RS50696B - Granula sumpora koja sadrži suzbijač h2s - Google Patents

Abstract

Granula sumpora koja sadrži suzbijač H2S, koja se sastoji od elementarnog sumpora u opsegu od 90 do 100%, u odnosu na ukupnu težinu granule, a gde je suzbijač H2S jedno ili više jedinjenja izabranih iz klase inhibitora slobodnih radikala i redoks katalizatora. Prijava sadrži još 7 patentnih zahteva.

Description

Oblast pronalaska

Pronalazak se odnosi na granulu sumpora. Pronalazak se još odnosi na postupak proizvodnje granula sumpora. Pronalazak se takođe odnosi na postupak za dobijanje asfaltne smeše za asfaltiranje koja sadrži sumpor, u kome se koriste granule sumpora prema pronalasku.

Stanje tehnike

U izgranji puteva i industiji asfaltiranja puteva, postupak koji se često koristi je oblaganje agregatnog materija kao što je pesak, šljunak ili tucani kamen ili njihova smeša sa toplim tečnim bitumenom, i dok je još uvek vruć rapoređivanje obloženog materijala kao jednoobraznog sloja na osnovu puta ili prethodno izgrađeni put, i sabijanje jednoobraznog sloja valjanjem sa teškim valjcima da bi se obrazovala glatka površina puta.

Kombinacija bitumena sa agregatnim materijalom, kao što je pesak, šljunak, tucani kamen ili njihove smeše, se takođe naziva 'asfalt'. Bitumen, koji se naziva 'asfaltnim vezivnim sredstvom' je uglavnom tečno vezivno sredstvo koje sadrži asfaltene, smole i rastvarače. Bitumen na primer može sadržati pirogcne smeše koje potiču iz naftnih ostataka kao što su rezidualna ulja, tar ili smola ili njihove smeše.

U struci je poznato da se sumpor može mešati sa bitumenom i koristi u izgradnji puta i industriji popločavanja.

U US2003/073761 Al opisana je kompozicija koja sadrži sumpor, termoplastični elastomer i tetrametiltiuram đisulfid.

U GB-A-2, 384,240 opisana je kompozicija koja sadrži sumpor u opsegu od 0.01 do 2 tež.%.

U DE 110,58.712 Al opisana je kompozicija koja sadrži 18.4 tež.% elementarnog sumpora.

Na primer, u GB 1,528.384 opisana su poboljšanja u dodavanju sumpora u bitumen. U poslednje vreme, ispitivanja upotrebe sumpora u bitumenoznim smešama su pokazala da je moguća upotreba bitumena koji sadrži sumpor. Bitumen koji sadrži sumpor je formulisan zamenom dela bitumena u konvencionalnom sredstvu za vezivanje sa elementarnim sumporom.

Jedan od problema koji sc javlja pri korišćenju sumpora u bitumenu je neželjno obrazovanje HtS, kao posledica dchidrogcnacione reakcije između bitumena i sumpora pri višim temperaturama.

Čak niska emisija H2S iz asfalta koji sadrži sumpor, znači da je asfalt formulisan sa bitumenom koji je modifikovan sumporom, a gde je elementarni sumpor korišćen da zameni deo bitumena, i predstavlja emisonu nepriliku u projektima asvaltiranja puta. Ovo je usled toga što postepeno raste koncentracija H2S gasa do viših nivoa u vazdušnim prazninama u rastresitim smešama za asfaltiranje u toku skladištenja u silosima i u toku dostavljanja kamionima na mesto asfaltiranja. 'Sačuvani' gas se oslobađa kada se otvore vazdušni džepovi u smeši kada se smeša istovari iz dostavljačkih kamiona ili kada se smeša podvrgne mehaničkom rnešanju.

U odnosu na korišćene količine sumpora, naročito u asfaltu koji sadrži sumpor u visokom odnosu sumpor-bitumen, na pr. visokom kao 1:1, ozbiljan je problem emisija H2S. Prema tome, neophodno je smanjiti neželjeno obrazovanje i emisiju H2S iz asfalta koji sadrži sumpor.

U patent apstraktu Japana vol. 2000, br.20. 2001-07-10 opisan je postupak za smanjenje obrazovanja H2S u toku vulkanizacije. Nisu spominjane smeše sumpor-bitumen.

