dobije uzorak jezgra se povećava zajedno sa dubinom bušotine.

Dokument US 2.277.989 A opisuje izvedbu za postavljanje i izvlačenje sklopa unutrašnje cevi i, time, uzorka jezgra sadržanog u sklopu unutrašnjeg jezgra. Rešenje sadrži sistem ventila koji se može dovesti u prvu zatvorenu konfiguraciju u kojoj se sklop unutrašnje cevi postavlja pomoću fluida koji se pumpa niz bušaći niz, u otvorenu konfiguraciju u kojoj fluid može proticati do dleta koje se nalazi na kraju bušaćeg niza, i u drugu zatvorenu konfiguraciju u kojoj se sklop unutrašnje cevi podiže uz niz pomoću fluida koji se pumpa niz bušaći niz kako bi se izvadio sklop unutrašnje cevi.

Izlaganje suštine pronalaska

Cilj pronalaska jeste da unapredi način uzimanja uzoraka jezgra.

Ovaj cilj se postiže na način opisan u nezavisnim Zahtevima.

U saglasnosti sa prvim aspektom predmetnog pronalaska, izveden je sistem ventila za sklop unutrašnje cevi pogodne za korišćenje u sistemu za bušenje kako bi se preuzeo uzorak jezgra formiran pomoću sistema za bušenje, gde se sklop unutrašnje cevi može postaviti unutar bušaćeg niza sistema za bušenje na prvom kraju niza, pri čemu se sistem ventila može dovesti u prvu zatvorenu konfiguraciju, otvorenu konfiguraciju i drugu zatvorenu konfiguraciju, gde:

sistem ventila prelazi u prvu zatvorenu konfiguraciju kada se fluid pumpa kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza ka sklopu unutrašnje cevi, gde je sistem ventila izveden na takav način da se, kada se nalazi u prvoj zatvorenoj konfiguraciji, pritisak fluida povećava kako bi se obezbedilo postavljanje sklopa unutrašnje cevi prema drugom kraju bušaćeg niza;

sistem ventila prelazi u otvorenu konfiguraciju usled dolaska sklopa unutrašnje cevi u blizinu drugog kraja bušaćeg niza kako bi sprečio njegovo dalje izmeštanje prema drugom kraju bušaćeg niza, gde je sistem ventila izveden tako da, kada se nalazi u otvorenoj konfiguraciji, fluid može teći do dleta za bušenje koje se nalazi na drugom kraju ili u blizini drugog kraja bušaćeg niza; i

sistem ventila prelazi u drugu zatvorenu konfiguraciju kada se fluid pumpa kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza ka sklopu unutrašnje cevi, gde je sistem ventila izveden tako da se, kada se nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji, pritisak fluida povećava kako bi se obezbedilo vraćanje sklopa unutrašnje cevi iz blizine drugog kraja bušaćeg niza.

Potrebno je naglasiti da prva i druga zatvorena konfiguracija mogu biti suštinski veoma slične konfiguracije ili mogu biti različite konfiguracije.

Sistem ventila može sadržati element ventila i ležište ventila sa kojim element ventila može obrazovati zaptivanje, gde je sistem ventila izveden tako da se element ventila pokreće prema ležištu ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju kako bi sa ležištem ventila obrazovao zaptivanje kada fluid teče kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi. Zaptivanje koje je formirano između elementa ventila i ležišta ventila može biti takvo da iza sistema ventila može doći do značajnog porasta pritiska kako bi se sklop unutrašnje cevi izmestio prema drugom kraju bušaćeg niza.

Element ventila i ležište ventila mogu biti izvedeni na takav način da se element ventila može potisnuti kroz ležište ventila kako bi se sistem ventila mogao prevesti u otvorenu konfiguraciju kao posledica postizanja dovoljnog pritiska fluida koji deluje na element ventila, što je na primer slučaj kada se sklop unutrašnje cevi dovede u položaj sa sklopom spoljašnje cevi sistema za bušenje u kojem se sklop unutrašnje cevi ne može kretati više prema drugom kraju niza.

Element ventila i ležište ventila mogu biti izvedeni tako da se, kada se sistem ventila nalazi u otvorenoj konfiguraciji, element ventila potiskuje prema ležištu ventila tako da sistem ventila prelazi u drugu zatvorenu konfiguraciju u kojoj zajedno sa ležištem ventila obrazuje zaptivanje kada fluid protiče kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza ka sklopu unutrašnje cevi. Zaptivanje obrazovano od strane elementa ventila i ležišta ventila može biti takvo da iza sistema ventila može doći do porasta pritiska kako bi se sklop unutrašnje cevi mogao podići i preuzeti iz blizine drugog kraja bušaćeg niza i/ili kako bi se sklop unutrašnje cevi odvojio od bušaćeg niza.

Prema jednom izvođenju sistem ventila je izveden na takav način da se element ventila sprečava da bude potisnut kroz ležište ventila kada se sistem ventila nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji kada fluid teče kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje ceni u smeru od drugog kraja bušaćeg niza ka sklopu unutrašnje cevi.

Sistem ventila može sadržati glavu sa kojom je spregnut element ventila, gde je glava izvedena tako da se zadržava u položaju kako bi se sprečilo da se element ventila potisne kroz ležište ventila kada se sistem ventila nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji i kada fluid teče kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi.

Sistem ventila može sadržati graničnik, gde je sistem ventila izveden tako da se glava može kretati relativno u odnosu na graničnik, gde glava sadrži ulegnuće koje je izvedeno tako da sadejstvuje sa graničnikom kada se sistem ventila prevodi u drugu zatvorenu konfiguraciju kako bi se glava zadržala i, time, sprečilo da se element ventila potisne kroz ležište ventila.

Prema jednom izvođenju, graničnik sadrži klin dok je ulegnuće na glavi izvedeno tako da može da prihvati najmanje deo klina. Glava može sadržati spiralni žljeb koji je izveden tako da prihvati najmanje deo klina na takav način da glava rotira i kreće se prema drugom kraju bušaćeg niza relativno u odnosu na klin pri prelasku sistema ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju, gde je žljeb povezan sa spiralnim žljebom i raspoređen tako da se najmanje deo klina prihvata u ulegnuću kada sistem ventila prelazi iz otvorene konfiguracije u drugu zatvorenu konfiguraciju.

