RS56447B1 - Postupak za sintezu klofarabina - Google Patents

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju klofarabina u visokom prinosu i bez obrazovanja neželjenih a-N9 stereoizomera.

STANJE TEHNIKE

Klofarabin (sistemski IUPAC naziv: 5-(6-amino-2-hloro-purin-9-il)-4-fluoro-2-(hidroksilmetil)oksolan-3-ol) je purin nukleotidni antimetabolit, koji se koristi za lečenje raznih tipova leukemija, a posebno akutne limfoblastne leukemije.

Trenutno je u struci ustanovljeno nekoliko metoda za proizvodnju klofarabina. Sintetski putevi se obično baziraju na reakciji kuplovanja između derivata purina i fragmenta arabinofuranozila. U zavisnosti od postupka uvođenja atoma fluora, ove sintetske šeme se mogu podeliti u dve grupe: (i) postupci u kojima se atom fluora uključuje u fragment ribofuranoze i uvodi se u molekul u koraku kuplovanja; (ii) postupci u kojima se atom fluora uvodi nakon koraka kuplovanja posredstvom hemijskih transformacija prethodno dobijenog nukleozida.

US Patent 5,034,518 prikazuje originalnu sintetsku šemu za proizvodnju klofarabina, koju su razvili Montgomery i saradnici. Sintetski put je ilustrativno prikazan na SLICI 1. Ukratko, 1-bromo-2-fluoro-šećer 1 se kupluje sa 2,6-dihloropurinom 2, nakon čega su sledili koraci aminacije i uklanjanja zaštite. Ovaj korak kuplovanja dovodi do obrazovanja mešavine a- i banomera proizvoda 3. Posle razdvajanja putem hromatografije, moguće je da se izoluje željeni b-anomer sa prinosom od samo 32%. Glavni nedostaci ovog postupka leže u činjenici niskog ukupnog prinosa željenog proizvoda (13% na osnovu jedinjenja 1), slabe stabilnosti polaznog bromida 1 i zahtevnog prečišćavanja proizvoda 3 reakcije kuplovanja zbog prisustva a-izomera.

US Patent 6,949,640 prikazuje modifikaciju prethodnog sintetskog puta koja uključuje (i) korišćenje soli koje se obrazuju putem tretmana 2-hloro-6-supstituisanog-purina sa jakim bazama (kao što je NaH) umesto NH-formi purina, i (ii) korišćenje 2-deoksi-2-fluoro-3,5-di-O-benzoil-a-D-arabinofuranozil bromida 4 umesto O-acetil derivata 1 (ovaj sintetski put je ilustrativno prikazan na SLICI 2). Ove modifikacije pružaju mogućnost povećanja ukupnog prinosa klofarabina do oko 40% na osnovu jedinjenja 4. Međutim, sintetska šema je otežana slabom stabilnošću bromida 4, čija proizvodnja je komplikovana, i obrazovanjem mešavine anomera na nivou kuplovanja, što iziskuje zahtevnu hromatografiju na koloni za separaciju željenog proizvoda.

Dodatna modifikacija postupka Montgomerija i saradnika izložena je u US patentu 6,680,382 i dalje je ilustrativno prikazana na SLICI 3. Ova modifikacija uključuje korišćenje kalijumove soli 2-hloroadenina 5, dobijene putem tretmana 2-hloroadenina sa t-BuOK, umesto natrijumove soli 2,6-dihloropurina, korišćenje trostruke mešavine rastvarača (na primer, tercamil alkohol, CH2Cl2, CH3CN) i dodavanje CaH2da bi se kompletiralo odstranjivanja vode iz rastvarača. Korišćenje rastvarača niske polarnosti u koraku kuplovanja pruža mogućnost da se postigne stereoselektivni tok reakcije (pri čemu je odnos anomera b prema anomeru a do 15:1). Pored toga, prisustvo amino grupe u polaznom materijalu 2-hloroadenina omogućuje da se izbegne korak aminacije proizvoda reakcije kuplovanja. Kao rezultat, ukupni prinos prečišćenog klofarabina na osnovu fluorisanog šećera 4 jeste oko 32%. Međutim, proizvodnja fluorisanog šećera 4 (dobijen u četiri koraka iz 1-O-acetil-2,3,5-tri-O-benzoil-b-D-ribofuranoze) je komplikovana i ima slabu stabilnost, što čini da dva nedostatka ovog postupka još uvek opstaju.

