RS54934B1 - Postupak i sistem za gradnju zgrade - Google Patents

Abstract

Postupak za izvođenje najmanje dela zgrade koji obuhvata faze:(a) prefabrikovanje modula (2) na sledeći način:(i) sastavljanje četiri zida (34) koji se pružaju između poda (36) i krova (38) da bi formirali pravougaoni oblik kvadra, dok je navedeni modul (2) izgrađen kao noseća konstrukcija i ima navedena četiri zida (34) izvedena sa ravanskim elementom sa drvenim jezgrom koji je susedan najmanje jednom izolacionom sloju,(ii) izvođenje najmanje jednog odeljka (10) unutar navedenog oblika kvadra,(iii) izvođenje mokrog čvora unutar navedenog modula (2) izvođenjem vodonepropusnih slojeva na unutrašnjim stranicama zidova i poda navedenog odeljka,(iv) raspoređivanje tehničkih instalacija (16, S) unutar navedenog oblika kvadra,(v) ugradnja unutrašnje opreme (150, 152) unutar navedenog oblika kvadra,(vi) izvođenje prefabrikovanog modula (2) sa prethodno montiranim elementima za sprezanje radi kasnijeg sprezanja prefabrikovanih panela ili ploča ili drugih prefabrikovanih modula pomoću veznih uređaja, i(vii) izvođenje prostora (18) za instalacije na gornjoj ili donjoj strani modula (2) sklapanjem navedena četiri zida koja se pružaju između navedenog poda i navedenog krova tako da gornje ivice navedena četiri zida budu isturene izvan spoljašnjeg prostora krova, ili tako da donje ivice navedena četiri zida budu isturene izvan spoljašnje površine poda, gde navedeni prostor (18) za instalacije obezbeđuje pristup završecima elemenata za spajanje najmanje jedne tehničke instalacije;(b) prefabrikovanje većeg broja panela (4, 6) i ploča (8) od kojih je svaka izrađena kao noseća konstrukcija i ima element sa drvenim jezgrom susedan najmanje jednom izolacionom sloju,(i) izvođenje svakog prefabrikovanog panela (4, 6) i ploče (8) sa prethodno montiranim elementima za sprezanje radi kasnijeg sprezanja sa prefabrikovanim modulom ili drugim panelom ili pločom pomoću veznih uređaja; i(c) povezivanje navedenih više panela (4, 6) i ploča (8) sa bočnom stranicom navedenog modula (2) - pomoću navedenih elemenata za sprezanje i veznih uredaja - radi izvođenja navedenog dela zgrade (B) tako da navedena bočna stranica navedenog modula (2) zajedno sa navedenih više prefabrikovanih panela (4, 6) i ploča (8) formira sledeći pravougaoni oblik kvadra.Prijava sadrži još 18 patentnih zahteva.

Description

OBLAST TEHNIKE

[00011Ovaj pronalazak se odnosi na sisteme gradnje i naročito na postupke gradnje zgrade pomoću prefabrikovanih elemenata i to naročito zgrada sa više prostorija kao što su hoteli, studentski domovi, bolnice itd.

STANJETEHNIKE

[0002]Danas je poznat postupak korišcenja različitih vrsta prefabrikovanih elemenata kada se podiže kompleks zgrada. Već 1960-ih i možda čak i preloga korišćen je koncept gradnje prefabrikovanim modulima. Moduli bi mogli uključivati, na primer, kupatilo, kuhinju ili slično. Ovaj modul bi tada bio kompatibilan za ugradnju u kompleks zgrada; uporediti sa na primerGB-A-L213,009 i NL-A-6903809.

[0003]EP-A-462,790 opisuje sistem gradnje koji obuhvata prostorije obrazovane od prefabrikovanih prostornih jedinica, pri čemu jedinice obuhvataju zidove i plafon. Prostorne jedinice raspoređene su u redove u kojima svaki red ima susedni par prostornih jedinica i gde je svaki par jedinica po svojoj konstrukciji poput odraza u ogledalu drugog para. Mada su elementi prefabrikovani još uvek ima mnogo posla da se uradi u enterijeru pre nego što zagrada može da bude spremna za upotrebu kao na primer hotel. Rad na gradilištu je dugotrajan i skup jer mora da bude zaposleno mnogo radnika da bi se završio enterijer. Stoga, ovi poznati sistemi uključuju visoke troškove što jc verovatno glavni razlog što nisu primenjeni u praksi. Sistem gradnje sličnog tipa poznat je iz VVO-A-2005/088021.

[0004]US-A-2005/0108957 opisuje prefabrikovani modul namenjen za upotrebu u višespratnoj zgradi. Moduli mogu da sadrže kupatilo, kuhinju, stepenište ili kombinaciju prethodno pomenutog i mogu biti poslagani jedan na drugi i zatim ugrađeni u skladu sa konstrukcijom koja ih okružuje. Jedan modul može biti oblikovan tako da ima planirane dve prostorije, što znaci da hi laj modul uključivao npr. dva kupatila koja su kao predmet i odraz u ogledalu. Poredloga. svaki modul ima vertikalni kanal koji uključuje instalacije kao što su one vodovodne, kanalizacione i kanal za ventilaciju. Ovaj poznati sistem je komplikovan i ima iste probleme kao i skupi sistemi koji su gore opisani.

|0005|Što se tiče stanja tehnike, takodc bi mogao biti pomenut WO-A-2006/I3653 pošto on opisuje prefabrikovani instalacioni modul. Međutim, ova publikacija ne pominje jeftino prefabrikovanje zasnovano na jednostavnim konstrukcijama. Stoga, predloženi moduli za instalacije nisu pogodni za građevinske projekte onog tipa koji se danas traži na tržištu.

[0006] Prefabrikovani elementi za zgrade ne uključuju samo inslalacione module i slično, već i različite tipove zidova i panela. Jedan primer ovakvog elementa opisan jc u F.P-A-565,842. Međutim, ovaj poznati element čini samo dco zgrade, a publikacija ne navodi opšte rešenje problema kako izgraditi celu zagradu koja zadovoljava današnje zahteve za jeftinim građevinskim projektima koji se izvode pod pritiskom kratkih rokova.

[0007]Izbor građevinskog postupka uobičajeno zavisi od tipa kuće koju treba sagraditi i njene namene. Mada se poznati građevinski postupci mogu razlikovati na mnogo načina, većina njih su dugotrajni. Pošto je rok izgradnje odlučujući faktor za ekonomičnost građenja, uvek postoji potreba za poboljšanjem postupaka izgradnje, naročito za velike i složene zgrade kao što su zgrade sa više stanova ili slično.

[0008]WO-A-2008/1021 52 opisuje postupak izgradnje zgrade sa prefabrikovanim modulima, pri čemu svaki modul definiše prostoriju sa npr. prostorom za kupatilo. Moduli mogu bili identični ili dva različita tipa i mogu biti oblikovani tako da se slažu jedan na drugi radi obrazovanja višespralne zgrade.

[0009]WO-A-00/34593 opisuje postupak građenja kod koga se koriste dve različite vrste modula tj. modul L'-oblika i modul L-oblika. Moduli se kombinuju na gradilištu da bi obrazovali noseću konstrukciju višespralne zgrade. Pošto moduli nisu prefabrikovani. postoje mnogi pojedini problemi kod ovog postupka gradnje. Predloženi postupak gradnje naročito nije pogodan jer svi različiti delovi parcijalnih modula moraju biti izrađeni sa velikom preciznošću đa bi se uklopili jedan sa drugim. Više dclova i parcijalnih modula povećavaju rizik od greške u proizvodnji ili sastavljanju. Mnogi delovi različitih veličina i oblika prave problem prilikom transporta do gradilišta. Transportni prostor ne može da bude optimizovan zbog delova koji se pakuju u njega. Predloženi postupak stoga nije veoma fleksibilan jer različiti oblici modula zahtevaju specijalno prilagođene resurse logistike.

|0010|Drugi primer postupka gradnje opisan je u CA-A-2.046.217. U ovom dokumentu predloženo je rešenje koje uključuje građevinsku jedinicu koja obuhvata najmanje četiri stambene jedinice koje treba da budu povezane jedna sa drugom, horizontalno ili vertikalno. Stambene jedinice obuhvataju module koji uključuju različite tipove enterijera u zavisnosti od lokacije i namene.

[00111U pogledu građevinskih postupaka koji su prethodno predstavljeni još uvek postoji potreba za unapređenim postupkom koji omogućava smanjeno vreme izgradnje.

SUŠTINA PRONALASKA

|0012|Cilj ovog pronalaska je da obezbedi novu tehniku izgradnje zgrada koja je poboljšana u odnosu na stanje tehnike.

[00131Poseban cilj ovog je pronalaska da obezbedi postupak gradnje koji je ekonomičan u odnosu na postupke gradnje iz stanja tehnike.

10014]Dodatni cilj jc da obezbedi postupak gradnje koji omogućava smanjenje vremena rada na gradilištu.

[0015]Još jedan cilj je da se obezbedi prilagodljiv postupak gradnje koji može da se koristi za izgradnju širokog spektra građevinskih konstrukcija i primena.

[0016|Takođe je cilj ovog pronalaska da prevazide ili bar da umanji gore navedene nedostatke obezbeđivanjem unapređenog postupka gradnje koji gradnju na gradilištu čini efikasnijom.

[0017]Još jedan cilj ovog pronalaska je da obezbedi postupak gradnje koji omogućava smanjene potrebe za radnicima na mestu izgradnje.

[0018]Sledeći cilj ovog pronalaska je da obezbedi postupak gradnje koji omogućava poboljšanje kvaliteta zgrade.

[0019]Dodatni cilj je da se obezbedi postupak gradnje koji je optimizovan u pogledu logistike i stoga omogućava poboljšanu efikasnost transporta.

[00201Ovi ciljevi su ostvareni tehnikom koja ima karakteristike date u nastavku u priloženim nezavisnim zahtevima. Poželjna ostvarenja definisana su zavisnim zahtevima.

Opšti koncept

|0021]Ideja opšteg inventivnog koncepta je da kombinuje dobre strane tehnika modularne gradnje sa dobrim stranama tehnika gradnje baziranim na panelima na nov način da bi se obezbedio postupak gradnje koji ima velike prednosti u odnosu na poznate postupke iz stanja tehnike.

[0022] Sledeća ideja je da se obezbede prefabrikovani moduli proizvedeni industrijskim proizvodnim postupcima i da se takvi moduli koriste kada se grade različiti tipovi zgrada. Stoga se moduli, kao i paneli i ploče, mogu proizvoditi na traci korišćenjem visokog nivoa automatizacije.

