RS55646B1 - Derivati tipa azaindazola ili diazaindazola za tretiranje bola - Google Patents

Description

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na bicikličnc derivate fuzionisane sa azaindazolom i dia/aindazolom za upotrebu u tretiranju ili sprečavanju bola. naročito bola vezanog za bar jednim Trk proteinom.

[0002] Bol je termin koji se koristi da opiše nenormalnu i bolnu senzaciju koju oseća živo biće i koju percipira mozak. Ovo je neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo vezano za oštećenje tkiva, ili je opisano kao prisutno ili potencijalno u vezi sa takvim oštećenjem. Bol može da bude akutan ili hroničan i vezan je za raztličite patologije.

[0003] Opisano je nekoliko mehanizama kao izvor bola: Noćiceptivan bol: ovo je signal za alarm kao odgovor na agresiju nad telom, na primer, bol izazvan opekotinama, traumom, kontuzijom, posekotinama, hirurškom intervencijom ili ekstrakcijom zuba. Poruka je poslata mozgu da ga upozori na napad. - Inflamatoran bol je vezan za akutnu ili hroničnu upalu, koja se može pojaviti u infekcijama, artritisu ili Kronovoj bolesti. - Neuropatski bol: to je bol koji prati povredu nerva. Ova povreda izaziva smetnju u funkcionisanju perifernog ili centralnog nervnog sistema. To može biti neuropatski bol centralnog porekla, kao što je onaj koji prati oštećenje mozga ili infarkt, ili periferni neuropatski bol kao stoje išijas potekao od hernijacije diskusa. Idiopatski bol: to je sindrom bola čiji su uzroci slabo objašnjeni. Rezultati testova su normalni, ali bol postoji. Takav bol je prisutan kod pacijenata koji imaju, na primer, funkcionalne sindrome kao što je fibromijalgija ili sindrom iritabilnog creva. - Psihogen bol: to je bol psihološkog porekla (ožalošćenost, depresija, trauma, itd.). To je pogotovo hroničan bol koji ide uz depresiju.

[0004] Bol je ponekad mešanog porekla: nociceptivan i inflamatoran, kao, na primer, u kancerima.

[0005] Analgetici ili ublaživači bola su lekovi koji se koriste za smanjenje bola. Oni su klasifikovani u tri nivoa, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (World Health Organization, WHO): nivo 1 sadrži neopioidne analgetike (paracetamol, antiinflamatorne lekove); oni se koriste za blag do umeren bol; - nivo 2 uključuje slabe opioide (npr. kodein); oni se koriste za umeren do jak bol, ili kada lekovi protiv bolova nivoa 1 nisu efektivni za prestanak bola; - nivo 3 sadrži jake opioide (npr. morfijum); ovi lekovi se koriste za akutan bol, ili kada analgetici nivoa 2 nisu efektivni za prestanak bola.

[0006] Druge klase lekova se takođe koriste za tretiranje određenih bolova, na primer, neuroleptici ili antidepresanti za neuropatski bol, ili triptani za migrenske glavobolje.

[0007] Potreba za nalaženjem novih tretmana za bol je nezaobilazna s obzirom na ograničenu efektivnosl ili bočne efekte postojećih tretmana, koji god daje nivo WHO analgetika, tip ili poreklo bola. Na primer, analgetici nivoa I prema WHO, koji, između ostalih, uključuju paracetamol. aspirin, nesteroidne anti-inflamatorne lekove (NSAIL) i inhibitore ciklokiseonikaze su uglavnom neefektivni protiv intenzivnog bola, ali se dobro tolerišu, mada se mogu pojaviti neželjeni gastrički efekti. I pored toga, selektivni inhibitori ciklokiseonikaze tipa 2, kao što je rofekoksib ( Vioxx ®), su ispoljili ozbiljne kardiovaskularne rizike. Opijati, kao što su morfijum i njegovi derivati, su efektivni za određene akutne bolove ili jak hroničan bol, ali mogu da izazovu dremljivost, mučninu i povraćanje na početku tretmana, a zatim konstipaciju, ili respiratornu depresiju u prekomernoj dozi. Ponovljena ili hronična upotreba opioida može da dovede do tolerancije na analgetski efekat, koja zahteva veće doze, bliže toksičkim dozama, zavisnost i sindrom povlačenja po prestanku tretmana. Opijati i njihovi derivati nisu baš efektivni za neuropatski bol i hroničan bol niskog do srednjeg intenziteta.

[0008] Protein kinaze su enzimi koji igraju kjlučnu ulogu u prenosu ćelijskih signala. One su uključene u fiziološke procese kao što su, na primer, proliferacija ćelija, mitoza. diferencijacija, invazija i pokretljivost ćelija i apoptoza.

[0009] Disregulacija fizioloških mehanizama koje kontrolišu protein kinaze je centralna kod pojave i razvoja mnogih patologija, posebno onih koje uključuju kancere i bol.

[0010] Od posebnog interesa u kontekstu pronalaska, receptorske tirozin kinaze, od kinaza vezanih za tropomiozin (Trk-ovi), su povezane sa akutnim ili hroničnim bolom. Trk-ovi su receptorske tirozin kinaze uključeni u razvoj nervnog sistema. Familija Trk receptora se sastoji od tri člana Trk A, TrkB i TrkC, koje aktiviraju specifični ligandi zvani neurotrofini. Opisano je da Trk proteini i njihovi pridruženi ligandi igraju ulogu u razvoju bola (Sahet al.2003Nat Rev Drug Discovery.2:460-472).

[0011] Na primer, pisano je da mutacije gena TrkA receptora u pacijentima sa kongenitalnom neosetijivošću na bol (Indoet al.,1996,Nat Genet.13: 485-488; Indoet al.,2001,Hum Mutations,18: 308-318). TrkA se eksprimira u nociceptivnim neuronima, neuronima koji provode poruke o bolu i utiče na elektrofiziološke osobine natrijumovih kanala uključenih u prenos poruke o bolu (Fanget al., J. Neurosci.25: 4868-4878). Nekoliko revijskih članaka ističe ulogu TrkA i njegovog liganda, faktora rasta nerva (Nerve grovvth Factor, NGF), u iniciajaciji bola na nivou nociceptivnih neurona, naročito u stanjima inflamatornog bola, na primer, reumatskim bolestima kao što su osteoartritis, bol u krstima, hernijaciji lumbalnog diskusa i kompresije nervnog korena (Heftiet al,2006;Trends Pharmacol Sci.27:85-91; Pezet and McMahon, 2006,Anu Rev Neurosci.29:507-538; Cheng and Ji, 2008,Neurochem Res.33:1970-1978; Seidelet al2010,Semin Arthritis Rheum.40:109-126).

[0012] TrkB i njegov ligand, neurotrofni moždani faktor (Brain-Derived Neurotrophic factor, BDNF), su takođe implicirane u hroničnom bolu. BDNF se sinletiše u primarnim senzornim neuronima i anterogradno se transportuju u centralne terminale primarnih aferenata u kičmenoj moždini (Obataet al.,2006,Neurosci Re. s.55: 1-10). BDNF koji sintetišu mikroglije u kičmenoj moždini izaziva pomeranje shift anjonskog gradijenta u u neuronima, što dovodi do dezinhibicije transmisije bola posle povrede nerva (Coullet al.,2005,Nature,438: 1017-1021). Ovaj rezultat ukazuje na to da će blokiranje BDNF/TrkB puta biti korisno u tretiranju neuropatskog bola. Supraspinalni BDNF igra ulogu i u olakšavanju bola (Guoet al.,2006,J Neurosci.26: 126-137). Nađena je i povećana koncentracija BDNF u serumu u fibromijalgiji (Laskeet al.,2006,./ Psychiatric Res,41: 600-605). Uloga BDNF/TrkB signalizacije u modulaciji bola je data u preglednom članku (Merighiet al,2008 85: 297-317).

[0013] Blokiranje TrkA ili TrkB puta se može postići rastvorljivim Trk receptorima ili neutrališućim antitelima. Takve strategije su potvrđene za NGF/TrkA put u životinjama, gde je to smanjilo bol povezan sa kancerom kostiju (Sevciket al.2005,Pain115: 128-141) ili neinfiamatornim bolom u zglobu (McNameeet al,2010,Pain149:386-392). Tanezumab, rekombinantno humanizovano monoklonsko antitelo na NGF se upravo testira kao tretman za ljude zbog akutnog i hroničnog bola vezanog za nekoliko stanja (Cattaneo, 2010,Curr Opin Mol Ther12: 94-106). Međutim, ovakva terapija se mora administrirati ponavljanim intravenoznim infuzijama. Jako su poželjni drugi oblici tretmana, kao Što su mali molekuli Trk inhibitora sa oralnom biodostupnošću.

[0014] Broj Trk inhibitora objavljen u literaturi je ograničen i do sad još nijedan nije korišćen kao lek protiv bola, mada su Trk inhibitori već demonstrirali analgetsku efikasnost u eksperimentalnim predkliničkim modelima, naročito modelima bola u kanceru kostiju (Ghilardiet al.2010,Mol Bol6: 87) i hroničnog infiamatornog bola (Winckleret al.2009, 8,<h>International Association for the Study of Pain Research Svmposium, Poster # 348).

[0015] Postoji, prema tome. potreba za jedinjenjima sposobnim da inhibiraju Trk.

[0016] Članak Wang-a i saradnika( Expert Opin. Ther. Patents2009, 19(3), 305-319) je pregled patentnih prijava od 2002 vezanih za inhibitore Trk i njihovu upotrebu u tretmanu kancera i bola. Nijedno od opisanih jedinjenja jedinjenja ne odgovara azaindazolnom ili diazaindazolnom jedinjenju.

[0017] WO 2008/112695 opisuje jedinjenja tipa 5-azaindazola ili 5,7-diazaindazoIa supstituisana na položaju 6 kao inhibitore protein kinaza kakav je Trk. Međutim, u toj prijavi nema nikakvih bioloških rezultata koji dokazuju inhibiciju protein kinaza i konkretno, protein kinaze Trk. Š ta više. u toj prijavi uopšle nije spcc i fi kovano da ova jedinjenja mogu da Icčc ili spreče bol.

[0018] WO 2004/113303 posebno opisuje jedinjenja tipa 5-azaindazola supstituisana na položaju 6 kao inhibitore protein kinaze JNK. Uopšte se ne pominje da takva jedinjenja mogu da inhibiraju i protein kinazu Trk.

[0019] WO 2007/023110 posebno opisuje jedinjenja tipa azaindazola ili diazaindazola kao inhibitore protein kinaze p38. Uopšte se ne pominje da takva jedinjenja mogu da inhibiraju i protein kinazu Trk.

[0020] WO 2008/089307 opisuje jedinjenja tipa azaindazola ili diazaindazola kao inhibitore aktivnosti A5-desaturaze. Uopšte se ne pominje da takva jedinjenja mogu da inhibiraju i protein kinazu Trk.

[0021] Jedinjenja iz ovog pronalaska iz ovog pronalaska imaju osobinu inhibiranja ili modulisanja enzimske aktivnosti Trk proteina. Konsekventno, navedena jedinjenja se mogu koristiti kao lekovi u lečenju ili sprečavanju bola, naročito bola vezanog za bar jedan Trk protein.

[0022] Pored toga, jedinjenja prema pronalasku su naročito interesantna jer su pronalazači uspeli da pokažu da ona inhibiraju ili mođulišu aktivnost više od jednog Trk proteina. Ona, prema tome, dozvoljavaju istovremeno tretiranje bolova iz nekoliko izvora (na primer, veza inflamatornih i nociceptivnih bolova kao što se vdi u slučaju kancera).

[0023] Konkretnije. ovaj pronalazak, dakle, kao predmet ima jedinjenje sledeće opšte formule

(I):

ili farmaceutski prihvatljivu so ili solvat istog, tautomer istog, stereoizomer ili smesu stereoizomera istog u bilo kojim proporcijama, kao što je smesa enantiomera, naročito racemska smesa, gde:

- svaki od Yji Y4predstavlja, nezavisno od onog drugog, CH grupu ili atom azota,

Y2predstavlja atom azota ili CH ili C-X-Ar grupu.

Yjpredstavlja atom azota ili C-X-Ar ili C-W grupu,

uz uslov da:

■ bar jedna, a najviše dve Y|, Yj,Yj,i Y.j grupe predstavljaju atom azota,

■ Y2i Yj ne mogu da predstavljaju atom azota u isto vreme,

■ kad je Yj=C-X-Ar. onda Y3predstavlja atom azota ili C-W grupu i

■ kad je Y2=CH ili N, onda \} predstavlja C-X-Ar grupu,

- Ar predstavlja aril ili heteroaril grupu opciono supstituisanu jednom ili sa više grupa odabranih od atoma halogena, (Ci-C<Oalkila, (Ci-Cfijhaloalkila, (C|-C6)haloaIkoksi, (Ci-C6)halotioalkoksi, CN, N02, ORM, SR,2, NR|3Rm, C02R,5, CONR,6R17, S02R|8. SO2NR19R20, COR21, NR22COR23, NR24SO2R2?. i R26NR27R28i/ili opciono fuzionisanu u

heteroprsten,

- X predstavlja dvovalentnu grupua odabranu od O, S, S(O), S(0)2, NR4, SCNR4), S(0)(NR4), S(0)2(NR4), NR4S, NR4S(0), NR4S(0)2, CH2, CH2S, CH2S(0), CH2S(0)2,

SCH2, S(0)CH2>S(0)2CH2, CH2CH2, CH=CH, OC, CH20, OCH2, NR4CH2, i CH2NR4,

- W predstavlja R5, SR5, OR5ili NR5R(, grupu.

U predstavlja CH2ili NH grupu, jedan ili više vodonikovih atoma koji mogu da budu

zamenjeni (C|-Cf,)alkil grupom,

- V predstavlja C(0), C(S) ili CH2,

- n predstavlja 0 ili 1,

- R| predstavlja atom vodonika, ili OR7ili NR7RSgrupu,

R2predstavlja atom vodonika, opciono supstituisan heteroprsten, N02, OR9ili NR9R|0, svaki od R3, R4, Ri 1 do R25i R27do Ris predstavlja, nezavisno od ostalih, atom vodonika

ili (Ci-Cfi)alkil grupu,

svaki od R5i R(, predstavlja, nezavisno od onog drugog, atom vodonika ili (Ci-C())alkil,

opciono supstituisan aril ili opciono supstituisanu benzil grupu.

svaki od R7, R«. R9i Riopredstavlja, nezavisno od ostalih, atom vodonika ili opciono supstituisanu (C|-C6)alkil ili (Cj-C|2)cikloalkil grupu ili opciono supstituisan heteroprsten,

i

- R26predstavlja {C|-Cr,)alkil,

za upotrebu u lecenju ili sprečavanju bola. naročito bola povezanog sa bar jednim Trk proteinom.

[0024] U prethodnim definicijama, sve kombinacije supstituenata ili varijabli su moguće dok god dovode do stabilnih jedinjenja.

[0025] Pored toga treba napomenuti da bar jedan, ali samo jedan od Y2i Y3predstavlja C-X-Ar grupu.

(0026] U jednom poželjnom obliku ovaj pronalazak ima kao predmet jedinjenje sledeće opšte formule (1):

ili farmaceutski prihvatljivu so ili solvat istog, tautomer istog, ili stereoizomer ili smesu stereoizomera istog u bilo kojim proporcijama, kao što je smesa enantiomera, naročito racemska smesa, gde: - svaki od Yii Y4 predstavlja, nezavisno od onog drugog. CH grupu ili atom azota uz uslov da bar jedan od Yii Y4predstavlja atom azota.

- Y2predstavlja C-X-Ar grupu,

-Y$predstavlja C-W grupu,

- Ar predstavlja aril ili heteroaril grupu opciono supstituisanu jednom ili sa više grupa odabranih od atoma halogena, (C|-C6)alkila, (C|-C6)haloalkila, (Ci-C6)haloalkoksi, (CrC6)halotioalkoksi, CN, N02, OR,,, SR,2, NR,3R|4, C02R|5, CONR|6Ri7, S02R|g, SO2NR19R20, COR21, NR22COR23, NR24S02R2;i i R26NR27R28i/ili opciono fuzionisanih u

heteroprsten.

- X predstavlja dvovalentnu grupu odabranu od O. S, S{0). S(0)2, NR4, S(NR4), S(0)(NRj). S(0)2(NR4). NR4S, NR4S(0). NR4S{0)2. CH2. CH2S. CH2S(0), CH2S(0)2,

SCH2, S(0)CH2, S(0)2CH2, CH2CH2, CH=CH, C=C, CH20, OCH2, NR4CH2 i CH2NR4,

- W predstavlja Rs, SR5, OR5ili NR5R6grupu,

U predstavlja CH2ili NH grupu, jedan ili više vodonikovih atoma koji mogu da budu

zamenjeni (C|-Cfi)alkil grupom

- V predstavlja C(O), C(S) ili CH2,

n predstavlja 0 ili 1,

Ripredstavlja atom vodonika, ili OR7ili NR7RSgrupu,

- R2predstavlja atom vodonika, opciono supstituisan heteroprsten, N02, ORg ili NRgR10,

- svaki od R3. Rj, RMdo R25i R27do Rj« predstavlja, nezavisno od ostalih, atom vodonika ili (Ci-C6)alkil grupu, - svaki od R5i R<, predstavlja, nezavisno od onog drugog, atom vodonika ili (C[-C6)alkil, opciono supstituisan aril ili opciono supstituisanu benzil grupu, svaki od R7. Rs. R9 i R|0predstavlja, nezavisno od ostalih, atom vodonika ili opciono supstituisanu (C|-C<,)alkil ili (CVCi2)cikloalkil grupu ili opciono supstituisan heteroprsten.

i

R26predstavlja (C|-Cf,)alkil grupu,

za upotrebu u tečenju ili sprečavanju bola.

[0027] Termin "halogen" se odnosi na lluor, hlor, brom ili jod.

[0028] Termin''(C|-CV) alki I" se odnosi na zasićene linearne ili razgranate ugljovodonične lance koji sadrže 1 do 6 atoma ugljenika. To može da bude metil, etil, propil, izopropil. butil. izobutil, .v^-butil, tor-butil, pentil ili heksil grupa.

[0029] Termin "(C|-C6)alkoksi" se odnosi na (C1-C6) alkil lanac vezan za ostatak molekula preko kiseonikovog atoma. Kao primer može da se pomene metoksi, etoksi, propoksi, izopropoksi, butoksi ili/erc-buloksi grupa.

[0030] Termin ''(Ci-C(,)tioalkoksi" se odnosi na (C|-C(:) alkil lanac vezan za ostatak molekula preko atoma sumpora. Kao primer može da se pomene tiometoksi, tioetoksi, tiopropoksi, tioizopropoksi, tiobutoksi ili tio-/erc-butoksi grupa.

[0031] Termin "(Ci-C6)haloalkil" se odnosi na (Cj-Cf,) alkil lanac kao sto je definisan gore, gde je jedan ili više vodonikovih atoma zamenjen atomom halogena kao što je definisano gore. To posebno može da bude iriiluorometil grupa.

[0032] Termin"(C|-C(,)haloalkoksi" se odnosi na (CVCV)a!koksi lanac kao što je definisan gore. gde je jedan ili više vodonikovih atoma zamenjen atomom halogena kao što je definisano gore. To posebno može da bude trifluorometoksi grupa.

[0033] Termin "(Ci-Cft)halotioalkoksi" se odnosi na (C|-C6)tioalkoksi lanac kao što je definisan gore, gde je jedan ili više vodonikovih atoma zamenjen atomom halogena kao sto je definisano gore. To posebno može da bude triftuorotiometoksi grupa.

[0034] Termin "(CrC^cikloalkil" se odnosi na cikličan ugljovodonični sistem koji sadrži od 3 do 12 atoma ugljenika i koji sadrži jedan ili više prstenova, naročito fuzionisanih prstenova. Kao primer može da se pomene adamantil ili cikloheksil grupa.

[0035] Termin "aril" se odnosi na aromatičnu ugljovodoničnu grupu koja poželjno sadrži od 6 do 14 atoma ugljenika i koja sadrži jedan ili više fuzionisanih prstenova, kao što je, na primer, fenil ili naftil grupa. Prvenstveno je to fenii grupa.

[0036] Termin"heteroaril" se odnosi na cikličnu aromatičnu grupu koja sadrži 5 do 7 atoma uključenih u prsten ili bicikličnu aromatičnu grupu koja sadrži 8 do ! 1 atoma uključenih u prstenove. gde su 1 do 4 atoma uključenih u prstenove heteroatomi nezavisno odabrani od atoma sumpora, azota i kiseonika. i gde su ostali atomi uključeni u prstenove atomi ugljenika. Primeri heteroaril grupa uključuju furil. tienil, piridinil i benzotienil grupu.

[0037] Termin"'heteroprsten" se odnosi na ili stabilan prsten koji sadrži od 4 do 7 atoma u prstenu, ili na stabilan dvostruki prsten koji sadrži od 8 do 11 atoma u prstenu, koji mogu biti ili zasićeni ili nezasićeni, gde su 1 do 4 atoma u prstenu heteroatomi nezavisno odabrani od atoma sumpora, azota i kiseonika i i gde su ostali atomi u prstenu atomi ugljenika. Kao primer može da se pomene furan, pirol, tiofen, tiazol, izotiazol, oksadiazol, imidazol, oksazol, izoksazol, piridin, piperidin. pirazin, piperazin, tetrahidropiran, pirimidin, kinazolin, kinolin, kinoksalin, benzofuran, benzotiofen, indolin, indolizin, benzotiazol, benzotienil, benzopiran, benzoksazol, benzo[l,3]dioksol, benzizoksazol, benzimidazol, hroman, hromen, dihidrobenzofuran, dihidrobenzotienil, dihidroisoksazol, izokinolin, dihidrobenzof 1,4]dioksan, imidazof1,2-a]piridin, furo[2,3-c]piridin. 2.3-dihidro-1 //-inden, [ 1,3]dioksolo[4.5-c]piriđin. pirolo[ 1,2-cjpirimidin, pirolo[ 1,2-a]pirimidin, tetrahidronaftalen. benzo[b][l ,4]oksazin.

[0038] U kontekstu ovog pronalaska, "opciono supstituisan" znači daje grupa o kojoj je reč opciono supstituisana jednim ili sa više supstituenata, koji mogu biti odabrani posebno od atoma halogena, (C|-Cfi)alkila, (Ci-C6)haloalkila. (Ci-C6)haloalkoksi, (Ci-C^halotioalkoksi, CN, N02, ORn, SR12, NR|3R|4, C02R,5, CONR,6R17, S02Rlg, S02NR,9R2o, COR2hNR22COR23, NR24SO2R25, i R2C1NR27R28. gde su R|| do R28kao što su definisani gore.

[0039] U ovom pronalasku,""farmaceutski prihvatljiv" se odnosi na ono što je korisno u dobijanju farmaceutskog sastava i koje je uopšteno bezbedno, netoksično i nije ni biološki ni na neki drugi način nepoželjno i koje je prihvatljivo za veterinarsku i ljudsku farmaceutsku upotrebu.

[0040] "Farmaceutski prihvatljiva so ili sol vat" jedinjenja se odnosi na so i solvate koji su farmaceutski prihvatljivi, kao što je ovde definisano, i koji imaju željenu farmakološku aktivnost izvornog jedinjenja.

[0041] Prihvatljive soli za terapijsku upotrebu jedinjenja iz ovog pronalaska uključuju konvencionalne netoksične soli jedinjenja iz pronalaska kao što su one formirane iz farmaceutski prihvatljivih organskih ili neorganskih kiselina ili iz farmaceutski prihvatljivih organskih ili neorganskih baza. Kao primer mogu da se pomenu soli izvedene iz neorganskih kiselina kao što je hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, fosforna kiselina i sumporna kiselina i one izvedene iz organskih kiselina kao što je sirćetna kiselina, trifluorosirćetna kiselina, propionska kiselina, jantarna kiselina. Rimama kiselina, jabučna kiselina, vinska kiselina, liniunska kiselina, askorbinska kiselina, maleinska kiselina, glutaminska kiselina, benzojeva kiselina, salicilina kiselina, toluensu! tonska kiselina, metansulfonska kiselina, stearinska kiselina i mlečna kiselina. Kao primer mogu da se pomenu soli izvedene iz neorganskih baza kao što je soda. polaša ili kalcijum hidroksid i soli izvedene iz organskih baza kao što je lizin ili arginin.

[0042] Ove soli mogu biti sintetisane iz jedinjenja iz pronalaska koja sadrže bazni ili kiseli deo i odgovarajućih kiselina ili baza u skladu sa konvencionalnim hemijskim metodima, dobro poznatim stručnjaku.

[0043] Prihvatljivi solvati za terapijsku upotrebu jedinjenja iz pronalaska uključuju konvencionalne solvate kao Što su oni formirani tokom poslednjeg koraka dobijanja jedinjenja iz pronalaska zahvaljujući prisustvu rastvarača. Kao primer mogu da se pomenu solvati zbog prisustva vode ili etanola.

[0044] U kontekstu ovog pronalaska, "stereoizomer" se odnosi na geometrijski izomer ili optički izomer.

[0045] Geometrijski izomeri su rezultat različitih položaja supstituenata u dvoguboj vezi koja onda može da ima Z ili E konfiguraciju.

[0046] Optički izomeri su naročito rezultat različitih položaja u prostoru supstituenata na ugljenikovom atomu koji sadrže četiri različita supstituenta. Ovaj atom ugljenika, prema tome. konstituiše hiralni ili asimetrični centar. Optički izomeri uključuju dijastereoizomere i enantiomere. Optički izomeri koji su jedan drugom lik u ogledalu, ali se ne preklapaju, su enantiomeri. Optički izomeri koji nisu jedan drugom lik u ogledalu su dijastereoizomeri.

[0047] U kontekstu ovog pronalaska, "tautomer" se odnosi na konstitucioni izomer jedinjenja dobijenog prototropijom, tj., migracijom atoma vodonika i promenom lokacije dvogube veze. Različiti tautomeri jedinjenja su obično zamenljivi među sobom i nalaze se u ravnoteži u rastvoru u proporcijama koje mogu da variraju u zavisnosti od korišćenog rastvarača. temperature ili pH.

[0048] Prema prvom obliku, Y4=N.

[0049] Pogodno Y2=C-X-Ar i Y3poželjno predstavlja C-W grupu.

[0050] Posebno:

- Y,=CH ili N i pogodno Cl 1,

- Y2=C-X-Ar,

- Y3=C-W i

- Y4=N.

[0051] Prema drugom obliku. Y| i/ili Y4predstavljaju atom azota.

[0052] U ovom slučaju, poželjno je da Y2i\ ine predstavljaju atom azota.

[0053] Naročito:

- Y] i/ili Y4 = N,

- Y2=CH ili C-X-Ar. i

- Y3=C-W ili C-X-Ar.

[0054] Naročito:

- Y| predstavlja CH grupu,

Y4predstavlja atom azota.

- Yipredstavlja CH ili C-X-Ar grupu, a

- Y3predstavlja C-X-Ar ili C-W grupu,

uz uslov da:

■ kad je Y2=C-X-Ar, onda Yjpredstavlja C-W grupu, a

■ kad je Y2=CH, onda Y2predstavlja C-X-Ar grupu.

■

[0055] Pogodno je da X predstavlja dvovalentnu grupu odabranu od O, S, S(O), S(0)2, NR4, CH2. CH2S, CH2S(0). CH2S(0)2, NHS(0)2, SCU,. S(0)CH2. S(0)2CH2, S(0)2NH. CH2CH2, CH=CH, CsC, CH20. OCH2. NR,CI1; i CH2NR4.