Postupak koji je prikazan u US patentnoj publikaciji 2012/0010397, odnosi se na prethodno navedenu drugu grupu postupaka za izradu klofarabina. Postupak je ilustrativno prikazan na SLICI 4. 2’,3’,5’-tri-O-benzoil-2-hloroadenozin 8 se dobija na prvom koraku putem kuplovanja šećera 6 i TMS-zaštićenog 2-hloroadenina 7. Dalja debenzoilacija sa hidrazin hidratom dovodi do formiranja mešavine 3’,5’- i 2’,5"-di-O-benzoil derivata. Nakon izomerizacije derivata 2’,5’-di-O-benzoila u 3’,5’-derivat 9, dobija se triflat 10 putem obrade jedinjenja 9 sa triflatnim anhidridom. Iz triflata 10, nakon njegovog fluorisanja i odstranjivanja zaštite, nastaje konačni proizvod klofarabin. Međutim, nedostatke ovog postupka čini veliki broj izomera (čije razdvajanje je komplikovano), koji se obrazuju u koraku kuplovanja između jedinjenja 6 i 7 (b-N9, a-N7, b-N7 izomeri), i korišćenje veoma toksičnog hidrazin hidrata, pri čemu je ukupni prinos prečišćenog klofarabina samo 15%.

Fateev i saradnici (Fateev, I.V. et al. (2014) Beilstein J. Org. Chem. 10, 1657-1669) prikazuju enzimski proces za proizvodnju klofarabina u visokom prinosu putem kondenzacije 2-deoksi-2-fluoro-a-D-arabinofuranoza-1-fosfata sa 2-hloroadeninom, koji je kataliziran od strane purin nukleozid fosforilaze rekombinantne E. coli. Pored toga, Burns i saradnici (Burns, C.L. et al. (1993) J. Med. Chem. 36, 378-384) opisuju enzimsku sintezu 6-alkoksipurin-2,3-dideoksinukleozida korišćenjem fosforilaza iz E. coli.

Zbog toga, još uvek postoji potreba za poboljšanim postupcima za sintezu klofarabina koji prevazilaze ograničenja ustanovljenih sintetskih šema. Određenije, postoji potreba za sintetskom šemom koja dovodi do visokog prinosa proizvoda i ne uključuje formiranje neželjenih stereoizomera.

Prema tome, cilj ovog pronalaska jeste da se obezbedi takav postupak za proizvodnju klofarabina.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

U jednom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju klofarabina, koji uključuje:

(a) izradu 2-hloroadenozina putem enzimske transglikozilacije između 2-hloroadenina i jedinjenja formule 1,

pri čemu je R<1>purinska ili pirimidinska baza formule 2,odnosno formule 3,

pri čemu su R<2>i R<3>nezavisno odabrani iz grupe koju sačinjavaju: -H, -NH2, -OH i –CH3; i R<4>je odabran iz grupe koju čine -H i –CH3;

(b) parcijalnu zaštitu hidroksil grupa 2-hloroadenozina da bi se dobila mešavina jedinjenja formule 4 i jedinjenja formule 5,

pri čemu je R<5>nezavisno hidroksil zaštitna grupa;

(c) izomerizaciju jedinjenja formule 4 u jedinjenje formule 5; (d) izradu jedinjenja formule 6 iz jedinjenja formule 5,

pri čemu je OR<6>odlazeća grupa;

(e) fluorisanje jedinjenja formule 6 u jedinjenje formule 7; i

(f) odstranjivanje zaštite sa jedinjenja 7 da bi se proizveo klofarabin.

U poželjnim ostvarenjima, transglikozilacija u koraku (a) izvodi se korišćenjem purin nukleozid fosforilaze ili kombinacije purin nukleozid fosforilaze i uridin fosforilaze.

U daljim poželjnim ostvarenjima, fluorisanje u koraku (e) izvodi se korišćenjem sredstva za fluorisanje. Poželjno, sredstvo za fluorisanje je odabrano iz grupe koju sačinjavaju fluorovodonična kiselina i mešavina fluorovodonične kiseline i organske Lewisove baze. Posebno poželjno, organska Lewisova baza (koja se koristi u mešavini sa fluorovodoničnom kiselinom) je amin.