[0023]Sledeća ideja je da se obezbedi postupak gradnje koji je od naročite prednosti za zgrade sa više stanova. Prvenstveno, postupak gradnje primenjuje se na zgrade sa više prostorija u kojima svaki stanar zauzima jednu prostoriju, kao što su hoteli, studentski domovi, bolnice itd.

|0024]Prema prvom aspektu obezbeden je postupak za izvođenje najmanje jednog dela zgrade koji obuhvata sledeće faze:

(a) prefabrikovanje modula na sledeći način:

(i) sastavljanje četiri zida koji sc pružaju između poda i krova da bi formirali pravougaoni oblika kvadra, dok je navedeni modul izgrađen kao noseća konstrukcija.

(ii) izvođenje najmanje jednog odcl jka unutar navedenog oblika kvadra.

(iii) izvođenje mokrog čvora unutar navedenog modula izvođenjem vodonepropusnih slojeva na unutrašnjim stranicama zidova i poda navedenog odeljka.

(iv) raspoređivanje tehničkih instalacija unutar navedenog oblika kvadra.

(v) ugradnja unutrašnje opreme unutar navedenog oblika kvadra.

(vi) izvođenje prefabrikovanog modula sa prethodno montiranim elementima za sprezanje radi kasnijeg sprezanja prefabrikovanih panela ili ploča ili drugih prefabrikovanih modula pomoću veznih uređaja, i (vii) izvođenje prostora za instalacije na gornjoj ili donjoj strani modula sklapanjem navedena četiri zida koja se pružaju između navedenog poda i navedenog krova tako da gornje ivice navedena četiri zida budu isturene izvan spoljašnje površine krova ili tako da donje ivice navedena četiri zida budu isturene izvan spoljašnje površine poda. gdc navedeni prostor za instalacije obezbeduje pristup završecima elemenata za spajanje najmanje jedne tehničke instalaci je: (b) prefabrikovanje većeg broja panela i ploča od kojih je svaka izrađena kao noseća konstrukci ja i ima element sa drvenim jezgrom. (i) izvođenje svakog prefabrikovanog panela i ploče sa prethodno montiranim elementima za sprezanje radi kasnijeg sprezanja sa prefabrikovanim modulom ili drugim panelom ili pločom pomoću veznih uređaja: i (c) povezivanje navedenih više panela i ploča sa bočnom stranicom navedenog modula -pomoću navedenih elemenata za sprezanje i veznih uređaja - radi izvođenja navedenog dela zgrade tako da navedena bočna stranica navedenog modula zajedno sa navedenih više prefabrikovanih panela i ploča formira sledeći pravougaoni oblik kvadra.

|0025] Prostor za instalacije je od prednosti jer može da se koristi za držanje i može da omogući pristup tehničkim instalacijama. Završeci elemenata za spajanje najmanje jedne tehničke instalacije dostupni su u prostoru formiranom iznad krova modula tj. u

prostoru za instalacije iznad modula ili u prostoru formiranom ispod poda navedenog modula, tj. prostor za instalaci je ispod modula.

[0026J Zahvaljujućilome što su elementi za sprezanje prethodno postavljeni na modul kao i na panele i ploče, gradnja može biti izvedena veoma precizno i na laj način se povećava kvalitet zgradi i olakšava rad na izgradnji.

[0027] Vodonepropusni slojevi mogu biti izvedeni na delovima unutrašnjeg zida ili površinama poda odeljka unutar modula ili na ćelom unutrašnjem zidu i cei im površinama poda odeljka. Opciono. takođe i unutrašnja površina plafona modula može najmanje samo u određenoj meri da bude pokrivena vodonepropusnim slojevima.

[0028] Faza izvođenja nepropusnih slojeva radi formiranja mokrog čvora unutar modula može biti izvedena pokrivanjem dela unutrašnjih stranica zidova i ploča vodonepropusnim slojevima enterijera. Zato nisu potrebne dodatne konstrukcije za izvođenje mokrog čvora što smanjuje troškove i složenost proizvodnje modula. Osim toga. vodonepropusni slojevi enterijera izvedeni su samo tamo gde su zaista potrebni.

[0029] Osim toga. faza izvođenja vodonepropusnih slojeva enterijera radi formiranja mokrog čvora unutar modula se sa druge strane može izvesti pokrivanjem celokupnih unutrašnjih stranica zidova i ploča vodonepropusnim slojevima enterijera.

[0030] Faza izvođenja vodonepropusnih slojeva enterijera prvenstveno se izvodi nanošenjem čvrstih slojeva ili tečnih slojeva.

[0031] Prvenstveno, faza izvođenja vodonepropusnih slojeva za izvođenje mokrog čvora unutar modula izvodi se pokrivanjem celih. ili dela. unutrašnjih stranica zidova i ploča nanošenjem čvrstih ili tečnih vodonepropusnih slojeva enterijera.

[0032] Sledeći pravougaoni oblik kvadra, koji je gore pomenut. formira sobu za stanara, na primer za studenta u studentskom domu ili gosta hotela, itd.

[0033| Faza prefabrikovanja modula može zatim da obuhvata izvođenje unutrašnjih pregradnih zidova radi formiranja najmanje dva odeljka unutar oblika kvadra.

[00341 Faza izvođenja unutrašnjeg pregradu ili zidova može da se izvodi tako da se formiraju dva odvojena odeljka. pri čemu je svaki od odvojenih odeljaka spreman za useljenje stanara. Ovo je prednost što pojedinačni modul može da obuhvata neophodne mokre čvorove za dve prostorije, pri čemu svaka od prostorija ima svog stanara.

[0035] Rnlerijeri dva različita odeljka mogu da budu simetrični u odnosu na središnju lini ju navedenog modula. Time je smanjen trošak proizvodnje celog modula.

|0036]Modul može da bude formiran sa dimenzijama od približno 6.5 do 7.0 m po dužini, oko 2.5 m po dubini, i oko 3.0 m po visini. Takve dimenzije su naročito od prednosti iz logističkih razloga, jer dimenzije odgovaraju normalnom tovarnom kapacitetu prikolice. Stoga kamion može da nosi više modula postavljenih na spojene prikolice od mesta proizvodnje do gradilišta sa minimumom neiskorišćenog lovarnog kapaciteta. Prvenstveno moduli su konsliuisani na takav način da se dva modula mogu nositi na jednoj standardnoj prikolici.

|0037]Postupak obuhvata fazu izvođenja četiri zida modula raspoređivanjem ravanskih drvenih ploča susedno najmanje jednom izolacionom sloju, koji takođe može biti obezbeden za krov i pod. Za izgradnju/.grade sa više stanova izbor drveta. i to naročito unakrsno laminiranog drveta. pokazalo se kao pogodno zahvaljujući karakteristikama materijala i niskim troškovima.

[0038]Postupak može dalje da obuhvata fazu izvođenja navedenog izolacionog sloja kao višeslojne konstrukcije koja obuhvata unutrašnji sloj od materijala za prigušivanje zvuka i/ili materijala otpornog na požar, opciono termoizolacioni materijal i spoljašnji sloj. prvenstveno od gipsane table. Time je obezbedena čvrsta i bezbedna konstrukcija.

[0039]faza sklapanja četiri zida koji se pružaju između poda i krova, može dalje da obuhvata izvođenje najmanje jednog otvora u zidu koji formira deo sledećeg pravougaonog oblika kvadra i najmanje jednog otvora na naspramnom zidu navedenog modula, gde se navedeni otvori opciono opremaju vratima. Stoga stanar može da pristup unutrašnjosti modula na jednostavan način.

[0040]Faza raspoređivanja tehničkih instalacija unutar navedenog oblika kvadra može da obuhvata raspoređivanje najmanje jednog venlilacionog voda. najmanje jednog glavnog električnog kabla, najmanje jednog električnog kabla niskog napona opciono povezanog sa najmanje jednom razvodnom tablom, najmanje jednu vodovodnu cev. najmanje jednu kanalizacionu cev: i poželjno toplotnog sistema za grejanje vodom, rashladnog sistema i/ili sistema protivpožarnih prskalica unutar navedenog modula. Ovo je od prednosti jer sve neophodne instalacije koje bi mogle da budu potrebne u modulu su već obezbedene u modulu, što čini modul kompletno završenim i spremnim za montažu i spajanje panela i ploča.

10041]Kaza izvođenja najmanje jednog odeljka može biti izvedena tako da su formirana dva glavna odeljka i formiran je najmanje jedan kanal za navedene tehničke instalacije. Sloga, tehničke instalacije smeštene su u određene prostorije čime se enlerijer glavnih odeljaka, u koji će biti useljeni stanari, može dizajnirali na veoma atraktivan način bez razvodnih vodova, kanala ili sličnog.

|0042]Najmanje jedan ventilacioni vod može se pružali unutar prvog kanala, a poželjno najmanje jedan glavni električni kabl, najmanje jedan kabl niskog napona, koji opciono uključuje razvodnu tablu, najmanje jedna vodovodna cev i najmanje jedna kanalizaciona cev mogu da se prostiru unutar drugog kanala. Ovakav raspored tehničkih instalacija veoma je efikasan i može da obezbedi lak pristup prilikom servisiranja i održavanja tehničkih instalacija. U jednom ostvarenju, navedeni prvi i drugi kanali mogu biti formirani kao zajednički prostor što. primera radi. olakšava nadgledanje i održavanje.

10043]Faza obezbeđivanja unutrašnje opreme unutar navedenog oblika kvadra može da obuhvata montažu kupatila i opciono čajne kuhinje u navedenom modulu. Zatim, faza obezbeđivanja unutrašnje opreme unutar navedenog oblika kvadra može da obuhvata postavljanje natneštaja i/ili sanitarne opreme u modul. Kada je la oprema prethodno postavljena, kvalitet postavljanja opreme može da bude izuzetno visok jer jc izrađena u fabrici koja je van gradilišta. Zatim, ekstremno je smanjen utrošak vremena izgradnje na gradilištu. U alternativnim ostvarenjima, neka oprema i/ili delovi nameštaja prethodno su postavljeni u fabrici, koja je van gradilišta, dok drugi delovi opreme/nameštaja mogu biti postavljeni na gradilištu nakon izgradnje zgrade.

[0044|Kaza prefabrikovanja više panela i ploča izvodi se postavljanjem ravanskog drvenog jezgra pored najmanje jednog izolacionog sloja za svaki od navedenih panela i ploča. Stoga, paneli i ploče mogu da budu izrađeni od istog materijala kao i zidovi modula što smanjuje količinu različite opreme potrebne za izradu neophodnih delova. Zatim, paneli i ploče mogu biti prvenstveno proizvedeni u istoj fabrici gde se proizvodi i modul, čime može da se optimizuje ukupna logistika postupka gradnje.

