...Razstava Milanke Fabjančič in Cosima Miorellija v Mariboru

Živel strip! Živela animacija! 26

Milanka Fabjančič in Cosimo Miorelli:
HOBOTNICA BANANA MIŠMAŠ IN MOBY DICK CITY BLUES
razstava del avtorjev likov natečaja

ODPRTJE: četrtek, 29. januar 2026, ob 18.00 (do 27. 2.)
Obrat - prostor umetnosti in participacije, Maribor

Projekt Živel strip! Živela animacija! je namenjen predstavitvi sodobnih stripovskih avtorjev in animatorjev ter popularizaciji stripovske kulture in animiranega filma med mladimi. V Sloveniji poteka že 22. leto. Tudi tokrat predstavljamo dva avtorja s področja stripa in animacije, iz Slovenije in Italije, katerih dela služijo mladim (osnovnošolcem in srednješolcem) v navdih pri aktualnem natečaju, ki se izteče 12. marca 2026.

Italijanski stripovski avtor Cosimo Miorelli se predstavlja s stripovsko interpretacijo kultnega romana Moby Dick, Milanka Fabjančič pa z animiranim filmom Hobotnica banana mišmaš. Obe deli na svojstven način prikazujeta aktualno družbeno realnost.

Več →

Risani animirani film Milanke Fabjančič Hobotnica banana mišmaš (8 min, 2023, ZVVIKS) je poetična pripoved o prijateljstvu in sprejemanju različnosti. Film je iskrivo in živahno popotovanje skozi dve različni življenjski poti Mile in Mare, ki ju skozi desetletja bogati in napaja prijateljska ljubezen. Gre za toplo zgodbo o dveh junakinjah, ki poudarja veselje do življenja in igrivost, kljub tisoč in eni prepreki.
Razstava je zasnovana ambientalno z izpostavitvijo in povečavo glavnih likov ter izbranih prizorov. Obiskovalci si bodo lahko ogledali celoten animirani film, risbe, skice ter tudi predmete, ki so ‘del scenografije’ v filmu.

Delo Cosima Miorellija Moby Dick City Blues (Eris Edizioni, 2024), ki ga je risar soustvaril s scenaristom Marcom Gnaccolinijem, predstavlja sodobno interpretacijo in hkrati tudi svojevrstno dekonstrukcijo literarne klasike, epskega romana Moby Dick ali Kit (1851) ameriškega pisatelja Hermana Melvilla. Zgodba je premeščena v aktualni čas in prostor, kjer se s perečimi tegobami prepletata avtorjevo vizionarstvo in fantazija.
Na razstavi bodo na ogled posamezni prizori iz stripa, ki je nastal v digitalni tehniki in slikarski maniri z izrazitim občutkom za oblikovanje atmosfere.

BEREMO!

ZA ZAMUDNIKE:
Vabimo k ogledu video posnetka pogovora o Divji jagi, novem stripu Martina in Janeza Ramoveša, ki se je prejšnji teden odvil v sklopu cikla stripovskih dogodkov Razlita Tinta v Kinu Šiška, v oddaji Pisave (Televizija Slovenija) pa je bil predstavljen strip Pehta Tamare Likon in Jureta Uleta.

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...Dušan Gačić (1958–2026)

   Na profilu Hrvatskog autorskog stripa je osvanula kratka vest:

   "S tugom u srcu javljamo da je preminuo naš suradnik, kolega i prijatelj, strip-autor Dušan Gačić, 11. 4. 1958. - 27. 1. 2026."

   I kada dobijem takve vesti, i kada osetim potrebu da nešto napišem ja se blokiram, ne mogu izbaciti iz sebe sve što bih želeo i kako bih želeo napisati. Pogotovo o čoveku koji se u stripu znao poetično izražavati. Uz to Dušan Gačić je bio i dugogodišnji saradnik Strip vesti, može se reći od samih početaka.

   Osim stripa, bavio se ilustracijom i animacijom. Trajno mi je usađen u sećanje svojim Dnevnikom i Wall Stripom. Dao je stripu jedan poseban autorski senzibilitet i izraz. Meni je pružio jedan svet i grafizam koji sam zavoleo na prvi pogled. Drago mi je da smo bili u kontaktu i sarađivali. Njegova Trilogija od bezvremena do nevremena će uvek imati posebno mesto u mojoj kolekciji.

   Kažu neki da je čovek živi dok ima ko da ga se seća, strip autori valjda žive dok ima ko da čita njihove radove. Bez brige, čitaćemo se mi još dugo.

   Na stranici Svesti imate arhivu njegovog webzina e-Flit, kao i stranicu Divljeg oka.

  ...– „Betmen: Duga Noć veštica” Džefa
  Louba (scenario) i Tima Sejla (crtež);
  Izdavač: Čarobna knjiga, 2025.