U daljim poželjnim ostvarenjima, supstituent R<1>je pirimidinska baza koju predstavlja uridin; i/ili supstituent R<5>je hidroksil zaštitna grupa koju predstavlja benzoil; i/ili supstituent OR<6>je odlazeća grupa koju predstavlja trifluorometansulfonat.

KRATAK OPIS SLIKA

SLIKA 1 ilustrativno prikazuje sintetsku šemu za proizvodnju klofarabina kao što je prikazana u US Patentu 5,034,518.

SLIKA 2 ilustrativno prikazuje sintetsku šemu za proizvodnju klofarabina kao što je izložena u US Patentu 6,949,640.

SLIKA 3 ilustrativno prikazuje sintetsku šemu za proizvodnju klofarabina kao što je prikazana u US patentu 6,680,382.

SLIKA 4 ilustrativno prikazuje sintetsku šemu za proizvodnju klofarabina kao što je prikazana u u US patentnoj publikaciji 2012/0010397.

SLIKA 5 ilustrativno prikazuje sintetsku šemu za proizvodnju klofarabina prema tekućem pronalasku.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak je zasnovan na neočekivanom otkriću da, kada se polazi od 2-hloroadenozina, izvođenje reakcione kaskade koja uključuje korake enzimske transglikozilacije, benzoilacije, izomeracije, obrazovanja sulfonatnog estra (t.j., sulfonilacija), fluorisanja i odstranjivanja zaštite, dovodi do proizvodnje klofarabina u visokom prinosu, bez pratećeg formiranja neželjenih stereoizomera, izbegavajući, na taj način, glavne nedostatke ustanovljenih postupaka i obezbeđujući efikasniju i manje zahtevnu sintetsku šemu.

Ovaj pronalazak će biti opisan u nastavku u vezi sa određenim ostvarenjima i u odnosu da određene slike, ali pronalazak ne bi trebalo da bude tumačen tako da se ograničava njima već isključivo priključenim patentnim zahtevima. Opisane slike su samo šematski i reprezentativni prikaz i trebalo bi da se smatraju ne-ograničavajućim.

Kada se izraz "sadržavati" koristi u tekućem opisu i patentnim zahtevima, on ne isključuje druge elemente ili korake. Za potrebe ovog pronalaska, izraz "sačinjen od" smatra se poželjnim ostvarenjem izraza "sadržavati". Ukoliko je ovde u nastavku grupa definisana tako da sadrži najmanje određen broj ostvarenja, isto tako treba da se podrazumeva da se prikazuje grupa koja je poželjno sačinjena samo od ovih ostvarenja.

U slučajevima gde je korišćena imenica u jednini, npr., u engleskom originalu sa članovima "a", "an" ili "the", ona uključuje i množinu te imenice ukoliko nije specifično navedeno drugačije.

U slučaju kada su u kontekstu ovog pronalaska naznačene brojčane vrednosti, stručno lice će razumeti da je tehnički efekat karakteristike na koju se iste odnose obezbeđen u okviru intervala tačnosti koji obično uključuje devijaciju date numeričke vrednosti od ± 10%, a poželjno od ± 5%.

Pored toga, izrazi prvi, drugi, treći, (a), (b), (c), i slični, u opisu i u patentnim zahtevima, korišćeni su za razdvajanje između sličnih elemenata, a ne neophodno za opisivanje sekvencijalnog ili hronološkog redosleda. Podrazumevalo bi se da je izraze koji su tako korišćeni, moguće zamenjivati jedne drugima pod odgovarajućim uslovima, i da je ovde opisana ostvarenja pronalaska moguće izvesti drugačijim redosledima od onih koji su ovde opisani ili ilustrativno prikazani.

Dalje definicije izraza biće date u nastavku u kontekstu u kome su izrazi korišćeni. Sledeći izrazi ili definicije obezbeđeni su isključivo da bi pomogli u razumevanju pronalaska. Ove definicije ne bi trebalo tumačiti tako da imaju okvir koji je manji od onog koji podrazumeva prosečno stručno lice u ovoj oblasti. Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju klofarabina, koji obuhvata:

(a) izradu 2-hloroadenozina putem enzimske transglikozilacije između 2-hloroadenina i jedinjenja formule 1,

pri čemu je R<1>purinska ili pirimidinska baza formule 2,odnosno formule 3,

pri čemu su R<2>i R<3>nezavisno odabrani iz grupe koju sačinjavaju: -H, -NH2, -OH i –CH3; i R<4>je odabran iz grupe koju čine -H i –CH3;

