RS56548B1 - Metode za smanjivanje prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja - Google Patents

Description

Opis

POZADINA

Oblast pronalaska

[0001] Predmetni pronalazak odnosi se na sastav za upotrebu pri smanjenju prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja.

Opis povezane tehnologije

[0002] Gojaznost je bila definisana preko indeksa telesne mase (“BMI”). BMI se računa kao masa (kg)/[visina (m)]<2>. U skladu sa smernicama centra za kontrolu i prevenciju bolesti SAD i Svetske zdravstvene organizacije (“ZDO”), za odrasle preko 20 godina starosti, BMI pada u jednu od sledećih kategorija: ispod 18.5 kg/m<2>smatra se neuhranjenim, 18.5-24.9 kg/m<2>smatra se normalnim, 25.0-29.9 kg/m<2>smatra se prekomernom masom, i 30.0 kg/m<2>i iznad smatra se gojaznim (Svetska zdravstvena organizacija. Fizički status: The use and interpretation of anthropometry. Geneva, Switzerland: World Health Organization 1995. WHO Technical Report Series).

[0003] Poremećaji u ishrani uključuju stanja koja se mogu okarakterisati nenormalnim navikama pri ishrani. Nenormalne navike pri ishrani mogu uključiti ili nedovoljan, ili prekomeran unos hrane na štetu fizičkog i/ili emocionalnog zdravlja. Takvi poremećaji u ishrani mogu uključiti, na primer, prežderavanje, bulimiju nervozu i anoreksiju nervozu. Bez obzira na to što su mnogi poremećaji u ishrani povezani sa ženama, poremećaji u ishrani nisu rodno specifični.

[0004] Slično drugim poremećajima u ishrani, prežderavanje nije rodno specifično. Bez obzira, približno je dvostruko zastupljenije kod žena nego kod muškaraca. Dalje, prežderavanje je primećeno u svim etno-kulturološkim i rasnim populacijama. Prvo je bilo opisano 1959. od strane psihijatra i istraživača Alberta Stunkarda kao „sindrom noćnog jedenja“ (NES).

Međutim, „prežderavanje“ opisuje jedenje u vidu prejedanja bez obzira na to kada se ponašanje ispoljava. Ukoliko osoba nije već prekomerne mase pri početku ispoljavanja pojave prežderavanja, ono može dovesti da osoba postane sa prekomernom masom ili gojazna.

[0005] Prežderavanje se obično pojavljuje (>20% prevalencija) kod gojaznih žena. Gojazne žene sa poremećajem prežderavanja pokazuju veću anksioznost, depresiju, opaženi stres i nivo emocionalnog i spoljašnjeg jedenja nego gojazne žene bez poremećaja prežderavanja. Visok nivo emocionalnog jedenja i opaženog stresa može se koristiti za predviđanje poremećaja u ishrani (Pinaquy i dr.., Obesity Research 2003). Iako se razlikuje od prežderavanja, bulimija nervoza, obično je povezana sa simptomima depresije i povećanom prevalencijom depresije.

[0006] Veća zastupljenost emocionalnog jedenja (ali nije nužno poremećaj prežderavanja) takođe je povezana sa većim početnim BMI. Dalje, kod subjekata koji osete smanjenje u emocionalnom jedenju u odnosu na početni visok nivo, primećen je veći gubitak mase nego kod subjekata koji su nastavili da ispoljavaju visok nivo emocionalnog jedenja (Blair i dr.., Appetite 1990).

[0007] Depresija je takođe bila povezana sa oba, i sa emocionalnim jedenjem i sa gojaznošću. Na primer, atipična depresija često je povezivana sa žudnjom za ugljenim hidratima i povećanjem mase. Veći BMI takođe je povezan sa negativnim emocionalnim stanjima u programu prevencije dijabetesa. Na primer, pronađeno je da je veći BMI povezan sa osećajem zapostavljenosti, besa, ili nemira u toku ishrane (Delahanty i dr.., Diabetes Care 2002).

[0008] Depresija se obično dijagnostikuje kao poremećaj teške depresije (na primer, unipolarna teška depresija), distimični poremećaj (na primer, distimija) i kao bipolarni poremećaj (na primer, bolest manične-depresije). Postoji mnogo pod tipova ovih glavnih kategorija depresije. Na primer, atipična depresija je pod tip sva tri glavna tipa depresije. Atipična depresija karakteriše se sposobnošću za razveseljavanjem pri susretu sa pozitivnim događajima. Dijagnoza bilo kog tipa depresije ili mentalnog poremećaja može biti zasnovana na Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, fourth edition (DSM-IV) (American Psychiatric Association; Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, fourth edition (DSM-IV), Washington, D.C., American Psychiatric Press, 1994). Poremećaj teške depresije povezan je sa depresivnim raspoloženjem, niskom energijom i motivacijom, insomnijom i osećajem bezvrednosti i bespomoćnosti. Distimični poremećaj smatra se blažim oblikom depresije sa sličnim simptomima, ali manje ozbiljnim nego kao što su oni kod poremećaja teške depresije. Bipolarni poremećaji karakterišu se ekstremnim promenama u raspoloženju između manije i depresije, gde je manija praćena euforijom, grandioznošću, povećanom energijom, smanjenom potrebom za spavanjem, brzim govorom i preduzimanjem rizika.

Primer stanja tehnike je Jonas, J. M., i dr.., "Treatment of binge-eating an open-study of naltrexone", Society for Neuroscience Abstracts, & 16th annual meeting of the society for neuroscience, part 1, washington, d.c., usa, nov.9-14, 1986., (1986), vol.12, br.1, ISSN 0190-5295, srt.595, koje se odnosi na poremećaje u ishrani i na tretiranje davanjem naltreksona. Marrazzi, M. A i dr., "Binge eating disorder: response to naltrexone.", International Journal of Obesity and Related Metabolic Disorders : Journal of the International Association for the Study of Obesity, Feb 1995, (199502), vol.19, br.2, ISSN 0307-0565, srt.143 - 145, odnosi se na upotrebu naltreksona za umanjenje bulimije nervoze u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima. Campana, M. i dr., "P.6.034 Naltrexone and Craving: Does it work with eating disorders?", European Neuropsychopharmacology, Elsevier Science Publishers BV, Amsterdam, NL, vol.15, ISSN 0924-977x, (200501), srt. s283, (20050101), odnosi se na procenjivanje delotvornosti naltreksona na grupi pacijenata koji su dijagnostikovani sa DSM IVtr poremećajem u ishrani. Alger, S. A. i dr., "Effect of a Tricyclic Antidepressant and Opiate Antagonist on Binge-Eating Behavior in Normoweight Bulimic and Obese, Binge-Eating Subjects.", The American Journal of Clinical Nutrition Apr 1991, (199104), vol.53, br.4, ISSN 0002-9165, srt.865 - 871, odnosi se na osmonedeljno placebom-kontrolisano dvostruko slepo ispitivanje uticaja naltreksona i imipramina kod 33 gojazne osobe sa poremećajem prežderavanja i 22 osobe sa bulimijom.