   Betmen, stripovski super-junak, od pojave u svesci „Detektivskih stripova“ („Detectiv comics“ - DC) 1939. godine (osmislili su ga golobradi početnici Bob Kejn i Bil Finger), pleni pažnju generacija dečurlije širom sveta (pošto se brzo, naročito posle II svetskog rata, raširio po svim meridijanima). Poštovaoci Čoveka-šišmiša znaju da on nije nadčovek ali ga ipak doživljavaju kao junaka bliskog super-herojima što zbog impozantnog kostima a što zbog svakovrsnih „gedžeta“, na čelu sa „opakim“ Betmobilom, koje koristi. Ovaj „samoproizvedeni supermen“ u suštini je tajanstveni osvetnik u megalopolisu (za ugled su mu poslužili vestern osvetnik „Zoro“ i urbani osvetnik „Senka“). Betmenova popularnost je, uprkos povremenih padova, postojana; kada je polovinom 1980-tih uredništvo DC komiksa uvidelo da stari junaci nisu više dovoljno atraktivni i da je potrebno njihovo „osveženje“, među prvima je taj tretman, uz Supermena i Čudesnu ženu, primenjen na Betmena. „Osvežavanje" je majstorsko obavio Frenk Miler remek-delom „Betmen: povratak mračnog viteza“ iz 1986. godine (u kome se Betmen vraća iz penzije i deli pravdu) za kojim je sledio „Betmen: godina prva“, 1987. god. (crtež Macukeli). Drugi autori su, pak, stvorili nekoliko varijanti Čoveka-šišmiša i njegovog univerzuma. Da se priča vrati na drugu godinu Betmenovog ispunjavanja obećanja mrtvim roditeljima kako će “očistiti grad od zla koje im je oduzelo život”, trebalo je čekati gotovo punu deceniju. Legendarni Arči Gudvin ubedio je Džefa Louba (1958), koji se već ‘okušao’ u stvaranju priča o Betmenu, da nastavi tamo gde je stala „Godina prva“ i jedna rečenica iz nje - o mafijaškoj porodici Falkone - izrodila se u serijal od 13 svezaka (na gotovo 400 strana!) pod zajedničkim naslovom “Duga Noć veštica”, objavljivan 1996. i 1997. godine. Strip je nacrtao Loubov stalni saradnik, nenadmašni stilista Tim Sejl (1956-2022). Po mnogima ovaj serijal spada u najuspešnije u sagi o Čoveku-šišmišu.

   Priča ima nekoliko linija koje se prepliću: policijski komesar Gordon, tužilac Dent i Betmen sklapaju savez u borbi protiv Falkonea, ubica prozvan Praznik na dane praznika ubija mafijaše, Falkone angažuje kriminalce koje smatra nakazama (Strašilo, Zagonetača, Džokera…) da nađu ubicu koji izmiče potragama, svi umešani su sumnjivi, Žena-mačka je stalno za Betmenovim petama, Denta na sudu polivaju kiselinom i on, razočaran u pravni sistem, postaje zli Dvoliki, Falkone gine, postoje dokazi da je Dent bio Praznik ali… U osnovi pratimo priču o potrazi za ubicom, sa mnoštvom tragova koji ukazuju na moguće krivce. Betmen uvek kasni za ubicom, pretpostavke mu ‘padaju’ pred događajima. Ipak, ovo nije klasična detektivska zagonetka jer čitaocu nisu poznati svi elementi priče koje treba uklopiti u celinu. S druge strane, ovo nije ni rutinska akciona avantura jer tuče i pucnjave su samo deo zapleta dok u drugom delu pratimo porodične i bračne trzavice junaka, rađanje poverenja ali i sumnji u prijatelje, nade, ambicije i dileme junaka. U celini gledano ovo je priča o propasti jedne epohe i nastupanju nove. Gotam je oduvek bio stecište kriminalaca različitih kalibara, od sitnih lopova do organizovanog kriminala ali su svi oni bili prepoznatljivi, igrali su standardne uloge u zajednici. Njihovo ponašanje je imalo racionalno objašnjenje: bekstvo od siromaštva, žudnja za brzim i lakim bogaćenjem. Ali nešto se promenilo u svetu i broj maskiranih, histeričnih, sumanutih kriminalaca koji su očito mentalno poremećeni porastao je iznad uobičajenog broja. Da li je pojava groteskno kostimiranog, nabildovanog osvetnika privukla ovo izopačeno ludilo? To pitanje muči Betmena. Matrice ponašanja su se toliko promenile da Džoker takođe traži Praznika i želi da ga eliminiše jer oseća da je Džokerov ugled ubice ugrožen! Kada se pojavi Falkoneov sin koji je inscenirao svoje ubistvo kako bi se osveti ocu za stalno zapostavljanje, postaje očito da je klica sumanutih ideja klijala i među ‘standardnim’ mafijašima i da je iznikla u narednoj generaciji ali da to ludilo ‘kasni’ za ludilom novopridošlih ‘loših momaka’.

   Priča sa moralnom dilemom (nerešenom) dobila je besprekorni vizuelni lik u Sejlovom razigranom crtežu. Njegove table su prepune slika sa totalima lica ili tek ponekim detaljem, rakursi su neobični, montaža fascinantno dinamična. Velike slike koje se prostiru na dve strane impozantne su. Senke su zloslutno crne, svetlo bolno bleštavo. Enterijeri su realistički precizni a lica stilizovana do karikaturalnosti. Iz svake stranice izbija crtačevo zadovoljstvo što može da svoju veštinu ‘praktikuje’ ležerno, bez ograničavanja.

   Rečju, „Betmen: Duga Noć veštica” je definitivno nezaobilazna epizoda za poštovaoce Betmena ali i svakog ljubitelja “priča u slikama” koji ume da uživa u majstorskom crtežu.

(„Dnevnik“, 2026)

  ... Balkanske smotre mladih strip autora

   Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove po dvadeset i osmi put manifestaciju „Balkanska smotra mladih strip autora”. Centralna manifestacija odigrati od 26. do 28. juna 2026. godine u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke „Radoje Domanović” u Leskovcu.

   Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip-crtača, ilustratora, strip-scenariste i strip-teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije.

   Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu i balkanskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Svi koji pošalju radove će dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri i biće pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip-časopisa (iz zemlje ali i iz inostranstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

   Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip-autori sa prostora Balkana, ali radove mogu slati autori iz čitavog sveta (na Balkanskoj smotri 2025. učestovalo je, na primer, 3172 autora iz 52 zemlje sveta sa 6 kontinenata).

   U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno-belom ilustracijom, a strip-scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

   Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip-autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

   Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
   Miloš Cvetković
   Kozaračka 48
   16000 Leskovac

   najkasnije do 1. maja 2026. godine. Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu: balkanska.smotra.stripa@gmail.com — gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

  ...– „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“
  Aleksandar Opačić&StudioStrip;
  Izdavač: Drvarska 12, Vršac 2025.