(b) parcijalnu zaštitu hidroksil grupa 2-hloroadenozina da bi se dobila mešavina jedinjenja formule 4 i jedinjenja formule 5,

pri čemu je R<5>nezavisno hidroksil zaštitna grupa;

(c) izomerizaciju jedinjenja formule 4 u jedinjenje formule 5;

(d) izradu jedinjenja formule 6 iz jedinjenja formule 5,

pri čemu je OR<6>odlazeća grupa;

(e) fluorisanje jedinjenja formule 6 u jedinjenje formule 7; i

(f) odstranjivanje zaštite sa jedinjenja 7 da bi se proizveo klofarabin.

Postupak prema ovom pronalasku je šematski sažeto prikazan na SLICI 5. U nastavku, brojčano označavanje jedinjenja odgovara nomenklaturi koja je korišćena na SLICI 5. 2-hloroadenozin (III) se dobija posredstvom reakcije enzimske transglikozilacije između 2-hloroadenina (II) i bilo kog nukleozida koji sadrži ribozu, poželjno uridina (I) (budući da je lako rastvorljiv i lako dostupan), uz korišćenje enzima, kao što su, poželjno, purin nukleozid fosforilaza (PNP) i uridin fosforilaza (UP). Ova reakcija je reverzibilna. Da bi se ravnoteža pomerila prema proizvodu (III), koristi se višak uridina od 1.5 do 5 ekvivalenata, poželjno 3.3. Reakcija može biti izvedena na temperaturi od 40 do 70°C, poželjno na temperaturi od 58 do 61°C.

Zbog stereospecifičnosti enzimske transglikozilacije, jedini proizvod glikozilacije je banomer (III). 2-hloroadenozin može biti prečišćen iz polaznih reagenasa (I), (II) i uracila (sporedni proizvod), na primer, korišćenjem preparativne hromatografije niskog pritiska.

Uobičajeno, biraju se uslovi koji omogućuju da 2-hloroadenozin bude zadržan od strane sorbenta, dok se velika većina onečišćenja na zadržava na koloni. Ovo omogućuje pojednostavljivanje procesa prečišćavanja, koji uključuje samo korake "aplikovanja" i "ispiranja".

Dobijeni 2-hloroadenozin se, zatim, poželjno, podvrgava benzoilaciji sa benzoil hloridom u prisustvu piridina. U ovoj reakciji, benzoil hlorid može biti korišćen u količini koja se kreće u rasponu od 1.8 do 2.5 ekvivalenata, poželjno 2.3 ekvivalenta, na osnovu jedinjenja triola formule (III). Reakcija može biti izvedena na temperaturi od -10 do 20°C, poželjno na temperaturi od 0 do 5°C.

Kao sporedni proizvod, može se obrazovati do 35% 2’,3’,5’-tri-O-benzoil-2-hloroadenozina (IV). Međutim, prisustvo ovog sporednog proizvoda ne interferira sa sledećim korakom izomerizacije, a takođe se može jednostavno razdvojiti tokom kristalizacije 3’,5’-di-O-benzoil derivata. Sledstveno tome, gotovo celokupna količina polaznog jedinjenja 2-hloroadenozina na kraju dovodi do obrazovanja 3’,5’-di-O-benzoil derivata.

Posle toga se vrši izomerizacija 2’,5’-di-O-benzoil izomera (V) u 3’,5’-di-O-benzoil izomer (VI). U struci je potvrđen prelazak poželjne benzoil grupe sa pozicije 2’ na poziciju 3’ u nukleozidima (cf. inter alia Maruyama, T. et al. (1999) Chem. Pharm. Bull. 47, 966-970). Poželjno, reakcija izomerizacije se vrši kuvanjem u metanolu tokom 40-45 sati uz snažno mešanje. Nastali kristali, dobijeni posle vruće filtracije reakcione mešavine, imaju čistoću koja je >98% (HPLC), dok gotovo sva onečišćenja zaostaju u matičnoj tečnosti, iz koje se 2-hloroadenozin može izdvojiti nakon ponovne izrade.