Jedan postupak za smanjenje emisije H2S iz toplih izlivenih smeša asfalta koji sadrži sumpor je dodavanje suzbijača H2S u postupku proizvodnje smeša sumpor-bitumen, mešanjem i zagrevanjem sumpora i bitumena u prisutvu dodatog suzbijača H2S kao što je opisano u US 3,960,585 u EP-A-121,377.

Nepogodnost postupka opisanog u US 3,960,585 je da tečni suzbijač H2S treba da bude injektovan u smešu za asfaltiranje u fabrici u kojoj se meša. Prema tome, oprema za injektovanje treba da bude podešena i održavana u fabrici za mešanje, čineći postupak glomaznim i skupim. Još jedna nepogodnost je da je teže postići homogenu distribuciju suzbijača H2S u smeši za asfaltiranje, jer je relativno mala količina tečnog suzbijača H2S dodata u relativno veliku smešu čvrstih supstanci i tečnosti.

Suština pronalaska

Sada je ustanovljeno da granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S mogu biti uspešno korišćene u postupku za proizvodnju smeše za asfaltiranje koja sadrži sumpor.

Pronalazak obezbeđuje granulu sumpora koja sadrži bar jedan suzbijač H2S, i sastoji se od 90 do 100 tež.% elementarnog sumpora, u odnosu na ukupnu težinu granule, u kojoj je suzbijač H2S jedno ili više jedinjenja izabranih iz klase inhibitora slobodnih radikala i redoks katalizatora. Granula sumpora prema pronalasku ima prednost da kada se koristi u bilo kom postupku gde je cilj postići suzbijanje obrazovanja ili emisije H2S, efikasnost suzbijača H2S će biti veća jer će suzbijač H2S biti blizu izvora nastakna H2S, odnosno sumpora.

Pronalazak dalje obezbeđuje postupak za proizvodnju granula sumpora koje sadrže bar jedan suzbijač H2S, a postupak se sastoji od stupnjeva: (a) mešanja elementarnog sumpora, jednog ili više suzbijača HbS i opciono punioca u jedinici za mešanje da bi se dobila smeša; (b) oblikovanje i/ili granulacija smeše dobijene u stupnju (a) u granulacionoj jedinici da bi se dobile granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S.

Pronalazak takođe obezbeđuje postupak za proizvodnju smeše za asfaltiranje koja sadrži sumpor, a u kome se koriste garnule sumpora sa suzbijačem H2S prema pronalasku. Postupak obuhvata stupnjeve: (i) prethodnog zagrevanja bitumena na temperaturu između 140 do 180°; (ii) prethodno zagrevanje agregatnog materijala na temepraturu između 140 i 180°C; (iii) mešanje vrelog bitumena sa vrelim agregatnim materijalom u jedinici za mešanje,

gde su granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S prema pronalasku dodate u bar jednom od stupnjeva (i), (ii) ili (iii), a poželjno u stupnju (iii).

Prednost upotrebe granula sumpora prema pronalasku što je suzbijač H2S homogenije inkorporisan u smešu za asfaltiranje koja sadrži sumpor, jer je suzbijač H2S dodat kao deo jednog ođ sastojaka, umesto dodavanja u relativno maloj količini tečnog suzbijača H2S u relativno veliku količinu čvrstih supstanci i tečnosti.

Još je mnogo važnja prednost to što će u dobijenoj asfaltnoj smeši za asfaltiranje koja sadrži sumpor, suzbijač H?S biti u blizini sumpora jer je suzbijač H2S inkorporisan u granule sumpora. Prema tome. kao što je ranije objašnjeno efikasnost suzbijača H2S će biti veća.

Pronalazak takođe obezbeđuje upotrebu asfaltne smeše koja sadrži sumpor i suzbijač H2S u asfaltiranju puteva.

Detaljan opis pronalaska

izraz 'bitumen-agregat' će biti korišćen kao sinonim za asfalt. Izraz bitumen, koji se ovde koristi se odnosi na vezivno sredstvo.

Pozivanje na granule odnosi se na sumpor u bilo kom obliku. Oblikovani sumpor je elementarni sumpor koji je izliven u otpoljenom stanju u neku vrstu pravilno oblikovanih čestica, na primer pahulja, škriljaca ili sfera oblikovanog sumpora kao što u otvrdle kapljice, granule, grudvice i pastile ili sumpor u obliku pola zrna graška.