   Renomirani i agilni  izdavač domaćeg alternativnog stripa „Drvarska 12“ iz Vršca, iza koga stoje vizuelna umetnica Zlata VK i Danilo Milošev Wostok, jedan od najpoznatijih strip alternativaca sa ExYU prostora, upravo je objavio novi strip album; album je, kao i većina ranijih izdanja, štampan u formatu sveske što je svojevrsni zaštitni znak alternativne-andergraund strip scene koja je svoje postojanje obznanila još početkom 1990-tih na prostorima tadašnje SFR Jugoslavije nepovratno zahvaćene procesima ratnog razjedinjenja i međunarodnih sankcija. Autor albuma nazvanog „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ je Aleksandr Opačić (1973)  u saradnji sa udruženjem „StudioStrip“. Opačić je ljubiteljima alternativne 9. umetnosti poznat po nizu samostalnih kao i zajedničkih radova - u kojima se, u odnosu na ostale kolege po peru koje crtaju u raznovrsnim varijantama novoprimitivističkog manirizma, izdvaja pre svega upečatljivim crtežom. Opačićev grafizam izuzetno je stilizovan i kreće se u rasponu od karikaturalne do redukovane figurativnosti smeštane u fantastične ili stilizovane enterijere i eksterijere koji povremeno mogu biti svedeni na apstraktne pejzaže. Kjaroskuro kontrastiranje neretko biva zamenjeno slojevitim senčenjima u kojima se i same figure utapaju i gube do neprepoznavanja što, sveukupno, izdiže predmetne priče iz trivijalnog ili bizarnog u rafinirane sfere obojene notom metafizičke apstrakcije nastale na temelju susreta (i sukoba) trivijalnog i visoke umetnosti.

   Album „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ čine kratke „priče u slikama“ u rasponu od literarnih predložaka i ispovesti do gega i dosetke. Strip nastao na osnovu pesme „Daleko u nama“ Vaska Pope pleni nesputanom crtačkom fantazijom u kojoj groteskne čovekolike figure, na mračnim urbanim kulisama,  mutiraju u košmarne kreature. Ove metamorfoze daju stihovima sasvim neočekivana značenja odnosno drugojačije kontekste. Priča „Grad“ Nemanje Mitrovića je alegorija o odrastanju u društvenim kalupima a njena je teskobnost dobila adekvatni vizuelni lik u Opačićevim crtežima punim šrafiranih senki u kojima antijunak i njegovi prijatelji bespovratno tonu do potpunog iščezavanja. Ispovest Nikole Tesle u kojoj se seća svog detinjstva i upoznavanja realnog sveta kroz intenzivno građenje vizija u kojima se kretao po različitim mestima i upoznavao svakovrsne ljude. Ovaj metod sagledavanja stvarnosti pomogao mu je rešavanju konkretnih problema u njegovom naučničkom radu jer ga je oslobađao potrebe za pripremama projekata i eksperimentisanjem. Naučnički instinkt pomogao mu je da zasluži poštovanje okoline a kretanje po drugačijim sferama postojanja doprineo je da popravi zdravlje i stekne izvanrednu snagu i izdržljivost. Priča izuzetnog čoveka koji je imao uvid u drugačije realnosti u svojoj vizuelnoj verziji temelji se na ’punim’ crtežima obične stvarnosti kroz koje lebde konture naučnikovog ’astralnog bića’. Kao kontrapunkt ovoj priči je ispovest naslovljena kao „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ u kojoj Toma Nikolić priča „o detinjstvu i mladosti“ a krnje rečenice se pretapaju u guste, mračne crteže. Tabla „O sebi i meni“ je reminiscencija sa nadrealističkim štimungom i apsurdističkim zaključkom.

   Album zaključuje nekoliko tabli i kaiševa „Fossil&Swatch“ sa Opačićevim redovnim (anti)junacima koji donose dozu čistog ludizma, vesele groteske i kalambura. Kurentne robne marke u ovim su stripovima dobijaju (ob)lik koji im po značenju reči pripada i kao takve, u mnoštvu sasvim neobičnih situacija, nastavile svoje živote odnosno davale čudne odgovore na trivijalna pitanja. U ovim je strip gegovima i dosetkama Opačić otkrio neočekivane slojeve infantilnosti i povremene zajedljive  cinične karikaturalnosti.

   U konačnom svođenju utisaka album „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ je inventivno delo samosvojnog autora koji iznova potvrđuje svoje sasvim apartno mesto u savremenom autorsko- alternativnom stripu sa ovih prostora.

(„Dnevnik“, 2025)

  ... Beogradskog kruga 2

   U okviru pratećeg programa 53. Zlatnog pera Beograda, u četvrtak 15. januara, od 19č, u Parobrodu, održaće se tribina posvećena fenomenu Beogradskog kruga 2 – neformalnoj grupi umetnika i entuzijasta koja je ostavila značajan trag u razvoju domaće strip-scene krajem 20. veka.

   O istorijskom, umetničkom i društvenom kontekstu u kojem je Beogradski krug 2 nastao, kao i o njegovom uticaju na savremeni strip i vizuelnu kulturu, govoriće:
   • Dušan Reljić
   • Vladimir Vesović
   • Dragan Bosnić

   Tribinu moderira Marija Ristić, istoričarka umetnosti i kustoskinja manifestacije.

   Razgovor će osvetliti manje poznate tokove domaće strip-produkcije, značaj alternativnih inicijativa i ulogu autora koji su delovali izvan glavnih tokova, ali su trajno obogatili strip u Srbiji kao umetničku i kulturnu praksu.

   www.facebook.com/ukparobrod
   www.facebook.com/photo?...

   Tribina se snima, pa je možete očekivati uskoro na Youtube profilu Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić".

