RS55412B1 - Postupak za kontrolu parazitskih korova sa smešom koja sadrži imazamoks i regulatore rasta biljaka - Google Patents

Description

Opispronalaska

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na postupak za kontrolu parazitskih korova, koji obuhvata primenu na biljci domaćinu, korovima i/ili njihovom staništu herbicidnih smeša ili kompozicija koje sadrže A) imazamoks, uključujući i njegove poljoprivredno prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre i B) jedan, dva ili tri regulatora rasta biljaka (PGR, eng. plant growth regulator) izabranih između proheksadiona, proheksadion-kalcijuma, trineksapaka ili trineksapak-etila, u sinergijski efektivnim količinama. Predmetni pronalazak se takođe odnosi na postupak za poboljšanje prinosa useva koji obuhvata primenu na biljci domaćinu i/ili njihovom staništu smeša koje sadrže komponente koje su ovde definisane. Predmetni pronalazak se takođe odnosi na herbicidne smeše koje sadrže imazamoks i jedan, dva ili tri regulatora rasta biljaka (PGR) izabranih između proheksadiona, proheksadion-kalcijuma, trineksapaka ili trineksapak-etila, pri čemu te kompozicije sadrže pomenute smeše, kao i na njihovu primenu za kontrolu (suzbijanje) parazitskih korova.

[0002] Parazitski korovi preuzimaju deo ili sve hranljive materije od druge biljke prodiranjem u tkivo domaćina i izvlačenjem hranljivih materija iz biljke domaćina (W. Koch, M. Kunisch, PLITS 1989/7 (2),Principles o/ JVeed Management,22-26). Ovo se odvija ili preko stabljike, npr. kod Cuscuta spp., ili iz tkiva korena, npr. kod Striga spp. (veštičiji korov) i Orobanche spp. (volovod). Biljke koje parazitiraju na korenju izazivaju značajnu štetu na usevima pre nicanja i time dovode do visokih ekonomskih gubitaka. Zato ručno uklanjanje čupanjem ili mehaničko uklanjanje korova mogu sprečiti parazite da raseju seme, međutim, ove mere dolaze prekasno za sprečavanje gubitaka kod useva. Dugovečnost semena parazitskih vrsti je relativno visoka. Stoga rotacija useva ili neobrađivanje zemljišta često nisu praktični, pošto intervali između kultivacija ugroženih useva moraju da budu od 5-10 godina, u zavisnosti od specifičnog sistema. Povećanje otpornosti prema parazitskim korovima na usevima putem selekcije ili genetske modifikacije je samo delimično uspešno, zato što je parazitski korov sposoban da se brzo prilagodi takvim promenama (Honiges, A., Wegmann, K.<*>and Ardelean, A. HELIA, 31, br. 49, str. 1-12, (2008).

[0003] Regulatori rasta biljaka (PGRs) sadejstvuju sa hormonskim sistemom tretiranih biljaka i regulišu rast biljaka ili delova biljaka. Oni u malim dozama utiču na razvojne procese i diferencijaciju kod biljaka, a da nemaju nutritivnu vrednost, niti su fitotoksični. Još preciznije, različiti PGR mogu, na primer, smanjiti visinu biljke, stimulisati klijavost semena, pobuđivati cvetanje, potamnjivati boju listova, minimizirati poleganje žitarica, menjati brzinu rasta biljke i modifikovati vreme i efikasnost cvetanja, obrazovanje plodova, sazrevanje, opadanje plodova, opadanje listova ili svojstava kvaliteta.

[0004]Postoji više različitih klasa regulatora rasta biljaka. Poznate klase obuhvataju azole (kao što su unikonazol i paklobutrazol), cikloheksan karboksilate (kao što su trineksapak, trineksapak-etil, proheksadion i proheksadion-kalcijum), pirimidinil karbinole (kao što su flurprimidol i ancirnidol), kvaternarne amonijume (kao što su hlormekvat-hlorid i mepikvat-hlorid) i sulfonil-amino fenil-acetamide (kao što je mefluidid).

[0005]Regulatori rasta biljaka funkcionišu na različite načine (W. Rademacher, Ann. Rev. Plant Phvsiol. Plant Biol. 2000, 51, 501-531). Proheksadion, proheksadion-kalcijum, trineksapak i trineksapak-etil služe kao inhibitori oksidaze aminociklopropan karboksilne kiseline (ACC) i time inhibiraju biosintezu etilena.

[0006]Etilen služi kao hormon kod biljaka (http://en.wikipedia.org/wiki/Etilene, April 2011; Z. Lin et al., "Recent advances in ethvlene research", J. Exp. Bot, 2009, 60, 3311-3336). On deluje na nivou tragova u biljci stimulišući ili regulišući sazrevanje plodova, kao i starenje vegetativnih tkiva. Biosinteza etilena može biti indukovana ili inhibirana pomoću regulatora rasta biljaka (S. F. Yang et al. "Ethvlene biosvnthesis and its regulation in higher plants". Ann. Rev. Plant Phvsiol. 1984, 35, 155-89). Nasuprot inhibitora biosinteze etilena, inhibitori percepcije etilena obuhvataju jedinjenja koja imaju isti oblik kao etilen, ali ne izazivaju reakciju kao etilen. Jedan primer inhibitora percepcije etilena je 1-metilciklopropen (1-MCP). U WO 2008124431 (Al) su otkrivene sinergijske smeše koje sadrže 1-MCP za poboljšanje prinosa, zdravlja i/ili vigora biljke.

[0007]U EP 0123001 (Al) je opisano da proheksadion-kalcijum izaziva otpornost kod suncokreta prema infekcijama sa parazitskim korovom na korenu Orobanche cumana (Z.W. Fan et al., Weed Research, 2007, 47, 34-43).

[0008]U US 2011/0028324, Beam J.B. et al. (Peanut Science, 2002, 29, 29-35), Miziniak W. et al. (Progress in Plant Protection, 2008, 48, 635-839), Krawczyk R. (Progress in Plant Protection, 2006, 46, 200-204), US 2010/304971 (Al), US 2010/210467 (Al), US 2008/0269058 (Al), EP 0 224 441 (Al), DE 198 34 627 (Al) su opisane kompozicije koje sadrže inhibitore acetolaktat sintaze (ALS) i regulatore rasta biljaka (PGR), kao što su proheksadion-kalcijum, trineksapak ili trineksapak-etil za borbu protiv korova i povećanje prinosa useva.

[0009]Inhibitori acetolaktat sintaze (ALS) su herbicidno aktivna jedinjenja, koja inhibiraju biosintezu aminokiselina sa razgranatim lancem. Oni pripadaju grupi B po HRAC klasifikacionom sistemu. WO 2003/012115 (A2) i WO 2008/124431 (Al) se odnose na biljke suncokreta otporne na herbicide, kao i na postupke za kontrolisanje volovoda, koji obuhvataju primenu, između ostalog, inhibitora acetolaktat sintaze, kao što su imidazolinoni ili sulfoniluree. U EP 1088480 (Al) je opisana selektivna primena imazetapira kod različitih sorti suncokreta koje su otporne ili tolerantne na pomenute herbicide za kontrolu Orobanche cernua ili Orobanche cumana. U US 2005/44587 (Al) su opisane sorte i hibridi suncokreta koji su tolerantni na herbicide sa sulfonilureom i postupak za selektivnu kontrolu neželjene vegetacije, uključujući parazitske korove, a naročito Orobanche spp., primenom herbicida sa sulfonilureom na useve suncokreta tolerantne na sulfonilureu.

[0010]Što se tiče datog mehanizma dejstva i klasifikacije aktivnih supstanci, videti npr. "HRAC, Classification of Herbicides According to Mode of Action", http://www.plantprotection.org/hrac/MOA.html, April 2011).

[0011]Postoji samo nekoliko selektivnih herbicida koji kontrolišu parazitske korove na korenu tokom cele sezone dok su još uvek pod zemljom. Da bi se sprečila šteta na biljci domaćinu mora biti nanet herbicid koji se može translocirati unutar biljke domaćina u koncentracijama koje nisu toksične za domaćina. Iz ovog razloga u agrohemijskoj industriji postoji velika potreba da se pronađu novi postupci i hemijske kompozicije za efikasnu kontrolu parazitskih korova na korenu kao što su, na primer, Orobanche spp. i Striga spp.

[0012]Cilj predmetnog pronalaska je da se realizuju herbicidne smeše ili kompozicije koje su visoko aktivne protiv parazitskih korova, a naročito parazitskih korova na korenu. U isto vreme, kompozicije treba da imaju dobru kompatibilnost sa korisnim usevima. Osim toga, kompozicije prema pronalasku treba da imaju širok spektar dejstva i konačno da povećaju prinos useva.

[0013]Otkriveno je da su herbicidno aktivne smeše ili kompozicije koje sadrže A) imazamoks, uključujući njegove poljoprivredno prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre i B) jedan, dva ili tri regulatora rasta biljaka (PGR) izabranih između proheksadiona, proheksadion-kalcijuma, trineksapaka ili trineksapak-etila veoma korisne za kontrolu parazitskih korova.

