[go: up one dir, main page]

RS55074B1 - Lapatinib za lečenje kancera - Google Patents

Lapatinib za lečenje kancera

Info

Publication number
RS55074B1
RS55074B1 RS20160681A RSP20160681A RS55074B1 RS 55074 B1 RS55074 B1 RS 55074B1 RS 20160681 A RS20160681 A RS 20160681A RS P20160681 A RSP20160681 A RS P20160681A RS 55074 B1 RS55074 B1 RS 55074B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
hla
lapatinib
pharmaceutically acceptable
pharmaceutical composition
acceptable salt
Prior art date
Application number
RS20160681A
Other languages
English (en)
Inventor
Nan Bing
Linda Perry Briley
Laura R Budde
Charles J Cox
Colin F Spraggs
Original Assignee
Novartis Ag
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=43607603&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS55074(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Novartis Ag filed Critical Novartis Ag
Publication of RS55074B1 publication Critical patent/RS55074B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/505—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim
    • A61K31/517—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim ortho- or peri-condensed with carbocyclic ring systems, e.g. quinazoline, perimidine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/335—Heterocyclic compounds having oxygen as the only ring hetero atom, e.g. fungichromin
    • A61K31/337—Heterocyclic compounds having oxygen as the only ring hetero atom, e.g. fungichromin having four-membered rings, e.g. taxol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/41—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having five-membered rings with two or more ring hetero atoms, at least one of which being nitrogen, e.g. tetrazole
    • A61K31/4196—1,2,4-Triazoles
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/505—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim
    • A61K31/506—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim not condensed and containing further heterocyclic rings
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/70—Carbohydrates; Sugars; Derivatives thereof
    • A61K31/7042—Compounds having saccharide radicals and heterocyclic rings
    • A61K31/7052—Compounds having saccharide radicals and heterocyclic rings having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. nucleosides, nucleotides
    • A61K31/706—Compounds having saccharide radicals and heterocyclic rings having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. nucleosides, nucleotides containing six-membered rings with nitrogen as a ring hetero atom
    • A61K31/7064—Compounds having saccharide radicals and heterocyclic rings having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. nucleosides, nucleotides containing six-membered rings with nitrogen as a ring hetero atom containing condensed or non-condensed pyrimidines
    • A61K31/7068—Compounds having saccharide radicals and heterocyclic rings having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. nucleosides, nucleotides containing six-membered rings with nitrogen as a ring hetero atom containing condensed or non-condensed pyrimidines having oxo groups directly attached to the pyrimidine ring, e.g. cytidine, cytidylic acid
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Q—MEASURING OR TESTING PROCESSES INVOLVING ENZYMES, NUCLEIC ACIDS OR MICROORGANISMS; COMPOSITIONS OR TEST PAPERS THEREFOR; PROCESSES OF PREPARING SUCH COMPOSITIONS; CONDITION-RESPONSIVE CONTROL IN MICROBIOLOGICAL OR ENZYMOLOGICAL PROCESSES
    • C12Q1/00—Measuring or testing processes involving enzymes, nucleic acids or microorganisms; Compositions therefor; Processes of preparing such compositions
    • C12Q1/68—Measuring or testing processes involving enzymes, nucleic acids or microorganisms; Compositions therefor; Processes of preparing such compositions involving nucleic acids
    • C12Q1/6876—Nucleic acid products used in the analysis of nucleic acids, e.g. primers or probes
    • C12Q1/6883—Nucleic acid products used in the analysis of nucleic acids, e.g. primers or probes for diseases caused by alterations of genetic material
    • C12Q1/6886—Nucleic acid products used in the analysis of nucleic acids, e.g. primers or probes for diseases caused by alterations of genetic material for cancer
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G01N33/569—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for microorganisms, e.g. protozoa, bacteria, viruses
    • G01N33/56966—Animal cells
    • G01N33/56977—HLA or MHC typing
    • G01N33/57515—
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Q—MEASURING OR TESTING PROCESSES INVOLVING ENZYMES, NUCLEIC ACIDS OR MICROORGANISMS; COMPOSITIONS OR TEST PAPERS THEREFOR; PROCESSES OF PREPARING SUCH COMPOSITIONS; CONDITION-RESPONSIVE CONTROL IN MICROBIOLOGICAL OR ENZYMOLOGICAL PROCESSES
    • C12Q2600/00—Oligonucleotides characterized by their use
    • C12Q2600/106—Pharmacogenomics, i.e. genetic variability in individual responses to drugs and drug metabolism
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Q—MEASURING OR TESTING PROCESSES INVOLVING ENZYMES, NUCLEIC ACIDS OR MICROORGANISMS; COMPOSITIONS OR TEST PAPERS THEREFOR; PROCESSES OF PREPARING SUCH COMPOSITIONS; CONDITION-RESPONSIVE CONTROL IN MICROBIOLOGICAL OR ENZYMOLOGICAL PROCESSES
    • C12Q2600/00—Oligonucleotides characterized by their use
    • C12Q2600/156—Polymorphic or mutational markers
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Q—MEASURING OR TESTING PROCESSES INVOLVING ENZYMES, NUCLEIC ACIDS OR MICROORGANISMS; COMPOSITIONS OR TEST PAPERS THEREFOR; PROCESSES OF PREPARING SUCH COMPOSITIONS; CONDITION-RESPONSIVE CONTROL IN MICROBIOLOGICAL OR ENZYMOLOGICAL PROCESSES
    • C12Q2600/00—Oligonucleotides characterized by their use
    • C12Q2600/158—Expression markers
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2800/00—Detection or diagnosis of diseases
    • G01N2800/52—Predicting or monitoring the response to treatment, e.g. for selection of therapy based on assay results in personalised medicine; Prognosis

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Hospice & Palliative Care (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Food Science & Technology (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Tropical Medicine & Parasitology (AREA)
  • Virology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)