REZIME ODREĐENIH INVENTIVNIH ASPEKATA

[0009] Otelotvorenje prema pronalasku obuhvata farmaceutski sastav koji sadrži bupropion ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i naltrekson ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu pri tretiranju prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja.

[0010] U nekim otelotvorenjima, pacijent boluje, ili je pri riziku od dobijanja poremećaja prežderavanja. U nekim otelotvorenjima, pacijent boluje, ili je pri riziku od dobijanja poremećaja kompulsivnog prejedanja. U nekim otelotvorenjima pacijent ima indeks telesne mase jednak 25 kg/m<2>. U nekim otelotvorenjima pacijent ima indeks telesne mase veći ili jednak 27 kg/m<2>. U nekim otelotvorenjima pacijent ima indeks telesne mase veći ili jednak 30 kg/m<2>.

[0011] U nekim otelotvorenjima pacijent ne boluje od bipolarnog poremećaja.

[0012] U nekim otelotvorenjima, terapeutski delotvorna količina daje se barem jednom dnevno. U nekim otelotvorenjima, terapeutski delotvorna količina se daje u toku perioda od barem 16, 24, 28 ili 56 nedelja. U nekim otelotvorenjima, naltrekson ili njegova farmaceutski prihvatljiva so se daje zajedno sa bupropionom ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli. U nekim otelotvorenjima, jedan oralni oblik doziranja koji sadrži naltrekson ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i bupropion ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so daje se pacijentu. U nekim otelotvorenjima, terapeutski delotvorna količina naltreksona ili njegove farmaceutske soli je od 4 mg do 50 mg na dan i terapeutski delotvorna količina bupropiona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli je od 30 mg do 500 mg na dan. U nekim otelotvorenjima, terapeutski delotvorna količina naltreksona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli je od 4 mg do 32 mg na dan. U nekim otelotvorenjima, terapeutski delotvorna količina bupropiona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli je od 90 mg do 360 mg na dan. U nekim otelotvorenjima, terapeutski delotvorna količina bupropiona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli je 360 mg na dan. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efektivna količina naltreksona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli je 32 mg na dan. U nekim otelotvorenjima, bupropion sadrži formulaciju sa produženim oslobađanje. U nekim otelotvorenjima, naltrekson sadrži formulaciju sa produženim oslobađanjem. U nekim otelotvorenjima, pacijent je ženskog pola.

[0013] U nekim otelotvorenjima, simptom ili mera prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja smanjuje se najmanje za 5%. U nekim otelotvorenjima smanjeni simptom ili mera je jačina događaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja. U nekim otelotvorenjima, smanjeni simptom ili mera je učestalost događaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja. U nekim otelotvorenjima, smanjeni simptom ili mera je broj događaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja. U nekim otelotvorenjima, prežderavanje ili kompulsivno prejedanje pacijenta se meri na osnovu skale za prežderavanje pre početka tretiranja, i barem jednom nakon početka tretiranja. U nekim otelotvorenjima, skala za prežderavanje pre početka tretiranja se smanjuje najmanje za 10 nakon tretiranja. U nekim otelotvorenjima skala za prežderavanje se smanjuje na manje od 17 nakon tretiranja. U nekim otelotvorenjima, pacijent je određen kao pacijent koji boluje ili je pri riziku od dobijanja poremećaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja na osnovu primene kontrolnog lista skale za prežderavanje.

[0014] Otelotvorenje prema pronalasku obuhvata farmaceutski sastav za upotrebu pri tretiranju prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja kao što je opisano u bilo kom ovde obelodanjenom otelotvorenju koji sadrži bupropion ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i naltrekson ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

DETALJAN OPIS ODREĐENIH INVENTIVNIH OTELOTVORENJA

[0015] Uopšteno, osoba koja ima poremećaj prežderavanja karakteriše se periodičnom nemogućnosti kontrolisanja konzumiranja hrane. Ovaj nedostatak kontrole dovodi do jedenja neuobičajeno velikih količina hrane za kratko vreme, mnogo više nego što bi normalna osoba pojela za isti vremenski razmak. Često osoba koja boluje od poremećaja prežderavanja može jesti mnogo brže za vreme epizode prežderavanja nego pri normalnom jedenju. Ova osoba može jesti dok se on ili ona ne oseti fizički nelagodno ili dok ne osete mučninu zbog količine konzumirane hrane. Osobe koje boluju od poremećaja prežderavanja mogu iskusiti brzo dobijanje mase, uključujući, na primer, iznenadni početak gojaznosti.

[0016] Količine konzumirane hrane često su velike, čak i kada osoba nije gladna. Bez obzira što osoba ne mora biti gladna, epizode prežderavanja mogu se desiti kada je osoba depresivna ili kada joj je dosadno. Za vreme epizode prežderavanja, osoba koja ima poremećaj prežderavanja može jesti sama kako bi izbegla otkrivanje ili da krije poremećaj na drugačiji način. Čak i za vreme epizoda normalnog jedenja, međutim, osoba koja ima poremećaj prežderavanja može jesti sama zbog osećaja sramote povezanog sa hranom. Nakon epizode prežderavanja, osoba može iskusiti osećaj gađenja, depresije ili krivice.

[0017] Simptomi osobe koja ima poremećaj prežderavanja nisu samo žudnja za hranom, i smanjenje žudnje za hranom nije po sebi smanjenje prežderavanja. Žudnja za hranom je intenzivna želja za konzumiranjem određene hrane, u suprotnošću sa uopštenom glađu.

Određena hrana je socijalno i kulturološki smatrana za „komfornom hranom“, kao što su na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, sladoled, čokolada, i veknica od mesa. Pojedinci koji osećaju povremenu tugu ili depresiju mogu žuditi za komfornom hranom i tražiti privremeni predah od uzroka njihove nesreće. Takođe dobro je ustanovljeno da žene imaju veću žudnju za određenom hranom zbog hormonskih promena u njihovim telima u toku normalnog menstrualnog ciklusa ili u toku trudnoće. Žudnja za hranom može biti zastupljena kod ljudi nakon strukturiranih planova ishrane, i takva žudnja za hranom može biti teška za prevazilaženje. Neki istraživači predlažu da normalna žudnja za hranom može biti izazvana nedostatkom određenih nutrijenata u telu. Na primer, pojedinci koji osećaju nedostatak gvožđa imaju žudnju za hrskavom hranom, dok pojedinci sa hipoglikemijom imaju žudnju za testeninom ili hlebom, i osoba koja ima nedostatak Vitamina A može da ima žudnju za džigericom. U suprotnosti, osoba koja ima poremećaj prežderavanja periodično će biti u nemogućnosti da kontroliše konzumiranje hrane, bez obzira na određenu hranu koja se uzima. Dalje, nasuprot žudnjama za hranom koje se dešavaju kod osobe koja je gladna, osobe sa poremećajem prežderavanja konzumiraće velike količine hrane bez osećaja gladi.