Granula sumpora sadrži u opsegu od 90 do (i uključujući) 100 tež.% elementarnog sumpora, u odnosu na ukupnu težinu granule.

Pominjanje suzbijača H2S odnosi se na jedinjenje sposobno da suzbije obrazovanje ili emisiju H2S. Suzbijači II?S su jedinjenja izabrana iz klase inhibitora slobodnih radikala i redoks katalizatora. Poželjni suzbijači H2S su izabrani iz grupe tetra-alkil-tiuram disulfida, ditioakarbamata, naročito cink dialkil ditiokarbamata, jedinjenja amina, joda, soli bakra, oksida bakra, soli kobalta, oksida kobalta. oksida gvožđa i soli gvožđa.

Poželjne soli gvožđa su jedinjenja gvožđe hlorida, naročito ona jedinjenja gvožđe hlorida izabrana iz grupe feri hlorida, hidratisanog feri hlorida, fero hlorida i hidratisanog fero hlorida. Hidratisani fero hlorid je najpoželjniji, zbog njegove veće efikasnosti kao suzbijača H2S i zbog njegove nekorozivnosti.

Granula sumpora koja sadrži suzbijač II2S prema pronalasku tipično sadrži suzbijač H2S u količini u opsegu od 0.02% do 10 tež. %, poželjno od 0.05% do 6.5%, poželjnije od 0.1%> do 2.0%o, u odnos na ukupnu granulu.

Tipično, suzbijač H2S je homogeno raspoređen u granuli sumpora.

Obrazovanje H2S potiče od sumpora. Važna prednost granula sumpora prema pronalasku koje sadrže suzbijač H2S je da s obzirom da je suzbijač H2S dodat kao integralni deo granule sumpora, biće efikasnije suzbijanje obrazovanja FI2S, jer će suzbijač H2S biti smešten u blizinu izvora obrazovanja H2S, odnosno sumpora.

Pronalazak dalje obezbeđuje postupak za proizvodnju granula sumpora koje sadrže bar jedan suzbijač H2S. U stupnju (a) postupka za proizvodnju granula sumpora koje sadrže suzbijač H2S, elementarni sumpor je pomešan sa jednim ili više suzbijača H2S i opciono punioca u jedinici za mešanje đa bi se dobila smeša.

Poželjni suzbijači H2S su jedinjenja izabrana iz klase inhibitora slobodnih radikala i redoks katalizatora kao što je ranije ovde opisano. Poželjno, dodat je suzbijač H2S kao rastvor u pogodnom rastvaraču, poželjnije kao koncentrovani rastvor u pogodnom rastvaraču. Tipično, rastvarač je vođa. Tipično, rastvor suzbijača H2S je uveden pumpanjem rastvora iz rezervoara u jedinicu za mešanje.

Tipično, mešanje se odvija na atmosferskom pritisku i povišenim temperaturama. Mešanje se odvija na temperaturama između 100°C i 130°C. poželjno između 115°C i 121°C ili bar 113°C.

Elementarni sumpor može biti unet u jedinicu za mešanje na mnogo načina. Pogodno može biti dodat kao sumpor u prahu, ili mlaz istopljenog sumpora ili kao suspenzija vode i čestica sumpora.

U jednom poželjnom postupku, elementarni sumpor je uveden kao suspenzija vode i čestica sumpora. Tipično, čestice sumpora su dispergovane ili suspendovane u suspenziji. Poželjno, čestice imaju veličinu u opsegu ozmeđu oko 0.5 do oko 150 mikrona, poželjno između oko 1.0 i oko 100 mikrona. Da bi se uklonio višak vode u kasnijem stupnju u postupku, sadržaj vode u suspenziji sumpora je tipično održavan što je niže mogućim, poželjno između približno 10 i 40% na osnovu ukupne težine smeše, poželjnije između 15 i 30 % na osnovu ukupne težine suspenzije. U slučaju gde su čestice sumpora suspendovane u suspenziji, suspenzija sumpora je poželjno mešana ili pomešana u pogodnim aparatima da bi se homogenizovala suspenzija pre njenog uvođenja u postupak proizvodnje.