Description

Oblast pronalaska
[0001]Ovaj pronalazak se odnosi na postupke za lečenje kancera primenom lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, genetske markere korisne u takvom lečenju, i postupke i reagense za otkrivanje takvih genetskih markera.
Osnova pronalaska
[0002]Signali jetre, uključujući alanin aminotransferazu (ALT) i ukupni bilirubin (TBL) se rutinski prate tokom kliničkih ispitivanja novih lekova i/ili primene lekova koji se nalaze na tržištu u cilju ispitivanja bezbednosnog profila leka. Do pojave hepatotoksičnosti može da dođe ukoliko je pacijent izložen vrednostima ALT (>3x) i/ili TBL (>2x) iznad gornje granice normale (ULN,engl.upper limits of normal). Farmakogenetika može da obezbedi uvid u mehanizme hepatotoksičnosti.
[0003]Postoji potreba za postupcima lečenja farmaceutskim jedinjenjima pacijenata sa farmakogenetskim profilima koji ih ne čine podložnim hepatotoksičnosti.
Suština pronalaska
[0004]Pronalazak obezbeđuje postupke za lečenje kancera kod čoveka koji obuhvataju primenu najmanje jedne doze lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod čoveka, gđe pomenuti Čovek nije nosilac jednog ili više alelnih polimorfizama izabranih od: HLA-DQA 1*0201, HLA-DQB 1<*>0202 i HLA-DRB 1*0701.
[0005]Obim pronalaska je ograničen priloženim patentnim zahtevima.
Kratak opis slika
[0006]SLIKA 1: Celokupni dizajn studije za dvofaznu analizu eksploratorne identifikacije asociranosti (povezanosti) markera, praćene potvrdom unapred određenog markera u nezavisnom skupu podataka korišćenjem ALT ''slučaj-kontrola" analize. SLIKA 2: Proporcija ispitanika koji su nosiociHLA- DQA 7*0201prema ALT "slučaj-kontrola" statusu iz eksploratorne i konfirmacione kohorte. SLIKA 3: Kumulativna učestalost ALT >3xULN u podgrupama nosilaca ili osoba koje nisu nosiociHLA- DQA1<*>0201 alela, u grupi iečenoj kombinacijom lapatiniba i letrozola, u poređenju sa grupom lečenom samo letrozolom u konfirmatornoj kohorti.
Detaljan opis pronalaska
[0007]Lapatinib je inhibitor tirozin kinaze. Tirozin kinaza je povezana sa najmanje dva onkogena - receptorom epidermalnog faktora rasta (EGFR) i humanim EGFR tip 2 (Her2/neu). Prekomerna ekspresija HER2/neu može da bude odgovorna za, ili povezana sa, određenim tipovima visoko-rizičnih kancera dojke kod žena. Između ostalih dejstava, lapatinib dovodi do smanjenja broja matičnih (stem) ćelija kancera dojke koje prouzrokuju tumor. Jedan aspekt mehanizma delovanja lapatiniba predstavlja inhibicija procesa receptorski posredovane signalizacije vezivanjem za ATP-vezujući džep protein kinaznog domena EGFR/HER2, čime se sprečava autofosforilacija i naknadna aktivacija signatnog mehanizma. (0008]Lapatinib je mali molekul i član klase 4-anilinohinazolin inhibitora kinaze. Na tržištu je trenutno prisutan lapatinib u obliku lapatinib-ditosilat monohidrata, sa hemijskim imenom N-(3 hloro-4-{[(3-fluorofcniI)metil]oksi}fenil)-6-[5-({[2(metilsulfonil)eti ljamino} meti l)-2-furani 1] -4-hi nazolinamin bis(4 metilbenzensulfonat) monohidrat. Molekularna formula je C29H26CIFN4O4S (CrHgOaS^-FkO, a molekulska težina 943.5 daltona. Lapatinib ditosilat monohidrat ima sledeću hemijsku strukturu:
Lapatinib, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutske kompozicije, i kompozicije koje sadrže lapatinib i njihova upotreba je opisana u, na primer, patentnim prijavama US patentni brojevi 6,391,874, 6,828,320, 6,727,256, 6,713,485, i 7,157,466. Lapatinib je komercijalno dostupan pod zaštićenim imenima TVKERB® i
TYVERB®.
HLA
[0009]HLA kompleks kod ljudi (glavni kompleks gena tkivne podudarnosti - MHC,engl.major histocompatibilitv complex) predstavlja klaster povezanih gena smeštenih na hromozomu 6, koji je takođe poznat kao MHC region. HLA kompleks( engl.Human Leukocvte Antigen) je uobičajeno podeljen u tri regiona: regione klase I, II i III (Klein J. U: Gotze D, ed. „The Major Histocompatibilitv Svstem in Man and Animals", Nevv York: Springer-Verlag, 1976: 339-378). HLA klase I sadrži transmembranski protein (teški lanac) i molekul beta-2 mikroglobulina. Transmembranski proteini klase I su kodirani HLA-A, HLA-B i HLA-C lokusima. HLA molekuli klase I imaju ulogu da prezentuju antigene peptide (uključujući, na primer, proteinske antigene virusa) T ćelijama. Do sada su prepoznate tri izoforme MHC molekula klase II, označene kao HLA-DR, -DQ i -DP. MHC molekuli klase II su heterodimeri koji se sastoje od alfa lanca i beta lanca; ovi alfa- i beta-lanci su kodirani podgrupom A gena odnosno B gena. Poznati su različiti HLA-DR haplotipovi, koji se razlikuju po organizaciji i broju DRB gena prisutnih u svakom DR haplotipu; a opisani su višestruki DRB geni. Bodmer i sar., „Eur. J. Immunogenetics" 24:105 (1997); Andersson, „Frontiers in Bioscience" 3:739 (1998).
[0010]MHC region ispoljava visok stepen polimorfizma; više od 1200 genotipskih alela HLA-B je otkriveno. Videti, npr., Schreuder i sar., „Human Immunologv" 60: 1157-1181 (1999); Bodmer i sar., „European Journal of Immunogenetics" 26: 81-116
(1999). Uprkos velikom broju alela na HLA-A, HLA-B i HLA-C lokusima, broj haplotipova primećen u populaciji je manji nego što se matematički očekuje. Određeni aleli pokazuju težnju da se nađu zajedno u istom haplotipu, pre nego da se razdvajaju po principu slučajnosti. Ova povezanost se označava kao neravnoteža vezanosti gena (LD,engl,Linkage Disequilibrium) i može se kvantifikovati postupcima poznatim u stanju tehnike (videti, npr., Devlin i Risch, Genomic 29:311 (1995); BS Weir, Genetic Data Analvsis II, Sinauer Associates, Sunderland, MD (1996)).
[0011]Proizvodi kodirani od strane polimorfnih HLA lokusa se uobičajeno tipiziraju serološkim postupcima ispitivanja tkivne podudarnosti za transplantaciju i transfuziju, i lečenje komponentama krvi. Serološka tipizacija se zasniva na reakcijama između karakterističnog seruma i proizvoda HLA gena. Poznate tehnike za ispitivanje tkivne podudarnosti obuhvataju mikrolimfocitotoksičnost i protočnu( engl.flow) citometriju. Standardni mikrolimfocitotoksični test za tipizaciju HLA antigena određuje profil HLA antigena limfocita ispitanika, korišćenjem panela dobro okarakterisanih HLA antiseruma. Određeni HLA aleli su dobro okarakterisani, i poznati su serološki postupci njihove detekcije. Videti npr.,ASHI Laboratory Manual,Fourth Edition, American Societv for Histocompatibilitv and Immunogenetics (2000); Hurlev/ sar., Tissue Antigens 50:401(1997). (0012]U skorije vreme su razvijeni i postupci za analizu HLA polimorfizama na genetskom nivou. Ne-serološki postupci za HLA tipizaciju uključuju primenu polimorfizma dužine restrikcionih fragmenata nukleinske kiseline (RFLP,engl.Restriction Fragment Length Polvmorphism); videti npr.. Erlich U.S. Pat. No. 4,582,788 (1986)), ili obeležene oligonukleotide za identifikaciju specifičnih HLA u sekvenci dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). Takvi postupci mogu da detektuju polimorfizme smeštene bilo u kodirajućoj ili nekodirajućoj sekvenci genoma. Videti npr., Bidwell/ sar., lmmunology TodayP: 18 (1988), Angelini/ sar., Proc. Natl. Acad. Sci. USA,55:4489 (1986);Scharf / sar., Science,253:1076 (1986); Coxi sar., Am. J. Hum. Gen.,43:954 (1988); Tiercyi sar., Proc. Nali. Acad. Sci. USA»5:198 (1988); i Tiercv/ sar., Hum. Immunol. 24:\(1989). Lančana reakcija polimerizacije DNK (PCR,engl.Polymerase Chain Reaction) (videti, npr. U.S. Pat. No. 4,683,202, 1987) omogućava umnožavanje genomske DNK i može da se koristi za postupke HLA tipizacije. Videti, npr. Saiki/ sar.. Nature 324:163(1986); Bugavvan/ sar., J. Immunol 141:4024(1988); Gyllensteni sar., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 85:7652
(1988). Videti takođe npr., Ennisi sar., PNKS USA67:2833 (1990); Petersdorf /sar., Tissue Antigens 46:77 (1995); Girdlestone/ sar., Nucleic Acids Research 18:6102
(1990); Marcos/ sar., Tissue Antigens 50:665(1997); Steiner/'sar., Tissue Antigens57:481 (2001); Madrigali sar.. J. lrnmunology749:3411 (1992).
MICA i MICB
[0013]Gen A povezan sa MHC molekulom I klase( en<g>lMHC class I chain-related gene, MICA) i gen B povezan sa MHC molekulom I klase( en<g>lMHC class I chain-related gene, MICB) pripadaju familiji gena sa više kopija smeštenoj u region glavnog kompleksa histokompatibilnosti (MHC) klase I pored HLA-B gena. Oni su smešteni unutar regiona spoja na hromozomu 6p u blizini HLA-B.
[0014]MICA gen se smatra visoko polimorfnim. Pojava MICA polimorfizma jednog nukleotida u različitim etničkim grupama je prikazana u Povvell /sar., Mutation Research 432:47(2001). Za polimorfizme u MICA je prijavljeno da su povezani sa različitim bolestima, mada se u određenim slučajevima ta povezanost može pripisati neravnoteži vezanosti gena sa HLA genima. Videti, npr., Salvaranii sar., J Rheumatol25:1867 (2001); Gonzalez /sur., Hum Immunol62:632 (2001); Seki /sar., Tissue Antigens 58:7'1(2001).
[0015]Različiti polimorfni oblici MICB su prijavljeni (videti, npr., Visser/ sar., Tissue Antigens 51:649(1998); Kimura/sar., Hum immunol59:500 (1998); Ando/"sar., Immunogenetics 46:499(1997); Fischer/'sar., Eur J Immunogenei 26:399
(1999)).
(0016]Kao što je poznato u genetici, nukleotidne, i sa njima povezane sekvence aminokiselina za isti gen, dobijene iz različitih izvora, mogu da se razlikuju i po numeracionoj šemi kao i po preciznoj sekvenci. Ovakve razlike mogu biti posledica šema numerisanja, inherentne varijabilnosti genske sekvence, i/ili grešaka pri sekvenciranju. U skladu sa tim, stručnjaci upućeni u stanje tehnike će razumeti da u ovom tekstu upućivanje na određeno polimorfno mesto navođenjem broja (npr., HLA-DR) uključuje ona polimorfna mesta koja su odgovarajuća po sekvenci i položaju u genu, čak i kada se koriste različite šeme numeri sanja/nomenklature da ih opišu.
[0017]Kako se ovde koristi, "hepatotoksičnost" izazvana lekom se odnosi na povećanu vrednost ALT za više od 3 puta (>3 puta iznad gornje granice normale - ULN,engl.Upper Limit of Normal) bilo samostalno i/ili uz povećani nivo ukupnog bilirubina (TBL,engl.Total Bilirubin) za više od 2 puta (>2x ULN) u istom trenutku kod istog ispitanika, ili druge klinički značajne karakteristike izazvane oštećenjem jetre.
[0018]Kako se ovde koristi "čovek," "humani ispitanik," "ispitanik," i "pacijent" može biti upotrebljeno naizmenično da označi bilo koje ljudsko biće.
[0019]Primena lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod ispitanika (ili "lečenje" ispitanika lapatinibom) obuhvata postupke i puteve primene poznate u stanju tehnike. Preporučeni terapijski režimi (količine i raspored davanja doza, koncentracije u plazmi) lapatiniba, i njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, su poznate u stanju tehnike. Kako se ovde koristi, primena lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, nije ograničena na lečenje kancera dojke, već uključuje njegovu medicinsku upotrebu kod ostalih stanja podložnih lečenju lapatinibom, ili njegovim farmaceutski prihvatljivim solima ili farmaceutskim kompozicijama.
[0020]Kako se ovde koristi, primena farmaceutskog inhibitora kinaze kod ispitanika obuhvata primenu efikasne količine farmaceutskog sredstva kod ispitanika za potrebe lečenja. Doza farmaceutskog sredstva može da se odredi u skladu sa postupcima koji su poznati i prihvaćeni u oblasti farmacije, i može da je odredi stručnjak upućen u stanje tehnike.
[0021]Kako se ovde koristi, "HLA alel" se odnosi na jedan ili više od sledećih alela: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB 1*0202, HLA-DRB 1*0701 i druge markere koji ispoljavaju neravnotežu vezanosti gena sa ovim alelima.
[0022]Kako se ovde koristi, "genotipizacija" ispitanika (DNK ili drugog biološkog uzorka) za polimorfni alel gena označava utvrđivanje koji alelni ili polimorfni oblik(oblici) gena ili proizvoda ekspresije gena( npr.,hnRNK, mRNK ili protein) su prisutni ili odsutni kod ispitanika (ili u uzorku). Povezana ribonukleinska kiselina (RNK) ili protein eksprimiran sa takvog gena mogu takođe da se koriste za otkrivanje polimorfnih varijacija. Kao što je dobro poznato u stanju tehnike, jedinka može da bude heterozigot ili homozigot za određeni alel. Mogu da postoje više od dva alelna oblika, pa stoga, mogu da postoje više od tri moguća genotipa. Za potrebe predmetnog pronalaska, "genotipizacija" uključuje određivanje HLA alela primenom odgovarajućih seroloških tehnika, kao što je poznato u stanju tehnike. Kako se ovde koristi, alel može da bude "otkriven" (detektovan) kada su ostale moguće varijante alela isključene;npr.,kada se utvrdi da na određenoj poziciji nukleinske kiseline nije adenin (A), timin (T) ili citozin (C), može se zaključiti da se guanin (G) nalazi na tom položaju(//'.,G je "detektovan" ili "dijagnostikovan" kod ispitanika). Varijacije u sekvenci mogu da budu otkrivene direktno (putem, npr., sekvenciranja) ili indirektno( npr.,analizom polimorfizma dužine restrikcionih fragmenata, ili potvrđivanjem hibridizacije probe koja ima poznatu sekvencu, ili analizom konformacionog polimorfizma referentnog lanca), ili primenom drugih poznatih postupaka.
[0023]Kako se ovde koristi, "genetski podskup" populacije se sastoji od onih članova populacije koji imaju određeni genotip. U slučaju bialelnog polimorfizma. populacija se po izboru može podeliti u tri podgrupe: homozgotnu za alel 1 (1,1), heterozigotnu (1,2), i homozigotnu za alel 2 (2,2). "Populacija" ispitanika se može definisati korišćenjem različitih kriterijuma,npr.,osobe koje se ieče lapatinibom ili osobe obolele od kancera.
[0024] Kako se ovde koristi, ispitanik koji, na osnovu genotipizacije, pokazuje "predispoziciju za" ili "povećani rizik za" određeni fenotipski odgovor će sa većom verovatnoćom ispoljiti taj fenotip nego ispitanik sa drugačijim genotipom na ciljnom polimorfnom lokusu (ili lokusima). U slučaju da je fenotipski odgovor zasnovan na multi-alelnom polimorfizmu, ili na genotipizaciji više od jednog gena, relativni rizik može da se razlikuje između više mogućih genotipova.
[0025] Alel se odnosi na jedan specifičan oblik genetske sekvence (kao što je gen) u ćeliji, uzorku, kod jedinke ili u populaciji, specifični oblik se razlikuje od drugih oblika istog gena u sekvenci najmanje jednog, i Često više od jednog, različitih mesta u okviru sekvence gena. Sekvence na ovim različitim mestima koje su drugačije kod različitih alela su označene kao "varijante", "polimorfizmi", ili "mutacije." Uopšteno, polimorfizam se koristi da označi varijante koje imaju učestalost od najmanje 1% u populaciji, dok se izraz mutacija uglavnom koristi za varijante koje se javljaju sa učestalošću od manje od 1% u populaciji. Kod diploidnih organizam kao što su ljudi, na svakoj autozomno specifičnoj hromozomskoj lokaciji ili "lokusu" jedinka ima dva alela, prvi nasleđen od jednog roditelja i drugi nasleđen od drugog roditelja, na primer jedan od majke ijedan od oca. Jedinka je "heterozigot" za neki lokus ukoliko ima dva različita alela na tom lokusu. Jedinka je "homozigot" za neki lokus ukoliko ima dva identična alela na tom lokusu.
[0026] Polimorfizam može da sadrži jednu ili više zamenjenih baza, inserciju, ponovljene sekvence (ponovke), ili deleciju. Polimorfni lokus može biti tako mali kao jedan bazni par. Polimorfni markeri uključuju polimorfizam dužine restrikcionih fragmenata, različiti broj uzastopnih ponovaka (VNTR's,engl.Variable Number of Tandem Repeats), hipervarijabilne regione, mini satelite, dinukleotidne ponovke, trinukleotidne ponovke, tetranukleotidne ponovke, ponovke jednostavne sekvence, i insercione elemente kao što je AIu. Prvi otkriveni alelni oblik se po dogovoru označava kao referentni oblik, a ostali oblici alela se označavaju kao alternativni aleli ili varijante alela. Alelni oblik koji se najčešće javlja u izabranoj populaciji se ponekad označava kao "divlji tip"( engl. wild type).Najučestaliji alel može takode da se označi kao glavni( engl.major) alel, a najmanje učestali alel kao "minorni" alel. Diploidni organizmi mogu da budu homozigoti ili heterozigoti za alelne oblike. Dialelni polimorfizam ima dva oblika. Trialelni polimorfizam ima tri oblika. Polimorfizam između dve nukleinske kiseline može da se dogodi prirodno, ili može da bude izazvan izlaganjem ili kontaktom sa hemikalijama, enzimima, ili drugim sredstvima, ili izlaganjem sredstvima koja izazivaju oštećenje nukleinskih kiselina, na primer, ultraljubičasto zračenje, mutageni ili karcinogeni. [0027JPolimorfizmi pojedinačnog nukleotida (SNPs,engl.Single Nucleotide Poh/morphisms) su pozicije na kojima se dve različite baze javljaju sa merljivom učestalošću (>1%) u humanoj populaciji, i predstavljaju najčešći oblik genetske varijacije kod čoveka. Približno 90% svih polimorfizama u humanom genomu su SNPs. Polimorfizmi pojedinačnog nukleotida su pozicije jedne baze u DNK na kojima različiti aleli, ili alternativni nukleotidi, postoje u populaciji. Jedinka može da bude homozigot ili heterozigot za alel na bilo kojoj SNP poziciji. Polimorfizmi pojedinačnog nukleotida mogu, u nekim slučajevima, da budu označeni kao "cSNP" da bi se naglasilo da nukleotidna sekvenca koja sadrži SNP kodira odgovarajuću aminokiselinsku sekvencu. Kako se ovde koristi, pozivanje na SNPs i SNP genotipove uključuje pojedinačne SNPs i/ili haplotipove, koji predstavljaju grupe SNPs koje se uglavnom nasleđuju povezano. Haplotipovi mogu da imaju jaču korelaciju sa bolestima ili drugim fenotipskim efektima u poređenju sa pojedinačnim SNPs, i zato mogu da obezbede veću pouzdanost dijagnostike u nekim slučajevima (Stephens /sar., Science293, 489-493, 20 Jul. 2001).
[0028]Uzročni SNPs su oni SNPs koji dovode do izmena u genskoj ekspresiji ili u ekspresiji, strukturi, i/ili funkciji proizvoda gena, i stoga u najvećoj meri predviđaju mogući klinički fenotip. Jedna takva klasa uključuje SNPs koji mapiraju u regionima gena koji kodiraju polipeptidni proizvod, tj. cSNPs. Ovi SNPs mogu da dovedu do izmene u amino kiselinskoj sekvenci polipeptidnog proizvoda (tj., nesinonimne izmene kodona) i dovedu do ekspresije oštećenih proteina ili drugih varijanti proteina. Osim toga, u slučaju "besmislenih"( engl.nonsense) mutacija, SNP može da vodi preranom prekidu sinteze polipeptidnog proizvoda. Uzročni SNPs ne moraju nužno da se nalaze u kodirajućim regionima; uzročni SNPs mogu da se nalaze u, na primer, bilo kojom genetskom regionu koji može naposletku da utiče na ekspresiju, strukturu, i/ili aktivnost proteina koji kodira nukleinska kiselina. Takvi genetski regioni uključuju, na primer, one uključene u transkripciju, kao što su SNPs u domenima koji vezuju transkripcioni faktor, SNPs u promoterskim regionima, u oblastima povezanim sa obradom transkripta, kao što su SNPs u intron-egzon graničnim oblastima što može dovesti do pogrešne obrade transkripta( engl.spli ci ng), ili SNPs u sekvencama za obradu signala u mRNK (informaciona RNK,engl.messenger RNK), kao što su signalni regioni za poliadenilaciju. Neki SNPs koji nisu uzročni SNPs ipak su blisko povezani sa njima, i zbog toga segregiraju zajedno sa sekvencama koje su uzročnici oboljenja. U takvoj situaciji, prisustvo SNP je u korelaciji sa prisustvom, ili predispozicijom za, ili povećanim rizikom za razvoj bolesti. Ovi SNPs, iako nisu uzročni, ipak su isto tako korisni u dijagnostici, trijaži za predispoziciju za bolest, i druge namene, kao što je, bez ograničenja, predviđanje hepatotoksičnosti kao Što je opisano u predmetnom pronalasku.
[0029]Studija povezanosti (asocijacije) SNP i specifičnog poremećaja ili predispozicije za bezbednosno značajan događaj uključuje određivanje prisustva ili učestalosti SNP alela u biološkim uzorcima jedinki koje ispoljavaju poremećaj ili predispoziciju za bezbednosno značajan događaj od interesa i poredi te informacije sa onima dobijenim za kontrole (tj., jedinke koje ne ispoljavaju poremećaj ili ne doživljavaju isti bezbednosno značajan događaj).
[0030]Skrining (ispitivanje u cilju otkrivanja) SNP može da se uradi u uzorcima tkiva obolelog ili bilo kom biološkom uzorku dobijenom od jedinke, i rezultati uporede sa onima izk ontrolnih uzoraka, i SNP može da bude selektovan na osnovu povećane (ili smanjene) učestalosti javljanja kod specifičnog patološkog stanja. Jednom kada se utvrdi statistički značajna asocijacija jednog ili više SNP(s) sa patološkim stanjem (ili drugim fenotipom) od interesa, tada region oko SNP može, po izboru, da se detaljno pregleda u cilju otkrivanja uzročnog genetskog lokusa/sekvence(i) (npr., uzročni SNP/mutacija, gen, regulatorni region, itd.) koji utiče na patološko stanje ili fenotip.
[0031]Klinička ispitivanja su pokazala da je odgovor pacijenta na lečenje farmaceutskim proizvodima često raznorodan. Postoji stalna potreba za poboljšanjem dizajna farmaceutskih sredstava i terapije. U tom smislu, SNPs mogu da se koriste za identifikaciju pacijenata koji su najpogodniji za lečenje određenim farmaceutskim sredstvom (ovo se Često naziva "farmakogenomika"). Slično, SNPs mogu da se koriste za isključivanje pacijenata iz određenog lečenja zbog povećane verovatnoće da će pacijent razviti toksične neželjene efekte ili verovatnoće da neće odgovarati na lečenje. Farmakogenomika može takođe da se koristi u farmaceutskom istraživanju kao pomoć u razvoju leka i procesu selekcije. (Linder i sar. (1997), Clinical Chemistrv, 43, 254; Marshall (1997), Nature Biotechnology, 15, 1249; International Patent Application WO 97/40462, Spectra Biomedical; i Schafer i sar. (1998), Nature Biotechnology, 16,3).
[0032]Nekoliko tehnika za otkrivanje mutacija je razvijeno na principu analize hibridizacije. Na primer, u eseju za ekstenziju prajmera( engl.primer extension assay), DNK region koji obuhvata nukleotid od interesa se umnožava metodom lančane reakcije polimerizacije (PCR,engl.Polvmerase Chain Reaction), ili nekom drugom tehnikom pogodnom za umnožavanje nukleinske kiseline. Nakon umnožavanja, prajmer( engl.primer) hibridizuje sa ciljnom sekvencom nukleinske kiseline, pri čemu poslednji nukleotid na 3' kraju prajmera hibridizuje neposredno 5' na nukleotidnu poziciju ciljne sekvence koja treba da se analizira. Pri elongaciji (ekstenziji) hibridizovanog prajmera koristi se jedan, obeleženi nukleotid trifosfat. Ugrađeni nukleotid se zatim detektuje.
[0033]Sekvenca bilo koje nukleinske kiseline uključujući gen ili proizvod PCR reakcije ili njegov fragment ili deo može biti sekvenciran bilo kojim postupkom poznatim u stanju tehnike (npr., hemijsko sekvenciranje ili enzimsko sekvenciranje). "Hemijsko sekvenciranje" DNK može da označava postupke kao što je postupak po Maksamu i Gilbertu (1977) (Proc. Natl. Acad. Sci. USA 74:560), u kome se DNK nasumično seče primenom reakcija specifičnih za pojedinačne baze. "Enzimsko sekvenciranje" DNK može da označava postupke kao Što je postupak po Sangeru (Sanger, i sar., (1977) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 74:5463).
[0034]Klasična molekularna biologija, mikrobiologija, i tehnike rekombinantne uključujući sekvenciranje su dobro poznate stručnjacima upoznatim sa stanjem tehnike. Takve tehnike su detaljno objašnjene u literaturi. Videti, npr., Sambrook, Fritsch &Maniatis, Molecular Cloning: A Laboratorv Manual, Second Edition (1989) Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, N.Y. (ovde "Sambrook, i sar., 1989"); DNK Cloning: A Practical Approach, Volumes i i II (D. N. Glover ed. 1985); Oligonucleotide Svnthesis (M. J. Gait ed. 1984); Nucleic Acid Hvbridization (B. D. Hames & S. J. Higgins eds. (1985)); Transcription And Translation (B. D. Hames & S. J. Higgins, eds. (1984)); Animal Cell Culture (R. I. Freshney, ed. (1986)); Immobilized Cells And Enzymes (IRL Press, (1986)); B. Perbal, A Practical Guide To Molecular Cloning (1984); F. M. Ausubel, i sar. (eds.), Current Protocols in Molecular Biologv, John Wiley & Sons, Inc. (1994).
[0035]Afinitetni esej peptid-nukleinske kiseiine (PNK) je proizašao iz ustaljenih hibridizacionih eseja (Nielsen i sar., Science 254:1497-1500 (1991); Egholm i sar., J. Am. Chem. Soc. 114:1895-1897 (1992); James i sar.. Protein Science 3:1347-1350
(1994)). PNAs su strukturni DNK mimetici koji slede Votson-Krik-ova pravila sparivanja baza, i koriste se u standardnim DNK hibridizacionim esejima. PNAs ispoljavaju veću specifičnost u hibridizacionim esejima jer su pogrešno sparene baze
( en<g>lmismatch) u PNK/DNK u većoj meri đestabilizujuće nego u DNK/DNK, a komplementarni PNK/DNK lanci formiraju jače veze nego komplementarni DNK/DNK lanci.
[0036]DNK mikročipovi( en<g>lmicroarravs) su razvijeni za detekciju genetičkih varijatcija i polimorfizama (Taton/ sar., Science289:1757-60, 2000; Lockhart i sar., Nature 405:827-836 (2000); Gerholdi sar.. Trends in Biochemical Sciences24:168-73
(1999); Wallace, R. W.,Molecular Medicine Today3:384-89 (1997); Blanchard i Hood,Nature Biotechnology149:1649 (1996)). DNK mikročipovi se proizvode automatizovanom proizvodnjom velike brzine, na staklu ili substratima od najlona i sadrže DNK fragmente poznatog identiteta ("proba"). Mikročipovi se koriste za upoređivanje poznatih i nepoznatih DNK fragmenata ("ciljna sekvenca") na osnovu uobičajenih pravila sparivanja baza.
[0037]Test fragmentacije proteina (PTT,englThe Protein Truncation Test) se takođe uobičajeno koristi za detekciju genetičkih polimorfizama (Roest/ sar., Human Molecular Genetics2:1719-1721, (1993); Van Der Luit/sar., Genomics20:1-4
(1994); Hogervorsti sar., Nature Genetics10: 208-212 (1995)). Uobičajeno, u PTT, gen od interesa se umnožava lančanom reakcijom polimeraze (PCR), podvrgavain vitrotranskripcij i/translaciji, prečišćava i analizira pomoću elektroforeze na poliakrilamidnom gelu.
[0038]''Genetsko ispitivanje" (takođe nazvano "genetski skrining"), kako se ovde koristi, se odnosi na ispitivanje bioloških uzoraka uzetih od ispitanika u cilju određivanja ispitanikovog genotipa; i može da se koristi da bi se utvrdilo da li ispitanikov genotip sadrži alele koji ili prouzrokuju, ili povećavaju sklonost ka razvoju određenog fenotipa (ili koji ispoljavaju neravnotežu vezanosti gena sa alelom(ima) koji ili prouzrokuju, ili povećavaju sklonost ka razvoju tog fenotipa).