Element ventila može biti spregnut sa glavom preko stuba, gde stub poseduje dužinu koja pozicionira element ventila relativno u odnosu na ležište ventila.

Element ventila može posedovati suštinski kružan poprečni presek, dok ležište ventila može posedovati odgovarajuće oblikovan poprečni presek. Prema jednom izvođenju element ventila je najmanje delimično sferično oblikovan, dok je ležište ventila oblika čaure. Sistem ventila može sadržati najmanje jedan gornji i najmanje jedan donji otvor za usmeravanje protoka fluida prema elementu ventila. Najmanje jedan gornji ili jedan donji otvor može biti raspoređen tako da usmerava protok fluida koji tuda protiče direktno na element ventila.

Sistem ventila može sadržati ležište koje je smešteno na spoljašnjoj površini sklopa unutrašnje cevi na lokaciji između gornjeg i donjeg otvora ventila, gde je postavljena zaptivka kako bi se obezbedilo zaptivanje između spoljašnje površine sklopa unutrašnje cevi i unutrašnje površine bušaćeg niza radi sprečavanja protoka fluida oko spoljašnjosti skopa unutrašnje cevi između oblasti u blizini gornjeg i donjeg otvora.

U skladu sa drugim aspektom predmetnog pronalaska, obezbeđen je sklop glave za postavljanje sklopa cevi jezgra u bušaći niz i radi preuzimanja sklopa cevi jezgra iz bušaćeg niza, gde je sklop glave raspoređen tako da se može spregnuti sa sklopom cevi jezgra kako bi obrazovao sklop unutrašnje cevi, gde sklop glave sadrži sistem ventila koji u saglasnosti sa prvim aspektom predmetnog pronalaska.

U saglasnosti sa trećim aspektom predmetnog pronalaska, izvedena je komponenta sklopa glave za postavljanje sklopa cevi jezgra u bušaći niz i za preuzimanje sklopa cevi jezgra iz bušaćeg niza, gde je sklop glave izveden tako da se može spregnuti sa sklopom cevi jezgra kako bi se formirao sklop unutrašnje cevi, gde komponenta sklopa glave sadrži sistem ventila u saglasnosti sa prvim aspektom predmetnog pronalaska. Komponenta sklopa glave može biti, na primer, sklop ventila i glave.

U saglasnosti sa četvrtim aspektom predmetnog pronalaska, obezbeđen je postupak postavljanja sklopa unutrašnje cevi u bušaći niz sistema za bušenje i izvlačenja sklopa unutrašnje cevi iz bušaćeg niza, gde je sklop unutrašnje cevi izveden tako da se može umetnuti u bušaći niz na prvom kraju niza, gde sklop unutrašnje cevi sadrži sistem ventila koji je izveden tako da se može dovesti u stanje prve zatvorene konfiguracije, u stanje otvorene konfiguracije i stanje druge zatvorene konfiguracije, gde postupak sadrži sledeće korake:

korak pumpanja fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza u kojoj je izveden sklop unutrašnje cevi, prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi;

korak postavljanja sistema ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju kako bi se omogućilo izmeštanje sklopa unutrašnje cevi prema drugom kraju bušaćeg niza kao posledica protoka fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi;

koraka postavljanja sistema ventila u otvorenu konfiguraciju usled pristizanja sklopa unutrašnje cevi u blizinu drugog kraja bušaćeg niza gde je sprečen da se kreće dalje prema drugom kraju bušaćeg niza, pri čemu je sistem ventila izveden tako da, kada se nalazi u otvorenoj konfiguraciji, fluid može proticati do dleta za bušenje koje se nalazi na ili u blizini drugog kraja bušaćeg niza;

koraka pumpanja fluida kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi; i

koraka postavljanja sistema ventila u drugu zatvorenu konfiguraciju kako bi se omogućilo izvlačenje sklopa glave iz blizine drugog kraja bušaćeg niza kao posledica proticanja fluida kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi.

Potrebno je naglasiti da prva i druga zatvorena konfiguracija mogu biti suštinski slične konfiguracije, ili mogu biti različite konfiguracije.

Sistem ventila može sadržati element ventila i ležište ventila sa kojim element ventila može obezbediti zaptivanje, i korak postavljanja sistema ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju može podrazumevati pomeranje elementa ventila prema ležištu ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju kako bi se sa ležištem ventila obrazovalo zaptivanje kao posledica koraka pumpanja fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi. Zaptivanje formirano između ležišta ventila i elementa ventila može biti takvo da dođe do dovoljnog porasta pritiska iza sistema ventila kako bi se sklop unutrašnje cevi izmestio prema drugom kraju bušaćeg niza.

Korak postavljanja sistema ventila u otvorenu konfiguraciju može podrazumevati potiskivanje elementa ventila kroz ležište ventila usled postizanja dovoljnog pritiska fluida koji deluje na element ventila, što je posledica dolaska sklopa unutrašnje cevi u položaj u odnosu na sklop spoljašnje cevi u kojem se sklop unutrašnje cevi ne može dalje pomerati prema drugom kraju bušaćeg niza.

Korak postavljanja sistema ventila u drugu zatvorenu konfiguraciju može podrazumevati pomeranje elementa ventila prema ležištu ventila čime se sistem ventila postavlja u drugu zatvorenu konfiguraciju kako bi se sa ležištem ventila formiralo zaptivanje kao posledica koraka pumpanja fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi. Zaptivanje koje je formirano između elementa ventila i ležišta ventila može biti takvo da dođe do značajnog porasta pritiska fluida iza sistema ventila kako bi se izvukao sklop unutrašnje cevi iz blizine drugog kraja bušaćeg niza i/ili kako bi se sklop unutrašnje cevi odvojio od bušaćeg niza.