[0056] Posebno, X predstavlja dvovalentnu grupu odabranu od S. S(O), S(0)2, NR4, CH2, CH2S, CH2S(0), CH2S(0)2. NHS(0)2, SCH2, S(0)CH2, S(0)2CH2, S(0)2NH, CH2CH2, C=C, CH20, OCH2, NR4CH2, i CH2NR4.

[0057] Još preciznije, X može biti odabran od S, S(O). S(0)2, CH2, CH2S, CH2S(0), CH2S(0)2, NHS(0)2, SCH2, S(0)CH2. S(0)2CH2, S(0)2NH, CH2CH2, CH=CH, i C=C.

[0058] Naročito, X može biti odabran od S, S(0)2, CH2, SCH2, S(0)2CH2, S(0)2NH, CH2S, CH2S(0)2, NHS(0)2, CH2CH2, i C=C.

[0059] X može biti odabran od S, S(O), S(0)2, NR4, CH2, SCH2, S(0)CH2, S{0)2CH2, S(0)2NH, CH2CH2, C=C, OCH2, i NR4CH2; naročito od S, S(0)2, CH2, SCH2, S(0)2CH2, S(0)2NH, CH2CH2, i C=C, gde je prvi atom ovih grupa vezan za atom C lanca C-X-Ar.

[0060] X naročito može biti S. S(<)K SCIk S(0)2CH2, S(0)2NH. CH2S. CH2S(0)2. ili NHS(0)2;i posebno S. S(0)2, SCH2, S(0)2CH2, ili S(0)2NH, gde je prvi atom ovih grupa vezan za atom C lanca C-X-Ar.

[0061] Pogodno je da Ar predstavlja heteroaril grupu, kao što je piridin, ili aril grupu, kao što je fenil, opciono supstituisanu jednom ili sa više grupa odabranih od atoma halogena, (Cj-Cfi)alkila, (C|-C6)haloalkila, (C|-Ct,)haloalkoksi. (C|-C6)halotioalkoksi, CN, N02, ORn, SR,2, NR13R14, C02R,s, CONRI6R17, S02R,s. S02NR|9R2(). COR2i, NR22COR23, i NR24S02R25: i/ili opciono fuzionisanih sa heteroprstenom.

[0062] Posebno, Ar može da predstavlja aril grupu, kao što je fenil, opciono supstituisanu jednom ili sa više grupa odabranih od atoma halogena, (C|-C6)alkila, (C]-C6)haloalkila, (C[-C6)haloalkoksi, (C,-CA)halotioalkoksi, CN, N02, ORn, SR,2, NR|3Ru, C02R|5, CONR|6R|7, S02R|8, SO2NR|9R20, COR2h NR22COR23i NR24S02R25.

[0063] Ar naročito može da predstavlja aril grupu, kao što je fenil, opciono supstituisanu jednom ili sa više grupa odabranih od atoma halogena, (C|-C())alkila, (Cj-Cfjhaloalkila i CONRićRi?, a naročito od atoma halogena kao što je fluor, (Ci-Cf,)alkila kao što je metil i CONR!6R,7kao što je CONH2.

[0064] Ar može da predstavlja i piridinsku grupu.

[0065] Ar naročito može da bude odabran od sledećih grupa:

naročito od sledećih grupa: pogotovo od sledećih grupa:

[0066] Ar može pogodno da predstavlja grupu:

[0067] W može pogodno da predstavlja Rj, SR5, OR5ili NRjRg grupu, a poželjno R5, OR5ili NR5R6, sa R5i R^koji predstavljaju, nezavisno od onog drugog, atom vodonika ili (C|-Cft)alkil grupu.

[0068] VV može naročito da predstavlja H. OMe. Me. OH ili NH?. a posebno H. Pogodno. R3predstavlja atom vodonika.

[0069] U može posebno da predstavlja CH2 ili NH grupu.

[0070] Pogodno, n može da predstavlja 0.

[0071] V može posebno da predstavlja C(O) ili C(S) grupu, a pogodno C(O) grupu.

[0072] Prema jednom posebnom rešenju pronalaska:

- R3=H.

- U=CH2iliNH,

- V=C(0) ili C(S), a posebno C(O), a

- n^O ili I, a posebno 0.

[0073] Prema jednom drugom posebnom rešenju pronalaska:

- V-("(()) ili C(S). a posebno (((>). a

- n=0.

[0074] Prema još jednom drugom posebnom rešenju pronalaska:

- R3=H,

- V=C(0)iliC(S),aposebnoC(0),a

- n=0.

[0075] R| može da predstavlja specifičnije atom vodonika ili NR?Rxgrupu, sa R7koji naročito predstavlja atom vodonika i R«koji naročito predstavlja opciono supstituisanu (C3-Ci2)cikloalkil grupu ili opciono supstituisan heteroprsten.

[0076] (Ci-C|2)cikloalkil grupa posebno može biti cikloheksil. Ona može biti supstituisana jednim ili sa više atoma halogena. Ona posebno može biti grupa:

[0077] Heterociklična grupa posebno može biti tetrahidropiran, naročito nesupstituisan. To, dakle, može biti sledeća grupa:

[0078] R| može, dakle, predstavljati posebno jednu od sledećih grupa: H.

a naročito H i a pogodno

[00791 R2može naročito da predstavlja opciono supstituisan heteroprsten (naročito supstituisan sa (C|-C(,)alkil ili NH2), NO; ili NR^Rm. naročito sa R()=Rnl=H ili da svaki od R<>i Rio predstavlja H ili opciono supstituisan (C[-C(,)alkil.

[0080] R2može posebno da predstavlja opciono supstituisan heteroprsten, naročito supstituisan sa (Ci-Cf,)alkil ili NH2. Heteroprsten može naročito da bude heteroprsten sa 5 ili 6 članova koji sadrži bar jedan atom azota, a naročito jedan ili dva. Heteroprsten, dakle, može biti odabran od piperazina, piperidina i pirolidina.

[0081] R2može naročito da predstavlja jednu od sledećih grupa: NH,, NH(CHi)3NMei, NMe(CH?)iNMe?, NO?, a naročito NH2, N02, a posebno i još preciznije

Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti odabrana od jedinjenja navedenih u sledećoj tabeli:

[0083] Ovaj pronalazak se odnosi i na upotrebu jedinjenja formule (I) kao što je definisano gore, za proizvodnju leka, naročito namenjenog za tretman ili prevenciju bola, posebno bola povezanog sa bar jednim Trk proteinom.

[0084] Ovaj pronalazak se odnosi i na metod za tretman ili prevenciju bola, posebno bola povezanog sa bar jednim Trk proteinom, a koji obuhvata administraciju osobi kojoj je to potrebno efektivne doze jedinjenja formule (I) kao Što je definisano gore.

[0085] Ovaj pronalazak se odnosi i na farmaceutski sastav koji sadrži bar jedno jedinjenje formule (I) kao što je definisano gore i bar jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijent za upotrebu u tretmanu ili prevenciji bola, posebno bola povezanog sa bar jednim Trk proteinom.

[0086] Farmaceutski sastavi za upotrebu u tretmanu ili prevenciji bola. posebno bola povezanog sa bar jednim Trk proteinom, prema pronalasku mogu da budu formu!isani naročito za oralnu administraciju ili za injekcije, gde su navedeni sastavi namenjeni sisarima, uključujući ljude.

[0087] Aktivan sastojak se može administrirati u vidu jediničnih doza administracije, u smesi sa standardnim farmaceutskim nosačima, životinjama ili ljudima. Jedinjenja iz pronalaska kao aktivni sastojci se mogu koristiti u dozama u opsegu između 0,01 mg i 1000 mg na dan, data u pojedinačnoj dozi jedanput na dan ili administrirana u nekoliko doza tokom dana, na primer, dvaput na dan u jednakim dozama. Pogodno je da dnevna administrirana doza bude između 5 mg i 500 mg, još pogodnije između 10 mg i 200 mg. Može da bude neophodno koristiti doze van ovih opsega ako stručnjak tako odredi.

[0088] Farmaceutski sastavi za upotrebu u lečenju ili sprečavanju bola, naročito bola povezanog sa bar jednim Trk proteinom, prema pronalasku još sadrže bar još jedan drugi aktivan sastojak, kao što je. na primer, antikancerozno sredstvo.

[0089] Ovaj pronalazak ima za predmet i farmaceutski sastav za upotrebu u lečenju ili sprečavanju bola, naročito bola povezanog sa bar jednim Trk proteinom, koji sadrži:

(i) bar jedno jedinjenje formule (I) kao što je definisano gore i

(ii) bar jedan drugi aktivan sastojak, kao Što je antikancerozno sredstvo,

kao kombinaciju proizvoda za simultanu, odvojenu ili konsekutivnu upotrebu.

[0090] U kontekstu pronalaska, termin "tretman" znači ukidanje ili ublažavanje bola.

[0091] Termin "bol" prema pronalasku znači bilo koju vrstu bola, a posebno nociceptivan bol, inflamatoran bol, neuropatski bol, idiopatski bol ili psihogen bol. poželjno inflamatoran ili neuropatski bol. Bol prema pronalasku može da bude i kombinacija dva ili više ovih vrsta bolova, na primer, kombinacija inflamatornog i nociceptivnog bola.

[0092] Bol prema pronalasku može da bude bilo kog porekla. U jednom obliku, bol prema pronalasku je poreklom od kancera, na primer, kancera kostiju. U jednom drugom obliku, bol prema pronalasku je poreklom od povrede nerva, kao što se javlja u. na primer, neuropatskom bolu. U jednom drugom obliku, bol prema pronalasku je poreklom od inflamatornog stanja, kao što se javlja u, na primer, reumatskim bolestima kao što je osteoartritis. bol u krstima, hernijacija lumbalnog diskusa i kompresija korena nerva. U jednom drugom obliku, bol prema pronalasku je povezan sa funkcionalnim poremećajima kao što je, na primer, fibromijalgija.

[0093] Prema pronalasku, ''Trk protein" označava bilo koji član Trk familije, na primer TrkA (precizno opisan u GenBank pod brojem AB019488), TrkB (precizno opisan u GenBank pod brojem AAB33109.1) i TrkC (precizno opisan u GenBank pod brojem CAA 12029.1), poželjno TrkA.

[0094] Trk protein prema pronalasku može biti u svom nativnom obliku ili u modifikovanom obliku. Pod "modifikovan oblik" se podrazumeva mutirati oblik prirodnog proteina. Mutacija može biti tačkasta mutacija, može biti i delecija ili insercija jedne ili više aminokiseline u sekvenci Trk proteina. Alternativno, modifikovan Trk protein prema pronalasku može biti fuzioni protein, na primer, dobijen posle hromozomskog preuređenja. Modifikovan Trk protein može da se dobije i iz alternativnog splajsovanja.

[0095] Pod izrazom ''povezan sa bar jednim Trk proteinom" prema pronalasku se podrazumeva da je bol na koji sc deluje povezan signalnim putevima koji uključuju jedan ili više Trk proteina. Posebno, smatraće se da je bol povezan sa Trk proteinom kad jc on inflamatoran ili neuropatski bol, Signalni putevi Trk su dobro poznati stručnjaku.

[0096] Jedinjenja prema pronalasku imaju osobinu inhibiranja ili modulisanja enzimske aktivnosti jednog ili više Trk proteina, poželjno više od jednog Trk proteina.

[0097] Pod inhibiranjem ili modulisanjem aktivnosti jednog ili više Trk proteina prema pronalasku, podrazumeva se da je jedinjenje prema pronalasku sposobno da moduliše aktivaciju bar jednog Trk proteina, koja dovodi do smanjenja, moguće i inaktivacije signalnog puta Trk, to dovodi do smanjenja osećaja bola. Jedinjenja prema pronalasku omogućuju, na primer, smanjenje aktivnosti Trk proteina od više od ili oko 5%, naročito više od ili oko 10%, a naročito više od ili oko 50%.

[0098] Jedinjenja formule (I) prema ovom pronalasku se mogu dobiti raznim metodima naročito sumiranim u dijagramima la i lb niže.

MetodA:

[0099] Prema metodu A, jedinjenja formule (I) se dobijaju preliminarnom sintezom jedinjenja opste formule (V) koje karakteriše halogenovan heterobicikliČni prsten koji ima egzociklični primarni amin. Ova jedinjenja su dobijena sintezom intermedijera opšte formule (11) ili (III).

Metod Al:

[0100] Metod Al. predstavljen u dijagramu 2 (jodirana jedinjenja) ili 3 (bromovana jedinjenja) niže. opisuje opšti postupak koji daje pristup jcdinjenjima opšte formule (V) sa W definisanim kao u opisu opšte formule (I), a naročito H, (C|-C(,)alkil ili aril. i Rj=H ili N-zaštitna grupa.

[0101] U kontekstu dijagrama 2, opciono supstituisan 2-hloro-5-jodonikotinonitril (Ha) je dobijen iz odgovarajućeg hidroksinikotinonitrila sukcesivnom upotrebom sredstva za jodiranje kao što je N-jodosukcinimid (NIS), ili molekulski jod sa neorganskom bazom kao što je, na primer, K2CO3ili Na2C03, naročito u polarnom rastvaraču kao što je vruć DMF. posle čega sledi tretman fosfor oksihloridom, čistim ili razblaženim u nepolarnom rastvaraču sa visokom tačkom ključanja, ili bilo kog drugog ekvivalentnog sredstva za hlorisanje dobro poznatog stručnjaku. Reakcione temperature su između -20°C i 200°C. Jedinjenje (Ila) dobijeno na ovaj način se zatim pretvara u opciono supstituisan 5-jodo-pirazolo|3.4-b]piridin-3-amin (Va) svojom reakcijom, poželjno uz zagrevanje. u prisustvu hidrazina koji opciono nosi N-zaštitnu grupu kao što je tritil, /wt*-butil ili BOC.

[0102J Bromovani analozi opšte formule (V). kao što su opisani u dijagramu la, se mogu dobiti korišćenjem metoda opisanog u sledećim referencama: Witheringtonet al,Bioorg. Med. Chem. Lett.. 2003.13,1577-1580 i Lijuan Chenet al,Bioorg. Med. Chem. Lett..2010,20, 4273-4278. Zbog pogodnosti, ovi molekuli su dobijeni upotrebom reakcione sekvence predstavljene u sledećem dijagramu 3.

[01031 Opciono funkcionalizovan 2-metoksi-nikotinotril je dobijen. na primer. reakcijom natrijum metanolata u metanolu na temperaturi između -20°C i tačke ključanja smese. Alternativno, ovo jedinjenje se može dobiti metilacijom 2-hidroksinikotinonitrila ili drugim metodima opisanim gore. Bromovanje 2-metoksi-nikotinonitrila se tipično sprovodi uz brom (Br2) u sirćetnoj kiselini na temperaturi koja varira između 20°C i 110°C. Formiranje pirazola se tipično odvija reakcijom viška hidrazina, funkcionalizovanog ili ne, na temperaturi koja varira između 20°C i 100°C u prisustvu polarnog rastvarača kao što je voda, etanol, tetrahiđrofuran (THF) ili bilo koji drugi rastvarač sa uporedivim osobinama. Alternativno, moguća je upotreba hidrazina u slanom rastvoru i li u hidratisanom vidu. bez rastvarača.

Metod A2:

[0104] Metod A2 se odnosi na sintezu funkcionalizovanih pirazolopirazina predstavljenih u dijgramu 4 niže. sa Rj=H ili N-zaštitna grupa. Hal=halogen, a naročito W=H. (C|-C<,)alkil ili aril.

[0105] Opciono funkcionalizovani 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksamidi sc tipično dobijaju u dva koraka iz odgovarajućih metil 3-aminopirazin-2-kai'boksilata jodiranjem u prisustvu N-jodosukcinimida ili molekulskog joda, opciono u prisustvu kofaktora kao što je K.IO3. AgC02CFj, AgjSOa, A1CI3. C11CI2ili HgO, iza čega sledi reakcija konverzije grupe metil estra u karboksamid, poželjno upotrebom amonijaka u polarnom rastvaraču kao što je voda. metanol ili THF. na temperaturama koje variraju između 0°C i 100°C. Grupa karboksamida opciono funkcionalizovanog 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksamida se zatim pretvara u nitril pomoću sredstava za dehidraciju kao što je. posebno. CCI4/PPI13, SOCI2, PhS02CI, P20> TsCl, COCI2, DCC/py (py =piridin) (N,N'-dicikIoheksilkarbodiimid/piridin) ili (COCl)2. zavisno od slučaja, u prisustvu organske baze kao što je piridin. Poželjan metod uključuje upotrebu fosfor oksihlorida u dimetilformamidu (DMF). Skidanje zaštite sa dimetilformimidamidne grupe se vrši tretiranjem kiselinom kao što je vodena hlorovodonična kiselina ili bilo koji drugi agens sa ekvivalentnim osobinama. Formiranje pirazolnog prstena se vrši Sandmeyer-ovom reakcijom, dobro poznatom stručnjaku, praćenom reakcijom u prisustvu hidrazina, funkcionalizovanog ili ne, u uslovima kao što su opisani u metodima gore. Alternativno, diazonijum so. intermedijer Sandmeyer-ove reakcije, može biti redukovan upotrebom, na primer. kalaj hlorida u kiselom medijumu ili bilo kog drugog ekvivalentnog agensa, da bi se formirala hidrazinska grupa koja može da se podvrgne intramolekulskoj ciklizaciji pod dejstvom toplote.

Metod A3;

[0106] Metod A3 ima za cilj dobijanje derivata opšte formule (V) koji imaju promenljivu grupu na položaju 6 pirazolopiridinskog dvostrukog prstena. Ovo je dato detaljno u dijagramu 5 niže. |0107] Reakcija cijanotioacetamida sa etil 3-etoksiakrilatima, različito supstituisanim prema metodima opisanim naročito u Litrivnoret al..Russ. Chem. Buli.. 1999,4H( I),195-196 i Tsann-Long Suet al..J. Med. Chem., 1988,31.1209-1215. omogućava da se dobije pristup, u dva koraka, etil 5-cijano-6-(metiltio)nikotinatima koji imaju varijabilnu funkcionalnost na položaju 2. Ove sinteze se tipično vrše, u prvom koraku, u anhidrovanom polarnom rastvaraču kao što je. na primer, etanol na temperaturi u opsegu između 0°C i 70°C u prisustvu organske baze kao sto je metilmorfolin. trietilamin. DIPEA (N,N-diizopropiletilamin) ili DBU (1,8-diazabiciklo|5,4,0]undek-7-en). Drugi korak inlramolekulske ciklizacije i alkilacije se tipično odvija zagrevanjem do temperature u opsegu između 20°C i 100°C rastvora intermedijera tioamidata u polarnom rastvaraču, na primer. etanolu, u prisustvu pogodnog sredstva za alkilovanje kao stoje alkil halid ili dialkil sulfat.

[0108] 5-cijano-6-(metiltio)nikolinske kiseline supstituisane na položaju 2 se tipično đobijaju saponifikacijom odgovarajućih etil estara po metodima dobro poznatim stručnjaku, naročito upotrebom vrućeg litijum hidroksida. Dekarboksilacija ovih jedinjenja se vrši toplotnom obradom u rastvaraču visoke tačke ključanja, kao što je difenil etar na temperaturi u opsegu između 150°C i 250°C.

[0109] Reakcije halogenovanja u principu imaju za cilj dobijanje jođiranih. bromovanih ili hlorisanih derivata, posebno, jodiranih derivata. Ovi poslednji se tipično dobijaju obradom molekulskim jodom u prisustvu soli srebra kao što je, na primer, Ag2S04u polarnom rastvaraču kao što je etanol na temperaturi u opsegu između 0°C i 70°C. Alternativni metodi, naročito oni zasnovani na drugim solima kao što je KIO3. AgC02CF.i, AICI3, CuCI2ili HgO. ili drugim agensima za jodiranje kao što je N-jodosukcinimid, takođe dolaze u obzir. Mogući metodi bromovanja se tipično oslanjaju na sredstva kao što je N-bromosukcinimid ili Br2prema metodima dobro poznatim stručnjaku.

[0110] U slučaju u kom je W=OH (koji je tipično rezultat upotrebe dietil 2-(etoksimetilen)malonata), odgovarajuća jedinjenja su zaštićena reakcijom alkilacije. Ova reakcija se poželjno vrši pomoću metil jodida ili bromometana, i srebro karbonata u dioksanu, THF, acetonitrilu ili acetonu, ili bilo kog drugog ekvivalentnog agensa kao što je dimetilsulfat. Dobijeni 5-halo-2-(metiltio)nikotinonitrili se podvrgavaju oksidaciji njihove tiometoksi grupe, tipično pomoću m-CPBA (m-hloroperbenzojeva kiselina), oksona ili bilo kog drugog ekvivalentnog agensa, što dovodi do formiranja odgovarajućeg sulfoksida. Ova jedinjenja, koja mogu da sadrže različite količine odgovarajućeg sulfona, su uključena u reakciju u prisustvu opciono supstituisanog hidrazina da bi se formirao odgovarajući 5-halogeno-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amin koji ima promenljivu funkcionalnost na položaju 6.

Metod A4:

[0111] Metod A4 ima za cilj dobijanje derivata opšte formule (V) iz jedinjenja opšte formule (III) preko formiranja intermedijera jedinjenja formule (IV). Ova jedinjenja se tipično dobijaju putem prikazanim u dijagramu 6. Sledeće reference ilustruju korišćeni metod: Gueiffieret al.Heterocvcles,1999, 51( 7),1661-1667: Gui-Dong Zhuet al.Bioorg. Med. Chem., 2007,15, 2441-2452.

[0112] Jedinjenja opšte formule (lila), prethodno acetilovana nekim od metoda dobro poznatim stručnjaku, se podvrgavaju dejstvu izoamil nitrita. natrijum nitrita ili bilo kog drugog ekvivalentnog organskog ili neorganskog nitrita, u vodi ili sirćetnoj kiselini, u periodima koji tipično variraju od 1 do 3 dana na temperaturama koje variraju između 0°C i 40°C. Jedinjenjima opšte formule (IVa) dobijenim na ovaj način se skida zaštita u kiselim uslovima, na primer, pomoću hlorovodonične kiseline, pre nego što se podvrgnu dejstvu sredstava za nitriranje kao što je koncentrovana azotna kiselina ili kalijium nitrat u sumpornoj kiselini na temperaturama koje variraju između 0°C i 25°C.

[0113] Treba pomenuti da je u opštem slučaju moguća direktna konverzija jedinjenja opšte formule (Nla) ujedinjenja (IVb) bez zaštite.

[0114] Nitropirazoli dobijeni na ovaj način se tipično redukuju do aminopirazola opšte formule (Ve) pomoću SnCb u hlorovodoničnoj kiselini. Alternativni metodi uključuju upotrebu gvožđa, cinka ili kalaja u kiselim uslovima i metode katalitičke hidrogenacije u prisustvu kompleksa platine, nikla ili Pd/C u atmosferi vodonika ili u prisustvu ekvivalentnih agenasa kao što je cikloheksadien, cikloheksen, natrijum borohidrid ili hidrazin.

Metod B:

[0115] Prema metodu B, jedinjenja formule (I) se dobijaju preliminarnom sintezom jedinjenja opšte formule (VI) koja karakteriše funkcionalizovan heterobicikličan prsten koji ima egzocikličan amin. Ova jedinjenja se dobijaju putem sinteze intermedijera opšte formule (VI).

Metod BI:

[0116] Metod BI je predstavljen u dijagramu 7 niže, gde W poželjno predstavlja H, (Cj-C(,)alkil, aril ili benzil.

|0117| Derivati 3-nitro-6-tiokso-1.6-dihidropiridin-2-karbonitriI i 3-nitro-6-tiokso-l,6-dihidropirazin-2-karbonitrila, opciono funkcionalizovani na položaju 5, se tipično dobijaju iz

odgovaraj učili 2.6-dihloro-3-nitropiridina ili 2.6-dihloro-3-nilropirazina sukcesivnim reakcijama cijanidnili soli. kao što je bakar cijanid. u polarnom rastvaraču visoke tačke ljučanja. kao što jc N-metilpirolidon, na temperaturama u opsegu između 100°C i 200°C: praćenim reakcijom vodenog natrij um hidrosulfita u polarnom rastvaraču. Ova jedinjenja se zatim alkiluju, na primer. pomoću supstituisanog benzii bromida, u baznom medijumu, prema metodima dobro poznatim stručnjaku. Poželjan protokol uključuje upotrebu aprotičnog i anhidrovanog polarnog rastvarača kao što je aceton, na njegovoj tački ključanja i organske baze kao što je piridin. trietilamin ili DIPEA. ili neorganske baze kao sto je natrijum, kalijum ili kalcijum karbonat. Reakcije za redukovanje ni tro grupe u aminu se poželjno vrše pomoću SnCbj u hlorovodoničnoj kiselini. Alternativni metodi uključuju upotrebu gvožđa, cinka ili kalaja u kiselim uslovima i metode katalitičke hidrogenacije u prisustvu kompleksa platine, nikla ili Pd/C u atmosferi vodonika ili u prisustvu ekvivalentnih agenasa kao što je cikloheksadien, cikloheksen, natrijum borohidrid ili hidrazin.

[0118] U određenim slučajevima, proizvod reakcije redukcije, pored toga što ima primarni amin, ima karboksamidnu grupu kao rezultat hidrolize nitril grupe. U tom slučaju, izolovanje odgovarajućih 3-aminopikolinonitrila ili 3-aminopirazin-2-karbonitrila može da se radi dehidracijom karboksamida u nitril pomoću fosfor oksihlorida u prisustvu DMF ili bilo kojim drugim metodom dobro poznatim stručnjaku. Na kraju, formiranje aminopirazolovog prstena se poželjno vrši formiranjem diazonijuma, dobijenog sukcesivnom reakcijom na niskoj temperaturi izoamil nitrita, natrijum nitrita ili bilo kog ekvivalentnog organskog ili neorganskog nitrita, u vodi, hlorovodoničnoj kiselini, sirćetnoj kiselini ili sumpornoj kiselini, na temperaturama koje variraju između 0°C i 20°C, praćenom njegovom redukcijom do hidrazina i intramolekulskom ciklizacijom aktiviranom zagrevanjem reakcionog medijuma. Reakcija redukcije se poželjno vrši kalaj hloridom u kiselim uslovima, ali se može vršiti i katalitičkom hidrogenacijom ili bilo kojim drugim metodom dobro poznatim stručnjaku. Alternativa ovom poslednjem koraku može biti da se intermedijer diazonijum podvrgava Sandmeyer-ovoj reakciji tokom koje se ova funkcionalna grupa supstituiše atomom halogena, kao što je jod, reakcijom adekvatne soli, kao što je Nal. Ako se izabere ova opcija, formiranje aminopirazolovog prstena se vrši pomoću hidrazina. funkcionalizovanog ili ne, u polarnom rastvaraču. kao sto je etanol, na temperaturama koje variraju između 25°C i 150°C.

Metod B2:

[0119] Alternativno, moguće je iskoristiti reakciju aromatične nukleofilne supstitucije za funetionalizovanje piridina ili pirazinovog prstena na položaju 6. U ovom slučaju, nukleofili koji se koriste su fenoli, tiofenoli. benzii alkoholi ili tiobenzil alkoholi, kao i anilini ili benzilamini, funkcionalizovani ili ne. Opšti reakcioni dijagram 8a je prikazan dole, naročito sa W=H, (Ci-Cfi)alkil. aril ili benzii.