[0018] Simptomi prežderavanja često su prisutni kod poremećaja u ishrani bulimija nervoza. Bulimija nervoza je poremećaj u ishrani okarakterisan čestim prežderavanjem, što je praćeno sa kompenzatornim ponašanjem. Ova kompenzatorna ponašanja često uključuju, na primer, odbrambeno povraćanje (pročišćavanje), post, preterano vežbanje, ili upotrebu laksativa, klistira ili diruetika. Formalni kriterijumi dijagnostikovanja poremećaja prežderavanja i bulimije nervoze slični su u tome da se subjekat prežderava barem dva puta nedeljno sa najmanjim periodom od tri meseca za bulimiju nervozu i minimum 6 meseci za poremećaj prežderavanja. Za razliku od bulimije, ipak, oni koji imaju poremećaj prežderavanja, ne pročišćavaju se, poste, ili stupaju u naporno vežbanje nakon prežderavanja. Dodatno, osobe sa bulimijom obično su normalne mase, neuhranjene ali su bile prekomerne mase ranije, ili su blago prekomerne mase; osobe sa poremećajem prežderavanja verovatnije su da budu prekomerne mase ili gojazne.

[0019] Prežderavanje takođe ima slične simptome kao kompulsivno prejedanje. Kompulsivno prejedanje (ili zavisnost od hrane) okarakterisano je opsesivno/kompulsivnom vezom sa hranom. Osoba koja boluje od poremećaja kompulsivnog prejedanja stupa u česte epizode nekontrolisanog jedenja ili prežderavanja, često konzumirajući hranu nakon tačke kada je osoba ugodno sita. Slično poremećaju prežderavanja, ovo prežderavanje može biti praćeno sa osećajem krivice i depresijom. Osobe koje boluju od kompulsivnog prejedanja takođe mogu jesti kada nisu gladne. Za razliku od osoba sa bulimijom, osobe sa kompulsivnim prejedanjem ne pokušavaju da kompenzuju prežderavanje sa ponašanjem prečišćavanja kao što je post, upotreba laksativa ili povraćanje. Za razliku od osoba sa bulimijom ili osoba sa poremećajem prežderavanja, osobe sa kompulsivnim prejedanje opsednute su sa hranom. Ova opsesivnost može biti izražena u provođenju velike količine vremena i razmišljanja posvećenom hrani. Opsesivnost takođe može obuhvatati tajno planiranje ili maštanje o tome da osoba jede sama. Slično kao kod poremećaja prežderavanja, ipak, kompulsivno prejedanje može dovesti do dobitka težine i gojaznosti. Bez obzira što osobe sa kompulsivnim prejedanjem teže da budu prekomerne mase ili gojazne, osobe normalne ili prosečne težine takođe mogu biti obuhvaćene. Stoga, u suprotnosti sa osobama koje boluju od poremećaja kompulsivnog prejedanja, osobe koje boluju od poremećaja prežderavanja, ipak, nemaju primoravanje da se prejedaju i ne provode previše vremena maštajući o hrani. Naprotiv, neki ljudi sa poremećajem prežderavanja imaju veoma negativne osećaje prema hrani.

[0020] Poremećajem prežderavanja zahvaćeno je približno četiri miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama. Bez obzira što osobe normalne mase mogu imati poremećaj prežderavanja, većina osoba koja boluje od poremećaja prežderavanja je ili prekomerne mase ili je gojazno. Između oko 10% i oko 15% osoba koji su blago gojazni takođe boluju od poremećaja prežderavanja. Poremećaj prežderavanja je učestaliji, ipak, kod osoba koje su prekomerno gojazne.

[0021] Zbog toga što se prežderavanje može ispoljiti na više različitih načina koji zavise od pacijenta, skala za prežderavanje („BES“) razvijena je da proceni ozbiljnost prežderavanja. BES je kontrolna lista sa 16 stavki koju pacijent popunjava samostalno i koja je osmišljena da proceni različite nivoe ozbiljnosti prežderavanja. Gormally, i dr.., The assessment of binge eating severity among obese persons. Addict Behav. 1982; 7(1) srt.47-55. BES opisuje oba, ispoljavanje u ponašanju (npr., jedenje velike količine hrane), kogniciju i osećaj koji prati prežderavanje (npr., krivica ili strah od nemogućnosti prekidanja jedenja). Gormally u apstraktu. Pitanja su uopšteno ciljana ka određivanju učestalosti prežderavanja, količini hrane koja se unese u toku prežderavanja, i emocija koje prate prežderavanje. Ispitivanja su pokazala da su rezultati BES u čvrstoj vezi sa mišljenjem obučenih posmatrača u vidu učestalosti prežderavanja, količine hrane koja se unese tokom prežderavanja, i emocija koje prate prežderavanje. Gormally, 50-51. Stoga BES je pouzdani alat za određivanje ozbiljnosti prežderavanja.

[0022] Slično drugim poremećajima u ishrani, poremećaj prežderavanja je „ekspresivni poremećaj“ u tome da poremećaj može da bude iskaz dubljeg psihološkog problema.

Uzroci i komplikacije pri poremećaju prežderavanja ili epizodama prežderavanja

[0023] Uzrok poremećaja prežderavanja je nepoznat. Neke zajedničke osobine mogu biti prisutne kod osoba koje imaju poremećaj prežderavanja. Na primer, oko polovina svih ljudi koji su bolovali od poremećaja prežderavanja takođe su patili od depresije. Svejedno, druge emocije kao što su sreća, bes, tuga ili dosada mogu delovati kao tačke okidanja za epizodu prežderavanja. Nego ljudi boluju od poremećaja prežderavanja tvrde da se događaji prežderavanja odigravaju nezavisno od raspoloženja.

[0024] Ispitivanje takođe predlaže da poremećaj prežderavanja može biti učestaliji kod kompetetivnih atletičara, kao što su plivači ili gimnastičari, čija je forma tela (ili je bila) svakodnevno na javnom prikazu. Neki atletičari u ovim sportovima upoređuju svoje telo na negativna način sa svojim saigračima.

[0025] Poremećaj prežderavanja takođe je povezan sa faktorom genetskog nasleđivanja koji je nezavisan od drugih rizika od gojaznosti. Dalje, postoji veća učestalost psihijatrijskog komorbiditeta sa poremećajem prežderavanja.