[0045] Što se tiče zidova modula, ravansko drveno jezgro može biti formirano unakrsnim laminiranjem drveta. poželjno lepkom ili zakucavanjem. U nekim okolnostima može se koristiti takozvano zavarivanje drveta da bi se dobilo pogodno unakrsno laminirano drvo.

[00461 Postupak može dalje da obuhvata fazu izvođenja najmanje jednog od navedenih izolacionih slojeva kao višeslojne konstrukcije koja obuhvata unutrašnji sloj od materijala za prigušivan je zvuka i/ili materijala otpornog na požar, opciono termo izolacioni materijal, a kao spoljašnji sloj poželjno gipsanu tablu.

[0047] Osim toga. postupak može da obuhvata fazu izvođenja šupljili vodica za električne kablove unutar navedenih panela i/ili ploča. Stoga, paneli i ploče se prefabrikuju da budu montirani u prefabrikovanc module i oni obezbeduju veoma efikasan način raspoređivanja neophodnih instalacija u prostoriju obrazovanu od navedenih panela. Električni kablovi kao i druge tehničke instalacije potrebne u panelima/pločama mogu biti prethodno postavljeni u fabrici pre isporuke na mesto podizanja.

[0048] Kaza povezivanja navedenih više panela i ploča na bočnu stranicu navedenog modula može biti izvedena tako što se povezuju prvi zid za jednu ivicu bočne stranice navedenog modula, drugi zid za drugu ivicu bočne stranice navedenog modula, treći zid za središnji deo navedenog modula, a prva podna ploča za prvi i treći zid. respektivno. druga podna ploča za drugi i treći zid. respektivno. četvrti zid za slobodni bočni ivični deo prvog i trećeg zida. respektivno. peti zid za slobodni bočni ivični dco drugog i trećeg zida. respektivno. prva krovna ploča za slobodne gornje i vične delove prvog i trećeg zida. respektivno. i druga krovna ploča za slobodne gornje ivične delove drugog i trećeg zida. respektivno. Na taj način, izveden je deo zgrade sa dve prostorije, pri čemu je modni podeljen na dva odvojena mokra čvora.

[0049]Navedeni Četvrti zid i navedeni peti zid mogu biti izvedeni iz jednog dela ili navedeni četvrti zid i/ili navedeni peti zid mogu biti Formirani kao jedan deo sa zidom postavljenim vertikalno poravnano sa navedenim četvrtim ili petim zidom. Ovo je od prednosti u slučajevima kada transport i logistika omogućavaju veće panele.

[0050J Faza povezivanja navedenog većeg broja panela i ploča sa bočnom stranicom navedenog modula može da obulivata izvođenje najmanje jednog statičkog priključka i najmanje jednog dinamičkog priključka za povezivanje najmanje jednog od navedenih panela i/ili ploča navedenog modula. Ova kombinacija jednog statičkog i jednog dinamičkog priključka pokazala se kao veoma efikasna i obezbeđuje veoma čvrstu vezu dok u isto vreme obezbeđuje i lako rukovanje. Pod statičkim povezivanjem ovde sc uopšteno misli na medupovezivnjc dva ili više građevinskih elemenata mehaničkim statičkim sprezanjem. Pod dinamičkim povezivanjem ovde se uopšteno misli na međusobno povezivanje dva ili više građevinskih elemenata, tako što se povlače jedan ka drugom,lako da su elementi pritisnuti jedan na drugi u čvrstu vezu.

[00511Postupak dalje može da obuhvata Fazu povezivanja najmanje dva prefabrikovana modula, jedan za drugi, u pravcu dužine modula i/ili fazu povezivanja najmanje dva prefabrikovana modula, jedan za drugi, u pravcu visine modula. Stoga, moduli imaju oblik poput kičme izdužene zgrade koja je od velike prednosti jer moduli obulivaiaju mokre čvorove i tehničke instalacije. Time što su sve tehničke instalacije poravnane, potrebne cevi i vodovi mogu biti obezbeđeni na pouzdan i efikasan način.

[0052]Postupak dalje može da obuhvata fazu vertikalnog poravnavanja prvog modula sa susednim modulom pomoću žlebova za postavljanje izvedenih na gornjem ivičnom delu navedenog prvog modula i pomoću odgovarajućih ispusta za postavljanje na donjem ivičnom delu navedenog susednog modula. Zahvaljujući tome što postoje takvi ispusti i žlebovi za postavljanje izvedeni na modulima, može se postići veoma tačno poravnavanje. Raspored ispusta i žlebovalako se može zaineujivali, tako da su ispusti za postavljanje izvedeni na gornjem ivičnom delu prvog modula, a žlebovi za postavljanje izvedeni su na donjem ivičnom delu susednog modula.

[0053]Elementi za poravnanje tj. ispusti i odgovarajući žlebovi takode služe za stabilizaciju elemenata za pričvršćivanje doprinoseći stabilizaciji cele zgrade u slučaju jakog vetra. manjeg potresa, itd.

[0054] Ujednom ostvarenju,obezbeđen je postupak građenja zgrade sa više prostorija. Postupak obuhvata faze: izvođenje prvog dela zgrade prema prvom gore opisanom aspektu, izvođenje hodnika koji se pruža po jednoj bočnoj stranici navedenog prvog dela; i izvođenje drugog dela zgrade prema prvom aspektu, pri čemu je navedeni drugi deo navedene zgrade postavljen na naspramnu stranu navedenog hodnika.

[0055]Postupak gradnje sa više prostorija može zatim da obuhvata fazu produžavanja navedene zgrade sa više prostori ja u vertikalnom pravcu, tako da je svaki deo zgrade, izveden prema postupku prvog aspekta, određenog sprata vertikalno poravnan sa donjim delom zgrade.

[0056]Postupak gradnje sa više prostorija može zatim da obuhvata fazu produžavanja navedene zgrade sa više prostorija u horizontalnom pravcu tako da je svaki deo zgrade, izveden prema postupku prvog aspekta, prve strane hodnika poravnan sa odgovarajućim delom zgrade na naspram noj strani hodnika.

[0057| Prema drugom aspektu obezbeđena jc zgrada koja obuhvata najmanje jedan deo zgrade sagrađen postupkom u skladu sa prvim aspektom koji je gore opisan.

[0058]Zgrada sa više prostorija može da obuhvata hodnik koji se proteže horizontalno, gde je najmanje prvi deo zgrade raspoređen na prvoj strani hodnika, a drugi deo zgrade raspoređen na naspramnoj strani hodnika, pri čemu je drugi deo zgrade poravnat sa prvim delom zgrade.

|0059]Zgrada sa više prostorija može dalje da obuhvata dodatne delove zgrade postavljene na vrh delova zgrade koji su već izvedeni lako da je deo zgrade posebnog sprata vertikalno poravnat sa donjim delom zgrade.

|0060]Postupak gradnje zgrade sa više prostorija može da obuhvata faze obezbeđivanja prefabrikovanih modula spremnih za upotrebu sa unutrašnjim mokrim čvorovima, prethodno postavljenim vodicama za električne kablove, vodovodnim i kanalizacionim vodovima, i ventilacionim vodovima; pri čemu su obezbeđeni prefabrikovani zidni paneli sa prethodno postavljenim vodicama za električne kablove, postavljanjem modula tako da budu poravnati: i obrazovanjem pravougaonih prostorija izrađenih od panela povezanih sa modulima, gde jedan zid modula đefiniše jednu stranicu svake prostorije, a tri prefabrikovana panela defmišu tri preostale stranice prostorije, tako da navedeni moduli i prostorije izrađene od panela obrazuju najmanje jedan sprat navedene zgrade.

|0061|Postupak gradnje zgrade sa više prostorija može zatim da obuhvata fazu raspoređivanja prefabrikovanih modula na vrh svakog drugog radi formiranja višespratne zgrade sa prostorijama izrađenim od panela koje se pružaju normalno na poravnate module.

|0062|Prethodno pomenuti postupci mogu zatim da obuhvataju i fazu izvođenja fasadne obloge na spoljašnjoj površini navedenog modula i/ili panela.

Podizanje na gradilištu

[0063] Ideja podizanja na gradilištu treba da obezbedi građevinski postupak kod koga se koristi veći broj prefabrikovanih modula i više prefabrikovanih panela i ploča. Moduli od kojih svaki obuhvata mokre čvorove u bar jednoj pridruženoj prostoriji ili stanu poravnavaju se horizontalno i/ili vertikalno tako da sc pružaju obrazujući zgradu sa više stanova. Građevinski postupak izvodi se produžavanjem niza(ova) modula u različitim pravcima u isto vreme. dok se paneli i ploče povezuju sa modulom kada su oni spojeni u niz(ove). Stoga, zgrada može da bude izgrađena ekstremno brzo. a više građevinskih radnika može da radi u različitim prostorijama u isto vreme.

[0064]Podizanje na gradilištu obuhvata fazu prefabrikovanja većeg broja modula, od kojih je svaki sastavljen od četiri zida koja se pružaju od poda do krova radi obrazovanja pravougaonog oblika kvadra, obezbeđivanjem najmanje jednog odeljka unutar navedenog oblika kvadra, obezbeđivanjem vodonepropusnih slojeva na unutrašnjim zidovima i podu navedenog odeljka radi obrazovanja mokrog čvora unutar navedenog modula, raspoređivanjem teliničke instalacije unutar navedenog oblika kvadra, i obezbeđivanjem unutrašnje opreme unutar navedenog oblika kvadra. Osim toga. podizanje na gradilištu obuhvata fazu prefabrikovanja većeg broja panela i ploča: raspoređivanje najmanje dela navedenog većeg broja modula u horizontalni niz tako da najmanje prvi zid modula bude postavljen u neposrednu blizinu prvog zida susednog modula: i gde se sa svakim modulom povezuje najmanje deo navedenog većeg broja panela i ploča na bočni završetak navedenog modula radi obezbeđivanja dela zgrade tako da ceo jedan zid svakog modula zajedno sa navedenim prefabrikovanim panelima i pločama formira sledeći pravougaoni oblik kvadra.

|0065JFaza raspoređivanja navedenih modula može biti izvedena postavljanjem prvog modula u središnji položaj i zatim produžavanjem horizontalnog niza u najmanje jednom smeru od navedenog prvog modula. Stoga zgrada se može gradili paralelno na više položaja na mestu podizanja čime se smanjuje potrebno vreme građenja na gradilištu.