[0014]Iznenađujuće je da smeše i kompozicije prema pronalasku imaju bolju herbicidnu aktivnost, tj. bolju aktivnost prema parazitskim korovima, nego što bi se moglo očekivati na osnovu herbicidne aktivnosti koja je uočena za pojedinačne komponente. Osim poboljšane herbicidne aktivnosti smeše i kompozicije prema predmetnom pronalasku takođe obezbeđuju značajno veći prinos useva.

[0015]Herbicidna aktivnost koja se očekuje za smeše i kompozicije na bazi pojedinačnih komponenata može se izračunati korišćenjem Colby-jeve formule (videti dole). Ukoliko uočena aktivnost premašuje očekivanu dodatnu aktivnost pojedinačnih komponenti, onda se ovaj efekat naziva "sinergijski".

[0016]Predmetni pronalazak se odnosi na postupak za kontrolu parazitskih korova, koji obuhvata primenu na biljci domaćinu, korovima i/ili njihovom staništu herbicidne smeše koja sadrži komponente A) imazamoks, uključujući njegove poljoprivredne prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre, i B) jedan, dva ili tri regulatora rasta biljaka (PGR) izabrana između proheksadiona, proheksadion-kalcijuma, trineksapaka ili trineksapak-etila,

u sinergijski efikasnoj količini ili kompoziciji koja sadrži pomenutu smešu.

[0017]Prema postupku prema pronalasku, smeše i kompozicije koje sadrže pomenutu smešu se prvenstveno primenjuju u sinergijski efikasnoj količini, koja je definisana težinskim odnosom A) prema B) od 1 : 300 do 300 : 1, a prvenstveno od 1 : 100 do 100 :1, a prvenstveno od 1 : 20 do 20 :1, a prvenstveno od 1 : 3 do 3 : 1, a prvenstveno od 1 :2 do 2 : 1 a isto tako poželjno 1:1.

[0018]Prema jednom primeru izvođenja, postupak prema pronalasku obuhvata primenu herbicidnih smeša koje sadrže komponente A) i B) i kao sledeći sastojak herbicidnu, fungicidnu ili insekticidnu komponentu C).

[0019]Dalje, predmetni pronalazak se takođe odnosi na smeše koje sadrže komponente A) imazamoks, uključujući njegove poljoprivredne prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre, i B) jedan, dva ili tri regulatora rasta biljaka (PGR) izabrana između proheksadiona, proheksadion-kalcijuma, trineksapaka ili trineksapak-etila,

[0020]Poželjno je da smeše sadrže komponente A) i B) u sinergijski efikasnoj količini, koja je definisana kao težinski odnos A) prema B) od 1 : 300 do 300 : 1, a prvenstveno od 1 : 100 do 100 :1, a prvenstveno od 1 : 20 do 20 :1, a prvenstveno od 1 : 3 do 3 : 1, a prvenstveno od 1 : 2 do 2 : 1, a isto tako prvenstveno 1:1.

[0021]Prema jednom primeru izvođenja pronalaska smeša sadrži kao sledeći sastojak herbicidnu, fungicidnu ili insekticidnu komponentu C).

[0022]Izraz smeša ovde označava kombinaciju komponenti A), B) i, opciono, C), tj. aktivne sastojke, koji se mogu primenjivati odvojeno u okviru vremenskog perioda koji omogućava istovremeno dejstvo aktivnih sastojaka na usevima, a naročito u okviru vremenskog perioda od osam nedelja, poželjno najviše 7 dana, te najpoželjnije najviše 1 dan.

[0023]Primeri pogodnih komponenti C) koje se mogu koristiti prema predmetnom pronalasku su, na primer, strobilurinski fungicidi, na primer, azoksistrobin, koumetoksistrobin, koumoksistrobin, dimoksistrobin, enestroburin, fluoksastrobin, krezoksim-metil, metominostrobin, orisastrobin, pikoksistrobin, piraklostrobin, pirametostrobin, piraoksistrobin, piribenkarb, trifloksistrobin, metil estar 2-[2-(2,5-dimetil-fenoksimetil)-fenil]-3-metoksi-akrilne kiseline i 2-(2-(3-(2,6-di-hlorofenil)-l-metil-alilidenaminooksimetil)-fenil)-2-metoksiimino-N-metil-acetamid; ili azol fungicidi, kao što su tebukonazol, metkonazol, protiokonazol, difenokonazol, paklobutrazol, flusilazol, ciprokonazol, propikonazol, fluhinazol; ili inhibitori sukcinat dehidrogenaze, kao što su boskalid, biksafen, fluopiram, pentiopirad izopirazam, fluksapiroksad; ili karbendazim, tiopanatemetil, iprodion, hlorotalonil, mankozeb, procimidon, vinklozolin, famoksadon, triadimenol, fenpropimorf, cimoksanil, prohloraz; ili herbicidi izabrani između acetohlora, aclonifena, cikloksidima, tepraloksidima, cletodima, fenoksiapropa, propahizafopa, hizalafopa, haloksifopa, pendimetalina, klomazona, metazahlora, metolahlora, hinmeraka, dimetenamida, etametsulfurona, napropamida, petoksamida, glifosata, glufosinata, sulfentrazona, karfentrazona, trifluralina, flurohloridona, oksadiazona, linurona.

[0024]Aktivne komponente A), B) i C) koje su gore navedene su poznate u odgovarajućoj oblasti tehnike, videti, na primer, The Compendium of Pesticide Common Names (http://www.alanwood.net/pesticides/); Farm Chemicals Handbook 2000 tom 86, Meister Publishing Companv, 2000; B. Hock, C. Fedtke, R. R. Schmidt, Herbizide [Herbicides], Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1995; W. H. Ahrens, Herbicide Handbook, 7. izdanje, Weed Science Societv of America, 1994; i K. K. Hatzios, Herbicide Handbook, Supplement for the 7th edition, Weed Science Societv of America, 1998.

[0025]U okviru predmetnog pronalaska su naročito poželjne sledeće sinergijske smeše, kao i primena pomenutih smeša u postupcima prema pronalasku. Poželjni primeri izvođenja pronalaska koji su navedeni u nastavku su poželjni, bilo nezavisno jedan od drugog ili u kombinaciji jedan sa drugim.

[0026] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta A) je imazamoks.

[0027] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta B) je proheksadion, proheksadion-kalcijum, trineksapak ili trineksapak-etil ili njihove smeše.

[0028] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta B) je proheksadion ili proheksadion-kalcijum ili njihove smeše.

[0029] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta B) je proheksadion-kalcijum.

[0030] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta B) je trineksapak.

[00311 Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta B) je trineksapak-etil.

[0032] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta C) je fungicidno jedinjenje izabrano iz grupe strobilurina, kao što su dimoksistrobin, piraklostrobin, azoksistrobin, trifloksistrobin, krezoksim-metil, ili azol fungicida, kao što su tebukonazol, metkonazol, protiokonazol, difenokonazol, paklobutrazol, flusilazol, ciprokonazol, propikonazol, fluhinazol; ili inhibitora sukcinat dehidrogenaze, kao što su boskalid, biksafen, fluopiram, pentiopirad izopirazam, fluksapiroksad; ili karbendazim, tiofanatemetil, iprodion, hlorotalonil, mankozeb, procimidon, vinklozolin, famoksadon, triadimenol, fenpropimorf, cimoksanil, prohloraz.

[0033] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta C) je fungicidno jedinjenje izabrano iz grupe strobilurina.

[0034] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta C) je jedinjenje izabrano iz grupe piraklostrobina i krezoksim-metila.

[0035] Prema posebno poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta C) je piraklostrobin.

[0036] Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska komponenta C) je herbicidno jedinjenje kao što su acetohlor, aklonifen, cikloksidim, tepraloksidim, kletodim, fenoksiaprop, propahizafop, hizalafop, haloksifop, pendimetalin, klomazon, metazahlor, metolahlor, hinmerak, dimetenamid, etametsulfuron, napropamid, petoksamid, glifosat, glufosinat, sulfentrazon, karfentrazon, trifluralin, flurohloridon, oksadiazon, linuron.

[0037] Ukoliko su komponente A) i/ili B) i/ili C) sposobne za obrazovanje geometrijskih izomera, na primer, E/Z izomera, onda se i čisti izomeri, i njihove smeše mogu koristiti u kompozicijama prema pronalasku. Ukoliko komponente A) i/ili B) i/ili C) imaju jedan ili više centara hiralnosti i ako su prisutni kao enantiomeri ili dijastereomeri, onda se i čisti enantiomeri i dijastereomeri, kao i njihove smeše mogu koristiti u kompozicijama prema pronalasku.

[0038]Ukoliko komponente A) i/ili B) i/ili C) imaju jonizujuće funkcionalne grupe, onda se one takođe mogu primenjivati za obrazovanje njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli, Generalno su podesne soli onih katjona i kisele adicione soli onih kiselina čiji katjoni i anjoni, respektivno, nemaju štetan efekat na aktivnost aktivnih jedinjenja.