Prema jednom izvođenju, postupak sadrži korak sprečavanja da se element ventila potisne kroz ležište ventila nakon koraka postavljanja sistema ventila u drugu zatvorenu konfiguraciju kada fluid protiče kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi.

Sistem ventila može sadržati glavu sa kojom je spregnut element ventila i postupak može sadržati korak zadržavanja glave u takvom položaju da je element ventila sprečen d bude potisnut kroz ležište ventila nakon koraka postavljanja sistema ventila u drugu zatvorenu konfiguraciju i kada fluid protiče kroz unutrašnju oblast bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi.

Sistem ventila može sadržati graničnik dok glava može sadržati ulegnuće, gde postupak sadrži korak pomeranja glave relativno u odnosu na graničnik na takav način da se ulegnuće glave spregne sa graničnikom kao posledica postavljanja sistema ventila u drugu, zatvorenu konfiguraciju.

Prema jednom izvođenju, granični sadrži klin i glava sadrži spiralni žljeb koji je izveden tako da prihvati najmanje deo klina, gde postupak sadrži korak rotacije klina, gde postupak sadrži korak rotiranja i pomeranja glave u smeru prema drugom kraju bušaćeg niza kako se sistem ventila postavlja u prvu zatvorenu konfiguraciju.

Sistem ventila može sadržati najmanje jedan gornji i najmanje jedan donji otvor ventila i postupak može podrazumevati usmeravanje protoka fluida ka elementu ventila. Prema jednom izvođenju, fluid koji protiče kroz najmanje jedan gornji i najmanje jedan donji otvor ventila se usmerava tako da teče direktno na element ventila.

Postupak može podrazumevati zaptivanje između spoljašnje površine sklopa unutrašnje cevi i unutrašnje površine bušaćeg niza na mestu spoljašnje površine sklopa unutrašnje cevi koje se nalazi između gornjeg i donjeg otvora ventila, pri čemu se zaptivanje vrši kako bi se sprečilo proticanje fluida oko spoljašnjosti sklopa unutrašnje cevi između oblasti u blizini gornjeg i donjeg otvora.

1

Kratak Opis Slika Nacrta

Izvođenja predmetnog pronalaska će sada biti opisana samo pomoću primera i uz pozivanje na pridružene slike nacrta na kojima:

Slike 1a do 1c predstavljaju funkcionalne reprezentacije elemenata konvencionalnog sistema za bušenje jezgra koji se koristi za pravljenje uzorka jezgra formiranog pomoću sistema za bušenje;

Slika 2 predstavlja pogled sa prednje strane na deo sistema za bušenje jezgra koji sadrži sklop glave, gde je sklop glave u saglasnosti sa izvođenjem predmetnog pronalaska;

Slika 3 predstavlja uvećani pogled na sklop glave sa Slike 2;

Slika 4 predstavlja pogled u izometriji na sklop glave sa Slike 2;

Slika 5 predstavlja pogled u izometriji na sklop glave sa Slike 2 sa selektivno uklonjenim određenim površinskim elementima;

Slika 6 predstavlja delimično transparentni pogled na deo sklopa glave sa Slike 2;

Slike 7a do 7e predstavljaju poglede koji prikazuju sekvencu kretnji delova sklopa glave sa Slike 2 u toku izvođenja operacije postavljanja sklopa glave na dno bušaćeg niza;

Slike 8a do 8d predstavljaju poglede koji prikazuju sekvencu kretnji delova sklopa glave sa Slike 2 u toku izvođenja operacije podizanja sklopa glave sa dna bušaćeg niza;

Slika 9 predstavlja pogled na rastavljeni sklop sklopa glave u saglasnosti sa izvođenjem predmetnog pronalaska; i

Slika 10 predstavlja pogled u izometriji na sklop glave sa Slike 10.

Detaljni opis pronalaska

Na Slici 2 prikazan je sklop 100 glave koji je izveden tako da omogući postavljanje sklopa 24 unutrašnje cevi na dno bušaćeg niza 200 koji se nalazi unutar bušotine 202, kao i da omogući podizanje sklopa 24 unutrašnje cevi iz bušaćeg niza 200.

Prema ovom primeru, bušaći niz 200 jeste u suštinski vertikalnoj orijentaciji i bušenje se vrši vertikalno u smeru na dole. Ipak je potrebno naglasiti da se bušenje može izvoditi u bilo kojoj pogodnoj orijentaciji, na primer pri uglu između od 35° do -90°. Kao takvo, iako je način rada sklopa 100 glave opisan imajući u vidu da se bušenje izvodi vertikalno na niže, sklop 100 glave može vršiti svoju funkciju u bilo kojem pogodno orijentisanom bušaćem nizu 200.

Sklop 24 unutrašnje cevi sadrži sklop 26 cevi jezgra namenjen da zadrži uzorak 10 jezgra koji je formiran pomoću bušaćeg niza 200 kada se vrši bušenje bušotine 202, dok sklop 100 glave omogućava postavljanje sklopa 24 unutrašnje cevi.

Sklop 26 cevi jezgra će u tipičnom slučaju sadržati komponente koje se mogu iskoristiti da se obrazuje uzorak jezgra, što može podrazumevati: unutrašnju cev za smeštanje uzorka 10 jezgra kako se uzorak 10 jezgra formira bušenjem; podizač jezgra radi zadržavanja uzorka jezgra u unutrašnjoj cevi nakon što je uzorak 10 jezgra odlomljen i odvojen nakon bušenja; kućište podizača jezgra radi sprezanja sa unutrašnjom cevi i radi smeštanja podizača jezgra; i prsten graničnika radi zadržavanja podizača jezgra u kućištu podizača jezgra.

Sklop 100 glave sadrži sistem ventila koji je izveden na takav način da se sklop 24 unutrašnje cevi može postaviti na dno bušaćeg niza 200 kada se voda ili neki drugi pogodni fluid pumpa niz bušaći niz 200 prema sklopu 24 unutrašnje cevi kroz unutrašnju oblast A bušaćeg niza 200. Sistem ventila je takođe izveden na takav način da se sklop 24 unutrašnje cevi može preuzeti sa dna bušaćeg niza 200 kada se voda pumpa na gore kroz oblast A bušaćeg niza prema sklopu 24 unutrašnje cevi. Pumpanje vode kroz oblast A prema sklopu 24 unutrašnje cevi može se postići pumpanjem vode nadole kroz oblast B definisanu između spoljašnjosti bušaćeg niza 200 i unutrašnjosti bušotine 202. Voda se, zatim, usmerava na gore kroz oblast A nakon dolaska na dno bušotine 202.