[0039]Neravnoteža vezanosti gena se odnosi na težnju specifičnih alela na različitim lokacijama u genomu da se nađu zajedno češće nego što se može očekivati na osnovu slučajnosti. Aleli na datim lokusima su u potpunoj ravnoteži ako je učestalost bilo kog određenog seta alela (ili haplotipova) proizvod učestalosti njihovih pojedinačnih populacija. Uobičajeno korišćena mera neravnoteže vezanosti gena je r: [0040)nr1ima približno x2 (hi kvadrat) raspodelu sa jednim stepenom slobode za bialelne markere. Za lokuse koji ispoljavaju takvurvrednost, da jenr<2>veće od 3.84, što odgovara nivou značajnosti hi-kvadrat testa od 0,05, se smatra da ispoljavaju neravnotežu vezanosti gena (BS Weir1996 Genetic Data Analysis IISinauer Associates, Sunderland, MD).
[0041]Alternativno, normalizovana mera neravnoteže vezanosti gena može da se definiše kao:
Vrednost D" ima opseg od -1,0 do 1,0. Kada statistički značajna apsolutna vrednost D' za dva markera nije manja od 0,3 smatra se da oni ispoljavaju neravnotežu vezanosti gena.
[0042]Kako se ovde koristi, izraz "HLA genotip" se odnosi na genotip koji uključuje jedan od HLA alela za HLA-DOAl, HLA-DOB1 ili HLA-DRB1, uključujući HLA-DQA 1*0201, HLA-DOB 1*0202 i HLA-DRB 1<*>0701.
[0043]Kako se ovde koristi, reč "hapiotip" se odnosi na set blisko povezanih HLA alela prisutnih najednom hromozomu koji imaju sklonost da budu nasleđeni zajedno. DRB1<*>0701, DQB1<*>0202, DQA1<*>0201 kombinacija HLA genotipova se označava kao DR7-DQ2 hapiotip. HLA genotip može da bude identifikovan otkrivanjem prisustva HLA alela, ili otkrivanjem genetičkog markera za koji se zna da ispoljava neravnotežu vezanosti gena sa HLA alelom. Genotip se odnosi na varijaciju na definisanoj poziciji u jednom genu, npr., 1,1 1,2 2,2. DQA1, DQB1 i DRB1 su različiti geni i proteini. Kombinacija npr., DQA 1*0201 i DQB 1<*>0202 ili DRB 1*0701 bi predstavljala hapiotip.
[0044]Kako se ovde koristi, određivanje "multilokusnog genotipa" (takođe poznatod kao hapiotip) se odnosi na otkrivanje alela prisutnih na više od jednog lokusa kod jedne jedinke. Ispitanik može biti podvrgnut genetskom skriningu da bi se utvrdilo prisustvo ili odsustvo oba, i HLA alela( npr.,HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB 1*0202, ili HLA-DRB1<*>0701 alela) i još jednog alela, npr., različitog HLA alela ili alela koji nije HLA.
[0045]Kako se ovde koristi, postupak detekcije alela ili polimorfizma uključuje, ali nije ograničen na, serološke i genetske postupke. Otkriveni alel ili polimorfizam može funkcionalno da utiče na fenotip jedinke, ili može da bude alel ili polimorfizam koji ispoljava neravnotežu vezanosti gena sa funkcionalnim polimorfizmom/alelom. Polimorfizmi/aleli se dokazuju u genomskoj DNK ispitanika, ali mogu da budu otkriveni i u RNK, cDNK ili proteinskim sekvencama koje su nastale transkripcijom ili translacijom ovog regiona, kao što je očigledno stručnjaku upoznatom sa stanjem tehnike.
[0046]Utvrđeno je da aleli, polimorfizmi ili genetski markeri koji su "asocirani" sa hepatotoksiČnoŠću povezanom sa inhibitorom kinaze kao što je lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, pokazuju veću učestalost u populacijama lečenih ispitanika kod kojih se javlja hepatotoksičnost u poređenju sa populacijama lečenih ispitanika kod kojih se ne javlja hepatotoksičnost, ili u poređenju sa opštom populacijom.
[0047]U skladu sa tim, predmetni pronalazak donosi postupke za lečenje kancera kod čoveka koji uključuju primenu najmanje jedne doze lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod čoveka, gde naznačeni čovek nema, ili je dijagnostikom utvrđeno da nema, jedan ili više alelnih polimorfizama odabranih iz grupe koju čine: HLA-DQA 1<*>0201, HLA-DQB 1*0202 i HLA-DRB 1*0701. U nekim slučajevima, pomenuti Čovek nema najmanje dva od polimorfizama izabranih od: HLA-DQA 1*0201, HLA-DQB 1*0202 i HLA-DRB 1*0701. U nekim slučajevima, čovek takođe nema polimorfizam izabran od rsl2153855 i rsl7207923 koji su smešteni na genu TNXB. U pojedinim slučajevima, Čovek takođe nema polimorfizam HLA-B<*>4403. U nekim slučajevima, čovek takođe nema varijantu Gilbertovog sindroma UGT1A 1*28.
[0048]Predmetni pronalazak obezbeđuje nekoliko postupaka za lečenje korišćenjem HLA markera. Na primer, ljudi sa određenim HLA markerima mogu da budu izuzeti od lečenja primenom lapatiniba. Pacijenti mogu da budu ispitani i njihov status HLA alela evidentiran pre početka lečenja. Pacijent može da započne lečenje sa lapatinibom, a ukoliko pacijent zatim ispolji povećanje vrednosti ALT i/ili hepatotoksičnost, genetske informacije se mogu koristiti za usmeravanje daljeg ophođenja sa pacijentom. Na primer, ali bez ograničenja na, ukoliko pacijent ima vrednost ALT >3x, a specifični HLA alel je nađen kod njega, lečenje može da se prekine. U svakom slučaju, ukoliko pacijent ne ispoljava ALT>3x i nema HLA genetskih polimorfizama lečenje može da se nastavi. Pod određenim okolnostima, mogu se primeniti veće granične vrednosti (prag) za ALT (npr., >4x, >5x, ili više). HLA aleli koji su deo ovog pronalaska su namenjeni da se koriste za usmeravanje lekara u sprovođenju lečenja. Prema tome, čak i pacijent koji je podložan hepatotoksičnosti povezanoj sa lapatinibom može da započne lečenje sa lapatinibom uz praćenje signala jetre. Ukoliko se signali jetre povećaju, doza lapatiniba kojom se pacijent leči može da se smanji, lečenje prekine ili privremeno obustavi.
[0049] Kako se ovde koristi reč ■'lečenje" uključuje primenu leka kod humanog ispitanika u cilju poboljšanja stanja, izlečenja ili prevencije bolesti, kao i obezbeđivanje takvog leka osobi koja lek primenjuje. Reč "lečenje" takođe uključuje procenu hepatotoksičnosti kod čoveka ili rizik od pojave hepatotoksičnosti, ili HLA genotip ili fenotip( npr,biomarker prikazanog pronalaska), i primenu farmaceutske kompozicije koja sadrži lek u skladu sa postupkom prikazanog pronalaska, i dalje uključuje pružanje usluge( npr.ispitivanje u glavnoj laboratoriji) u cilju obavljanja takve procene, ili obezbeđivanje reagensa( npr.nukleotida, polipeptida, prajmera, proba, antitela) ili kompleta (kit-a) potrebnog za izvođenje takvog(ih) koraka osobi koja sprovodi korak(e). Stoga, reč "lečenje" dalje uključuje obezbeđivanje informacije korisne za donošenje odluke o primeni leka ili o načinu primene leka, kao što je informacija o, ili informacija dobijena iz izvođenja takvog(ih) koraka procene, uključujući, na primer, informaciju o lapatinibu ili njegovoj farmaceutski prihvatljivoj soli ili farmaceutskoj kompoziciji, u skladu sa postupcima opisanim u prikazanom pronalasku. Reč "lečenje" dalje uključuje primenu lapatiniba ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije u skladu sa postupkom opisanim na njegovoj etiketi, ili bilo kojim njenim dopunama.
[0050]U drugom izvođenju prikazanog pronalaska, lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, se primenjuje kod pomenutog čoveka kao monoterapija. U drugom izvođenju, lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, se primenjuje u kombinaciji sa najmanje još jednim antikancerskim sredstvom. Najmanje još jedno antikanccrsko sredstvo može da bude izabrano, ali bez ograničenja na, jedano ili više iz grupe koju čine: trastuzumab, kapecitabin, paklitaksel, karboplatin, pazopanib i letrozo!.
[0051]Kako se ovde koristi, izraz "primena u kombinaciji sa" ili "kombinovano primenjivanje" i njegovi gramatički oblici označava ili istovremenu primenu ili bilo koji način odvojene uzastopne primene lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije i dodatnog aktivnog sastojka ili sastojaka uključujući, ali bez ograničenja na, hemoterapiju i zračnu terapiju. Izraz dodatni aktivni sastojak ili sastojci, kako se ovde koristi, uključuje bilo koje jedinjenje ili terapijsko sredstvo za koje je poznato ili koje pokazuje povoljne karakteristike kada se primeni kod pacijenta za potrebe lečenja. Osim toga, nije bitno da li se jedinjenja primenjuju u istom doznom obliku, npr. jedno jedinjenje može da bude primenjeno putem injekcije a drugo jedinjenje može da se primeni oralnim putem. Kombinovano primenjivanje ovakvih jedinjenja može da bude istovremeno, ili u približno isto vreme (npr., u okviru istog časa) ili može da bude u okviru nekoliko časova ili dana od davanja jednog u odnosu na drugo. Na primer, prvo jedinjenje može da bude primenjeno jednom nedeljno, dok se drugo jedinjenje kombinovane primene, primenjuje svakodnevno. Pored toga, dodatni aktivni sastojak ili sastojci mogu da se primene za bilo koje stanje, bolest ili poremećaj, uključujući, ali bez ograničenja na, kancer L/ili neželjene efekte lečenja kancera i/ili manifestacije kancera.
[0052]Kako se ovde koristi, "antikancersko sredstvo" uključuje, ali bez ograničenja na, bilo koje sredstvo uključujući, ali bez ograničenja na, hemoterapijsko sredstvo, koje ispoljava delovanje protiv tumora koji pokazuje osetljivost. Primeri ovakvih sredstava mogu da se pronađu u "Cancer Principles and Practice of Oncologv" od V.T. Devita i S. Hellman (urednici), 6. izdanje (15. februar 2001.), Lippincott Williams & Wilkins Publishers. Osoba koja je prosečno upućena u stanje tehnike će biti u stanju da raspozna koje kombinacije sredstava će biti korisne na osnovu određenih karakteristika lekova i kancera koji je u pitanju. Antikancerska sredstva koja mogu da budu korisna u prikazanom pronalasku uključuju, ali bez ograničenja na, anti-mikrotubularna sredstva kao što su diterpenoidi i vinka alkaloidi; kompleksna jedinjenja platine; alkilirajuća sredstva kao što su azotni iperiti, oksazafosforini, alkilsulfonati, nitrozouree i triazini; antibiotici kao što su antraciklini, aktinomicini i bleomicini; inhibitori topoizomeraze II kao što su epipodofilotoksini; antimetaboliti kao što su purinski i pirimidinski analozi i anti-folatna jedinjenja; inhibitori topoizomeraze I kao Što su kamptotecini; hormoni i analozi hormona; inhibitori puta prenosa signala (signalne transdukcije); nereceptorska tirozin kinaza angiogenezni inhibitori; imunoterapijska sredstva; proapoptotska sredstva; i inhibitori signalnog puta ćelijskog ciklusa. Takođe, kao što je poznato u stanju tehnike, komercijalno dostupni lekovi na tržištu su opisani u uputstvu koje se nalazi u njihovom pakovanju zajedno sa postupcima za primenu pomenutih lekova. |0053]Antimikrotubularna ili antimitotička sredstva su fazno specifična sredstva čije je dejstvo usmereno protiv mikrotubula tumorskih ćelija tokom M faze ili faze mitoze ćelijskog ciklusa. Primeri antimikrotubularnih sredstva uključuju, ali nisu ograničeni na, diterpenoide i vinka alkaloide. Diterpenoidi, koji su dobijeni iz prirodnih izvora, su fazno specifična antikancerska sredstva koja deluju u G2/M fazama ćelijskog ciklusa. Primeri diterpenoida uključuju, ali nisu ograničeni na, paklitaksel i njegov analog docetaksel.
[0054]Paklitaksel, 5p,20-epoksi-l,2a,4,7p,10p,13a-heksa-hidroksitaks-l l-en-9-on 4,10-diacetat 2-benzoat 13-estar sa (2R,3S)-N-benzoil-3-fenilizoserinom; je prirodni diterpenski proizvod izolovan iz Pacifičke tiseTaxus brevifoliai komercijalno je dostupan u obliku injektabilnog rastvora TAXOL®. Ovaj lek je član taksan familije terpena. Docetaksel, (2R,3S)- N-karboksi-3-fenilizoserin,N-/en>butiI estar, 13-estar sa 5p-20-epoksi-l,2a,4,7p,10fi,13a-heksahidroksitaks-l l-en-9-on 4-acetat 2-benzoatom, trihidrat, komercijalno je dostupan u vidu injektablnog rastvora zaštićenog imena
TAXOTERE®.
[0055]Vinka alkaloidi su fazno specifična antineoplastična sredstva dobijena iz biljke zimzelen. Primeri vinka alkaloida uključuju, ali nisu ograničeni na, vinblastin, vinkristin i vinorelbin. Vinblastin, vinkaleukoblastin sulfat, komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom VELBAN® kao injektabilni rastvor. Vinkristin, vinkaleukoblastin, 22-okso-, sulfat, komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom ONCOVIN® u obliku injektabilnog rastvora. Vinorelbin, 3\4'-didehidro -4'-deoksi-C'-norvinkaleukoblastin [R-(R<*>,R<*>)-2,3-dihidroksibutandioat (l:2)(so)], komercijalno dostupan kao injektabilni rastvor vinorelbin tartrata (zaštićeno imene NAVELBINE®), je polusintetički vinka alkaloid.
[0056]Kompleksna jedinjenja platine jesu fazno nespecifična antikancerska sredstva, koji interaguju sa DNK. Primeri koordinacionih kompleksa platine uključuju, ali nisu ograničeni na, cisplatin i karboplatin. Cisplatin, cis-diamindihloroplatina, komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom PLATINOL® u obliku injektabilnog rastvora. Karboplatin, platina, diamin [l,l-ciklobutan-dikarboksilat(2-)-0,0'], komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom PARAPLATIN® u obliku injektabilnog rastvora.
[0057]Alkilirajući agensi su fazno nespecifična antikancerska sredstva i snažni elektrofili. Obično alkilirajući agensi formiraju kovalentne veze, alkilacijom, sa DNK preko nukleofilnih ostataka DNK molekula kao što su fosfatne, amino, sulfhidrlne, hidroksilne, karboksilne i imidazolne grupe. Takva alkilacija narušava funkciju nukleinske kiseline vodeći u ćelijsku smrt. Primeri alkilirajućih agenasa uključuju, ali nisu ograničeni na, azotne iperite kao što su ciklofosfamid, melfalan i hlorambucil; alkil sulfonate kao stoje busulfan; nitrozouree kao što je karmustin; i triazene kao što je dakarbazin.
[0058]Ciklofosfamid, 2-[bis(2-hloroetil)amino]tetrahidro-2H-l,3,2-oksazafosforin 2-oksid monohidrat, komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor ili tablete pod zaštićenim imenom CYTOXAN®. Melfalan, 4-[bis(2-hloroetil)amino]-L-fenilalanin, komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor ili tablete pod zaštićenim imenom ALKERAN®. Hlorambucil, 4-[bis(2-hloroetil)amino]benzenbutanoinska kiselina, komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom LEUKERAN® tablete. Busulfan, 1,4-butandiol dimetansulfonat, komercijalno je dostupan kao MYLERAN® TABLETE. Karmustin, l,3-[bis(2-hloroetil)-I-nitrozourea, komercijalno je dostupan u obliku pojedinačnih bočica liofilizovanog materijala pod zaštićenim imenom BiCNU®. Dakarbazin, 5-(3,3-dimetil-l-triazeno)-imidazol-4-karboksamid, komercijalno je dostupan kao pojedinačne bočice sa materijalom pod zaštićenim imenom DTIC-Dome®.
[0059]Antibiotska antikancerska sredstva su fazno nespecifična sredstva, koja se vezuju za DNK ili interkaliraju DNK. Primeri antibiotskih antikancerskih sredstava uključuju, ali nisu ograničeni na, aktinomicine kao što je daktinomicin, antrocikline kao što su daunorubicin i doksorubicin; i bleomicine. Daktinomicin, takođe poznat kao Aktinomicin D, komercijalno je dostupan u injektabilnom obliku pod zaštićenim imenom COSMEGEN®. Daunorubicin, (8S-cis-)-8-acetil-10-[(3-amino-2,3,6-trideoksi-a-L-likso-heksopiranozil)oksij-7,8,9,10-tetrahidro-6,8,l 1-trihidroksi-l-metoksi-5,12 naftacendion hidrohlorid, komercijalno je dostupan u lipozomalnom injektabilnom obliku pod zaštićenim imenom DAUNOXOME® ili u injektabilnom obliku pod imenom CERUBIDINE®. Doksorubicin, (8S, 10S)-10-[(3-amino-2,3,6-trideoksi-a-L-likso-heksopiranozil)oksi]-8-glikoloil, 7,8,9,10-tetrahidro-6.8,l 1-trihidroksi-l-metoksi-5,12 naftacendion hidrohlorid, komercijalno je dostupan u injektabilnom obliku pod zaštićenim imenom RUBEX® ili ADRIAMYCIN RDF®. Bleomicin, smeša citotoksičnih glikopeptidnih antibiotika izolovanih iz sojaStreptomyces verticillus,komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom
BLENOXANE®.
[0060]Inhibitori topoizomeraze II uključuju, ali nisu ograničeni na epipodofilotoksine. Primeri epipodofilotoksina uključuju, ali nisu ograničeni na, etopozid i tenipozid. Etopozid, 4'-demetil-epipođofiIotoksin 9[4,6-0-(R)-etiliden-[3-D-glukopiranozid], komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor ili kapsule pod zaštićenim imenom VEPESID® i uobičajeno je poznat kao VP-16. Tenipozid, 4'-demetil-epipodofilotoksin 9[4,6-0-(R)-teniliden-P-D-glukopiranozid], komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor pod zaštićenim imenom VUMON® i uobičajeno je poznat kao VM-26.
[0061]Antimetabolička antineoplastična sredstva su fazno specifična antikancerska sredstva koja deluju u S fazi (DNK sintezi) ćelijskog ciklusa inhibirajući DNK sintezu ili inhibirajući sintezu purinskih ili pirimidinskih baza čime ograničavaju DNK sintezu. Stoga, S faza se zaustavlja i dolazi do ćelijske smrti. Primeri antimetaboličkih antineoplastičnih sredstava uključuju, ali nisu ograničeni na, fluorouracil, metotreksat, citarabin, merkaptopurin, tioguanin i gemcitabin. 5-Fluorouracil, 5-fluoro-2,4-(1H,3FI) pirimidindion, komercijalno je dostupan kao fluorouracil. Citarabin, 4-amino-l-P-D-arabinofuranozil-2 (lH)-pirimidinon, komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom CYTOSAR-U® i opšte je poznat kao Ara-C. Merkaptopurin, 1,7-dihidro-6H-purin-6-tion monohidrat, komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom PURINETHOL®. Tioguanin, 2-amino-l,7-dihidro-6H-purin-6-tion, komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom TABLOID®. Drugi analozi purina uključuju pentostatin, eritrohidroksinoniladenin, fludarabin fosfat i kladribin. Gemcitabin, 2,-deoksi-2', 2'-difluorocitidin monohidrohlorid ((3-izomer), komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom GEMZAR®. Metotreksat, N-[4[[(2,4-diamino-6-pteridinil) metil] meti laminoj benzoil]-L-g!utaminska kiselina, komercijalno je dostupan kao natrijum metotreksat.
[0062]Kapecitabin, pentil[l-(3,4-dihidroksi-5-metil-tetrahidrofuran-2-il)- 5-fluoro-2-okso-lH-pirimidin- 4-il]aminometanoat, hemoterapijsko sredstvo za oralnu primenu koje se koristi za lečenje metastatskih kancera dojke i kolorektalnih kancera i dostupno je pod zaštićenim imenom XELODA®. Kapecitabin je prolek, koji se enzimski prevodi u 5-fluorouracil u tumoru, gde inhibira DNK sintezu i usporava rast tumorskog tkiva.
[0063]Kamptotecini, uključujući, kamptotecin i derivate kamptotecina su dostupni, ili je u toku njihov razvoj, kao inhibitori topoizomeraze I. Irinotekan HC1, (4S)-4,11-dietil-4-hidroksi-9-[(4-piperidinopiperidino) karboniloksi]-l H-pirano[3' ,4' ,6,7] indolizino[l,2-b]hinolin-3,14(4H,12H)-dion hidrohlorid, komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor pod zaštićenim imenom CAMPTOSAR®. Topotekan HCi, (S)-10-[(dimetilamino)metil]-4-etil-4,9-dihidroksi-lH-pirano[3',4',6,7]indolizino[l,2-b]hinolin-3,14-(4H,12H)-dion monohidrohlorid, komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor pod zaštićenim imenom HYCAMTIN®.
[0064]Druga antikancerska sredstva uključuju inhibitore puteva prenosa signala, a to su inhibitori koji prekidaju ili inhibiraju hemijske procese koji dovode do intracelularnih promena. Kako se ovde koristi, ovakva promena predstavlja ćelijsku proliferaciju ili diferencijaciju. Inhibitori prenosa signala uključuju inhibitore receptor tirozin kinaza, nereceptorskih tirozin kinaza, blokatore SH2/SH3 domena, serin/treonin kinaza, fosfotidilinozitol-3 kinaza, mio-inozitolnog signal nog puta i Ras onkogena. Nekoliko protein tirozin kinaza katalizuje fosforilaciju specifičnih tirozil ostataka u različitim proteinima uključenim u regulaciju ćelijskog rasta. Ovakve protein tirozin kinaze mogu da se uopšteno klasitikuju kao receptorske ili nereceptorske kinaze.
[0065]Receptor tirozin kinaze su transmembranski proteini koji imaju ekstracelularni domen za vezivanje Uganda, transmembranski domen i tirozin kinazni domen. Receptor tirozin kinaze su uključene u regulaciju ćelijskog rasta i uopšteno se nazivaju receptori faktora rasta. Pokazano je da neodgovarajuća ili nekontrolisana aktivacija mnogih od ovih kinaza, tj. aberantna kinazna aktivnost receptora faktora rasta, na primer preterana ekspresija ili mutacija, dovodi do nekontrolisanog ćelijskog rasta. Prema tome, nenormalna aktivnost ovakvih kinaza je povezana sa rastom malignog tkiva. Kao posledica toga, inhibitori ovih kinaza mogu da obezbede postupke za lečenje kancera. Receptori za faktore rasta uključuju, na primer, receptor epidermalnog faktora rasta (EGFr), receptor trombocitnog faktora rasta (PDGFr), erbB2, erbB4, receptor vaskularnog endotelijalnog faktora rasta (VEGFr), tirozin kinazu sa domenima sličnim imunoglobulinu i domenima homologim sa epidermalnim faktorom rasta (TIE-2), receptor insulinskog faktora rasta -I (IGF1), makrofagni faktor stimulacije kolonija (cfms), BTK, ckit, cmet, receptore faktora rasta fibroblasta (FGF), Trk receptore (TrkA, TrkB, i TrkC), efrinske (eph) receptore i RET protoonkogen. Nekoliko inhibitora receptora faktora rasta su u razvoju i uključuju antagoniste liganda, antitela, inhibitore tirozin kinaza i "besmislene" (anti-sense) oligonukleotide. Uloga receptora faktora rasta i sredstava koja inhibiraju receptore faktora rastaje opisana, na primer, u Kath, John C, Exp. Opin. Tfier. Patents (2000) 10(6):803-818; Shawver i sar DDT Vol 2, No. 2 Februar 1997; i Lofts, F. J. i sar, "Growth factor receptors as targets", New Molecular Targets for Cancer Chemotherapv, ed. Workman, Paul i Kerr, David, CRC press 1994, London.
[0066]Tirozin kinaze, koje nisu kinazni receptori faktora rasta nazivaju se nereceptorske tirozin kinaze. Nereceptorske tirozin kinaze za upotrebu u prikazanom pronalasku, koje su mete ili potencijalne mete za antikancerske lekove, uključuju cSrc, Lek, Fyn, Yes, Jak, cAbl, FAK (Fokalna adheziona kinaza), Bruton tirozin kinazu i Bcr-Abl. Ovakve nereceptorske kinaze i sredstva koja inhibiraju delovanje nereceptorske tirozin kinaze opisani su u Sitih, S. i Corey, S.J., (1999) Journal of Hematotherapy and Stem Cell Research 8 (5): 465 - 80; i Bolen, J.B., Brugge, J.S.,
(1997) Annual review of Immunology. 15: 371-404.
[0067]Blokatori SH2/SH3 domena su sredstva koja remete vezivanje za SH2 ili SH3 domen različitih enzima ili adaptorskih proteina uključujući, PI3-K p85 podjedinicu, kinaze Src familije, adaptorske molekule (Shc, Crk, Nck, Grb2) i Ras-GAP. SH2/SH3 domeni kao mete za delovanje antikancerskih lekova su opisani u Smithgall, T.E.
(1995), Journal of Pharmacological and Toxicological Methods. 34(3) 125-32.
[0068]Inhibitori serin/treonin kinaza, uključujući blokatore MAP kinazne kaskade koji obuhvataju blokatore Raf kinaza (rafk), mitogenom ili ekstracelularno regulisanih kinaza (MEKs) i ekstracelularno regulisanih kinaza (ERKs); i blokatore familije protein kinaza C uključujući blokatore PKCs (alfa, beta, gama, epsilon, mi, lambda, jota, zeta); IkB familije kinaza (IKKa, IKKb), PKB familije kinaza. Članove Akt familije kinaza i TGF beta receptor kinaze. Ovakve serin/treonin kinaze i njihovi inhibitori su opisani u Yamamoto, T., Tava, S., Kaibuchi, K., (1999), Journal of Biochemistrv. 126 (5) 799-803; Brodt, P, Samani, A., i Navab, R. (2000), Biochemical Pharmacologv, 60. 1101-1107; Massague, J., Weis-Garcia, F. (1996) Cancer Surveys. 27:41-64; Philip, P.A., i Harris, A.L. (1995), Cancer Treatment and Research. 78: 3-27, Lackey, K. i sar Bioorganic i Medicinal Chemistry Letters, (10), 2000, 223-226; U.S. Patent No. 6,268,391; i Martinez-Iacaci, U i sar, Int. J. Cancer
(2000), 88(1), 44-52.
[0069]Komercijalno dostupni inhibitori protein kinaze uključuju, ali nisu ograničeni na, bevacizumab, cetuksimab, imatinib, trastuzumab, gefitinib, ranibizumab, pegaptanib, sorafenib, dasatinib, sunitinib, erlotinib, nilotinib, lapatinib, pazoponib i panitumumab. Bevacizumab je humanizovano monoklonsko antitelo koje prepoznaje i blokira vaskularni endotelijalni faktor rasta A (VEGF-A) i dostupan je pod zaštićenim imenom AVASTIN®. Cetuksimab je himerno mišje/humano antitelo koje prepoznaje receptor epidermalnog faktora rasta (EGF) i dostupan je pod zaštićenim imenom ERBITUX®. Imatinib, 4-[(4-metilpiperazin-l -il)metil]-N-[4-metii-3-[(4-piridin-3-ilpirimidin-2-il)amino]fenil]benzamid, dostupan je pod zaštićenim imenom GLEEVEC® ili GLIVEC®. Trastuzumab je humanizovano mišje monoklonsko antitelo koje interferira sa HER2/neu receptorom takođe poznatim kao Erb2 i komercijalno je dostupan pod zaštićenim imenom HERCEPTIN®. Gefitinib, j<V->(3-hloro-4-fluoro-fenil)-7-metoksi-6-(3-morfolin-4-ilpropoksi)hinazolin-4-amin, je inhibitor EGFR dostupan pod zaštićenim imenom IRESSA®. Ranibizumab je fragment monoklonskog antitela (Fab) izveden iz istog parentalnog mišjeg antitela kao bevacizumab (AVASTIN®) i dostupan je pod zaštićenim imenom LUCENTIS®. Sorafenib, 4-[4-[[4-hloro-3-(trifluorometiI)fenil]karbamoilamino]fenoksi]-A-metil-piridin-2-karboksamid, se nalazi na tržištu kao NEXAVAR®. Dasatinib, /^-(2-hloro-6-metilfenil)-2-[[6-[4-(2-hidroksietil)-l-piperazinil]-2-metil-4-pirimidinil]amino]-5-tiazolkarboksamid monohidrat, dostupan je pod zaštićenim imenom SPRVCEL®. Erlotinib, Af-(3-etinilfeniI)-6,7-bis(2-metoksietoksi) hinazolin-4-amin, dostupan je pod zaštićenim imenom TARCEVA®. Nilotinib, 4-metil-A'-[3-(4-metil-l//-imidazol-l-il)-5-(trifluorometil)fenil]-3- [(4-piridin-3-iIpirimidin-2-il) amino]benzamid, je BCR-ABL inhibitor i dostupan je pod zaštićenim imenom TASIGNA®. Pazopanib, 5-[[4-
[(23-đimetil-2H-indazol-6-il)metilamino]-2-pirirnidinil]arnino]-2-metilbenzolsulfonamid, je VEGFR inhibitor koji je komercijalno dostupan pod zaštićenim imenom VOTRIENT®. Panitumumab je u potpunosti humano monoklonsko antitelo specifično za receptor epidermalnog faktora rasta (takođe poznat kaoEGF receptor, EGFR, ErbB- 1iHER1kod ljudi) i nalazi se na tržištu pod zaštićenim imenom VECTIBIX®.
[0070]Hormoni i analozi hormona su korisna jedinjenja za lečenje kancera kod kojih postoji veza između hormona i rasta i/ili nedostatka rasta kancera. Primeri hormona i analoga hormona korisnih za lečenje kancera uključuju, ali nisu ograničeni na, adrenokortikosteroide kao što su prednizon i prednizolon koji su korisni za lečenje malignog limfoma i akutne leukemije kod dece; aminoglutetimid i drugi inhibitori aromataze kao što je anastrozol, letrazol, vorazol i egzemestan korisni za lečenje adrenokortikalnog karcinoma i hormon-zavisnog karcinoma dojke koji poseduje receptore za estrogen; progestrini kao što je megestrol acetat korisni za lečenje hormon-zavisnog kancera dojke i endometrijalnog karcinoma; estrogeni, androgeni, i anti-androgeni kao što je flutamid, nilutamid, bikalutamid, ciproteron acetat i 5a-reduktaze kao što je finasterid i dutasterid, korisni za lečenje karcinoma prostate i benigne hipertrofije prostate; anti-estrogeni kao što je tamoksifcn, toremifen, raloksifen, droloksifen, jodoksifen, kao i selektivni mođulatori estrogenskog receptora (SERMS) kao oni opisani u patentnoj prijavi U.S. Patent Nos. 5,681,835, 5,877,219, i 6,207,716, korisni za lečenje hormon-zavisnog karcinoma dojke i drugih kancera koji pokazuju osetljivost; i gonadotropin-oslobađajući hormon (GnRH) i njegovi analozi koji stimulišu oslobađanje luteinizirajućeg hormona (LH) i/ili folikulo stimulirajućeg hormona (FSH) za lečenje karcinoma prostate, na primer, LHRH agonisti i antagonisti kao što je goserelin acetat i luprolid. Letrozol, 4-[(4-cijanofenil)-(l,2,4-triazol-l-il)metil]benzonitril, je oralni nesteroidni inhibitor aromataze za lečenje kancera dojke koji reaguje na hormone nakon operacije i dostupan je pod zaštićenim imenom