[0039]Poželjni katjoni su joni alkalnih metala, a naročito litijuma, natrijuma i kalijuma, zemnoalkalnih metala, a naročito kalcijuma i magnezijuma, i prelaznih metala, a naročito mangana, bakra, cinka i gvožđa, zatim amonijuma i supstituisanog amonijuma kod kojih su jedan do četiri atoma vodonika zamenjeni sa Ci-C4-alkilom, hidroksi-Ci-C4-alkilom, C1-C4-alkoksi-Ci-C4-alkilom, hidroksi-Ci-C4-alkoksi-Ci-C4-alkilom, fenilom ili benzilom, a naročito amonijumom ili mono-Ci-C4-alkilom, di-Ci-C4-alkilom, tri-Ci-C4-alkilom, tetra-Ci-C4-alkilamonijumom, koji mogu biti supstituisani sa hidroksi ili fenilom, na primer, metilamonijum, izopropilamonijum, dimetilamonijum, diizopropilamonijum, trimetilamonijum, tetrametilamonijum, tetraetilamonijum, tetrabutilamonijum, 2-hidroksietilamonijum, 2-(2-hidroksiet-1 -oksi)et-1 -ilamonijum, di(2-hidroksiet-1 -il)amonijum, benziltrimetilamonijum, benziltrietilamonijum, pored toga fosfonijumski joni, sulfonijumski joni, a naročito tri(Ci-C4-alkil)sulfonijum, kao što su trimetilsulfonijum, i sulfoksonijumski joni, a naročito tri(Ci-C4-alkil)sulfoksonijum.

[0040]Anjoni korisnih kiselih adicionih soli su prvenstveno hlorid, bromid, fluorid, jodid, hidrogensulfat, metilsulfat, sulfat, dihidrogenfosfat, hidrogenfosfat, nitrat, bikarbonat, karbonat, heksafluorosilikat, heksafluorofosfat, benzoat, a takođe i anjoni Ci-C4-alkanskih kiselina, a naročito format, acetat, propionat i butirat.

[0041]Aktivne komponente A) i/ili B) i/ili C) koje imaju karboksilnu grupu se mogu upotrebiti u obliku kiseline, u obliku poljoprivredno prihvatljive soli, kao što je gore pomenuto, ili u obliku poljoprivredno prihvatljivog derivata u kompozicijama prema pronalasku, na primer, kao amidi, kao što su mono- i di-Ci-Cć-alkilamidi ili arilamidi, kao estri, na primer, kao alil estri, propargil estri, Ci-Cio-alkil estri, alkoksialkil estri, a takođe i kao tioestri, na primer, kao Ci-Cio-alkiltio estri. Poželjni mono- i di-Ci-Cć-alkilamidi su metil i dimetilamidi. Poželjni arilamidi su, na primer, anilidi i 2-hloroanilidi. Poželjni alkil estri su, na primer, metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, pentil, meksil (1-metilheksil) ili izooktil (2-etilheksil) estri. Poželjni Ci-C4-alkoksi-Ci-C4-alkil estri su Ci-C4-alkoksi etil estri sa linearnim ili razgranatim lancem, na primer, metoksietil, etoksietil ili butoksietil estar. Primer Ci-Cio-alkiltio estra sa linearnim ili razgranatim lancem je etiltio estar.

[0042]U kontekstu predmetnog pronalaska su posebno poželjne sledeće smeše, kao i primena pomenutih smeša u postupcima prema pronalasku.

[0043]Smeše koje sadrže tačno jedan PGR.

[0044]Smeše koje sadrže tačno dva PGR.

[0045]Dalji poželjni primeri izvođenja odnose se na tername smeše koje odgovaraju gore pomenutim binarnim smešama i dodatno sadrže komponentu C).

[0046]Ovde i u nastavku, izraz "binarne smeše" obuhvata smeše koje sadrže imazamoks, uključujući njegove poljoprivredno prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre i 1, 2 ili 3, PGR komponente B). U skladu sa tim, izraz "ternarne kompozicije" obuhvata smeše koje sadrže imazamoks, uključujući njegove poljoprivredno prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre, jednu ili više, na primer, 1, 2 ili 3, komponenti B) i jednu ili više, na primer, 1, 2 ili 3 komponenti C).

[0047]U binarnim smešama koje sadrže imazamoks, uključujući njegove poljoprivredno prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre i 1, 2 ili 3 komponente B), težinski odnos aktivnih jedinjenja A:B je generalno u opsegu od 1:300 do 300:1, a naročito u opsegu od 1:100 do 100:1 i poželjno u opsegu od 1:3 do 3:1, a naročito u opsegu od 1:2 do 2:1 i najpoželjnije je 1:1.

[0048]U ternarnim smešama relativni težinski odnosi komponenata A:B su generalno u opsegu od 1:300 do 300:1, a naročito u opsegu od 1:100 do 100:1 i poželjno u opsegu od 1:3 do 3:1, a naročito u opsegu od 1:2 do 2:1 i najpoželjnije je 1:1. Težinski odnos komponenata A:C je generalno u opsegu od 1:3000 do 3000:1, a naročito u opsegu od 1:1000 do 1000:1, poželjno u opsegu od 1:100 do 100:1, te posebno poželjno u opsegu od 1:20 do 20:1 i najpoželjnije u opsegu od 1:3 do 3:1. Težinski odnos komponenata B:C je generalno u opsegu od 1:1000 do 1000:1, a naročito u opsegu od 1:500 do 500:1, poželjno u opsegu od 1:250 do 250:1, te posebno poželjno u opsegu od 1:75 do 75:1 i najpoželjnije u opsegu od 1:20 do 20:1. Težinski odnos komponenata A + B prema komponenti C je poželjno u opsegu od 1:1000 do 1000:1, a naročito u opsegu od 1:100 do 100: 1, te posebno poželjno u opsegu od 1:5 do 5:1 i najpoželjnije u opsegu od 1:3 do 3:1.

[0049]Posebno poželjni primeri izvođenja predmetnog pronalaska se odnose na postupke za primenu kombinacija: C.3: A) imazamoks i B) proheksadion-kalcijum; CIO: A) imazamoks i B) proheksadion; C.17: A) imazamoks i B) trineksapak; C.24: A) imazamoks i B) trineksapak-etil.

[0050]Sledeći posebno poželjni primeri izvođenja predmetnog pronalaska se odnose na postupke za primenu svakog od C.3, CIO, C.17 ili C.24 u kombinaciji sa piraklostrobinom.

[0051]Sledeći posebno poželjni primeri izvođenja predmetnog pronalaska se odnose na postupke koji obuhvataju primenu smeša svakog od C.3, CIO, C.17 ili C.24 u kombinaciji sa krezoksim-metilom.

[0052]Smeše prema pronalasku su pogodne kao herbicidi. One su pogodne kao takve ili u odgovarajuće formulisanoj kompoziciji. One deluju protiv širokolisnih korova i korovskih trava; a naročito protiv Orobanche spp. i Striga spp., posebno protiv Orobanche spp. u usevima, kao što su suncokret, uljana repica, pšenica, pirinač, kukuruz, soja i pamuk bez izazivanja bilo kakvih oštećenja na usevima.

[0053]Sledeći poželjni primer izvođenja predmetnog pronalaska se odnosi na postupak za kontrolisanje parazitskih korova u korisnoj vegetaciji izabranoj iz grupe koju čine suncokret, uljana repica, kanola, soja, kukuruz, grašak, pasulj i alfalfa.

[0054]Sledeći poželjni primer izvođenja predmetnog pronalaska se odnosi na postupak za povećanje prinosa useva kod korisne vegetacije izabrane iz grupe koje čine suncokret, uljana repica, kanola, soja, kukuruz, grašak, pasulj i alfalfa.

[0055]Sledeći poželjni primer izvođenja predmetnog pronalaska se odnosi na postupak za kontrolisanje parazitskih korova kod suncokreta i uljane repice, a posebno kod suncokreta.

[0056]Sledeći poželjni primer izvođenja predmetnog pronalaska se odnosi na postupak za povećanje prinosa useva kod suncokreta i uljane repice, a posebno kod suncokreta.

[0057]Komponente smeša mogu biti nanete istovremeno ili sukcesivno ili kao premiks. Ako se primenjuju sukcesivno, komponente se mogu primenjivati po bilo kom redosledu i u bilo kojoj kombinaciji u podesnom vremenskom intervalu, na primer, sa do 8 nedelja između vremenskog trenutka kada se primenjuje prva komponenta ili kombinacija i vremenskog trenutka kada se primenjuje poslednja komponenta ili kombinacija. Prema jednom primeru izvođenja komponente se primenjuju u okviru 24 sata. Još pogodnije, komponente se primenjuju u okviru nekoliko sati, a naročito u okviru jednog sata. U poželjnom primeru izvođenja pronalaska u slučaju sukcesivne primene prvo se primenjuje herbicid. Poželjno je da se komponente primenjuju istovremeno ili sukcesivno. Posebno poželjne sukcesivne primene D.l do D.28 komponenata A), B) i, opciono, C) su navedene dole u tabeli IV.