Kao posledica izvođenja sistema ventila sklopa 100 glave, sklop 24 unutrašnje cevi može biti postavljen na dno i podignut sa dna bušaćeg niza 200 promenom smera protoka fluida kroz oblast A bušaćeg niza 200.

Sklop 100 glave je prikazan detaljnije na Slikama 3 do 6. Sklop 100 glave sadrži rotirajući deo 102 glave sa spiralnim žljebom 104. Rotirajući deo 102 glave je pokretno spregnut sa gornjim povlačećim kućištem 106 preko klina 108 koji je umetnut kroz spiralni žljeb 104 i para naspramnih rupa 110 za klinove na gornjem povlačećem kućištu 106. Rotirajući deo 102 je takođe spregnut sa glavom 112 koja je izvedena tako da se spregne sa usisnim zvonom 30 kako bi se omogućilo konvencionalno izvlačenje sklopa 100 glave sa dna bušaćeg niza 200 pomoću žice, ukoliko je potrebno.

Gornje povlačeće kućište 106 sadrži veći broj gornjih otvora 114 ventila. Gornji otvori ventila su komponenta sistema ventila sklopa 100 glave.

Sklop 100 glave takođe sadrži klip 116 indikatora koji je spregnut sa delom 102 glave na takav način da se klip 116 indikatora i deo 102 glave kreću zajedno.

Klip 116 indikatora sadrži glavu 118 u obliku kugle koja može biti prihvaćena u prstenu 120, gde je prsten 120 izveden na takav način da se, prilikom kretanja glave 118 klipa prema prstenu 120, glava 118 klipa u obliku kugle osloni o prsten 120 i tako postigne zaptivanje, pri čemu se, ukoliko se na klip 116 indikatora primeni dovoljna sila, dozvoljava da glava 118 u obliku kugle prođe kroz prsten 120. Deo 102 glave, klin 108, klip 116 indikatora, glava 118 klipa u obliku kugle i prsten 120 su dodatne komponente sistema ventila sklopa 100 glave.

Sklop 100 glave takođe sadrži i donje povlačeće kućište 122 koje je spregnuto sa gornjim povlačećim kućištem 106. Donje povlačeće kućište 122 je izvedeno tako da primi i prihvati sklop 124 za zabravljivanje radi odvojivog sprezanja sklopa 100 glave sa sklopom 18 spoljašnje cevi koji se nalazi na donjem kraju bušaćeg niza 200. Sklop 18 spoljašnje cevi će u tipičnom slučaju sadržati komponente koje se mogu iskoristiti za prihvatanje sklopa 24 unutrašnje cevi i koje mogu omogućiti bušenje bušotine 202 kako bi se došlo do uzoraka 10 jezgra. Prema ovom izvođenju, sklop 18 spoljašnje cevi sadrži: spojnicu za zabravljivanje namenjenu za sprezanje sklopa 18 spoljašnje cevi sa bušaćim nizom 200; spoljašnju cev za prihvatanje sklopa 24

1

unutrašnje cevi i koja se spreže na svom donjem kraju sa dletom 14 za bušenje; i spojnicu adaptera koja je izvedena i spregnuta između spojnice za zabravljivanje i spoljašnje cevi a koja obrazuje oblast u kojoj se mogu postaviti brave sklopa 124 za zabravljivanje kako bi sa njegove donje strane spregnule sklop 24 unutrašnje cevi sa sklopom 18 spoljašnje cevi.

Donje povlačeće kućište 122 takođe sadrži otvore 126 ventila. Donji otvori 126 ventila su dodatne komponente sistema ventila sklopa 100 glave.

Sklop 100 glave dodatno sadrži i zaptivku 128. Kada su gornje i donje povlačeće kućište 106, 122 spregnuti jedno sa drugim, zaptivka 128 se nalazi oko spoja između gornjeg i donjeg povlačećeg kućišta 106, 122 kako bi se sprečilo proticanje fluida između oblasti C i D (videti Sliku 2). Ovakav raspored potpomaže u usmeravanju fluida koji protiče kroz oblast A kroz unutrašnjost sklopa 100 glave, pre negu oko spoljašnjosti sklopa 100 glave. Zaptivka 128 je posebno smeštena između gornjeg i donjeg otvora 114, 126 ventila kako bi pomogla u usmeravanju protoka fluida kroz otvore 114, 126 ventila i obrazuje dodatnu komponentu sistema ventila sklopa 100 glave.

Tokom rada, sklop 100 glave je spregnut sa sklopom 26 cevi jezgra kako bi se obrazovao sklop 24 unutrašnje cevi i umeće se u bušaći niz 200. Sa bušaćim nizom 200 je spregnuta pumpa koja je konfigurisana tako da pumpa vodu na dole kroz oblast A bušaćeg niza 200. Kao odgovor na proticanje fluida na dole kroz oblast A prema sklopu 24 unutrašnje cevi, sistem ventila sklopa 100 glave prelazi u prvu zatvorenu konfiguraciju sprečavajući fluid da protiče kroz ili iza sklopa 24 unutrašnje cevi. Usled toga dolazi do porasta pritiska fluida što prisiljava sklop 24 cevi da se kreće naniže kroz bušaći niz 200 prema sklopu 18 spoljašnje cevi 18 koji se nalazi na donjem kraju bušaćeg niza 200. Potrebno je naglasiti da se pumpa može spregnuti sa bušaćim nizom 200 na bilo koji pogodan način, na primer pomoću niza creva. Takođe je potrebno naglasiti da, kako se bušaći niz 200 nalazi u suštinski vertikalnoj orijentaciji u ovom konkretnom primeru, sklop 24 unutrašnje cevi može biti ispušten u bušaći niz 200 i kretati se naniže kroz bušaći niz 200 samo pod dejstvom gravitacije, umesto da se kreće niz bušaći niz 200 pod dejstvom vode koja se pumpa niz bušaći niz 200.