  ... u Pragu

   15. Januar 2026 u 19.00, LASTAVICA - Opletalova 16

   Izložba posvećena petnaestogodišnjici izlaženja strip serijala VEKOVNICI. Autor i scenarista Marko Stojanović će predstaviti svoj strip i odgovarati na pitanja.

   „Vekovnici“ je avanturistički strip serijal koji su zajednički uradili scenarista Marko Stojanović i preko 200 balkanskih crtača. Dvojica slučajnih partnera, misteriozni vampir Čen i ćudljivi besmrtnik Kraljević Marko koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Vuka Brankovića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn i mnogi drugi...

   Stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili su preko trideset nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Rumuniji, među kojima se ističu nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009. godine i nagrada Stripoteke 2011. godine.

   Izložba “15 godina Vekovnika”, koja je posvećena strip serijalu, u prethodnih tri godine postavljena je devetnaest puta širom Balkana a jubilarni dvadeseti predstavlja se publici Praga.

   Pridružite nam se i saznajte više!

  ...Stripovski januar: delavnica Poezija v stripu, Divja jaga in druge novice

DELAVNICA!
POEZIJA V STRIPU
stripovska delavnica (10+)
mentorji: David Krančan, Andrej Štular, Žiga Sever
sobota, 24. januar 2026, 10.00−14.00
Mestna galerija Ljubljana

Revija Stripburger leto 2026, posvečeno pesniku Srečku Kosovelu, pričenja z vabilom na brezplačno stripovsko delavnico, ki bo osredotočena na preobrazbo poezije v strip.

Sodelujoči lahko s seboj prinesete pesmi, ki bi jih želeli ustripiti, sicer vam bodo z njimi postregli mentorji. Po branju pesmi se boste z mentorji pogovarjali o njihovih značilnosti in raziskovali možne načine vizualizacije izbranih pesmi. Cilj delavnice je, da vsak udeleženec ustvari vsaj en strip.

Za starejše od 10 let. Število mest je omejeno. Prijave obvezne.

Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org, 031 401 556 (Katerina)

Več →

OPOMNIK!

Živel strip! Živela animacija! 2026
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo
Več informacij: www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del na natečaj: 12. marec 2026.

NAPOVEDUJEMO:
Milanka Fabjančič in Cosimo Miorelli:
Hobotnica mišmaš in Moby Dick
razstava del avtorjev likov natečaja

ODPRTJE: četrtek, 29. januar 2026, ob 18.00 (do 27. 2.)
Obrat - prostor umetnosti in participacije, Maribor

BEREMO!

Martin in Janez Ramoveš: DIVJA JAGA

Divja jaga je tretji strip iz cikla petih avtohtonih domačijskih povesti o temačni in prav nič idilični podobi slovenskega podeželja v preteklosti, ki ga skupaj ustvarjata Martin in Janez Ramoveš, navdih za zgodbe pa črpata iz preteklosti njune domače Poljanske doline nad Škofjo Loko in ljudskega pripovednega izročila.

Začela sta s Kontrabantarji, nato obdelala izseljevanje čez lužo v stripu Amerika, tokrat pa sta se spopadla z divjo jago, ki naj bi po ljudskem verovanju iz najbolj temačnih kotičkov narave prihrumela v zimskem času, ko so noči dolge, temne in polne nepojasnjenega hrušča, ki ga povzročajo duše umrlih.

Več →

Republika Strip #42, december 2025, 56 čb str., 15 € • spremna beseda: Špela Frlic • Na kup!

NE ZAMUDITE!
Razlita Tinta | DIVJA JAGA
pogovor
torek, 20. januar 2026, ob 20.00
Kino Šiška (dvorana Komuna), Ljubljana
Avtorjema stripa, Martinu in Janezu Ramovešu, se bosta na pogovoru v Kinu Šiška pridružila še Špela Frlic, piska spremnega besedila in raziskovalka ljudskih pravljic, ter vsestranski Boštjan Gorenc – Pižama, ki bo pogovor tudi povezoval.

Več →

DIVJI SVET STRIPOVSKIH ČUDES!

Stripburger #86

Čudni, drugačni, skrivnostni, hipnotični, eksperimentalni, abstraktni … 86. številka Stripburgerja prinaša pisan stripovski ekosistem z obiljem mutacij, hibridov in nenavadnih oblik, ki ne le vzbujajo radovednost, temveč nam postavljajo tudi mnogo vprašanj in v iskanju njihovih odgovorov odpirajo debato o temeljnih lastnostih stripov samih.

Zaslišali smo francoskega striparja in umetnika Sammya Steina, s katerim smo se odpravili na pot, polno nenadnih vznikov fantastičnega sredi realnosti. Da gre pri eksperimentalnosti zmeraj za raziskovalno delo, pa dokazujejo tudi recenzije eklektičnega nabora stripov v tokratni Čitanki.

Več →

december 2025, 120 str.: 96 revija + 24 priloga, naslovnica: Tim Ng Tvedt. • Na kup!

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...tematskog broja 28/75. „Kulture“
  posvećenog stripu

   Beogradski salon stripa, na čijem je čelu Miki Pješčić, od sredine prošlog desetljeća imao je sjajnu programsku odrednicu da je obilježavao (ili barem zabilježio) okrugle ili poluokrugle obljetnice srpskog i jugoslavenskog stripa.
Ove godine (kao niti prošle) Salon nije održan, pa nije bilo prilike da se na njemu barem na simboličan način zabilježi „srebrni“ jubilej (50-a godišnjica)  jednog od najvažnijih izdanja - čijim je samim činom objavljivanja strip kao medij, kao umjetnost učinio bitan korak u sazrijevanju upravo takvom pristupu, razmišljanju i tretiranju u našoj sredini, koja tada, kao ni desetljećima ranije nije imala blagonaklon stav prema njemu.