[0066|Podizanje zgrade na gradilištu može zatim da obuhvata raspoređivanje drugog modula paralelno sa prvim modulom na unapred određeno rastojanjc i produžavanje horizontalnih nizova u najmanje jednom smeru od navedenog drugog modula, tako da horizontalni nizovi budu poravnali jedan u odnosu na drugi. Nalaj način izveden je hodnik između dva horizontalna niza modula. To znači da zgrada može da bude građena u četiri pravca u isto vreme. Stoga, faza produžavanja horizontalnih nizova modula može biti izvedena najmanje u dva pravca u isto vreme.

[0067jGore pomenuti postupak može zatim da obuhvata fazu raspoređivanja sledećeg broja modula u vertikalni niz od navedenog prvog i/ili drugog modulalako da navedeni vertikalni niz odgovara više spratova zgrade sa više stanova. Na taj način zgrada se širi vertikalno kao višespratna zgrada.

[0068]Faza raspoređivanja sledećeg broja modula u vertikalni niz stoga se može izvesti pre. istovremeno ili nakon faze raspoređivanja najmanje dela pomenulib više modula uhorizontalniniz. |0069] Faza raspoređivanja najmanje dela navedenih više modula u horizontalni niz može se izvesti za više spratova u isto vreme.

[0070] Faza povezivanja najmanje dela navedenog većeg broja panela i ploča na bočne stranice svakog modula, može biti izvedena istovremeno za najmanje dva modula. Prostorije se stoga zatvaraju brzo omogućavajući smanjenje vremena za gradnju na meslu podizanja.

[0071] Faza povezivanja najmanje dela navedenog većeg broja panela i ploča na bočne stranice svakog modula, može biti izvedena istovremeno u navedena dva pravca u jednom horizontalnom nizu.

]0072] Faza povezivanja najmanje dela navedenog većeg broja panela i ploča na bočne stranice svakog modula, može dalje biti izvedena istovremeno za najmanje dva modula u vertikalnom nizu.

[0073] Podizanje zgrade na gradilištu može dodatno da obuhvata fazu izvođenja fasadne obloge na spoljašnjoj površini navedenog modula i/ili panela.

[0074] Takode. ona može dodatno da obuhvata fazu poravnavanja ostalih modula u odnosu na prvi iii drugi modul pomoću ispusta i odgovarajućih žlebova izvedenih na sledećim modulima i na prvom i drugom modulu, respektivno.

[0075] Kod podizanja na gradilištu, prefabrikovani moduli, paneli i ploče poželjno se povezuju pomoću više statičkih priključaka i/ili dinamičkih priključaka ili veznim jedinicama formiranim kao kombinacije statičkih i dinamičkih priključaka.

|0076] Komplet građevinskih komponenata korišćenih za ovaj koncept može da obuhvata najmanje jedan prefabrikovani modul, više prefabrikovanih panela i ploča i veći broj veznih uređaja za povezivanje građevinskih komponenti.

|0077]U ovom kontekstu, zgrada je poželjno zgrada sa više prostorija za veći broj stanara. Takve zgrade, primera radi. mogu da budu zgrade koje uključuju veliki broj studentskih stanova, hoteli, bolnice ili slični tipovi zgrada. Dalje, deo zgrade treba

smatrati kao deo zgrade sa više stanara, čiji jedan deo odgovara jednom slanu, jednoj hotelskoj sobi ili jednoj bolničkoj sobi. itd.

[0078] Izraz pravougaoni oblik kvadra označava kutijastu strukturu opšteg tipa.

Kratakopis crteža

[0079]Ostvarenja ovog pronalaska biće opisana u nastavku uz pozivanje na priložene, šematske crteže koji bez ograničavanja predstavljaju primere koncepta pronalaska. FIG. 1 prikazuje prefabrikovani modul {Izv. kutiju sa mokrim čvorom) postavljen na temelj u inicijalnoj fazi izgradnje zgrade.

FIG. 2 prikazuje dva niza modula poravnata na temelju i razdvojena hodnikom.

F1G. 3 prikazuje kako se postavljaju podne ploče na temelje i lime formiraju podove za hodnik kao i prostorije koje sc grade van poravnatih modula. FIG. 4 prikazuje kako se postavljaju prefabrikovani zidni paneli vertikalno i povezuju na levu liniju modula. FIG. 5 prikazuje kako se dalje zidni paneli postavljaju vertikalno i povezuju sa desnom linijom modula, dok se prefabrikovani fasadni paneli postavljaju u sekvenci na zidne panclc na levoj stranici zgrade u izgradnji. FIG. 6 prikazuje kako se gornje ploče postavljaju na vertikalne zidne panclc na levoj strani zgrade i tako obrazuju grupu prostorija, dok se fasadni paneli postavljaju na zidne panele na desnoj stranici zgrade. FIG. 7 prikazuje završeno prizemlje zgrade i kako se montira prvi sprat modulima koji se postavljaju na vrh donjih modula, FIG. 8 prikazuje zgradu sa završenim prizemljem i završenim prvim spratam izrađenim od modula i panela. FIG. 9 je raščlanjeni izgled FIG. 8. gde su elementi prikazani pojedinačno samo radi ilustracije. FIG. 10A-10B prikazuju kako zgrada tipa prikazanog na FIG. 1-9 može biti podignula u dva suprotna smera. FIG. 11A-1IF prikazuju postupak gradnje višespralne zgrade tipa prikazanog na FIG. 10. FIG. 12 je pogled sa strane višespratne zgradelipa prikazanog na FIG. 1 1.

FIG. 13 je presek duž linije preseka 13-13 sa FIG. 12.

FIG. I4A-14G prikazuju odozgo alternativni raspored zgrada izgrađenih prema principima koncepta pronalska. FIG. 15 prikazuje kako se prefabrikovani elementi proizvode i transportuju na mesto gde se podiže zgrada.

FIG. 16 prikazuje dva modula sistema u kosoj projekciji odozgo.

FIG. 17 prikazuje uvećano horizontalni presek modula sa FIG. 16 povezanog sa hodnikom. FIG. 1 8 prikazuje delimični vertikalni presek levc stranice zgrade prikazane na FIG. 8.

FIG. 19 prikazuje modul sa FIG. 16 spreda.

FIG. 20 prikazuje u kosoj projekciji odozdo gornji modul koji se postavlja na donji

mod uI.

FIG. 21 prikazuje odozgo donji modul na koji se postavlja modul sa FIG. 20.

FIG. 22 prikazuje uveličano elemente za pričvršćivanje i vodice koji se koriste kada se moduli slažu vertikalno jedan na drugi. FIG. 23 prikazuje uveličano vodice i elemente za pričvršćivanje koji se koriste kada se moduli slažu vertikalno jedan na drugi.

FIG. 24 prikazuje prefabrikovani zidni panel sa prednje strane.

FIG. 25 prikazuje zidni panel sa FIG. 24 na kome su isečeni odleđeni delovi.

FIG. 26A prikazuje u horizontalnom preseku kako se panel sa FIG. 24-25 spaja sa fasadu im panelima (uporediti sa FIG. 6). FIG. 26B prikazuje u vertikalnom preseku kako se zidni paneli sa FIG. 24-25 spajaju sa pločama (uporediti sa FIG. 9).

FIG. 27 prikazuje prefabrikovani fasadni panel sa dva prozora.

FIG. 28 prikazuje tri panela i ploču koji se koriste za formiranje prostorije.

FIG. 29 prikazuje u đeiirničnom vertikalnom preseku statički vezni uređaj pre povezivanja zidnog panela na modul.

FIG. 30 prikazuje statički priključak sa FIG. 29 kada je sklopljen.

FIG. 31 prikazuje statički priključak sa FIG. 29-30 u sklopljenom položaju (uporediti sa

FIG. 5).

FIG. 32 prikazuje u horizontalnom preseku statički priključak prikazan na FIG. 29-31 (linija preseka 32-32 sa FIG. 3 1: takođe uporediti sa FIG. 5). FIG. 33 prikazuje u vertikalnom preseku prvi dinamički vezni uređaj za povezivanje panela sa modulom (uporediti sa FIG. 18). FIG. 34 prikazuje u horizontalnom preseku prvi dinamički priključak sa FIG. 33 (linija preseka 34-34 sa FIG. 33). FIG. 35 prikazuje u horizontalnom preseku drugi tip dinamičkog priključka za povezivanje ploče sa modulom (uporediti sa FIG. I 8). FIG. 36 prikazuje u vertikalnom preseku drugi dinamički priključak sa FIG. 35 u spoju između ploče i modula (linija preseka 36-36 sa FIG. 35). FIG. 37 prikazuje u vertikalnom preseku ilustrativni primer načina pričvršćivanja fasadne obloge na fasadni panel,

FIG. 38 prikazuje povezivanje vodovodnih eevi.

FIG. 39 prikazuje povezivanje kanalizacionih eevi.

FIG. 40 prikazuje povezivanje ventilacionih vodova.

FIG. 41 prikazuje u horizontalnom preseku zgradu sa središnjim hodnikom koja ima poravnate module i prostorije na obe strane. FIG. 42 prikazuje u horizontalnom preseku zgradu sa hodnikom koja ima poravnate module i prostorije samo sa jedne strane. FIG. 43A prikazuje odozgo dve studentske sobe u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 4313 prikazuje odozgo dve hotelske sobe u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 43C prikazuje odozgo porodičnu sobu u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 43D prikazuje odozgo sobu za osobu sa invaliditetom u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 44 prikazuje bočni izgled zgrade izvedene prema ostvarenju koncepta ovog pronalaska lako da može da ima prostorije različitih veličina u zavisnosti od veličine zidnih panela koji se koriste.

Detaljanopis ostvarenja

[0080]Ilustrativni primer kako pronalazak može biti izveden prikazan je šetnatski na

FIG. I do 8.

[0081] Zgrada B prema jednom ostvarenju ovog pronalaska formirana je od više standardizovanih elemenata (videti FIG. 9). Glavni elementi su prefabrikovani, kutijasti moduli 2. prefabrikovani paneli 4. 6 i prefabrikovane ploče 8. Svaki modul 2 obuhvata najmanje prostor za kupatilo i prostor za instalacije. Postoje dva opšta oblika panela 4. 6. pri čemu su prvi paneli 4 za formiranje unutrašnjih zidova, a drugi paneli 6 za formiranje spoljašnjih zidova. Paneli 4 za formiranje unutrašnjih zidova pričvršćeni su za module 2, a paneli 6 za formiranje spoljašnjih zidova pričvršćeni su za panclc 4 koji formiraju unutrašnje zidove. Ploče 8 su za formiranje podova i krovova kutijastih prostorija R izrađenih od panela. Ploče 8 mogu da imaju varijabilnu dužinu. Poželjno, dužina ploče 8 jednaka jc polovini dužine modula 2. Međutim, dužina ploče 8 takođe može da bude jednaka dužini modula ili više tih dužina.

|0082] Prilikom gradnje zgrade B prema ovom konceptu, počinje se prvim modulom 2 lako da je jedna bočna stranica prvog modula 2 u neposrednoj blizini bočne stranice susednog modula 2. Dva poravnata modula 2 ne moraju biti nužno pričvršćeni jedan za drugi krutim elementima, već mogu jednostavno biti postavljena u neposrednu blizinu jedan do drugog i osigurani u pravilnom položaju elementima za poravnavanje izvedenim na donjoj stranici modula i sučeljenih sa tlom ili temeljom F. koji opciono može da ima noseću konstrukciju, na primer od čelika ili betona (nije prikazano). I<1>prikazanom primeru, moduli 2 postavljeni su u dva odmaknuta reda i obrazuju hodnik C između dva reda modula 2. Da bi se iskoristio hodnik C. moduli su izvedeni sa najmanje jednim otvorom za vrata okrenuta prema hodniku C (videti FIG. 16-17).