Sulfonilacija jedinjenja formule VI, koja sledi u nastavku, vrši se tretmanom sa Tf2O, uz korišćenje piridina kao baze. U ovoj reakciji, triflatni anhidrid može biti korišćen u količini koja se kreće u rasponu od 1.3 do 2.0 ekvivalenata, poželjno 1.6 ekvivalenata, na osnovu jedinjenja formule (VI). Rastvarač može biti organski rastvarač, kao što je acetonitril, tetrahidrofuran, dihlorometan i hloroform, poželjno dihlorometan. Reakcija može biti izvedena na temperaturi od -20 do 30°C, poželjno na temperaturi od -10 do 0°C.

U sledećem koraku, fluoroderivat (VIII) može biti proizveden tretmanom triflata (VII) sa sredstvima za fluorisanje, kao što su: NEt3*3HF, TBAF ili TBAF*(t-BuOH)4, poželjno NEt3*3HF, na primer uz korišćenje diizopropiletilamina kao baze. Rastvarač može biti, primera radi, etil acetat, tetrahlorometan, toluen i acetonitril, poželjno toluen. Reakcija može biti izvedena na temperaturi od 0 do 100°C, poželjno na temperaturi od 35 do 40°C. Dobijeni zaštićeni klofarabin može biti iskristalisan iz mešavine etil acetata i metanola. Pod gornjim uslovima, prinos reakcionog proizvoda nakon kristalizacije je oko 60%.

Na kraju se zaštićenom klofarabinu odstranjuje zaštita pod blagim uslovima. Ovi blagi uslovi (30 minuta na 30°C) pružaju mogućnost da se reakcija izvrši bez bilo kakvih sporednih reakcija. Obrazovani metilbenzoat se razdvaja putem ekstrakcije sa metilen hloridom, a klofarabin, koji se nalazi u vodenoj fazi, prečišćava se korišćenjem preparativne hromatografije niskog pritiska, nakon koje je sledila kristalizacija. Dobijeni klofarabin ima visoku čistoću bez detektibilnih količina onečišćenja. Ukupni prinos klofarabina je oko 30-40%.

Pronalazak je, dalje, opisan posredstvom slika i primera koji slede, koji su dati isključivo za potrebe ilustrovanja specifičnih ostvarenja ovog pronalaska, i ne bi trebalo da se tumače kao ograničavanje zahtevane subjektne materije na bilo koji način.

PRIMERI

Primer 1a: Izrada 2-hloroadenozina (III) iz 2-hloroadenina i uridina

400 g uridina i 150 g KH2PO4rastvoreno je uz mešanje u mešavini vode (52 l) i DMSO (1.8 l) na 58-61°C. U dobijeni rastvor dodata je prva količina (0.75 l) rastvora, pripremljenog od 2-hloroadenina (85 g), vode (7 l) i KOH (120 g). pH dobijene mešavine podešen je do 7.1-7.2 sa vodenim rastvorom KOH. Rastvori uridin fosforilaze i purin nukleozid fosforilaze dodavani su uz mešanje na 58-61°C. Preostala druga porcija rastvora 2-hloroadenina dodavana je u reakcionu mešavinu sukcesivno uz mešanje tokom perioda od 3 sata na 58-61°C, uz održavanje pH u rasponu od 7.1-7.2 sa vodenim rastvorom HCl. Nakon toga, reakciona mešavina je mešana tokom 1 sata na 58-61°C, a NaOH je dodat da bi se pH podesio na 11.

Dobijeni rastvor koji sadrži 2-hloroadenozin prečišćen je uz pomoć preparativne hromatografije, nakon čega je sledila izolacija proizvoda, koja uključuje kristalizaciju u vodi, čime se proizvodi 120 g naslovljenog jedinjenja. Uobičajena čistoća 2-hloroadenozina bila je > 99%, a prinos na bazi 2-hloroadenina je bio > 85%.

Primer 1b: Izrada 2-hloroadenozina (III) iz 2-hloroadenina i gvanozina

229 g gvanozina i 75 g KH2PO4rastvoreno je uz mešanje u mešavini vode (52 l) i DMSO (1.8 l) na 58-61°C. U dobijeni rastvor dodata je prva količina (0.75 l) rastvora, pripremljenog od 2-hloroadenina (42 g), vode (7 l) i KOH (60 g). pH dobijene mešavine podešen je do 7.1-7.2 sa vodenim rastvorom KOH. Rastvor purin nukleozid fosforilaze dodavan je u reakcionu mešavinu uz mešanje na 58-61°C. Preostala druga porcija rastvora 2-hloroadenina dodavana je u reakcionu mešavinu sukcesivno, uz mešanje, tokom perioda od 3 sata na 5861°C, uz održavanje pH u rasponu od 7.1-7.2 sa vodenim rastvorom HCl. Nakon toga, reakciona mešavina je mešana tokom 1 sata na 58-61°C, a NaOH je dodat da bi se pH podesio na 11.