[0058]Dalji poželjni primeri izvođenja predmetnog pronalaska se odnose na postupak za kontrolu parazitskih korova koji obuhvata primenu na biljci domaćinu, korovima i/ili njihovom staništu, po redosledima primene definisanim u redovima D.l, D5, D16 ili D19, gde je A) imazamoks, B) je proheksadion, proheksadion-kalcijum, trineksapak ili trineksapak-etil ili po redosledima primene definisanim u redovima D2-D4, D6-D15, D17, D18, D20-D28, gde je A) imazamoks, B) je proheksadion, proheksadion-kalcijum, trineksapak ili trineksapak-etil i C) je piraklostrobin ili krezoksim-metil.

[0059]Pronalazak se dalje odnosi na postupke za povećanje prinosa useva koji obuhvataju primenu smeše herbicida po redosledima primene koji su gore opisani.

[0060]Ukoliko se komponente primenjuju istovremeno, onda se komponente mogu primenjivati kao gotova smeša ili kao prethodno formulisana smeša svih komponenti ili kao prethodno formulisana smeša nekih komponenti koja se meša u rezervoaru sa preostalim komponentama.

[0061]Istovremena ili sukcesivna primena komponenti prema pronalasku se može ponavljati. Poželjni primer izvođenja pronalaska je jednostruka primena. Sledeći primer izvođenja pronalaska je dvostruka primena. Sledeći primer izvođenja pronalaska je trostruka primena. Sledeći primer izvođenja pronalaska je četvorostruka primena.

[0062]Smeše i kompozicije prema pronalasku se takođe mogu primeniti i na genetski modifikovane biljke. Izraz "genetski modifikovane biljke" ovde označava biljke čiji je genetski materijal bio modifikovan korišćenjem tehnika rekombinantne DNK da bi se uključila insertovana sekvenca DNK koja nije prirodno prisutna u genomu te vrste biljaka ili da bi se ispoljila delecija DNK koja nije prirodno prisutna u genomu te vrste biljaka, pri čemu se ta modifikacija, odnosno modifikacije ne mogu lako dobiti ukrštanjem, mutagenezom ili samo prirodnom rekombinacijom. Često je određena genetski modifikovana biljka ona koja je dobila svoju genetsku modifikaciju, odnosno modifikacije nasleđem putem procesa prirodnog razmnožavanja ili propagacije od roditeljske biljke, čiji je genom bio neposredno tretiran primenom tehnike rekombinantne DNK. Obično se jedan ili više gena integrišu u genetski materijal genetski modifikovane biljke sa ciljem da se poboljšaju određene osobine biljke. Takve genetske modifikacije takođe obuhvataju, ali nisu ograničene na ciljanu post-translacionu modifikaciju proteina, oligo- ili polipeptida. npr. uključivanjem u njih mutacije, odnosno mutacija aminokiseline koje dozvoljavaju, smanjuju, ili promovišu glikozilaciju ili adicije polimera, kao što su prenilacija, acetilacija farnezilacija, ili vezivanje PEG radikala.

[0063]Biljke koje su bile modifikovane ukrštanjem, mutagenezom ili genetskim inženjeringom, npr. koje su učinjene tolerantnim na primenu određenih klasa herbicida, kao što su herbicidi bazirani na inhibiciji auksina, kao što su dikamba ili 2,4-D; izbeljujući herbicidi, kao što su inhibitori 4-hidroksifenilpiruvat dioksigenaze (HPPD) ili inhibitori fitoen desaturaze (PDS); inhibitori acetolaktat sintaze (ALS), kao što su sulfoniluree ili imidazolinoni; inhibitori enolpiruvil šikimat 3-fosfat sintaze (EPSP), kao što je glifosat; inhibitori glutamin sintetaze (GS), kao što je glufosinat; inhibitori protoporfirinogen-lX oksidaze; inhibitori biosinteze lipida, kao što su inhibitori acetilCoA karboksilaze (ACCaze); ili oksinil (tj. bromoksinil ili joksinil) herbicidi, kao rezultat konvencionalnih postupaka ukrštanja ili genetskog inženjeringa; dalje, biljke koje su učinjene rezistentnim na više klasa herbicida zahvaljujući višestrukim genetskim modifikacijama, kao što su rezistentnost i na glifosat i na glufosinat, ili i na glifosat i na herbicid iz druge klase, kao što su inhibitori ALS, inhibitori HPPD, herbicidi bazirani na inhibiciji auksina, ili inhibitori ACCaze. Ove tehnologije ostvarivanja rezistentnosti na herbicide su opisane, na primer, u Pest Management Science 61, 2005, 246; 61, 2005, 258; 61, 2005, 277; 61, 2005, 269; 61, 2005, 286; 64, 2008, 326; 64, 2008, 332; Weed Science 57, 2009, 108; Australian Journal of Agricultural Research 58, 2007, 708; Science 316, 2007, 1185; i referencama citiranim u njima. Više kultivisanih biljaka je učinjeno tolerantnim na herbicide zahvaljujući mutagenezi i konvencionalnim postupcima ukrštanja, kao npr. Clearfield® uljana repica (letnja repica ili zimska repica) ili Clearfield® suncokret (BASF SE, Nemačka) koji su tolerantni na imidazolinone, npr. imazamoks, ili ExpressSun® suncokreti (DuPont, USA) ili SURES-1 i SURES-2 (USDA-ARS, USA) koji su tolerantni na sulfonil uree, npr. tribenuron. Korišćeni su postupci genetskog inženjeringa da bi se biljke kao što su soja, pamuk, kukuruz, repa i repica učinile tolerantnim na herbicide kao što su glifozat, imidazolinoni i glufosinat, od kojih su neke u procesu razvoja ili su komercijalno raspoložive kao brendovi ili pod komercijalnim nazivima RoundupReadv® (tolerantne na glifozat, Monsanto, USA), Cultivance® (tolerantne na imidazolinon, BASF SE, Nemačka) i LibertvLink® (tolerantne na glufozinat, Bayer CropScience, Nemačka).

[0064]Dalje, uključene su i biljke koje su primenom rekombinantnih DNK tehnika osposobljene da sintetišu jedan ili više insekticidnih proteina, a naročito onih koji su poznati iz bakterijskog soja Bacillus, posebno iz Bacillus thuringiensis, kao što su delta-endotoksini, npr. CryIA(b), CryIA(c), CryIF, CryIF(a2), CryIIA(b), CryIIIA, CryIIIB(bl) ili Cry9c; vegetativne insekticidne proteine (VIP), npr. VIP1, VIP2, VIP3 ili VIP3A; insekticidne proteine iz bakterija koje kolonizuju nematode, npr. Photorhabdus spp. ili Xenorhabdus spp.; toksine koje proizvode životinje, kao što su toksini škorpiona, toksini pauka, toksini osa, ili drugi neurotoksini specifični za insekte; toksini koje proizvode gljive, kao što su toksini Streptomycetes, biljne lecitine, kao što su lecitini iz graška ili ječma; aglutinine; inhibitore proteinaze, kao što su inhibitori tripsina, inhibitori serin proteaze, inhibitori patatina, cistatina ili papaina; ribozom-inaktivirajući proteini (RJP), kao što su ricin, kukuruzni-RIP, abrin, lufin, saporin ili briodin; enzimi metabolizma steroida, kao što su 3-hidroksi-steroid oksidaza, ekdisteroid-lDP-glikozil-transferaza, holesterol oksidaza, inhibitori ekdisona ili HMG-CoA-reduktaze; blokatori jonskih kanala, kao što su blokatori natrijumovih ili kalcijumovih kanala; juvenilni hormon esteraza; receptori diuretskih hormona (helikokininski receptori); stilben sintaza, bibenzil sintaza, hitinaze ili glukanaze. U kontekstu predmetnog pronalaska treba eksplicitno podrazumevati da ovi insekticidni proteini ili toksini takođe obuhvataju pre-toksine, hibridne proteine, skraćene ili drugačije modifikovane proteine. Hibridni proteini su karakterisani novom kombinacijom proteinskih domena, (videti, npr. WO 02/015701). Dalji primeri takvih toksina ili genetski modifikovanih biljaka sposobnih da sintetišu takve toksine su opisani, npr. u EP-A 374 753, WO 93/007278, WO 95/34656, EP-A 427 529, EP-A 451 878, WO 03/18810 i WO 03/52073. Postupci za dobijanje takvih genetski modifikovanih biljaka su generalno poznati stručnjaku iz odgovarajuće oblasti i opisani su, npr. u gore pomenutim publikacijama. Ovi insekticidni proteini sadržani u genetski modifikovanim biljkama daju biljkama koje stvaraju te proteine tolerantnost prema štetočinama iz svih taksonometrijskih grupa artropoda, a naročito na bube (Coleoptera), insekte dvokrilce (Diptera), kao i na moljce (Lepidoptera) i nematode (Nematoda). Genetski modifikovane biljke sposobne da sintetišu jedan ili više insekticidnih proteina su opisane npr. u gore pomenutim publikacijama i neke od njih su komercijalno raspoložive, kao što su YieldGard®