U poželjnom izvođenju, suspenzija sumpora sadrži čestice sumpora koje su dispergovane u vodi. Ovaj tip suspenzije, na koju se dalje poziva kao na dispergovanu ili emulgovanu suspenziju sumpora, obuhvata dispergovane čestice sumpora u vodi, poželjno dispergovane čestice sumpora mikronske veličine u vodi. Čestice sumpora su pogodno držane u disperziji tokom dodavanja pogodnog emulgatora. Pogodni emulgatori su poznati u struci i nisu kritični za pronalazak. Prednost korišćenja dispergovanih čestica sumpora je da je taloženje čestica sumpora održavano na minimumu i sumpor je raspoređen homogenije u vodi. Prema tome, smanjena je potreba za mešanjem ili mešanje pre uvođenja suspenzije sumpora u jedinicu reaktora. Tipično, suspenzija se uvodi pumpanjem suspenzije iz rezervoara suspenzije sumpora u reakcionu jedinicu. Poželjno, suspenzija je mešana ili pomešana u pogodnim uređajima pre nego što je uvedena u jedinicu za mešanje stupnja (a).

U još jednom poželjnom postupku, elementarni sumpor, je uveden u jedinicu reaktora u stupnju (a) kao istopljeni sumpor. Istopljeni sumpor se može dobiti iz čvrstog sumpora, topljenjem u pogodnom aparatu za topljenje, na primer u cevi za topljenje.

Upotreba istopl jenog sumpora ima prednosti kada je sumpor dobijen u istopljenom stanju u industrijskom postupku. Postupak za uklanjanje neželjenih komponenti sumpora iz prirodnog gasa uglavnom daje sumpor u istopljenom stanju i upotreba ovog istopljenog sumpora direktno u proizvodnom postupku granula sumpora izbegava potrebu za dodatnim stupnjevima, kao što je sušenje i mlevenje sumpora, da bi se dobila suspenzija sumpora. Dodatna prednost korišćenja istopljenog sumpora je da nije naknadno voda uvedena u postupak. Kada se dodaje elementarni sumpor u istopljenom stanju, temepratura smeše koja sadrži sumpor je poželjno odražvana iznad tačke topljenja sumpora, poželjno između temepratura od 115 °C i 121°C da osigura da se sumpor održava u istopljenom stanju.

U još jednom poželjnom postupku, koristi se biološki dobijen elementarni sumpor. Pozivanje ovde na biološki dobijen elementarni sumpor je sumpor dobijen iz postupka gde se komponente koje sadrže sumpor, kao što su sulfidi ili fbS pretvorene u elementarni sumpor pomoću biološke konverzije. Biološka konverzija se može pogodno postići korišćenjem bakterija koje oksiduju sulfide. Pogodne bakterije koje oksiduju sulfide mogu biti odabrane na primer iz poznatih autotrofnih aerobnih kultura iz roda Thiobacillus i Thimicrospira. Primer pogodnih postupaka biološke konverzije za dobijanje biološkog elementarnog sumpora pogodnog za postupak prema pronalasku je postupak za uklanjanje sumpornih jedinjenja iz gasova gde je gas ispran sa vodenom tečnošću za ispiranje, a tečnost za ispiranje je podvrgnuta bakteriji za oksidovanje sumpora, kao što je opisano u WO 92/10270. Biološki dobijen elementarni sumpor je hidrofilan po prirodi. Prednost biološki dobijenog elementarnog sumpora je da je u suštini smanjeno prljanje ili blokiranje opreme ili čak eliminisano usled hidrofilne prirode. Biološki dobijeni elementarni sumpor može biti uveden u postupak kao sumpor u čvrstom stanju, kao suspenzija (uključujući dispergovani ili emulgovani sumpor) ili kao istopljeni sumpor.

Da bi se postigla homogenija distribucija suzbijača PbS u sumporu, suzbijač H2S i elementarni sumpor su poželjno prethodno pomešani i uvedeni kao suspenzija ili kao tečnost u jedinicu za mešanje stupnja (a).

Opciono, u stupnju (a) može biti dodat punilac. Pogodni punioci uključuju minerane punioce, kao što je mineralni punilac na bazi kalcijuma (na primer kalcij um hidroksid). Dodavanje mineralnih punioca omogućava upotrebu manjih količina sumpora i pomaže poboljšanje temperaturne stabilnosti granula.

Pogodno, količina punioca u granulamaje u opsegu od 0.1 do 30% (tež/tež), poželjno od 0.5 do 20%, poželjnije od 1 do 10%>, u odnosu na ukupnu težinu granula.