Dobijeni rastvor koji sadrži 2-hloroadenozin prečišćen je uz pomoć reverzno-fazne hromatografije niskog pritiska na koloni, nakon čega je sledila izolacija proizvoda, koja uključuje kristalizaciju u vodi, čime se proizvodi 53 g jedinjenja iz naslova. Uobičajena čistoća 2-hloroadenozina bila je > 99%, a prinos na bazi 2-hloroadenina je bio > 70%.

Primer 2: Benzoilacija 2-hloroadenozina

Rastvor 2-hloroadenozina (750 g) u piridinu (7.5 l) je ohlađen do -5-0°C. Nakon toga, u reakcionu mešavinu se polagano dodaje rastvor benzoil hlorida (720 g) u acetonitrilu (1440 ml), uz mešanje i hlađenje. Pri tome, unutrašnja temperatura reakcione mešavine ne bi trebalo da bude viša od 5°C. Mešavina se inkubira tokom 30 minuta pod istim uslovima. Nakon toga se rastvarači uparavaju pod sniženim pritiskom na temperaturi od 60°C. Ostatak se rastvori u CH2Cl2i uzastopno ispire sa 1M vodenim rastvorom H2SO4, zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3i vodom. Organska faza se uparava pod sniženim pritiskom da bi se dobila smeša 2-hloro-9-(2’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofuranozil)-adenina i 2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofuranozil)-adenina (oba zajedno ukupno oko 65% prema HPLC), kao i 2’,3’,5’-tri-O-benzoil-2-hloroadenozina (oko 30% prema HPLC).

Primer 3: Izomerizacija 2-hloro-9-(2’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofuranozil)-adenina (V) u 2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofuranozil)-adenin (VI)

Mešavina 2-hloro-9-(2’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofuranozil)-adenina i 2’,3’,5’-tri-O-benzoil-2-hloroadenozina, kako je izrađena u Primeru 2, dodata je u 25 l MeOH. Dobijena mešavina je podvrgnuta refluksu tokom 40-45 sati uz snažno mešanje. Nakon toga, mešavina je vruće-filtrirana pod vakuumom, a filterska grudva je isprana sa MeOH. Filtrat koji sadrži 2’,3’,5’-tri-O-benzoil-2-hloroadenozin i 2-hloro-9-(2’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofurano-zil)-adenin je upućen na ponovnu izradu, da bi se, posredstvom hidrolize, dobio 2-hloroadenozin. Čvrsta masa je osušena u vakuumu na 50°C, kako bi se proizvelo 880 g 2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofuranozil)-adenina sa HPLC čistoćom od > 98%.

Primer 4: Izrada 2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-2’-O-trifluorometilsulfonil-b-D-ribofuranozil)-adenina (VII)

2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-b-D-ribofuranozil)-adenin (880 g) je suspendovan u mešavini piridina (0.8 l) i CH2Cl2(8 l). Pod atmosferom N2, u reakcionu mešavinu je polagano dodavan rastvor triflatnog anhidrida (455 ml) u CH2Cl2(1500 ml), uz mešanje i hlađenje na -10-0°C. Reakciona mešavina je inkubirana tokom 30 minuta pod istim uslovima. Nakon toga, dodaje se, uz mešanje, zasićeni vodeni rastvor NaHCO3, sve dok se pH dobijene mešavine ne podesi na 7. Organska faza se izdvoji, ispere se vodom i upari pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo 1000 g (95% prinos) naslovljenog proizvoda, koji ima HPLC čistoću od > 95%.