(sorte kukuruza koje stvaraju Cryl Ab toksin), YieldGard® Plus (sorte kukuruza koje stvaraju CrvlAb i Cry3Bbl toksine), Starlink® (sorte kukuruza koje stvaraju Cry9c toksin), Herculex® RW (sorte kukuruza koje stvaraju Cry34Abl, Cry35Abl i enzim fosfinotricin-N-acetiltransferaze [PAT]); NuCOTN® 33B (sorte pamuka koje stvaraju CrylAc toksin), Bollgard® I (sorte pamuka koje stvaraju CrylAc toksin), Bollgard® II (sorte pamuka koje stvaraju CrylAc i Cry2Ab2 toksine); VIPCOT® (sorte pamuka koje stvaraju VlP-toksin); NewLeaf® (sorte krompira koje stvaraju Cry3A toksin); Bt-Xtra®, NatureGard®, KnockOut®, BiteGard®, Protecta®, Btll (npr. Agrisure® CB) i Btl76 firme Syngenta Seeds SAS, Francuska, (sorte kukuruza koje stvaraju CrylAb toksin i PAT enzim), MIR604 firme Syngenta Seeds SAS, Francuska (sorte kukuruza koje stvaraju modifikovanu verziju Cry3A toksina, c.f. WO 03/018810), MON 863 firme Monsanto Europe S.A., Belgija (sorte kukuruza koje stvaraju Cry3Bbl toksin), IPC 531 firme Monsanto Europe S.A., Belgija (sorte pamuka koje stvaraju modifikovanu verziju CrylAc toksina) i 1507 firme Pioneer Overseas Corporation, Belgija (sorte kukuruza koje stvaraju CrylF toksin i PAT enzim).

[0065]Dalje, obuhvaćene su i biljke koje su korišćenjem tehnika rekombinantne DNK osposobljene da sintetizuju jedan ili više proteina da bi se povećala otpornost ili tolerancija tih biljaka na bakterijske, virusne ili gljivične patogene. Primeri takvih proteina su takozvani "proteini povezani sa patogenezom " (PR proteini, videti, npr. EP-A 392 225), biljni geni za otpornost na bolesti (npr. sorte krompira, koje izražavaju gene rezistencije protiv Phvtophthora infestans i potiču od meksičkog divljeg krompira, Solanum bulbocastanum) ili T4-lizo-zim (npr. sorte krompira sa sposobnošću sintetizovanja ovih proteina sa povećanom otpornošću prema bakterijama kao što je Erwinia amvlovora). Postupci za dobijanje ovakvih genetski modifikovanih biljaka su opšte poznati stručnjaku iz odgovarajuće oblasti i opisani su, npr. u gore pomenutim publikacijama.

[0066] Dalje, obuhvaćene su i biljke koje su primenom tehnika rekombinantne DNK osposobljene da sintetizuju jedan ili više proteina radi povećanja produktivnosti (npr. stvaranja biomase, prinosa zrna, sadržaja škroba, sadržaja ulja ili sadržaja proteina), tolerantnosti na sušu, salinitet ili druge ekološke faktore koji utiču na rast ili tolerantnosti na štetočine i gljivične, bakterijske ili virusne patogene tih biljaka.

[0067] Dalje, obuhvaćene su i biljke koje zahvaljujući primeni tehnika rekombinantne DNK sadrže modifikovanu količinu sastojaka ili nove sastojke, a naročito da bi se poboljšala ljudska ili životinjska ishrana, npr. uljarice koje proizvode zdravstveno korisne omega-3 masne kiseline dugog lanca ili nezasićene omega-9 masne kiseline (npr. Nexera® repica, Dow AgroSciences, Kanada).

[0068] Dalje, obuhvaćene su i biljke koje zahvaljujući primeni tehnika rekombinantne DNK sadrže modifikovanu količinu sastojaka ili nove sastojke, a naročito da bi se povećala proizvodnja sirovina, kao što je npr. krompir koji proizvodi povećanu količinu amilopektina (npr. Amflora® krompir, BASF SE, Nemačka).

[0069] Izraz seme obuhvata seme svih tipova, kao što su, na primer, zrna, semenke, plodovi, krtole, sadnice i slični oblici. Izraz seme ovde prvenstveno opisuje zrna i semenke. Seme koje se koristi može biti seme gore pomenutih korisnih biljaka, ali takođe i seme transgenskih biljaka ili biljaka dobijenih uobičajenim postupcima ukrštanja.

[0070] Komponente A), B) i C) prema predmetnom pronalasku, njihovi N-oksidi i soli mogu biti prevedeni u uobičajene tipove agrohemijskih kompozicija, npr. rastvore, emulzije, suspenzije, prahove, praškove, paste, granule, komprimate, kapsule, i njihove smeše. Primeri tipova kompozicija su suspenzije (npr. SC, OD, FS), koncentrati za emulziju (npr. EC), emulzije (npr. EW, EO, ES, ME), kapsule (npr. CS, ZC), paste, pastile, kvašljivi praškovi ili prahovi (npr. WP, SP, WS, DP, DS), komprimati (npr. BR, TB, DT), granule (npr. WG, SG, GR, FG, GG, MG), insekticidni proizvodi (npr. LN), kao i gel formulacije za tretiranje materijala za biljnu propagaciju, kao što je seme (npr. GF). Ovi i drugi tipovi kompozicija su definisani u "Catalogue of pesticide formulation types and intemational coding svstem", Technical Monograph br. 2, 6. izd. Maj 2008, CropLife International. Kompozicije se pripremaju na poznati način, kao što je opisano od strane autora Mollet i Grubemann, Formulation technologv, Wiley VCH, Weinheim, 2001; ili Knowles, New developments in crop protection product formulation, Agrow Reports DS243, T&F Informa, London, 2005.

[0071]Pronalazak se posebno odnosi na herbicidne aktivne smeše koje sadrže komponentu A) i komponentu B) i, opciono, komponentu C), kao što je gore definisano, a takođe, u slučaju kompozicija, i bar jedan tečni i/ili čvrsti nosač i/ili jedan ili više surfaktanata i, ako je poželjno, jedno ili više drugih pomoćnih sredstava uobičajenih za kompozicije za zaštitu bilja.

[0072]Pronalazak se takođe odnosi i na smešu formulisanu kao 1-komponentna kompozicija koja sadrži komponentu A) i komponentu B) i, opciono, komponentu C), i bar jedan tečni i/ili čvrsti nosač i/ili jedan ili više surfaktanata i, ako je poželjno, jedno ili više drugih pomoćnih sredstava uobičajenih za kompozicije za zaštitu bilja.

[0073]Pronalazak se takođe odnosi i na smešu formulisanu kao 2-komponentna kompozicija koja sadrži prvu komponentu A), čvrsti ili tečni nosač i/ili jedan ili više surfaktanata, i drugu komponentu B) i, opciono, komponentu C), čvrsti ili tečni nosač i/ili jedan ili više surfaktanata, pri čemu dodatno obe komponente takođe mogu sadržati druga pomoćna sredstva uobičajena za kompozicije za zaštitu bilja.

[0074]Primeri pogodnih pomoćnih sredstava su rastvarači, tečni nosači, čvrsti nosači ili punioci, surfaktanti, sredstva za dispergovanje, emulgatori, sredstva za ovlaživanje, adjuvansi, sredstva za poboljšanje rastvaranja, sredstva za poboljšanje prodiranja, zaštitni koloidi, adhezivi, sredstva za zgušnjavanje, omekšivači, repelenti, atraktanti, sredstva za stimulaciju prihranjivanja, sredstva za obezbeđivanje kompatibilnosti, baktericidi, sredstva protiv smrzavanja, sredstva protiv penjenja, boje, sredstva za poboljšanje prijanjanja i veziva.

[0075]Pogodni rastvarači i tečni nosači su voda i organski rastvarači, kao što su frakcije mineralnog ulja sa srednjom do visokom tačkom ključanja, npr. kerozin, dizel ulje; ulja biljnog ili životinjskog porekla; alifatični, ciklični i aromatični ugljovodonici, npr. toluen, parafin, tetrahidronaftalen, alkilovani naftaleni; alkoholi, npr. etanol, propanol, butanol, benzilalkohol, cikloheksanol; glikoli; DMSO; ketoni, npr. cikloheksanon; estri, npr. laktati, karbonati, estri masnih kiselina, gama-butirolakton; masne kiseline; fosfonati; amini; amidi, npr. N-metilpirolidon, dimetilamidi masnih kiselina; i njihove smeše.