[0026] Takođe, još uvek je nejasno da li su dijeta i prežderavanje u vezi. Neka ispitivanja pokazuju da oko polovina ljudi sa poremećajem prežderavanja imalo je epizode prežderavanja pre nego što su počeli sa dijetom. Dalje, dijeta može biti teška, ili čak štetna za one koji boluju od poremećaja prežderavanja. Osobe koji nisu prekomerne mase mogu načiniti prežderavanje gorim preskakanjem obroka, nedovoljnim dnevnim unosom kalorija, ili izbegavanjem određene vrste hrane kao što su ugljeni hidrati ili masti. Oni koji imaju prekomernu masu ili koji su gojazni imaju poteškoće da ostanu na programu smanjenja masa. Mogu izgubiti veću masu od drugih ljudi, i dobiti veću masu brže zbog usporavanja metabolizma. Oni sa dodatnim psihijatrijskim poremećajima, kao što je depresija, mogu imati još veće poteškoće. Stoga, često je od koristi tretiranje poremećaja prežderavanja pre dijete.

[0027] Nakon epizode prežderavanja, pojedinci su često veoma uznemireni i mogu da postanu depresivni. Ljudi teže da se prejedaju sa vremena na vreme, ali neprekidna navika prežderavanja može dovesti do povećanja mase ili gojaznosti. Problematične zdravstvene posledice mogu se javiti kao rezultat povećanja mase. Dodatno, ljudi mogu postati bolesti zbog nedostatka odgovarajućih nutrijenata. Epizode prežderavanja često uključuju hranu koja ima visok sadržaj masti, šećera, i/ili soli, ali nizak sadržaj vitamina i minerala. Pojedinci koji se prežderavaju, naročito oni koji su gojazni, takođe mogu biti i pri riziku od dobijanja dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska (hipertenzije), visokog nivoa holesterola u krvi (hiperholesterolemija), bolesti žučne kese, srčanog oboljenja, i određenih tipova kancera.

Kontrolisanje poremećaja prežderavanja

[0028] Mnogi ljudi sa poremećajem prežderavanja pokušali su, često bezuspešno, da ga kontrolišu samostalno. Neki ljudi propuštaju posao, školu ili socijalne aktivnosti kako bi se prežderavali. Oni ljudi koji se prežderavaju, bez obzira da li su gojazni ili ne, mogu imati osećaj sramote ili pokušati da sakriju problem. Kao što je kod drugih poremećaja u ishrani, oni koji boluju od poremećaja prežderavanja mogu postati toliko vešti pri sakrivanju toga da čak ni najbliži prijatelji ili članovi porodice ne budu svesni da se oni prežderavaju.

[0029] Nekoliko različitih metoda je bilo korišćeno za tretiranje ili ublažavanje simptoma poremećaja prežderavanja. Na primer, kognitivna terapija ponašanja pokušala je na nauči osobu kako da prati jedenje i promeni nezdrave navike u ishrani. Takođe može se naučiti kako da se promeni ponašanje u ishrani u iskušavajućim ili drugim teškim situacijama. Međuljudska psihoterapija pokušava na nauči osobe da ispitaju odnose sa prijateljima i porodicom i da naprave promene u problematičnim odnosima. Za ljude koji su prekomerne mase ili gojazni, program gubitka mase u kombinaciji sa savetovanjem za precizno određivanje korena psihološkog problema koji izaziva njihove epizode prežderavanja može biti korišćen. Druge metode mogu obuhvatati davanje jednog ili više lekova. Ove i druge metode mogu se koristiti samostalno ili u kombinaciji za delotvorno tretiranje ili ublažavanje simptoma osobe koja boluje od poremećaja prežderavanja.

[0030] Obelodanjivanje predmetnog pronalaska usmereno je na farmaceutsku formulaciju za upotrebu pri tretiranju ili ublažavanju simptoma poremećaja prežderavanja. U poželjnim otelotvorenjima, farmaceutska formulacija sadrži terapeutski delotvornu količinu bupropiona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i naltreksona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0031] U određenim otelotvorenjima, pacijent je prekomerne mase ili je gojazan. U nekim otelotvorenjima pacijent ima indeks telesne mase od 25 kg/m<2>ili veći. U dugom aspektu ovog otelotvorenja pacijent ima indeks telesne mase od 27 kg/m<2>ili veći. U sledećem aspektu ovog otelotvorenja, pacijent ima indeks telesne mase od 30 kg/m<2>ili veći. U određenim

1

otelotvorenjima, pacijent je ženskog pola.

[0032] Kao što je razmatrano, pacijenti koji boluju od poremećaja prežderavanja takođe mogu bolovati od poremećaja depresije. Međutim, predmetni pronalazak odnosi se na pacijente koji ne boluju od bipolarnih poremećaja.

[0033] U nekim otelotvorenjima, oba, naltrekson i bupropion daju se jednom dnevno za tretiranje prežderavanja. U nekim otelotvorenjima, oba, naltrekson i bupropion odvojeno se daju u jednakim dozama više od jednom dnevno. U nekim otelotvorenjima, oba, naltrekson i bupropion odvojeni su u nejednake doze i daju se više od jednom dnevno. U nekim otelotvorenjima, oba, naltrekson i bupropion odvojeni su u različit broj doza i daju se različit broj puta dnevno. U jednom takvom otelotvorenju, doza jednog od naltreksona ili bupropiona je odvojena, dok doza drugog nije.

[0034] U nekim otelotvorenjima, jedan ili oba od naltreksona i bupropiona se daje jednom, dva, tri, četiri ili više puta dnevno. U nekim otelotvorenjima, jedan ili oba od naltreksona i bupropiona se daje u formulaciji sa kontrolisanim oslobađanjem.

[0035] Tačna formulacija, način davanja, i doziranje za naltrekson i bupropion kombinacije ovde opisane može biti izabran od strane pojedinog lekara u pogledu stanja pacijenta (videti npr., Fingl i dr..1975, in "The Pharmacological Basis of Therapeutics," Ch. 1 p.1). U nekim otelotvorenjima, dnevna doza naltreksona i bupropiona je ista, a u nekim otelotvorenjima, dnevna doza se razlikuje.

[0036] U nekim otelotvorenjima, dnevna doza naltreksona je, ili je oko, 4 mg do 50 mg, ili 4 mg do 32 mg, ili 8 mg do 32 mg, ili 8 mg do 16 mg. U nekim otelotvorenjima dnevna doza je, ili je oko, 4 mg, 8 mg, 12 mg, 16 mg, 32 mg, ili 48 mg naltreksona, ili je opseg određen sa bilo koje dve prethodne vrednosti. U nekim otelotvorenjima, dnevna doza se daje u jednom oralnom obliku doziranja. Odabir određene doze može biti zasnovan na masi pacijenta. Odabir određene doze može biti zasnovan na identitetu, dozi, i/ili rasporedu doziranja drugog jedinjenja sa kojim se zajedno daje.