FEMARA®.
[0071]U još jednom izvođenju, čovek (ispitanik) pokazuje statistički značajno manju hepatotoksičnost pri primeni lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, u poređenju sa ispitanikom koji ima najmanje jedan polimorfizam izabran iz grupe koju čine: HLA-DOAl *0201, HLA-DQB 1*0202 i HLA-DRB 1*0701. U drugom aspektu, ispitanik ne pokazuje značajno povećanje nivoa ALT i/ili TBL nakon primene najmanje jedne doze lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije. U nekim slučajevima, humani ispitanik može da bude seropozitivan za DQ2.2 koji može da služi kao pokazatelj HLA-DQA1*0201, HLA-DOB1<*>0202 polimorfizma. [0072JU još jednom izvođenju prikazanog pronalaska, prikazani su postupci za skrining humanog ispitanika, kao pomoć u predviđanju hepatotoksičnosti povezane sa primenom lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, koji obuhvata određivanje da li ispitanik ima HLA genotip asociran sa povećanim rizikom od hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, u poređenju sa rizikom očekivanim u opštoj populaciji, pri čemu prisustvo takvog HLA genotipa ukazuje na to da kod ispitanika postoji povišen rizik za razvoj hepatotoksičnosti pri primeni lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije. U nekim slučajevima postupci obuhvataju lečenje pomenutog ispitanika terapijskim režimom lapatiniba kada kod ispitanika ne postoji povišeni rizik za razvoj hepatotoksičnosti povezane sa Iekom lapatinib, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije. U nekim slučajevima, HLA genotip je izabran iz grupe koju čine: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB 1*0202 i HLA-DRB 1*0701. Neki postupci dalje obuhvataju utvrđivanje međusobne povezanosti prisustva HLA-DQA1<*>0201, HLA-DOB 1*0202, HLA-DRB 1*0701, i/ili HLA-B<*>4403 alela sa povišenim rizikom od hepatotoksičnosti pri primeni lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije. Neki postupci dalje uključuju proveru da li je humani ispitanik nosilac genotipa rsl2153855 i/ili rs 17207923 na genu TNXB i utvrđivanje međusobne povezanosti tog genotipa sa povišenim rizikom od razvoja hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom. U nekim slučajevima, humani ispitanik može da bude nosilac oba, i HLA-DQA1<*>0201 i HLA-DOB 1*0202 polimorfizma i/ili može da bude DQ2.2 seropozitivan. Peptidi HLA klase II formiraju heterodimerne proteine gde DQA1/DQB1 i DRA/DRB1 kombinacije stvaraju pojedinačna mesta vezivanja antigena (Jones EY, /sar. Nature Reviews: Immunology2006; 6; 271-282).HLA- DRAje funkcionalno monomorfan i dalje razlikovanje markera ne može se postići procenom specifičnih kombinacija alela. Nasuprot tome, iDQA 1* 0201iDQB1* 0202su polimorfni.DQA 1* 0201uobičajeno obrazuje cis-haplotip izoforme saDQB1 * 0202(D02.2) iliDQB1 * 0303(D09.2), dok DQ2.2 trans izoforma može da nastane kod nosilaca pojedinačnog DQ9.2 i DQ2.5
( DQB1 * 0201/ DQA1 * 0501)(Fallang.i sar, Nature Immunology2009; 10; 1096-1102). Zbog toga je ovde proučavan uticaj alela koji doprinose DQ2.2 serotipu, koji sadržeDQA 1* 0201kao a peptid, saDQB1* 0201, * 0202i* 0204(označen kaoDQBl* 0201g)u obliku cis ili trans P peptida (Jones EY,/sar. Nature Re\ iews: Immimology2006; 6; 271-282) na povećanu vrednost ALT u konfirmatornoj studiji.
[0073]U drugom izvođenju obezbeđeni su postupci za lečenje humanog ispitanika kome je tretman potreban, primenom lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, gde postupak obuhvata: određivanje genotipa čoveka na HLA- DQA1, HLA-DQB1, HLA-DRB 1, i/ili HLA-B regionima hromozoma 6; i primenu lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod pomenutog čoveka ukoliko polimorfni alel HLA gena nije otkriven.
[0074]U nekim slučajevima HLA gen je gen HLA klase II. Polimorfni alel je izabran iz grupe koju čine: HLA-DOA 1*0201, HLA-DOB 1*0202, i HLA-DRB1<*>070I i po slobodnom izboru, čovek je nosilac najmanje jednog dodatnog polimorfnog alela. U nekim slučajevima, čovek je takođe nosilac najmanje jednog polimorfnog genotpa na TNXB odabranog od: rsl2153855 i rsl 7207923.
[0075]Obezbeđeni su takođe postupci za propisivanje lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, humanom ispitaniku kome je dijagnotikovano medicinsko stanje pogodno za lečenje lapatinibom, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom, koje obuhvataju: utvrđivanje da li je humani ispitanik nosilac HLA genotipa koji je asociran sa povišenim rizikom od pojave hepatotoksičnosti, u poređenju sa rizikom u opštoj populaciji, i u slučaju kada je utvrđeno da pomenuti humani ispitanik nije nosilac genotipa koji je asociran sa povišenim rizikom od pojave hepatotoksičnosti, propisivanja lečenja primenom lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod pomenutog ispitanika.
[0076]HLA genotip koji je bio asociran sa povišenim rizikom za pojavu hepatotoksičnosti je izabran iz grupe koju čine: HLA-DQA 1*0201, HLA-DQB1<*>0202, i HLA-DRB1<*>0701. Dodatno, ispitanik može da bude nosilac HLA-B<*>4403 genotipa.
[0077] Postupci za genotipizaciju ili određivanje HLA genotipa uključuju, ali nisu ograničeni na, postupke koji otkrivaju prisustvo alelnih DNK sekvenci.
[0078] Isto tako su obezbeđeni postupci za primenu lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, u cilju smanjenja učestalosti hepatotoksičnosti, koje obuhvataju: iz početne populacije humanih ispitanika koji imaju stanje pogodno za lečenje lapatinibom, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom, odabir tretirane populacije tako da ona ima smanjeni procenat humanih ispitanika koji su nosioci polimorfnog alela na HLA u poređenju sa početnom populacijom; i primenu lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod pomenute tretirane populacije; pri čemu je učestalost pojave hepatotoksičnosti smanjena u tretiranoj populaciji u poređenju sa učestalošću pojave hepatotoksičnosti koja bi se očekivala u početnoj populaciji.
[0079] Takođe su prikazani postupci identifikovanja humanih ispitanika sa povišenim rizikom od doživljavanja hipersenzitivne reakcije na terapijski režim lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, koji obuhvataju: izvođenje tehnike za genotipizaciju na biološkom uzorku poreklom od pomenutog humanog ispitanika kako bi se odredilo da li HLA genotip ispitanika uključuje alel izabran od HLA-DOA 1*0201, HLA-DQB 1<*>0202 ili HLA-DRB1*0701;
otkrivanja HLA-DOA 1*0201, HLA-DQB 1*0202, i/ili HLA-DRB 1 * 0701 alela; i
utvrđivanja međusobne povezanosti otkrivenog HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB1<*>0202, i/ili HLA-DRB1<*>0701 alela sa povišenim rizikom od pojave hepatotoksičnosti povezane sa terapijskim režimom lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, u poređenju sa rizikom u slučaju da HLA-DOA 1*0201, HLA-DQB 1*0202, i/ili HLA-DRB 1<*>0701 alel nije otkriven.
[0080]Kod ispitanika može dalje da bude utvrđeno postojanje povišenog rizika od hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom genotipizacijom pomenutog ispitanika za HLA-B<*>4403 i/ili polimorfizam gena TXNB i utvrđivanjem međusobne povezanosti tog genotipa sa povišenim rizikom od hepatotoksičnosti.
[0081]Biološki uzorci za ispitivanje jednog ili više polimorfizama mogu da budu izabrani iz grupe koju čine: proteini, nukleotidi, ćelijske vezikule ili komponente, serum, ćelije, krv, krvne komponente, urin i pljuvačka. Ispitivanje polimorfizama može da bude izvedeno različitim postupcima poznatim u stanju tehnike i/ili ovde opisanim.
[0082]JoŠ jedno izvođenje obezbeđuje postupke za lečenje humanog ispitanika lapatinibom, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom, koji ima, ili kome je dijagnotikovan, kancer dojke sa povećanom ekspresijom Her2 i/ili amplifikacija HER2 i primio je prethodnu terapiju uključujući jedan ili više od antraciklina, taksana i trastuzumaba, i koji nije nosilac, ili je utvrđeno da nije nosilac, jednog ili više alelnih polimorfizama izabranih iz grupe od: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DOB 1*0202 i HLA-DRB 1*0701.
[0083]Još jedno izvođenje obezbeđuje postupke koji obuhvataju korak HLA genotipizacije humanog ispitanika koji je lečen lapatinibom, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom, koji ispoljava bezbednosni signal jetre, i po slobodnom izboru obezbeđuje korak nastavljanja lečenja lapatinibom, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom, uz bezbednosno praćenje takvog ispitanika, pri čemu ispitanik nije nosilac, ili je dijagnotikovano da nije nosilac, jednog ili više alelnih polimorfizama izabranih iz grupe od: HLA-DOA 1 *0201, HLA-DQB 1*0202. i HLA-DRB1<*>0701. U još jednom izvođenju pronalaska "polimorfni alel" uključuje jedan ili više alela gena, zamenski alel ili marker za alel takvog gena, alel ili marker na humanom hromozomu 6 koji je unutar približno 6 megabaznih parova od takvog gena ili u MHC regionu, i alel ili marker koji ispoljava neravnotežu vezanosti gena sa alelom ili markerom u takvom genu, gde takav gen može da bude jedan ili više od: HLA-DQA1, HLA-DOB 1, HLA-DRB 1, HLA-B i UGT1A1.
[0084]Postupci pronalaska mogu da se koriste kod humanih ispitanika kod kojih je đijagnostikovan ili koji su oboleli od bilo kog kancera, uključujući, ali bez ograničenja na, kancer koji pokazuje osetljivost na inhibiciju EGFR, erbB-2, ili Akt, kao i oba, primarni i metastatski oblik kancera glave i vrata, dojke, pluća, kolona, ovarijuma i prostate. Postupci mogu takođe da se koriste kod bilo kog humanog ispitanika koji je lečen lapatinibom.
[0085] Pronalazak takođe obezbeđuje postupke za lečenje kancera kod čoveka koji obuhvataju primenu najmanje jedne doze lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod pomenutog čoveka, praćenjem vrednosti ALT i/ili ukupnog bilirubina (TBL) kod pomenutog čoveka, genotipizacije pomenutog čoveka za jedan ili više alelnih polimorfizama izabranih iz grupe od: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DOB 1*0202, i HLA-DRB1<*>()701 ukoliko pomenuti čovek ispoljava povišenu vrednost ALT iznad 3.0xULN i/ili je navedeni ukupni bilirubin iznad 1.5xULN do približno, ili iznad 2xULN. Ovaj postupak dalje obuhvata primenu najmanje druge doze lapatiniba kod pomenutog čoveka ako čovek nije nosilac jednog ili više alelnih polimorfizama izabranih iz grupe od: HLA-DQA1 *0201, HLA-DQB1<*>0202, i HLA-DRB1<*>0701. Signal jetre kao što je ALT i/ili TBL se može meriti korišćenjem tehnika dobro poznatih u stanju tehnike iz uzoraka uključujući krv, serum i uzorke plazme. U nekim slučajevima čovek je oboleo od kancera dojke. Kod ljudi koji nisu nosioci najmanje jednog od sledećih polimorfizama: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DOB 1*0202, i HLA-DRB 1*0701, ali koji ispoljavaju povišene vrednosti signala jetre, signali jetre kao što je ALT i TBL mogu da se prate dok humani ispitanik i dalje prima lek. Ako ovi ili drugi signali jetre ostaju povišeni iznad 3.0xULN, tada lečenje lapatinibom može da se prekine ili odloži dok se signali jetre ne vrate na normalni nivo. Lečenje lapatinibom može da bude nastavljeno.
[0086] Pronalazak takođe obezbeđuje postupke za primenu lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod Čoveka koji obuhvataju:
(a) primenu najmanje prve doze lapatiniba,
(b) praćenje najmanje jednog signala jetre kod pomenutog čoveka,
(c) genotipizaciju navedenog čoveka za jedan ili više alelnih polimorfizama izabranih iz grupe od: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB 1*0202, i HLA-DRB 1<*>0701 ukoliko pomenuti signal jetre postaje povišen nakon primanja najmanje jedne doze lapatiniba; i (d) primenu najmanje druge doze lapatiniba kod pomenutog čoveka ako čovek nije nosilac nijednog od polimorfizama iz koraka (c). U određenim aspektima signali jetre su izabrani od ALT i TBL. U drugim aspektima, ispitanik je oboleo od kancera dojke. Vrednost ALT može da bude povišena do iznad 3.0xULN i/ili vrednost TBL može da bude povišena kod pomenutog ispitanika do iznad 1.5xULN ili iznad 2.0 ULN nakon najmanje jedne doze lapatiniba. Signali jetre ne moraju da postanu povišeni dok više od jedne doze lapatiniba ne bude primenjeno kod pomenutog ispitanika. Periodično praćenje signala jetre može da se sprovodi i genotipizacija može da se izvede nakon što signal jetre postane povišen iznad normalnog opsega za taj signal jetre. Signal jetre kao što je ALT, može da ne bude povišen iznad 3.0xULN nakon samo jedne doze lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, ali može da bude povišen nakon dve ili više doza lapatiniba. Kao što je poznato u stanju tehnike, nivoi signala jetre ne moraju početi da rastu kod ispitanika koji prima terapiju nezavisno od HLA polimorfizama nakon samo jedne doze terapije. U nekim slučajevima, porast vrednosti signala jetre može da bude postepen i može da se ne ispolji tokom jedne nedelje, jednog meseca, ili do, ili više od 100 dana nakon početka terapije. Stoga, signali jetre kao što je ALT mogu da se prate u intervalima i genotipizacija može da se izvede tek nakon što je određeni nivo signala jetre dostignut.
[0087]Lapatinib može da poveća nivoe serumskog ukupnog bilirubina (TBL). Naknadno (post-hoc) farmakogenetsko ispitivanje porasta nivoa TBL indukovanog lapatinibom je sprovedeno kod pacijenata koji su učestvovali u AMBC kliničkim ispitivanjima i primili lapatinib kao monoterapiju ili u kombinaciji sa različitim hemoterapijama (videti gore). Studije su pokazale da (TA)7/(TA)7 genotip UGT1A1 (UGTlAl<*>28/<*>28, koji nosi genetsku podložnost za Gilbertov sindrom) može da poveća nivoe ukupnog bilirubina (TBL) u serumu tokom primene leka. LJ ovoj analizi, (TA)7/(TA)7 genotip je asociran sa statistički značajnim povećanjem rizika od lapatinibom indukovane hiperbilirubinemije, u odnosu na (TA)6/(TA)6 i (TA)6/(TA)7 genotipove. Pored toga, preovlađivanje UGT1A1 (TA)7/(TA)7 genotipa koji dovodi do hiperbilirubinemije se razlikuje zavisno ođ rase/etničke pripadnosti. Prema tome, u jednom aspektu prikazanog pronalaska, obezbeđeni su postupci za primenu lapatiniba kod čoveka gde pomenuti čovek nije nosilac (TA)7/(TA)7 genotipa gena UGT1A1. Dodatno, kod ispitanika kome je utvrđeno povećanje nivoa ukupnog bilirubina nakon primene najmanje jedne doze lapatiniba može da bude urađeno određivanje frakcija bilirubina (određivnaje zastupljenosti pojedinih frakcija ukupnog bilirubina) testom iz krvi. Načini ispitivanja frakcija bilirubina su dobro poznati u stanju tehnike. Kod ispitanika koji ispoljava povišen nivo ALT enzima iznad 3xULN i nosilac je najmanje jednog genotipa izabranog od HLA-DOA 1*0201, HLA-DOB 1<*>0202, i/ili HLA-DRB 1 * 0701 može dalje da bude urađeno određivanje frakcija bilirubina.
[0088] Pronalazači su ustanovili postojanje međusobne povezanosti (korelacije) između HLA genotipa (naročito klase II) kod jedinke, i rizika od pojave hepatotoksičnosti nakon primene lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije. Prema tome, pronalazak prikazuje postupak za procenu relativnog rizika kod jedinke za pojavu hepatotoksičnosti koji uključuje genotipizaciju HLA gena pomenute jedinke u cilju utvrđivanja da li njen genotip nosi povišen rizik od hepatotoksičnosti za ispitanika. Jedinke koje poseduju HLA genotip koji je ranije povezan sa povećanom učestalošću pojave hepatotoksičnosti (u poređenju sa učestalošću pojave hepatotoksičnosti kod ispitanika sa drugačijim genotipovima) su pod povišenim rizikom od hepatotoksičnosti.
[0089] Prikazane metode skrininga obuhvataju genotipizaciju ispitanika za HLA gene, naročito HLA gene klase II, uključujući utvrđivanje prisustva ili odsustva HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB 1*0202, HLA-DRB 1*0701, i/ili HLA-B<*>4403.
[0090] U pogledu predmetnog pronalaska, stručnjaku upoznatom sa stanjem tehnike će biti očigledno kako da odredi dodatne genotipove koji su asocirani sa povišenim rizikom od hepatotoksičnosti. Različiti oblici alela HLA gena su poznati, i postupci za tipizaciju HLA gena su poznati u stanju tehnike. Ukoliko se dodatni polimorfizmi otkriju u humanim HLA genima, tipizacija takvih polimorfizama može da se zasniva na poznatim postupcima. U skladu sa time, može se sprovesti tipizacija populacije ispitanika koji su primili lapatinib, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili farmaceutsku kompoziciju, i ustanoviti da li postoji međusobna povezanost HLA genotipa sa pojavom hepatotoksičnosti. U alternativnom postupku, može se odrediti genotip samo onih ispitanika koji su doživeli hepatotoksičnost i, tamo gde je preo vladi vanje HLA alela poznato u odgovarajućoj kontrolnoj populaciji (koja ne pokazuje hepatotoksičnost), odrediti da li je alel prekomerno zastupljen u populaciji koja ispoljava hepatotoksičnost, što bi ukazivalo na njegovu asociranost sa hepatotoksičnošću. Kao što će biti očigledno stručnjaku upućenom u stanje tehnike, otkrivanje HLA alela se može postići tipizacijom genetskih markera za koje se zna da pokazuju neravnotežu vezanosti gena sa ciljnim HLA alelom/polimorfizmom. Poželjno ovakvi markeri ispoljavaju znatnu neravnotežu vezanosti gena, još poželjnije, markeri ispoljavaju potpunu neravnotežu vezanosti gena.
[0091] Biće očigledno onima koji su upoznati sa stanjem tehnike da, s obzirom na postojanje multiplih HLA genotipova, relativni rizik od hepatotoksičnosti može da varira među višestrukim genotipovima. Na primer, skrining postupkom za više lokusa kojim su pronađena više od dva genotipa, može biti utvrđeno da je relativni rizik najviši za jedan genotip, najniži za drugi, i srednji za ostale. 'Povišeni rizik' može biti određen u poređenju sa rizikom u populaciji koja nije stratili kovana prema genotipu (opšta populacija), ili, kada je dodatno identifikovan, "povišeni rizik" može da se poredi sa rizikom očekivanim kod nekog drugog deftnisanog genotipa.
[0092] Prisustvo posebnog unapred određenog genotipa koji je povezan sa povišenim rizikom od hepatotoksičnosti prema tome ukazuje na povećanu verovatnoću da će pojedinac ispoljiti asocirani fenotip (hepatotoksičnost) u odnosu na ispitanike sa jednini ili više alternativnih genotipova. Genotip će retko biti potpuno predvidiv, tj., u slučaju da populacija sa određenim genotipom ispoljava visoku učestalost povezanog fenotipa, neće svaki pojedinac sa tim genotipom ispoljiti fenotip. Slično, neki pojedinci sa drugačijim genotipom mogu da ispolje isti fenotip. U svakom slučaju, biće očigledno onima koji su upoznati sa stanjem tehnike da će genotipizacija ispitanika kako je ovde opisano biti od pomoći u predviđanju rizika od hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod ispitanika i stoga biti od pomoći u donošenju odluka u vezi sa lečenjem. Prikazani postupci mogu dalje da obuhvataju primenu lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, kod ispitanika, nakon skrininga ispitanika, tamo gde se rizik od hepatotoksičnosti smatra prihvatljivim; konačna odluka o lečenju će biti zasnovana na činiocima pored genetskog testiranja (kao Što će biti očigledno stručnjaku upućenom u stanje tehnike), uključujući ispitanikovo ukupno zdravstveno stanje i očekivani ishod lečenja.
[0093] Polimorfni aleli mogu da se otkriju određivanjem DNK polinukleotidne sekvence, ili detektovanjem odgovarajuće sekvence u RNK transkriptima sa polimorfnog gena, ili tamo gde polimorfizam nukleinske kiseline dovodi do promene u kodiranom proteinu, detektovanjem izmena aminokiselinske sekvence tih proteina; korišćenjem bilo kog pogodnog postupka poznatog u stanju tehnike. Polinukleotidi korišćeni za tipizaciju su uobičajeno genomska DNK, ili polinukleotidni fragment izveden iz genomske polinukleotidne sekvence, kao što je slučaj u biblioteci napravljenoj korišćenjem genomskog materijala jedinke (npr., cDNK biblioteka). Polimorfizam može da se otkrije postupkom koji podrazumeva dovođenje u kontakt polinukleotiđnog ili proteinskog uzorka jedinke sa specifičnim sredstvima koja se vezuju za polimorfnu sekvencu i određivanjem da li se sredstva vezuju za polinukleotid ili protein, gde vezivanje ukazuje na to da je polimorfizam prisutan. Vezivna sredstva mogu takođe da se vežu za uokvirujuće( engl.flanking) nukleotide i aminokiseline sa jedne ili obe strane oko polimorfne sekvence, na primer najmanje 2, 5, 10, 15 ili više nukleotida ili aminokiselina ukupno ili sa svake strane. U slučaju kada je prisustvo polimorfizma određeno u polinukleotidu on može da bude otkriven u dvolančanom obliku, ali se uobičajeno detektuje u jednolančanoj sekvenci.
[0094] Sredstvo koje se vezuje može da bude polinukleotid (jednolančani ili dvolančani) uobičajeno dužine od najmanje 10 nukleotida, na primer najmanje 15, 20, 30, ili više nukleotida. Polinukleotidno sredstvo koji se koristi u postupku će se uglavnom vezati za polimorfizam od interesa i uokvirujuću sekvencu, na sekvenci specifičan način (npr. hibridizacija u skladu sa Votson-Krikovim pravilom sparivanja baza) i prema tome najčešće imati sekvencu koja je potpuno ili delimićno komplementarna sa sekvencom u okviru polimorfizma i regiona koji ga uokviruje. Vezivno sredstvo može da bude molekul koji je strukturno sličan polinukleotidima koji obuhvataju jedinice (kao što su purinski ili pirimidinski analozi, peptid nukleinske kiseline, ili RNK derivati kao Što su zaključane nukleinske kiseline (LNA,engl.Locked Nucleic Acid) koje mogu da učestvuju u Votson-Krikovom sparivanju baza. Sredstvo može da bude protein, uobičajeno dužine od najmanje 10 aminokiselina, kao što je najmanje 20, 30, 50, ili 100 ili više aminokiselina. Sredstvo može da bude antitelo (uključujući fragment takvog antitela koji je sposoban da se veže za polimorfnu sekvencu).
[0095] U jednom izvođenju prikazanih postupaka vezivno sredstvo se koristi kao proba. Proba može da bude obeležena ili može da bude pogodna za indirektno obeležavanje. Detekcija obeleživača može da se koristi za otkrivanje prisustva probe vezane za polinukleotid ili protein jedinke. Vezivanje probe za polinukleotid ili protein može da se upotrebi za imobilizaciju ili probe ili polinukleotida ili proteina (i time za njeno izdvajanje iz kompozicije ili rastvora).
[0096] U drugom izvođenju pronalaska polinukleotid ili protein jedinke je imobilisan vezivanjem za čvrstu podlogu i zatim doveden u kontakt sa probom. Prisustvo probe imobilizovane vezivanjem za Čvrstu podlogu (putem vezivanja za polimorfnu sekvencu) se zatim detektuje bilo direktno detekcijom obeleživača na probi ili indirektno dovođenjem u kontakt probe sa ostatkom koji vezuje probu. U slučaju otkrivanja polimorfnog polinukleotida čvrsta podloga je uglavnom napravljena od nitroceluloze ili najlona. U slučaju polimorfizma proteina metod može da se zasniva na ELISA sistemu. [0097jPrikazane metode mogu da budu zasnovane na eseju ligacije oligonukieotida u kome se koriste dve oligonukleotidne probe. Ove probe se vezuju za susedne oblasti na polinukleotidu koji sadrži polimorfizam, omogućavajući (nakon vezivanja) da dve probe budu spojene odgovarajućom ligazom. U svakom slučaju, dve probe će se jedino vezati (na način koji omogućava ligaciju) za polinukleotid koji sadrži polimorfizam, i na taj način detekcija proizvoda ligacije može da se koristi za utvrđivanje prisustva polimorfizma.
[0098]U jednom izvođenju proba se koristi u sistemu zasnovanom na analizi heterodupleksa za otkrivanje polimorfizama. U takvom sistemu kada je proba vezana za polinukleotidnu sekvencu koja sadrži polimorfizam, ona formira heterodupleks na mestu gde se javlja polimorfizam (tj. ne formira dvolančanu strukturu). Takva heterodupleksna struktura može da se detektuje korišćenjem enzima koji je specifičan za jednolančanu ili dvolančanu strukturu. Tipično, proba je RNK proba, a enzim koji se koristi je RNKaza H koja razlaže heterodupleksni region, omogućavajući time da polimorfizam bude detektovan na način na koji se otkrivaju produkti enzimskog razlaganja.
[0099]Postupak može da se zasniva na fluorescentnoj analizi hemijski isečenih pogrešno sparenih baza( engl.fluorescent chemical cleavage mismatch analvsis) koja je opisana, na primer, uPCR Methods and Applications3:268-71 (1994) iProc. Natl. Acad. Sci.85:4397-4401 (1998).
[0100]U jednom izvođenju polinukleotidno sredstvo može da ima ulogu prajmera u PCR reakciji samo ako se veže za polinukleotid koji sadrži polimorfizam (tj. sekvenca- ili alel-specifičan PCR sistem). Stoga, proizvod PCR reakcije nastaje samo ako je polimorfizam prisutan u polinukleotidu jedinke, i prisustvo polimorfizma se utvrđuje otkrivanjem proizvoda PCR reakcije. Region prajmera koji je komplementaran sa polimorfnom sekvencom se nalazi na ili blizu 3' kraja prajmera. U jednom izvođenju ovog sistema polinukleotidno sredstvo će se vezati za divlji tip( wild- type)sekvence ali neće imati ulogu prajmera u PCR reakciji.
[0101]Postupak može da bude zasnovan na polimorfizmu dužine restrikcionih fragmenata (RFLP,engl.Restriction Fragment Length Polvmorphism). On može da se koristi ako prisustvo polimorfizma u polinukleotidu dovodi do nastanka novog, ili uklanja postojeće restrikciono mesto koje prepoznaje restrikcioni enzim. Stoga, tretiranje polinukleotida na kome se nalazi takav polimorfizam dovodi do stvaranja različitih proizvoda u poređenju sa odgovarajućom sekvencom divljeg tipa. Na taj način, otkrivanje prisustva određenih proizvoda restrikcione digestije može da se koristi za određivanje prisustva polimorfizma.