[0120] U slučaju u kom je X=0 ili S, 6-hloro-3-nitropikolinonitrili i 6-hloro-3-nitropirazin-2-karbonitrili, opciono supstituisani na položaju 5, reaguju u prisustvu pogodnog nukleofila, alkohola ili tiola, u polarnom rastvaraču kao što je acetonitril, u prisustvu neorganske baze kao što je kalij um ili natrijum karbonat. Rastvarači, kao što je DMSO (dimetilsulfoksid), DMF (dimetilformamid). acetone. THF (letrahidrofuran) ili piridin se mogu takođe koristiti. Ako je neophodno, ove reakcije se mogu katalizovati dejstvom bakra i mogu se takođe odvijati bez rastvarača. Tipično, poželjan protokol uključuje temperature u opsegu između 20°Ci 150°C.

[0121] Alternativno, moguća je i upotreba baza kao stoje piridin, D1PEA, diizopropilamin, trietilamin, DBU, kalij um/iTC-butilat, NEtjili NaH.

U slučaju u kom je X=N, toluen je poželjan rastvarač, a trietilamin (NEt3) baza izbora.

[0122] Sledeći koraci, sve do jedinjenja opšte formule (Vllb). su identični onima dokumentovanim u metodu BI gore.

Metod B3

[0123] Metod B3. prikazan u dijagramu 8b niže. je varijanta metoda B2. koji karakteriše prvi korak koji je rezultat katalitičke reakcije kuplovanja između benzii boronata. u vidu kiseline ili estra, i derivata 6-hloro-3-nitropikolinonitrila ili 6-hloro-3-nitropirazin-2-karbonitrila. Takođe je dobro poznato stručnjaku da su katalitičke reakcije kuplovanja uz upotrebu alternativnih katalizatora i derivata benzila takođe moguće. Među ovima, može da se koristi Stille-ova reakcija, zasnovana na kompleksima kalaja, ili one zasnovane na jedinjenjima organocinka.

[0124] Opciono supstituisan 2-benzil-4.4,5.5-tetrametil-l ,3,2-dioksaborolan je dobijen prethodno, na primer, iz odgovarajućeg benzii hlorida i oktametil-bi-dioksaborolana u dioksanu, u prisustvu kalijum acetata i Pt(dppf)Cl2(dppf=l ,r-bis(difenilfosfino)ferocena). Ovo jedinjenje se dovodi u kontakt sa 6-hloro-3-nitropikolinonitrilom, 6-hloro-3-nitropirazin-2-karbonitrilom opciono supstituisanim na položaju 5 ili 5-hloro-2-nitronikotinonitrilom opciono supstituisanim na položaju 6 i paladijumskim katalizatorom kao stoje Pd(dppf)Cl2ili Pd(PPh])4. organskom bazom, kao što je trietilamin. ili alkohol atom, ili neorganskom bazom, kao što je natrijum. kalijum ili cezijum karbonat u rastvaraču kao stoje toluen, benzen, THF ili dioksan. Poželjne reakcione temperature su između 20°C i I00°C. Proizvodi ovih reakcija odgovaraju supstituisanim derivatima 6-benzil-3-nitropikolinonitrila, 6-benzil-3-nitropirazin-2-karbonitrila ili 5-benzil-2-nitronikotinonitrila. za koje su sledeći koraci transformacije reprodukovani iz metoda BI gore.

Metod B4:

[0125J Metod B4. prikazan u dijagramu 9 niže, daje pristup dvostrukim prstenovima pirazolopiridina i pirazolopirazina koji imaju opciono funkcionalizovane grupe aril sulfonamida. sa R]=(C|-C(,jalkil. a naročito W=l 1. (C|-C(,)aikil, aril ili benzii.

[0126] Derivati etil 2-hloro-5-(hlorosulfonil)nikotinata. potrebni za ovu reakcionu sekvencu. se mogu dobiti po metodima opisanim u Levett P.C.et al.Org. Proc. Res. Dev.. 2002.6( 6).767-772; WO 01/98284 i WO 2008/010964.

[0127] Formiranje sulfonamida se tipično vrši mešanjem 2-hloro-5-(hlorosuIfonil)nikotinata od interesa sa primarnim ili sekundarnim anilinom, opciono funkcionaiizovanim, u aprotičnom rastvaraču. kao što je dihlormetan, THF. aceton ili acetonitril. u prisustvu organske baze kao što je trietilamin (NEf-?), piridin ili DIPRA. Upotreba neorganske baze, kao što je natrijum ili kalijum karbonat, takodc se može razmotriti. Optimalne reakcione temperature su između 0°C i 70°C.

[0128] Reakcija saponifikacije ovako dobijenog proizvoda, naročito uz upotrebu litijum hidroksida u smesi TKIF/voda, daje odgovarajuće 2-hloro-5-(N-fenilsulfamoil)nikotinske kiseline.

[0129] Odgovarajući kiseli hloridi se dobijaju obradom tionil hloridom u toluenu pod refluksom ili bilo kojim drugim metodom dehidrohlorisanja dobro poznatim stručnjaku. Reakcija ovih intermedijera sa vodenim amonijakom omogućava formiranje opciono funkcionalizovanih 2-hloro-5-(N-fenilsulfamoil)nikotinamida koji su zatim uključeni u reakciju dehidracije. naročito uz upotrebu POCI3. na temperaturi u opsegu između 75°C i 150°C. Alternativna upotreba sredstava kao sto je P2O5ili trifluorosirćetni anhidrid i piridin se takođe može razmotriti.

[0130] Poslednje, ovi derivati opšte formule (VIh) reaguju u prisustvu hidrazina. funkcionalizovanog ili ne. u polarnom rastvaraču kao što je etanol na temperaturama koje variraju između 25°C i 150°C da bi se formirali odgovarajući derivati opšte formule (Vlld).

Metod B5:

[0131] Metod B5, prikazan u dijagramu 10 niže, daje pristup pirazolopiridinskim dvostrukim prstenovima koji imaju opciono funkcionalizovane grupe benzii etra, naročito sa W=H. (C|-C6)alkil. aril ili benzii. |0132] Metod opisan niže je inspirisan radom J. BakKvin-aet al., .1.Heterocvđic. Chem., 1980,17( 3),445-448. Derivati 5-hidroksinikotinonitrila, opciono funkcionalizovani na položaju 6, su alkilovani, tipično uz upotrebu opciono funkcionalizovanog benzii halida u prisustvu baze. Poželjan metod zahteva upotrebu aprotičnog polarnog rastvarača kao što je DMF i baze kao što je NaH. Optimalne reakcione temperature su između 20°C i 100°C. Alternativno, rastvarači koji se mogu koristili uključuju, na primer. THF, DMSO, dioksan, acetonitril, dihlorometan ili aceton i baze kao što je 'BuOK. DIPEA. piridin. trietilamin. DBU ili natrijum. kalijum ili cezijum karbonat.

[0133] Oksidacija piridinskog prstena u piridin-N-oksid se tipično vrši primenom m-CPBA u dihlorometanu na sobnoj temperaturi. Međutim, primenjivi su mnogi alternativni metodi, naročito oni zasnovani na upotrebi natrijum perkarbonata u prisustvu renijumskog katalizatora, natrijum perborata u prisustvu sirćetne kiseline ili kompleksa urea-vodonik peroksid.

[0134] Obrada ovih derivata piridin-N-oksida fosfor oksihloridom dovodi do obrazovanja odgovarajućih 2-hloronikotinonitrila (VI).

[0135] Njihova reakcija uz zagrevanje sa hidrazinom, funkcionalizovanim ili ne. u polarnom rastvaraču kao što je izopropanol ili etanol, dovodi do obrazovanja traženih dvostrukih prstenova pirazolopiridina (Vile).

Metod B6:

[0136] Metod B6, prikazan u dijagramu 10a niže, daje pristup opciono funkcionalizovanim dvostrukim prstenovima pirazolopiridina i pirazolopirazina sa reverznim funkcijama sulfonamida, naročito sa W=H, (C|-C(,)alkil, aril ili benzii. |0137] Metod opisan niže se sastoji od formiranja sulfonamidne funkcije od aromatičnog amina i arilsulfonil halida, ili bilo kog drugog ekvivalentnog reagensa, u prisustvu baze, koji opciono mogu biti uvedeni kao rastvarač ili ko-rastvarač. Alternativno, arilsulfonil halid ili njegov ekvivalent se mogu napravitiin situ.

[0138] Njihova reakcija uz zagrevanje sa hidrazinom, funkcionalizovanim ili ne, u polarnom rastvaraču kao što je izopropanol ili etanol dovodi do obrazovanja željenih dvostrukih prstenova pirazolopiridina i pirazolopirazina (Vllf).

Metod C:

[0139] Metod C ima za cilj dobijanje jedinjenja opšte formule (XI) kao što je opisano u dijagramu 1.

Metod Cl:

[0140] Metod Cl, prikazan u dijagramu 11 niže, je namenjen za dobijanje pirazolopiridina i pirazolopirazina funkcionalizovanih na položaju 6. gde je R„=halogen. mesilat, tosilat ili triflat, X=0, S, NH, N-(CrC)alki! i opciono CH2za (Xc) i (Xd), i R} =H ili N-zaštitna grupa.

[0141] Ovaj metod se može koristiti i za vršenje sintez molekula koji sadrže diatomsku X grupu koja naročito odgovara ArX grupi koja predstavlja: -ArCH2NH-, -ArCH2N(R4)-. - ArCH20-, -ArCH2S-, -ArCH2CH2-,

-ArCHCH-, ili -ArCC-.

[0142] 6-hidroksi-2-(metiltio)nikotinonitrili ili 5-hidroksi-3-(metiltio) pirazin-2-karbonitrili se podvrgavaju reakciji dehidrohlorisanja, tipično u prisustvu fosfor oksihlorida, sa ili bez rastvarača. na temperaturama koje variraju između 70°C i 180°C. Ako se koristi rastvarač. biće poželjan nepolaran rastvarač visoke tačke ključanja, kao što je toluen ili ksilen. Alternativno, moguće je aktivirati 6-hidroksi-2-(metiltio)nikotinonitrile i 5-hidroksi-3-(metiltio)pirazin-2-karbonitrile njihovom derivacijom u sulfonske estre obrazovanjem odgovarajućih tosilata, mesilata ili triflata. Ako se izabere ova opcija, upotreba tosil, mesil ili triflil hlorida u rastvaraču kao što je toluen, dihlormetan, THF, acetonitril, aceton ili dioksan u prisustvu organske ili neorganske baze daje pristup ovim derivatima.

[0143] Ovako dobijeni 6-hloro-2(metiltio)nikotinonitrili i 5-hloro-3-(metiltio)pirazin-2-karbonitriii. ili njihovi sulfon estarski analozi, ako se izabere ova opcija, zatim reaguju sa nukleofilom kao što je fenol, anilin ili tiofenol u kontekstu aromatične nukleofilne supstitucije. U ovom slučaju, reakcija se odvija u polarnom rastvaraču kao Što je DMSO, DMF, aceton, THF ili acetonitril, u prisustvu baze kao što je kalijum te/r-butilat ili NaH. Ako je neophodno, ove reakcije se mogu katalizovati dejstvom bakra i mogu se odvijati i bez rastvarača. Tipično, poželjan protokol uključuje temperature u opsegu između 20°C i 150°C.

[0144] Alternativno, upotreba organskih baza kao što je piridin, diizopropilamin, trietilamin ili DBU, ili neorganskih baza kao što je natrijum ili kalijum karbonat je takođe moguća.

[0145] Alternativno, jedinjenja formule (IXb) mogu da dovedu do katalitičke reakcije kuplovanja kao što je Suzuki reakcija. U tom slučaju, ova jedinjenja se dovedu u kontakt sa opciono supstituisanim 2-benzil-4,4,5,5-tetrametil-l ,3,2-dioksaborolanom koji je već opisan u prethodnom metodu B3, paladijumskim katalizatorom kao što je Pd(dppf)Cl2ili Pd(PPri3)4, organskom bazom kao što je trietilamin ili alkoholat, ili neorganskom bazom kao što je natrijum. kalijum ili cezijum karbonat u rastvaraču kao što je toluen. benzen. I III ili dioksan. Poželjne reakcione temperature su između 20°C i 100°C.

[0146] Derivati dobijeni jednim od ovih metoda se zatim oksiduju, tipično primenom m-CPBA ili oksona da obrazuju odgovarajuće metil sulfokside ili metil sulfone. Ova jedinjenja. ponekad dobijena kao smese. se koriste kao takva u reakciji formiranja aminopirazolnog prstena primenom opciono supstituisanog hidrazina u polarnom rastvaraču kao što je etanol na temperaturama koje variraju između 25°C i 150°C.

[01471 Alternativno, moguće je modifikovali reakcionu sekvencu. naročito vraćajući korake sinteze.

Metod C2:

[0148] Metod C2, prikazan u dijagramu 12 niže, je namenjen za dobijanje pirazolopiridina i pirazolopiridazina funkcionalizovanih na položaju 6 sa X=0, S. NH, N-(C|-C-)alkil. ili CH2i Rj=H ili N-zaštitna grupa.

[0149] Derivati 6-hidroksi-4-(metiltio)nikotinonitrila ili 6-hidroksi-4-(metiltio) piridazin-3-karbonitrila se oksiduju, tipično primenom m-CPBA ili oksona da bi se formirali odgovarajući metil sulfoksidi ili metil sulfoni. Ova jedinjenja. ponekad dobijena kao smese, se koriste kao takva u reakciji formiranja aminopirazolnog prstena primenom opciono supstituisanog hidrazina u polarnom rastvaraču kao što je etanol na temperaturama koje variraju između 25°C i 150°C.

[0150] Ovako dobijeni pirazolopiridini i pirazolopiridazini se podvrgavaju reakciji dehidrohlorisanja. tipično u prisustvu fosfor oksihlorida, sa ili bez rastvarača, na temperaturama koje variraju između 70°C i 180°C. Ako se koristi rastvarač, biće poželjan nepolaran rastvarač visoke tačke ključanja, kao što je toluen ili ksilen. Opciono supstituisani 6-hloro-pirazolo[4,3-c]piridin-3-amin i 6-hloro-pirazolo[4,3-c]piridazin-3-amin respektivno dobijeni zatim reaguju sa nukleofilom kao šio je fenol, anilin ili tiofenol, u kontekstu aromatične nukleofilne supstitucije. U ovom slučaju, reakcija sc odvija u polarnom rastvaraču kao što je DMSO, DMF. aceton, THF ili acetonitril. u prisustvu baze kao što je kalijumlerc-butilat ili NaH. Ako je neophodno, ove reakcije se mogu katalizovati dejstvom bakra i mogu se odvijati i bez rastvarača. Tipično, poželjan protokol uključuje temperature u opsegu između 20°C i 150°C.

[0151] Alternativno, upotreba organskih baza kao što je piridin. diizopropilamin, trietilamin ili DBU, ili neorganskih baza kao što je natrijum ili kalijum karbonat je takođe moguća.

[0152] Alternativno, jedinjenja formule (XIVa) mogu da dovedu do katalitičke reakcije kuplovanja kao što je Suzuki reakcija. U tom slučaju, ova jedinjenja se dovedu u kontakt sa opciono supstituisanim 2-benzil-4,4,5,5-tetrametil-l,3,2-dioksaborolanom opisanim gore u prethodnom metodu B3, paladijumskim katalizatorom kao što je Pd(dppf)Cl2ili Pd(PPh3)4, organskom bazom kao što je trietilamin ili alkoholat, ili neorganskom bazom kao što je natrijum, kalijum ili cezijum karbonat u rastvaraču kao što je toluen. benzen, THF ili dioksan. Poželjne reakcionc temperature su između 20°C i 100°C.

Metod C3:

[0153] Metod C3, prikazan u dijagramu 12a niže, je varijanta metoda CI zasnovana na regioselektivnoj funkcionalizaciji 2,6-dihloronikotinonitrila bilo pomoću anjonskog nukleofila kao što je fenat ili tiofenat, ili pomoću organometala kao što je benzilcink hlorid. U ovom drugom slučaju, reakcija je katalizovana, na primer, kompleksom paladijuma(II). Transformacija ovako dobijenog hloronikotinonitrila u odgovarajućem pirazolopiridinu, u slučaju gde je Y| = CH. se vrši kao što je ranije opisano u metodu Al.

Metod D: [0154 j Ovi metodi imaju kao predmet sintezu jedinjenja opšte formule (I) ili (VII ) upotrebom različitih katalitičkih metoda kuplovanja.

Metod Dl:

[0155] Metod Dl, prikazan u dijagramu 13 niže, koristi reakciju kuplovanja kao što je opisano u J.A.C.S.,1984,106,158. između organocinkovog jedinjenja dobijenogin situi aril bromida, katalizovanu kompleksima paladijuma.

[0156] Opciono supstituisani 3-amino-diazaindazoli ili 3-amino-azaindazoli se spoje sa cink benzii hloridom, opciono supstituisanim, u aprotičnom polarnom rastvaraču kao što je THF ili dioksan, u prisustvu katalitičke količine kompleksa paladijuma kao što je (dppfhPdCh-CTfiCh. Reakcija kuplovanja se vrši na temperaturama u opsegu između 25°C i 100°C.

Metod D2:

[0157] Metod D2, prikazan u dijagramu 14 niže, koristi reakciju kuplovanja kao što je opisano u Gueiffier A.et al.,Tetrahedron, 2006,62.6042-6049, između tiola, posebno tiofenola ili benziltiola, i aril jodida katalizovanu kompleksima bakra.

[0158] Ova reakcija se tipično izvodi u polarnom rastvaraču visoke tačke ključanja kao stoje 2-propanol u prisustvu katalitičke količine polietilen glikola, metalne soli kao što je bakar jodid (Cul) i viška neorganske baze kao što je kalijum karbonat, kalcijum karbonat ili natrijum karbonat. Reakcione temperature tipično variraju između 50°C i 100°C.

Metod D3:

[0159] Metod D3, prikazan u dijagramu 15 niže. koristi reakciju kuplovanja kao Što je opisano u Sonogashira, K.et al.u Tetrahedron Lett.,1975,M,4467-4470 između derivata acetilena i aril halida katalizovanu kompleksima bakra i paladijuma.

[0160] Ovakva reakcija se tipično vrši u inertnoj atmosferi heteroaril halida sa stehiometrijskom količinom opciono supstituisanog etinilbenzena u prisustvu katalitičke količine kompleksa paladijuma, na primer PdCl2(PPhi)2ili Pd(PPlv})4, katalitičke količine b copper akarne soli. na primer Cul i organske baze kao što je trietilamin ili DIPEA, ili neorganske baze kao što je kalijum ili cezijum karbonat. Protokol uopšteno uključuje reakcione temperature u opsegu između 20°C i 45°C u rastvaračima koji uključuju DMF, THF, dioksan ili dietil etar.

Metod E:

[0161] Protokoli metoda E ciljaju funkcionalizaciju egzocikličnog amina iz amiriopirazolnih prstenova njihovom reakcijom sa intermedijerom koji karakteriše elektrofilna grupa, opciono generisanain situ,kao sto je kiseli hlorid, izocijanat, a izotiocijanat ili aldehid.

Metod El:

[0162] Metod El, prikazan u dijagramu 16 niže. cilja transformaciju primarne egzociklične amin grupe aminopirazoInih jedinjenja u amid grupu.

[0163] Ova jedinjenja se sintetišu preko odgovarajućeg 3-aminopirazola dodavanjem adekvatnog kiselog hlorida dobijenog ranije pomoću oksalil hlorida i katalitičke količine DMF u rastvaraču kao što je tetrahidrofuran. Ovi kiseli hloridi se mogu dobiti primenom alternativnih metoda, kao što su oni zasnovani na upotrebi tionil hlorida ili fosfor oksihlorida, dobro poznati stručnjaku. Kondenzacija kiselih hlorida na aminopirazolima se tipično odvija u aprotičnom rastvaraču kao što je tetrahidrofuran, toluen ili dihlorometan, u prisustvu baze kao što je DIPEA. piridin ili trietilamin.

[0164] Alternativno, upotreba baze kao rastvarača, naročito piridina. je jedna mogućnost.

[0165] Alternativno, ovaj tip reakcije se može sprovoditi u dvofaznom sistemu po poznatom Schotten-Baumann-ovom metodu.

[0166] Alternativno, formiranje amidne veze se može vršiti iz odgovarajućeg 3-aminopirazola i kiseline od interesa primenom uslova peptidnog kuplovanja korišćenjem reagenasa kao što je HOBt (hidroksibenzotriazol), TBTU (0-(benzotriazol-l-il)-N,N,N'.N'-tetrametiluronijum tetrafluoroborat), HATU(2-( 1 H-7-azabenzotriazol-l -il)-l, 1,3,3-tetrametiluronijum heksafluoro fosfat). EDO (1 -etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid) ili karbonildiimidazol na temperaturi u opsegu između -20°C i 100°C u aprotičnom rastvaraču kao što je tetrahidrofuran, dioksan, dihlorometan ili bilo koji rastvarač sa sličnim osobinama.

Metod E2:

[0167] Derivati koji se odlikuju prisustvom sekundarnog amina na položaju 3 aminopirazolnog prstena se sintetišu redukujućom reakcijom aminacije prema dijagramu 17 niže.

[0168] Reducing amination reakcije se tipično vrše mešanjem adekvatnih stehiometrijskih količina aminopirazola i aldehida u rastvaraču kao što je DCE (dihloretan), THF ili acetonitril, opciono u prisustvu jedne količine vode, TFA (trifluorosirćetna kiselina) ili sirćetne kiseline, dodavanjem sukcesivnih frakcija redukujućeg sredstva kao što je NaBH4, NaBH(OAc)3ili NaBH^CN. Ove reakcije se tipično vrše na sobnoj temperaturi.

Metod E3:

[0168] Derivati koji imaju 3-ureido ili 3-lioureido grupu se dobijaju reakcijom, prikazanom u dijagramu 18 niže. aminopirazola sa izocijanatom ili izotiocijanatom dobijenim metodima dobro poznatim stručnjaku.

[0170] U tipičnoj reakciji, reakciona smesa se dobija u polarnom ili nepolarnom aprotičnom rastvaraču kao što je dihlormetan, aceton, DMF, DMA, acetonitril, THF ili dioksan, odvja se na temperaturama koje variraju između 20°C i tačke ključanja izabranog rastvarača. Ako je neophodno, može da se pokaže da je pri bega vanje slaboj nukleofilnoj organskoj ili neorganskoj bazi neophodno. U ovom slučaju, natrijum hidrid je moguća opcija.

Metod F: post-sintetska skidanjazaštitei modifikacije

Metod Fl:skidanja zaštite

[0171] Trifluoroacetat zaštitne grupe se uklanjaju dejstvom organske baze kao što je trietilamin ili piridin u polarnom rastvaraču kao što je metanol, etanol ili THF, na temperaturama refluksa upotrebljenih rastvarača.

[0172] 7tj/r-butil ili tritil zaštitne grupe na pirazolovim prstenovima se sklanjaju dejstvom jake kiseline, tipično TFA. u nepolarnom rastvaraču kao što je dihlormetan ili DCR.

Metod F2: Redukcije atkina

10173]

[0174] Reakcije za redukovanje diaril alkina do diaril alkana se tipično vrše katalitičkom hidrogenacijom. pod pritiskom vodonika. u prisustvu katalizatora kao što je PtCb, Pt. Pd/C. Ni ili Rh. Alternativno, prihvatljiv je D1BAL-H (diizobulilaluminijum hidrid) u prisustvu ili odsustvu katalizatora kao što je CpiTiCb.

Metod F3: Oksidacija sulfida u sulfone i sulfokside

10175]

[0176] Reakcije oksidacije sulfida u sulfokside se tipično vrše primenom oksona u smesi polarnih rastvarača kao što je THF/MeOH ili DMF/voda. Optimalne reakcione temperature su tipično između 25°C i 50°C.

[0177] Dostupni su mnogi alternativni metodi i neki daju mogućnost proizvodnje poluoksidovanih derivata, naime sulfoksida. Takvi alternativni metodi uključuju upotrebu m-CPBA. KMnOVMnOiu dihlormetanu. H2O2(30%) u dvofaznom medijumu i u prisustvu katalizatora za fazni transfer ili katalizatora u vidu kompleksa uree (UHP). [01781 Kombinovana upotreba IhOji kompleksa metala kao što je Se(OTf)3promoviše derivate parcijalne oksidacije.

[0179] Ostali poznati metodi uključuju, na primer, upotrebu CAN/NaBr03(CANNcerijum amonijum nitrat).

[0180] Primeri i slike koji slede ilustruju pronalazak bez ograničavanja njegovog opsega na bilo koji način.

SLIKE

[0181] Slika 1A predstavlja histogram efekta inhibicije na hiperalgeziju inđukovanu NGF-om (vremenska latencija) Jedinjenja 30 administriranog mišu u različitim dozama intraperitonealnim putem.

Slika 1B predstavlja histogram efekta inhibicije na hiperalgeziju inđukovanu NGF-om (vremenska latencija) Jedinjenja 30 administriranog mišu u različitim dozama oralnim putem.

Slika 2A predstavlja grafik koji pokazuje broj spontanih trzanja posle administracije pacovu Jedinjenja 30 u različitim dozama intraperitonealnim putem.

Slika 2B predstavlja grafik koji pokazuje meru mehaničke alodinije posle oralne administracije pacovu Jedinjenja 30 u različitim dozama.

Slika 3A predstavlja histogram ocene upotrebe uda kao funkciju vremena posle administracije slanog rastvora ili Jedinjenja 30 u dozi od 2.5 mg/kg.

Slika 3B predstavlja histogram trzanja izazvanih lakim dodirom kao funkciju vremena posle administracije slanog rastvora ili Jedinjenja 30 u dozi od 2.5 mg/kg.

PRIMERI

[0182] Korišćene su sledeće skraćenice: DMSO đimetilsulfoksiđ

El elektronsko bombardovanje

ES elektrosprej

LCMS tečna hromalografija - masena spektrometrija

mg mi 1 igram

mL mililitar

NMR nuklearna magnetna rezonanca

I.Sintezajedinjenja prema pronalasku

Primeri metodaAl

Primer 1: 5-jodo-lH-pirazolo|3,4-b]piridin-3-amin

[0183]

Primerla: 2-hidroksi-5-jodonikotinonitril

|0184J 9g (0,5 eq) N-jodosukcinimida na sobnoj temperaturi je dodato u rastvor 10 g (83 mmol) 2-hidroksinikotinonitrila u 150 ml anhidrovanog dimetilformamida. Reakciona smesa je mešana na 60°C. Posle 30 minuta mešanja. dodalo je 9 g (0,5 eq) N-jodosukcinimida, a zatim je reakciona smesa mešana na 60° C 5 sati. Rastvarač je uparen i formirani precipitat je odfiltriran, ispran vodom i dietil etrom, a zatim osušen na vakuumu da bi dao 18,5 g (90%) 2-hidroksi-5-jodonikotinonitrila u vidu bež praha.

LCMS (El, m/z): (M+I) 246,93

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 12,79 (IH, s. OH), 8,36 (IH, d, CHatom), 8,04 (IH, d, CHar()m).

Primer lb: 2-hloro-5-iođonikotinonitril

[0185] 30.7 ml (329 mmol) fosfor oksihlorida na 0°C i 6 kapi sumporne kiseline je dodalo u 9g (6.6 mmol) 2-hidroksi-5-iodonikotinonitrila. Reakciona smesa je zagrevana na 110°C 5 sati, a zatim na sobnoj temperaturi preko noći. Reakciona smesa je sipana u čašu sa ledom i malo vode i formiran je precipitat. Smesa je ostavljena da se postepeno vrati na sobnu temperaturu, a zatim je filtrirana i isprana vodom. Čvrsta supstanca je osušena da bi dala 6,8 g (70%) 2-hloro-5-iodonikotinonitrila.