Kada se sklop 24 unutrašnje cevi spregne sa sklopom 18 spoljašnje cevi, sistem ventila prelazi u otvorenu konfiguraciju kako bi se dozvolilo da fluid protiče kroz sklop 100 glave do dleta 14 za bušenje, čime se pomaže proces bušenja. Postupak postavljanja sklopa 100 glave na dno bušaćeg niza 200 će sada biti detaljnije opisan uz pozivanje na Slike 7a do 7e.

Slika 7a prikazuje inicijalno stanje kada se najpre voda pumpa na dole kroz bušaći niz 200 prema sklopu 24 unutrašnje cevi. Kao što je naznačeno pomoću strelica, voda se usmerava kroz gornje otvore 114 ventila, što je pomognuto prisustvom zaptivke 128 koja sprečava vodu da teče oko spoljašnjosti sklopa 100 glave. Gornji otvori 114 ventila su nagnuti prema lokaciji na kojoj se nalazi glava 118 klipa u obliku kugle na takav način da se voda usmerava prema glavi 118. Sila kojom voda deluje na glavu 118 kugle dovodi do pomeranja klipa 116 indikatora naniže što dalje dovodi do toga da se i deo 102 glave kreće naniže i rotira usled interakcije sa spiralnim žljebom 104 i klinom 108, kao što je prikazano na Slici 7b.

Glava 118 u obliku kugle će nastaviti da se kreće naniže prema prstenu 120 sve dok, kao što je prikazano na Slici 7c, glava 118 u obliku kugle ne formira zaptivku zajedno sa prstenom 120. Ova konfiguracija odgovara prvoj zatvorenoj konfiguraciji. Zaptivanje koje se postiže između glave 118 u obliku kugle i prstena 120 sprečava vodu da protiče kroz unutrašnjost sklopa 100 glave, dok zaptivka 128 sprečava vodu da protiče oko spoljašnjosti sklopa 100 glave. Usled toga dolazi do porasta pritiska vode iza sklopa 24 unutrašnje cevi, što prisiljava sklop 24 unutrašnje cevi da se kreće na dole niz bušaći niz.

U nekom trenutku će sklop 24 unutrašnje cevi doći do sklopa 18 spoljašnje cevi i, kada prsten za prizemljenje sklopa 24 unutrašnje cevi udari o rame za prizemljenje sklopa 18 spoljašnje cevi, sklop 24 unutrašnje cevi će biti sprečen da se kreće dalje niz bušaći niz 200. U ovom trenutku sklop 24 unutrašnje cevi se ne može više kretati naniže tako da, kao što je prikazano na Slici 7d, dolazi do porasta pritiska vode sve dok se glava 118 klipa 116 u obliku kugle ne potisne kroz prsten 120. Ovo dovodi do prelaska sistema ventila u otvorenu konfiguraciju u kojoj voda može proticati kroz sklop 100 glave do dleta 14 za bušenje, kao što je prikazano na Slici 7e. Dodatno, promena pritiska vode na dnu bušotine, koja je posledica potiskivanja glave 118 u obliku kugle kroz prsten 120, daje informaciju operatoru da se sklop 24 unutrašnje

1

cevi postavio u sklop 18 spoljašnje cevi. Prema ovom primeru, ova informacija se dobija promenom u očitavanju pritiska koji se meri pomoću pogodne opreme za očitavanje pritiska. Očitavanje pritiska informiše operatora da se može otpočeti sa bušenjem.

Nakon što je bušenje završeno i nakon što je sklop 26 cevi jezgra prihvatio uzorak 10 jezgra, sklop 24 unutrašnje cevi se može preuzeti sa dna bušaćeg niza 200.

Pumpa ili neki drugi uređaj poput pritisnog ventila koji je operativno spregnut sa pumpom, je konfigurisan da pumpa vodu na dole kroz oblast B, između spoljašnjosti bušaćeg niza 200 i unutrašnjosti bušotine 202, koja zatim dolazi do dna bušotine 202 i usmerava se nazad na gore kroz oblast A bušaćeg niza 200 prema sklopu 24 unutrašnje cevi. Usled protoka fluida kroz oblast A prema sklopu 24 unutrašnje cevi, sistem ventila sklopa 100 glave prelazi u drugu zatvorenu konfiguraciju koja sprečava fluid da prolazi kroz ili iza sklopa 24 unutrašnje cevi. Usled toga dolazi do porasta pritiska fluida što prisiljava sklop 24 cevi da se kreće naviše kroz bušaći niz 200 prema njegovom gornjem kraju radi preuzimanja. Postupak preuzimanja sklopa 24 unutrašnje cevi sa dna bušaćeg niza 200 će sada biti opisan detaljnije uz pozivanje na Slike 8a do 8d.

Slika 8a prikazuje početni korak kada se voda najpre pumpa na gore kroz bušaći niz 200 prema sklopu 24 unutrašnje cevi. Kao što je naznačeno strelicama, voda se usmerava kroz donje otvore 126 ventila, što je pomognuto prisustvom zaptivke 128 koja sprečava vodu da protiče oko spoljašnjosti sklopa 100 glave. Donji otvori 126 ventila su nagnuti prema lokaciji na kojoj se nalazi glava 118 klipa u obliku kugle tako da se voda usmerava prema glavi 118. Glava 118 klipa u obliku kugle, koja je prethodno potisnuta kroz prsten 120 se potiskuje na gore pomoću vode što uzrokuje pokretanje klipa 116 indikatora, a time i dela 102 glave, na gore, kao što je prikazano na Slici 8b. Kako se deo 102 glave kreće na gore, ležište 130 spiralnog žljeba 104 se spreže sa klinom 108 što sprečava deo 102 glave da se dalje kreće prema gore. Ovo, dalje, sprečava glavu 118 u obliku kugle da se potisne na gore kroz prsten 120. Ova konfiguracija koja odgovara drugoj zatvorenoj konfiguraciji, prikazana je na Slici 8c.