Primer 5: Izrada 2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-2’-deoksi-2’-fluoro-b-arabinofuranozil)-adenina (VIII)

2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-2’-O-trifluorometilsulfonil-b-D-ribofuranozil)-adenin, kako je izrađen u primeru 4, suspendovan je u 5 l toluena. Naizmenično se, uz mešanje, dodaju N,N-diizopropiletilamin (350 ml) i trihidrofluorid trietilamina (1.2 l). Reakciona mešavina je mešana tokom 48 sati na 35-40°C i uparena je pod sniženim pritiskom. Ostatak je obrađen sa etil acetatom i filtriran. Filtratu je, uz mešanje, dodavan zasićeni vodeni rastvor NaHCO3sve dok se pH dobijene mešavine ne podesi na 7. Organska faza se izdvoji, ispere se vodom i upari pod sniženim pritiskom. Ostatak se rastvori u metanolu (1.5 l), uz mešanje, na 60°C. Dobijeni rastvor je držan na 2-6°C tokom 2-3 sata dok se ne izvrši potpuna precipitacija. Dobijeni precipitat je filtriran, ispran metanolom i osušen, da bi se dobilo 540 g (60% prinos) proizvoda iz naslova, koji ima HPLC čistoću od > 95%.

Primer 6: Izrada 2-hloro-9- deoksi-2’-fluoro-b-D-arabinofuranozil)-adenina (t.j., klofarabina)

2-hloro-9-(3’,5’-di-O-benzoil-2’-deoksi-2’-fluoro-b-D-arabinofuranozil)-adenin, kao što je izrađen u Primeru 5, suspendovan je u 1.5 l metanola. Dodato je 30 ml 10% metanolnog rastvora MeONa, a reakciona mešavina je mešana tokom 30 minuta na 30°C. Nakon toga, reakcionoj mešavini su dodati voda (1.5 l) i CH2Cl2(1.5 l). Posle mešanja tokom 10 minuta, vodena faza je izdvojena i uparena pod sniženim pritiskom do zapremine od približno 1.5 l. Dobijeni rastvor, koji sadrži klofarabin, prečišćen je uz pomoć preparativne hromatografije niskog pritiska na koloni, nakon čega je sledila izolacija proizvoda, koja uključuje kristalizaciju u mešavini voda/aceton, čime se proizvodi 260 g naslovljenog jedinjenja. Uobičajena čistoća klofarabina je bila > 99.9%, a ukupni prinos (nakon 6 koraka) bio je 32%.

Claims (8)

1. Patentni zahtevi 1. Postupak za proizvodnju klofarabina, koji obuhvata: (a) izradu 2-hloroadenozina putem enzimske transglikozilacije između 2-hloroadenina i jedinjenja formule 1,

   pri čemu je R<1>purinska ili pirimidinska baza formule 2,odnosno formule 3,

   pri čemu su R<2>i R<3>nezavisno odabrani iz grupe koju sačinjavaju: -H, -NH2, -OH i –CH3; i R<4>je odabran iz grupe koju čine -H i –CH3; (b) parcijalnu zaštitu hidroksil grupa 2-hloroadenozina da bi se dobila mešavina jedinjenja formule 4 i jedinjenja formule 5,

   pri čemu je R<5>nezavisno hidroksil zaštitna grupa; (c) izomerizaciju jedinjenja formule 4 u jedinjenje formule 5; (d) izradu jedinjenja formule 6 iz jedinjenja formule 5,

   pri čemu je OR<6>odlazeća grupa; (e) fluorisanje jedinjenja formule 6 u jedinjenje formule 7; i

   (f) odstranjivanje zaštite sa jedinjenja 7 da bi se proizveo klofarabin.
2. 2. Postupak iz zahteva 1, pri čemu se transglikozilacija u koraku (a) izvodi korišćenjem purin nukleozid fosforilaze ili kombinacije purin nukleozid fosforilaze i uridin fosforilaze.
3. 3. Postupak iz zahteva 1 ili 2, pri čemu se fluorisanje u koraku (e) izvodi korišćenjem sredstva za fluorisanje.
4. 4. Postupak iz zahteva 3, pri čemu je sredstvo za fluorisanje odabrano iz grupe koju sačinjavaju fluorovodonična kiselina i mešavina fluorovodonične kiseline i organske Lewisove baze.
5. 5. Postupak iz zahteva 4, pri čemu je organska Lewisova baza amin.
6. 6. Postupak iz bilo kog od zahteva 1 do 5, pri čemu je R<1>pirimidinska baza koju predstavlja uridin.
7. 7. Postupak iz bilo kog od zahteva 1 do 6, pri čemu je R<5>hidroksil zaštitna grupa koju predstavlja benzoil.
8. 8. Postupak iz bilo kog od zahteva 1 do 7, pri čemu je OR<6>odlazeća grupa koju predstavlja trifluorometansulfonat.