Posle stupnja (a), dobijena je smeša koja sadrži sumpor, jedan ili više suzbijača PhS i opciono punioca. Smeša je oblikovana i/ili granulisana u jedinici za granulaciju u stupnju (b) da bi se se dobile granule koje sadrže suzbijač II2S.

Pogodne jedinice za granulaciju su jedinice za obrazovanje granula ili peleta kao što je opisano u Perrv's Chemical Engineers' Handbook, poglavlje 20 (1997) ili jedinice u kojima tečna smeša sadrži sumpor može biti raspršena ili sipane na površinu tako da se granule sumpora obrazuju posle hlađenja, na primer kao što je opisano u US 4,081,500 ili US 4,043,717. Jedinica za granulaciju može pogodno imati granulator, poželjno bubanj granulator ili rotacioni bubanj ili uređaj za raspršivanje istopljenog sumpora.

U poželjnom postupku, smeša koja sadrži sumpor i suzbijač H2S je tečna, a elementarni sumpor je u tečnom stanju.

U jednom poželjnom izvođenju, jedinica za granulaciju obuhvata rotacioni bubanj. U ovom izvođenju, tečna smeša koja sadrži sumpor i suzbijač H2S i opciono punilac, dobijena posle stupnja (a) je ohlađena i očvrsnula na spoljanjoj strani rotacionog bubnja. Ohlađena smeša se oljušti sa rotacionog bubnja kao pahulje, pahulje su granule sumpora koje sadžre suzbijač H2S.

U još jednom poželjnom izvođenju, jedinica za granulaciju obuhvata sredstva za transportovanje i granulisanje koje se postiže obrazovanjem kapljica tečne smeše dobijene posle stupnja (a) i nanošenjem ovih kapljica na sredstva za transportovanje, na primer na transpornu traku. Pogodno, tečna smeša je raspršena na transportnu traku preko glave za raspršivanje. Posle hlađenja kapljice obrazuju granule.

U još jednom poželjnom izvođenju, jedinica za granulisanje obuhvata granulator i granulisanje je postignuto nanošenjem uzastopnih obloga tečne smeše dobijene posle stupnja (a) na očvrsle čestice smeše dobijene posle stupnja (a). Oblaganje je pogodno izvođeno do dostizanja željenog prečnika rezultujuće granule. Tipično, tečna smeša dobijena posle stupnja (a) je raspršena u granulatoru, na taj način oblažući očvrsle čestice.

U još jednom poželjnom izvođenju, jedinica za granulisanje obuhvata uređaj za raspršivanje, a granule sumpora su obrazovane raspršivanjem tečne smeše dobijene posle stupnja (a) u rezervoar koji sadrži vodu, na taj način hladeći tečnu smešu u granule. Alternativno, dobijena tečna smeša posle stupnja (a) je raspršena sa vrha kolone nasuprot toka nagore ili vazduha na taj način hladeći pelete.

Opciono, granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S dobijene posle stupnja (b) su osušene, pogodno osušene vazduhom ili osušene u jedinici za sušenje. Pogodno jedinica za sušenje uključuje jedinice za sušenje u kojima je prenos toplote za sušenje postignut direktnim kontaktom između vlažene čvrste supstance i vrelog gasa. Tipično, jedinica za sušenje je rotaciona sušnica.

Pronalazak dalje obezbeđuje postupak za dobijanje smeše bitumen-agergatni materijal koja sadrži sumpor, koja se takođe naziva asfalt koji sadrži sumpor.

U stupnju (i) ovog postupka bitumen je zagrevan, tipično na temperaturu između 120 i 180°C, poželjno između 130 i 150°C, poželjnije između 140 i 150°C.

U stupnju (ii) ovoga postupka agregatni materijal je zagrevan tipično na temepraturu između 120 i 180°C, poželjno između 130 i 150°C, poželjnije između 140 i 150°C.

U stupnju (iii), vreli bitumen i vreli agregatni materijal su pomešani u jedinici za mešanje. Tipično, mešanje se odvija na temepraturi između 120 i 180°C, poželjno između 130 i 150°C, poželjnije između 140 i 150°C. Tipično, vreme mešanja je između 10 i 60 sekundi, poželjno između 20 i 40 sekundi.

Granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S su dodate u bar jednom od stupnjeva (i), (ii) ili (i<i>i).

Poželjno, dodavanje granula sumpora koje sadrže suzbijač H2S je praćeno mešanjem još neko vreme. Tipično, dodatno vreme mešanja je između 5 i 600, poželjno između 10 i 100 sekundi.