[0037] U nekim otelotvorenjima, dnevna doza bupropiona je, ili je oko 30 mg do 500 mg, ili 30 mg do 360 mg, ili 90 mg do 360 mg. U nekim otelotvorenjima, dnevna doza je, ili je oko 30 mg, 90 mg, 180 mg, 360 mg, ili 450 mg bupropiona, ili je opseg određen sa bilo koje dve prethodne vrednosti. U nekim otelotvorenjima, dnevna doza se jade u jednom oralnom obliku doziranja. Odabir određene doze može biti zasnovan na masi pacijenta.

[0038] U nekim otelotvorenjima, barem jedan od naltreksona ili bupropiona daje se u nepromenljivim dnevnim dozama u toku vremena tretiranja. U nekim otelotvorenjima, barem jedan od naltreksona ili bupropiona se daje u promenljivim dnevnim dozama u toku vremena tretiranja. U nekim od ovih otelotvorenja, dnevne doze sadrže povećanje dnevne doze tokom vremena. U nekim od ovih otelotvorenja, dnevne doze sadrže smanjenje dnevne doze tokom vremena. U nekim otelotvorenjima, doza sadrži 16 mg naltreksona sa produženim oslobađanjem i 180 mg bupropiona sa produženim oslobađanjem davano dnevno u toku druge nedelje.

[0039] U nekim otelotvorenjima naltrekson i bupropion daju se pojedinačno. U nekim otelotvorenjima, naltrekson i bupropion daju se u pojedinim farmaceutskim sastavima koji sadrži naltrekson i bupropion. U nekim otelotvorenjima, barem jedan od naltreksona ili bupropiona je u formulaciji sa produženim oslobađanjem ili kontrolisanim oslobađanjem. Na primer, forma naltreksona sa produženim oslobađanjem opisana je u objavi patenta SAD br.

2007/0281021. U nekim otelotvorenjima, barem jedan od naltreksona ili bupropiona daje se sa fiziološki prihvatljivim nosačem, rastvaračem ili ekscipijensom, ili kombinacijom navedenih. Primeri naltrekson/bupropion kombinacija, njihovih formulacija, i metoda davanja obelodanjeni su u patentu SAD br.7,375,111 i 7,462,626,. Referenca, ovde, na upotrebu ili davanje naltrekson/bupropion kombinacija će biti prihvaćena da obuhvata sve načine davanja obelodanjene ili naznačene ovde, uključujući davanje u obliku sa produženim oslobađanjem. Tehnike za formulisanje i davanje jedinjenja trenutnog davanja mogu biti pronađene u "Remington’s Pharmaceutical Sciences," Mack Publishing Co., Easton, PA, 18th edition, 1990.

[0040] U nekim otelotvorenjima, naltrekson se daje pre bupropiona. U nekim otelotvorenjima, naltrekson se daje nakon bupropiona. U nekim otelotvorenjima naltrekson i bupropion se zajedno daju. Kao što je ovde korišćeno, zajedno davanja obuhvata davanje u jednom obliku doziranja, ili razdvojenim oblicima doziranja koji se daju u, ili približno u isto vreme.

[0041] U nekim otelotvorenjima, davanje naltreksona i bupropiona se nastavlja za period od, ili od oko, 4, 12, 16, 20, 24, 36, 48, ili 52 nedelje, ili u rasponu koji je definisan sa bilo koje dve prethodne vrednosti.

[0042] Ovde opisani sastavi mogu, ukoliko se želi, biti predstavljeni u pakovanju ili dispenzeru koji može da sadrži jednu ili više jedinica oblika doziranja koja sadrži jedan ili oba aktivna sastojka. Ovo pakovanje može, na primer, sadržati metal ili plastičnu foliju, kao što je blister pakovanje. Pakovanje ili dispenzer takođe može sadržati uputstvo za davanje. Pakovanje ili dispenzer takođe može sadržati obaveštenje na posudi u obliku prepisanom od strane vladine agencije koja reguliše proizvodnju, upotrebu, ili prodaju farmaceutskih proizvoda, gde je obaveštenje prikaz odobrenja od strane agencije za oblik leka za davanje ljudima. Takvo obaveštenje, na primer, može biti obeležavanje odobreno od strane administracije hrane i lekova SAD za prepisivanje lekova, ili unos dozvoljenih proizvoda. Unos proizvoda može sadržati, na primer, informacije koje se tiču štetnih događaja, doziranja, rasporeda doziranja i delotvornosti. Sastavi koji sadrže jedinjenje prema predmetnom obelodanjivanju formulisano u pogodnom farmaceutskom nosaču takođe može biti pripremljeno, postavljeno u odgovarajuću posudu, i označeno za tretiranje namenjenog stanja. Primeri pakovanja i dispenzera, kao i oralni oblici doziranja obelodanjeni su u objavi patenta SAD br.2008-0110792 i 2008-0113026.

[0043] Uputstva i/ili informacije mogu biti prisutne u različitim oblicima, uključujući štampane informacije na pogodnim sredinama ili supstratima (npr., deo ili delovi od papira na kojima je informacija štampana), sredine koje se čitaju preko kompjutera (npr., diskete, CD, itd., na koje je informacija snimljena), ili veb sajt adrese koje mogu biti prestupljene putem interneta. Štampane informacije mogu, na primer, imati oznaku povezanu sa proizvodom leka, na posudi za proizvod leka, upakovanu zajedno sa proizvodom leka, ili odvojeno datu pacijentu nezavisno od proizvoda leka, ili na način da pacijent može nezavisno dobiti informaciju (npr., veb sajt). Štampane informacije mogu biti date medicinskom negovatelju koji je uključen u tretiranje pacijenta.

[0044] Upotrebom farmaceutskih sastava koji su ovde opisani, pacijenti mogu izraziti smanjenje simptoma ili manje simptoma prežderavanja u poređenju sa upotrebom placeba, ili u poređenju sa stanjem pre tretiranja. U nekim otelotvorenjima, pacijenti izražavaju manje ili manje ozbiljno prežderavanje ili događanje kompulsivnog prejedanja.

[0045] Napredak pacijenta može biti praćen sa bili kojom metodom koja dozvoljava merenje

1

simptoma prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja. U otelotvorenju, napredak pacijenta može biti praćen upotrebom skale za kontrolisanje ishrane. U određenim otelotvorenjima, skala za kontrolisanje ishrane je skala za prežderavanje (BES). U određenim otelotvorenjima, pacijent može da izrazi smanjenu BES vrednost u toku ili nakon tretiranja u poređenju sa onom pre tretiranja. U određenim otelotvorenjima pacijenti mogu pokazati značajnu promenu u BES rezultatu nakon 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 12, 13, 14, ili više dana, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24 ili više nedelja, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 ili više meseci tretiranja, ili nakon opsega koji je definisan sa bilo koje dve prethodne vrednosti. U nekim otelotvorenjima, BES rezultat opada ispod nivoa srednje ozbiljnosti (≥ 17) za prežderavanje u neko vreme u toku ili nakon tretiranja.