[0083] U sledećoj fazi. ploče 8 pričvršćene su na module 2 radi formiranja podova hodnika C i prostorija R koji se izrađuju. Nakon toga. paneli 4 pričvršćuju se na module 2 radi formiranja unutrašnjih zidova prostorija R. Paneli 4 pričvršćeni su na stranice svakog modula 2 nasuprot hodniku C. U sledećoj fazi. paneli 6 se radi formiranja spoljašnjih zidova pričvršćuju na slobodne ivične delove panela 4 koji obrazuju unutrašnje zidove, a naspram modula 2. Fasadna obloga 7 zatim se pričvršćujc na spoljašnje panele 6 koji obrazuju spoljašnje zidove (videti FIG. 15 i 37). Fasadna obloga 7 izvedena je na spoljašnjim panelima 6. a ovi paneli 6 u nastavku će se takođe nazivati i fasadni paneli 6.

[0084] Faza pričvršćivanja ploča 8 i panela 4. 6 može biti izvedena paralelno na različitim modulima 2. Stoga, prvi modul može da bude povezan sa panelima i pločama u isto vreme kada i stisedni moduli koji su raspoređeni u redu ili nizu. Pošto su moduli koji su postavljeni susedno prvom (ili središnjem) modulu pričvršćeni u svoj odgovarajući položaj, sledeći moduli se raspoređuju uz ove module u isto vreme kada se paneli i ploče pričvršćuju na već izvedene module. Prvi i drugi red mogu biti izgrađeni na opisan način tj. kao paralelni produžetak redova ili nizova.

[0085]Ukoliko zgrada B treba da ima dodatne spralove. ponavljaju se gore opisane faze. pri čemu se moduli 2 gornjeg sprata pričvršćuju na module 2 donjeg sprata. Kao što je prikazano na FIG. 10A i I0B polazeći od jednog modula 2. sledeći moduli 2 mogu biti pričvršćeni u bilo kojem podužnom pravcu zgrade B i na vrh ostalih modula 2. Pošto se zgrada B gradi na ovaj način, rad je veoma efikasan. Jedan tim građevinskih radnika može da se koncentriše na poravnavanje i slaganje modula 2 korišćcnjem dizalica (nisu prikazane), dok drugi tim građevinskih radnika može da se koncentriše na postavljanje ploča 8 i montažu panela 4. 6 radi formirnja prostorije R. Građevinski rad se pomera od polazne tačke (vertikalna ravan V na FIG. I0A-10B) u dva suprotna horizontalna smera i u isto vreme i u vertikalnom pravcu, kao što je prikazano strelicama.

[0086]Ovaj koncept podizanja najednom meslu štedi vreme i lime smanjuje troškove. Ponekad može biti od prednosti da se zgrada postupno gradi samo u jednom pravcu, ali i tada je rad efikasan, pošto slaganje modula 2 može da bude izvedeno na gore od startne tačke, dok se prostorije R od panela formiraju u sekvencama u horizontalnom pravcu.

[0087|Na FIG. IIA-11E prikazano je formiranje jedne strane šestospratne zgrade. Polazeći od FIG. 11A. modul 2 osiguranje za temelj (nije prikazan), a paneli 4. 6 i ploče 8 povezani su na modul 2 radi obrazovanja prostorije. Dodatno je izvedena fasadna obloga 7. Nastavljtijući do FIG. 11 B. horizontalni niz modula 2 formiran je i izvedene su prostorije na bočnoj stranici svakog modula 2. Kao što je ilustrovano na

FIG. 1 I B, horizontalni niz pruža se u oba smera od prvog modula 2 tako da građevinski radnici mogu da rade na oba kraja niza. Na FIG. 11C prikazanje vertikalni produžetak niza, pri čemu je modul 2 postavljen na vrh prvog modula 2 koji je na prizemlju. Vertikalni produžetak poželjno je izveden kada je završeno prizemlje, mada se dodatni spratovi mogu graditi istovremeno sa prizemljem. Poslednjee je prikazano na FIG. 11D gdc se građevinski radovi i sklapanje izvode istovremeno na više spratova. Završena jednostrana zgrada prikazana je na FIG. 11E.

[0088] Da bi se završila zgrada B. dodaju se i dodatni delovi, kao što je glavni ulaz. liftovi i stepenište, ali ovi delovi su opcioni i ovde neće bili detaljno opisani. Na FIG. 12 i 13 prikazan je primer šeslospratne zgrade B izgrađene pomoću opšlcg postupka ovog pronalaska. Jedan kraj zgrade B može da ima prostor RA za recepciju i lift ili kanal LS za lift. Podrazumeva se da ovi prostori RA i LS mogu bili različite vrste u zavisnosti odlipa zgrade. Kod alternativnog ostvarenja, prostor RA za recepciju i kanal LS za lift mogu biti integrisani u zgradu B. Osim toga. bočne strane zgrade B mogu biti pokrivene elementima fasadne obloge koji se uobičajeno koriste za poboljšanje kvaliteta i otpornosti same zgrade.

J0089] Na FIG. 14A-14G prikazani su različiti načini kombinovanja standardizovanih elemenata radi formiranja različitih tipova zgrada. Sve ove varijante zasnovane su na istoj ideji poravnavanja i slaganja modula u oblik takozvanih kutija 2 sa mokrim čvorom u dva paralelna niza odmaknuta za širinu hodnika C. Prostorije R izgrađene od panela formirane su van svakog niza kuti ja 2 sa mokrim čvorom. Podrazumeva se da su mogući mnogi drugi oblici osim onih prikazanih na FIG. 14.

[0090] Kao što je prikazano na FIG. 15 i prema konceptu modula 2. zidni paneli 4 i 6, kao i fasadna obloga 7 i ploče 8 prefabrikovani su na posebnom mestu PS proizvodnje, a zatim se transportuju do mesla ES gradnje ili podizanja. Veličine prefabrikovanih elemenata su takve da oni mogu biti transportovani na standardnim kamionima T.

[0091 ] Poželjno, spoljašnje dimenzije modula 2 prilagođene su standardnim dimenzijama kamiona. Na primer. modul 2 istog lipa kao Sto je prikazano na FIG. 16 može da ima dužinu od 6.5-7.0 m, dubinu od 2.5 m i visinu od 3.0 m. Tada se dva modula 2 mogu prevoziti na standardnom kamionu T. Naravno da se veličina modula može mođifikovati da bi se prilagodila veličinama kamiona različitih vrsta u različitim zemljama. Na sličan način, dimenzije panela 4. 6. 7 i ploča 8 mogu se prilagoditi da odgovaraju veličini standardnog kamiona T. To znači da proizvodnja, transport i distribucija mogu biti optimizovani tako da se održavaju niski troškovi. Zahvaljujući standardizaciji, olakšano jc planiranje građevinskog projekta i uz to je lako izračunati troškove izgradnje za različite projekte. Treba da napomenuti da dimenzije i veličine prefabrikovanih elemenata mogu da variraju u zavisnosti od nacionalnih standarda i

zahteva koji se razlikuju od države do države. Medinim, koncept ovog pronalaska je prilagodljiv i u tom smislu jednostavan za adaptiranje prema specifičnim krilerijumima.

[0092J Na FIG. 16 prikazana su dva modula 2. od kojih svaki ima pravougaoni oblik kvadra. Moduli 2 mogu imati neznatno različitu opremu u zavisnosti od planirane upotrebe, ali jedna vrsta kupatila 10 prisutna je kod svih modula 2. Ukoliko su moduli 2. na primer. namenjeni za upotrebu u domovima za negu. kupatilo može da ima drugu vrstu opreme od uobičajenog kupatila 10. Kod nekih modula 2 postoji kuhinjski deo 12. a kod drugih modula 2 kuhinjski deo 12 može da bude zamenjen. na primer. plakarima i/ili šipkama za kačenje 214 (videti FIG. 4313). Zajednička karakteristika modula 2 je da oni imaju mokri čvor spreman za upotrebu sa vodonepropusnim slojevima na unutrašnjim zidovima i podu i opciono na plafonu.

[0093] Kod svakog modula 2 postoji najmanje jedan vertikalni prolazni ventilacioni vod 16 (videti FIG. 17). Na vrhu svakog modula 2 postoji prostor 18 za različite vrste eevi. kablova, itd. (videti FIG. 18). Svaki modul 2 ima najmanje jedna vrata 20 koja se otvaraju prema hodniku C. Poželjno, takođe postoje takozvani kanal ili vrata 21 za instalacije koja se otvaraju prema hodniku C da bi se obezbedio pristup do jedinica za snabdevanje (voda. struja, itd.) u prostoru S (videti FIG. 17). Opciono. mogu postojati i vrata 22 koja se otvaraju prema prostoriji R na naspramnoj stranici modula 2 u odnosu na hodnik C.

[0094] Moduli 2 mogu biti kompletirani u fabrici svom opremom potrebnom za planiranu namenu modula 2 u završenoj zgradi B. Izraz oprema takode obuhvata završnu obradu, opremu, instalacije, itd. Stoga, kompletirano kupatilo 10 uključujući i vrata 24 kupatila i opcioni kompletan kuhinjski deo 12, po mogućnosti kompletne plakare 214 i sva dodatna vrata 20, 21, 22 instaliraju se u module 2 već na mestu PS proizvodnje. Svi kablovi su unapred instalirani, kao što je glavni električni i kabl za snabdevanje strujom niskog napona, slrujomer sa osiguračima, internet konekcija itd. Osim toga, svi tipovi vodovoda - kao što su eevi za toplu i hladnu vodu, kao i sistemi za hlađenje i protivpožarne prskalice - instalirani su u fabrici na mestu PS proizvodnje. Isto važi za ventilacione vodove i vodove kanalizacionog sistema. Ovi sklopovi su takođe instalirani u module 2 na mestu PS proizvodnje. U celini su svi takozvani kanalski sklopovi i tehničke instalacije prethodno instalirane u modul 2.