LCMS (El, m/z): (M+l) 265,45

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 9.61 (IH. d. CH;mmi), 9.14 (IH. d. CHamm).

Primer 1:5-jodo-lH-pirazolo|3,4-b]piridin-3-amin

[0186] Hidrazin (3.86 ml. 79mmol) je dodat na sobnoj temperaturi u 7g (26,5 mmol) rastvora 2-hloro-5-jodonikotinonitrila u 25 ml propan-2-ola. Reakciona smesa je zagrevana na 85°C 7 sati, a zatim na sobnoj temperaturi preko noći. Suspendovana čvrsta supstanca je od III tri rana, isprana izopropanolom, a zatim etroin i osušena u pećnici na 50<n>C da bi dala 6 g (87%) 5-jodo-l I I-pirazolo[3.4-b]piridin-3-amina.

LCMS (EL m/z): fM+1) 260.95

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 12,12 (IH, bs, NH), 8,51(1 H, d, CHar„m). 8,45 (IH, d, CHamm). 5,64 (2H. bs, NH2).

[0187] Sledeća jedinjenja su dobijena istim metodom.

Primer 2:5-bromo-lH-pirazolo[3,4-b]piritlin-3-amin

[0188]

Primer 2a:2-metoksi-nikotinonitril

|0189] 4.98 g (217 mmol) natrijuma je dodato u 80 ml anhidrovanog metanola. Reakcioni medij um je mešan na sobnoj temperaturi 10 minuta, a zatim je dodato 10 g (72,2 mmol) 2-hloronikotinonitrila na 0°C. Reakcioni medijum je mešan na 25°C 16 sati. Reakcija je hidrolizovana sporim dodavanjem vode na 0°C. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, dobijeni precipitat je odfiltriran, ispran vodom, a zatim osušen na 50°C da bi dao 7,85 g (81%>) 2-metoksi-nikotinonitrila u vidu žute čvrste supstance.

LCMSfEI. m/z): (M+l) 135.04

'H NMR: 6Hppm (400 MHz, DMSO): 8,46-8.48 (IH, dd. CHarom). 8,25-8,27 (IH, dd, CHar()m), 7,17-7,20 (IH, dd, CHart)m). 3,99(3H, s, CH3).

Primer 2b:5-bromo-2-metoksi-nikotinonitril

[0190] 12,23 g (149 mmol) natrijum acelata. a zatim 7.66 ml (149 mmol) broma na 0°C je dodato u 10 g (74,6 mmol) rastvora 2-metoksi-nikotinonitri!a u 29 ml sirćetne kiseline. Reakciona smesa jc zagrevana na 70°C preko noći. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, reakcioni medijum je dodat u ledeno kupatilo i dobijeni precipitat je odfiltriran, ispran vodom a zatim osušen na 50°C da bi dao 11.6 g (73%) 5-bromo-2-metoksi-nikotinonitrila u vidubele čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M+l) 214.95

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 8.61 (IH. d, CII:,„„). 8,60 (IH. d. CHarom), 3,98 (3H, s. CH3)

Primer 2:5-bromo-lH-pirazolo[3,4-b|piridin-3-amin

|0191] 35 ml (23,47 mmol) hidrazina je dodato na sobnoj temperaturi u 5 g (23,47 mmol) 5-bromo-2-metoksinikotinonitrila. Reakcioni medijum jc držan na 100°C 3 sata. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, dobijeni precipitat je odfiltriran. ispran vodom, a zatim osušen na 50°C da bi dao 3,6 g (72%) 5-bromo-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina u vidu žute čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 214,05

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 12,18 (IH, s, NH), 8,38 (IH, d, CHarom), 8,37 (IH, d, CHarom), 5,66 (2H, s, NH).

Primeri metodaA2

Primer 3:5-jodo-lH-pirazolo[3,4-b]pirazin-3-amin

[0192]

Primer 3a:metil 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksilat

|0193] 1,5 ekvivalent N-jodosukcinimida je dodat na sobnoj temperaturi u 5g (32,7 mmol) metil 3-aminopirazin-2-karboksilatnog rastvora u 25 ml dimetilformamidu. Reakcioni medijum je zagrcvan na 65°C 1 sat. pomešan sa 0,5 ekvivalenta N-jodosukcinimida i održavan na 65°C 24 sata. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, rastvarač je uparen. a zatim je proizvod ekstrahovan nekoliko puta dihlormelanom. Organske faze su kombinovane,

oprane 10%-nim natrijum bisulfitnim rastvorom, osušene na magnezijum sulfatu i koncentrovane da bi dale 8 g (88%) metil 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksitata u vidu žute čvrste supstance.

LCMS (El.m/z): (M + l) 280

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 8.50 (III. s. CHflrom), 7.50 (2H. bs. NH2), 3.20 (3H, s,

CH,).

Primer 3b: 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksamid

[0194] 30 ml amonijaka u vodi je dodato uz magnetno mešanje u 15 g (53,8 mmol) rastvora metil 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksilata u 150 ml metanola. Reakcioni medijum je mešan na 25°C 48 sati. Posle uparavanja rastvarača. dobijeni precipitat je filtriran, ispran vodom, a zatim osušen na 50°C da bi dao 12,50 g 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksamid (88%) u vidu bež čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M+l) 265,02

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 8.35 (IH, s, CH;mmi). 7.85 (IH. bs. NH). 7.60 (3H. bs.

NH). 3,25 (311. s. CII J.

Primer 3c: N,-(3-cijano-5-jodopirazin-2-il)-N,N-dimetilformimidamid

|0195] 13,59 ml (146 mmol) fosfor oksihlorida je dodato kap po kap na 0°C u 11 g (41,7 mmol) rastvora 3-amino-6-jodopirazin-2-karboksamida u 80 ml dimetilformamida. Reakciona smesa je mešana na sobnoj temperaturi preko noći, a zatim sipana u čašu sa ledom i malo vode. pH je podešen na 8 1 N-nim rastvorom natrijum karbonata; obrazovan je precipitat. Smesa je ostavljena da sc postepeno vrati na sobnu temperaturu, a zatim je čvrsta supstanca koja se formirala odfiltrirana. isprana vodom i osušena na 50°C da bi dala 10.50 g N<*->(3-cijano-5-jodopirazin-2-il)-N,N-dimetil formimidamida (84%) u vidu bež čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M+l) 302,07

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 8.69 (IH, s. CHaro,n), 8.67 (IH, s, CHet„), 3,20 (3H, s, CHi), 3,11 (3H. s,CM3).

Primer 3d: 3-amino-6-jodopirazin-2-karbonitril

(0196] 77 ml (77 mmol) 1 M rastvora hlorovodonične kiseline je dodato u 7,7 g (25,6 mmol) N<*->(3-cijano-5-jodopirazin-2-il)-N,N-dimetilformimidamida. Reakcioni medijum je zagrevan na 50°C 4 sata. a zatim mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Obrazovani talog je odfiltriran. ispran vodom i osušen na 50°C da bi dao 6g (95%) 3-amino-6-jodopirazin-2-karbonitrila u vidu bež čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 247.0

'H NMR: 611 ppm (400 MHz. DMSO): 8.49 {1H. s. CHuriM11). 7.53 (211. bs. NH2).

Primer 3c: 3-hloro-6-jodopirazin-2-karbonitril

[0197] 64,3 ml hlorovodonične kiseline je dodato na -5°C u 7.7 g (31,3 mmol) 3-amino-6-jodopirazin-2-karbonitrila. Na ovoj temperaturi, natrijum nitritni rastvor (4,32 g, 62,6 mmol) u 9 ml vode je dodat u reakcionu smesu i mešan 4 sata na -50°C, a zatim na sobnoj temperaturi preko noći. Još jedan ekvivalent natrijum nitrita je dodat u reakcionu smesu i obrazovani talog je odfiltriran. ispran vodom i osušen na 50°C da bi dao 3,65 g (44%) 3-hloro-6-jodopirazin-2-karbonitrila u vidu bež čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M+l) 266,49

'HNMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 9,13 (IH. s. CHamm)

Primer 3: 5-jodo-lH-pirazolo[3,4-b]pirazin-3-amin

[0198] 0,74 ml (9.8 mmol) hidrazina je dodato u 2.6 g (9.80 mmol) rastvora 3-hloro-6-jodopirazin-2-karbonitrila u 15 ml butanola. Reakciona smesa je zagrevana na 110°C 5 sati, a zatim ostavljena na sobnoj temperaturi preko noći. Suspendovana čvrsta supstanca je odfiltrirana, isprana butanolom, a zatim osušena u pećnici na 50°C da bi dala 2,2 g (86%) 5-jodo-lH-pirazolo[3.4-b]pirazin-3-amina u vidu smeđe čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M+l) 262,02

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 12,59 (IH, bs, NH), 8,60 (IH, d, CHarom), 5,83 (2H, bs, NH2).

Primeri metoda A3

Primer 4: 5-jodo-6-metoksi-lH-pirazolo|3,4-b]piridin-3-amin

10199]

Primer 4a:Etil 5-cijano-2-hidroksi-6-(metiltio)nikotinat

[0200] Etil 5-cijano-2-hidroksi-6-(metiltio)nikotinat je dobijen sledeći proceduru iz Ya. Yu. Yakuninet al.,Russian Chemical Bulletin.1999,48( 1),195-6, sa ukupnim prinosom od 34%. LCMS (El, m/z): (M-l) 237.22 'H NMR: oH ppm (400 MHz. DMSO): 12,72 (IH. bs. OH). 8,40 (IH. s. CHlir„m). 4.29 (2H. q.

CII2), 2.64 (3H. s. CH3). ' .30 {3H. t. CM.,).

Primer 4b:5-cijano-2-hidroksi-6-(metiltio)nikotinska kiselina

[0201] 4.16 g (2 eq) litijum hidroksid monohidrata je dodato na sobnoj temperaturi u rastvor ll,8g (49,5 mmol) etil 5-cijano-2-hidroksi-6-(metiltio)nikotinata u 100 ml etanola i 100 ml vode. Reakciona smesa je mešana na 60°C 2 sata. Etanol je uparen i je dodat 1 N vodeni rastvor natrijum karbonata. Vodena faza je oprana etil acetatom. a zatim onovo zakišeljena dodavanjem 1 N hlorovodonične kiseline (pH=l). Obrazovani talog je odfiltriran, ispran vodom i dietil etrom. a zatim osušen na vakuumu da bi dao 9,9 g (95%) 5-cijano-2-hidroksi-6-(metiltio)nikotinske kiseline u vidu smeđeg praha.

LCMS (EL m/z): (M-l) 209.09

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 8,32 (IH, s, CH«™,), 2.61 (3H, s, CH3).

Primer 4c:6-hidroksi-2-(metiltio)nikotinonitril

[0202] Rastvor 6 g (28,5 mmol) 5-cijano-2-hidroksi-6-(mctiltio)nikotinske kiseline u 35 ml difenil etra je mešan na 250°C 4 sata. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, 100 ml cikloheksana je dodato i reakcioni medijum je triturisan 30 minuta. Obrazovana Čvrsta supstanca je profiltri rana, temeljno isprana cikloheksanom, a zatim osušena na vakuumu da bi dala 2,87 g (60%) 6-hidroksi-2-(metiltio)nikotinonitril u vidu smeđeg praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 167,12

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 12,16 (IH, bs, OH), 7.92 (IH, d, CHarom), 6,46 (IH, d, CHarom), 2,59 (3H, s. CH3).

Primer 4d:6-hidroksi-5-jodo-2-(metiltio)nikotinonitril

[0203] 6 g (1,6 eq) srebro sulfata i 4,58 g (1,5 eq) joda je sukcesivno dodato u rastvor 2 g (12 mmol) 6-hidroksi-2-(metiltio)nikotinonitrila u 200 ml etanola. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 2 sata. Čvrsta supstanca je profil tri rana i ostatak je temeljno ispran metanolom. Filtrat je uparen, a zatim pokupljen etil acetatom. Organska faza je oprana vodom tri puta, osušena na magnezijum sulfatu i uparena da bi dala 3.18 g (90%) 6-hidroksi-5-jođo-2-(metiltio)nikotinonitrila u vidu žutog praha.

LCMS (EL m/z): (M+l) 292,93

'H NMR: SH ppm (400 MHz. DMSO): 12.96 (1 H, bs. OH), 8,38 (IH, s. CHarom). 2.62 (3H, s, CH3).

Primer 4e:5-jodo-6-metoksi-2-(metiltio)nikotinonitril

|0204] 905 ul (2 eq) metil jođida i 2.1 g (1.05 eq) srebro karbonata je dodato sukcesivno u rastvor 2.12 g (7,26 mmol) 6-hidroksi-5-jodo-2-(metiltio)nikotinonitrila u 20 ml 1.4-dioksana. Reakcioni medijum je mešan na 60°C 5 sati. Čvrsta supstanca je profillrirana i ostatak je temeljno ispran metanolom. Filtrat je uparen i ostatak je prečišćen hromatografijom na silika koloni (4:6 dihlorometan/cikloheksan kao eluent) da bi dao 1.52 g (68%) 5-jodo-6-metoksi-2-(metiltio)nikotinonitrila u vidu belog praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 306.95

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO); 8,50 (111. s. CH;lrom), 4,04 (3H, s. CH3), 2.63 (3H, s.

CH3).

Primer 4f:5-jodo-6-metoksi-2-(metilsulfinil)nikotinonitril

[0205] 1,42 g (1,1 eq) 70%-ne 3-hloroperbenzojeve kiseline je dodato u rastvor 1,6 g (5,23 mmol) 5-jodo-6-metoksi-2-(metiltio)nikotinonitrila u 20 ml dihlorometana. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat. Etil acetat je dodat i organska faza je oprana zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. osušena na magnezijum sulfatu, profiltrirana i uparena da bi dala 1.63 g (97%) 5-jodo-6-metoksi-2-(metilsulfmil)nikotinonitrila u vidu belog praha, koji može da sadrži i 5-jodo-6-metoksi-2-(metilsulfonil)nikotinonitril u malim proporcijama (<20%). Ako je neophodno, smesa se koristi takva kakva je u sledećim koracima.

LCMS (El, m/z): (M+l) 322,95

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 8,86 (IH, s, CHarom), 4,05 (3H, s, CH3), 2,95 (3H, s, CH3).

Primer4:5-jodo-6-metoksi-lH-pirazolo[3,4-b)piridin-3-amin

[0206] 294 pl (1,2 eq) hidrazin monohidrata je dodato u rastvor 1,63 g (5.05 mmol) 5-jodo-6-metoksi-2-(metilsulfinil)nikotinonitrila u 30 ml 2-propanola. Reakcioni medijum je mešan na 80°C 9 sati. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, obrazovana čvrsta supstanca je profiltrirana i isprana 2-propanoiom da bi dala 1,14 g (78%) 5-jodo-6-metoksi-1 //-pirazolo[3.4-b]piridin-3-amina u vidu belog praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 291,00

'H NMR: 611 ppm (400 MHz, DMSO): 11.87 (IH, s. NH). 8,49 (IH, s, CHarom). 5,49 (2H, bs, NH2), 3,90 (3H, s, CH3).

Primer 5:5-jodo-IH-pirazoIo[3,4-b]piridin-3,6-diamin

[0207]

Primer 5a:4-metilmorfolinijum (2,4)-ctil-5-amino-2,4-dicijano-5-merkaptopenta-2,4-dienoat

[0208] 4-metilmorfolinijum (2,4)-etil-5-amino-2,4-dicijano-5-merkaptopenta-2,4-dienoat je dobijen po proceduri opisanoj u V.D. Dvachenkoetal.. Chemistry of HeterocycIic Compounds, 2005.41( 4), 503-10,sa prinosom od 50 %.

'H NMR: 6H ppm (400 MHz, DMSO): 9.60 (IH, bs, NH), 8,66 (IH, s, CH), 8,33 (IH. bs, NH), 7,43 (IH, bs, NH), 4,08 (2H. q, CH2). 3.82-4,02 (2H, m, CH2), 3,55-3,78 (2H, m. CH2). 3,24-3.42 (2H. m. CH2), 3,98-3.17 (2H, m, CH2), 2,81 (3H, s, CH3), 1,19 (3H, t, CH3).

Primer 5b: etil 2-arnino-5-cijano-6-(metiltio)nikotinat

[0209] 2,73 ml (1 eq) metil jodida jc dodato u rastvor 14,2 g (43,8 mmol) 4-metilmorfolinijum (2,4)-etil-5-amino-2.4-dicijano-5-merkaptopenta-2,4-dienoata u 78 ml AOV-dimetilformamida. Reakciona smesa je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat, a zatim na 75°C 20 sati. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, voda je dodata i obrazovana čvrsta supstanca je profiltrirana i osušena na vakuumu da bi dala 10,31 g (100 %) etil 2-amino-5-cijano-6-(metiltio)nikotinata u vidu bež praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 238,20

'H NMR: m ppm (400 MHz. DMSO): 8.25 (IH. s. CHarom). 8.19 (IH. bs. NH). 7,99 (IH. bs.

NH), 4.27 (2H. q. CH2). 2.58 (3H, s. CH-,). 1.3 1 (3H, t. CH,).

Primer 5c: 2-amino-5-cijano-6-(metiltio)nikotinska kiselina

[0210] 3.08 g (2 eq) litijum hidroksid monohidrata je dodato na sobnoj temperaturi u rastvor 8.7 g (36,7 mmol) etil 2-amino-5-cijano-6-(meliltio)nikotinata u 87 ml etanola i 87 ml vode. Reakciona smesa je mešana na 60°C 2 sata. Etanol je uparen i 1 N vodeni rastvor natrijum karbonata je dodat. Vodena faza je oprana etil acetatom, a zatim onovo zakišeljena dodatkom 1 N hlorovodonične kiseline (pH-1). Obrazovani precipitat je profiltriran, ispran vodom i dietil etrom, a zatim osušen na vakuumu da bi dao 7,67 g (kvantitativno) 2-amino-5-cijano-6-(metiltio)nikotinske kiseline u vidu smeđeg praha.

LCMS (EL m/ z) : (M+l) 210,16

'H NMR: 6H ppm (400 MHz. DMSO): 13,28 (IH, bs, C02H), 8,21 (IH, s, CHaK)lll), 8,13 (2H, bs. NH2). 2,57 (3H. s. CH.,).

Primer 5d:6-amino-2-(mctiltio)nikotinonitril

[0211] Rastvor 3g (14,3 mmol) 2-amino-5-cijano-6-(metiltio)nikotinske kiseline u 30 ml difenil etra je mešan na 255°C 60 sati. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, 60 ml ciklohcksana je dodato i reakcioni medijum je triturisan 30 minuta. Obrazovana čvrsta supstanca je profiltrirana, a zatim temeljno isprana cikloheksanom. Čvrsta supstanca je ponovo rastvorena u etil acetatu, a zatim je organska faza oprana vodom, osušena na magnezijum sulfatu, profiltrirana, a zatim uparena da bi dala 1,32 g (55%) 6-amino-2-(metiltio)nikotinonitrila u vidu smeđeg praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 166.13

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 7.58 (IH, d, CHarom), 7,12 (2H, bs, NH2), 6,20 (IH, d, CH(lwm).2,51 (3H,s,CH3).

Primer 5e:6-amino-5-jodo-2-(mctiltio)nikotinonitril

|02I2] 3.75 g (1.5 eq) srebro sulfata i 2.85 g (1,4 eq) joda je sukcesivno dodato u rastvor 1,32 g (8.02 mmol) 6-amino-2-(metiltio)nikolinonitrila u 65 ml etanola. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 3 sata. Čvrsta supstanca je profiltrirana i ostatak je temeljno ispran metanolom. Filtrat je uparen i ponovo rastvoren u etil acetatu. Organska faza je oprana vodom tri puta, osušena na magnezijum sulfatu i uparena da bi dala 1,89 g (81%) 6-amino-5-jodo-2-(metiltio)nikotinonitrila u vidu smeđeg praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 291,99

'H NMR: SH ppm (400 MHz, DMSO): 8,13 (IH, s, CHarom), 7,19 (IH, širok ravan singlet, NH2).2,51 (3H.s,CH3).

Primer 5f:6-amino-5-jodo-2-(metilsulfinil)nikotinonitril

[0213] 1,77 g (1.1 eq) 70% 3-hloroperbenzojeve kiseline je dodato u rastvor 1,89 g (6,51 mmol) 6-amino-5-jodo-2-(metiltio)nikotinonitrila u 60 ml đihlorometana. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat. Etil acetat je dodat i organska faza je oprana zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, osušena na magnezijum sulfatu, profiltrirana i uparena da bi dala 1,5 g (75%) 6-amino-5-jodo-2-(metiIsuIfinii)nikotinonitriia u vidu belog praha koji može da sadrži i 6-amino-5-jodo-2-(metilsulfonil)nikotinonitril u malim proporcijama (<20%). Ako je neophodno, smesa se koristi kao takva u sledećim koracima.

LCMS (EL m/z): (M+l) 307.98

'H NMR: 6Hppm (400 MHz, DMSO): 8.45 (HL s. CHarom). 7,70 (2H, širok flat singlet, NIL). 2,84 (311. s. CIL).

Primer5:5-jodo-lH-pirazolo|3,4-b]piridin-3,6-diamin

[0214J 275 u I (2 eq) hidrazin monohidrata jc dodato u rastvor 872 mg {2.84 mmol) 6-amino-5-jodo-2-{metilsulfinil)nikotinonitrila u 11 ml 2-propanola. Reakcioni medijum je mešan na 80°C 3 sata. Voda je dodata i proizvod je ckstrahovan etil acetatom. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu, profdtrirana i uparena. Ostatak je triturisan u minimumu diizopropil etra. Čvrsta supstanca je profiltrirana da bi dala 523 mg (67%) 5-jodo-lH-piraz.olof3.4-b]piriđin-3,6-diamin u vidu smeđeg praha.

LCMS (EL m/z): (M+l) 276.00

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 11.23 (IH, s, NH), 8,26 (111, s. CHari)m), 6,11 (2H, bs, NH2), 5,25 (2H, bs. NH2).

Primeri metoda BI

Primer 6:5-(3,5-difluorobenziltio)-lH-pirazolo[4,3-b|piridin-3-amin

[0215]

Primer 6a:6-hloro-3-nitropikolinonitril

[0216] 2,6-dihloro-3-nitropiridin (5,18 mmol, 1 g) pomešan sa 5 ml N-metil-2-pirolidinona u mikrotalasnom reaktoru. Reakciona smesa je zagrevana na 180°C 15 minuta (6 bara). Sirov reakcioni proizvod je rastvoren u etil acetatu. profiltriran i opran nekoliko puta korišćenjem vodene faze. Organska faza je sakupljena, osušena na magnezijum sulfatu i koncentrovana do suva. Ovako dobijen sirov proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (heptan/AcOEt) da bi dao. posle koncentrovanja. 0,62g (65%) smeđe ulje.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 8,81 (IH, d, CHar„m), 8,18 (IH, d. CHaf0m).

Primer 6b: 3-nitro-6-tiokso-l ,6-dihidropiridin-2-karbonitril

[0217] Jedan ekvivalent NaSH:H20 je dodat u rastvor 6-hloro-3-nitropikolinonitrila (5,45 mmol. 1 g) u 20 ml EtOH. Boja prelazi u narandžastu. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta. Sirov reakcioni proizvod je zatim koncentrovan, ponovo rastvoren u etil acetatu i ekstrahovan nekoliko puta pomoću kisele vodene faze (1 N HC1), a zatim neutralne faze. Organska faza jc koncentrovana i sirov reakcioni proizvod je rekristalisan u acetonu da bi dao 0,64 g (79%) žutih kristala.

'H NMR: 611 ppm (400 MHz. DMSO): 8,71 (IH, d. CH:imm). 8,27 (IH, d. CHarom).

Primer 6c: 6-(3,5-difluorobenziltio)-3-nitropikolinonitril

[0218] Smesa 3-nitro-6-tiokso-1.6-dihidropiriđin-2-karbonitrila (4.42 mmol. 1.34 g). 3.5-diflurobenzilbenzilbromida (8,83 mmol, 1,828 g) i K:C():(11.04 mmol, 1.525 g) u 5 ml acetona je zagrevana na 70°C 10 sati, a zatim uparena pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (AcOEl/heptan) da bi dao 1.33 g (98%) očekivanog proizvoda.

LCMS (ES-): m/z 306 (M-H+).

'H NMR: 811 ppm (400 MHz, DMSO): 8.53 (IH. d. CH;mim). 7.91 (IH. d. CHarom), 7,21 (2H, m), 7,17 (IH, m), 4,55 (2H, CH2).

Primer 6d:3-amino-6-(3,5-difluorobenziltio)pieolinamid

[0219] Smesa 6-(3,5-difluorobenziltio)-3-nitropikolinonitrila (0,05 g, 0,163 mmol) i Pt02(0,739 mg, 3,25 pmol) u 10 ml MeOH je stavljena na mešanje na atmosferskom pritisku vodonika 2 sata. Katalizator je profiltriran. rastvor je koncentrovan i ovako dobijen ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (AcOEt/heptan) da bi dao. posle koncentrovanja, 0,04 g (83%) belih kristala.

LCMS (ES+) m/z: 296 (MH+).

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 7,84 (IH, širok s, NH), 7.40 (IH, širok s, NH), 7,14 (IH. d, CHarom). 7,08 (4H. m. CHarom), 6.80 (211. širok s. NH2). 4.43 (2H. s, CH2).

Primer 6e:3-amino-6-(3,5-difluorobenziltio)pikolinonitril

[0220] Smesa 3-amino-6-(3,5-difluorobenziltio)pikolinoamida (2,37 mmol, 0,7 g) i P2CL (9,48 mmol. 1,346 g), 20 ml toluena i 1 ml jonskog rastvarača (l-butil-3-metilimidazolijum tetrafluoroborat) su stavljeni u mikrotalasni reaktor, a zatim zagrevani na 140°C 30 minuta. Sirov reakcioni proizvod je zatim koncentrovan pod sniženim pritiskom i ovako dobijeni narandžasti kristali su ponovo rastvoreni u etil acetatu i opran zasićenim vodenim rastvorom NaHC03. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu, a zatim koncentrovana da bi dala 0,7 g braon ulja. Ovaj sirov proizvod reakcije je prečišćen hromatografijom na silika gelu (AcOEt/heptan + 0,1% NEt3) da bi dao. posle koncentrovanja. 0.15 g (23%) narandžaste kristale. 'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 7.73 (IH. d. CHarom). 7,25 (2H, m. CHarom), 7,18(IH,m), 6,85(lH,d),5,43 (2H, CH2).

Primer 6:5-(3,5-difluorobenziltio)-lH-pirazolo[4,3-b]piridin-3-amin

[0221] Rastvor NaN02u 3 ml vođe, ohlađen do 0°C. jc dodat kap po kap. na 0°C. u rastvor 3-amino-6-(3,5-difluorobenziltio)pikolinonitrila (1.587 mmol. 0.44g) u 15 ml 6 N HC1 rastvora. Posle 15 minuta, rastvor SnCL-2H20 razblažen u 4 ml 12 N HC1, ohlađen do 0°C. je dodat kap po kap. Reakcioni medijum je žalim mešan na 25°C 1 sat. Rastvor je ekstrahovan etil acetatom. a zatim opran pomoću zasićenog rastvora NallCOj, a zatim zasićenog rastvora NaCl. Organska faza je sakupljena, osušena na magnezijum sulfatu, a zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (AcOEt/heptan) da bi dao, posle koncentrovanja organske faze, 0.07 g (15%) crnih kristala. <1>11 NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 11,64 (IH, s, NH), 7,63 (IH. d, CHarom). 7,21 (211. m, ClUm), 7,13 (IH, d. CHorom), 7,04 (IH, m, CHwom). 5.38 (2H. s. NH2), 4,51 (2H. s. CH2).