[0046] U bilo kom od ovde opisanih otelotvorenja, BES rezultat može biti određen na početku perioda tretiranja radi merenja ozbiljnosti prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja kod svakog pacijenta ili subjekta. Pri različitim drugim vremenima tokom perioda tretiranja vrši se BES. Rezultat svakog BES za svakog pacijenta ili subjekta može biti upoređen sa jednim ili više prethodnih ili narednih BES rezultata. U nekim otelotvorenjima tretiranje se ispoljava u značajnom smanjenu ozbiljnosti prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja kod pacijenta. U nekim otelotvorenjima, tretiranje se ispoljava u smanjenju učestalosti događaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja ili u ozbiljnosti događaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja. U nekim otelotvorenjima smanjenje BES rezultata kao što je izmereno u poređenju sa početnim ili prethodnim BES rezultata je, je oko, ili je barem 5, 6, 7, 8, 9, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, ili 60 %, ili je opseg definisan sa bilo koje dve prethodne vrednosti. U nekim otelotvorenjima, BES rezultat od 10, 11, 12, 13, 14, 15 ili 16 pitanja značajno opada. U nekim otelotvorenjima, smanjenje u BES rezultatu za 10, 11, 12, 13, 14, 15 ili 16 pitanja kao što je mereno u poređenju sa početnim ili prethodnim BES rezultatom za isti broj pitanja je, je oko, ili je barem, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, ili 60 %. U nekim otelotvorenjima, izmereni BES rezultat smanjuje se od ozbiljnog do srednjeg. U nekom otelotvorenjima, izmereni BES rezultat smanjuje se od ozbiljnog do niskog. U nekim otelotvorenjima, izmereni BES rezultat smanjuje se od srednjeg do niskog. U nekim otelotvorenjima, izmereni BES rezultat smanjuje se ispod srednjeg nivoa ozbiljnosti (≥ 17).

[0047] Kroz predmetno obelodanjivanje, kada je određeno jedinjenje spomenuto sa imenom, na primer, bupropion ili naltrekson, prihvatiće se da je okvir predmetnog obelodanjivanja obuhvata farmaceutski prihvatljive soli.

[0048] Kao što je ovde korišćeno, „ublažiti“ ili „ublažavanje“ prežderavanja obuhvata sprečavanje ili smanjenje količine povećanja mase povezanog sa prežderavanjem ili sa primenom terapije sa drugim lekom za prežderavanje. U nekim otelotvorenjima ublažavanje je izmereno relativno u odnosu na količinu povećane mase obično ostvarene kada se daje samo jedan ili nijedan od naltreksona ili bupropiona. U nekim otelotvorenjima, ublažavanje je izmereno relativno u odnosu na smanjenje broja događaja prežderavanja. U nekim otelotvorenjima, ublažavanje je izmerenu relativno u odnosu na smanjenje ozbiljnosti događaja prežderavanja.

[0049] Kao što je ovde korišćeno, “promocija“ smanjenja mase obuhvata uzrokovanje gubitka mase relativno u odnosu na osnovnu masu za bar deo perioda tretiranja. Ovo obuhvata pojedinca koji početno dobija određenu masu, ali u toku tretiranja gubi masu relativno u odnosu na početnu pre početka tretiranja, kao i pojedince koji ponovo dobijaju deo ili svu masu koju su izgubili na kraju perioda tretiranja. U poželjnom otelotvorenju, na kraju perioda tretiranja, pojedinac je izgubio masu relativno u poređenju sa osnovnom. U poželjnom otelotvorenju, ublažavanje povećanja mase ili promocije smanjenja mase kod pacijenta kom su dati naltrekson i bupropion je veće nego kada je nijedan ili samo jedan od naltreksona ili bupropiona dat, i još poželjnije barem je jedan dodatni, ili bolje nego dodatni, ili sinergistički, efekat davanja dva jedinjenja ostvaren.

[0050] Termin „farmaceutski prihvatljiva so“ odnosi se na formulaciju jedinjenja koja ne izaziva značaju iritaciju u organizmu kom se daje i ne prekida biološku aktivnost i svojstva jedinjenja. Farmaceutske soli mogu se dobiti rutinskim eksperimentima. Primeri farmaceutski prihvatljivih soli obuhvataju bupropion hidrohlorid, i naltrekson hidrohlorid.

[0051] Sledeći primeri namenjeni su da ilustruju pronalazak.

PRIMER 1

[0052] Izvršeno je 24-nedeljno ispitivanje naltreksona sa produženim oslobađanjem i bupropiona sa produženim oslobađanjem za minimiziranje prežderavanja kod subjekata sa BMI ≥27 i ≤43 kg/m<2>.25 subjekata bilo je starosti od 18 do 65 godina i dijagnostikovana im je teška depresija, ali bez drugih ozbiljnih medicinskih ili psihijatrijskih obljenja. Tabela 1 prikazuje detalje istorije teške depresije za sve upisane subjekte. Kao što je korišćeno u Tabeli 1, SD = standardna devijacija,<a>Trenutna epizoda teške depresije je prva za subjekat,<b>

1

Subjekat je imao više epizoda teške depresije, ali ukupan broj nije poznat, i<c>Starost pri prvoj dijagnozi depresije, n = 24.

Tabela 1

1

[0053] Svi subjekti su trenutno imali epizodu teške depresije na početku ispitivanja. Stoga, subjekti koji su pokazali epizodu 1 teške depresije su trenutno imali svoju prvu epizodu teške depresije. Subjekti sa nepoznatim brojem epizoda teške depresije pokazali su više epizoda ali ukupan broj je bio nepoznat.

[0054] Ispitivanje je sprovedeno do 24-te nedelje. Prve četiri nedelje smatraju se za period titracije i narednih 20 nedelja smatra se za period održavanja. U toku prve nedelje, subjekti su uzimali jednu tabletu (8 mg naltreksona sa produženim oslobađanjem i 90 mg bupropiona sa produženim oslobađanjem) ujutru. U toku druge nedelje, subjekti su uzeli jednu tabletu ujutru i jednu tabletu uveče. Subjekti su uzeli dve tablete ujutru u jednu tabletu uveče u toku treće nedelje. U toku četvrte nedelje, subjekti su uzeli dve tablete ujutru i dve tablete uveče.

Dvostruke dnevne doze su razdvojene barem za 8 sati. U toku perioda održavanja od 20 nedelja što sledi periodu titracije, subjekti su uzimali dve tablete dva puta dnevno sa hranom. Dodatno, subjekti su učestvovali u pomoćnoj terapiji koja je obuhvatala sastanke sa osobljem

1

koje je vršilo ispitivanje, uputstva za ishranu, savete za izmenu ponašanja u ishrani i recepte za vežbanje.