   U najmanju ruku – strip se smatrao umjetnički  manje vrijednim produktom, u odnosu na recimo animirani film.

   „Kultura“ – časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturne politike (kojeg je izdavao Zavod za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda) – je 1974/75. godine prihvatilo ideju Ranka Munitića, tada 32-godišnjeg uglednog filmskog kritičara i publiciste,  da jedan od brojeva u cijelosti posveti – stripu.

   Ukratko, 28. broj „Kulture“ izdan prije točno pola stoljeća je tematski broj, podnaslovljen „Strip – deveta umetnost?!“, kako je nedvosmisleno naznačeno na zadnjoj omotnoj stranici, uz prigodni kadar iz stripa „Mandrak mađioničar“.

    Sam Ranko Munitić  će u svojoj uvodnoj riječi istaći:
„… Čitavom ovom specijalnom publikacijom pokušavamo, zapravo, nemoguće: pokušavamo ne samo naznačiti, već unekoliko i popuniti apsolutnu prazninu jednog serioznijeg, ispitivačkog, po zaključcima i argumentima relevantnog razmišljanja o stripu u nas. Pokušavamo jednim minijaturnim poduhvatom barem simbolički nadoknaditi nešto čega nema, naznačiti globalno problemsko područje što nije još ni načeto, kamoli obrađeno…“

   Miloš Nemanjić (1932 – 2016, sociolog) , odgovorni urednik „Kulture“, je bio na sličnom tragu:
„… Ako prilozi u ovom broju, zahvaljujući naučnom autoritetu svojih autora, još više doprinesu ispravljanju jedne istorijske nepravde i posluže kao osnova za drukčije vrednovanje stripa, smatraćemo da je osnovni cilj postignut…“

   S odmakom od pedeset godina ne mogu a da ne ustvrdim – g. Nemanjiću  velika hvala, vaša proročanska misao naišla je na plodno tlo, pa i kod autora ovih redaka…

   Tko su bili ti „naučni autoriteti“ koje je Ranko Munitić – čijom je studijom „Strip – deveta umjetnost?“ otvoren tematski broj „Kulture“ - angažirao da svojim prilozima doprinesu „kulturnom legitimetu“ stripa?
   Branko Belan, filmski redatelj i književnik, je napisao tekst „Što, kako i kome govori strip“.
   Zorica Jevremović – Munitić je autorica studije „Totalni strip“.
   Bogdan Tirnanić je  napisao tekst „Kolebljivo srce Julije Džons“.
   Dr Veri Horvat-Pintarić  je prenesena ranije objavljena istraživačko-teoretska studija „Autorski strip zagrebačke škole“.
   Tu su i prijevodni tekstovi: „Publika, estetika, značenje“ Pjera Kuperia (zapravo riječ je o tri teksta), „Strip i politika“ Pjera Freno-Derijela, te „Društvo – onakvo kakvo je ocrtano u stripu“ Rajnholda Rajtbergera i Volfganga Fuksa.
   Kao svojevrsni post-festum tiskan je „Kodeks američkog udruženja izdavača stripova“ iz 1954. godine.

   Svi tekstovi su bogato ilustrirani. Od naših autora, najviše strip-ilustracija je onih od Maurovića i Dragića. Na naslovnoj stranici je kadar iz stripa „ Barbarella“ Žana Kloda Foresta.

   Opseg „Kulture“ je bio 272 stranice.

   U neku ruku, „Kultura“ br. 28 -/1975. je logičan nastavak one „misije“ koju je kalendarski godinu ranije započeo specijalizirani časopis „Pegaz“ i njegov urednik (i pokretač)  Žika Bogdanović.

  ... i povratak u štampu!

   Ibrahim Kojl je privatnik spreman da pomogne svakoj osobi punog džepa. Svoju agenciju, nedefinisanih kvalifikacija i obima struke, vodi unutar kuće u obliku jabuke u centru bezimene metropole. Ovaj strip prati njegove najinteresantnije i ujedno najneobičnije slučajeve.

   Lik su izmislili Filip Stanković i Nikola Pavlović Sova, a njegove pustolovine piše, ilustruje i povremeno koloriše Filip Stanković. Na internetu ga viđate od 2015. godine, a u štampi po različitim stripskim revijama i fanzinima, kao i sabranom koričenom izdanju "Ibrahim Kojl: Iznuerni grad" koje je nastalo u saradnji između izdavačke kuće Presing i Strip Bloga 2020. godine.

   Od onda je nastavio da izlazi povremeno na internetu, pretežno na engleskom. Jedan od popularnijih oblika je u vidu elektronskog časopisa na engleskom koji objedinjuje sve dosadašnje epizode, izveštaje i zanimljivosti, i do prethodne godine brojao je 24. izdanja.

   Čitalaštvo je, međutim, i dalje imalo apetit za štampanim varijantama.

   Tražili ste, dobili ste! Beležimo jubilej 25im brojem magazin izdanja koje je sada prvi put U ŠTAMPI! Bacajte narudžbine na mejl. Dobijate posvete i numeraciju primerka. Tiraž je ograničen. NEMA doštampavanja. NIJE taktika, već nemaština.

   Ovaj broj sadrži najnovije epizode Ibrahima Kojla i Šerloka Houmlesa, kao i par reinterpretacija Kojla u vidu ilustracija umetnice Olge Mihailović. Neki od vas se sećate Čeri, sa kojom se Kojl susreo u jednoj od epizoda koje su premijerno objavljene na sajtu Heličerija, koja vam nudi svojih deset najomiljenijih pesama, idealne za svačiju muzičku plejlistu.Tu su tekstualni dodaci, kao što su osvrti na Kojla i Houmlesa, autorska eksplikacija dizajniranja korica, sa sve skicama, kao i premijerni odeljak sa pismima čitalaca na koja odgovara Kojl lično! Sve ovo nalazi se unutar kolor stripa A5 formata od 20 strana na engleskom!