[0102]Prisustvo polimorfizma se može odrediti na osnovu promene do koje njegovo prisustvo dovodi u pokretljivosti polinukleotida ili proteina tokom elektroforeze na gelu. U slučaju kada je polinukleotid jednolančani, može da se primeni analiza konformacionog polimorfizma jednolančane sekvence (SSCP,engl.Single-stranded conformation polvmorphism). Ova tehnika meri pokretljivost jednolančanog polinukleotida na denaturišućem gelu u poređenju sa odgovarajućim polinukleotidom divljeg tipa, otkrivanje razlike u pokretljivosti potvrđuje prisustvo polimorfizma. Elektroforeza u gelu sa gradijentom denaturišućih sredstava (DGGE,engl.Denaturing gradient gel electrophoresis) je sličan sistem u kome polinukleotid podleže elektroforezi kroz gel sa denaturišućim gradijentom, razlika u pokretljivosti u poređenju sa odgovarajućim polinukleotidom divljeg tipa ukazuje na prisustvo polimorfizma.
[0103]Prisustvo polimorfizma može da se utvrdi pomoću fluorescentne boje i PCR eseja zasnovanog na sredstvima koja gase fluorescenciju( engl.quenching agens-based PCR assay) kao stoje TAQMAN™ PCR sistem za detekciju. U još jednom postupku za otkrivanje polimorfizma polinukleotid koji sadrži polimorfni region se sekvencira duž regiona koji ispoljava polimorfizam da bi se utvrdilo prisustvo polimorfizma.
[0104]Različite tehnike za detekciju pogodne za korišćenje u prikazanim postupcima će biti očigledne osobama upućenim u postupke otkrivanja, identifikovanja, i/ili razlikovanja polimorfizama. Takve tehnike za detekciju uključuju, ali nisu ograničene na, direktno sekvenciranje, korišćenje "molekularnih svetionika" (oligonukleotidne probe koje fluoresciraju pri hibridizaciji, korisne u "real-time" fluorescenctnoj PCR; Videti npr., Marras,/" sar., Gene! Anal14:151 (1999)); elektrohemijska detekcija (redukcija ili oksidacija DNK baza ili šećera; videti patentnu prijavu US Patent No. 5,871,918 Thorp,/sar.) ;umnožavanje sekvence po modelu kotrljajućeg kruga( engl.rolling circle amplification) (Videti, npr., Gusevi sar., Am J Pathol159:63 (2001)); "Third Wave Technologies" (Madison WI) INVADER® metod detekcije koji nije zasnovan na PCR metodi (videti, npr., Lieder, Advance for Laboratorv Managers, 70
(2000)).
[0105] Prema tome, bilo koja pogodna tehnika detekcije poznata u stanju tehnike može da bude korišćena u prikazanim postupcima.
[0106] Kako se ovde koristi, "određivanje" ispitanikovog genotipa ne zahteva da tehnika genotipizacije bude sprovedena kada je kod ispitanika ranije urađena genotipizacija i kada su rezultati prethodnih genetičkih testova dostupni; određivanje ispitanikovog genotipa prema tome uključuje pozivanje na prethodno urađene genetske analize.
[0107] Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje prognostički test (nega pacijenta) ili test kit. Takav test predstavlja pomoć u terapijskoj primeni farmaceutskih jedinjenja, uključujući inhibitore tirozin kinaze, kao što je lapatinib, na osnovu unapred određene asociranosti genotipa i/ili fenotipskog odgovora na farmaceutsko jedinjenje. Takvi testovi mogu da imaju različite formate, uključujući: (a) Test koji analizira DNK ili RNK na prisustvo unapred određenih alela i/ili polimorfizama. Odgovarajući test kit može da uključuje jedan ili više od sledećih reagenasa ili instrumenata: enzim koji ispoljava dejstvo na polinukleotidu (uobičajeno polimeraza ili restrikcioni enzim), odgovarajuće pufere za enzimske reagense, PCR prajmere koji se vezuju za sekvence koje uokviruju polimorfizam, pozitivnu ili negativnu kontrolu (ili obe), i aparat za elektroforezu na gelu. Proizvod može da koristi neku od pristupačnih tehnologija kao što je opisano u stanju tehnike. Test kit bi uključivao štampana ili mašinski čitljiva uputstva za utvrđivanje međusobne povezanosti prisustva specifičnog genotipa i verovatnoće da će ispitanik lečen određenim farmaceutskim jedinjenjem doživeti reakciju preosetljivosti; (b) Test koji ispituje materijale poreklom iz ispitanikovog tela, kao što su proteini ili metaboliti, koji ukazuju na prisustvo unapred određenog polimorfizma ili alela. Odgovarajući test kit može da sadrži molekul, aptamer, peptid ili antitelo (uključujući fragment antitela) koje se specifično vezuje za unapred određeni polimorfni region (ili specifični region koji uokviruje polimorfizam). Kit može da se sastoji od jednog ili više dodatnih reagenasa ili instrumenata (kao što je poznato u stanju tehnike). Test kit bi takođe uključivao Štampana ili mašinski čitljiva uputstva za utvrđivanje međusobne povezanosti prisustva specifičnog polimorfizma ili genotipa i verovatnoće da će ispitanik lečen određenim sintetičkim nukleozidnim analozima doživeti reakciju preosetljivosti.
[0108]Prajmeri, probe, antitela i drugi reagensi za detekciju specifični za otkrivanje HLA-DOA 1*0201, HLA-DOB 1*0202, HLA-DRB 1*0701, HLA-B<*>4403, TNXB rsl2153855 i/ili rsl7207923 i/ili UGT1A1<*>28 polimorfizama, kao i kit-ovi ili pakovanja koja sadrže najmanje jedan od ovih reagenasa, su takođe izvođenja pronalaska.
[0109]Odgovarajući biološki uzorci za ispitivanje su oni koji sadrže ćelije i DNK i uključuju, ali nisu ograničeni na, krv ili krvne komponente, osušene tačke krvi, urin, bukalni brisevi i pljuvačka. Odgovarajući uzorci za serološko ispitivanje HLA su dobro poznati u stanju tehnike.
[0110]Prikazani pronalazak takođe obezbeđuje upotrebu lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, za lečenje kancera kod Čoveka, pri čemu pomenuti čovek nije nosilac jednog ili više alelnih polimorfizama izabranih iz grupe od: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB1 *0202, i/ili HLA-DRB 1*0701. U jednom aspektu pronalazak obezbeđuje upotrebu lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, za proizvodnju leka za lečenje kancera kod čoveka, gde je kod pomenutog Čoveka urađena genotipizacija za polimorfizam u HLA i kod njega primenjen lapatinib ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, ako pomenuti čovek nije nosilac alelnog polimorfizma izabranog iz grupe od: HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB 1*0202, i/ili HLA-DRB 1*0701. Postupci prikazanog pronalaska mogu da se koriste za proizvodnju kit-ova i lekova za lečenje lapatinibom, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom. Takođe se podrazumeva da postupci prikazanog pronalaska opisuju različite upotrebe lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije.
[0111]Pronalazak je dalje opisan sledećim neograničavajućim primerima.
PRIMERI
[0112] Sirovi podaci korišćeni za Primere 1A-C u nastavku teksta su uzeti iz nekoliko istih primera kliničkih ispitivanja. Podaci su analizirani i rezultati su potvrđeni putem različitih analiza prikazanih dalje u tekstu. U sledećim Primerima korišćen je lapatinib ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije. Komercijalni oblik lapatiniba (Tykerb/Tyverb) se trenutno nalazi na tržištu u obliku ditosilat monohidrat soli.
Primer 1A: Farmakogenetsko ispitivanje hepatobilijarnih sigurnosnih signala
poveza nih sa primenom lapatiniba
[0113]U ovom farmakogenetskom ispitivanju su korišćeni klinički podaci i DNK germinativne linije prikupljeni tokom izvođenja trinaest ramdomizovanih kliničkih ispitivanja za procenu lapatiniba za potrebe lečenja AMBC. Protokoli kliničkih ispitivanja su pregledani i odobreni od strane nezavisnih Etičkih komiteta ili Nadzornih odbora ustanove. Informisani pristanak pacijenta za farmakogenetsko istraživanje je dobijen pored pristanka pacijenta da učestvuje u kliničkim studijama. Dvofazna strategija za eksploratorno (istraživačko,engl.exploratory) otkrivanje povezanosti genetskih markera, praćena konfirmacijom (potvrdom,engl.confirmation) unapred određenih markera, u nezavisnim skupovima podataka, je korišćena za utvrđivanje genetske osnove povećanja nivoa ALT enzima tokom tretmana kod slučajeva i kontrolnih ispitanika. Za eksploratornu analizu, podaci su prikupljeni iz dvanaest studija za procenu lapatiniba primenjenog kao monoterapija ili kao deo hemoterapijskih kombinacija. Devet stotina i jedan od ovih pacijenata je primio tretman lapatinibom i bio dostupan za izbor slučajeva i kontrola za ALT.
[0114]Slučajevi i kontrolni ispitanici za ALT enzim tretirani lapatinibom su odabrani iz eksploratornih (n=901) i konfirmacionih (n=374) kohorti. ALT slučajevi su definisani kao pacijenti tretirani lapatinibom koji su imali bazalne ALT vrednosti u okviru normalnog opsega (<1 x ULN) i jednu ili više izmerenih vrednosti tokom tretmana ALT >3xULN, tokom trajanja lečenja. ALT kontrole su bili pacijenti izloženi lapatinibu tokom najmanje trinaest nedelja, koji su imali bazalne i sve vrednosti tokom tretmana ALT unutar normalnog opsega. Eksploratorna kohorta je uključivala 37 ALT slučajeva i 286 kontrola a konfirmaciona kohorta je uključivala 24 ALT slučaja i 154 kontrole.
Cilj
[0115]Cilj ove konfirmatorrte farmakogenetske studije bio je da utvrdi da li su unapred određene genetičke varijante povezane sa povišenim nivoom enzima ALT i/ili TBL tokom lečenja, primećenim u podgrupi lečenoj kombinacijom lapatinib ditosilat monohidrata i letrozola.
[0116]Korišćenjem HLA alela, DILI gena kandidata i 'Tllumina IM genome-vvide" platforme eseja, eksploratornin analizama su identifikovane genetičke varijante značajno povezane sa povišenim vrednostima ALT ili TBL. Za ALT fenotip, nominalno značajna povezanost je otkrivena za 58 različitih varijanti uključujući tri alela HLA klase II (HLA-DRB 1*0701, -DQA1<*>0201. -DQB1<*>0202) i jedan alel HLA klase I (HLA-B<*>4403) i SNP na TNXB (A-8829G, rsl2153855). Za TBL fenotip, ključni rezultat je bio povezanost varijante LJGTIA1<*>28 Gilbertovog sindroma sa porastom nivoa TBL. Ovaj primer sumira rezultate konfirmacionih analiza korišćenjem kliničkih i genetskih podataka dobijenih za podgrupu lečenu kombinacijom lapatinib ditosilat monohidrata i letrozola. Za konfirmatornu analizu je korišćena pojedinačna faza III kliničkog ispitivanja za procenu kombinacije lapatiniba i letrozola nasuprot samo letrozolu, kao terapije prve linije za postmenopauzalni hormon receptor-pozitivni metastatski kancer dojke, koja je postala dostupna po završetku eksploratorne analize. Od onih pacijenata koji primaju kombinaciju lapatiniba i letrozola, 374 pacijenata (57%) su bili saglasni i dostupni za selekciju ALT slučajeva i kontrola.
Metodologija
[0117]Statističke analize korišćene u ovom istraživanju su ukazale sledeće. Dva fenotipa koja su procenjivana su predstavljale najviše vrednosti hemijskih parametara jetre ALT i TBL tokom tretmana, uzimajući u obzir gornju granicu normale. Ovi fenotipovi su bili procenjivani u "slučaj-kontrola" i kvantitativnim analizama osobina, dok je ključna povezanost bila ispitana kvalitativno u kombinovanim ALT/TBL slučajevima. Za ALT i TBL slučajeve je postavljen kriterijum za najviši porast tokom tretmana od >3xULN i >1.5xULN, redom, a za kontrolne ispitanike su definisane najviše vrednosti ALT ili TBL tokom lečenja od <lxULN. Osim toga, svi slučajevi i kontrole su imali normalnu bazalnu vrednost ALT i TBL (<lxULN) i kontrole su podvrgnute tretmanu tokom najmanje trinaest nedelja. Približno 370 pacijenata sa odgovarajućim, potpuno odobrenim DNK uzorkom je imalo raspoložive kliničke podatke za ove fenotipove.
[0118]Ukupno 1003 konfirmaciona testa koja su urađena su bila specifična za prethodno postavljene parametre (ALT/TBL), populaciju ispitanika (svi ispitanici/evropski ispitanici), i metode analize (QTA ili slučaj-kontrola). Ovi izveđemi konfirmacioni testovi su obuhvatali 999 testova za 833 jedinstvena SNPs i 4 testa za 4 HLA alela. Dobijeni su uspešno analizirani genotipovi, dostupni za analizu, i testovi izvedeni na 719 jedinstvenih SNPs (860 testova) i sva 4 HLA alela od interesa (4 testa).
Rezultati
[0119]Šest genetskih markera je u konfirmacionim testovima pokazalo povezanost sa vređnostima ALT, na nivou značajnosti od p<0.01. HLA-DQA1 *0201 je postigao Bonferroni-korigovani stepen značajnosti konfirmacije (p=4.6xl0"<5>). Osim toga, potvrđena je, sa nivoom značajnosti od p<0.01, povezanost makera HLA-DQB 1<*>0202 i HLA-DRB 1*0701 (oba p=2xl0'<4>), dva SNPs na genu TNXB (rsl2153855, p=2xl0"<4>i rsl7207923, p-7xl0"<3>) ijedan SNP na genu HNF1A (rsl 169288, p=7xl0"<3>). lako nije dostigao značajnost od p<0.01, sledeći rezultat sa najvećom značajnošću je bio HLA-B<*>4403 (p=0.013). HLA aleli i TNXB SNPs su smešteni u istom MHC regionu hromozoma 6 i verovatno odražavaju visok stepen međusobne povezanosti, što sugeriše jedinstveni signal. Ova pretpostavka je podržana uslovnom analizom za HLA-DQA 1*0201, sa pet drugih povezanih genetskih markera, koja nije ispoljila značajnost (p>0.05) nakon korigovanja za HLA-DQA1 *0201 u modelu. HNF1A je smešten na hromozomu 12 i nije u korelaciji sa drugim top signalima. Za HLA-DOA 1*0201, 17/24 (71%) ALT slučajeva u poređenju sa 32/154 (21%) kontrola je bilo nosilac najmanje jednog<*>0201 alela i proizvelo odnos šansi od 9.26 (precizni 95%-tni interval poverenja 3.26-28.34), kada se klasifikuju oni koji su nosioci jedne ili dve kopije<*>0201 alela kao grupa sa povišenim rizikom. Kao prognostički marker za porast ALT između slučajeva i svih ispitanika koji nisu slučajevi, HLA-DQA1 *0201 je imao PPV 0.18 i NPV 0.97 (precizni 95%-tni intervali poverenja su 0.11-0.27 i 0.95-0.99, redom).
[0120]Dvadeset jedan marker je pokazao potvrđenu povezanost sa TBL, sa nivoom značajnosti p<0.01, međutim, ni jedan nije postigao Bonferroni-korigovani nivo značajnosti. Osamnaest od ovih varijanti su smeštene na UGT1 lokusu. UGT1AI marker polimorfizma za Gilbertov sindrom sa TA7 ponovkom (UGT1A1<*>28) nije pokazao značajnu povezanost sa TBL kada je procenjen korišćenjem svih genotipova otkrivenih kao zasebne klase u genotipskom modelu (TA5/TA5, TA5/TA6, TA6/TA6, TA6/TA7, TA7/TA7 i TA7/TA8). U svakom slučaju, značajnost (pO.Ol) je postignuta za visoko međusobno povezane UGT1A1 SNP (rs887829) i takođe kada je polimorfizam TA ponovaka procenjen samo za tri uobičajena genotipa TA ponovaka (TA6/TA6, TA6/TA7 i TA7/TA7), izostavljanjem četiri ispitanika iz ove analize koji su nosioci druge tri retke genotipske klase. Sedam od 21 (33%) TBL slučajeva u poređenju sa 9/226 (4%) kontrola koje su bile nosioci TA7/TA7 genotipa. Odnos verovatnoće 12.06 (precizni 95%-tni interval poverenja 3.23-42.16) je postignut kada su klasifikovani oni koji su nosioci te dve kopije TA7 alela kao rizična grupa. UGT1A1<*>28 je bio značajno povezan sa obe, bazalnom TBL i logiomaksimalnom TBL kod svih ispitanika. Ukupno uzevši, ovi podaci potvrđuju efekat koji alel UGT1 Al<*>28 Gilbertovog sindroma ima na TBL.
[0121]Kod kombinovanih ALT/TBL slučajeva sa ograničenim bazalnom vređnošću (ALT i TBL vrednosti <lxULN na bazalnom nivou), 6/6 su bili nosioci alela HLA-DOA 1*0201 i -DRB 1*0701 i 5/6 nosioci alela HLA-DOB 1<*>0202. UGT1A1 TA7/TA7 genotip je nosila 1/6 ispitanika. Za kombinovane ALT/TBL slučajeve sa neograničenim bazalnim nivoom (ALT i/ili TBL vrednosti >lxULN na bazalom nivou), 4/6 su bili nosioci UGT1A1 TA7/TA7 genotipa i 1/6 su bili nosioci HLA-DQA1<*>0201, -DQB1<*>0202 i -DRB1<*>0701 alela.
Zaklju<č>ci
[0122]Korišćenjem tretirane grupe iz EGF30008 lečene kombinacijom lapatinib ditozilat monohidrata i letrozola, analize su potvrdile unapred određene genetske markere povezane sa porastom vrednosti ALT: HLA-DQAI<*>0201/-DQB1<*>0202/- DRB 1<*>0701. Iako nije statistički potvrđena sa Bonferroni-korigovanim nivoom značajnosti, povezanost UGT1A1<*>28 sa izolovanim porastom vrednosti TBL u ovoj analizi pokazuje doslednost sa efektom Gilbertovog sindroma.
Primer 1B: Rezultatieksploratornog f<a>rmako<g>enetsko<g>ispitivanja
hepatobilijarnih bezbednosnih signala povezanih sa lapatinibom korišćenjem
postupaka sa genom- kandidatom.
Uvod
[0123]Izolovani porast nivoa serumske alanin aminotransferaze (ALT) i ukupnog bilirubina (TBL) je primećen kod pacijenata koji su primali lapatinib tokom kliničkih studija. Ova eksploratorna farmakogenetska studija je istraživala vezu između polimorfizma gena kandidata i povišenih ALT i TBL parametara. Ova studija je koristila pacijente izložene lapatinib ditozilat monohidratu (bilo u vidu monoterapije ili u kombinaciji sa drugim terapijama) sa dostupnim kliničkim podacima i adekvatnim, odobrenim DNK uzorcima dostupnim iz dvanaest kliničkih ispitivanja lapatinib ditozilat monohidrata kod uznapredovalih i metastatičkih kancera dojke.
Cilj
[0124]Cilj ovih eksploratornih farmakogenetskih studija bio je da se istraži da li su odabrane genetske varijante povezane sa porastom nivoa ALT i TBL prilikom terapije primećenim tokom ovih studija.
Metodologija
[0125]Statističke analize korišćene u ovom istraživanju ukazuju sledeće. Dva fenotipa koja su procenjivana su predstavljala najviše tretmanske vrednosti hemijskih parametara jetre ALT i TBL, uzimajući u obzir gornju granicu normale. Ovi fenotipovi su procenjivani odvojeno u "slučaj-kontrola" analizi i kvantitativnim analizama karakteristika, i zajedno u kombinovanoj "slučaj-kontrola" analizi. Za ALT i TBL slučajeve je postavljen kriterijum za najviši porast tokom tretmana od >3xULN i >1.5xULN, redom, a za kontrolne ispitanike su đefinisane najviše vrednosti ALT ili TBL tokom lečenja od <lxULN. Približno 950 pacijenata sa odgovarajućim, potpuno odobrenim DNK uzorkom je imalo dostupne kliničke podatke za ove fenotipove. Nakon genotipizacije ispitanika kontrola kvaliteta je kompletirana, ukupno 947 pacijenata je preostalo za farmakogenetske analize sa najmanje jednom genetskom varijantom. Zahvaljujući razlici u porastu ALT u poređenju sa drugim terapijama, pacijenti pod kombinovanom terapijom lapatinib ditozilat monohidrat - pazopanib iz VEG20007 su bili isključeni iz ove prve analize.
[0126]Primenjen je pristup sa genom-kandidatom od približno 300 gena, koji je uključivao sledeće: 1) dvadeset pet gena, odabranih na osnovu mehanizma delovanja lapatiniba i ADME: CYP, UGT i geni za transportere lekova; 2) budući da je razumevanje genetske osnove oštećenja jetre indukovanog lekom ograničeno, sveobuhvatan panel za oštećenje jetre izazvano lekom (DILI,engl.drug induced liver injury), razvijen od strane GSK u konsultaciji sa eksternim stručnjacima za jetru je takođe ocenjivan. Ovaj DILI panel se sastoji od približno 6500 polimorfizama pojedinačnog nukleotida (SNPs,engl.single nukleotid polvmorphismes) na 270 genskih regiona izvedenih iz postuliranih mehanizama uključenih u patofiziologiju DILI. U oba pristupa, genetska varijacija na svakom genskom regionu je ispitivana korišćenjem obeleženih SNPs izabranih iz "International HapMap" projekta i/ili velike pokrivenosti polimorfizama pojedinačnog nukleotida koja koja obuhvata sve funkcionalne SNPs sa prethodno otkrivenom međusobnom povezanošću genotipa i fenotipa; 3) HLA gene (genotipovi HLA-A, -B, -C, -DPB1, -DQA, -DOBI, i -DRB1 određeni prvom i drugom grupom cifara( engl.4-digits), genotipovi -DRB3, -DRB4 i -DRB5 određeni prvom grupom cifara( en<g>l2-digits)) su takođe ocenjivani budući da su publikovani primeri ukazivali na imunološku komponentu oštećenja jetre izazvanog drugim lekovima. Procena HLA gena je bila usredsređena na podskup ukupnog broja pacijenata koji se sastoji od svih ALT slučajeva (N=47) i podudarnih kontrola (N=47).
Rezultati
[0127]Za TBL fenotip, 125 varijanti 66 genskih regiona je bilo značajno (p<0.01) povezano sa porastom TBL pomoću QTA (N-900) i/ili „slučaj-kontrola" analiza (-60 slučajeva i -395 kontrola). Trideset jedna od ovih varijanti su bile u jednom genskom regionu, UGT1A@ klasteru. Ključni rezultat je bila povezanost varijante UGT1A1<*>28 Gilbertovog sindroma sa porastom vrednosti TBL, statistički značajna u obe, QTA (1.25x10-5, n=899) i slučaj (N=60) i kontrola (N=396) analizi (p=l .04x10-5). Trideset pet procenata TBL slučajeva su bili nosioci TA7/TA7 genotipa i 82% TBL slučajeva je imalo najmanje jedan TA7 alel, u poređenju sa 5% odnosno 48% za kontrole. Pacijenti homozigotni za UGT1A1<*>28 varijantu su imali odnos šansi (95%CI) od 10.7 (5.3-21.6) za slučaj u odnosu na kontrolu, u poređenju sa drugim genotipovima.
[0128]Za ALT fenotip, 51 varijanta iz 34 genska regiona je bila značajno (p<0.01) povezana sa porastom ALT u QTA (n~900) i/ili „slučaj-kontrola" analizi (-35 slučajeva i -285 kontrola). U HLA analizi, dva genetska signala su značajno povezana
(p<0.05) sa porastom ALT u uporednoj „slučaj-kontrola" analizi (47 slučajeva i 47 kontrola): HLA-DRB 1*0701 (zajedno sa drugim HLA varijantama međusobno povezan sa ovim alelom) i HLA-B<*>4403. HLA-DRB 1*0701 je značajno povezan sa porastom ALT (p=0.014), sa odnosom šansi (95%CI) od 4.4 (1.6-12.0) za HLA-DRB1<*>0701 nosioce u poređenju sa svim drugim posmatranim HLA-DRB1 alelima. Jedan ALT slučaj je imao HLA-DRB 1*0701/*0701 genotip i 40% ALT slučajeva je imalo najmanje jednu kopiju HLA-DRB 1*0701 alela, u poređenju sa nijednim odnosno 13%, za kontrole. HLA-B<*>4403 je značajno povezan sa porastom ALT (p=0.033), sa odnosom šansi (95%CI) od 4.0 (1.1-14.3) za HLA-B<*>4403 nosioce u poređenju sa svim drugim posmatranim HLA-B alelima. Dvadeset tri procenta ALT slučajeva su bili nosioci jedne kopije HLA-B<*>4403 alela (nisu zapaženi ispitanici koji su nosioci dve kopije), u poređenju sa 6% za kontrole.
[0129] Za kombinovane ALT i TBL slučajeve, 20 varijanti u 15 genskih regiona je značajno (p<0.01) povezano sa kombinovanim „slučaj-kontrola" ishodom (-9 slučajeva i -225 kontrola). Za ključne markere, 5/13 kombinovanih ALT/TBL slučajeva su bili UGT1A1<*>28 TA7/TA7 homozigoti (38%) i 4/13 kombinovanih ALT/TBL slučajeva je imalo najmanje jedan od značajnih HLA alela diskutovanih gore u tekstu (31%).
Primer 1C: Dvofazna analiza za cksploratornu identifikaciju povezanosti
markera, praćena konfirmacijom unapred određenog markera u nezavisnim
skupovima podataka primenom ALT „ slučaj- kontrola" analize.
[0130] Osnova: Lapatinib je inhibitor HER2/ EGFR tirozin kinaze odobren za lečenje prekomerne ekspresije HER2 uznapredovalog ili metastatskog kancera dojke (AMBC,engl.advanced or metastatic breast cancer). Ozbiljni hepatobilijarni neželjeni događaji su zapaženi kod malog procenta AMBC pacijenata lečenih lapatinibom. Dvofazno farmakogenetsko istraživanje porasta ALT je sprovedeno kod pacijenata kliničkog ispitivanja obolelih od AMBC lečenih lapatinibom.
[0131] Metode: Eksploratorna identifikacija markera je korišćena za procenuHLA(10 gena), gena kandidata (299 gena, 7426 SNPs) i skrining čitavog genoma (IM SNPs) u 37 slučajeva sa vrednostima ALT >3x gornja granice normale (ULN) i 286 kontrola sa vrednostima ALT <lxULN. Markeri koji su dostigli unapred određene pragove za procenu povezanosti su prosleđeni u nezavisni konfirmatorni skup podataka od 24 ALT slučaja i 155 kontrola.
[0132] Rezultati:Od 58 varijanti povezanih sa porastom ALT od >3xULN u eksploratornom skupu podataka, četiri su prekoračile unapred određeni prag značajnosti u konfirmatornoj analizi. Ove varijante se nalaze u istom MHC genomskom lokusu i uključujuHLA- DQA 1* 0201,koje su postigle korigovanu značajnost u višestrukom testu. U konfirmatornoj studiji,DQA 1* 0201alel je bio prisutan kod 71% ALT slučajeva u poređenju sa 21% kontrola, sa odnosom šansi od 9.0 (3.2-27.4). Kao prognostički marker povišenog rizika za bezbednost jetre (ALT slučajevi nasuprot ispitanicima koji nisu slučajevi),DQA1* 0201je imao negativne i pozitivne prognostičke vrednosti od 0.97 (0.95-0.99) odnosno 0.17 (0.10-0.26).
[0133] Zaključci:Ovi rezultati podržavaju ulogu imunoloških mehanizama hepatotoksičnosti izazvane primenom lapatiniba. Test zasnovan na posedovanjuDQA1* 0201može da smanji rizik za bezbednost jetre tokom lečenja lapatinibom kod žena sa AMBC.
Uvod
[0134]Lapatinib (Tykerb®/Tyverb*) je dualni inhibitor HER2/ErbB2 i EGFR/ErbBl tirozin kinaze odobren za oralnu upotrebu u kombinaciji sa kapecitabinom za lečenje pacijenata sa uznapredovalim ili metastatskim kancerom dojke (AMBC) čiji tumori pokazuju prekomernu ekspresiju HER2/ErbB2 i koji su primili prethodnu terapiju uključujući antraciklin, taksan i trastuzumab (FinnRS,/ . sar. J Clin Oncol2009; 27: 3908-3915). Lapatinib je takođe aktivan kao pojedinačno sredstvo i u kombinaciji sa drugim hem©terapijskim i hormonalnim sredstvima kod pacijenata sa HER2/ErbB2 pozitivnim metastatskim kancerom dojke (Di Leo,A../ sar. J Clin Oncol,2008; 26, 5544-5552 i Johnston S, i sar. J Clin Oncol 2009; 27; 5538-5546) i inflamatornim kancerom dojke (Christofanilli M, /sar, Bresl Cancer Res Treat2006; 100: 5S). Osim toga, u toku su velika klinička ispitivanja u cilju procene delovanja monoterapije lapatinibom u ranijoj fazi kancera dojke (Moy B i GossPE.Clin Breast Cancer2007; 7: 489-492). Ekstenzivno kliničko iskustvo sa lapatinibom je pokazalo prihvatljiv bezbednosni profil u uspostavljanju terapije kancera dojke (Di Leo, A.,/ sar. J Clin Oncol,2008; 26, 5544-5552, i Geyer,CE, i sar. N Engl J Med7006;355: 2733-2743). Međutim, pojedinačni porasti serumskih transaminaza (uključujući alanin aminotransferazu, ALT) i ukupni bilirubin (TBL) su zapaženi i ozbiljne laboratorijske abnormalnosti 3. stepena porasta ALT ("'Uobičajeni kriterijumi toksičnosti za neželjene događaje" verzija 4.0,( engl."Common Toxicity Criteria for Adverse Events". v4.0)) i događaji prema "Hy-evom pravilu" su prijavljeni u 1,6% u 0,2% pacijenata obolelih od kancera koji su primali lapatinib (Moy, B,/sar. J Clin Oncology2009; 27, 15S (Suppl A1043)). Porast serumskih transaminaza i TBL i izolovani događaji hepatotoksičnosti su prijavljeni za druge inhibitore tirozin kinaza (Loriot Y, /sar. Nature Clinical Practice Oncology(2008)).