[0055] Svaki subjekat je popunio kontrolnu listu BES na početku (Dan 1) i u Nedeljama 4, 8, 12, i 24 (ili pri ranom prekidu). Skala za prežderavanje (BES) je kontrolna lista sa 16 stavki koju pacijent samostalno popunjava osmišljena da proceni različite nivoe ozbiljnosti prežderavanja. Gormally, i dr.., The assessment of binge eating severity among obese persons. Addict Behav. 1982; 7(1) srt.47-55. Subjekti su savetovani da pročitaju sve stavke u svakoj grupi kontrolne liste i postave oznaku pored stavke koja najbolje opisuje njihovo ponašanje pri ishrani. Ukupni rezultat BES je suma 16 stavki i u rasponu je od 0 do 46. Ukupni rezultat BES od ≥ 17 ukazuje na nivo ozbiljnosti koji je manje od prosečnog.

[0056] BES sa 16 stavki procenio je različite nivoe prežderavanja u toku ispitivanja. Pri proveravanju, 18 od 25 upisanih subjekata je imalo istoriju poremećaja prežderavanja. Srednja vrednost ukupnog rezultata BES za potpunu analizu je bila 28.74 i medijana je 31.00 na početku. U nedelji 12 (LOCF), srednja vrednost ukupnog rezultata je 13.95, sa srednjim smanjenjem od početne vrednosti od 14.67. U nedelji 24 (LOCF), srednja vrednost ukupnog rezultata BES je 12.57, sa srednjim smanjenjem od početne vrednosti od 16.05. Srednja vrednost BES rezultata za obe, Nedelju 12 i Nedelju 24 (LOCF) smanjio se u odnosu na početnu vrednost do ispod nivoa prosečne ozbiljnosti (≥ 17) za prežderavanje.

[0057] Druge mere delotvornosti bile su: promene u obimu struka; nivoi serumskog leptina i grelina; nivoi u pljuvačnom kortizolu; bezbednost i tolerancija. Štetni događaji i vitalni znaci (npr., sistolični i dijastolični krvni pritisak i puls) korišćeni su za posmatranje bezbednosti i tolerancije. Sa izuzetkom promene u obimu struka i nivoa u pljuvačnom kortizolu, sekundarne mere ukazale su na promenu koja je generalno nepromenljiva. Nedostatak dejstva tretiranja na obim struka i nivo pljuvačnog kortizola može biti zbog malog uzorka ili velike varijabilnosti ovih mera.

[0058] Tabela 2 prikazuje detalje ukupnog rezultata BES u početku, 12 nedelji, 24 nedelji (LOCF), i promenu od početka do 12 i 24 nedelje. Kao što je korišćeno u Tabeli 2, BES = skala za prežderavanje; CI = interval pouzdanosti; LOCF = poslednje izneto posmatranje; i SD = standardna devijacija. Krajnja tačka je Nedelja 12, Nedelja 24, ili poslednje merenje koje ne nedostaje pre ili Nedelje 12 ili Nedelje 24 za ispitivanje u Nedelji 12 ili Nedelji 24, redom. T-

1

testovi su izračunati kako bi se procenilo da li je promena od početka statistički značajna u odnosu na nulu, sa zapaženim CI od 95%. Rezultati su zasnovani na LOCF metodi. Ukoliko <20% rezultata stavki skale je nedostajalo, ukupan rezultat skale je dobijen množenjem srednjeg rezultata od onih koji ne nedostaju sa ukupnim mogućim brojem rezultata stavki skale. Ukoliko ≥20% rezultata stavki skale nedostaje, ukupan rezultat skale je postavljen da nedostaje. Ukupno ispitivanje je obuhvatalo sve subjekte koji su dobili lek iz ispitivanja, i koji su imali merenje u početku, i koji su imali barem jedno MADRS merenje ukupnog rezultata nakon početka dok su bili na leku iz ispitivanja.

Tabela 2

1

[0059] Postojao je broj izmena za BES odgovore za svaki od 16 pitanja u toku perioda od 24 nedelje. Odgovori na svako od BES pitanja ukazivali su da je prežderavanje ublaženo davanjem naltreksona i bupropiona za vreme perioda titracije i perioda održavanja.

PRIMER 2

[0060] Dato je ispitivanje naltreksona sa produženim oslobađanjem i bupropion sa produženim oslobađanjem za tretiranje prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja. Subjektima je utvrđeno da imaju poremećaj prežderavanja ili kompulsivno prejedanje na osnovu kontrolne liste skale za prežderavanje („BES“) ili ekvivalentne dijagnostičke mere (npr., profesionalno procenjivanje). Ozbiljnost prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja izmereno je pomoću ozbiljnosti pojedinih događaja i/ili pomoću učestalosti takvih događaja. Subjektima je takođe utvrđeno da imaju početni indeks telesne mase („BMI“) ≥30 kg/m<2>. Subjekti nisu ograničeni na osnovu rase ili pola.

2

[0061] Subjektima je data oralna doza od 8 mg naltreksona sa produženim oslobađanjem i 90 mg bupropiona sa produženim oslobađanjem dnevno tokom 1 nedelje, 16 mg naltreksona sa produženim oslobađanjem i 180 mg bupropiona sa produženim oslobađanjem dnevno u toku druge nedelje, 24 mg naltreksona sa produženim oslobađanjem i 270 mg bupropiona sa produženim oslobađanjem dnevno u toku treće nedelje, i 32 mg naltreksona sa produženim oslobađanjem i 360 mg bupropiona sa produženim oslobađanjem dnevno nadalje u toku ispitivanja.

[0062] Početna vrednost BES rezultata, ili ekvivalent, dobijen je pre nego što tretiranje počne, i barem još jednom nakon barem nedelju dana tretiranja. Subjekti pokazuju značajno smanjenje u jednom ili više merenja prežderavanja i/ili kompulsivnog prejedanja kao što je mereno pomoću BES ili ekvivalenta nakon tretiranja u poređenju sa početnom vrednosti i/ili jednim ili više prethodnih BES rezultata ili ekvivalenta u toku tretiranja.

PRIMER 3

[0063] U drugom ispitivanju, subjekti su utvrđeni na isti način kao u Primeru 2. Subjekti su podeljeni u dve grupe. Grupi 1 je data oralna doza naltreksona sa produženim oslobađanjem i oralna doza bupropiona sa produženim oslobađanjem na isti način i za vreme istog perioda tretiranja kao što je opisano u Primeru 2. Grupi 2 je dat placebo na isti način kao i oralne doze koje su date Grupi 1. Obe, Grupa 1 i Grupa 2, učestvovale su u ispitivanju za isti period tretiranja.