[0222] Sledeća jedinjenja se dobijaju sličnim metodom:

Primeri metoda B2

Primer7:5-(3,5-dihlorofeniltio)-lH-pirazoIo|4,3-b|piridin-3-amin

[0223]

Primer 7a: 6-(3,5-dihlorofcniltio)-3-nitropikolinonitril

[0224] Smesa 6-hloro-3-nilropikolinonitri!a (3.70g, 0.02 mol). 3,5-dihlorobenzentiola (3.60 g. 0,02 mol) i K2CO3(5,6 g, 0,04 mol) u 100 ml acelonitrila je stavljena na 70°C 16 sali. Sirov reakcioni proizvod je razblažen u etil acetatnoj frakciji i opran pomoću vodene faze. Organska faza je osušena na natrijum sulfatu i ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (AcOEt/petrolej etar) da bi dao 5,4 g (80%) žutu čvrstu supstancu.

Primer7b:3-amino-6-(3,5-dihlorofeniltio)pikolinonitril

[0225] 10 ml koncentrovane HCI je dodato u rastvor 6-(3,5-dihlorofeniltio)-3-nitropikolinonitrila (3,4 g, 0,01 mol) u 50 ml metanolu uz mešanje. Reakcioni medijum je refluksovan. spojen sa 1,68 g (0,03 mol) gvožđa i mešan 10 minuta. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, reakciona smesa je spojena sa 100 ml etil acetata i 50 ml vode. pH je podešen do 10 pomoću 30%-nog rastvora natrijum karbonata i organska faza je ekstrahovana, a zatim osušena na anhidrovanom natrijum sulfatu pre koncentrovanja. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (etil acetat/pctrolej etar) da bi dao. posle koncentrovanja frakcija. 2.82 g (91%) žute čvrste supstance.

LCMS (m/e): 296(M+H+). %.

Primer 7:5-(3,5-dihlorofeniltio)-lH-pirazolo[4,3-blpiridin-3-amin

[0226] Rastvor 350 mg NaN02(5,07 mmol) u vodi (2 ml) je dodat u rastvor 1,5 g 3-amino-6-(3,5-dihlorofeniltio)pikolinonitrila (5,07 mmol) u 100 ml 50% sumporne kiseline, uz mešanje, na 0°C. Smesa je mešana 20 minuta na 0-5°C. Zatim je dodat rastvor 2,9 g SnCl2-2H20 (12.7 mmol. 2.5 eq) u hlorovodoničnoj kiselini (12 N rastvor. 10 ml) i rastvor je mešan 1 sat na sobnoj temperaturi. Obrazovana čvrsta supstanca je profiltrirana, a zatim dvaput oprana pomoću 20 ml vode. Čvrsta supstanca je suspendovana u 100 ml i pH je podešen na 10 dodavanjem 30%-nog rastvora natrijum karbonata. Organska faza je odvojena, a zatim osušena na anhidrovanom natrijum sulfatu pre koncentrovanja na vakuumu. Svetložuta čvrsta supstanca je dobi jena posle rekristalizacije u etil acetatu (470 mg, 34%).

LCMS m/z 311 (VI'II').

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 11,91 (IH, bs. NH), 7,79 (IH, d. CHarom), 7,55 (IH, s, CHarom). 7.36 (2H. s. CH;iram), 7,33 (IH, m, CH8r(,m). 5,42 (2H, s, NH2).

[0227] Sledeća jedinjenja se dobijaju sličnim metodom:

Primer 8: N5-(3,5-difluorofenil)-l H-<p>irazolo|4,3-b]<p>indin-3,5-diamin |0228J

Primer 8a:6-(3,5-difluorofenilamino)-3-nitropikoIinonitril

[0229] Smesa 6.5 g 6-hloro-3-nitropikolinonitrila (0,065 mol) i 6.2 g 3,5-difluoroanilina (0,048 mol) u 100 ml toluena je zagrevana na 70°C 5 sati. Sirov reakcioni proizvod je razblažen u etil acetatnoj frakciji i opran pomoću zasićenog rastvora NaCl. Organska faza je osušena na natrijum sulfatu i ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (AcOEt/petrolej etar) da bi dao 3,9 g (33%) žute čvrste supstance.

Primer8b:3-amino-6-(3,5-difluorofenilamino)pikolinonitril

[0230] 10 ml koncentrovane i K'l je dodato u rastvor 6-(3,5-dihlorofeniltio)-3-nitropikolinonitrila (3,9 g. 0,0141 mol) u 150 ml etanol u uz mešanje. Reakcioni medijum je refluksovan. spojen sa 2,4 g gvožda (0,0423 mol) i mešan na 80°C 1 sat. Posle vraćanja na 0°C. pH je podešen na 8 pomoću 1 N rastvora natrijum karbonata i reakcioni medijum je profiltriran kroz Celite. Reakciona smesa je spojena sa 100 ml etil acetata i 50 ml metanola. Organska faza je ekstrahovana i vodena faza je ekstrahovana nekoliko puta frakcijama etil acetata. Organske faze su kombinovane, a zatim osušene na anhidrovanom natrijum sulfatu pre koncentrovanja da bi date, posle koncentrovanja, 2,3 g (66%) braon čvrste supstance.

Primer 8:5-(3,5-difluorofenilamino)-l H-pirazolo[4,3-b|piridin-3-amin

[0231] Rastvor 713 mg NaNO?(10,3 mmol) u vodi (5 ml) je dodat, kap po kap. u rastvor 2,3 g 3-amino-6-(3,5-difluorofenilamino)pikolinonitrila (9.4 mmol) u 100 ml 6N hlorovođonične kiseline na ()°C. uz mešanje. Smesa je mešana 20 minuta na 0-5°C. Rastvor 5.3 g SnCb^lliO (23.5 mmol. 2,5 cq) u hlorovodoničnoj kiselini (12 N rastvor. 30 ml) je zatim dodat kap po kap i rastvor je mešan 1 sat na sobnoj temperaturi. Reakcioni medijum e zatim ohlađen do 0°C i zaalkaljen do pH 8 pomoću 30%-nog rastvora natrijum karbonata. Smesa je ekstrahovana etil acetatom i oprana pomoću zasićenog rastvora NaCl i organska faza je osušena na anhidrovanom natrijum sulfatu pre koncentrovanja na vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika koloni(AcOEt). Dobijena je svetložuta čvrsta supstanca (530 mg. 22%).

LCMS: m/z262 (M+H/).

'H NMR: 811 ppm (400 MHz. DMSO): 11.47 (s. IH), 9,45 (s, IH), 7.65 (m, 3H), 6,87 (d, IH. .1=7.8 Hz). 6.60 (m. 111). 5.09 (s. 211).

[0232] Sledeća jedinjenja se dobijaju sličnim metodom:

Primer metoda B3

Primer9:5-(3,5-difluorobenzil)-lH-pirazolo|4,3-b]piridin-3-amin

[0233]

[0234] Ovo jedinjenje se može dobiti iz sledećih intermedijera, po metodu B3.

Primer 9a: 2-(3,5-difluorobenzil)-4,4,5,5-tetrametil-l,3,2-dioksaborolanPrimer9b:6-{3,5-difluorobenzil)-3-nitropikoIinonitril

Primer 9e: 3-amino-6-(3,5-difluorobenzil)pikolinonitril

Primer metoda B4

Primer10:3-amino-N-(3,5-dilfuorofenil)-l H-pirazolo[3,4-bJpiirđin-5-sulfonamid 102351

Primer 10a:5-(N-(3,5-difluorofenil)sulfamoil)nikotinska kiselina

|0236] 2,74 g (9.64 mmol) etil 2-hloro-5-(hlorosulfonil)nikotinata u rastvoru u 20 ml anhidrovanog dihlorometana je dodato. kap po kap na 0°C, smesi 623 mg (4,82 mmol) 3,5-difluoroanilina i 1,68 ml (12,05 mmol) trietilamina razblaženog u 10 ml anhidrovanog dihlorometana. Rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 3 sata. Rastvarač je uparen da bi dao svetlobraon čvrstu supstancu. Čvrsta supstanca je triturisana u 20 ml metanola, profiltrirana, a zatim isprana pomoću 3 ml metanola da bi dala 2,85 g bele čvrste supstance.

10237] Ova čvrsta supstanca je ponovo rastvorena u 25 ml tetrahidroiurana i spojena sa rastvorom 0,421 g (10,04 mmol) litijum hidroksid monohidrata u 10 ml vode. Reakciona smesa je ostavljena uz mešanje 3 sata na 35°C, a zatim razblažena u vodi, zakišeljena 1 Ni-nom hlorovodoničnom kiselinom i ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je sakupljena, osušena na natrijum sulfatu, profiltrirana i koncentrovana da bi dala 1,12 g 5-(N-(3,5-difluorofenil)sulfamoil)nikotinske kiseline u vidu narandžaste Čvrste supstance (prinos = 67%).

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 8,91 (IH, s, CHarom), 8.51 (IH, s. CHamm). 7.02 (IH.

dd.Cll:mim).6.83(2II.d.CIUm).

Primer 10b:2-hloro-5-(N-(3,5-difluorofenil)sulfamoil)nikotinamid

[0238] 0,288 ml (3.87 mmol) tionil hlorida i kap DMF je sukcesivno dodato u 0.450 g

(1,29 mmol) 2-liloro-5-(N-(3,5-difluorofenil)sulfamoil)nikotinske kiseline u 5 ml anhidrovanog toluena. Smesa je stavljena, uz mešanje. na refluks toluenom. 2 sata. Kisela hloridna reakciona smesa je zatim dodata kap po kap u ledeni rastvor 4,5 ml 25% amonijum hidroksida uz mešanje. Uočeno je oslobađanje gasa. Reakcioni medijum je ostalvjen, uz mešanje, na sobnoj temperaturi 30 minuta. Reakcioni medijum je ekstrahovan nekoliko puta etil acetatom. Kombinovane organske faze su osušene na anhidrovanom natrijum sulfatu, a zatim koncentrovan. Dobijeno je 0,315 g 2-hloro-5-(N-(3,5-difluorofenil)sulfamoil)nikotinamida u vidu svetlosmeđe čvrste supstance (prinos = 72%).

'H NMR: 611 ppm (400 MHz, DMSO): 11.18 (IH. bs. NH). 8.86 (IH, s, CHarom). 8,22 (IH. s.

CH;im,n). 8,21 (1H. bs, NH). 7.98 (1II. bs. NH). 6.96 (IH. dd, CHamm). 6.79 (2H, d. CHamm)-

Primer 10c: 6-hloro-5-cijano-N-(3,5-difIuorofcniJ)piridin-3-sulfonamid

(0239J 3,4 ml (36,2 mmol) fosforil hlorida i kap koncentrovane sumporne kiseline je dodalo u 0,315 g (0,906 mmol) 2-hloro-5-(N-(3,5-difluorofenil) sulfamoiljnikotinamida. Reakciona smesa je mešana 2 sata na 90°C, a zatim dodata kap po kap na led. Smeđa čvrsta supstanca je profdtrirana, isprana vodom, a zatim osušena na vakuumu. Dobijeno je 0,217 g 6-hloro-5-cijano-N-(3.5-difluorofenil)piridin-3-su!fonamiđa u vidu svetlosmeđe čvrste supstance (prinos = 72%).

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 11.34 (IH. bs. NH). 9.04 (IH. s. CHnrom), 8.92 (IH, s.

CHarom). 7,03 (IH, dd.CHarom /• 6,85 (2H, d, C

Primer 10: 3-amino-N-(3,5-difluorofenil)-lH-pirazolo(3,4-b|piridin-5-sulfonamid

|0240] 0,377 ml (2,63 mmol) 35% hidrazina je dodato u 0.217 g (0,658 mmol) 6-hloro-5-cijano-N-(3,5-difluorofenil)piridin-3-sulfonamida razblaženog u 6 ml izopropanola. Rastvor je zagrevan na 75°C 2 sata. Rastvarač je uparen đa bi dao 0.214 g 3-amino-N-(3,5-đifli]orolenil)-lH-pirazolof3.4-b]piridin-5-sulfonamida u vidu žute čvrste supstance (prinos = 100%).

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 8,74 (111, d, CHarom), 8.68 (IH, d, CHarom), 6,88 (IH. dd, CHarom), 6,80 (211, d. CHarom). 6,04 (2H. bs, NH).

Primeri metoda B5

Primer11:5-(3,5-đifluorobenziloksi)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amin

[0241]

10242] Ovo jedinjenje se može dobiti iz sledećih intermedijera. po metodu B5.

Primer 11a:5-hidroksinikotinonitril

[0243] Smesa lg 5-metoksinikotinonitrila (7.46 mmol) i 8,62 g piridin hidrohlorida je zagrevana na 200°C 2 sata. Sirov proizvod reakcije je razblažen u vodenoj frakciji nekoliko puta etrom. Vodena faza je zaalkaljen dodatkom natrijum bikarbonata. a zatim ponovo ekstrahovana dietil etrom. Organska laza jc osušena, a zatim koncentrovana da bi dala 850 mg 5-hidroksinikotinonitrila (95%) u vidu bež čvrste supstance.

LCMS: m/z 120.94 (M+l<L>).

'H NMR: oH ppm (400 MHz, DMSO): 10.79 (s. IH), 8,46 (s. IH, CHarom.), 8,42 (s, IH,

Cllanm.), 7.60 (s. lH.CH:m,in.).

Primer11 b:5-(3,5-dilfuorobenziloksi)nikotinonitril

[0244] 876 mg (2 eq) natrijum hidrida je postepeno dodato u rastvor 865 mg 5-hidroksinikotinonitrila (7,2 mmol) u 15 ml dimetilacetamida. na 0°C u azotu. Smesa je mešana 10 min na 0°C pre dodavanja 2,24 g (1,5 aq) 3,5-difluorobenzil bromida. Smesa je stavljena na mešanje dodatna 2.5 sata pre razblaživanja u etil acetatnoj frakciji i pranja vodenim frakcijama. Organske faze su izolovane, osušene i koncentrovane. Dobijen čvrst ostatak je rekristalisan u metanolu da bi dao 1,1 g (68 % 5-(3,5-difluorobenziloksi) nikotinonitrila u vidu bež praha.

LCMS: m/z247.11 (M+lL).

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 8,69 (s, IH. CH). 8,65 (s. 111, (II). 8.08 (s. IH. CH). 7,26 (m, 3H. CH). 5.28 (d. 2H. Cl L).

Primer 11c: 3-cijano-5-(3,5-difluorobenziloksi)piridin 1-oksid

[0245] 224 mg m-CPBA je dodato u rastvor 250 mg 5-(3,5-dilfuorobenziloksi)nikotinonitrila u acetonitrilu na 0°C. Reakcioni medijum je mešan 20 sati dok se talog progresivno formirao. Ova čvrsta supstanca je zatim profiltrirana i oprana da bi dala 200 mg (75%) 3-cijano-5-(3,5-difluorobenziloksi)piridtna 1-oksid u vidu belog praha.

LCMS: m/z 263.06 (M+H<+>).

Primer11 d:2-hloro-5-(33-difluorobenziloksi)nikotinonitril

[0246] Smesa 650 mg 3-cijano-5-(3,5-difluorobenziloksi)piridin 1-oksida u 2,3 ml POCb sa đodatih nekoliko kapi H2SO4je zagrevana na 110°C lh30. Sirov reakcioni medijum je zatim sipan sipan u led i ovako formiran precipitat je izolovan filtracijom i osušen na vakuumu da bi dao 600 mg bež čvrstu supstancu u vidu smese regioizomera koi sadrže pretežno željeni 2-hioro-5-(3,5-difluorobenziloksi)nikotinonitrit. koji se koristi bez daljeg prečišćavanja.

LCMS: m/z 281.02 (M+rT).

Primer11:5-(3,5-difluorobenziloksi)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amin

|0247] 313 mg hidrazin hidrat (5 eq) je dodat u rastvor 1,6 g 2-hloro-5-(3,5-difluorobenziloksi)nikotinonitrila (450 umol) u 10 ml propan-2-ola. Reakciona smesa je

zagrevana na 100°C 6 .sati. Posle vraćanja na sobnu temperaturu je je dovelo do precipilacijc. sirov reakcioni medijum je profiltriran. čvrsta supstanca je uklonjena i filtrat je uparen do suva. Zatim je prečišćen hromatografijom na silika koloni eluiranoj gradijentom etil acetata i metanola. dok je polarnija frakcija izolovana. koncentrovana i ponovo suspendovana u maloj frakciji metanola, uz mešanje. Ovako dobijena čvrsta supstanca je izolovana i osušena da bi dala 221 mg 5-(3.5-difluorobenziloksi)-l H-pirazo!o[3,4-b]piridin-3-amina u vidu bež čvrste supstance koja se koristi bez daljeg prečišćavanja.

LCMS: m/z 277.07 (M+H<+>).

Primer metoda B6

Primer 11 bis:N-(3-amino-lH-pirazolo(3,4-b|piridin-5-il)-3,5-difluorobenzen-sulfonamid

[0248]

Primerllbis- a: N-(6-hloro-5-cijanopiridin-3-il)-3,5-difluorobenzen-sulfonamid

|0249] 1,132 g (5,32 mmol) 3,5-difluorobenzen-l-sulfonil hlorida je dodat u rastvor 545 mg (3,55 mmol) 5-amino-2-hloronikotinotrila u 20 ml anhidrovane 1:1 smese THF i piridina, u argonu. Reakcioni medijum je zagrevan do 70°C 3 sata i ostavljen 12 dodatnih sati uz mešanje na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uparen do suva i sirov reakcioni proizvod je ponovo rastvoren u etil acetatu i opran pomoću nekoliko vodenih frakcija. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu, profiltrirana. koncentrovana, a zatim prečišćena hromatografijom na silika gelu da bi dala 784 mg (67%) N-(6-hloro-5-cijanopiridin-3-il)-3.5-difluorobenzen-sulfonamida.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 11.39 (111. si. NH). 8.34 (IH. m. CHamm). 8.10 (IH. m, CH;irom). 7,67 (IH. m, CHar0lll). 7.59 (2H, m. CHamill).

Primer llbis: N-(3-amino-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-5-il)-3,5-difluorobenzen-sulfonamid

|0250] 1,786 g (35.7 mmol) hidrazin hidrata jc dodato u rastvor 784 mg (2,38 mmol) N-(6-hloro-5-cijanopiridin-3-il)-3.5-difluorobenzen-sulfonamida u 6 ml etanola. u argonu. Rastvor je zagrevan do 100°C 20 sati, a zatim ohlađen do sobne temperature. Rastvarač je uparen da bi dao 810 mg N-(3-amino-lH-pirazolo[3.4-b]piridin-5-il)-3.5-difluorobenzen-sulfonamida (100%) koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja u sledećim koracima.

LCMS: m/z 326.07 (M+H<*>).

Primer metodaCl

Primer 12: N6-(2,4-đifluorofenil)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3,6-diamin

[0251]

[0252] Ovo jedinjenje se može dobiti iz sledećih intermedijera, po metodu Cl.

Primer 12- a:5-cijano-6-{metiltio)piridin-2-il trifluorometanesulfonat

[0253] 15,26 ml, (1,2 cq) kalijum 2-metilpropan-2-olata. a zatim i 9.03 g (1,2 eq) 1.1,1-trifliK)ro-ALfenil-A',-(triniK>romclilsullbnir)mctanesulfonamida je dodato kap po kap u rastvor 3,5 g (21,06 mmol) 6-hidroksi-2-(metiltio)nikotinonitrila u 180 ml tetrahidrofurana u azotu. Reakciona smesa je mešana na sobnoj temperaturi 2h45. Voda je dodata i proizvod je ekstrahovan etil acetatom. Organska faza je osušena na anhidrovanom magnezijum sulfatu, profiltrirana i uparena da bi dala narandžastu čvrstu supstancu. Proizvod je prečišćen na koloni od silika gela (eluent: cikloheksan/dihlorometan 5:5) da bi dao 5,31 g (85%) 5-cijano-6-(metiltio)piridin-2-il trifluorometanesulfonata u vidu žute čvrste supstance. 'H NMR: SH ppm (400 MHz. DMSO): 8,57(IH,d. CH), 7,52 (IH. d, CH), 2,59 (3H, s, Clh).

Primer 12- b:6-(2,4-difluorofenilamino)-2-(metiltio)nikotinonitril

[0254] 0,81 mL (1,2 eq), 4-difluoroanilina i 1,53 g (1,4 eq) cezijum(I) karbonata je dodato u rastvor 2 g (6,71 mmol) 5-cijano-6-(metiltio)piridin-2-i 1 trifluorometanesulfonata u 30 ml 1,4-dioksana u azotu. Medijum je degaziran 5 minuta u argonu pre dodavanja 0,25 g (0,06 eq) 2.2<*->bis(difenilfosfino)-l.r-binaftila i 0,08 g (0.04 eq) (1 E,4E)-1.5-difeni!penta-l.4-dien-3-ona, paladijum(Il) kompleksa. Reakcioni medijum je mešan na 100°C 2 sata. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, dodati su etil acetat i slani rastvor. Organska faza je osušena na anhidrovanom magnezijum sulfatu, profitrirana i uparena. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (eluent: cikloheksan/etil acetat 8:2, a onda 7:3) da bi dao 1.52 g (82%) 6-(2.4-ditluorofenilamino)-2-(metiltio)nikotinonitril u vidu bele čvrste supstance.

LCMS (1E. m/z): (M+l) 278.06.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 9.57 (IH. s. NH). 7.73-7,86 (2H. m. CH). 7.28-7.44 (IH. m.CH). 7,02-7.18 (IH. m. CH). 6,60 (III. d. CH), 2.41 (3H. s, CH,).

Primer12: N6-(2,4-difluorofenil)-lH-pirazoio|3,4-b)piriclin-3,6-diamin

|0255] 769 mg {3,12 mmol) m-hloroperbenzojeve kiseline (mCPBA) je dodato u rastvor 786 mg (2,83 mmol) 6-(2,4-difluorofenilamino)-2-(metiltio)nikotinonitrila u 25 ml dihlorometanu. u argonu, uz mešanje. Reakcioni medijum je mešan 1 sat na sobnoj temperaturi pre dodavanja frakcije etil acetata i ova organska faza je oprana zasićenim rastvorom NaHC03. Kombinovane organske faze su osušene na magnezijum sulfatu i uparene do suva. Sirov reakcioni proizvod je ponovo rastvoren u 10 ml propanola i dodata su 2 ekvivalenta hidrazin hidrohlorida u vodi. Smesa je zagrevana na 90°C 6 sati pre razblaženja u vodi i ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu i uparena do suva pre prečišćavanja hromatografijom na silika gelu da bi dala 495 mg N6-(2.4-difluorofenil)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3,6-diamina u vidu žutonarandžaste čvrste supstance (67%).

LCMS (IE, m/z): (M+l) 262,14.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 11,40 (IH. s, NH), 8,76 (IH. s. NH), 8,15 (IH. m.

CH), 7,81 (IH, d, CH). 7,28 (IH, m, CH), 7,06 (IH, m, CH), 6,55 (IH, d, CH), 5,24 (2H, s, NHi).

[0256] Sledeća jedinjenja se dobijaju sličnim metodom:

Primer 12bis:N6-(2,4-difluorofenil)-N6-mctil-1 H-pirazolo|3,4-b|piridin-3,6-diamin

[0257]

Primer 12bis- a: 6-{(3,5-difluorofenil)(metil)amino)-2-(metiltio)nikotinonitri!

[0258] 3.05 ml. (5.04 mmol) kalijum 2-metilpropan-2-olata. a zatim i 286 uL (1.8 eq) jodomctana je dodato kap po kap. u azotu. u rastvor 700 mg (2.52 mmol) 6-(2.4-difluorofenilamino)-2-(metiltio)nikotinonitrila u 20 ml Av/V-dimetil formamida. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 24 sata, a zatim je dodato 126 uL (0,8 eq. 2.02 mmol) jodometana. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 2 dodatna sata. Voda je dodata i proizvod je ekstrahovan etil acetatom. Organska faza je osušena na anhidrovanom magnezijum sulfatu, proliltriran. i uparena da bi dala 660 mg (90%) 6-((2,4-difluorofenil)(metil)amino)-2-(metiltio)nikotinonitrila u vidu smeđe čvrste supstance.

LCMS (IE. m/z): (M+l) 292,09.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 7.74-7.80 (IH, m, CH), 7,55-7,63 (IH, m. CH), 7.43-7,52 (IH, m, CH), 7,18-7,27 (IH. m, CH). 6,16-6.30 (IH, m, CH), 3,43 (3H. s, CH3), 2.42 (3H, s, CH-,).

Primer 12bis: N6-(2,4-difluorofenil)-N6-metil-lH-pirazolo[3,4-b)piridin-3,6-diamin

|0259] 452 mg (1,84 mmol) mCPBA je dodato, u argonu, u rastvor 486 mg (1,67 mmol) 6-((2.4-difluorofenii)(metil)amino)-2-(metillio)nikotinonitrila u 15 ml dihlorometana uz mešanje. Reakcioni medijum je mešan 30 min na sobnoj temperaturi pre dodavanja etil acetatne frakcije. Organska faza je oprana zasićenim rastvorom NaHC03, osušena na magnezijum sulfatu i uparena do suva. Sirov reakcioni proizvod je ponovo rastvoren u u 6 ml propanola i dodato je 164 uL (3,38 mmol) hidrazin hidrohlorida u vodi. Smesa je zagrevana na 90°C 6 sati pre razblaživanja u vodi i ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu i uparena do suva pre prečišćavanja hromatografijom na silika gelu da bi dala 328 mg N6-(2.4-difluorofenil)-N6-metil-lII-pirazolo[3.4-b]piridin-3.6-diamina u vidu žutonarandžaste čvrste supstance (70%).

LCMS (IE. m/z): (M+l) 276.15.

'H NMR: 6H ppm (400 MHz. DMSO): 11.41 (IH. s, NH), 7,75 (IH, d, CH). 7,51-7,55 (IH, m, CH), 7,40-7,43 (IH. m, CH), 7.1 7-7.22 (1H, m. CH). 6,03 (IH. d. CH), 5.23 (2H, s, NH2), 3,28 (3H, s,CH3).

Primer metoda C3

Primer 12ter: 6-(2,4-difluorofeniltio)-lH-pirazolo|3,4-b]piridin-3-amin

[0260]

Primer 12tcr- a:2-hloro-6-(2,4-difluorofeniltio)nikotinonitril

|0261] Rastvor 362 mg (1.05 eq) kalijum hidroksida u 10 ml etanola je dodat, u azotu, u rastvor 698 ul, (6.16 mmol) 2.4-difluorobenzentioia u 30 ml etanola. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 15 minuta, a zatim ohlađen na ledu pre dodavanja rastvora 1.015 g (0,95 eq) 2,6-dihloronikotinonitrila u 30 ml etanola. Reakcioni medijum je mešan 2 sata na 0-5°C. Dodato je 63 ml 0,1N rastvora HC1 da bi zaustavilo reakciju. Dodata je voda i proizvod je ekstrahovan etil acetatom. Organska faza je osušen na anhidrovanom magnezijum sulfatu, profiltrirana i uparena. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (eluent: cikloheksan/etil acetat 94:6) da bi dao 1,09 g (66%) 2-hloro-6-(2,4-đifluorofeniltio)-nikotinonitrila u vidu bele Čvrste supstance.