[0135]Abnormalnosti hemijskih parametara jetre se smatraju bezbednosnim signalima oštećenja jetre (Mann, R i Andrews, E, (eds), Farmakovigilanca (Wiley i Sons Ltd, Chichester), 2006) i mogu da vode prekidu lečenja, sa posledičnom slabom kontrolom bolesti kod pacijenata obolelih od kancera. Poboljšano razumevanje mehanizama hepatotoksičnosti može da omogući bolje razumevanje i zbrinjavanje pacijenata koji ispoljavaju ove signale. Nedavne studije su identilikovale snažnu povezanost između specifičnih polimorfizama humanog leukocitnog antigena( HLA, engl.Human Leukocytic Antigen) u glavnom kompleksu histokompatibilnosti (MHC,englMajor Histocompatibility Complex) i hepatotoksičnosti za različite terapije sa nepovezanim indikacijama. Terapije uključuju amoksicilin-klavulanat( HLA- DRB1* 1501,O'Donohue, J,/sar., Gut2000; 47: 717-720), anti-tuberkuloznu hemoterapiju( HLA-DQB1* 0201,Sharma,SK, i sar.. AmJResp Crit Care2002; 166: 916-919), tiklopidin( HLA- A* 3303, HiraUK, /sar., Pharmacogenomics Journal2008; 8: 29-33), ksimelagatran( HLA- DRB1* 070T,Kindmark, A.,i sar., Pharmacogenomics Journal,2007; 1-10), flukloksacilin( HLA- B* 5701,Daly A, /sar., Nature Genetics2009; 41: 816-819) i Iumarikoksib( HLA- DRBJ* J501,Wright TM. prikazan na 9. godišnjem FDA/PhRMA/AASLD sastanku o hepatotoksičnosti, mart 2009). Prospektivno prikupljanje DNK germinativne linije tokom kliničkih ispitivanja lapatiniba kod pacijenata obolelih od kancera dojke je omogućilo prikazanom farmakogenetskom ispitivanju da identifikuje varijante koje mogu da posluže za predviđanje kod kojih pacijenata postoji visok rizik od oštećenja jetre povezanog sa lapatinibom.
Metode
Karakteristike pacijenataikliničkih ispitivanja
[0136]U ovom farmakogenetskom ispitivanju su korišćeni klinički podaci i DNK germinativne linije prikupljeni tokom izvođenja trinaest randomizovanih kliničkih ispitivanja procene lapatiniba za lečenje AMBC. Protokoli kliničkog ispitivanja su pregledani i odobreni od strane Nezavisnog etičkog komiteta ili Institucionalnog nadzornog odbora. Obavešteni pristanak pacijenta za farmakogenetsko ispitivanje je dobijen uz pristanak pacijenta da učestvuje u kliničkim studijama.
[0137]Dvofazna strategija za eksploratornu identifikaciju povezanosti genetskih markera, praćena konfirmacijom unapred određenih markera, u nezavisnim skupovima podataka, korišćena je za identifikaciju genetske uslovljenosti porasta vrednosti ALT tokom terapije kod slučajeva i kontrolnih ispitanika. Za eksploratornu analizu, klinički podaci dostupni od 16. aprila 2008. godine su prikupljeni iz dvanaest ispitivanja za procenu primene lapatiniba u vidu monoterapije ili kao komponente različitih hemoterapijskih kombinacija. U ovim studijama je bilo 2198 pacijenata u kombinovanoj populaciji "predviđeno lečenje" (ITT,engl.intent to treat) i 1336 (61%) je dalo pristanak za farmakogenetsko ispitivanje. Ukupno 901 pacijent je primio terapiju lapatinibom i bio dostupan za izbor u ALT grupe slučajeva i kontrola. Za konfirmatornu analizu je korišćena pojedinačna faza III kliničkog ispitivanja procene delovanja kombinacije lapatiniba i letrozola u odnosu na letrozol primenjen samostalno, kao terapije prve linije za postmenopauzalni hormon-receptor pozitivni metastatski kancer dojke (Johnston S,/ sar, J Clin Oncol2009; 27; 5538-5546), koja je postala dostupna nakon što je eksploratorna analiza završena. Ova studija je imala ITT populaciju o 1286 ispitanika i 772 (60%) je dalo pristanak za farmakogenetsko ispitivanje. Od ovih pacijenata koji su primali kombinaciju lapatiniba i letrozola, 374 pacijenta (57%) su dala pristanak i bila dostupna za svrstavanje u ALT grupe slučajeva i kontrola. Kliničke karakteristike ovih podgrupa genetskih studija su opisane u Tabeli 1.
(0138JCelokupni dizajn studije je prikazan na Slici 1. Ispitanici lečeni lapatinibom u grupama slučajeva i kontrola su odabrani iz eksploratorne (n=901) i konfirmatorne (n=374) kohorte. ALT slučajevi su definisani kao pacijenti lečeni lapatinibom koji su imali bazalne vrednosti ALT u okviru normalnog opsega (<1 x ULN) i jednu ili više izmerenih vrednosti ALT tokom lečenja >3 xULN tokom trajanja lečenja. ALT kontrole su bili pacijenti izloženi lapatinibu tokom najmanje trinaest nedelja, kod kojih su izmerene bazalne vrednosti i sve vrednosti tokom lečenja ALT bile u okviru normalnog opsega. Eksploratorna studija je uključivala 37 ALT slučajeva i 286 kontrola i konfirmatorna studija je uključivala 24 ALT slučaja i 154 kontrole. Kliničke karakteristike ovih slučaj i kontrola podskupova su opisane u Tabeli 2. Kao negativna kontrola za porast vrednosti ALT indukovan lapatanibom, kod pacijenta lečenih samo letrozolom iz konfirmatorne studije urađena je genotipizacija potvrđenih alela. Od ovih pacijenata koji su primali samo letrozol, 340 pacijenata (55%) je bilo dostupno za izbor u ALT grupe slučajeva i kontrola, obezbedujući 11 slučajeva i 159 kontrole za analizu ne-lapatanib kontrola.
Karakteristike pacijenata i kliničkih istraživanja
(0139]Klinički podaci i DNK germinativne linije prikupljeni tokom izvođenja trinaest randomizovanih dvostruko-slepih kliničkih istraživanja za procenu lapatiniba za lečenje AMBC (kao što je prikazano u Tabeli 3) su korišćeni u ovom farmakogenetskom ispitivanju. Protokoli kliničkog ispitivanja su pregledani i odobreni od strane Nezavisnog etičkog komiteta ili Institucionalnog nadzornog odbora. Obavešteni pristanak pacijenta za farmakogenetsko ispitivanje je dobijen uz pristanak pacijenta da učestvuje u kliničkim studijama.
[0140]Dvofazna strategija eksploratorne identifikacije povezanosti genetskih markera, praćena konfirmacijom unapred određenog markera, u nezavisnim skupovima podataka, korišćena je za identifikaciju genetske uslovijenosti porasta vrednosti ALT tokom lečenja kod slučajeva i kontrolnih ispitanika. Za eksploratornu kohortu, podaci su prikupljeni iz dvanaest ispitivanja za procenu primene lapatiniba u vidu monoterapije ili kao komponente različitih hemoterapijskih kombinacija. U ovim studijama je bilo 2198 pacijenata u kombinovanoj populaciji "predviđeno lečenje"
(ITT,engl.intent to treat) i 1336 (61%) je dalo pristanak za farmakogenetsko ispitivanje. Ukupno 901 pacijent je primio terapiju lapatinibom i bio dostupan za svrstavanje u ALT grupe slučajeva i kontrola. Za konfirmacionu kohortu, pojedinačno istraživanje za procenu delovanja kombinacije lapatiniba i letrozola u odnosu na
primenu samog letrozola, kao terapije prve linije za postmenopauzalni hormon-receptor pozitivni metastatski kancer dojke (Johnston S., isar../ Clin Oncol 2009;27; 5538-5546) je postalo dostupno nakon što je eksploratorna analiza završena. Ova studija je imala ITT populaciju o 1286 ispitanika i 772 (60%) su dala pristanak za farmakogenetsko ispitivanje. Od ovih pacijenata koji su primali kombinaciju lapatiniba i letrozola, 371 pacijent (57%) je dao pristanak i bio dostupan za svrstavanje u ALT grupe slučajeva i kontrola. Kliničke karakteristike ovih podskupova genetskih studija su opisane u Tabeli 1 gore u tekstu.
Merenja hemijskih parametara jetre
[0141]Merenja vrednosti ALT,TBL i alkalne fosfataze (ALP) su izvedena u lokalnim institucionalnim laboratorijama. Ove vrednosti su preračunate u jedinice "gornja vrednost normale" (ULN) deljenjem laboratorijskih vrednosti sa gornjim granicama normalnih vrednosti specifičnim za institucionalnu laboratoriju.
Genotipizacija
[0142]DNK germinativne linije je ekstrahovana iz periferne krvi (QiAmp DNK Blood Kit, Qiagen, Valencia, CA). Ova studija je procenjivala skrining gena-kandidata i čitavog genoma, sprovedene paralelno, u cilju otkrivanja slučaj-kontrola asociranih signala u eksploratornoj kohorti.HLAgeni klase I i II (sedam gena određenih prvom i drugom grupom cifara( engl.4-digits), i tri gena određena prvom grupom cifara( engl.2-digits)) su bili tipizirani od strane "Laboratorv Corporation of America"
(Burlington, NC) i "Histogenetics" (Ossining, NY), ili u GSK korišćenjem "LABTvpe<®>SSO Tvping Tesf' (One Lambda, Canoga Park, CA). Pored toga, geni kandidati koji su sadržali 850 polimorfizama na 29 gena uključenih u metaboličko raspolaganje lapatinibom i EGFR put prenosa signala i 6560 SNPs na 270 gena iz naručenog panela gena povezanih sa oštećenjima jetre izazvanim lekovima (DILI) su bili podvrgnuti genotipizaciji (GoldenGate platform or Infinium iSelect platform, Illumina, San Diego, CA). Genotipizacija u okviru skrininga celog genoma na "Illumina Human IM-Duo" platformi je takođe izvedena (Expression Analvsis, Durham, NC).
[0143JZa kontrolu kvaliteta, ispitanici su bili pojedinačno procenjivani za izvođenje svake platforme genotipizacije i za rodnu doslednost. Markeri u svakoj platformi su
bili procenjivani za pojedinačno izvođenje kod svih ispitanika. Upoređena je usklađenost genotipskih podataka kontrolnih uzoraka sa "in house" podacima i/ili onim dostupnim u javnom domenu. Genotipovi uzoraka u duplikatu su upoređeni i utvrđeno je da su usaglašeni.
Statističke analize
[0144]Za sve varijante, odstupanje od Hardi-Vajnbergovog ekvilibrijuma (HWE) je ispitivano posebno i u eksploratornim i konfirmatornim skupovima podataka upotrebom egzaktnog testa u etničkoj grupi sa najvećim uzorkom (ispitanici evropskog porekla). Nijedna od potvrđenih varijanti nije značajno odstupala od HWE bilo u eksploratornnim ili konfirmatornim skupovima podataka.
[0145]Za eksploratornu studiju, početna analiza genomskih asocijacija (G\VAS,engl.Genome-wide association study) je urađena primenom logističke regresije, izvedene u PLINK (Purcell S,/ sar. American Journal of Human Genetics2007; 81, 559-575) korišćenjem opcije genotipizacijskog testa gde su tri genotipske klase posmatrane, ili opcije aditivnog testa, gde su samo dve genotipske klase posmatrane. Markeri koji su prošli početni skrining iz GWAS, i DIL1/CG i HLA marker setovi su analizirani penalizovanom logističkom regresionom metodom (SAS Institute ine, Cary, NC, USA), koja je delotvornija nego standardna logistička regresiona metoda kada je broj slučajeva i kontrola nizak (Heinze G. "A comparative investigation of methods for logistic regression vvith separated or nearly separated data". Statistics in Medicine 2006; 25: 4216-4226). Pored ishoda genotipa, svi modeli su uključivali bazalne vrednosti ALTxULN, tretiranu grupu (za eksploratornu studij), i dovojan broj osnovnih komponenti da bi se uzelo u obzir potencijalno mešanje populacione strukture. Osnovne komponente su dobijene od EIGENSOFT (Patterson N,i sar. PLoSGenetics2006; 2: el90), korišćenjem ispitanika studije i HapMap fondova.
[0146]Za genetske markere izabrane za konfirmatornu analizu je zahtevano da postignu unapred definisane pragove p-vrednosti u eksploratornoj analizi od p<<>0.05 za HLA markere, p<0.01 za markere gena-kandidata i p< 104 za SNPs kod skrininga celog genoma. Za markere potvrđene na nivou značajnosti od p<0.01, procenjivane su razmere potencijalne kliničke koristi. Dizajniranje alel ili genotip(ovi) koji nose viši rizik od porasta vrednosti ALT i upoređen sa alelom(ima)/genotipom(ovima) koji ne nose rizik i odnos šansi (OR), pozitivna prediktivna vrednost (PPV), i negativna prediktivna vrednost (NPV) su izračunate.
Rezultati
Karakteristike pacijenata
[0147]Populacije eksploratorne i konfirmatorne genetske studije su bile slične za AMBC, ali sa razlikama u smislu godina, incidence metastaza jetre i različitih tretmanskih režima (kao što je prikazano u Tabelama 1 i 2). Konfirmatorna studija je obuhvatala pacijente obole le od postmenopauzalnog hormon-receptor pozitivnog metastatskog kancera dojke, što je odražavalo veću srednju vrednost godina pacijenata u ovoj studiji. Pacijenti evropskog porekla su bili najzastupljenije grupe i bazalne i maksimalne vrednosti pokazatelja funkcije jetre tokom lečenja su bile slične u oba skupa podataka.
[0148]U eksploratornoj kohorti, uzimajući u obzir sve ispitanike koji su primili lapatinib i imali izmerenu bazalnu vrednost i najmanje jednu maksimalnu vrednost ALT tokom lečenja, jedno var ijantna linearna regresiona analiza je urađena za identifikaciju faktora povezanih sa maksimalnim vrednostima ALT tokom lečenja. Bazalna vrednost ALT je bila značajna za predviđanje najviših vrednosti ALT tokom lečenja (p<0.001), dok godine, lečenje, metastaze jetre i prijavljena etnička pripadnost nisu bili.
Eksploratorna i konfirmatorna analiza genetske asociranosti
[0149]Ukupno 58 jedinstvenih genetskih varijanti je dostiglo pragove nominalne statističke značajnosti porasta vrednosti ALT u „slučaj-kontrola" analizi i bili su odabrani za dalju analizu u konfirmatornoj studiji. Za četiri od 58 unapred odabranih eksploratornih markera je nađeno da su značajno povezani sa porastom vrednosti ALT u konfirmatornoj studiji (p<<>0.01) u "slučaj-kontrola" analizi. Četiri potvrđene varijante se nalaze u istom MHC genomskom lokusu (Tabela 4) i uključujuHLA-DQA1* 020I, DQB1* 0202iDRB1* 0701i SNP na 7?VAVJ(rsl2153855)genu. Najznačajnija povezanost je pokazana zaHLA- DQA 1* 020/(p=8.0xl0"5)koja je prevazišla striktnu korekciju višestrukog testiranja u konfirmatornom skupu podataka (Bonferroni 0.05/58=8.0xIO"<4>). Ovo se smatra umerenim, budući da su neki od konfirmatornih testova izvedeni na visoko međusobno povezane markere. Blizina u genomu i međusobna povezanost ovih polimorfizama je u skladu sa signalom pojedinačne povezanosti. Ovo je podržano hijerarhijskom, zavisnom regresionom analizom, pri čemu su, nakon korekcije zaDQA 1* 0201iliDRB1* 0701,tri preostale varijante prestale da pokazuju značajnost (p>0.05, videti Tabelu 5). Dalja diskusija će biti usmerena naDQA 1* 0201,ali su rezultati zaDRB1 * 0701slični (videti Tabelu 4).
Dalja procenaHLA- DQA 1* 0201
[0150]Slika 2 upoređuje podatke za pojedinačne ALT „slučaj-kontrola" asociranosti zaDQA1* 0201.U eksploratornoj studiji, 40% (14/35) slučajeva, u poređenju sa 20%
(58/283) kontrola su nosioci najmanje jednogDOA 1* 0201alela, dok u konfirmatornoj studiji, 71% (17/24) slučajeva, u poređenju sa 21% (33/155) kontrola su biliDQA1* 0201nosioci. Kada klasifikuje nosioceDQA1* 0201alela u rizičnu grupu slučajeva i kontrola, eksploratorna studija daje odnos šansi od 2.6(1.1-5.7), u poređenju sa 9.0 (3.2-27.4) u konfirmatornoj studiji. Treba zapaziti da su eksploratorni uzorci dobijeni iz dvanaest studija različitih kombinovanih terapija; pet studija je bilo sa indikacijom rezistentnosti na tretman i imale su relativno malu veličinu uzorka, dok su konfirmatorni uzorci bili uzeti iz pojedinačne, velike studije prve linije lečenja (videti Tabelu 1). Jači signal povezanosti u konfirmatornoj studiji može, prema tome, da se pripiše smanjenom uticaju pridruženih varijabli i prethodnom izlaganju hemoterapiji od koga je prošao duži vremenski period.
[0151]Konfirmatorna studija takođe donosi sredstva za procenu specifičnosti efekta lapataniba procenom podgrupe istog istraživanja kod koje je primenjen samo letrozol. U komparativnoj podgrupi kod koje je primenjen samo letrozol, zastupljenost nosilaca alelaDQA1* 0201je bila slična kod ALT slučajeva (3/11, 27%) i kontrola (40/159, 25%). U konfirmatornoj studiji, pacijenti lečeni kombinacijom lapatiniba i letrozola. Slika 3 pokazuje da suDQA1* 0201nosioci ispoljili veću kumulativnu učestalost porasta vrednosti ALT u poređenju sa onima koji nisu nosioci. Nasuprot tome, kod pacijenata lečenih samo letrozolom, kumulativna učestalost se nije razlikovala izmeđuDQA 1* 0201nosilaca i onih koji to nisu. Ovo upućuje na to da jeDQA 1* 0201asociranost specifična za porast vrednosti ALT indukovan lapatinibom.
[0152]Kao prognostički marker porasta vrednosti ALT indukovanog lapatinibom (>3xULN) među slučajevima i svim ispitanicima koji nisu svrstani u grupu slučajevi,DQA1* 0201je imao visoku vrednost NPV od 0.97 (0.95-0.99), ali je imao nisku vrednost PPV od 0.17 (0.10-0.26). Za asociranost alelaDOA 1* 0201i učinak markera su zadržani striktniji pragovi za grupu ALT slučajeva, sa višim OR, NPV koji raste približavajući se jedinici, dok PPV opada (videti Tabelu 6).
[0153]Ključni bezbeđnosni signal jetre predstavlja opažanje istovremenog porasta vrednosti ALT (>3 xULN) i TBL (>2 xULN), zajedno sa izostankom početnog nalaza holestaze (ALP <2 xULN), koji može da odražava ekstenzivno oštećenje hepatocita i smanjeni metabolički kapacitet jetre. Ovim pogođeni pojedinci definisani su kao slučajevi koji podležu Hy-ovom pravilu i nose visok rizik od ozbiljnog oštećenja jetre, otkazivanja rada jetre i smrti (Bjomsson E.Clin Pharmac Ther2006; 79: 521-528). Petnaest slučajeva hepatobilijarnih neželjenih događaja (predefinisanih u protokolu studije kao ALT>3x i TBL >1.5x ULN, bez obzira na bazalni nivo ALT) su otkriveni u podgrupi konfirmatorne studije kod koje je primeni i vana kombinacija lapatiniba i letrozola, uključujući dva pacijenta proglašena od strane stručnjaka za jetru verovatnim slučajevima koji ispunjavaju uslove Hy-ovog pravila (videti Tabelu 7). Za jedanaest od ovih 15 slučajeva bila je dostupna DNK, a šest od njih su bili nosiociDQAl*() 20lalela (uključujući jedan dostupan slučaj Hy-ovog pravila). Pet preostalih ispitanika, koji nisu bili nosioci alela, imali su povišenu bazalnu vrednost ALT a četvoro je imalo metastaze jetre pre početka lečenja.
[0154]Peptidi HLA klase II formiraju heterodimeme proteine gde DQA1/DQB1 i DRA/DRB1 kombinacije stvaraju pojedinačna antigen-vezujuća mesta (Jones EY,/sar. Nature Reviews: lmmunology2006; 6;271-282). HLA- DRAje funkcionalno monomorfan i kod njega nije moguće dalje otkrivanje novih markera procenom specifične kombinacije alela. Nasuprot tome, iDQA 1* 0201iDQB1* 0202su polimorfni. Zbog toga je ovde ispitivan uticaj alela koji doprinose pojavi DQ2.2 serotipa (Fallang./ sar. Nature Immunology2009; 10; 1096-1102), koji obuhvatajuDQA 1* 0201kao a peptid, iDQBl* 020h * 0202i* 0204(označen kaoDQBl* 020Ig)kao cis ili trans p" peptide (Jones EY,/ sar. Nature Reviews: Immimology2006; 6; 271-282) na porast vrednosti ALT u konfirmatornoj studiji. Kada se uporede saDQA1* 0201pojedinačno,DOA 1* 0201/ DOB1* 0201gkombinacije alela su zadržane u 71% (17/24) ALT slučajeva, ali su smanjene sa 23% (82/350) na 19% (67/348) u grupi ne-slučajeva (videti Tabelu 8), dovodeći do umerenih poboljšanja u OR, NPV i
PPV.
[0155JPrethodni izveštaji su sugerisali da različiti Jekovi mogu da izazovu različite vrste oštećenja jetre zasnovano na ALT/ALP odnosu (Danan G,/ sar. J Clin Epidemiol 1993;46: 1323-1330). Amoksicilin i flukloksacilin ispoljavaju holestatsko dejstvo (O'Donohue, J,/ sar, Gui 2000;47: 717-720 i Daly A,/ sar. Nature Genetics2009; 41: 816-819) dok ksimelagatran i lumirakoksib dovode do hepatocelularnog oštećenja (Kindmark, A, i sar. Pharmacogenomics Journal, 2007; 1-10 i VVright TM. MHC II HapIotype marker for lumiracoxib injury; prezentovano na 9. godišnjem FDA/PhRMA/AASLD sastanku o hepatotoksičnosti, mart 2009). Kod ALT slučajeva lečenih lapatinibom zapažen je pretežno hepatocelularni i mešoviti efekat, u većoj meri nego holestatski i nosiociDQA 1* 0201alela su bili zastupljeniji u hepatocelularnim i mešovitim, nego u holestatskim slučajevima oštećenja (videti Tabelu 9).
Diskusija
[0156]Ova studija je otkrila i potvrdila međusobnu povezanost lapatinibom indukovanog porasta vrednosti ALT i visoko korelisanih alelaHLA- DOA 1* 0201, DRB1 * 0701iDQB1 * 0202MHC klase II. Najveća statistička povezanost je primećena kodDQA1* 0201,koji ima veliki genetski efekat u skladu sa zapažanjima drugih studija o bezbednosti lekova (Nelson MR,i sar. Pharmacogenomics Journal2009; 9 23-33). U konfirmatornoj studiji, poređenje nosilaca alelaDQA 1* 0201među slučajevima i kontrolama i razlike u kumulativnoj učestalosti porasta vrednosti ALT sugerišu da bi izostavljanjeDQA1* 0201nosilaca smanjilo stopu porasta vrednosti ALT kod pacijenata lečenih kombinacijom lapatiniba i letrozola za više od dve trećine, do nivoa uporedivog sa stopom kod pacijentima lečenim samo letrozolom.
[0157]Uloga HLA alela u sklonosti ka ispoljavanju bezbednosnih signala jetre i hepatotoksičnosti je u skladu sa prethodnim zapažanjima u post-marketinškoj primeni leka (O'Donohue, J,/sar, Gut2000; 47: 717-720 i Daly A, /sar, Nature Genetics2009; 41: 816-819) i tokom kliničkih istraživanja (Kindmark, A,/ sar. Pharmacogenomics Journal,2007; 1-10 i Wright TM. MHC II Hap!otype marker for lumiracoxib injury; prezentovano na 9. godišnjem FDA/PhRMA/AASLD sastanku o hepatotoksičnosti, mart 2009). Ranije prikazana studija ispitivanja porasta vrednosti ALT indukovanog ksimelagatranom je takođe otkrila povezanostDRB1* 0701iDQA1* Q2(Kindmark, A,/ sar. Pharmacogenomics Journal,2007; 1-10). Kroz ove različite studije nije otkriven jedinstveni obrazac asociranosti HLA, uzevši u obzirHLAalele klase I i II i različite MHC haplotipove. Prikazana otkrića se razlikuju od prethodno prijavljenihHLAhaplotipova za flukloksacilin (Daly A,/ sar. Nature Genetics2009; 41: 816-819), amoksicilin (O'Donohue, J,i sar, Gut2000; 47: 717-720) i lumirakoksib (Wright TM. MHC II Haplotype marker for lumiracoxib injury; prezentovano na 9. godišnjem FDA/PhRMA/AASLD sastanku o hepatotoksičnosti, mart 2009). Pored toga, iako proizvodi samo umereno poboljšanje u učinku markera, asociranost saHLAalelima koju formira DQ2.2 serotip favorizuje uzročnu ulogu ovog specifičnog heterodimera.
[0158]Povezanost HLA sa porastom vrednosti ALT indukovanim lapatinibom ukazuje na ulogu adaptivnog imunog sistema u izazivanju odložene reakcije hipersenzitivnosti (Andrade RJ, /sar. Hepatology,2004; 38, 1603-1612 i Kaplowitz N.Nature Reviews: Drug Discovery2005; 4: 489-499 ). Adaptivni imuni odgovori indukovani lekom mogu da se jave zbog lekova, ili njihovih metabolita, koji se vezuju kovalentno za proteine stvarajući haptene, koji su prepoznati od strane specifičnih HLA proteina i dovode do T-ćelijama posredovane imune aktivacije i zapaljenskog oštećenju tkiva. U prethodnom izveštaj je opisana proizvodnja reaktivnog metabolita lapatiniba, nastala mikrozomalnom aktivnošću jetre, koji je potencijalno sposoban za stvaranje haptena (Zhu Y, Lau YY, Djuric SW. In vitro metabolic activalion of lapatinib in human and rat liver microsomes: prikazano na 15. severnoameričkom sastanku ISSX, 12-16. oktobra 2008). Vrste proteina koje su ciljna grupa za nastanak lapatinib/metabolit-haptena nisu identifikovane, kandidat bi bio hepatični CYP3A4, odgovoran za oksidativni metabolizam lapatiniba (Moy B i Goss PE.The Oncologist,2007; 12: 756-765.). Takav hapten bi mogao da objasni zašto je jetra ciljno tkivo, kao što je prethodno opisano za CYP2D6 u autoimunom hepatitisu tipa 2 (Manns/ sar., J Clin Invest1989; 83; 1066-1072 i Lohr H,/ sar. Clin Exp Immunol1991; 84: 297-302) i za CYP3A4 u bilijarnom oštećenju indukovanom flukloksacilinom (Lakehal F,i sar. Chem Res Toxicol 2001; 14,694-701). |159J Veličina uzorka eksploratornog skupa podataka je uvećana do maksimuma da bi se pojačala detekcija signala genetske asociranosti prikupljanjem podataka iz dvanaest raspoloživih kliničkih istraživanja. Ovaj pristup je uključivao pacijente iz višestrukih studija, geografskih lokacija, različitih režima tretmana i pouzdanosti lečenja i može da uljučuju pridružene varijable koje dovode do rasplinjavanja specifičnog genetskog signala lapatiniba. Vredno je pažnje da su potvrđene genetske asociranosti u ovoj studiji dobijene na osnovu klasičnog izbora HLA i DILI gena-kandidata, a ne na osnovu IM GWAS; u svakom slučaju prepoznato je da je veliki broj SNPs koji sadrži GWAS iziskivao pooštreni prag značajnosti za eksploratornu selekciju markera. Prethodne studije, sa većim uzorkom u grupi slučajeva i za različite indikacije, uspešno su koristile GWAS za otkrivanje MHC asociranosti sa hepatotoksičnošću i ALT fenotipovima (Daly A,/ sar. Nature Genetics2009; 41: 816-819 i Wright TM. MHC II Haplotype marker for Iumiracoxib injury prezentovano na 9. godišnjem FDA/PhRMA/AASLD sastanku o hepatotoksičnosti, mart 2009.)
[0160] Retrospektivna procena porasta vrednosti ALT u konfirmatornoj studiji upućuje na to da testiranje zasnovano naHLA- DOA 1* 0201može da umanji učestalost slučajeva porasta vrednosti ALT do slične onoj primećenoj pri lečenju AMBC primenom letrozola u vidu monoterapije. Određivanje statusaDOA 1* 0201alela pacijenata može takođe da pruži informacije o mogućnostima njegovog kliničkog zbrinjavanja kod ove zahtevne indikacije. Iako pokazuje zadovoljavajuće visoke negativne prognostičke vrednosti za rizik od hepatotoksičnosti, primena testa zasnovanog na otkrinanju nosilacaDOA 1* 0201alela bi imala visoku stopu lažno pozitivnih nalaza za porast vrednosti AL I i hepatotoksičnost. To je zbog toga što je proporcija nosilaca alela kod kojih se razvija oštećenje jetre povezano sa lapatinibom niska u poređenju sa učestalošću ovog alela u studijama populacija.
Primer 2: Postupci za lečenje
[0161] Pacijent ili grupa pacijenata za potrebe lečenja lapatinibom bi mogla da primi najmanje jednu dozu lapatiniba ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije. Ova doza bi mogla da bude primenjena bilo sama ili u kcombinaciji sa drugim lekom, uključujući, ali bez ograničenja na, drugo antikancersko sredstvo. Određeni signali jetre bi mogli da budu testirani kod svakog pacijenta i pre i posle primanja doze lapatinibom. Ovakvi signali jetre bi mogli da uključuju, ali nisu ograničeni na, alanin aminotransferazu (ALT) i/ili ukupni bilirubin (TBL). Ukoliko se za ALT i/ili TBL i/ili druge signale jetre ustanovi da su povišeni kod pacijenta, na primer, ako se za ALT ustanovi daje >3.0xULN, tada takav pacijent može da bude genetski testiran za jedan ili više od sledećih polimorfizama: ITLA-DQA1<*>0201, HL,A-DQB 1*0202, HLA-DRB 1 *070 Li/ili HLA-B<*>4403 ili druge polimorfizme koji ispoljavaju izraženu neravnotežu vezanosti gena u odnosu na pomenute alele. Ako pacijent nema jedan ili više od ovih polimorfizama tada on može da primi najmanje jednu dodatnu dozu lapatiniba. LJkoliko pacijent ima jedan ili više od ovih polimorfizama, tada, nakon kliničke procene, pacijent može da ne primi dodatnu dozu lapatiniba ili pacijent može da ostane na terapiji lapatinibom uz dalje praćenje signala jetre. Kao što je poznato u stanju tehnike, signali jetre mogu da se ispituju periodično tokom trajanja lečenja upotrebom kliničkih testova poznatih u stanju tehnike. Testovi za praćenje stanja jetre mogu da se sprovode nakon svake doze ili mogu da se sprovode u regularnim vremenskim intervalima bez obzira na to kada se doze primenjuju, uključujući, ali bez ograničenja na, dnevno, nedeljno i/ili mesečno. Kao što je takođe poznato u stanju tehnike, nastavljanje lečenja sa lapatinibom je klinička odluka. Ako pacijent pokazuje povišenu vrednost ALT do oko 3xULN i ima polimorfizam odabran od HLA-DQA1 *0201, HL A-DOB 1*0202, i/ili HLA-DRB 1<*>0701, pacijentu može da se prekine lečenje lapatinibom, može da se primeni alternativna terapija, i/ili doza lapatiniba ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije može da bude smanjena ili privremeno obustavljena i potom nastavljena.