[0064] Početna vrednost BES rezultata ili ekvivalenta dobijena je pre nego što tretiranje počne, i barem još jednom nakon još jedne nedelje tretiranja. Subjekti koji su dobili tretman naltreksonom/bupropionom pokazali su značajno smanjenje u jenom ili više merenja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja kao što je mereno sa BES ili ekvivalentom u poređenju početnom vrednosti i/ili jednim ili više prethodnih BES rezultata ili ekvivalenta u toku tretiranja, kao i u poređenju sa grupom tretiranom sa placebom na početku i/ili u jednoj ili više vremenskih tačaka u toku tretiranja.

PRIMER 4

[0065] U drugom ispitivanju, subjektima je utvrđeno da imaju prežderavanje ili kompulsivno prejedanje zasnovano na BES kontrolnoj listi ili ekvivalentu kao što je opisano u Primeru 2.

Subjektima je takođe utvrđeno da imaju početnu BMI vrednost ≥27 kg/m<2>i da imaju jedan ili više faktora rizika, uključujući dijabetes, dislipidemiju, ili hipertenziju. Subjekti nisu ograničeni na osnovu rase ili pola. Subjektima je dat oralni oblik doziranja naltreksona sa produženim oslobađanjem i oralna doza bupropiona sa produženim oslobađanjem u istoj dozi i na isti način za isti period tretiranja kao što je opisano iznad u Primeru 2.

[0066] Početna vrednost BES rezultata ili ekvivalenta dobijena je pre nego što tretiranje počne, i barem još jednom nakon barem jedne nedelje tretiranja. Subjekti pokazuju značajno smanjenje u jednom ili više merenja prežderavanja i/ili kompulsivnog prejedanja kao što je izmereno pomoću BES ili ekvivalenta nakon tretiranja u poređenju sa početnom vrednosti i/ili jednim ili više BES rezultata ili ekvivalenta u toku Tretiranja.

PRIMER 5

[0067] U drugom ispitivanju, subjekti su utvrđeni na isti način kao u Primeru 4. Subjekti su podeljeni u dve grupe. Grupi 1 davane je oralna doza naltreksona sa produženim oslobađanjem i oralna doza bupropiona sa produženim oslobađanjem na isti način i za isti period tretiranja kao što je opisano u Primeru 2. Grupi 2 je dat placebo za upotrebu za isto vreme tretiranja i na isti način kao oralne doze date Grupi 1. Obe, Grupa 1 i Grupa 2 učestovale su u ispitivanju u toku istog vremenskog perioda.

[0068] Početna vrednost BES rezultata ili ekvivalent dobijen je pre nego što tretiranje počne, i barem još jednom nakon barem jedne nedelje tretiranja. Subjekti koji su dobili naltrekson/bupropion tretiranje pokazali su značajno smanjenje u jednom ili više merenja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja kao što je mereno pomoću BES ili ekvivalenta u poređenju sa početnom vrednosti i/ili jednim ili više prethodnih BES rezultata ili ekvivalenta u toku tretiranja, kao i u poređenju sa grupom tretiranom sa placebom na početku i/ili u jednoj ili više vremenskih tačaka u toku tretiranja.

PRIMER 6

[0069] U drugom ispitivanju, subjektima je utvrđeno da imaju prežderavanje ili kompulsivno prejedanje zasnovano na BES kontrolnoj listi ili ekvivalentu kao što je opisano u Primeru 2. Subjektima je takođe utvrđeno da imaju početnu BMI vrednost ≥27 kg/m<2>. Subjekti nisu ograničeni na osnovu rase ili pola. Subjekti su podeljeni u dve grupe. Grupa 1 obuhvata subjekte koji boluju od depresije ili bolesti povezanih sa depresijom. Grupa 2 obuhvata subjekte bez depresije ili bolesti povezanih sa depresijom. Subjektima u obe, Grupi 1 i Grupi 2 dat je oralni oblik doziranja naltreksona sa produženim oslobađanjem i oralna doza bupropiona sa produženim oslobađanjem u istoj dozi na isti način za isti period tretiranja kao što je opisano iznad u Primeru 2.

[0070] Početna vrednost BES rezultata ili ekvivalent dobijen je pre nego što tretiranje počne, i barem još jednom nakon barem jedne nedelje tretiranja. Subjekti u obe, Grupi 1 i Grupi 2 pokazali su značajno smanjenje u jednom ili više merenja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja kao što je mereno pomoću BES ili ekvivalenta nakon tretiranja u poređenju sap početnom vrednosti i/&ili jednim ili više prethodnih BES rezultata ili ekvivalenta u toku tretiranja.

2

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Farmaceutski sastav koji sadrži bupropion ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i naltrekson ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu pri tretiranju prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja.

2. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, dalje obuhvata:

poučavanje pacijenta da na dnevnom nivou uzima terapeutski delotvornu količinu.

3. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-2, gde je indeks telesne mase pacijenta veći ili jednak 25 kg/m<2>.

4. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, gde pacijent ne boluje od poremećaja teške depresije.

5. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4 dalje obuhvata utvrđivanje da pacijent boluje od poremećaja teške depresije.

6. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 5, gde pacijent ne boluje od bipolarnog poremećaja.

7. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-6, gde je terapeutski delotvorna količina naltreksona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli od 4 mg do 50 mg na dan i gde je terapeutski delotvorna količina bupropiona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli od 30 mg do 500 mg na dan.

8. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, gde je pacijent ženskog pola.

9. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde je simptom ili mera poremećaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja smanjena za barem 5%.

10. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, gde je smanjeni simptom ili mera jačine događaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja.

11. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, gde je smanjen simptom ili mera učestalost događaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja.

12. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-11, gde se prežderavanje ili kompulsivno prejedanje pacijenta meri pomoću skale za prežderavanje pre početka tretiranja i barem jednom nakon početka tretiranja.

13. Farmaceutski sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 12, gde je vrednost skale za prežderavanje pre početka tretiranja smanjena za barem 10 nakon tretiranja ili je smanjena do manje od 17 nakon tretiranja.

14. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-13, gde je utvrđeno da pacijent boluje ili je pri riziku od dobijanja poremećaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja primenom kontrolne liste skale za prežderavanje.

15. Farmaceutski sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14 dalje obuhvata:

utvrđivanje da pacijent boluje, ili je pri riziku od dobijanja poremećaja prežderavanja ili kompulsivnog prejedanja primenom kontrolne liste skale za prežderavanje, gde pacijent ima indeks telesne mase (BMI) veći ili jednak 27 kg/m<2>; i davanje pacijentu 16 mg naltreksona sa produženim oslobađanjem i 180 mg bupropiona sa produženim oslobađanjem dva puta na dan u toku perioda tretiranja većeg od 4 nedelje.