LCMS (IE, m/z): (M+l) 282,98.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 8,24 (IH, d, CH). 7,77-7.85 (IH. m, CH), 7.52-7,63 (IH, m, CH), 7,25-7,35 (2H, m, CH), 2,41 (3H, s, CH3).

Primer 12ter:6-(2,4-difluorofeniltio)-l H-pirazolo|3,4-b|piridin-3-amin

|0262] 0.561 mL (1 1,57 mmol) hidrazin monohidrata je dodato. u azotu, u rastvor 1,09 g (3,86 mmol) 2-hloro-6-(2,4-difiuorofeniltio)nikotinonitrila u 15 ml propanola uz mešanje. Reakcioni medijum je zagrevan na 80°C 4 sata. Precipitat se dobije kad se reakcioni medijum vrati na sobnu temperaturu. Ovaj precipitat je profiltriran i ispran etanolom. Čvrsta supstanca je rastvorena u etil acetatnoj frakciji i oprana 1N rastvorom HC1. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu i uparena do suva da bi dala 420 mg (39%) 6-(2,4-difluorofeniltio)-l H-pirazolo[3.4-b]piridin-3-amina u vidu žute čvrste supstance.

'H NMR: SH ppm (400 MHz. DMSO): 12,10 (IH. s. NH), 8.11 (HL d, CH), 7,82-7.89(1 H, m. CH). 7,58-7.63 (IH. m, CH), 7,32-7.36 (1 H, m. CH), 6,86 (IH, d, CH), 4,59 (2H, s, NH2).

[0263] Sledeća jedinjenja se dobijaju sličnim metodom:

Primer 12quatcr:6-(3,5-difiuorobenzil)-lH-pirazolo[3,4-b|piridin-3-amin

(0264]

[0265] 17,35 ml 0,5M rastvora (3.5-difluorobenzil)cink hlorida (8.58 mmol) u THF je dodato, u argonu, u rastvor 416 mg palađijum(ll) hlorida (510 mmol) i 883 mg 2.6-dihloronikotinonitrila (5.1 mmol) u 2 ml anhidrovanog THF. Reakcija je refluksovana 7 sati, zatim ohlađena do sobne temperature. 1N vodeni rastvor Na2CC>3je dodat i proizvod je ekstrahovan pomoću nekoliko sukcesivnih etil acetatnih frakcija. Organske faze su osušene na magnezijum sulfatu i uparene do suva pre prečišćavanja hromatografijom na silika gelu da bi dale 680 mg smese 2-hloro-6-(3,5-difluorobenzil)-nikotinonitrila i nuzproizvoda koja je korišćena bez daljeg prečišćavanja u sledećem koraku.

[0266] Prethodna smesa je rastvorena u 10 ml izopropanola uz mešanje i 750 uL 35%-nog hidrazin hidrata je dodato. Rastvor je zagrevan na 80°C 4 sata. Rastvarač je uparen do suva i proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (dihloromelan/metanol 9:1) da bi dao 290 mg 6-(3,5-difluorobenzil)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina (64%).

LCMS (IE,m/z): (M+l) 261,16.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 11,82 (IH, s, NH), 8,01 (IH, d, CH), 6,99-7,04 (3H, m. CH), 6,91 (1H, d. CH), 5.49 (2H. s, NH2), 4.12 (2H, s, CH2).

Primer metoda Dl:

Primer 13:5-(3,5-difluorobenzil)-l H-pirazolo|3,4-b|piridin-3-amin

[0267J

10268] 0,575 g (0.704 mmol) (dppf)2PdCI2 CH2Cl2 i 28 ml (14.08 mmol) 3,5-difluorobenzil cink (II) hlorida je dodato u 1.5 g (7.04 mmol) rastvora 5-bromo-l Il-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina u 10 ml tetrahidrofuranu. Reakcioni medijum je zagrevan na 90°C 18 sati. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, reakcija je hidrolizovana sporim dodavanjem vode na 0°C. Posle filtracije formiranog precipitala. čvrsta supstanca je isprana tetrahidrofuranom i vodeni

liltrat jc ekstrahovan nekoliko puta etil acetatom. Organske faze su kombinovane. osušene na magnezijum sulfatu i koncentrovane. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (95:4,5:0,5 a zatim 95:4:1 dihlormelan/'metanol/amonijak kao eluent) da bi dao 1.7 g (93%) 5-(3,5-difluorobenzil)-lII-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina u vidu bež čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 261,41.

'H NMR: 511 ppm (400 MHz, DMSO): 11,87 (IH. s, NH), 8,31 (IH, d. CHarom). 7,92 (IH, d, CHamm), 6.98-7.08 (3H. m, CHarom). 5,47 (2H. s, NH). 4.04 (2H. s. CH2).

[0269] Sledeća jedinjenja se dobijaju sličnim metodom:

Primeri metoda D2

Primer 14:5-(3,5-difluorofeniltio)-l H-pirazolo[3,4-b|pirazin-3-amin

|0270]

(0271] 0,7 g (2,68 mmol) 5-jodo-lH-pirazolo[3.4-b|piridin-3-amina, 0,74 g (5,36 mmol) anhidrovanog kalijum karbonata i 0.10 g bakar jodida (0.536 mmol) je pomešano u balonu od 50 ml sa okruglim dnom. Zatim je dodato 15 ml propan-2-ola. 0.01 g (0.2 mmol) polietilen

glikola i 0,43 g (2.95 mmol) 3.5-difluoroliofenola. Reakciona smesa je zagrevana na 80°C 2 sata. Rastvarač jc uparen i formirana čvrsta supstanca je profiltrirana. isprana vodom, a zatim pcntanom i osušena u pećnici na 50°C da bi dala 0.75 g (100%) 5-(3.5-diflurofeniltio)-I H-pirazolo[3.4-b]pirazin-3-amina u vidu smeđe čvrste supstance.

LCMS (CI, m/z): (M + l) 280.03.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 12.65 (111. bs, NH). 8.52 (III, s, CHamtll), 7,18 (IH, t.

CH,™,,,), 7,05-7,18 (2H. m. CHari,m), 5.89 (2H. s, NH).

[0272] Sledeći derivati su dobijeni po istom metodu:

Primer 14bis:N-(5-(3,5-difluorofenilamino)-lH-pirazolo[3,4-b|piridin-3-il)-4-(4-metilpipera7,in-l-il)-2-{tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamid |0273]

|0274] Rastvor 225 mg N-(5-jodo-l-tritil-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamida (0.25 mmol). 36 mg difluoroanilina (0,275 mmol). 19 mg R-(+)-2.2<*->bis(difenilfosfino)-I.I'-binaftila (0.030 mmol). 11 mg (0,013 mmol) tris(dibenzilidenacetona) dipaladijum(O) i 75 mg (0.75 mmol) natrijum terc-butoksida u 10 ml THF je refluksovano u argonu preko noći. Sirovi reakcioni medijum je ohlađen, ekstrahovan acetatom i opran vodom. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu i

prečišćena hromatografijom na silika gelu da bi dala N-(5-(3.5-dilluorofenilamino)-l-tritil-111-pii'azolo[3.4-b|piridin-3-il)-4-(4-metilpipenizin-l-ir)-2-{tetrahidro-2I l-piran-4-ilamino)benzamid koja je korišćena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0275] Ovako dobijen proizvod je rastvoren u 10 ml dihlorometana na 0°C i dodato je 56 mg (0,5 mmol) TFA. Reakcioni medijum je mešan 4 sata. Voda je dodata i pH reakcionog medijuma je podešen na 7 rastvorom NaHC03. Vodena faza je sakupljena, zaalkaljena (pH 9-10) koncentrovanim rastvorom K2COii ekstrahovana dihlormetanom. Organska faza je sakupljena, osušena na magnezijum sulfatu i koncentrovana do suvog da bi dala 40 mg N-(5-(3,5-difluorofenilamino)-lII-pirazolo[3.4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-I-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamida.

LCMS(IE, m/z): (M+l) 562,12.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 13,45 (IH, si, NH), 10,47 (IH, si, NH), 8,65 (IH, s, CHar„m), 8,55 (IH, s. CHart)m), 8,14 (1H, d, NH), 7.77 (IH, d, CH,™), 7,26 (2H, m, CHart)m). 7,05 (IH, m, CHarnm), 6,25 (IH, d, CHarom), 6,14 (IH, s, NH), 6,77 (IH, s, NH), 3,82-3,84 (2H. dt. CH). 3.72 (111. m, CH). 3.47-3,52 (2H, m. CH), 3.28-3.34 (4H, m, CH), 2.43 (4H. m. CH). 2.23 (311, s, CH:>), 1.94 -1.97 (211. m. Cl I). 1.37-1.39 (211. m. CH).

Primeri metoda D3:

Primer 15: N-(5-((3,5-difluorofenil)etinil)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-I-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamid

[0276]

[02771 0,94 mg (0.926 mmol) trietilamina je dodato u 400 mg (0,712 mmol) N-(5-jodo-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamida. 67.8 mg (0.356 mmol) Cul i 50 mg (0.071 mmol) Pd(PPh3)2Cl2, u argonu, u 12 ml anhidrovanog dioksana uz mešanje. Reakcija je zagrevana 3,5 sata na 100°C. Reakciona smesa je razblažena pomoću 30 ml vode i ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je osušena na natrijum sulfatu, profiltrirana i koncentrovana. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (dihlormetan/metanol) da bi dao 152 mg N-{5-((3.5-difiuorofenii)etinil)-lH-pirazolo[3.4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-iiamino)benzamida u vidu žute čvrste supstance (prinos = 37%).

LCMS (EL m/z): (M + l) 572,17.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 13.57 (IH. bs. NH). 10.56 (111. bs. NH). 8.68 (IH. s.

CHarom), 8.43 (IH, s, CHarom), 8.13 (IH. d. NH). 7,80 (IH, d. CfU,n). 7.38 (2H. m, CHarom). 6,27 (IH. d, CHarom), 6.15 (IH. d. CHarom). 3.84-3.82 (2H. dt, CII), 3,70 (IH. m, CH). 3.45-3.50 (2H, m, CH). 3,21-3.33 (411. m. CH). 2.42-2.46 (411, m, CH), 2.28 (311, s, CH.,). 1.94-1,97 (2H, m, CH). 1.37-1,39 (2H, m. CH).

[02781 Sledeći derivat je dobijen po istom metodu:

Primerimetoda E

[0279] Protokoli koji sadrže metod E imaju za cilj funkcionalizovanje egzocikličnog amina iz aminopirazolnih prstenova preko njihove reakcije sa intcrmedijerom koji ima elektrofilnu funkciju, opciono generisanogm silu.kao Što je kiseli hiorid. izocijanat. izotiocijanat ili aldehid.

Dobijanje reakcionih intermedijera

Primer 16: 2-(N-(4,4-difluorocikloheksil)-2,2,2-trilfuoroacctamido)-4-(4-metil piperazin-l-il)benzojeva kiselina

[0280]

Primer16a:terc- butil4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-nitrobenzoat

[0281] Ovo jedinjenje je prethodno opisano u WO 2008/74749.

[0282] 5,28 ml (47,6 mmol) 1-metilpiperazin je dodat u 4,1 g (17 mmol) tox-butil 4-fluoro-2-nitrobenzoat. Reakciona smesa je mešana bez rastvarača 5 sati. 150 ml vode je dodato u reakcionu smesu i mešana je 24 sata. Formirani talog je profiltriran, ispran vodom i osušen na vakuumu da bi dao 4,9 g (90%)/erobuti! 4-{4-metilpiperazin-l-il)-2-nitrobenzoata u vidu žute čvrste supstance.

LCMS (EL m/ z) : (M+l) 322.37.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 7,69 (IH. d, CHamm). 7,30 (IH. d, CHaroni), 7,20 (IH. dd. CHarom), 3.38 (4H, m. CH). 2.40 (4H. m. CH), 2,22 (3H, s. CH,). 1.45 (9H, s, CH.,).

Primer 16b: fcrc-butil 2-amino-4-(4-metilpiperazin-l-il)benzoat

[0283] Ovo jedinjenje je prethodno opisano u WO 2008/74749.

[0284] 0,160 g (1.500 mmol) paladijuma na ugtju (10%) i 15,19 ml (150 mmol) cikloheksena je dodato u rastvor 4.82 g (15 mmol) /crr-bulil 4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-iiitrobenzoata u 100 ml etanola. Reakciona smesa je zagrevana na temperaturi od 80°C 8 sati. Reakciona smesa je profiltrirana. a zatim isprana etanolom da bi dala 4.2 g (prinos = 96%) /erobutil 2-amino-4-(4-metilpiperazin-l-il)benzoata u vidu žute čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l ) 292.39.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 7,44 (IH, d, CHamm). 6,40 (2H, bs, NH2), 6,19(IH, dd, CHamm), 6,12 (IH. d, CHar()111). 3,17 (4H. m, CH), 2,40 (4H, m, CH), 2,22 (3H, s. CH-,). 1,49 (9H. s,CH3).

Primer 16c:/t'ic-butil 2-(4,4-diflu»r«cikloheksilamino)-4-(4-metilpiperazin-l-il)benzoat

[0285] 1.045 ml (13,57 mmol) trilluorosirćetne kiseline, lg (7,46 mmol) 4,4-dinuorocikloheksanona i 2.158 g (8.20 mmol) tetramelilamonijum triacetoksiborohidrida je dodato u 1.521 g (5.22 mmol)/m-butil 2-amino-4-(4-metilpiperazin-l-il)benzoata rastvorenog u 60 ml dihlorometana. Reakcija je ostavljena uz mešanje na sobnoj temperaturi 24 sata. Rastvarač je uparen. a zatim je sirov reakcioni proizvod ponovo rastvoren u 30 ml etil acetata. Rastvor je sukcesivno opran 0,5 M rastvorom HC1. 0.5 M rastvorom natrijum karbonata i konačno zasićenim rastvorom NallCOj. Organska faza je osušena na natrijum sulfatu, profiltrirana i koncentrovana da bi se dobilo 2,2 g tor-butil 2-(4,4-difluorocikloheksilamino)-4-(4-metilpiperazin-l-il)bcnzoata u vidu svctlosmeđe smole (prinos = 72%).

LCMS (EL m/z): (M+l) 410,3.

'H NMR: 511 ppm (400 MHz. DMSO): 7,73 (IH, bs. NH). 7,58 (IH. m, CHarom), 7,77 (III. m.

CHarom), 6.09 (IH, bs. CHar„m), 3,37 (411, m. CH). 3,27 (4H, m. CH). 2,47 (4H. m, CH), 2,25 (3H, s, CH), 1,99 (4H, s, CH), 1.40 (9H, s. CH).

Primer 16d:tere-butil2-(N-(4,4-difluorocikloheksil)-2,2,2-trifluoroacetamido)-4-(4-

metilpiperazin-l-il)benzoat

|0286] 0,99 ml (6,98 mmol) trinuorosirćetnog anhidrida i 1.12 ml (8,06 mmol) trietilamina je dodato u 2.2 g (5.3 mmol)tor-but i 12-(4.4-ditli]orocikloheksilamino)-4-(4-metilpiperazin-l-il)benzoata rastvorenog u 40 ml dihlorometana. Reakcija je ostavljena uz mešanje na sobnoj temperaturi 3 sata. Rastvarač je uparen, a zatim je sirov reakcioni proizvod preiuzet u 30 ml etil acetata. Rastvor je opran zasićenim rastvorom NaHCOj. Organska faza je osušena na natrijum sulfatu, profiltrirana i koncentrovana da bi se dobilo 2,5 g/erobutil 2-(N-(4,4-difluorocikloheksil)-2,2,2-trifluoroacetamido)-4-(4-metilpiperazin-1 -iljbenzoata u vidu svetlosmeđe gume (prinos - 92%).

LCMS (EL m/z): (M+l) 506,26.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 7,84 (IH, m. CHmm). 7.09(1H. m. CHarom). 6,89 (IH. bs. CH„om). 3.45-3,39 (8H. m. CH). 2,83 (4H. m. CH). 2,20 (4H. m. CH). 2,05 (3H. s. CH). L46(9H.s.CH).

Primer 16:2-(N-(4,4-difluorocikIoheksil)-2,2,2-trilfuoroacetamido)-4-(4-metilpiperazin-l-il)benzojeva kiselina

(0287] 7f62 ml (99 mmol) trifluorosirćetne kiseline je dodalo u 2,5 g (4,95 mmol)/erc-butil2-(N-(4.4-difluorocikloheksir)-2.2,2-trifluoroacetamido)-4-(4-metilpiperazin-l-il)benzoata

rastvorenog u 30 ml dihlormetana. Reakcija je ostavljena uz mešanje na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač je uparen. a zatim je sirov reakcioni proizvod ponovo rastvoren u 30 ml etil acetata. Rastvarači su upareni. obrazovana Čvrsta supstanca je ponovo rastvorena u etil etru i rastvarač je opet uparen. Ova radnja je ponovljena tri puta dok se nije dobila svetlosmeda čvrsta supstanca.

Dobijeno je 2,2 g 2-(N-(4.4-difluorociklohcksil)-2,2.2-lrifluoroaeelamido)-4-(4-metilpiperazin-1-iljbenzojevc kiseline u viduIriiluorosirćetne soli (prinos = 79%). LCMS (El, m/z): (M+l) 450.1.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 10.03 (IH. bs. OH). 7,92 (IH. m, CHarom), 7,13 (IH, m. CH™,), 7,01 (1 lL bs, CHarom), 4,39 (IH. m. CH). 3,12-3,52 (8H. m. CH), 2,86 (3H, s. CH), 1,75-2,0 (8H.m,CH).

[0288] Sledeća jedinjenja su takođe dobijena ovim metodom: 4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il) acetamido)benzojeva kiselina 10289] Ovo jedinjenje je prethodno opisano u WO 2008/74749, WO 2009/13126 i WO 2010/69966.

LCMS (El, m/z): (M+l) 416.40.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 12.60 (IH. bs. OH). 10.08 (IH. bs. OH). 7.90 (111. d.

CHarom), 7,13 (IH. dd. CHarom), 6,90 (111. d, C<I>Iarom). 4.40 (111. m. CH), 4,10 (2H, m. CH). 3,70-3,90 (2H. m. CH), 3,59-3,62 (4H. m, CH), 3,30-3,32 (4H, m, CH), 2,87 (3H. s. CH3), 1,87-1,98 (IH, m, CH), 1,59-1,60 (IH, m, CH), 1,00-1,54 (2H. m, CH).

4-((3-(dimetilamino)propil)(metil)amino)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzojeva kiselina

[0290] Ovo jedinjenje je prethodno opisano u WO 2009/13126 i WO 2008/74749.

Primer 17: (S)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)-4-(3-(2,2,2-trifluoroacetamido)pirolidin-l-il)benzojeva kiselina

[0291]

Primer 17a:fc/r-butil(LS)-4-{3-{/i?rc-butoksikarbonilamino)pirolidin-l-il)-2-(tetrahidro-2f/-piran-4iIamino)benzoat

J0292] Ovo jedinjenje je dobijeno rcprodukovanjem primera 16d uz upotrebu /e/r-butil (S)-pirolidin-3-ilkarbamala

Primer 17b:(S)-4-(3-aminopirolidin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)

bcnzojevakiselina

[0293] 19.7 ml {25 eq) trifluorosirćetne kiseline je dodato u rastvor 4,72 g (10.23 mmol) terc-butil (S)-4-(3-(terc-butoksikarbonilamino)pirolidin-l -il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzoata u 100 ml dihlormetanu. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 30 sati. RastvaraČi su upareni i ostatak je ponovo rastvoren u dietil etru i trilurisan dok se nije dobila čvrsta supstanca. Obrazovana čvrsta supstanca je profiltrirana i osušena na vakuumu da bi dala 4,3 g (100%) žutog praha (S)-4-(3-aminopirolidin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilaminojbenzojeve kiseline u vidu trifluorosirćetne kisele soli.

LCMSfEI. m/z): (M+l) 306.22.

Primer 17:(S)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)-4-(3-(2,2,2-trifluoroacetamido)pirolidin-l-il)benzojeva kiselina

[0294] 1,74 ml (3,5 eq) trietilamina i 1,6 ml (2,1 eq) trifluorosirćetnog anhidrida je dodato u rastvor 1,5 g (3,58 mmol) (S)-4-(3-aminopirolidin-l-il)-2-(tetrahidro-2//-piran-4-ilaminojbenzojeve kiseline u vidu soli trifluorosirćetne kiseline u 40 ml dihlorometana na 0°C. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 24 sata. Voda (10 ml) je dodata kap po kap. a zatim je organska faza oprana zasićenim rastvorom natrijum hlorida. osušena na magnezijum sulfatu, profiltrirana i uparena. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (96:4 dihlormetan/metanol kao eluent) da bi dao 250 mg (14%) (S)-2-(2.2.2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)-4-(3-(2,2,2-trifluoroacetamido)pirolidin-l-iI) benzojeve kiseline u vidu žutog praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 498,07.

Primer 18:2-(2-fluoroetoksi)-4-(4-mctilpiperazin-l-il)benzojeva kiselina

[0295] Ovo jedinjenje se može dobiti iz sledećih inlermedijera:

Primer 18a:terc-butil4-fluoro-2-(2-fluoroetoksi)benzoat

Primer 18b:terc- buti\2-(2-fluoroctoksi)-4-(4-metilpiperazin-l-iI)benzoat

[0296] Sledeće jedinjenje je takođe dobijeno ovim metodom:2-(2-fluoroetoksi)-4-(4-(l-metilpiperidin-4-il)piperazin-I-il)benzojevakiselina

Primer 19:4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(2-flu«roetil)-acetamido)-benzojeva kiselina

|0297] Ovo jedinjenje se može dobiti iz sledećih intermedijera:

Primer 19a: terc-butil 4-fluoro-2-(2-fluoroetilamino)benzoat

Primer 19b:terc- but\\4-fluoro-2-(2,2,2-trifluoro-N-(2-fluoroetil)acetamido)benzoat

Primer 19c:/<?rc-butil4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(2-fluoroetiI)-acetamidoj-benzoat

[0298] Sledeće jedinjenje je takođe dobijeno ovim metodom: 4-((3-(dimetilamino)propil)(metil)amino)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(2-fluoroetil) acetamidojbenzojeva kiselina Primer 20: 4-(l-metil<p>i<p>eridin-4-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzojeva kiselina hidrotrilforoacetat |02991

[0300] Ovo jedinjenje se može dobiti iz sledećih intermedijera:

Primer 20a:terc- butil2-nitro-4-(piridin-4-il)benzoat

[0301J 1,67 g bis(trifenilfosfine)paladijum(II)hlorida (2.38 mmol) i 15,8 g (149 mmol) natrijum karbonata je dodato u rastvor 18 g (59,6 mmol) terc-butil 4-bromo-2-nitrobenzoata i 10.98 g (89 mmol) piridin-4-il borne kiseline u smesu 200 ml dimetoksietana i 100 mL vođe. Reakcioni medijum je zagrevan na 100°C 24 sata. a zatim koncentrovan pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je prečišćen fleš hromatografijom (CHjCb/AcOEt: 100:0 do 70:30, 30 min). Proizvod je izolovan u vidu ulja koje kristališe da bi dalo 14,64 g (82%) kristala.

MS (m/z): (M + l) 301,0.

II NMR: 511 ppm (400 MHz, DMSO): 8,73 (2H. d. CHarom. J=6.0Hz). 8.44 (IH, s, CHari)111), 8,24 (IH. dd. C1U,,,..1=8.01 Iz). 7.97 (III. d. CHariim. J=8.0Hz). 7.85 (2H. dd. CHaf()111. J=4.4Hz). 1.54 (91-1. s).

Primer 20b:4-(4-(/t'rc-butoksikarbonil)-3-nitrofenil)-l-metilpiriclinijum jodid

[0302] 7,55 itiL jodomelana (121 mmol) je dodato u rastvor 16.2 g terc-butil 2-nitro-4-(piridin-4-il)benzoata (60,6 mmol) u 20 ml acetona. Reakcioni medijum je zagrevan na 60°C 4 sata. a zatim na sobnoj temperaturi preko noći. Posle koncentrovanja do suvog. izolovano je

27 g narandžastih kristala (100%).

MS(m/z): (M+l) 315,0.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 9,14 (2H. d. CHarom. J=6,4Hz), 8,71 (IH, s, CHamm). 8,63 (2H, d. CHarum,<J=>6,4Hz). 8,47 (IH. dd. CHaroin, J=8,0Hz). 8.08 (IH, d, CHari„„. J=8,0Hz). 4,37 (3H. s, CH). 1.54 (9H. s).

Primer 20c:terc-butil2-amino-4-(l-metilpiperidin-4-il)benzoat

|O303] 0,48 g oksida platine (IV) (2.12 mmol) je dodato u rastvor 26.8 g 4-(4-(terc-butoksikarbonil)-3-nitrofenil)-l-metilpiridinijum jodida (60,6 mmol) u 200 ml metanola i stavljeno u reaktor napravljen od nerdajućeg čelika. Reakcioni medijum je držan na 5 bara vodonika 24h. Katalizator je profiltriran i filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi dao 24,8 g (98%) belih kristala.

MS (m/z): (M+l) 291,1.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 9,18 (IH. s. III). 7.60 (IH, d, CHarom, J=8,4Hz). 6,54-6,40 (3H, m, CHarom), 6,39 (IH, d, CHarom. J=8,0Hz), 3,48-3,53 (2H, m, CH), 3,06 (2H, t, CH), 2,81 (3H, s, CH), 2,60-2,70 (IH, m, CH), 1,89-1,97 (2H, m, CH), 1,70-1,80 (2H, m, CH), 1,52 (9H. s).

Primer 20d:terc-butil4-(l-metilpiperidin-4-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-

ilamino)benzoat

[0304] 7.18 ml 2,2.2-trifluorosirćetne kiseline (93 mmol). 4.11 mg dihidro-2H-piran-4(3H)-ona (44,5 mmol). a zatim 14.5 g letrametilamonijum triacetoksiborohidrida (53,8 mmol) je sukcesivno dodato u rastvor 15 g terc-butil 2-amino-4-(l-metilpiperidin-4-il)benzoata u 200 ml dihlormetana uz mešanje. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 2 h, a zatim preuzet u 1N rastvor natrijum karbonata. Organska faza je izolovana, osušena na magnezijum sulfatu, a zatim koncentrovana do suva. Ostatak je uvek sadržao HI. Onda je tako preuzet u dihlormetan i opran pomoću 100 ml 1N rastvora natrijum karbonata. Organska faza je dekantovana. osušena na magnezijum sulfatu i koncentrovana do suva da bi dala 14.6 g žute čvrste supstance (kvantitativni prinos).

MS(m/z): (M+l) 375.2.

'H NMR: 611 ppm (400 MHz. DMSO): 7.69 (IH. d. CH;imm. J=8.4Hz). 7,63 (IH. d. CHiir(im.

J=7.6Hz). 6.65 (IH. s. CHamm). 6.44 (III. dd. CH;,rom. J=8,4Hz). 3.74-3.86 (2H, m, CH), 3,66-3.71(III. m.CH). 3.51 (211. t. CH). 3,05-3.12 (211. m. CH). 2.6-2.5 (IH. m. CH), 2.42 (3H. s. CM). 2,30-2.40 (211. m. CH). 1.89-1.97 (211. m. CH). 1.64-1.77 (4H. m. CH). 1.52 (911. s). 1.33-1.45 (211. m. CH).