1

Kada se sistem ventila nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji, zaptivka između glave 118 u obliku kugle i prstena 120 sprečava vodu da teče kroz unutrašnjost sklopa 100 glave, dok zaptivka 128 sprečava vodu da protiče oko spoljašnjosti sklopa 100 glave. Usled toga dolazi do porasta pritiska vode iza sklopa 100 glave što uzrokuje kretanje sklopa 100 glave na gore. Ovo, dalje, potiskuje na gore donje i gornje povlačeće kućište 122, 106 usled čega se brave 132 sklopa 124 za zabravljivanje pomeraju prema unutra (videti Sliku 8d), odvajajući se od sklopa 100 glave i, time, odvajajući sklop 24 unutrašnje cevi od sklopa 18 spoljašnje cevi. Kada je sklop 24 unutrašnje cevi odvojen od bušaćeg niza 200, pritisak vode nastavlja da potiskuje sklop 24 unutrašnje cevi naviše kroz bušaći niz 200 sve dok se on ne može preuzeti na ulazu bušotine, koji se nalazi na gornjem kraju bušaćeg niza.

Nakon što je sklop 24 unutrašnje cevi preuzet a uzorak 10 jezgra uklonjen iz sklopa 26 cevi jezgra, sistem ventila sklopa 100 glave se može resetovati tako da se sklop 100 glave može iskoristiti za ponovno postavljanje i preuzimanje sklopa 24 unutrašnje cevi. Resetovanje sistema ventila sklopa 100 glave može podrazumevati potiskivanje glave 118 u obliku kugle nazad kroz prsten 120 ili rotiranje dela 102 glave na takav način da se deo 102 glave, a time i glava 118 u obliku kugle postepeno pomeraju naviše sve dok se glava 118 u obliku kugle ne potisne nazad kroz prsten 120.

Sada će biti opisano alternativno izvođenje prema Slikama 9 i 10.

Prema ovom izvođenju, izveden je sklop 300 ventila i glave. Sklop 300 ventila i glave je izveden da zameni glavu konvencionalnog sklopa glave. Pogodno, sklop 300 ventila i glave može biti izveden kao zaseban spoj namenjen sprezanju sa konvencionalnim sklopom glave, poput OEM sklopa glave. Drugim rečima, sklop 300 ventila i glave je komponenta sklopa glave, gde se sklop glave može spregnuti sa sklopom cevi jezgra.

Sklop 300 ventila i glave sadrži sklop glave koji se može spregnuti sa usisnim zvonom (ukoliko je potrebno) i sistemom ventila kako bi se omogućilo postavljanje sklopa glave na dno bušaćeg niza i preuzimanje sklopa glave sa dna bušaćeg niza.

Sklop 300 ventila i glave ne obuhvata donje povlačeće kućište 122 niti sklop 124 za zabravljivanje sklopa 100 glave. Umesto toga, sklop 300 ventila i glave je

1

izveden tako da se spregne sa sklopom glave koji sadrži elemente za zabravljivanje sa komponentama poput donjeg kućišta 122 za zadržavanje i sklopa 124 za zabravljivanje. Po pitanju načina rada ventila, sklop 300 ventila i glave funkcioniše na način sličan funkcionisanju sklopa 100 glave.

Poređenjem Slika 3 i 9 može se uočiti da sklop 300 ventila i glave sadrži neke komponente koje su zajedničke njemu i sklopu 100 glave. Ipak, umesto donjeg povlačećeg kućišta 122 i sklopa 124 za zabravljivanje, sklop 300 ventila i glave sadrži element 134 za sprezanje koji je izveden tako da se spregne sa zasebnim sklopom glave. Element 134 za sprezanje sadrži iglu 136 za sprezanje sklopa 300 ventila i glave sa zasebnim sklopom glave.

Sklop 300 ventila i glave takođe sadrži donje otvore 138 ventila koji predstavljaju delove sistema ventila sklopa 300 ventila i glave i obavljaju ulogu sličnu onoj koju imaju donji otvori 126 sklopa 100 glave.

Oko spoja između gornjeg povlačećeg kućišta 106 i elementa 134 za sprezanje nalazi se zaptivka 128 sklopa 300 ventila i glave koja je zadužena da vrši zaptivanje kojim se sprečava proticanje fluida oko spoljašnjosti sklopa 300 ventila i glave. Zaptivka 128 se konkretno nalazi između gornjih i donjih otvora 114, 138 ventila kako bi pomogla u usmeravanju protoka fluida kroz otvore 114 i 138.

Potrebno je naglasiti da predmetno izvođenje omogućava izvođenje postupka bušenja jezgra na efikasniji i manje nezgrapan način u odnosu na poznate načine, gde je neophodno ručno izvlačenje i preuzimanje uzorka jezgra pomoću usisnog zvona. Posebno, obzirom da predmetni pronalazak zahteva manje ručnog rada u odnosu na konvencionalne postupke izvlačenja i preuzimanja uzorka jezgra, a i poboljšana je bezbednost.

Dodatno u odnosu na one koje su ovde opisane, brojne varijacije i modifikacije će se same sugerisati stručnjacima iz relevantne oblasti tehnike, bez udaljavanja od osnovnih inventivnih koncepata. Sve takve varijacije i modifikacije se smatraju da potpadaju unutar obima zaštite predmetnog pronalaska, pri čemu će njihova priroda biti određena opisom koji sledi.