Claims (15)

1. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za upotrebu u Iečenju kancera kod čoveka, naznačen time. što je za pomenutog čoveka utvrđeno da nije nosilac jednog ili više alelnih polimorfizama izabranih iz grupe koju čine: HLA-DOA 1*0201, HLA-DQB 1*0202, i/ili HLA-DRB1<*>0701.
2. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za upotrebu u Iečenju kancera kod čoveka prema patentnom zahtevu l, naznačen time, što je za pomenutog čoveka utvrđeno da nije nosilac najmanje dva polimorfizma izabrana iz grupe koju čine: HLA-DRB1<*>0701, HLA-DOA 1*0201, i/ili HLA-DQB 1<*>0202.
3. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za upotrebu u Iečenju kancera kod čoveka prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, naznačen time, što se pomenuti lapatinib ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, primenjuje zajedno sa najmanje još jednim antikancerskim sredstvom.
4. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za upotrebu u Iečenju kancera kod čoveka prema patentnom zahtevu 3, naznačen time, Što je pomenuto, najmanje jedno, dodatno antikancersko sredstvo izabrano iz grupe koju čine: trastuzumab, kapecitabin, paklitaksel, karboplatin, pazopanib i letrozol.
5. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za primenu kod tretirane populacije humanih ispitanika obolelih od kancera, naznačen time, što je pomenuta tretirana populacija izabrana iz početne populacije humanih ispitanika obolelih od kancera i naznačen time, što pomenuta tretirana populacija ima smanjeni procenat ispitanika koji su nosioci polimorfnog HLA alela izabranog iz grupe koju čine: HLA-DQA 1*0201, HLA-DQB1<*>0202 i HLA-DRB1<*>0701 u poređenju sa početnom populacijom.
6. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za upotrebu u Iečenju čoveka obolelog od kancera prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 5, naznačen time, što je za pomenutog čoveka takođe utvrđeno da nije nosilac polimorfizama i/ili genotipova rsl2153855 i/ili rsl7207923 na TNXB genu.
7. Postupak ispitivanja (skrininga) humanog ispitanika oboieiog od kancera kao pomoć u predviđanju pojave hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom, naznačen time, što obuhvata određivanje da li čovek ima HLA genotip izabran iz grupe koju čine: HLA-DOA 1*0201, HLA-DOB 1*0202 i HLA-DRB 1*0701, i naznačen time, što prisustvo takvog HLA genotipa ukazuje na povišen rizik od hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom kod pomenutog humanog ispitanika, u poređenju sa rizikom očekivanim kod opšte populacije.
8. Postupak prema patentnom zahtevu 7 naznačen time, što obuhvata utvrđivanje postojanja međusobne povezanosti otkrivenog HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB 1*0202 i/ili HLA-DRB 1 *0701 alela i povišenog rizika za pojavu hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom.
9. Postupak prema patentnom zahtevu 7 ili prema patentnom zahtevu 8, naznačen time, što pored toga, obuhvata određivanje da li je pomenuti ispitanik nosilac genotipa HLA-B<*>4403, i/ili rsl2153855 i/ili rsl7207923 na TNXB genu.
10. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva od 7 do 9 naznačen time, što osim toga obuhvata određivanje da lije pomenuti ispitanik DQ2.2. seropozitivan.
11. Postupak identifikacije humanog ispitanika oboieiog od kancera kod koga postoji povišeni rizik od hepatotoksičnosti povezane sa terapijskim režimom primene lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, naznačen time, što obuhvata: a. izvođenje tehnike genotipizacije na biološkom uzorku poreklom od pomenutog ispitanika u cilju određivanja da li HLA genotip humanog ispitanika uključuje alel izabran iz grupe koju čine: HLA-DQA1 *0201, HLA-DQB1 *0202 ili HLA-DRB1<*>0701; b. detektovanje HLA-DQA1<*>0201, HLA-DQB1<*>0202 i/ili HLA-DRB 1<*>0701; i c. utvrđivanje postojanja međusobne povezanosti otkrivenog HLA-DQA 1*0201, HLA-DQB 1*0202 i/ili HLA-DRB 1*0701 alela i povećanog rizika od pojave hepatotoksičnosti povezane sa terapijskim režimom primene lapatiniba, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije, u poređenju sa rizikom u slučaju da nijedan od HLA-DQA1<*>0201, HLA-DOB 1<*>0202 i/ili HLA-DRB 1<*>0701 alela nije otkriven.
12. Postupak prema patentnom zahtevu 11 naznačen time, što je pomenuti čovek nosilac oba, i HLA-DQA1<*>0201 i HLA-DQB1 *0202 polimorfizma.
13. Postupak prema patentnom zahtevu 11 ili patentnom zahtevu 12, naznačen time, što osim toga obuhvata izvođenje tehnike genotipizacije na biološkom uzorku poreklom od pomenutog humanog ispitanika u cilju određivanja da li pomenuti ispitanik ima genotipove rsl2153855 i/ili rsl7207923 na TNXB genu i utvrđivanje postojanja međusobne povezanosti otkrivenih genotipova rsl2153855 i/ili rsl 7207923 na TNXB genu i povišenog rizika od pojave hepatotoksičnosti povezane sa lapatinibom ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli ili farmaceutskom kompozicijom, u poređenju sa rizikom u slučaju da nijedan od genotipova rsl2153855 i/ili rsl7207923 na TNXB genu nije otkriven.
14. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za upotrebu u Iečenju kancera kod čoveka prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 6, ili postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva od 11 do 13, naznačen time, što je utvrđeno daje pomenuti čovek DQ2.2. seropozitivan.
15. Lapatinib, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija, za upotrebu u Iečenju čoveka oboieiog od kancera prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 6 ili 14, ili postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva od 7 do 13, naznačen time, što pomenuti kancer predstavlja kancer dojke.
RS20160681A 2009-08-21 2010-08-20 Lapatinib za lečenje kancera RS55074B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US23594709P 2009-08-21 2009-08-21
US30756910P 2010-02-24 2010-02-24
PCT/US2010/046142 WO2011022633A2 (en) 2009-08-21 2010-08-20 Method of threating cancer
EP10810654.3A EP2467140B1 (en) 2009-08-21 2010-08-20 Lapatinib for treating cancer