Primer 20c:terc-butil 4-(l-metilpiperidin-4-ir)-2-{2,2,2-trifluoro-N-{tctrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)bcnzoat

|0305] 6,35 ml trietilamina i 5.50 ml 2.2,2-trifluorosirćetnog anhidrida {39.6 mmol) je dodato na 0°C u rastvor 11.4 g terc-butil 4-(l-metilpiperidin-4-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzoata (30.4 mmol) u 240 ml dihlorometana uz mešanje. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi Ih, a zatim je dodato 100 mL vode kap po kap. Organska faza je dekantovana, osušena na magnezijum sulfatu i koncentrovana do suva. Ostatak je uzet u smesu etanol/dietil etra da bi dao čvrstu supstancu koja je profiltrirana kroz sinterovani disk i izolovano je 12.06 g belih kristala. Filtrat je koncentrovan (4,5g), a zatim prečišćen fleš hromatografijom na silici (CHiCb/meOH: 95:5 tdo 90:10, 20 min). Dobijeni proizvod je rekristalisan u dietil etru da bi dao još 1.04 g belih kristala (globalni prinos = 74%).

MS(m/z): (M+l)471.1.

'li NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 9.45 (111. si. Nl<f>). 7,96 {111. cl. CHiiri,m. J=8Hz). 7.51 (IH. d, CHarom. J=8Hz), 7.31 (IH. s, CH;lr()m). 4.6-4,5 (IH, m. CH). 3,90-3,75 (2H, m, CH), 3,5-3,35 (4H, m, CH). 3.1-2.85 (3H. ni. CH). 2,79 (3H, s. CH3), 2,1-1,95 (3H, 3, CH), 1,9-1,75 (2H. m. CH). 1.55-1.40 (1 IH. m). 1.0-0.85 (IH. m, CH).

Primer 20: 4-(l-metilpiperidin-4-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzojeva kiselina hidrotrifluoroacctat.

|0306j 6.33 ml 2.2.2-trifluorosirćetne kiseline {82 mmol) je dodato uz mešanje u rastvor 3.2 g terc-butil 4-( l-metilpipcridin-4-il)-2-(2.2.2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetaniido)benzoata (5,47 mmol) (u vidu soli trifluorosirćetne kiseline) u 30 ml dihlormetana. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 16h, a zatim uparen pod sniženim pritiskom. Ostatak je uzet u etanol, i obrazovana bela čvrsta supstanca je profiltrirana kroz sinterovani disk da bi dala 1,61 g (53%) belih kristala.

MS (m/z): (M+l) 415.1.

'H NMR: 811 ppm (400 MHz, DMSO): 13.39 (IH, si. COOH). 9,46 (IH, si, COOH du TFA), 7,99 (IH. d. CHa™. J=8.4Hz), 7,49 (IH. d. CHiirom, J=8.4Hz), 7.30 (IH. s. CHarom), 4.53 (IH. m, CH), 3,74-3,86 (2H. m. CH), 3.35-3,45 (5H. m. CH), 2,90-3,01 (3H. ni, CH), 2,76 (3H, s, CH). 1.65-2.04 (5H.m. CH). 1.44-1.54 (2H. m. CH).

Primer 21: 1 -(4-isotiocijanatofenil)-4-metilpiperazin

[0307] Ovo jedinjenje je dobijeno adaptiranjem metoda opisanog u EP1215208.

10308] Siedeće jedinjenje je takođe dobijeno ovim metodom:

terc- butil2-izotiocijanato-5-(4-metilpiperazin-l-il)fcnilkarbaniat

Primer 22: terc-butil 2-izocijanato-5-(4-melilpiperazin-I-il)feniIkarbamat

[0309] Ovo jedinjenje se može dobiti iz sledećih intermedijera:

Primer 22a:terc-butil5-(4-metilpiperazin-l-il)-2-nitrofenilkarbamat

Primer 22b:terc-butil2-amino-5-(4-metilpiperazin-l-il)fenilkarbamat

Primer 22:terc-butil2-izocijanato-5-(4-metilpiperazin-l-il)fenilkarbamat

Primer 23:4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino) benzaldehid

Primer 23a:(4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino) fenil)metanol

[0310] 500 mg (1,060 mmol) 4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2.2,2-triiluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzojeve kiseline, rastvorene u 5 ml tetrahidrofurana, je dodato na 0°C u suspenziju 201 mg (5,30 mmol) LiAlFLi u 9 ml tetrahidrofurana. Reakciona smesa je mešana na 0°C 1 sat, a zatim na sobnoj temperaturi 3 sata. Reakciona smesa je ohlađena do 0°C. a zatim je. kap po kap, dodato 200 ui vode. zatim 200 ul rastvora natrijum karbonata (15 težinskih %) i konačno 1 ml vode. Reakciona smesa je mešana na sobnoj temperaturi 2 sata. a zatim profiltrirana i isprana tetrahidrofuranom, filtrat je koncentrovan da bi dao 250 mg (prinos = 77%) (4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piian-4-ilamino)fenil)metanol u vidu bele čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M+l) 306.14.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO); 6.85 (i 11. d. CI Um), 6.20 (111, d, CI Um), 6,10 (111, d, CHarom), 4,95 (IH. bs, OH), 4,87 (IH. đ, NH), 4,37 (2H, d. CH2), 3,83-3.86 (2H, m, CH), 3,56 (IH, m, CH), 3,46-3,56 (3H, m, CH), 3.45 (IH. m, CH), 3,05-3.07 (4H, m. CH). 2.41-2.44 (4H. m. CH). 2.21 (3H. s. CH3). 1.89-1.92 (211. m. CI I).

Primer 23: 4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino) benzaldehid

[0311] 85 mg (0.982 mmol) mangan dioksida je dodato na sobnoj temperaturi u rastvor (4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)fenil) metanola (100 mg. 0.327 mmol) u smesu etil acetata (10 ml) i dihlormetana (9 ml). Reakciona smesa je stavljena u ultrazvučno kupatilo na 5 sati. Reakciona smesa je profiltrirana. rastvarač i su upareni i sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom da bi dao 50.0 mg (prinos=50,3%) (4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(telrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzaldehid u vidu bele čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l ) 304.10.

'H NMR: 8H ppm (400 MI Iz, DMSO): 9,43 (IH, d. CH), 7,32 (1 H. d. CHlirom), 6.36 (IH. d.

CH;irom), 6,08 (IH, d, CHarom), 3,94-3,99 (2H. m. CH), 3.77 (IH. m. CH), 3.61-3.63 (2H. m, CH), 3,42-3,45 (4H. m. CH), 2.57-2,60 (4H, m. CH), 2,36 (3H, s, CH3), 2,04-2.08 (2H, m. CH), 1.51-1,60 (2H. m.CH).

Primer 24: 2-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)sirćetna kiselina

[03121

Primer 24a:2,2,2-trihloro-l-(4-(4-metilpiperazin-l-il)feniI)etanol

[0313] 1,0 ml (10,00 mmol) trihlorosirćetne kiseline i, u malim porcijama, 1,854 g (10 mmol) natrijum 2,2,2-trihloroacetata je dodato na sobnoj temperaturi u rastvor 1,362 g (6,67 mmol) 4-(4-metilpiperazin-l-il)benzaldehida u 13,5 ml dimetilformamida. Reakciona smesa je mešana 3 sata na sobnoj temperaturi. Rastvarač je koncentrovan i sirov reakcioni proizvod je ekstrahovan etil acetatom. Organska faza je oprana zasićenim natrijum bikarbonatnim rastvorom. Organske faze su kombinovane, osušene na magnezijum sulfatu, a zatim koncentrovane da bi dale 1,760 g (prinos = 82%) 2.2,2-trihloro-l-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)etanol u vidu bele Čvrste supstance.

LCMS (El,m/z):(M+l ) 324.04.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 7.41 (211, d, CHmm), 7,02 (IH. bs. OH), 6.90 (2H, d.

CHarom), 5,08 (IH, bs, CH), 3,14-3,16 (4H, m. CH). 2,42-2.47 (4H, m, CH). 2,21 (3H, s. CH3).

Primer 24:2-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)sirćetna kiselina

[0314] 0.559 g (14.77 mmol) natrijum borohidrida je brzo dodato u 2,294 g (7.35 mmol) dibenzil diselenida u 28 ml etanola. Reakciona smesa je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat. Zatim je dodato 2.266 g (7 mmol) 2,2,2-trihloro-l-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)etanola i 1.680 g (42,0 mmol) natrijum hidroksida. Reakciona smesa je mešana na 35°C 24 sata. Rastvarač je koncentrovan i sirovi proizvod je ekstrahovan acetatom posle dodavanja vodene faze (pH 5). Organske faze su kombinovane. osušene na magnezijum sulfatu, a zatim koncentrovane tla bi dale 2-(4-(4-metilpiperazin-1 -il)fenil)sirćctnu kiselinu koja se koristi bez dodatnog prečišćavanja.

LCMS (EL m/z): (M+l) 235.294.

Primer 25: 2-(4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-nitrofcnil) sirćetna kiselina

[0315] Ovo jedinjenje se može dobili iz sledećih intermedijera:

Primer 25a: dietil 2-(4-fluoro-2-nitrofenil)malonat

Primer 25b:dietil2-(4-{4-mctilpiperazin-l-il)-2-nitrofenil)malonat

Primer metoda El: Primer 26: N-(5-(3,5-difluorofeniltio)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-4-(4- metiIpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il) acetamido)benzamid 103161

|0317] 0,95 ml (11.21 mmol) oksalil hlorida i 2 kapi anhidrovanog dimetilformamida je dodato u 2.97 g (5,61 mmol) rastvor 4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2.2.2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzojeve kiseline u 95 ml dihlormetana. Reakciona smesa je mešana 2 sata na sobnoj temperaturi. Rastvarači su upareni. formirana Čvrsta supstanca je uzeta u toluen i r<as>tvarač je uparen. Ova radnja je ponovljena tri puta dok se nije dobila bela čvrsta supstanca. Kiseli hlorid je rastvoren u 35 ml anhidrovanog tetrahidrofurana na -20°C, a zatim je dobijeni rastvor dodat u rastvor koji sadrži 1,56 g (5,61 mmol) 5-(3,5-difluorofeniltio)-! H-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina i 3,71 ml (21,30 mmol) N-etil-N-izopropilpropan-2-amina u 30 ml anhidrovanog tetrahidrofurana. Reakciona smesa je mešana 3 sata na -20°C. a zatim preko noći na sobnoj temperaturi. Dobijeni precipitat je profiltriran i ispran tetrahidroturanom i vodom, a zatim osušen da bi dao 2 g (53%) N-(5-(3,5-difluorofeniltio)-lH-pirazolo[3.4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzamid.

LCMS (El, m/z): (M+l) 676.20.

'H NMR: 611 ppm (400 MHz. DMSO): 13.66 (1H, bs. NH). 11.08 {1H. bs. NII). 8,61 (1H, s, CHarom). 8.46 (111. s. CHarori). 7,83 (1 H. d. CH;ir()111)- 7.05-7.10 (211. m. CIlaron). 6.83-6.89 (3H. m, CIfim)m). 4,39-4,44 (111, m. CH), 3.83-3,85 (IH. m. CH). 3,69-3,72 (IH, m, CH), 3,59-3,62 (IH, m, CH). 3,30-3.32 (4H, m, CH2), 2,30-2.44 (4H. m, CH2), 2,27 (3H, s. CH3), 1.87-1,90 (IH. m. CH). 1.59-1.60 (IH. m, CH). 1.49-1.50 (IH. m, CH). 1,20-1.40 (III. m. CH).

[0318] Sledeći derivati su dobijeni po istom metodu:

[0319] lJ određenim slučajevima, glavni proizvod ovih reakcija odgovara disupstituisanom proizvodu koji odlikuje dodatna tunkcionalizacija pirazolnog prstena. U tim slučajevima, ovaj proizvod je i/olovan i iransformisan u monosupstituisan proizvod obradom pomoću baze kao što je dole opisano.

Primer 27: N-(5-{3,5-difluorofeniltio)-l-H-pirazolo[3,4-bJpirazin-3-il)-4-(4-metilpipcrazin-l-i!)-2-(tctrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamid

[03201

Primer 27a:N-(5-(3,5-difluorofeniItio)-l-(4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzoil)-lH-pirazoIo|3,4-b|pirazin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzarnid

[0321] 1,51 ml (17,90 mmol) oksalil hlorida i 2 kapi anhidrovanog dimetilformamida je dodato u 4,74 g (8,95 mmol) rastvora 4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzojeve kiseline u 60 ml dihlormetana. Reakciona smesa je mešana 2 sata na sobnoj temperaturi. Rastvarači su upareni, formirana Čvrsta supstanca je uzeta u toluen i rastvarač je uparen; Ova radnja je ponovljena tri puta dok se nije dobila bela čvrsta supstanca.

[0322] Kiseli hlorid je dodat, na 0°C, u malim frakcijama u 1 g (3,58 mmol) 5-{3.5-difluorofenillio)-] H-pirazolo[3,4-b]pirazin-3-amina rastvorenog u 15 ml piridina. Reakciona smesa je mešana na 25°C preko noći na sobnoj temperaturi. Posle uparavanja rastvarača, ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (90:10 dihlormetan/metanol, a zatim 90:9:1, a zatim 90:5:5 dihlorometan/metanol/amonijak kao eluent) da bi dao N-(5-(3,5-difiuorofeniltio)-l-(4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2.2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzoil)-1 H-pirazolo[3,4-b]pirazin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-1 -il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido) benzamid.

LCMS (El, m/z): (M+l) 1074,64.

Primer 27: N-(5-(3, 5-difluorofeniltio)-l-H-pirazolo[3,4-b|pirazin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamid

[0323] 0.27 ml (1,95 mmol) trietilamina je dodato u 0,21 g (0,19 mmol) rastvora N-(5-(3,5-difiuorofem'ltio)-1-(4-(4-mctilpipent7^ il)acelamido)benzoil)-l I I-pirazolo[3.4-bJpirazitv3-il)-4-(4-inetilpiperazin-l-i])-2-(2.2.2-trifluoro-N-(tetrahidro-2l[-piran-4-ir)acelamido)benzamida u 5 ml metanola. Reakcioni medijum je zagrevan na 65°C 4 sata. a zatim preko noći na sobnoj temperaturi. Posle uparavanjea rastvarača, proizvod je ekstrahovan nekoliko puta etil acetatom. Organske faze su kombinovane, oprane zasićenim natrijum bikarbonatnim rastvorom, osušene na magnezijum sulfatu i koncentrovane. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (95:4:1 dihlormetan/metanol/amonijak kao eluent) da bi dao 0,065 g (57%) N-(5-(3,5-difluorofeniltio)-l-H-pirazolo[3.4-b]pirazin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l -il)-2-(tetrahiđro-2H-piran-4-ilamino)benzamid u vidu žute čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M-l) 579,21.

'LI NMR: 8H ppm (400 MHz, DMSO): 13.95 (IH, bs, NH), 10,25 (IH, bs, NH), 8,62 (IH, s, CHarom), 8,27 (IH. d. NH). 7,80 (IH. d, CHM), 7,17-7.27 (3H, m, CHamm), 6,27 (IH. d, CHarom), 6,12 (IH, d, CHarom), 3,79-3,82 (2H, m, CH), 3,67 (IH, m, CH), 3,45-3,50 (2H, m, CH), 3,26-3,29 (4H. m. CH). 2,42-2.44 (4)1, m. CH), 2,22 (3H. s, CH3). 1,90-1,93 (2H, m, CH), 1,31-1,36 (2H, m. CH).

[0324] Sledeća jedinjenja su dobijena po istom metodu:

[0325] Reakcije koje su vršene u piridinu često omogućavaju da se modifikuje regioizomerna raspodela proizvoda. Sledeći primer je karakterističan za reakciju ovog tipa.

Primer 27-bis: N-(5-(N-(3,5-difluorofeniI)sulfamoil)-lH-pirazolo[3,4-b|piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-{tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzamid 103261

[0327] 0.224 ml (2.63 mmol) oksalil hlorida i 2 kapi anhidrovanog dimetilformamida je dodato u 0,697 g (1,316 mmol) rastvora 4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzojeve kiseline u 20 ml dihlormetana. Reakciona smesa je mešana 2 sata na sobnoj temperaturi. Rastvarači su upareni, formirana čvrsta supstanca je ponovo rastvorena u toluenu i rastvarač je uparen. Ova radnja je ponovljena tri puta dok se ni je dobila bela čvrsta supstanca.

[0328] Kiseli hlorid je rastvoren u 5 ml anhidrovanog piridina. a zatim jc formirani rastvor dodat u rastvor 0.214 g (0.658 mmol) 3-amino-N-(3.5-difluorofenil)-lH-pirazoIo|'3.4-b]piridiii-5-sulfonamida u 5 ml piridina na 0°C. Reakciona smesa je mešana 3 sata na 0°C. a zatim preko noći na sobnoj temperaturi. Piridin je uparen i sirov reakcioni proizvod je ponovo rastvoren u toluenu, a zatim koncentrovan do suva. Reakciona smesa je razblažena zasićenim rastvorom NalICOji ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je osušena na MgS04, profiltrirana i koncentrovana i sirovi proizvod je korišćen direktno u reakciji skidanja zaštite bez prečišćavanja ili karakterizacije.

[0329] Sledeća jedinjenja su dobijena po istom metodu:

Primer metodaE2:

Primer 28: 5-(3,S-difluorofeniltio)-N-(4-(4-metilpiperazin-l-il)benzil)-lH-pirazolo[3,4-b|piridin-3-amin

[0330]

[0331] 41,5 ul trifluorosirćetne kiseline (0.539 mmol) i, u malim frakcijama, 129 mg (0,611 mmol) natrijum triacetoksiborohidrida je dodato u rastvor 100 mg (0,35 mmol) 5-(3,5-difluorofeniltio)-] H-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina i 81 mg (0,395 mmol) 4-(4-meti!piperazin-l-il)benzaldehida u 20 ml smese dihlorometana i tetrahidrofurana (1:1). Reakcioni medijum je mešan 16 sati na sobnoj temperaturi. Dodatna frakcija od 125 ul trifluorosirćetne kiseline i 388 mg natrijum triacetoksiborohidrida je dodata i reakcioni medijum je mešan dodatna 24 sata. Rastvarač je onda koncentrovan i reakcioni medijum je ekstrahovan etil acetatom i opran zasićenim natrijum bikarbonatnim rastvorom. Organske faze su kombinovane, osušene na magnezijum sulfatu, a zatim koncentrovane da bi dale žuto ulje. Triturisanje ovog ulja u metanolu dovodi do izokovanja 135 mg žute čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 467.57.

<1>H NMR: 6H ppm (400 MHz, DMSO): 12,43 (1H. bs, NH). 8.49 (111, d. CH;ir(lll)). 8.47 (111. d. CHarom). 7,25 (2H, d, CHar(im), 7.03-7.08 (IH, m, CHarorn), 6,89 (2H, d, CHarom), 6.76-6,77 (3H. m, NH i CHaron,), 4,34 (2H, d, CH), 3,08 (4H. m. CH), 2.44 (4H. m. CH), 2.21 (3H, s, CH3).

[0332] Sledeći derivati su dobijeni po istom metodu:

Primermetoda E3

Primer29:l-(5-(3,5-tliniiorof'eniltio)-!H-pirazolo|3,4-b|piridin-3-il)-3-(4-{4-metilpiperazin-l-il)fenil)tiourea

103331

[0334] 0,507 g (2,17 mmol) l-(4-izotiocijanalofenil)-4-metilpiperazina je dodato na 25°C u 0,540 g (2,17 mmol) 3,5-difluorofcniltio-l 1 l-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina rastvorenog u 12 ml anhidrovanog dimetilacetamida. Smesa je ostavljena uz mešanje 15 sati na 85°C. Reakcija je tretirana dodatkom 20 ml vode, a zatim je ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je osušena na natrijum sulfatu, profiltrirana i koncentrovana. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silici (15:1 dihlormetan/metanol kao eluent) da bi dao 0,156 g (prinos = 15%) i -(1 -/cTC-butil-5-(3,5-difiuorofeniltio)-l H-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-3-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)tiouree u vidu svetlosmeđe čvrste supstance.

LCMS (El, m/z): (M+l) 512,08.

'H NMR: 5Hppm (400 MHz, DMSO): 13,69 (IH, bs, NH), 11,50 (IH, bs, NH), 11,19 (IH. bs, NH), 8,96 (IH, d, CHBrom), 8,66 (IH, d, C<H>arom). 7.41 (2H, d, C<H>arom), 7,10 (IH, ddd, CHarom), 6,95 (2H, d, CHarom), 6,89 (2H, bd, CHarom), 3,13-3,16 (4H, m, CH), 2,45-2,47 (4H, m, CH), 2,23 (3H, s, CH).

Primer29- bis:l-(5-(3,5-difluorofeniltio)-lH-pirazolo|3,4-b|piridin-3-il)-3-(4-(4-

metilpiperazin-1 -il)fenil)urea

[0335]

[0336j 0,048 g (1.19 mmol) natrijum hidrida je dodato na 0°C u 0.200 g (0.598 mmol)1-tor-bulil-5-(3,5-diifuorofeniltio)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina rastvorenog u 10 ml anhidrovanog dimetilacetamida. Reakcija je ostavljena uz mešanje 10 minuta. Zatim je dodato 0.130 g (0,598 mmol) l-(4-isocijanatofenif)-4-metilpiperazina na 0°C. Smesa je ostavljena uz mešanje 3 sata na sobnoj temperaturi. Reakcija je tretirana dodatkom 20 ml vode kap po kap na 0°C. a zatim je ekstrahovana acetatom. Organska faza je osušena na natrijum sulfatu,

profiltrirana i koncentrovana. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silici da bi dao 0.150 g (prinos = 45%) l-(l-/e/r-butii-5-{3.5-difiuorofeniltio)-l Il-pirazolo[3.4-b]piridin-3-il)-3-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)uree u vidu svetlosmede čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 552,21.

'li NMR: 6Hppm (400 MHz. DMSO): 8.92 (IH. bs. NH). 8.58 (IH, bs. NH). 8.51 (IH. bs.

CHarom), 8,30 (IH, bs, CHarom), 7,31 (211, d, ČIL™), 7,05 (IH. m, CHarom).<6>,83-6.85 (2H, m, CHarom), 3,03-3,08 (4H. m. CH), 2,45-2.48 (4H. m. CH). 2,21 (3H. s, CH), 1,76 (9H. s, CH).

[0337] Rastvor 0,150 g (0.272 mmol) l-(l-toY--butil-5-(3.5-difiuorofeniItio)-lH-pirazolo[3.4-b]piridin-3-il)-3-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)uree rastvorene u 20 ml TFA (trifluorosirćetna kiselina) je refluksovan 3 sata. Rastvarač je uparen i sirov reakcioni proizvod je razblažen zasićenim rastvorom NaHCO^i ekstrahovan etil acetatom. Organska faza je osušena na MgS04, profiltrirana i koncentrovana. Dobijena čvrsta supstanca je triturisana u metanolu, profiltrirana i osušena. Dobijeno je 110 mg (82%) l-(5-(3,5-difluorofeniltio)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-iI)-3-(4-(4-metilpiperazin-l-il)fenil)uree u vidu bež čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l): 496.06.

'II NMR: 511 ppm (400 MHz. DMSO): 10.85 (IH. bs. NH). 9.57 (111. bs. NH), 8.57 (IH. bs.

CHarom), 8,30 (IH, bs, CHaKm), 7.39 (2H. d, CLU,,,,), 6,99 (IH. m, CHarom), 6,89 (2H, d, CHarom)- 6.70 (2H, bd, CHarom), 3,03-3,08 (4H, m. CH), 2.45-2,48 (4H, m, CH), 2,21 (3H, s.

CH).

Primeri metoda F

Primeri metoda Fl: skidanje zaštite

Primer 30: N-(5-(3, 5-difluorofcniltio)-l-H-pirazolo|3, 4-b[piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamid

10338]

9.08 ml (65.1 mmol) trietilamina je dodato u 2g (2,96 mmol) rastvora N-(5-(3.5-difluoroleniltio)-lH-<pi>razolo[3.4-b]<p>iridin-3-il)-4-(4-metil<p>i<p>erazin-]-il)-2-(2,2,2-trifluoro-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)benzamida u 65 ml metanola. Reakcioni medijum je zagrevan na 65°C 2 sata. a zatim preko noći na sobnoj temperaturi. Formirani talog je

profiltriran. ispran pentanom. vodom, a zatim dietil etrom. a zatim je osušen na vakuumu da bi dao 0,73 g (43%) (N-{5-(3.5-dinuorofeniltio)-l-H-pirazolof3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-metiipiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamida u vidu bele Čvrste supstance. LCMS (BI, m/z): (M+l) 580,23.

'H NMR: 8H ppm (400 MHz. DMSO): 13.59 (IH, bs. NH), 10.56 (IH, bs, NH). 8,61 (IH, s.

CH;ir(im). 8.50 (IH. s. CHarorn). 8.17 (IH. d, NH), 7.80 (IH. d, CHarom), 7.07 (IH, m, CHarom), 6,86 (2H, m, C<H>arom), 6,23 (IH, d, CHarom). 6.13 (IH, d, CHarom), 3,79-3,82 (2H, dt, CH), 3,60 (IH, m. CH), 3,45-3,50 (2H, m, CH). 3.21-3,33 (4H, m. CH), 2.42-2.46 (4H, m, CH). 2,22 (3H, s, CIL), 1,91-1.94 (211, m. CH). 1,35-1,38 (2H, m, CH).

[0339] Sledeći derivati su dobijeni po istom metodu:

Primer 30- bis: (S)-4-(3-aminopirolidin-l-il)-N-(5-(3,5-difluorofeniltio)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamid |0340|

[0341] 876 ul (20 eq) trietilamina je dodato u rastvor 238 mg (0.314 mmol) (S)-JV-(5-(3,5-difliiorofeniltio)-! /7-pirazolo[3.4-/>]piridin-3-il)-2-(2,2.2-trifluoro-N-(tetrahidro-2//-piran-4-il)acetamido)-4-(3-(2,2,2-tritluoroacetamido)pirolidin-l-il)benzamida u 6 ml metanola. Reakcioni medijum je mešan na 65°C 4 sata. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, dodato je 8 ml n-butanola i 260 mg (6 eq) kalijum karbonata. Reakcioni medijum je mešan na 80°C 24 sata. Posle vraćanja na sobnu temperaturu, rastvarači su upareni, dodata je voda je dodat i proizvod je ekstrahovan dihlorometanom. Organska faza je oprana zasićenim rastvorom natrijum hlorida. osušena na magnezijum sulfatu, profiltrirana i uparena. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (8:2 dihlormetan/metanol kao eluent) da bi dao 87 mg (prinos = 49%) (S)-4-(3-aniinopirolidin-l-il)-A^5-(3.5-difluorofeniltio)-l//-pirazolo[3,4-/)]pira7Jn-3-il)-2-(tetrahidro-2r/-piran-4-ilamino)benzainida u vidu smeđeg praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 566.24.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 10.46 (IH, bs, NH), 8.60 (IH, s, CHarom), 8,50 (IH, s, CHa™,,), 8,26 (IH, d. NH), 7.78 (111. d. CHarom), 7.08 (IH, t, CHarom), 6.86 (2H. d, CHarom), 5,86 (IH, dd, CHarom), 5,71 (IH, d, CHarom), 3,80-3,88 (2H, m, CH), 3,63-3,70 (2H, m, CH), 3,40-3,55 (5H, m, CH), 3,01-3,08 (IH, m, CH), 2,08-2,13 (IH, m, CH), 1,92-1,99 (2H, m, CH3), 1,76-1,82 (IH, m, CH), 1,30-1,41 (2H, m, CHpirar,on)-

Primeri metoda F2: redukcija

Primer 31: N-(5-(3,5-difluorofentil)-lH-pirazolo|3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)bcnzamid

[0342]

[0343] 10 mg 10% Pd/'C jc dodato u 100 mg (0,175 mmol) N-(5-((3,5-difluorofcnil)ctinil)-11 l-pirazolo[3.4-b]piridin-3-il)-4-(4-melilpiperazin-l -il)-2-(tctrahidro-2H-piran-4-ilaminojbenzamida u rastvoru u smesi 10 ml tetrahidrofurana i 5 ml metanola pre stavljanja reakcionog medij uma u atmosferu vodonika. Reakciona smesa je mešana 12 sati na sobnoj temperaturi, a zatim profiltrirana kroz Celite i koncentrovana. Izolovano je 62 mg (prinos = 60%) N-(5-(3.5-difiuorofentil)-lIl-pirazolo[3.4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-21I-piran-4-ilamino)benzamida u vidu bele čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 576,23.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz. DMSO): 13.14 (IH. bs, NH), 10.32 (IH. bs, NH). 8,40 (IH, d, CHarom), 8,22 (IH. d. NH). 7.96 (IH. d. CHariim). 7.80 (IH. d, CHiimm), 7,03-6,98 (3H, m, CHiirom), 6,23 (IH, d, CHiimm), 6,16 (111. bs. CHiiroin), 3.84-3.81 (2H. dt, CH). 3,70 (IH, m, CH), 3.52-3,46 (2H, m. CH), 3.04-2.93 (4H. m, Cll), 2.59-2,69 (4H, m, CH), 2,42-2,46 (4H. m. CH), 2,38 (3H, s. CH3), 1,96-1.93 (211. m. CH). 1.40-1.33 (2H, m, CH).