   Upropastite nekome praznike ovim prestižnim izdanjem!

  ...Mijat Mijatović dobitnik prestižne
  nagrade u Los Anđelesu

   Karakterni pečat sa potpisom našeg strip-crtača

   Milanovčanin Mijat Mijatović uspešan ilustrator i strip-crtač, dobitnik je nagrade u konkurenciji dizajna karaktera za animaciju, koju mu je ovog novembra u Los Anđelesu uručila CTN Foundation (Creative Talent Network Foundation)

   U svom programu CTN Fondacija ima konkurse iz preko 15 oblasti za animaciju, gejming i film, a Mijatović se našao među nagrađenim umetnicima na završnoj konvenciji CTNX25, održanoj od 20. do 23. novembra u Marriott Convention Center u Berbanku, u okrugu Los Anđelesa. Četvorodnevna konvencija je, osim ovog dela programa, okupila i čuvene umetnike iz oblasti animacije, kao što su Diznijeva legenda Andres Deja i veterani Willie Ito, Aaron Blase, Mike Nguyen, Russ Edmonds, Rob Pratt, strip-crtači i ilustratori Stephen Frank, Mike Kunkel, Mel Milton, Rik Law i drugi. Torsten Schrank, CTN mentor za oblast dizajna karaktera, u svom programu je uvrstio Mijatovićev rad kao jedan od najistaknutijih. Schrank je jedan od najcenjenijih umetničkih direktora i karakter dizajnera u svetskoj industriji animacije. Kao dobitnik Nagrade Annie, najprestižnijeg priznanja za karakter dizajn za animirani film, sarađivao je sa produkcijama Neuland, Netflix, DreamWorks, Illumination, SPAStudios i dr. U intervjuu sa Mijatovićem razgovarali smo o uspehu i nagradi koju on, uz Grand Prix Međunarodnog beogradskog strip-festivala, smatra jednom od najznačajnijih u svojoj karijeri. Karijeru je gradio korak po korak, od Dečjih Novina „Zeke„ i Tik-taka„, do uspešnog ilustratora u čačanskoj izdavačkoj kući „Pčelica„. Dugogodišnji rad našeg sugrađanina na polju ilustracije, stripa i art-dizajna već je višestruko nagrađivan na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

   Mijatović - Nagrada sa konvencije otvara mnoga vrata

   • Kakav je osećaj kada rad umetnika iz jednog malog grada bude prepoznat i uvršten među najbolje na festivalu u Los Anđelesu?
   - Osećaj je izuzetan, pomešani su, naravno radost i pomalo neverica jer je učestvovanje u programu svetskog karaktera na koje se prijavljuju najkvalitetniji crtači. Nagrada koju sam dobio sama po sebi ima veliki značaj kada je imate u svojoj biografiji, a posledica toga je i sijaset poslovnih veza i kontakata sa konvencije koji otvaraju mnoga vrata.

   • Objasni našim čitaocima čime se CTN fondacija iz Los Anđelesa bavi i na koji način je podrška brojnim stvaraocima iz celog sveta, kada su u pitanju vizuelne umetnosti?
   - Creative Talent Network je organizacija koja pruža podršku i pomoć u mnogim oblicima umetnicima vizuelnog pripovedanja. Fondacija CTN nudi niz raznih usluga, uključujući stipendije, obrazovanje, događaje i mentorske programe. Program fondacije za kreativne talente (CTNF) je osmišljen da podrži talente u animaciji i vizuelnom pripovedanju širom sveta kroz mentorstvo, resurse za obuku i kurirane veze sa industrijom. Sedište fondacije je u Los Anđelesu, Berbank, Kalifornija.

   • Koja je najveća inspiracija za karaktere koji su ti doneli nagradu?
   - Tu ilustraciju sa pet likova sam nacrtao, imajući u vidu sam život i ono što se oko nas dešava kao glavnu referencu. Zadatak nas, umetnika je da naglasimo neke pojedinosti i da na duhovit način prikažemo scenu koja treba verno da prikaže priču.

   • Kako bi nam opisao iskustvo sa Torstenom Schrankom i šta si od njega najviše naučio?
   - Torsten Schrank, mentor našeg dela programa za karakter dizajn je jedan od najboljih u svetu u svojoj oblasti, ovenčan sa ANNIE AWARD, najprestižnijim mogućim priznanjem za karakter dizajn za animaciju, radeći za produkcije Neuland, Netflix, DreamWorks, Illumination, SPA Studios i mnoge druge. Vedar, otvoren, u komunikaciji sa svojim masterklasovima i live-demo nastupima, neprocenjivo iskustvo je biti i družiti se sa njim, učiti. Nešto što nemate priliku da čujete i vidite nigde osim na tom mestu i u to vreme. Detaljna analiza rada, proces nastanka likova i naša pitanja neprocenjiv su „materijal” za buduću primenu u radu. Ukratko, male tajne velikih majstora iznete pred naše oči i uši. Zaista, neverovatno iskustvo.

   • Naše generacije odrastale su na crtanim filmovima, a sa mnogim junacima smo se poistovećivali, imitirali ih i njihove postere imali u svojim sobama. Koji je tvoj omiljeni crtani lik i zbog čega?
   - Uh, teško je dati odgovor i odabrati jedan lik, jer je čitav vek iza animiranog filma sa bezbrojnim karakterima koji su nam obeležili detinjstvo i mladost. Neka to bude Vini Pu, zato što je to blag, dobrodušan i pomalo trapav meda koji živi u Stotinom Jarku sa svojim prijateljima. Vini Pu je simbol detinjstva, topline i bezbrižnosti. On je lik koji pokazuje da i jednostavne misli mogu biti mudre, a da ljubaznost i prijateljstvo uvek dolaze prvo.