1

Na primer, potrebno je naglasiti da se sistem ventila može implementirati na bilo koji pogodan način, uključujući i promenu lokacije sistema ventila ili načina rada bilo koje komponente sistema ventila. Za takva alternativna izvođenja, sistem ventila može biti deo, ili se može na neki način spregnuti sa sklopom 24 unutrašnjeg jezgra, dok sistem ventila može u opštem slučaju biti izveden da pređe u prvu zatvorenu konfiguraciju kada se fluid pumpa na dole kroz unutrašnju oblast A bušaćeg niza 200 kako bi se omogućilo postavljanje sklopa 24 unutrašnje cevi na dno bušaćeg niza 200. Sistem ventila je takođe uopšteno prilagođen da pređe u otvorenu konfiguraciju kao odgovor na postavljanje sklopa 24 unutrašnje cevi u sklop 18 spoljašnje cevi kako bi se dozvolio protok fluida kroz dleto 14 za bušenje, kao i da pređe u drugu zatvorenu konfiguraciju kada se fluid pumpa na gore kroz unutrašnju oblast A bušaćeg niza 200 kako bi se omogućilo izvlačenje i preuzimanje sklopa 24 unutrašnje cevi sa dna bušaćeg niza 200. Potrebno je naglasiti da prva i druga zatvorena konfiguracija mogu biti iste ili da mogu biti različite.

U opisu pronalaska, izuzev tamo gde je kontekst zahtevao drugačije usled upotrebljenog jezika ili neophodnog impliciranja, reč „sadrži“ kao i njene varijacije su upotrebljene na uključujući način, odnosno da opišu prisustvo naznačenih karakteristika, ali da ne isključe prisustvo ili postojanje dodatnih karakteristika kod različitih izvođenja pronalaska.

1

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Sistem ventila za sklop (24) unutrašnje cevi izveden za korišćenje u sistemu za bušenje namenjenom za uzimanje uzorka (10) jezgra formiranog pomoću sistema za bušenje, gde je sklop (24) unutrašnje cevi izveden tako da se može umetnuti u bušaći niz (200) na prvom kraju bušaćeg niza (200), gde je sistem ventila izveden tako da se može dovesti u prvu zatvorenu konfiguraciju, otvorenu konfiguraciju i drugu zatvorenu konfiguraciju, gde:

sistem ventila prelazi u prvu zatvorenu konfiguraciju kada se fluid pumpa duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi, gde je sistem ventila izveden na takav način da kada se sistem nalazi u prvoj zatvorenoj konfiguraciji, dolazi do porasta pritiska fluida kako bi se omogućilo izmeštanje sklopa (24) unutrašnje cevi prema drugom kraju bušaćeg niza (200); sistem ventila prelazi u otvorenu konfiguraciju kao posledica dolaska sklopa (24) unutrašnje cevi u blizinu drugog kraja bušaćeg niza (200) gde je sprečen da se dalje kreće prema drugom kraju bušaćeg niza (200), pri čemu je sistem ventila izveden na takav način da kada se nalazi u otvorenoj konfiguraciji fluid može proticati do dleta (14) za bušenje koje se nalazi na samom završetku ili u blizini završetka drugog kraja bušaćeg niza (200); i

sistem ventila prelazi u drugu zatvorenu konfiguraciju kada se fluid pumpa duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi, gde je sistem ventila izveden na takav način da kada se nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji dolazi do porasta pritiska fluida kako bi se omogućilo podizanje i preuzimanje

2

sklopa (24) unutrašnje cevi iz blizine drugog kraja bušaćeg niza (200), gde sistem ventila dodatno sadrži element (118) ventila i ležište (120) ventila sa kojim element (118) ventila može obrazovati zaptivanje, naznačen time, što je sistem ventila izveden na takav način da se element (118) ventila potiskuje prema ležištu (120) ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju kako bi obrazovao zaptivanje sa ležištem (120) ventila kada fluid protiče duž unutrašnju oblast bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi; gde su element (118) ventila i ležište (120) ventila izvedeni na takav način da se element (118) ventila može potisnuti kroz ležište (120) ventila kako bi doveo sistem ventila u otvorenu konfiguraciju kao posledica dostizanja dovoljnog pritiska fluida.

2. Sistem ventila prema Zahtevu 1, gde je zaptivanje koje se postiže između elementa (118) ventila i ležišta (120) ventila kada se sistem ventila nalazi u prvoj zatvorenoj konfiguraciji takvo da iza sistema ventila može doći do značajnog porasta pritiska fluida kako bi se sklop (24) unutrašnje cevi izmestio prema drugom kraju bušaćeg niza (200).

3. Sistem ventila prema Zahtevu 1 ili Zahtevu 2, gde je došlo do postizanja pritiska fluida koji je dovoljan da prebaci sistem ventila u otvorenu konfiguraciju kada sklop (24) unutrašnje cevi dođe u kontakt sa sklopom (18) spoljašnje cevi sistema za bušenje i kada se sklop (24) unutrašnje cevi ne može kretati dalje prema drugom kraju bušaćeg niza (200).

4. Sistem ventila prema bilo kojem od Zahteva 1 do 3, gde su, kada se sistem ventila nalazi u otvorenoj konfiguraciji, element (118) ventila i ležište (120) ventila raspoređeni tako da se element (118) ventila pomera prema ležištu (120) ventila, čime sistem ventila prelazi u drugu zatvorenu konfiguraciju, kako bi sa ležištem (120) ventila obrazovao zaptivanje za fluid koji protiče duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi.

5. Sistem ventila prema Zahtevu 4, gde je zaptivanje koje je obrazovano između elementa (118) ventila i ležišta (120) ventila kada se sistem ventila nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji takvo da iza sistema ventila može doći do dovoljnog porasta pritiska fluida kako bi se sklop (24) unutrašnje cevi podigao i preuzeo iz blizine drugog kraja bušaćeg niza (200) i/ili da se sklop (24) unutrašnje cevi odvoji od bušaćeg niza (200).

6. Sistem ventila prema bilo kojem od Zahteva 1 do 5, gde je sistem ventila izveden tako da je element (118) ventila sprečen da bude potisnut kroz ležište (120) ventila kada se sistem ventila nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji i kada fluid protiče duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi.

7. Sistem ventila prema bilo kojem od Zahteva 1 do 6, gde sistem ventila sadrži deo (102) glave za koju je spregnut element (118) ventila, gde je deo (102) glave izveden tako da se može zadržati u položaju u kojem je element (118) ventila sprečen da bude potisnut kroz ležište (120) ventila kada se sistem nalazi u drugoj zatvorenoj konfiguraciji kada fluid protiče duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi.