[0344] Sledeći derivat je dobijen istim metodom:

Primer 32:5-(3,5-difluorofeniItio)-N-(4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzil)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amin

[0345]

[0346] 100 mg (0,173 mmol) N-(5-(3,5-difluorofeniltio)-l-H-pirazolo(3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-melilpiperazin-l-il)-2-(tetrabidro-2H-piran-4-ilamino)benzamida je dodato, u malim frakcijama, u rastvor 19,64 mg (0,518 mmol) IJAIH4u 3 ml anhidrovanog tetrahidrofurana u argonu na 0°C, Reakciona smesa je zagrevana na 90°C 15 sati. Dodatna porcija 20 mg LiAlH4je onda dodata i reakcioni medijum je mešan na 90°C 5 sati. 45 pl vode na 0°C je onda dodato u reakcionu smesu, zatim 45 ul natrijum hidroksida (15% wt) i konačno 120 ul vode. Reakciona smesa jc mešana na 25°C 1 sat. a zatim profiltrirana kroz Dicalite. Posle uparavanja rastvarača, sirov proizvod je prečišćen hromatografijom. Dobijeno je 16,80 mg (17%) 5-(3,5-dilfuorofeniltio)-N-(4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzil)-l H-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina u vidu žute čvrste supstance.

LCMS (LI. m/z): (M+l) 566,68.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 12,57 (IH, bs, NH), 8,45 (2H, d, CHarom). 6,97-7,06 (2H, m, CHarom), 6,73-6,75 (2H, m, CHamm), 6,65 (IH, t. NH), 6,13-6,19 (2H, m, CHarom), 4,98 (IH, d, NH), 4,30 (2H, m, CH2), 3,73-3.77 (2H. m. CH), 3,60 (IH, m, CH), 3,45-3,50 (2H, m, CH). 3.04 (411. m. CH). 2.42 (411, m. CH). 2.18 (311. s. CUV). 1.80-1.83 (211. m. CH). 1,27-1.32 (2H,m.CH).

[0347] Sledeći derivati su dobijeni po istom metodu:

Primer33:2-(4-aminofenil)-N-(5-(3,5-difluorofcniltio)-l H-pirazolo[3,4-b|piridin-3-

iljacetamid

|0348]

[0349] Rastvor 152 mg {2,72 mmol) gvož.đa i 70 mg (1.3 mmol) amonijum hlorida u 100 pl vode je dodato u rastvor 0.24g (0,544 mmol) N-(5-(3.5-difluorofeniltio)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-2-(4-nitrofenil)acetamida u 10 ml smese etanol/voda (2:1). Nekoliko kapi sirćetne kiseline je dodato u ovu smesu i zagrevana je na 60°C 4 sata. Posle hlađenja i koncentrovanja rastvarača, sirov reakcioni proizvod je ekstrahovan etil acetatom i opran zasićenim rastvorom natrijum bi karbonata. Organske faze su kombinovanee osušene na magnezijum sulfatu, a zatim koncentrovane. Sirov proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (DCM/MeOH) da bi dao 11 mg (4%) 2-(4-aminofenil)-N-(5-(3,5-difluorofeniItio)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il) acetamida u vidu smeđe čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 412.09.

'H NMR: oH ppm (400 MHz. DMSO): 13,60 (111. bs. NH). 10.96 (IH, bs. NH). 8,68 (IH. d.

CHarom), 8,55 (IH, d, CHarom), 7.06 (IH, m. CHarom). 6.98 (2H. d, CHarom), 6,79 (2H, m. CHarom), 6,50 (2H, m, CHaror)1), 4,92 (2H, s, NH), 3.51 (2H, m, CH2).

Primeri metoda F3: oksidacija sulfide

Primer 34: 5-(3,5-difluorofenilsulfonil)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amin

103501

[0351] Rastvor 663 mg (1.078 mmol) oksona u 1,1 ml vode je dodato u rastvor 300 mg (1,078 mmol) 5-(3,5-difluorofeniltio)-l H-pirazolo[3.4-b]piridin-3-amina u 10 ml smese tetrahidrofurana i metanola (1:1) na 0°C. Reakciona smesa je mešana na sobnoj temperaturi 16 sati. Dodatna porcija od 663 mg oksona je onda dodata na 0°C i reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 24 sata. Rastvarač i su upareni i reakcioni medijum je razblažen rastvorom natrijum bikarbonata, ekstrahovan etil acetatom. osušen na MgS04. a zatim koncentrovan da bi dao 340 mg (81%) 5-(3,5-difluorofenilsulfonil)-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-amina u vidu žute čvrste supstance.

LCMS (EL m/z): (M+l) 311.03.

'li NMR: oH ppm (400 MHz. DMSO): 1 2.72 (IH. bs. NH). 8.92 (1 H. d. CH;„(,m)-8.84 (III. d.

CH;irom). 7.89-8.01 (III. d. ( IU,,,). 7.62-7.80 (2H. m. ClUmh6.06 (2H, bs. NH).

[0352] Sledeća jedinjenja su takode dobijena ovim metodom:

[0353] Alternativno, korak zaštite se može vršiti pre reakcije oksidacije, za čega sledi korak skidanja zaštite koji može da dovede do dobijanja odgovarajućih sulfona ili sulfoksida.

Primer 34- bis: 5-(3,5-difluorofenilsulfinil)-lH-pirazolo|4,3-b]pirazin-3-amin

[0354]

[0355] 0,55 ml trietilamina i 22 mg 4-dimetilaminopiridina je dodato u rastvor 500 mg (1,790 mmol) 5-(3.5-đifluorofeniltio)-lH-pirazolo[3.4-b]pirazm-3-amina u 10 ml tetrahidrofurana, u argonu. Rastvor je mešan na 0°C i dodato je 0.915 ml di-terc-butil đikarbonala i reakcioni medijum jc mešan preko noći. Vodena frakcija je dodata u reakcioni medijum koji je onda ekstrahovan etil acetatom. Organske faze su osušene na MgSOđi koncentrovane u vakuumu da bi dale sirov proizvod koji se koristi u koraku oksidacije bez daljeg prečišćavanja.

[0356] Dobijeni sirov proizvod je rastvoren u 10 ml smese (1:1) tetrahidrofurana i metanola na 0°C, a zatim je dodat rastvor 1,103 g (1.794 mmol) oksona u 2 mL vode. Reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 16 sati. Dodatna porcija od 550 mg oksona je onda dodata i reakcioni medijum je mešan na sobnoj temperaturi 5 sati. Rastvarači su upareni i reakcioni medijum je razblažen rastvorom natrijum bikarbonata, ekstrahovan etil acetatom, osušen na magnezijum sulfatu i koncentrovan da bi dao smesu odgovarajućih sulfona i sulfoksida je korišćena u koraku skidanja zaštite bez daljeg prečišćavanja.

[0357] 0,373 ml TFA u 4 ml anhidrovan THF je dodat na 0°C rastvoru 600 mg prethodno dobijene smese u 6 ml dihlorometana. Smesa je mešana 1 sat na sobnoj temperaturi i dodata je dodatna porcija od 4 ekvivalenta TFA u 4 ml THF. Posle 1 sata mešanja, ova radnja je ponovljena i reakcioni medijum je mešan u ukupnom vremenu od 3h45. Rastvarači su upareni i reakcioni medijum je razblažen rastvorom kalijum karbonata, ekstrahovan etil acetatom, osušen na magnezijum sulfatu i koncentrovan da bi dao 1:1 smesu 5-(3,5-difluorofenilsulfonil)-!! I-pirazolo[3,4-b]pirazin-3-amina i 5-(3.5-difluorofenilsulfinil)-l Fl-pirazolo[3.4-b]pirazin-3-amina. Ova smesa je korišćena u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.

[0358] Sledeća jedinjenja su takođe dobijena ovim metodom:

Primer metoda F4: demetilacija

Primer 35: N-(5-(3,5-difluorofeniltio)-6-hidroksi-lH-pirazolo[3,4-bjpiridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamid

[0359]

[0360] 443 ul (3 eq) rastvora 1 M bor tribromida u dihlormetanu je dodato u rastvor 90 mg (OJ48 mmol) N-(5-(3.5-dinuorofeni[tio)-6-metoksi-lH-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilainino)benzamida (primer 18) u 4 ml 1,2-dihloretana na 0°C. Reakcioni medijum je mešan na 60°C 3 sata, a zatim ohlađen na ledenom kupatilu pre dodavanja metanola. Rastvarači su upareni i ostatak je ponovo rastvoren u smesi metanola i etil acetata. Formirana čvrsta supstanca je profiltrirana, ponovo rastvorena u 3 ml tetrahidrofurana i dodata u 1 N rastvor natrijum karbonata. Reakcioni medijum je mešan 18 sati na sobnoj temperaturi, pll rastvora je podešen na 8-9 i vodena faza je ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je osušena na magnezijum sulfatu i sirov proizvod je prečišćen na koloni od silika gela (dihlormetan/metanol kao eluent) da bi dao 21 mg (24%) N-(5-(3,5-dilluorofeniltio)-6-hidroksi-lI-I-pirazolo[3,4-b]piridin-3-il)-4-(4-metilpiperazin-l-il)-2-(tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)benzamida u vidu žutog praha.

LCMS (El, m/z): (M+l) 596,13.

'H NMR: 5H ppm (400 MHz, DMSO): 12,96 (IH, širok ravan singlet), 12,02 (IH, širok ravan singlet), 10.64 (HL bs. NH). 8.46 (IH. bs), 8.09 (111. bs). 7.72 (IH. d. CHarom). 6,97-7,10 (IH. m. ClIartllll). 6.60-6.74 (2H. m, CHmffl). 6.28 (IH. dd, CHarom). 6.13 (IH. d. Cllart,m). 3,80-3,90 (2H, m, CHpiraillin), 3.65-3,77 (IH, m, CHpirani)11). 3,50 (2H, t, CHpira,K)11. 3,25-3,32 (4H. m, 2<*>CH2), 2,37-2,45 (4H,m, 2<*>CH2), 2,22 (3H, s, CH3), 1,91-2,00 (2H, ni, CHpiranon). I, 28-1,43 (2I Lm.CHpir;ino„).

II. Biološki testovi jedinjenja prema pronalasku

•Testza merenje inhibicije TrkA, TrkB ili TrkC kinaze

[0361] Ove kinaze proizvodi Millipore ili Kinome Scan (DiscoverX) i pretražene su prema protokolima proizvođača.

[0362] Rezultati su prikazani u tabeli niže:

• In vivoanalgctska aktivnost protiv hiperalgczije indukovaneNGF-om

|0363] Jedinjenja opšte formule (I), a naročito jedinjenje 30. su testiranain vivou mišu koji je dobio injekciju N(iF u taban. Ovaj tretman izaziva termičku hiperalgeziju (Schuligoiel al..

1998.Neuroscience Lelteis252:147-149). Ukratko, mužjaci miša su dobili subkutanu injekciju NGFp (1 ug; SfGMA) od 10 ul u površinu tabana desne zadnje šape. Posle injekcije, miševi su vraćeni u svoje kaveze. Četiri sata posle injekcije NGF. miševi su stavljeni u centar analgezimetra sa vrućom pločom (B1O-HC2.00. Bioseb, France) beleženo je vreme latencije do prvog žustrog podizanja ili lizanja zadnje šape ili skakanja. Primenjeno je maksimalno vreme od 60 sec da bi se sprečilo oštećenje tkiva. Rezultati su dati kao srednja vrednost ± s.e.m. vremena latencije. Testirana jedinjenja su data 30 min pre NGF injekcije.

[0364] Slika 1 pokazuje da Jedinjenje 30 inhibira hiperalgeziju inđukovanu NGF-om. bilo kad je administrirano intraperitonealnim putem (Slika 1A) ili oralnim putem (Slika 1B). Potpun ili skoro potpun prestanak hiperalgezije indukovane NGF-om se javio pri dozama od 10 mg/kg i nižim (<*>P <0.05 u odnosu na sam NGF pomoću ANOVA-e).

• In vivoanalgetska aktivnost u formalinskom testu u pacovima

[03651 Metod je adaptiran iz Wheeler-Acetoet al.(Bol. 1990. 40:229-38) i Đardinet al.

(2003.Pharmacolog}'67: 182-194). U drugoj fazi testiranja. Jedinjenje 30 je inhibiralo lizanje šape za 44% u odnosu na životinje koje su tretirane nosačem (P < 0.05, ANOVA).

[0366]

• In vivoanalgetskaaktivnostprotiv akutnogihroničnog inflamatornog bola indukovanog kompletnim Freund-ovim adjuvantom(CFA)

[0367] Korišćeni su mužjaci pacova Sprague-Dawley [Crl:OFA(SD) Charles River Lyon, France], koji su po dolasku težili 160-180 g, Paeovi su prvo svaki dan navikavani na rukovanje njima i na aparat za testiranje koji se koristi za von-Frev i model vruće ploče jednu nedeiju pred indukciju inflamacije. Sledećeg ponedeljka. odvrgnuti su nociceptivnim testovima za određivanje osnovnog nivoa. Zatim je pacovima data subkutana injekcija CFA (1 mg/l ml; Sigma) od lOOul u površinu tabana desne zadnje šape (dan 0: DO). Slani rastvor je ubrizgan na isti način placebo grupi.

[0368] Zatim je svaki pacov stavljen na podignutu plastičnu mrežu u providnom plastičnom kavezu i broj spontanih trzaja (merenje spontanog bola) je beležen tokom 10 min. Mehanička alodiniija je procenjena pomoću von Frey-evog testa. Svaki pacov je stavljen na podignutu plastičnu mrežu u providnom plastičnom kavezu i ostavljen da se prilagodi na okolinu za testiranje bar 5 minuta. Von Frey-eva vlakna (Semmes-Weinstein-ovi monofilamenti. Stoclting U., USA; 0,6; 1,4; 2; 4; 6; 8: 10; i 15 g) su primenjena na površinu tabana injektirane Šape odozdo sa mrežastog poda ls rastućim redom. Prag je određen kao najmanja sila koja je izazvala odgovor povlačenja. Test je ponovljen tri puta sa intervalima od po 5 minuta između svaka dva testa. Skor povlačenja šape na taktilni stimulus je određen kao prošek iz 3 merenja. Životinje su dobile intraperitonealnu ili oralnu injekciju testiranog jedinjenja. Jedinjenja opšte formule (I) su ispoljila analgetsko dejstvo u ovom testu pri dozama od 0,5 do 20 mg/kg. i protiv akutnog inflamatornog bola (trzaji) i protiv mehančke alodiniije. Na primer, Jedinjenje 30 je inhibiralo trzaje posle intraperitonealne injekcije na način zavisan od doze (Slika 2A) i mehaničku alodiniiju posle oralne administracije (Slika 2B). Jedinjenje je potpuno ili skoro potpuno prekinulo spontani bol sa 0,16 mg/kg i mehaničku alodiniiju sa 2.5 mg/kg.

• In vivoanalgetska aktivnost protiv hroničnog bolumodelu bola u kanceru kostiju

[0369] Kancer kostiju proizvodi jedno od najbolnijih stanja koja pogađaju ljude i životinje. To je i najčešći bol u humanim pacijentima sa uznapredovaliin kancerom i on ostaje težak za tretiranje i značajno doprinosi povećanom morbiditetu i smanjenom kvalitetu života. Razvijeno je nekoliko modela mišjeg bola indukovanog osteosarkomom (Pacharinsak and Beitz, Animal models of cancer pain. Comp Med. 2008 Jun; 58:220-33.).

[0370] Indukovali smo bol kancera kostiju implantiranjem 10 pl PBS sa 2x10^ NCTC 2472 ćelija osteolitičkog fibrosarkoma u tibiju C3H/HeNCrl miševa starih 5-6 nedelja u anesteziji izofluranom. Prisustvo ovih ćelija indukuje osteolitičke Iezije u kosti i zbog povećanja broja osteoklasta i zbog njihove aktivacije, koji dovode do uništenja koštanog tkiva i invazije susednog mekog tkiva, kao i do ponašanja vezanog za bol. Ponašanje vezano za bol je procenjeno i pred i na dane 3. 7, 10, 14 i 17 posle injektiranja tumorskih ćelija. Procenjena su sledeća ponašanja: korišćenje udova tokom spontanog kretanja tamo-amo na skali od 0^1. gde je 0 = normalno korišćenje. a 4 = nekorišćenje injektirane zadnje šape; - bol izazvan lakim dodirom; trzanje indukovano lakim dodirom je mereno posle perioda od I min neškodljive stimulacije šape u koju je injektiran tumor malom četkicom. Broj trzaja je beležen tokom 5 min.

[0371] Za tretman lekom, životinje su tretirane hronično testiranim jedinjenjem ili slanim rastvorom, koji im je administriran 30 min pre testiranja i.p. putem, počev od sedmog dana posle injekcije tumorskih ćelija, kad su ponašanja vezana za bol bila jasno prisutna. Kao primer. jedinjenje 30, u dozi od 2,5 mg/kg, je značajno smanjilo ocenu za smanjeno korišćenje udova od dana 10 (Slika 3A) i trzanje izazvano lakim dodirom od dana 8 (Slika 3B).

• Komparativni eksperimenti:

|0372]In vilroesej kinaze zasnovan na glo plus kinaznom eseju (Promega) je razvijen na ploči za testiranje formata sa 96 ležišta za procenu inhibitorskih osobina jedinjenja prema receptorima kinaza vezanih za tropomiozin (Trk), korišćenjem rastvorljivih unutarćelijskih segmenata ovih receptora, koji sadrže kinaznu aktivnost (TrkA (ili NTRK1; 400 ng/ležište; Millipore) i TrkB (ili NTRK2: 200 ng/ležište; Invitrogen)). Esej je izveden u konačnoj zapremini od 50 u! koja sadrži 8 mM MOPS (pl I 7,0). 0,2 mM EDT'A, 40 mM Mg acetata, 25 mM 2-glicerofosfata, 1 mM DTT. 2 mM Na vanadata, 0,01 % Triton X-100, bilo 1 (TrkA) bilo 2,5 (TrkB) mg/ml poli EY (poli Glu-Tvr 4:1; supstrat) i 30 (Trk A) ili 40 (Trk B) uM ATP. Testirana jedinjenja su rastvorena (10 mM) i razblažena u 100 % DMSO kroz seriju razblaživanja. sa testiranim semilog koncentracijama generalno u opsegu od 1 do 30 000 nM konačne koncentracije (5% DMSO konačna), ali su koncentracije mogle da budu prilagođene prema potentnosti jedinjenja. Reakcija je započeta dodavanjem ATP i ploče su inkubirane 2 sata na 30°C. Ploče su sklonjene iz inkubatora i 50 pl kinaze glo plus je dodato u svako ležište, iza čega je sledila inkubacija od 10 minuta na sobnoj temperaturi. Luminescencija indukovana luciferazom, koja je proporcionalna ATP-u koji je ostao u ležištu, je merena luminomelrom. Kontrole na svakoj ploči su uključivale ležišta sa samom kinazom (maksimalno konzumiranje ATP. ili 0% inhibicije), ležišta bez kinaze (maksimalan ATP signal ili 100% inhibicije) i ležišta sa 20 uM staurosporina (pozitivna kontrola inhibicije). Cela kriva zavisnosti odgovora na inhibiranje od koncentracije K252a (semilog koncentracije od 1 do 10 000 nM) je takođe bila uključena za svaku ploču. Vrednosti pIC5() su izvedene iz fitovanja inhibicione krive konzumiranja ATP. korišćenjem opsega luminescencije 0-100% definisane preko kontrola, pomoću jednačine sigmoide doza-odgovor: %inhibicija = 100-(100/(1+ 10(X+plt50)*"H)), gde je X logaritam koncentracije testiranog jedinjenja. Pod ovim uslovima, K252a je imao pIC.so od 7,46 ± 0,07 za TrkA (srednja vrednost ± SD; N=42; ICso - 30 nM) i 7.16 ± 0.18 za TrkB (N=36; IC>»= 74 nM). pri čemu su ove vrednosti u saglasnosti sain vi tropodacima iz literature (Taplev et al (1992) Oncogene 7: 371-381. Tan et al (2007) Mol Pharmacol 72: 1440-1446).

[0373] Dobijeni rezultati su prikazani niže:

Claims (16)

1. Jedinjenje slcdeće opšte formule (I): ili farmaceutski prihvatljiva so ili solvat istog, tautomer istog, ili stereoizomer ili smesa stereoizomera istog u bilo kojim proporcijama, kao što je smesa enantiomera, naročito racemska smesa, gde: svaki od Y{ i Y4predstavlja, nezavisno od onog drugog, CH grupu ili atom azota, uz uslov da bar jedan od Y| i Y4predstavl ja atom azota, - Y2predstavlja C-X-Ar grupu, Y3predstavlja C-W grupu, - Ar predstavlja aril ili heteroaril grupu opciono supstituisanu jednom ili sa više grupa odabranih od atoma halogena, (C|-Cf,)alkila. (C|-Cn)haloalkila. (Ci-C0)haloalkoksi, (Cj-C6)haIotioalkoksi. CN, N02. ORn. SR,2, NRL1R|4, C():R|5. CONRt6R,7, S02R|8. SO2NR19R20. COR21, NR22COR2J, NR24S02R2>i R2(,NR27R2k i/ili opciono fuzionisanu u heteroprsten, - X predstavlja dvovalentnu grupua odabranu od O, S, S(O), S(0)2, NR4, S(NR4), S(0)(NR4), S(0)2(NR4), NR4S, NR4S(0), NR4S(0)2, CH2, CH2S, CH2S(0), CH2S{0)2, SCH2, S(0)CH2. S(0)2CH2, CH2CH2, CH-CII. C=C. CH20, OCH2, NR4CH2. i CH2NR4, - W predstavlja R5, SRS, OR5ili NR5R6 grupu. U predstavlja CH2ili NH grupu, jedan ili više vodonikovih atoma koji mogu da budu zamenjeni (C|-Cf,)alkil grupom, - V predstavlja C(O), C(S) ili CH2, n predstavlja 0 ili 1. Ripredstavlja atom vodonika ili OR7ili NR7R« grupu. R2predstavlja atom vodonika, opciono supstituisan heteroprsten, N02, OR9ili NR9R10, svaki od R3, R4. R| 1 do R2?i R27do R2npredstavlja, nezavisno od ostalih, atom vodonika ili (C|-C(1)alkil grupu. svaki od R5i Rhpredstavlja« nezavisno od onog drugog, atom vodonika ili (C|-Q,)alkil. opciono supstituisan aril ili opciono supstituisanu benzii grupu. svaki od R7, R«, R»i Rio predstavlja, nezavisno od ostalih, atom vodonika ili opciono supstituisanu (C|-Cf,)alkil ili (C;,-C 12)cikIoalki 1 grupu ili opciono supstituisan heteroprsten. i - R2(, predstavlja (C|-Cf,)alkil grupu, za upotrebu u lečenju ili sprečavanju bola.

2. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 1, naznačenolime, što je bol nociceptivan bol, inflamatoran bol, neuropatski bol, idiopatski bol ili psihogeni bol. poželjno inflamatoran bol ili neuropatski bol.

3. Jedinjenje prema zahtevu 1 ili 2, gde je bol usled kancera, povrede nerva ili usled reumatskih bolesti.

4. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 3, naznačeno time, sto je: - Yi= CH ili N i -Yj= N.

5. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, naznačeno time, što: Y, predstavlja CH grupu, a Y4predstavlja atom azota.

6. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 5, naznačeno time, što X predstavlja dvovalentnu grupu odabranu od S. S(O). S(0)2. NR4, CH2. CH2S, CH2S(C)). CH2S(0)2. CH20. CH2NR4. NHS(0)2. SCH2. S(0)CH2. S(0)2CH2, S(0)2NH. OCH2, NR4CH2. CH2CH2, Cli=CH. i C=C; naročito od S, S(O), S(0)2, NR4, CH2. SCH2, S(0)CH2, S(0)2CH2, S(0)2NH, CH2CH2. C=C. OCH2, i NR4CH2; posebno od S, S(0)2. CH2, SCH2. S(0)2CH2, S(0)2NH, CH2CH2, i C=C. gde je prvi atom ovih grupa vezan za atom C lanca C-X-Ar.

7. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 6, naznačeno time, što Ar predstavlja aril grupu, kao što je fenil, opciono supstituisan jednim ili sa više grupa odabranih od atoma halogena, (C|-Cf,)alkila. (C|-C6)haloalkila, (C|-C6)haloalkoksi, (CrC6)halotioalkoksi. CN. N02. OR,,. SR,2. NR„R„. CO,R15. i CONR,f,R|7. SO:Ri8. S02NR|9R2(». COR2I. NR22CORB ili NR24S02R25; ili piridinska grupa.

8. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 7, naznačeno time. što Ar predstavlja grupu odabranu od sledećih grupa:

9. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 8, naznačeno time, što W predstavlja R5, SR$, OR5ili NR?R(, grupu, gde R5, R6predstavljaju, nezavisno od onog drugog, atom vodonika ili (C|-C6)alkil grupu.

10. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 9, naznačeno time, što je: - Rr=H. - U=CH2ili NH, - V=C(0) ili C(S), a naročito C(O) i - n=0 ili 1, a naročito 0.

11. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 10, naznačeno time, što R| predstavlja atom vodonika ili NR?Rrgrupu, gde R7predstavlja atom vodonika i Rg predstavlja opciono supstituisanu (C3-Ci2)cikloalkil grupu ili opciono supstituisan heteroprsten.

12. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 11, naznačeno time. što R| predstavlja jednu od sledećih grupa:

13. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva t do 12, naznačeno time, što R2predstavlja N02, NR9R10ili heteroprsten opciono supstituisan (C|-C0)alkilom ili NH2.

14. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 13. naznačeno time. što R2predstavlja jednu od sledećih grupa: Nll2. NH(CH2).iNMe2. NMe(CH2)3NMe2. NQ2.

15. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 14, naznačeno time, što je odabrano od sledećih jedinjenja:

16. Farmaceutski sastav koji sadrži bar jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijent i jedno jedinjenje prema bilo kom od zahteva I do 15 kao aktivan sastojak, za upotrebu kao tretman ili prevenciju bola.