   • Kako će ovo iskustvo sa CTNX25 konvencije uticati na tvoj dalji rad?
   - Neću reći da se ovakvo iskustvo stiče jednom u životu, svakako će biti još sličnih prilika, ali je jedinstveno jer su najbolji profesionalci u isto vreme na istom mestu, imate priliku da budete u razgovoru i radu sa njima, razmenjujući iskustva, ukratko neponovljivo jer su oni iz svih najprestižnijih studija, Disney, Dreamworks, Marvel, Netfilx. Svakako, demonstracija rada i kreiranje likova od Torstena Schranka i Jasona Sadlera, koji je radio na filmovima „Ledeno doba”, Rio„ „Ferdinand” i druge.

   • Kakav je osećaj šetati Diznijevim studiom? Da li je to sve o čemu si ikada sanjao, gledajući mesto gde su nastajali tvoji omiljeni crtani junaci?
   - Osećaj biti i prolaziti kroz hodnike studija je neopisiv. Dizni je neverovatan, gledajući sve te postere, likove, bude se sećanja i divljenje starim majstorima crteža i animacije. Imate osećaj da će se svakog trenutka pojaviti neko od Diznijevih klasića, Dambo, Snežana i sedam patuljaka, Bambi...

   • Šta je najveći izazov kod stvaranja jednog lika i koliko je teško uhvatiti njegov karakter?
   - Najveći izazov kod stvaranja likova je početna faza kada se formira suština lika i usmerava ka finalnom izgledu, kasnije dolaze do izražaja veština i tehnika. Nije bitno da je lik samo lep i privlačan, već da služi tekstu, ako je knjiga tj. scenariju, ako je film. Priča i poruka su najvažnije, likovi su na drugom mestu.

   • Šta je za tebe dobra ilustracija i koliko sam lik, ako je dobar, nosi tekst?
   - Dobra ilustracija podrazumeva „osvetljavanje” priče na jedinstven način, nešto više od onoga što sam tekst priče nudi, neke finese koje umetnik ugrađuje u priču i doprinosi potpuno jedinstvenom utisku kod posmatrača.

   • Gde nalaziš inspiraciju i da li ona često slučajno „dolazi?”
   - Inspracija je svakako život i događanja oko nas, ljudi, njihove relacije i ponašanja, uz malu „modifikaciju” nas umetnika dočara se željena situacija koja ima čitavu priču iza sebe.

   • Večito pitanje svih umetnika je pitanje talenta i rada. Koliko su oba segmenta važna za uspeh i nešto po čemu će nečiji stil rada biti njegov zaštitni znak? Tvoj savet mladim umetnicima bio bi?
   - Savet mladim umetnicima, crtajte što više! Kad nešto slabije ide, nacrtajte sto puta, naravno i obrazujte se što više, direktno u toj oblasti koju želite da savaladate. Nema odustajanja!

Aleksandra Stevanić
Fotografije iz lične arhive

[Takovske novine, Takovo, 1. decembar 2025]

  ... Zlatno doba

   STRAVA #68 - DECEMBAR, 2025. - U poslednjem broju za ovu godinu doleće GAVRAN Miloša Tadića taman u susret promociji Novih avantura #5!

   Nove avanture #5 predstavljaju bitan trenutak štampane revije u kom ste do sad mogli da pratite Miloševe junake, inspirisani Zlatnim dobom američkog super-herojskog stripa, kao što su Sova i pomenuti Gavran. U ovom specijalnom izdanju, pratrći Dželatove tragove, dva velika junaka ukrštaju svoje puteve! Da li Dželat sprema klopku? Da li će se Sova i Gavran izvući? Sve to, u ovom broju! Možete ga naručiti, kao i prethodne brojeve, preko autora lično!

   U ostatku fanzina nastavljaju “Bork” Ivane Havran, “Spiral Highway”, a “Witches’ Quarter” iz kulminante dolazi do raspleta druge knjige.

   Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ...i EKS almanah kao takav

   U galeriji Muzeja Podunavskih Švaba, u organizaciji Kluba ljubitelja stripova Sombor otvorena je izložba "PEZ" (Panorama, EKS, Zenit) gde su izloženi originalni radovi Grujice Milovanovića, Božidara Veselinovića, Nikole Mitrovića -Kokana, Maslija, Sibina Slavkovića...

   Posle izložbe održana je tribina o značaju pomenutih strip revija na kojoj su govorili Branislav Kerac i Branko Đukić.

---

   Zenit, Panorama i EKS almanah kao takav

   “Nema sumnje da je Eks almanah, zajedno sa Stripotekom, najbolja strip-revija koja trenutno izlazi u našoj zemlji. Izbor stripova koje Eks almanah donosi na svojim stranicama prilično je raznovrstan...”

   Ovo su reči iz teksta koji je objavljen u EKS almanahu broj 144, četrnaestog novembra 1978. iz pera Zdravka Zupana.

   I zaista, u tom periodu, ova publikacija je donosila ostvarenja Huga Prata, Blan Dimona, Antonia Palaciosa, Hulija Ribere, Hansa Kresea, Franka Kapriolija, Deriba... i to u trenutcima kada se publikovanje njihovih radova vremenski poklapalo sa izdanjima u Francuskoj, Belgiji, Italiji,  Španiji i onim u Jugoslaviji. Rame uz rame sa pomenutim evropskim autorima stajali su Rudi Nebres, Toni de Zuniga, Frenk Miler, Hoze Luis Garsia Lopez, Berni Rajtson, Nil Adams, Kurt Svon, Dik Đordano i mnogi drugi, braneći boje američkog super-herojskog stripa iz produkcije Marvela i DC-a.

   Značajno mesto zauzimali su strip-klasici poput Lensa, Kejsi Raglija, Džima iz Džungle, Tima Tajlera, Brika Bredforda, Džonija Hazarda, Ciska Kida i drugih.