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS55074B1 true RS55074B1 (sr) 2016-12-30

Family

ID=43607603

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20160681A RS55074B1 (sr) 2009-08-21 2010-08-20 Lapatinib za lečenje kancera

Country Status (26)

Country Link
US (3) US20120156200A1 (sr)
EP (1) EP2467140B1 (sr)
JP (1) JP5876827B2 (sr)
KR (1) KR101781658B1 (sr)
CN (1) CN102770140B (sr)
AU (2) AU2010284092A1 (sr)
BR (1) BR112012003653A2 (sr)
CA (2) CA3080511C (sr)
CY (1) CY1118486T1 (sr)
DK (1) DK2467140T3 (sr)
EA (1) EA027959B1 (sr)
ES (1) ES2589377T3 (sr)
HR (1) HRP20161110T1 (sr)
HU (1) HUE029098T2 (sr)
IL (1) IL218230B (sr)
LT (1) LT2467140T (sr)
ME (1) ME02492B (sr)
MX (1) MX367580B (sr)
PL (1) PL2467140T3 (sr)
PT (1) PT2467140T (sr)
RS (1) RS55074B1 (sr)
SG (2) SG178439A1 (sr)
SI (1) SI2467140T1 (sr)
SM (1) SMT201600296B (sr)
WO (1) WO2011022633A2 (sr)
ZA (1) ZA201201110B (sr)

Families Citing this family (5)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
CN102030742B (zh) 2009-09-28 2013-06-19 齐鲁制药有限公司 作为酪氨酸激酶抑制剂的4-(取代苯胺基)喹唑啉衍生物
RU2014135224A (ru) * 2012-01-31 2016-03-27 Смитклайн Бичем (Корк) Лимитед Способ лечения злокачественных опухолей
GB201403820D0 (en) * 2014-03-04 2014-04-16 Isis Innovation Assay
CN104293958B (zh) * 2014-10-16 2016-09-21 卫生部北京医院 一种预测强直性脊柱炎易感性的试剂盒和方法
MX2019007012A (es) * 2016-12-14 2019-11-28 Merck Sharp & Dohme Marcadores geneticos humanos asociados con la respuesta a tratamientos que se dirigen a la toxina b de clostridium difficile.

Family Cites Families (16)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US4582788A (en) 1982-01-22 1986-04-15 Cetus Corporation HLA typing method and cDNA probes used therein
US4683202A (en) 1985-03-28 1987-07-28 Cetus Corporation Process for amplifying nucleic acid sequences
US5871918A (en) 1996-06-20 1999-02-16 The University Of North Carolina At Chapel Hill Electrochemical detection of nucleic acid hybridization
US5681835A (en) 1994-04-25 1997-10-28 Glaxo Wellcome Inc. Non-steroidal ligands for the estrogen receptor
JP2000508912A (ja) 1996-04-19 2000-07-18 スペクトラ バイオメディカル，インコーポレイテッド 多型形態と複数の表現型との相関付け
EP0912559B1 (en) 1996-07-13 2002-11-06 Glaxo Group Limited Fused heterocyclic compounds as protein tyrosine kinase inhibitors
GB9716557D0 (en) 1997-08-06 1997-10-08 Glaxo Group Ltd Benzylidene-1,3-dihydro-indol-2-one derivatives having anti-cancer activity
RS49779B (sr) 1998-01-12 2008-06-05 Glaxo Group Limited, Biciklična heteroaromatična jedinjenja kao inhibitori protein tirozin kinaze
MXPA02012681A (es) 2000-06-30 2003-04-25 Glaxo Group Ltd Compuestos de sales de ditosilato de quinazolina.
US20070281041A1 (en) * 2004-03-02 2007-12-06 Introgen Therapeutics, Inc. Compositions and Methods Involving MDA-7 for the Treatment of Cancer
WO2005121380A1 (en) * 2004-06-04 2005-12-22 Smithkline Beecham Corporation Predictive biomarkers in cancer therapy
JP2007117085A (ja) 2005-09-28 2007-05-17 Genodive Pharma Kk 塩酸チクロピジンの副作用である肝臓障害の発生危険率の検査方法
JPWO2007099852A1 (ja) 2006-02-23 2009-07-16 国立大学法人金沢大学 固形癌のチロシンキナーゼ阻害剤に対する感受性を検査する方法及び検査キット
US20090192101A1 (en) * 2006-11-22 2009-07-30 Mien-Chie Hung Cancer-specific promoters
US20080131887A1 (en) * 2006-11-30 2008-06-05 Stephan Dietrich A Genetic Analysis Systems and Methods
WO2008112903A2 (en) * 2007-03-13 2008-09-18 The Children's Hospital Of Philadelphia Genetic alterations on chromosome 16 and methods of use thereof for the diagnosis and treatment of type 1 diabetes

Also Published As

Publication number Publication date
CN102770140A (zh) 2012-11-07
AU2014203270A1 (en) 2014-07-10
US20170065590A1 (en) 2017-03-09
PT2467140T (pt) 2016-08-30
EA027959B1 (ru) 2017-09-29
HUE029098T2 (en) 2017-02-28
MX2012002161A (es) 2012-07-17
IL218230B (en) 2019-02-28
ZA201201110B (en) 2012-10-31
DK2467140T3 (en) 2016-09-05
US20150231137A1 (en) 2015-08-20
CY1118486T1 (el) 2017-07-12
KR101781658B1 (ko) 2017-10-23
SG178439A1 (en) 2012-04-27
ME02492B (me) 2017-02-20
EP2467140A2 (en) 2012-06-27
SMT201600296B (it) 2016-11-10
WO2011022633A3 (en) 2012-12-27
EP2467140A4 (en) 2013-11-06
WO2011022633A2 (en) 2011-02-24
LT2467140T (lt) 2016-09-12
SI2467140T1 (sl) 2016-10-28
PL2467140T3 (pl) 2017-04-28
BR112012003653A2 (pt) 2016-03-22
AU2010284092A1 (en) 2012-03-08
HRP20161110T1 (hr) 2016-11-04
CA2771699A1 (en) 2011-02-24
JP5876827B2 (ja) 2016-03-02
US9539257B2 (en) 2017-01-10
MX367580B (es) 2019-08-27
AU2014203270B2 (en) 2016-06-16
CA2771699C (en) 2022-03-29
CA3080511A1 (en) 2011-02-24
SG10201405039VA (en) 2014-10-30
CA3080511C (en) 2022-05-24
IL218230A0 (en) 2012-04-30
EA201270298A1 (ru) 2012-12-28
EP2467140B1 (en) 2016-06-01
US10004742B2 (en) 2018-06-26
KR20120059564A (ko) 2012-06-08
ES2589377T3 (es) 2016-11-14
CN102770140B (zh) 2017-06-23
JP2013502433A (ja) 2013-01-24
US20120156200A1 (en) 2012-06-21

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP5409658B2 (ja) 静脈血栓症に関連した遺伝子多型、その検出方法および使用
US20170348306A1 (en) Methods of treating cancer
US10004742B2 (en) Method of treating cancer
JP2011505145A (ja) Ｖｅｇｆ多型および抗脈管形成治療
WO2009032316A9 (en) Genetic polymorphisms associated with rheumatoid arhritis, methods of detection and uses thereof
WO2012090073A2 (en) Methods and compositions for predicting chemotherapy sensitivity
JP6679561B2 (ja) 多発性骨髄腫におけるＨＤＡＣｉ／ＤＮＭＴｉの組み合わせに対する応答を予測する方法
AU2013214254B2 (en) Method of treating cancer
EP3255433A1 (en) Methods using blm as a marker of multiple myeloma