U poželjnom izvođenju, vreli agregatni materijal je mešan sa sumpornim granulama koje sadrže suzbijač H?S. Vreli bitumen je zatim dodat u smešu agregatnog materijala - sumpora.

U drugom poželjnom izvođenju, vreli agregatni materijal je pomešan sa vrelim bitumenom i granulama sumpora koje sadrže suzbijač H2S su dodate u vrelu smešu bitumen-agregatni materijal. Ovo izvođenje ima prednost jer se dobija sumpor-asfaltna smeša veće čvrstoće.

U još jednom proželjnom izvođenju, vreli bitumen je pomešan sa granulama sumpora koje sadrže suzbijač H2S i dobijena vrela smeša bitumen-sumpor je mešana sa vrelim agregatnim materijalom da bi se dobila asfaltna smeša koja sadži sumpor.

Tipično, količina granula sumpora koja sadrži suzbijač H2S koja je dodata u (asfaltnu) smešu bitumen-agregatni materijal je tolika, da dobijena smeša sadrži sumpor i bitumen u težinskom odnosu od oko 1.0.5 do 1.5, poželjno od oko 1:1 do 1:4.

Tipično, smeša bitumen/agregatni materijal sadrži bar 2 težinska % bitumena, u odnosu na ukupnu težinu smeše. Poželjne su smeše sadrže oko 1 težinski % do oko 10% težinskih bitumena, a specijalnu prednost imaju smeše koje sadrže od oko 3 težinskih % do oko 6 težinskih % bitumena u odnosu na ukupnu težinu smeše.

Ovako dobijena asfaltna smeša za asfaltiranje koja sadrži sumpor može biti korišćena za asfaltiranje puteva, na primer njeno nanošenje na put sa mašinama za asfaltiranje, uglavnom praćeno sabijanjem sa valjcima do postizanja odgovarajuće gustine.

Upotreba granula sumpora koje sadrže suzbijač H2S eliminiše potrebu za instaliranjem i održavanjem injekcione operme u fabrici za mešanje bitumen-agregatnog materijala, i na taj način ima prednost u odnosu na postupak u kome je posebno dodat suzbijač.

Još jedna prednost je da granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S prema pronalasku mogu pomoći u sprečavanju odvajanja bitumenskog filma, takozvano 'Ijuštenje', od vodo osetljivih mineralnih agregatnih materijala. Ovo je naročito važno kada je dodat hidratisani kreč u asfaltnu smešu. Dodavanje hidratisanog kreča u asfaltne smeše je korisno jer on reaguje sa bitumenom, i na taj način uklanja u bitumenu komponente koje sadrže kiseonik i obrazuju jake veze. Međutim u asfaltnim smešama koje sadrže sumpor, dodavanje hidratisanog kreča izaziva probleme. Deo kreča može biti u stanju CaO i može se odigrati reakcija sa sumporom da nastaje sintetički gips. Ovaj sintetički gips je vodo-rastvoran i može izazvati dezintegraciju sumpor-bitumen-agregatnog materijala u prisustvu vode. Granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S prema pronalaska rešavaju ovaj problem jer suzbijač H2S odlaže dezintegraciju bitumen-agregatnog materijala i može sprečiti dezintegraciju iz mineralnih agreagata.

Još jedna prednost granula sumpora prema pronalasku je da usled toga što je suzbijač H2S inkorporisan u granulu sumpora, suzbijač H2S će biti u blizini sumpora u krajnjoj asfaltnoj smeši, i na taj način biti u stanju da suzbije obrazovanje razvijanja H2S iz sumpora pre oslobađanja H2S.

PRIMER 1 ( uporednij

Smeša je pripremljena sledećim postupkom. Agregatni materijal i bitumen su zagrejani u peći na 165°C. U agregatni materijal je dodat bitumen i mešani su u toku 30 sekundi u Hobart mikseru. Dodate su granule elementarnog sumpora bez dodatog suzbijača H2S, uz mešanje još 150 sekundi. Temperaura smeše je približno 145°C posle mešanja. Približno 3700 grama smeše sleđećeg sastava: agregatni materijal: 3535 g; bitumen: 132 g (3.5%); elementarnog sumpora: 87 g (2.3%), je zatim sipano u termostatički kontrolisan zagrejani sud. Periodično je bila merena koncentracija II2S u sudu, približno 30 mm iznad površine smeše, sa meračem gasa sa ugrađenom pumpom za uvođenje H2S gasa u merač. Merenja su urađna (a) posle inicijalnog mešanja u različitim uzastopnim vremenskim periodima, posle ponovljenog ručnog mešanja asfalta koji sadrži sumpor i uklonjenim poklopcem suda i (b) posle različitih vremenskih perioda sa poklopcem smeštenim na sud da se omogući akumulacija gasa u sudu.