8. Sistem ventila prema Zahtevu 7, koji dalje sadrži graničnik (108), gde je sistem ventila izveden na takav način da se deo (102) glave može pomerati relativno u odnosu na graničnik (108), gde deo (102) glave sadrži ulegnuće (130) koje je izvedeno tako da se spregne sa graničnikom (108) kada sistem ventila prelazi u drugu zatvorenu konfiguraciju, tako da zadrži deo (102) glave i time spreči element (118) ventila da bude potisnut kroz ležište (120) ventila.

9. Sistem ventila prema Zahtevu 8, gde

graničnik (108) sadrži klin i gde je udubljenje (130) na delu (102) glave izvedeno tako da može prihvatiti najmanje deo klina, i

gde deo (102) glave sadrži spiralni žljeb (104) koji je izveden tako da prihvati najmanje deo klina na takav način da deo (102) glave rotira i kreće se u smeru prema drugom kraju bušaćeg niza (200) relativno u odnosu na klin, kako sistem ventila prelazi u prvu zatvorenu konfiguraciju, gde je ulegnuće (130) povezano sa spiralnim žljebom (104) i gde je ono izvedeno na takav način se u ulegnuću (130) prihvata najmanje deo klina kada sistem prelazi iz otvorene konfiguracije u drugu zatvorenu konfiguraciju.

10. Sistem ventila prema bilo kojem od Zahteva 1 do 9, gde je element (118) ventila najmanje delimično sferičnog oblika, i

gde je ležište (120) ventila prsten.

11. Sistem ventila prema bilo kojem od Zahteva 1 do 10, koji dalje sadrži zaptivku (128) koja je izvedena na spoljašnjoj površini sklopa (24) unutrašnje cevi na lokaciji između gornjeg i donjeg otvora (114, 126) ventila, gde je zaptivka (128) izvedena tako da vrši zaptivanje između spoljašnje površine sklopa (24) unutrašnje cevi i unutrašnje površine bušaćeg niza (200) kako bi se sprečilo da fluid protiče oko spoljašnjosti sklopa (24) unutrašnje cevi između oblasti u blizini gornjeg i donjeg otvora (114, 126) ventila.

12. Sklop (100) ventila za postavljanje sklopa (26) cevi jezgra u bušaći niz (200) i za izvlačenje sklopa (26) cevi jezgra iz bušaćeg niza (200), gde je sklop (100) ventila izveden tako da se može spregnuti a sklopom (26) cevi jezgra kako bi se formirao sklop (24) unutrašnje cevi, gde sklop glave sadrži sistem ventila u saglasnosti sa bilo kojim od Zahteva 1 do 11.

13. Postupak postavljanja sklopa (24) unutrašnje cevi u bušaći niz (200) sistema za bušenje i izvlačenje sklopa (24) unutrašnje cevi iz bušaćeg niza (200), gde je sklop (24) unutrašnje cevi izveden tako da se može umetnuti unutar bušećeg niza (200) na prvom kraju bušaćeg niza (200), gde sklop (24) unutrašnje cevi sadrži sistem ventila koji je izveden tako da se može konfigurisati u prvu zatvorenu konfiguraciju, otvorenu konfiguraciju i drugu zatvorenu konfiguraciju, gde postupak sadrži korake:

pumpanja fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200), u kojem je postavljen sklop (24) unutrašnje cevi, prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi;

2

postavljanja sistema ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju kako bi se omogućilo izmeštanje sklopa (24) unutrašnje cevi prema drugom kraju bušaćeg niza (200) usled protoka fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od prvog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi;

postavljanja sistema ventila u otvorenu konfiguraciju usled dolaska sklopa (24) unutrašnje cevi u blizinu drugog kraja bušaćeg niza (200) gde je sklop (24) sprečen da se pomera dalje prema drugom kraju bušaćeg niza (200), gde je sistem ventila izveden na takav način da kada se nalazi u otvorenoj konfiguraciji fluid može proticati do dleta (14) za bušenje koje se nalazi na samom kraju ili u blizini drugog kraja bušaćeg niza (200);

pumpanja fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi; i

prebacivanja sistema ventila u drugu zatvorenu konfiguraciju kako bi se omogućilo izvlačenje i preuzimanje sklopa (24) unutrašnje cevi iz blizine drugog kraja bušaćeg niza (200) pomoću protoka fluida koji teče duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi, gde sistem ventila sadrži element (118) ventila i ležište (120) ventila sa kojim element (118) ventila može formirati zaptivanje, naznačen time, što korak postavljanja sistema ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju podrazumeva potiskivanje elementa (118) ventila prema ležištu (120) ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju kako bi se obrazovalo zaptivanje sa ležištem (120) ventila kao odgovor na korak pumpanja fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza prema sklopu unutrašnje cevi (24) u smeru od prvog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi; i

korak postavljanja sistema ventila u otvorenu konfiguraciju podrazumeva potiskivanje elementa (118) ventila kroz ležište (120) ventila u odgovoru na postizanje dovoljnog nivoa pritiska fluida koji deluje na element (118) ventila.

14. Postupak prema Zahtevu 13, gde korak postavljanja sistema ventila u prvu zatvorenu konfiguraciju uspostavlja zaptivanje između elementa (118) ventila i ležišta (120) ventila na takav način da iza sistema ventila može doći do značajnog porasta pritiska fluida kako bi se sklop (24) unutrašnje cevi izmesti prema drugom kraju bušaćeg niza (200).

15. Postupak prema Zahtevu 13 ili Zahtevu 14, gde korak postavljanja sistema ventila u drugu zatvorenu konfiguraciju podrazumeva potiskivanje elementa (118) ventila prema ležištu (120) ventila i time postavljanje sistema ventila u drugu zatvorenu konfiguraciju kako bi se uspostavilo zaptivanje sa ležištem ventila (120) kao posledica koraka pumpanja fluida duž unutrašnje oblasti bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi u smeru od drugog kraja bušaćeg niza (200) prema sklopu (24) unutrašnje cevi.

2