[0076]Pogodni čvrsti nosači ili punioci su mineralne zemlje, npr. silikati, silika gelovi, talk, kaolini, krečnjak, kreč, kreda, gline, dolomit, dijatomejska zemlja, bentonit, kalcijum sulfat, magnezijum sulfat, magnezijum oksid; polisaharidni praškovi, npr. celuloza, škrob; đubriva, npr. amonijum sulfat, amonijum fosfat, amonijum nitrat, uree; proizvodi biljnog porekla, npr. brašno od žitarica, brašno od kore drveta, brašno od drveta, brašno od ljuski orašastih plodova, i njihove smeše.

[0077] Pogodni surfaktanti su površinski-aktivna jedinjenja, kao što su anjonski, katjonski, nejonski i amfoterni surfaktanti, blok polimeri, polielektroliti, i njihove smeše. Takvi surfaktanti se mogu koristiti kao emulgator, sredstvo za dispergovanje, sredstvo za poboljšanje rastvaranja, sredstvo za ovlaživanje, sredstvo za poboljšanje prodiranja, zaštitni koloid, ili adjuvans. Primeri surfaktanata su navedeni u McCutcheon's, vol.l: Emulsifiers & Detergents, McCutcheon's Directories, Glen Rock, USA, 2008 (International Ed. ili North American Ed.).

[0078] Pogodni anjonski surfaktanti su alkalne, zemnoalkalne ili amonijumske soli sulfonata, sulfata, fosfata, karboksilata, i njihove smeše. Primeri sulfonata su alkilarilsulfonati, difenilsulfonati, alfa-olefin sulfonati, lignin sulfonati, sulfonati masnih kiselina i ulja, sulfonati etoksilovanih alkilfenola, sulfonati alkoksilovanih arilfenola, sulfonati kondenzovanih naftalena, sulfonati dodecil-i tridecilbenzola, sulfonati naftalena i alkilnaftalena, sulfosukcinati ili sulfosukcinamati. Primeri sulfata su sulfati masnih kiselina i ulja, etoksilovanih alkilfenola, alkohola, etoksilovanih alkohola, ili estri masnih kiselina. Primeri fosfata su estri fosfata. Primeri karboksilata su alkil karboksilati, i karboksilovani alkohol ili alkilfenol etoksilati.

[0079] Pogodni nejonski surfaktanti su alkoksilat, N-supstituisani amidi masnih kiselina, amin oksidi, estri, surfaktanti na bazi šećera, polimerni surfaktanti, i njihove smeše. Primeri alkoksilata su jedinjenja, kao što su alkoholi, alkilfenoli, amini, amidi, arilfenoli, masne kiseline ili estri masnih kiselina koje su bile alkoksilovane sa 1 do 50 ekvivalenata. Za alkoksilaciju mogu biti primenjeni etilen oksid i/ili propilen oksid, a naročito etilen oksid. Primeri N-supstituisanih amida masnih kiselina su glukamidi masnih kiselina ili alkanolamidi masnih kiselina. Primeri estara su estri masnih kiselina, estri glicerola ili monogliceridi. Primeri surfaktanta na bazi šećera su sorbitani, etoksilirani sorbitani, estri saharoze i glukoze ili alkilpoliglukozidi. Primeri polimernih surfaktanata su homo- ili kopolimeri vinilpirolidona, vinilalkohola, ili vinilacetata.

[0080] Pogodni katjonski surfaktanti su kvaternarni surfaktanti, na primer, kvaternarna amonijumska jedinjenja sa jednom ili dve hidrofobne grupe, ili soli primarnih amina dugog lanca. Pogodni amfoterni surfaktanti su alkilbetaini i imidazolini. Pogodni blok polimeri su blok polimeri A-B ili A-B-A tipa koji sadrže blokove polietilen oksida i polietilen oksida, ili A-B-C tipa koji sadrže alkanol, polietilen oksid i polipropilen oksid. Pogodni polielektroliti su poli kiseline ili polibaze. Primeri polikiselina su alkalne soli poliakrilne kiseline ili češljasti polimeri poli kiselina. Primeri polibaza su polivinilamini ili polietilenamini.

[0081]Pogodni adjuvansi su jedinjenja, koja sama imaju zanemarljivu ili čak nikakvu pesticidnu aktivnost, a koja poboljšavaju biološke performanse jedinjenja I na odredištu. Primeri su surfaktanti, mineralna ili biljna ulja, i druga pomoćna sredstva. Dalji primeri su nabrojani u Knowles, Adjuvants and additives, Agrow Reports DS256, T&F Informa UK, 2006, poglavlje 5.

[0082]U poželjnom primeru izvođenja kao adjuvans se koristi limunska kiselina.

[0083]U drugom poželjnom primeru izvođenja kao adjuvans se koristi amonijum sulfat.

[0084]Pogodna sredstva za zgušnjavanje su polisaharidi (npr. ksantan guma, karboksimetilceluloza), neorganske gline (organski modifikovane ili nemodifikovane), polikarboksilati, i silikati. [00851Pogodni baktericidi su bronopol i izotiazolinonski derivati, kao što su alkilisotiazolinoni i benzizotiazolinoni.

[0086]Pogodna sredstva protiv smrzavanja su etilen glikol, propilen glikol, urea i glicerin.

[0087]Pogodna sredstva protiv penjenja su silikoni, alkoholi dugog lanca, i soli masnih kiselina.

[0088]Pogodne boje (npr. crvena, plava, ili zelena) su pigmenti slabe rastvorljivosti u vodi i vodo-rastvorljive boje. Primeri su neoganske boje (npr. gvožđe oksid, titanijum oksid, gvožđe heksacijanoferat) i organske boje (npr. alizarinske-, azo- i ftalocijaninske boje).

[0089]Pogodna sredstva za poboljšanje prijanjanja i veziva su polivinilpirolidoni, polivinilacetati, polivinil alkoholi, poliakrilati, prirodni ili sintetički voskovi, i etri celuloze.

[0090]Komponente A), B) i, opciono, C) i kompozicije prema pronalasku mogu, na primer, biti formulisane na sledeći način:

i) Vodorastvorni koncentrati (SL, LS)

[0091]10-60 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku i 5-15 tež% sredstva za ovlaživanje (npr. alkohol alkoksilat) se rastvoraju u vodi i/ili u vodorastvornom rastvaraču (npr. alkoholima) do 100 tež%. Aktivne supstance se rastvaraju posle razblaživanja vodom.

ii) Koncentrati za disperziju (DC)

[0092]5-25 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku i 1-10 tež% sredstva za dispergovanje (npr. polivinilpirolidon) se rastvaraju u do 100 tež% organskog rastvarača (npr. cikloheksanonu). Razblaživanje vodom daje disperziju.

iii) Koncentrati za emulziju (EC)

[0093]15-70 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku i 5-10 tež% emulgatora (npr. kalcijum dodecilbenzolsulfonat i etoksilat ricinusovog ulja) se rastvaraju u do 100 tež% organskog rastvarača nerastvornog u vodi (npr. aromatični ugljovodonik). Razblaživanje vodom daje emulziju.

iv) Emulzije (EW, EO, ES)

[0094]5-40 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku i 1-10 tež% emulgatora (npr. kalcijum dodecilbenzolsulfonat i etoksilat ricinusovog ulja) se rastvaraju u 20-40 tež% vodonerastvornog organskog rastvarača (npr. aromatičnog ugljovodonika). Ova smeša se uvodi u do 100 tež% vode pomoću mašine za emulgovanje i pravi se homogena emulzija. Razblaživanje vodom daje emulziju.

v) Suspenzije (SC, OD, FS)

[0095]U mešanom mlinu sa kuglama, 20-60 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku se melju uz dodavanje 2-10 tež% sredstava za dispergovanje i sredstava za ovlaživanje (npr. natrijum lignosulfonat i alkohol etoksilat), 0,1-2 tež% sredstva za zgušnjavanje (npr. ksantan gume) i do 100 tež% vode da bi se dobila fina suspenzija aktivne supstance. Razblaživanje vodom daje stabilnu suspenziju aktivnih supstanci. Za FS tip kompozicije dodaje se do 40 tež% veziva (npr. polivinilalkohol).

vi) Vododisperzibilne granule i vodorastvorne granule (WG, SG)

[0096]50-80 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku se fino samelju uz dodavanje do 100 tež% sredstava za dispergovanje i sredstava za ovlaživanje (npr. natrijum lignosulfonat i alkohol etoksilat) i pripremaju se kao vododisperzibilne ili vodorastvorljive granule pomoću tehničkih uređaja (npr. ekstruzija, toranj za raspršivanje, fiuidizirani sloj). Razblaživanje vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnih supstanci.

vii) Vododisperzibilni praškovi i vodorastvorni praškovi (WP, SP, WS)

[0097]50-80 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku se samelju u koloidnom mlinu uz dodavanje 1-5 tež% sredstava za dispergovanje (npr. natrijum lignosulfonata), 1-3 tež% sredstava za ovlaživanje (npr. alkohol etoksilata) i do 100 tež% čvrstog nosača, npr. silika gela. Razblaživanje vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnih supstanci.

viii) Gel (GW, GF)