[0095] Zahvaljujući standardizaciji i prethodnom montiranju instalacija i dovoda, moduli 2 su u osnovi spremni za upotrebu nakon dolaska kamiona na mesto F.S podizanja. Osim loga. dobro planirano raspoređivanje kablova i vodova olakšava povezivanje svih dovoda kada su moduli 2 poravnati i poslagani na mesto RS podizanja. Podizanje zgrade B može biti izvedeno osobljem koje je uglavnom obučeno za građevinske radove, dok se potrebe za visoko kvalifikovanim radnicima kao što su električari ili vodoinstalateri mogu održavali na veoma niskom nivou što značajno smanjuje vreme izgradnje.

[0096] Vertikalni presek sa FIG. 18 prikazuje kako dva naslagana modula 2 mogu bili povezana sa prostorijama R izrađenim od panela. od kojih svaka definiše sledeći pravougaoni oblik kvadra pored oblika kvadra koji su deFmisani modulima 2. Veze koje su prikazane šematski na FIG. 18 će biti opisane kasnije.

[0097] FIG. 19 je pogled spreda na modul 2 i prikazuje dvoje vrata 20 hodnika i vrata 21 za instalacije između dva odeljka modula 2.

[0098] Kao što je najbolje prikazano na FIG. 20. svaki modul 2 ima više relativno dugačkih šipki 26 i više kratkih sipki 28 usmerenih na dole sa donje stranice modula 2. Kod prikazanog ostvarenja šipke 26 i 28 isturene na dole imaju kružni poprečni presek. a prečnik kratkih šipki 28 je veći od prečnika dugačkih šipki 26. Svaki ugao donje stranice modula 2 ima dugačku šipku 26, a i dugačke i kratke šipke 26. 28 su smeštene po spoljašnjim ivicama donje stranice modula 2.

[0099] Kao što se vidi na FIG. 21, modul 2 ima otvore 30. 32 na vrhu koji odgovaraju i koji su oblikovani da prihvate dugačke i kratke Šipke 26. 28 modula 2 koji je složen na donji modul 2. Kada se gornji modul 2 spušta, kratke šipke 28 se uvlače u otvore 32 donjeg modula 2 prilagođene da prihvate kratke šipke 28.

[0100] Stoga, prilikom slaganja modula 2 jednog na drugi, šipke 26, 28 se uvlače u odgovarajuće otvore 30. 32. respektivno. kao što je detaljno prikazano na FIG. 22-23. To znači da šipke 26, 28 služe kao vodice i elementi za poravnavanje koji olakšavaju postupak slaganja koji se izvodi pomoću dizalica (nisu prikazane). Kada je slaganje dva modula 2, jedan na drugi, završeno, šipke 26. 28 služe kao elementi za pričvršćivanje koji osiguravaju module 2. jedan u odnosu na drugi, po svim pravcima. Stoga je naslagana formacija poravnatih modula stabilna kada se nastavljaju građevinski radovi na gradilištu formiranjem prostorija R izrađenih od panela na svakoj sirani hodnika C. Šipke 26 i 28 takođe doprinose opštoj stabilnosti celokupne zgrade B u odnosu na sile koje se mogu javili, kao stoje vetar. manji potres, itd.

|0101 ]FIG. 20-21 prikazuju da svaki modul 2 ima uopšteno četiri spoijašnja zida 34a-34d. podnu ploču 36 i krovnu ploču 38. Takođe je prikazano da modul 2 može da ima najmanje jedan unutrašnji pregradni zid 35. Tehničke instalacije modula 2 kao i njegova oprema, biće dalje opisani u nastavku.

[0102]Kao što je prikazano na FIG. 24-25. 26A i 26B svaki panel 4 za formiranje zidova prostorije normalno ima drveni noseći zid ili jezgro 41. gipsanu table 43. okvire gipsane table, protivpožarnu i zvučnu izolaciji]45 i opciono toplotnu izolaciju (nije prikazana), prethodno instalirane električne kablove i kablove niskog napona 47 i prethodno instalirane utičnice i prekidače 49. Paneli 4 su prefabrikovani u fabrici, kao što je gore navedeno. Na gornje i donje ivice svakog panela 4 postavljene su drvene letve 44a i 44b, pričvršćene za drveni noseći zid panela 4. Svaka letva 44a. 44b je isturena izvan panela 4 na suprotnim stranicama panela 4. Stoga, poprečni presek forme panela 4 ima l-oblik (videti FIG. 26B).

[0103]FIG. 26A prikazuje u vertikalnom preseku da slobodni prednji ivični deo zidnog panela 4 ima bočnu izbočinu 53 koja odgovara žlebu 51 fasadnih panela 6 za olakšanje spajanja i formiranja čvrstog spoja uklapanjem.

[0104JFIG. 26B prikazuje đvc ploče 8 koje formiraju podove. Svaka prefabrikovana ploča 8 ima element 46 sa drvenim jezgrom preko koga se postavlja suvi sloj 48. Ploča 8 ima izolacioni sloj 50 i donji sloj 52. Gornji slojevi se završavaju kratko pre ivice tog elementa 46 sa drvenini jezgrom, pri čemu je žleb 54 formiran na spoju između dve ploče 8 u sklopu poda. Žleb 54 između dve ploče 8 prihvata letvu 44a panela 4. Svaki panel 4 je pričvršćen za ploču 8 pomoću prileznih vijaka 56. 58 koji prolaze kroz letve 44a. 44b panela 4 i u element 46 sa drvenim jezgrom ploče 8.

[0105]Fasadni panel 6' sa dva prozora je prikazan na FIG. 27. Fasadni panel 6' je poželjno isle konstrukcije kao i zidni paneli 4. To znači da on ima drveno jezgro 41. gipsanu tablu 43 i izolaciju 45. Fasadni paneli 6' su pričvršćeni za gornje slobodne ivične delove zidnih panela 4. na primer relativno dugačkim vijcima (nisu prikazani) ili drugim elementima za pritezanje koji su postavljeni u ivične delove zida panela sa spoljašnje stranice i'asadnog panela.

(0106]Ovaj tip fasadnog panela 6' može da ima dužinu dve prostorije i koji tada uključuje dva prozora, jedan za svaku sobu. Uobičajeno, veliki fasadni panel 6' ovog tipa nije izveden sa električnim kablovima i kablovima niskog napona ili postavljene utičnice i prekidače, ali oni mogu da postoje kod nekog drugog ostvarenja. Panel 6' može da bude pričvršćen na panele 4 i ploču 8 prema gore navedenom postupku pričvršćivanja.

[0107] Poželjno, drvena jezgra 41 i 46. koja su gore opisana, su izrađena od unakrsno iaminiranog drveta (CI.T). ali se naravno mogu koristiti i druge drvene konstrukcije, ipak, CL'F jezgra su pokazala vrlo dobre rezultate za prel'abrikovane panele i ploče ove vrste. Čvrstoća je odlična i laki su za rukovanje. Modu! ima potrebu i za drugim konstrukcionim komponentama neophodnim za osiguranje čvrstoće zgrade.

|0H)8] FIG. 28 prikazuje standardni fasadni panel 6 sa jednim prozorom u njegovom položaju između dva unutrašnja panela 4. Panel 6 ima prethodno ugrađen prozor \V (šematski prikazan na FIG. 28) koji može da bude zamenjen balkonskim vratima u zavisnosti od toga da li će zgrada bili građena sa balkonima ili bez njih (uporediti sa

FIG. 44). Fasadna obloga 7 je pričvršćena na spoljašnjosl fasadnih panela 6 sklopovima prikazanim na FIG. 37. U osnovi, fasadna obloga je okačena na fasadne panele 6. Fasadna obloga 7 može da bude bilo koje boje i od bilo kojeg materijala u zavisnosti od vrste zgrade i budžeta građevinskog projekta. Fasada formirana fasadnom oblogom 7 je laka za montažu na spoljašnjost panela 6 na gradilištu ili na mestu proizvodnje bez bilo kakve potrebe za posebno obučenim osobljem.

[0109]Na FIG. 29-32 prikazan je statički vezni uređaj 60. 70 sa tri glavna dela: prvi vezni član 60. drugi vezni Član 70 i pričvrsni element u obliku šipke 65. [0110| Prvi vezni član 60 obuhvata osnovnu ploču 62 i prirubnicu 64 isturenu izvan nje (FIG. 32). Osnovna ploča 62 je normalno povezana na zidni pane! 4 pomoću najmanje jedne osoviniee 66 ubačene da čvrsto naleže u odgovarajući otvor 68 u zidnom panelu 4 ili pomoću vijaka ili sličnih priteznih elemenata (nisu prikazani). Prirubniea 64 je izvedena u preseku 61 u panelu 4 i ima otvor 63 za prihvatanje šipke 65.

[01111 Drugi vezni član 70 obuhvata osnovnu ploču 72 i prirubnicu 74 isturenu izvan nje (FIG. 32). Osnovna ploča 72 je povezana sa modulom 2 pomoću najmanje jedne osoviniee 76 ubačene u odgovarajući otvor 78 modula 2. Prirubniea 74 drugog veznog člana 70 je isturena izvan modula 2 i ima otvor 73 za prihvatanje šipke 65.

[0112j Otvori 68. 78 odgovarajućih veznih uređaja 60. 70. kao i žleb ili presek 61 mogu da obrazuju elemente za sprezanje i koji su integrisani u zidni panel 4 ili modul 2. respektivno. Elementi za sprezanje doprinose pričvršćivanju i primeni statičkog veznog uređaja 60. 70.

[0113]Prilikom montaže zidnog panela 4 na modul 2, panel 4 se pomera prema modulu 2 koji je postavljen na tlo ili na temelj F ili se slaže na drugi modul u smeru strelice A na FIG. 29. dok se prirubniea 74 drugog veznog člana 70 prihvata u presek 61 panela 4 (FIG. 30). U ovom položaju, šipka 65 se gura kroz poravnate otvore 63 i 73 dve prirubnice 64 i 74. i ostvaruje se statička veza; prikazano na FIG. 31. U horizontalnom preseku sa FIG. 32. detaljno je prikazan statički vezni uređaj 60. 70.

[01141Osnovna ideja sa statičkim priključcima 60. 70 je u tome što oni treba da povezu integrisane elemente za sprezanje (presek. pričvrsni elementi, itd.) onih elemenata koje treba povezati.