S vremena na vreme smeša je iscrpno mešana i zatim je poklopac stavljen na sud u toku kratkog vremenskog perioda, tipično u toku 5 minuta, da se omogući da se gas H2S akumulira unutar suda. Koncentracija H2S je zatim merena u intervalima od 5 minuta. Nađeno je daje koncentracija 37 ppm posle 5 minuta, na temepraturi smeše od 145°C.

PRIMER 2 ( prema pronalasku)

Smeša je pripremljena pomoću postupka opisanog u uporedom primeru, osim što su korišćene granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S. sa koncentracijom suzbijača H2S od 6.5% u odnosu na ukupne granule.

Rezultujuća smeša je imala sledeći sastav: agregatni materijal: 3535 g; bitumen: 132 g (3.5% u odnosu na ukupnu težinu smeše); elementarni sumpor: 87 g (2.3% zasnovano na ukupnoj težini smeše), plus 6 g feri hlorida (hidratisnog težine 20 g). Nađeno je da je koncentracija FbS između 14 i 20 ppm posle 5 min na temepraturi ođ 149°C.

Rezultati jasno pokazuju đa upotreba granula sumpora koje sadrže suzbijač H2S dovodi do suštinskog pada obrazovanja H2S.

Claims (8)

1. Granula sumpora koja sadrži suzbijač H2S, koja se sastoji od elementarnog sumpora u opsegu od 90 do 100%, u odnosu na ukupnu težinu granule, a gde je suzbijač I12S jedno ili više jedinjenja izabranih iz klase inhibitora slobodnih radikala i redoks katalizatora.

2. Granula sumpora prema zahtevu l, u kojoj je suzbijač H2S izabran iz grupe koju čine jod, jedinjenja amina. soli bakra, oksidi bakra, soli gvožđa, oksidi gvožđa, soli kobalta i oksidi kobalta.

3. Granula sumpora prema zahtevu 2. u kojoj su soli gvožđa jedinjenja gvožđe hlorida, poželjno izabrana iz grupe koju čine feri hlorid, hidratisani feri hlorid, fero hlorid i hidratisani fero hlorid.

4. Granula sumpora prema bilo kom od zahteva 1 do 3, koja sadrži suzbijač H2S u količini u opsegu od 0.02% do 10% (tež/tež), poželjno od 0.05% do 6.5%, poželjnije između 0.1% do 2.0%, u odnosu na granulu sumpora.

5. Postupak za proizvodnju granula sumpora koji sadrže bar jedan suzbijač H2S koji se sastoji iz stupnjeva: (a) mešanja elementarnog sumpora, jednog ili više suzbijača H2S i opciono punioca u jedinici za mešanje da bi se dobila smeša; (b) oblikovanja i/ili granulisanja smeše dobijene u stupnju (a) u jedinici za granulaciju da bi se dobile granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S.

6. Postupak prema zahtevu 5. u kome je elementarni sumpor unet kao istopljeni sumpor, a temperatura smeše je poželjno održavana iznad 113°C.

7. Postupak prema bilo kom zahteva 5 ili 6, u kome je suzbijač H2S jedno ili više jedinjenja izabranih iz klase inhibitora slobodnih radikala i redoks katalizatora.

8. Postupak proizvodnje smeše za asfaltiranje koja sadrži sumpor, koji se sastoji od stupnjeva : (i) prethodnog zagrevanja bitumena na temperaturu između 140 i 180°C; (ii) prethodnog zagrevanja agregatnog materijala na temperaturu između 140 i 180°C; (iii) mešanja vrelog bitumena sa vrelim agregatima u jedinici za mešanje, gde se dodaju granule sumpora koje sadrže suzbijač H2S prema bilo kom od zahteva 1 do 4 u bar jednom stupnju (i), (ii) ili (iii), poželjno u stupnju (iii).