[0098]U mešanom mlinu sa kuglama, 5-25 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku se melju uz dodavanje 3-10 tež% sredstava za dispergovanje (npr. natrijum lignosulfonata), 1-5 tež% sredstava za zgušnjavanje (npr. karboksimetilceluloze) i do 100 tež% vode da bi se dobila fina suspenzija aktivne supstance. Razblaživanje vodom daje stabilnu suspenziju aktivnih supstanci.

ix) Mikroemulzija (ME)

[0099]5-20 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku se dodaju u 5-30 tež% smeše organskih rastvarača (npr. dimetilamida masnih kiselina i cikloheksanona), 10-25 tež% smeše surfaktanata (npr. alkohol etoksilata i arilfenol etoksilata), i vode do 100 %. Ova smeša se meša tokom 1 h da bi se spontano dobila termodinamički stabilna mikroemulzija.

x) Mikrokapsule (CS)

[0100]Uljana faza koje sadrži 5-50 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku, 0-40 tež% organskog rastvarača nerastvomog u vodi (npr. aromatičnog ugljovodonika), 2-15 tež% akrilnog monomera (npr. metilmetakrilata, metakrilne kiseline i di- ili triakrilata) se disperguje u vodenom rastvoru zaštitnog koloida (npr. polivinil alkohola). Radikalna polimerizacija inicirana radikalnim inicijatorom kao rezultat ima formiranje poli(met)akrilatnih mikrokapsula. Alternativno tome, uljana faza koja sadrži 5-50 tež% jedinjenja 1 prema pronalasku, 0-40 tež% organskog rastvarača nerastvornog u vodi (npr. aromatičnog ugljovodonika), i izocijanata monomera (npr. difenilmeten-4,4'-diizocijanat) se disperguje u vodenom rastvoru zaštitnog koloida (npr. polivinil alkohola). Dodavanje poliamina (npr. heksametilendiamina) ima za posledicu formiranje mikrokapsula poliuree. Monomeri čine do 1-10 tež%. Tež% se odnose na celokupnu CS kompoziciju.

xi) Prašiva za zaprašivanje (DP, DS)

[0101]1-10 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku se fino samelju i dobro izmešaju sa do 100 tež% čvrstog nosača, npr. fino usitnjenog kaolina.

xii) Granule (GR, FG)

[0102]0,5-30 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponenta C) prema pronalasku se fino samelju i sjedine sa do 100 tež% čvrstog nosača (npr. silikata). Granulacija se ostvaruje ekstruzijom, tornjem za raspršivanje, fluidiziranim slojem.

xiii) Ultra koncentrovane tečnosti (UL)

[0103]1-50 tež% aktivne komponente A) i/ili B) i, opciono, komponente C) prema pronalasku se rastvore u do 100 tež% organskog rastvarača, npr. aromatičnog ugljovodonika.

[0104]Kompozicije tipova od i) do xiii) mogu opciono da sadrže druga pomoćna sredstva, kao što su 0,1-1 tež% baktericida, 5-15 tež% sredstva protiv zamrzavanja, 0,1-1 tež% sredstva protiv penjenja, i 0,1-1 tež% boje.

[0105]Agrohemijske kompozicije generalno sadrže između 0,01 i 95%, a naročito između 0.1 i 90%, i najpoželjnije između 0,5 i 75 težinskih %>, aktivne supstance. Koriste se aktivne supstance sa čistoćom od 90% do 100%, poželjno od 95% do 100% (prema NMR spektru).

[0106]Vodorastvorni koncentrati (LS), suspoemulzije (SE), koncentrovane suspenzije (FS), prašiva za zaprašivanje za suvi tretman (DS), vododisperzibilni praškovi za vlažno tretiranje (WS), vodorastvorni praškovi (SS), emulzije (ES), koncentrati za emulziju (EC) i gelovi (GF) se obično primenjuju za tretiranje materijala za propagaciju biljaka, a naročito semena. Kompozicije o kojima je reč posle dvostrukog do desetostrukog razblaživanja daju koncentraciju aktivne supstance od 0,01 do 60 tež%, a naročito od 0,1 do 40 tež%, u preparatima koji su odmah spremni za upotrebu. Primena može biti izvršena pre ili za vreme setve. Postupci za primenu ili tretiranje jedinjenjem I i njegovim kompozicijama, respektivno, na materijalu za propagaciju biljaka, a naročito semenu, obuhvataju postupke oblaganja, prevlačenja, peletiranja, zaprašivanja, potapanja i primenu na materijalu za propagaciju u brazdama. Jedinjenje I ili njegove kompozicije, respektivno, se prvenstveno primenjuju na materijalu za propagaciju biljaka takvim postupkom koji ne indukuje klijanje, kao što su npr. oblaganje, peletiranje, prevlačenje i zaprašivanje.

[0107]Kada se primenjuju za zaštitu biljke, onda su količine primenjene aktivne supstance, u zavisnosti od vrste željenog efekta, od 0,001 do 2 kg po ha, poželjno od 0,005 do 2 kg po ha, još poželjnije od 0,05 do 0.9 kg po ha, a naročito od 0.1 do 0.75 kg po ha. Kod tretmana materijala za propagaciju biljaka, kao što je seme, npr. zaprašivanjem, prevlačenjem ili potapanjem semena, potrebna količina aktivne supstance je generalno od 0,1 do 1000 g, poželjno od 1 do 1000 g, još poželjnije od 1 do 100 g i najpoželjnije od 5 do 100 g, na 100 kilograma materijala za propagaciju biljaka (poželjno semena). Kada se koristi za zaštitu materijala ili uskladištenih proizvoda, onda primenjena količina aktivne supstance zavisi od vrste mesta primene i željenog efekta. Količine koje se uobičajeno primenjuju pri zaštiti materijala su od 0,001 g do 2 kg, poželjno 0,005 g do 1 kg, aktivne supstance po hektaru.

[0108]Potrebne količine za primenu komponente A) prema predmetnom pronalasku su generalno u opsegu od 0,0005 kg/ha do 2,5 kg/ha, a poželjno u opsegu od 0,005 kg/ha do 2 kg/ha ili od 0,01 kg/ha do 1,5 kg/ha aktivne supstance.

[0109]Potrebne količine za primenu komponente B) prema predmetnom pronalasku su generalno u opsegu od 0,0005 kg/ha do 2,5 kg/ha, a poželjno u opsegu od 0,005 kg/ha do 2 kg/ha ili 0,01 kg/ha do 1,5 kg/ha aktivne supstance.

[0110]Potrebne količine za primenu komponente C) prema predmetnom pronalasku su generalno u opsegu od 0,0005 kg/ha do 2,5 kg/ha i poželjno u opsegu od 0,005 kg/ha do 2 kg/ha ili 0,01 kg/ha do 1,5 kg/ha aktivne supstance.

[0111]Različiti tipovi ulja, sredstava za ovlaživanje, adjuvanasa, đubriva, ili mikroelemenata, kao i drugih pesticida (npr. herbicida, insekticida, fungicida, regulatora rasta, zaštitnih sredstava) mogu biti dodati aktivnoj supstanci ili kompozicijama koje ih sadrže kao premiks ili, ako je tako odgovarajuće, tek neposredno pred primenu (gotovo sredstvo spremno za primenu). Ova sredstva mogu biti pomešana sa kompozicijama prema pronalasku u težinskom odnosu od 1:100 do 100:1, a poželjno od 1:10 do 10:1 i 1:1. Korisnik obično primenjuje kompozicije prema pronalasku iz uređaja za prethodno doziranje, leđnog raspršivača, rezervoara za prskanje, aviona za prskanje, ili irigacionog sistema. Obično se agrohemijska kompozicija sjedinjuje sa vodom, puferom i/ili drugim pomoćnim sredstvima do željene koncentracije za primenu i tako se dobij a tečnost za prskanje spremna za upotrebu ili agrohemijska kompozicija prema pronalasku. Obično se primenjuje od 20 do 2000 litara, a poželjno 50 do 400 litara, tečnosti za prskanje spremne za upotrebu po hektaru poljoprivredne korisne površine.

[0112]Prema jednom primeru izvođenja, korisnik može mešati individualne komponente kompozicije prema pronalasku, kao što su delovi kita ili delovi binarne ili ternarne smeše, u rezervoaru za prskanje i, ako je potrebno, može dodati druga pomoćna sredstva. U daljem primeru izvođenja, korisnik može mešati bilo individualne komponente kompozicije prema pronalasku ili delimično premiksovane komponente, npr. one koje sadrže komponente A) i/ili komponente B) i/ili komponente C), u rezervoaru za prskanje i, ako je potrebno, može dodati druga pomoćna sredstva i aditive. U sledećem primeru izvođenja, bilo pojedinačne komponente kompozicije prema pronalasku ili delimično premiksovane komponente, npr. one koje sadrže komponente A) i/ili komponente B) i/ili komponente C), mogu biti primenjene zajedno (posle mešanja u rezervoaru) ili sukcesivno.