[0115] Pored statičkih veznih uređaja 60. 70, mogu se koristiti i drugi tipovi pruključaka. naime takozvani dinamički priključci. Ovaj tip dinamičkog veznog uređaja 80 jc izveden za smanjivanje ili eliminaciju malih zazora između građevinskih elemenata koji mogu da zaostanu nakon povezivanja statičkih priključaka 60. 70. FIG. 33-36 prikazuju takve dinamičke priključke 80. 80' koji se koriste kada se montiraju paneli 4 na modul 2 i ploče 8 na modul 2. Dinamički priključak 80 takođe se može koristiti kada se montiranjem spajaju dva različita panela 4. 6. Ovaj tip dinamičkog priključka 80 prikazan na FIG. 33-34 sastoji se od dve šipke 82. 84 koje imaju spoljašnje navoje i koji se spajaju sa čaurom 86 koja ima unutrašnje navoje. Prilikom korišćenja prva poluga 82 se uvlači u otvor zida modula 2 i pričvršćuje, primera radi. lepljenjem. Caura 86 je ..skrivena" unutar zida modula 2. Panel 4 se pomera do naleganja sa zidom modula 2. a slobodan završetak druge šipke 84 se navija u čauru 86. Da bi se kompletirala dinamička veza. koriste se kontra elementi u obliku sklopa 88 navrtka-podloška koji se prihvataju u usek 89 panela 4.

[0116]Otvor u zidu modula, kao i žleb ili usek 89 mogu da formiraju elemente za sprezanje integrisane u zid modula 2 i panela. respektivno. Elementi za sprezanje doprinose pričvršćivanju i primeni dinamičkog veznog uređaja 80. Pritezanje priključka 80 se izvodi standardnim ključem (nije prikazan) sprezanjem navrtke iz sklopa 88 navrtka-podloška.

[0117] Sličan tip dinamičkog priključka 80' može da se koristi za vezu modul-ploča kao što je prikazano na FIG. 35-36. Konstrukcija ovog priključka 80'je u osnovi ista kao i priključak 80, koje je gore opisan, ali usek 89' je blago različitog oblika. Otvor koji prihvata šipku 82' u zidu modula i žleb ili usek 89' se mogu smatrati kao integrisani element za sprezanje gore opisanog tipa. Pritezanje se postiže na isti način kao što je gore opisano.

[0118JIdeja koja je podloga za funkcionisanje dinamičkog povezivanja je u tome da elementi koje treba da se povezu treba da imaju prefabrikovane elemente čije se pritezanje izvodi brzo na mestu podizanja. U pušteni useci 89. 89' i prethodno ugrađene šipke 82. 82' za sprezanje i vezne čaurc 86. 86' omogućavaju postizanje brzog pritezanja korišćenjem alata kojima je lako rukovati.

(01191Kod prvenstvenog ostvarenja, može se koristiti jedan priključak koji deluje i kao statički i kao dinamički priključak. Sloga, priključci 60. 80 ili 70. 80 se mogu zameniti jednim priključkom koji obrazuje kombinovanu veznu jedinicu.

|01201Između spojeva drvenih elemenata zgrade, poželjno se uvlače zaplivne trake sa gumenim nitima (nije prikazano).

[0121]FIG. 37 prikazuje primer uređaja za pričvršćivanje fasađne obioge 7 na fasadni panel 6. Ovaj uređaj, koji je u suštini viseći sklop uključuje prvi element 90 vešanja, drugi element 92 vešanja i vijke 94a. 94c. Prvi element 90 vešanja je pričvršćen na panel 6 pomoću vijka 94a na svom donjem delu. Formira se zazor između gornjeg dela prvog elementa 90 vešanja i panela 6. Drugi element 92 vešanja se pričvršćuje na fasadnu oblogu 7 pomoću vijka 94b na svom donjem delu. Njegov gornji deo je u obliku naopako okrenutog slova U koji zahvala gornji deo prvog elementa 90 vešanja i pruža se od zazora između panela 6 i prvog elementa 90 vešanja i okružuje gornji deo prvog elementa 90 vešanja. Dodatni vijak 94c je obezbeđen da osigura da su prvi i drugi element 90. 92 vešanja sigurno pričvršćeni jedan za drugi.

[0122]Sklop vešanja prikazan na FIG. 37 omogućava postavljanje fasađne obloge 7 na fasadne panele 6 na veoma efikasan način. Elementi 90, 92 vešanja poželjno su izduženi profili, ali takođe mogu biti kraći profili ili nosači (nisu prikazani). Zahvaljujući konstrukciji vešanja moguće je lako zameniti fasadne obloge 7 drugim tipovima spoljašnjih panela ili elemenata ukoliko je to poželjno.

[0123]Kao što je prikazano na FIG. 38-40, modul 2 dalje obuhvata tri različita sklopa za snabdevanje. FIG. 38 prikazuje vodovodna cev 96 koja se pruža od gornjeg modula 2 i koja je pričvršćena za vodovodnu cev 98 donjeg modula 2 pomoću kliznog cevastog elementa 97. Kada se povezuju dve vertikalno pora\nate vodovodne eevi 96. 98. cevasli element 97 se povlači u pravcu strelice, od donje vodovodne eevi 98 do gornje vodovodne eevi 96. Kada cevasti element 97 premosti zazor između dve vodovodne eevi 96, 98, gornji i donji završetak cevastog elementa će biti spojeni stezanjem na tim mestima pomoću ručnog alata (nije prikazan). Na taj način je ostvareno vodovodno povezivanje dva modula 2 složena jedan na drugi. Ccvi 96, 98 kao i vezni element 97 mogu biti izrađeni od metala, poželjno nerđajućeg čelika.

[0124]Slična tehnika se koristi za povezivanje dve kanalizacione eevi 100. 102 između dva modula 2. kao Sto je prikazano na FIG. 39. Međutim, u slučaju eevi 100. 102 kao i veznog elementa 103 oni su izrađeni od plastike, što znači da se spajanje stezanjem cevastog veznog elementa 103 izvodi pomoću električne struje. Kada vezni element 103 premosti zazor između poravnatih kanalizacionih eevi 100. 102 koristi se električna struja na elementu 103 preko dve čaurc 103a. 103b. pri čemu se prečnik eevi 103 smanjuje tako da je povezan stezanjem i zavaren na poravnale krajnje delove kanalizacionih eevi 100. 102. Tako je ostvarena veza za odvođenje vode između dva vertikalno naslagana modula 2.

[0125] FIG. 40 prikazuje dva vertikalno poravnata vcntiiaciona voda 106. 108 koji se pružaju između dva modula 2 i gde je donji ventilacioni vod 106 izveden sa savitljivim elementom 107 koji može biti povučen na gore prema gornjem vcntilaeionom vodu 108 gde se pričvršćuje vijeima ili drugim pogodnim elementima za pritezanja (nisu prikazani). Tako je eliminisan zazor između dva vcntiiaciona voda 106. 108 savitljivim elementom 107 i ostvareno je ventilaciono povezivanje između dva naslagana modula 2.

[0126] Sklopovi za snabdevanje prikazani na FIG. 38-40 mogu hiti sklopljeni u kanalu za instalacije modula 2. naime u prostoru S i ventilacionom kanalu 16 prikazanom na

FIG. 17. Lak pristup prostoru S je obezbcđen otvorom prema hodniku C. Ostale instalacije mogu biti postavljene u kanal za instalacije, kao šio su merači. upravljački paneli itd.

[0127] Zgrada B može biti izgrađena na mnogo različitih načina, a dve alternative su prikazane na FIG. 41-42. FIG. 41 prikazuje raspored sa hodnikom C u centru i grupom sličnih prostorija R na obe strane hodnika C. Na svakoj strani hodnika C. moduli 2 [ormi raj u niz gde su moduli 2 na naspramnim stranama hodnika t' sučeljeni jedan sa drugim. Moduli 2 su raspoređeni na takav način da su kupatila 10 sučeljena u dva niza. Zgrada se zatim nastavlja prostorijama R koje se pružaju u smeru udaljavanja od hodnika C.

[0128] FIG. 42 prikazuje alternativni raspored gde postoji samo jedan niz prostorija R pored hodnika C. Umesto drugog niza prostorija R izvedena je zvučna barijera SB. Ovo je od prednosti kada je zgrada smeštena u blizini bučne oblasti, npr. autoputa.

[0129] Kao što postoje različiti rasporedi za celokupnu zgradu B. postoje i različiti rasporedi prostorija R. a naročito modula 2.

[0130] FIG. 43A prikazuje dve slične prostorije 11 I konfigurisanc da se koriste kao studentske sobe. Svaka prostorija 111 ima odeljak sa mokrim čvorom koji uključuje kupatilo 110 i čajnu kuhinju 112. Kupatilo 110 je potpuno opremljeno \VC-om 150. lavaboom 1 52, tuš kabinom 154. itd. Površine kupatila 1 10 ispunjavaju zahteve da budu nepropusnu za vodu i slične zahteve. Isto se odnosi i na čajnu kuhinju 112 koja je opremljena sudoperom 156, opremom za kuvanje. kao što su grejne ploče 158. kuhinjski ormani 160. itd. Takozvani mokri čvor je spreman za upotrebu nakon postavljanja. Sve instalacije modula 2 koje su potrebne za mokri čvor se izrađuju na mestu prefabrikacije, što olakšava osiguranje kontrole kvaliteta, itd.

[0131]Deo studentskog doma izrađen od panela može da bude potpuno opremljen narneštajem nakon izgradnje, npr. stolom 162. stolicama 164. krevetom 166. itd. Da bi se troškovi održavali na niskom nivou, nameštaj može da bude standardizovan.

[0132]FIG. 43R prikazuje dve neznatno različite prostorije 211 konfigurisane da se koriste kao hotel. Svaka prostorija ima kupatilo 210 koje može da bude slično kupatilu 110 studentskog doma. tj. sa WC-om 250. lavaboom 252. tuš kabinom 254. itd. Međutim, čajna kuhinja je zamenjena šipkama za kačenje i/ili plakarima 214. Hotelska soba na primer može da bude nameštena sa velikim krevetom 216. stolom 262 i stolicama 264. kao i drugim svetlosnim instalacijama, klima uređajem, sistemima protivpožarnih prskalica itđ (nije prikazano).

|0133]Na FIG. 430" je prikazan treći tip prostorije 311 osmišljene kao porodična prostorija koja je dvostruko veća od studentskih i hotelskih prostorija 111.211. koje

su gore opisane. Glavna razlika je ta što vrata 380 obezbeđuju uzajamni pristup do oba odeljka 312a i 312b prostorije. Kupatilo 310 je veće. ali ima istu osnovnu opremu, naime WC 350. lavabo 352 i tuš kabinu 356. Čajna kuhinja je proširena u veliku kuhinju 312 sa prostorom za ručavanje. ali je kuhinjska oprema ostala u suštini ista (sudopera 356. uređaj 358 za kuvanje i kuhinjski ormani 370). Nameštaj porodične prostorije 311 izrađene od panela može da uključuje najmanje sto 362. stolice 364 i najmanje jedan krevet 366. U zavisnosti od broja gostiju u porodičnoj prostoriji 311 može da postoji dodatni krevet 368 u jednom od odeljaka.

[0134]Četvrti primer prostorije 411 je prikazan na FIG. 43D i on je konfigurisan da ima dovoljno prostora za invalide. Slično porodičnoj prostoriji 311. modul 2 je modifikovan tako da je prostorija 411 dvostruko veća od studentske prostorije 111 ili hotelske prostorije 211. Površina modula 2 sada ima veliku spavaću sobu 410 i veliku kuhinjsku površinu 412. Vrata 480 obezbeduju pristup između dva odeljka 412a. 412b prostorije 411.

[0135]Kupatilo 410 ove vrste prostorije 411 je prilagođeno invalidima i obuhvata specijalnu opremu 490. 492 u tu svrhu. Na isti način kuhinjska površina 412 može da uključuje određenu specijalnu opremu koja ovde nije detaljnije opisana. Ostale modifikacije su izvršene da bi se olakšalo invalidu da pokreće invalidska kolica unutar prostorije. Stoga su obrnuto postavljene šarke vrata, a kod ostvarenja koje ovde nije prikazano, izvodljivo je da otvori za vrata budu izvedeni nešto šire da bi bilo prostora za kretanje invalidskih kolica.

[0136] FIG. 44 je šematski prikaz sa strane alternativne zgrade gde prostorije R pravougaonog oblika kvadra imaju različite veličine u zavisnosti od mesta na kome su smešlene u zgradi. Najveće prostorije Rl su u prizemlju i sa pomeranjem na gore prostorije R2-R5 postaju manje. Prostorije R2-R5 na prvom spratu ili iznad imaju balkone 500 postavljene na krov donjeg sprata. Raspored kutija 2 sa mokrim čvorom od kojih svaka ima pravougaoni oblik kvadra i hodnika C koji se pruža između njih je isti za ovaj tip zgrade kao i za zgrade B prikazane na FIG. 1-13. Razlika leži u veličini prostorija R2-R5 izrađenih od panela čija se veličina lako modifikuje korišćenjem zidnih panela 6 različite dužine. Naravno da je potrebno koristili ploče 8 odgovarajućih dimenzija. Međutim, fasadni paneli 6 i fasadna obloga 7 mogu da budu isti kao kod prethodno opisanih zgrada. Takođe treba da bude napomenuto da se mogu koristiti isti statički i dinamički vezni uređaji kada se gradi zgradalipa prikazanog na FIG. 44.

[0137] Treba uzeti u obzir da koncept ovog pronalaska nije nikako ograničena ovde opisanim ostvarenjima i da su moguće brojne modifikacije u obimu ovog pronalaska koje su date u zavisnim zahtevima. Osim loga. mogu se koristiti drugi vezni elementi sve dok se njima postiže pouzdano povezivanje elemenata.

Claims (19)

1. Postupak7a izvođenje najmanje dela zgrade koji obuhvata faze: (a) prefabrikovanjc modula (2) na sledeći način: (i) sastavljanje četiri zida (34) koji se pružaju između poda (36) i krova (38) da bi formirali pravougaoni oblik kvadra, dok je navedeni modul (2) izgrađen kao noseća konstrukcija i ima navedena četiri zida (34) izvedena sa ravanskim elementom sa drvenim jezgrom koji je susedan najmanje jednom izolacionom sloju, (ii) izvođenje najmanje jednog odeljka (10) unutar navedenog oblika kvadra. (iii) izvođenje mokrog čvora unutar navedenog modula (2) izvođenjem vodonepropusnih slojeva na unutrašnjim stranicama zidova i poda navedenog odeljka. (iv) raspoređivanje tehničkih instalacija (16, S) unutar navedenog oblika kvadra. (v) ugradnja unutrašnje opreme (150, 152} unutar navedenog oblika kvadra. (vi) izvođenje prefabrikovanog modula (2) sa prethodno montiranim elementima za sprezanje radi kasnijeg sprezanja prefabrikovanih panela ili ploča ili drugih prefabrikovanih modula pomoću veznih uređaja, i (vii) izvođenje prostora (18) za instalacije na gornjoj ili donjoj strani modula (2) sklapanjem navedena četiri zida koja se pružaju između navedenog poda i navedenog krova tako da gornje ivice navedena četiri zida budu isturene izvan spoljašnjeg prostora krova, ili tako da donje ivice navedena četiri zida budu isturene izvan spoljašnje površine poda. gde navedeni prostor (18) za instalacije obezbeđuje pristup završecima elemenata za spajanje najmanje jedne tehničke instalacije; (b) prefabrikovanjc većeg broja panela (4, 6) i ploča (8) od kojih je svaka izrađena kao noseća konstrukcija i ima element sa drvenim jezgrom susedan najmanje jednom izolacionom sloju.

(1) izvođenje svakog prefabrikovanog panela (4. 6) i ploče (8) sa prethodno montiranim elementima za sprezanje radi kasnijeg sprezanja sa prefabrikovanim modulom ili drugim panclom ili pločom pomoću veznih uređaja: i (c) povezivanje navedenih više panela (4. 6) i ploča (8) sa bočnom stranicom navedenog modula (2) - pomoću navedenih elemenata za sprezanje i veznih uređaja - radi izvođenja navedenog dela zgrade (B) tako da navedena bočna stranica navedenog modula (2) zajedno sa navedenih više prefabrikovanih panela (4. 6) i ploča (8) formira sledeći pravougaoni oblik kvadra.

2. Postupak prema zahtevu I. u kome je modul (2) prefabrikovan sa dimenzijama od približno 6,5 do 7.0 m po dužini, oko 2,5 m po dubini, i oko 3.0 m po visini.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2. u kome su zidovi (34) navedenog modula (2). kao i više panela (4. 6) i ploča (8). prefabrikovani sa tavanskim drvenim jezgrom (41. 46) susednim najmanje jednom izolacionom sloju (45. 50) za svaki od navedenih panela (4. 6) i ploča (8).

4. Postupak prema zahtevu 3, u kome je ravansko drveno jezgro (41. 46) formirano kao unakrsno laminirano drvo.

5. Postupak prema zahtevu 3 ili 4. koji dalje obuhvata fazu izvođenja navedenog izolacionog sloja (45. 50) kao višeslojne konstrukcije koja obuhvata unutrašnji sloj od materijala (45) za prigušivan je zvuka i/ili materijala otpornog na požar, opciono lermoizolacioni materijal i spoljašnji sloj. prvenstveno od gipsane table (43).

6. Postupak prema bilo kom od prethodnih ziihleva. u kome modularna faza raspoređivanja tehničkih instalacija (16. S) unutar navedenog oblika kvadra obuhvata raspoređivanje najmanje jednog ventilaeionog voda (16). najmanje jednog glavnog električnog kabla, najmanje jednog električnog kabla niskog napona, opciono povezanog sa najmanje jednom razvodnom tablom, najmanje jednu vodovodnu cev (96-98). najmanje jednu kanalizacioni: cev (100. 102) unutar navedenog modula (2) tako da jedan završetak najmanje jedne tehničke instalacije (16. S) bude dostupan u prostoru formiranom iznad krova (38) navedenog modula (2) ili u prostoru formiranom ispod poda (36) navedenog modula (2).

7. Postupak prema zahtevu 6. u kome navedeno raspoređivanje tehničkih instalacija dalje obuhvata raspoređivanje toplotnog sistema za grejanje vodom, rashladnog sistema i/ili sistema p ro t i v poža rn i h prs ka I i ca.

8. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kome je modularna faza izvođenja najmanje jednog odeljka izvedena tako da su formirana dva glavna odeljka (10) i formiran je najmanje jedan kanal za navedene tehničke instalacije.

9. Postupak prema zahtevima 6 i 8. u kome se navedeni najmanje jedan ventilacioni vod (16) pruža unutar prvog kanala za tehničke instalacije.

10. Postupak prema zahtevu 9, u kome se navedeni glavni električni kabl. navedeni električni kabl niskog napona, navedena vodovodna cev i navedena kanalizaciona cev pružaju unutar drugog kanala za tehničke instalacije.

11. Postupak prema zahtevu 10, u kome su navedeni prvi i drugi kanal formirani kao zajednički prostor.

12. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva. u kome modularna faza obezbeđivanja unutrašnje opreme unutar navedenog oblika kvadra obuhvata montažu kupatila (110) i opciono Čajne kuhinje (112) u modulu.

13. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva. u kome modularna faza obezbeđivanja unutrašnje opreme unutar navedenog oblika kvadra obuhvata postavljanje nameštaj a i/iii sanitarne opreme u modul.

14. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva. u kome modularna faza sklapanja četiri zida (34) koji se pružaju od poda (36) i krova (38) dalje obuhvata izvođenje najmanje jednog otvora u zidu koji formira deo navedenog sledećeg pravougaonog oblika kvadra ; najmanje jednog otvora na naspramnom zidu navedenog modula, gde se navedeni otvori opciono opremaju vratima (20. 22).

15. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva. koji dalje obuhvata fazu povezivanja najmanje dva prefabrikovana modula, jedan za drugi, u pravcu dužine modula.

16. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, koji dalje obuhvata fazu povezivanja najmanje dva prefabrikovana modula, jedan za drugi, u pravcu visine modula.

17. Postupak gradnje zgrade sa više prostorija koji obuhvata faze: (a) izvođenje prvog dela zgrade prema bilo kom od zahleva I do 16; (b) izvođenje hodnika koji se pruža po jednoj bočnoj strani navedenog prvog dela; i (c) izvođenje drugog dela zgrade prema bilo kom od zahteva 1 do 16. pri čemu je navedeni drugi deo navedene zgrade postavljen na naspramnu stranu navedenog hodnika.

18. Postupak prema zahtevu 17. koji dalje obuhvata fazu produžavanja navedene zgrade sa više prostorija u vertikalnom pravcu tako da je svaki deo zgrade, izveden prema postupku prema bilo kom od zahteva I do 16. na određenom spratu vertikalno poravnat sa donjim delom zgrade.

19. Postupak prema zahtevu 17 ili 18. koji dalje obuhvata fazu produžavanja navedene zgrade sa više prostorija u horizontalnom pravcu tako da je svaki deo zgrade, izveden prema postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 16. na prvoj strani hodnika poravnat sa odgovarajućim delom zgrade na naspramnoj strani hodnika.