[0113]Primena herbicidnih kompozicija prema predmetnom pronalasku može biti vršena pre, za vreme i/ili posle, poželjno za vreme i/ili posle nicanja ili penetracije nepoželjnih biljaka na korenovima domaćina. Herbicidne kompozicije prema predmetnom pronalasku mogu biti primenjene pre ili posle nicanja ili zajedno sa semenom useva. Takođe je moguće primeniti jedinjenja i kompozicije primenom na semenu biljke domaćina, koje je prethodno tretirano kompozicijama prema pronalasku. Ukoliko su određeni usevi manje tolerantni na aktivne komponente A i B i, ako je prisutna, C, onda se mogu primenjivati tehnike kojima se herbicidne kompozicije prskaju pomoću opreme za prskanje na takav način da koliko god je moguće ne dolaze u kontakt sa lišćem osetljivih useva, pri čemu aktivna jedinjenja stižu do listova nepoželjnih biljaka koje rastu ispod ili na samoj površini zemlje (tzv. "post-directed", "lay-by").

[0114]Staviše, može biti poželjno da se smeše prema predmetnom pronalasku primene same ili zajedno u kombinaciji sa drugim sredstvima za zaštitu useva, na primer, sa sredstvima za kontrolu štetočina ili fitopatogenih gljiva ili bakterija ili sa grupama aktivnih jedinjenja koja regulišu rast. Takođe je od značaja i mešljivost sa rastvorima mineralnih soli koje se primenjuju za tretiranje nedostatka hranljivih materija i mikroelemenata. Takođe mogu biti dodata nefitotoksična ulja i koncentrati ulja.

Primeri

[0115]Herbicidno dejstvo smeša prema pronalasku je pokazano sledećim eksperimentima na terenu:

[0116]Seme suncokreta (Helianthus annuus L.) je zasejano kao testirane biljke domaćini uz korišćenje opreme za eksperiment na terenu u manjim razmerama. Testirane biljke domaćini su bile uniformne i homogene u pogledu starosti, sorte i razmaka između redova, kao i rastojanja u redu. Veličina parcele 2,8 m x 10 m - 4 reda po parceli. Zona testiranja je održavana tako da na njoj nije bilo konvencionalnog korova (monokotiledonog i dikotiledonog korova) ručnim okopavanjem.

[0117]Prirodne infestacije parazitskog korova su bile prisutne u tlu u zonama testiranja.

[0118]Tretiranje posle nicanja je vršeno sa do 4 primene, čije je vreme zavisilo od etape razvoja biljke domaćina. Vremena primene su označena sa M, N, O, i P i u vezi su sa sledećim etapama u razvoju testiranih biljki domaćina prema BBCH-skali "Lancashire, P. D., H. Bleiholder, P. Langeluddecke, R. Stauss, T. van den Boom, E. Weber and A. Witzenberger, 1991: A uniform decimal code for growth stages of crops and weeds. Ann. appl. Biol. 119, 561-601", gde je M = 2 - 4 razvijena lista (BBCH 12-14), N = 6 - 7 razvijenih listova (BBCH 16-17), O = 8 do 10 listova (BBCH 18 - 32) i P = 10 listova do početka cvetanja (BBCH 32-51).

[0119]Sukcesivna primena je vršena sa samo po jednom aktivnom komponentom i upoređena je sa odgovarajućom smešom. Odgovarajuće navedene komponente A) i B) su korišćene u obliku komercijalno raspoloživih formulacija i, uz dodavanje sistema rastvarača, uvođene su u medij um za prskanje korišćen za primenu aktivne kompozicije. U primerima je medij um za prskanje bila voda. Imazamoks je korišćen kao komercijalno raspoloživi koncentrovani vodeni rastvor (SL) uz koncentraciju aktivnog sastojka od 40 g/litru (Pulsar 40 ®). Proheksadion-kalcijum je korišćen u obliku komercijalno raspoloživih vododisperzibilnih granula (WG) uz koncentraciju aktivnog sastojka od 100 g/kg (Regalis ®).

[0120]Period testiranja je produžen sa 1 na 4 meseca. Za to vreme, biljke su negovane i procenjivana je njihova reakcija na pojedinačne tretmane.

[0121]Procena je vršena korišćenjem skale od 0 do 100 da bi se izrazila aktivnost (u %). 100% označava da nema nicanja parazitskih biljaka, ili potpuno uništenje bar njihovih nadzemnih delova, a 0% označava da nema oštećenja ili normalan razvoj parazitskih biljaka. Dobra herbicidna aktivnost je dodeljivana za vrednost od bar 70, a vrlo dobra herbicidna aktivnost je dodeljivana za ocenu od bar 85.

[0122] U primerima dole, korišćenjem postupka S. R. Colby (1967) "Calculating svnergistic and antagonistic responses of herbicide combinations", Weeds 15, str. 22ff, bila je izračunata vrednost E, koja se očekivala ukoliko je aktivnost pojedinačnih aktivnih jedinjenja samo aditivna.

gde je

X = procenat aktivnosti primenom aktivne komponente A) pri primeni količine a;

Y = procenat aktivnosti primenom aktivne komponente B) pri primeni količine b;

E = očekivana aktivnost (u %) od A) + B) pri primeni količina a + b.

[0123] Ukoliko je eksperimentalno dobijena vrednost veća od vrednosti E izračunate prema Colby-ju, onda postoji sinergijski efekat.

[0124] Herbicidna aktivnost testiranih kompozicija protiv Orobanche cumana (ORACE) prema pronalasku je sumarno prikazana u Tabeli V.

[0125]Kašnjenje pojave korova i sa njime povezani efekti na prinos koji su uočeni za kompozicije prema pronalasku kada su iste bile testirane protiv Orobanche sp. (ORASS) kod suncokreta su prikazani u Tabeli VI. Brojani su broj Orobanche biljaka po biljci domaćinu (suncokret tolerantan na imazamoks), kao i broj tretiranja. Prva vidljiva pojava Orobanche je procenjivana brojanjem dana od nicanja suncokreta do pojave prvog Orobanche na domaćinu. Kasnija pojava odražava potiskivanje parazita usled primene aktivnih jedinjenja. Uzet je prinos semena suncokreta, pa je upoređen sa kontrolom. Kašnjenje u pojavi Orobanche biljaka, kao i smanjeni broj Orobanche biljaka po domaćinu su u korelaciji sa povećanim prinosom.

[0126]Dejstvo imazamoksa u gotovoj smeši sa proheksadionom-Ca u poređenju sa pojedinačnom primenom bilo koje komponente protiv orobanche sp. (ORASS; primena kod BBCH 16-18) je prikazano u Tabeli VII. Dejstvo infestacije na biljku domaćina (suncokret tolerantan na imizamoks) je mereno 21 dan posle tretmana kao vrednost između 1 i 10, gde je 1 jednako nepostojanju infestacije, dok je 10 jednako visokom negativnom dejstvu Orobanche na biljku domaćina koje će na kraju dovesti do toga da se biljka domaćin osuši.

Claims (10)

1. Postupak za kontrolu parazitskih korova, koji obuhvata primenu na biljci domaćinu, korovima i/ili njihovom staništu, herbicidne smeše komponenti A) imazamoks, uključujući njegove poljoprivredno prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre, i B) jedan, dva ili tri regulatora rasta biljaka (PGR) izabrana između proheksadiona, proheksadion-kalcijuma, trineksapak ili trineksapak-etila, pri čemu su A) i B) prisutni u sinergijski efikasnoj količini ili kompoziciji koja sadrži pomenutu smešu.

2. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu je sinergijski efikasna količina definisana težinskim odnosom A) prema B) od 1 : 300 do 300 : 1.

3. Postupak prema zahtevima 1 ili 2, pri čemu je parazitski korov koji se kontroliše iz roda Orobanche ili iz roda Striga.

4. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 3, pri čemu smeša ili kompozicija sadrži kao jedinjenje C) piraklostrobin.

5. Smeša koja sadrži komponente A) imazamoks, uključujući njegove poljoprivredno prihvatljive soli ili amide, estre i tioestre, i B) jedan, dva ili tri regulatora rasta biljaka (PGR) izabrana između proheksadiona, proheksadion-kalcijuma, trineksapaka ili trineksapak-etila, pri čemu su A) i B) prisutni u sinergijski efikasnoj količini.

6. Smeša prema zahtevu 5, pri čemu je sinergijski efikasna količina definisana težinskim odnosom A) prema B) od 1 : 300 do 300 : 1.

7. Smeša prema zahtevima 5 ili 6, pri čemu je komponenta B) proheksadion ili proheksadion-kalcijum.

8. Smeša prema bilo kom od zahteva 5 do 7, koja sadrži dodatno jedinjenje C) piraklostrobin.

9. Primena smeše prema bilo kom od zahteva 5 do 8, za kontrolu parazitskih korova.

10. Kompozicije koje sadrže smeše definisane u bilo kom od zahteva 5 do 8, koje sadrže bar jedan inertni tečni i/ili čvrsti nosač i, ako je poželjno, bar jedan surfaktant.