   U okrilju pomenutih velikana svetskog stripa, osim već poznatih domaćih crtača poput Petra Radičevića, Julesa Radilovića, Milorada Dobrića, Ivice Bednjaneca, Brane Nikolića i legendi Sergeja Solovjeva i Đorđa Lobačeva, rađali su se novi stripovi tada mladih domaćih autora poput Sibina Slavkovića, Zdravka Zupana, Grujice Milovanovića, Božidara Milojkovića-Bama i drugih, tako da je EKS almanah iznedrio, prvo kao svoje vanredno izdanje a onda kao samostalnu ediciju, Yu strip koji je imao ogromne zasluge za razvoj domaćeg stripa, donoseći na svojim stranicama najbolje radove Aleksandra Hecla, Baneta Kerca i Toze Obradovića, Zorana Janjetova, Zorana Kovačevića, Željka Paheka, Vuje Radovanovića, Zorana Tucića, Radeta Tovladijca, Nikole Maslovare, dvojca Ano&Nep i mnogih drugih, kao i poneki prvenac koji će do danas ostati omiljen, poput Breka Darka Perovića.

   Kao što svaka lepa priča ima svoj kraj, tako i EKS almanah doživljava svoje krize, prevashodno izazvane pojavom novih izdanja poput Super-a, Minija, Biser-stripa i drugih, gurajući na stranice EKS almanaha pretežno stripove Kung-Fu žanra, koji nisu bili na visokoj razini kvaliteta, bar ne kao onih istog žanra ranijih godina. Broj stranica se smanjuje, kvalitet štampe pada, a cena primerka ostaje ista ili se čak i povećava. Sve to uslovilo je da se EKS almanah posle skoro 14 godina nenajavljeno ugasi u svom 538-om broju.

   Nepravedno bi bilo ne pomenuti činjenicu da su Zenit (Dečje Novine) i Panorama (Forum) bila izdanja koja su mnogo godina ranije, svojom vizuelnom i sadržinskom formom, uslovila i iznedrila pojavu EKS almanaha i Stripoteke. I dok je Panorama donosila avanture popularnih junaka strane produkcije, na stranicama Zenita, rame uz rame sa licencnim stripovima, stajali su i radovi domaćih autora poput Božidara Veselinovića, Živorada Atanackovića, Branka Plavšića, Petra Radičevića, Radivoja Bogičevića, Nikole Mitrovića Kokana, Petra Đuraškovića Đopka, Dragoša Jovanovića- Fere...

   Svako vreme imalo je i svoju publiku, pa je ona u početku konzumirala stripove na jednoj stranici u nastavcima, zatim su se te stranice povećavale u kompletne epizode, a poslednjih decenija primat uzimaju grafičke novele od nekoliko stotina stranica. Vreme koje je pred nama doneće nova stremljenja i poglede na strip, a uloga pomenutih izdanja neće se izbrisati već će ostavljati sve dublji trag  u mediju stripa na ovim prostorima.  

   Mr. Branko Đukić

  ...i Mangamanija 2025

   NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA JE POČELA!

   PORUČITE ODMAH

   TRADICIONALNA NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA trajaće od petka, 19. do srede, 31. decembra u striparnicama i klubovima čitalaca Čarobne knjige, kao i na našem sajtu!

   Ove godine pripremili smo za vas osam sjajnih noviteta, i to: četiri stripa, jednu mangu, dve knjige i jednu iskakalicu! Za svakoga po nešto!

   Kao i svih prethodnih godina, AKCIJE I POPUSTI ostaju neizostavni deo novogodišnje čarolije na našoj Stripomaniji!

   Takođe, predstoji vam legendarna novogodišnja akcija KOMPLETIRAJ KOLEKCIJU! Čeka vas širok i pažljivo odabran izbor izdanja, a, kao što dobro znate, kupovinom 5 ili više naslova ostvarujete neverovatan popust od 40% na punu maloprodajnu cenu.

   Po prvi put, sve mange biće uključene u akciju KOMPLETIRAJ KOLEKCIJU!

   Detaljan spisak noviteta i naslova na akcijama, možete pogledati na ovim linkovima:
   https://carobnaknjiga.rs/novogodisnja-stripomanija-i-mangamanija-2025
   https://carobnaknjiga.rs/poslednji-put-na-rasprodaji

  ...Tiho je otišao Geza Šetet, autor koji je
  rečima i slikom pomerao granice

   Geza Šetet, istaknuti srpski slikar, ilustrator i strip crtač mađarskog porekla, preminuo je danas, 19. decembra.

   Rođen 2. oktobra 1953. godine u Kikindi, Geza Šetet ostavio je snažan i prepoznatljiv trag u savremenoj likovnoj i strip umetnosti. Njegov stvaralački opus obuhvata slikarstvo, ilustraciju i strip, a tokom višedecenijskog rada izgradio je osoben vizuelni izraz prepoznatljiv po snažnoj simbolici, biblijskim, antičkim i vojvođanskim motivima, kao i po dubokom poštovanju književne i duhovne tradicije.

   Strip karijeru započeo je krajem sedamdesetih godina, objavljujući u časopisima i izdanjima koji su obeležili tadašnju strip scenu. Širu pažnju javnosti i kritike stekao je monumentalnom strip-adaptacijom „Gorskog vijenca“ Petra II Petrovića Njegoša, kojom je jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti približio savremenom čitaocu kroz snažan vizuelni narativ. Ovaj poduhvat smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja domaćeg autorskog stripa.

   Pored „Gorskog vijenca“, Šetet je radio i na brojnim delima inspirisanim biblijskim temama, među kojima se izdvajaju „Isus – Reč Božja“ i „Knjiga o Jovu“, potvrđujući status autora koji je umetnost shvatao kao prostor duhovnog i misaonog promišljanja.
Kao slikar, iza sebe je ostavio izuzetno bogat opus sa više hiljada radova u tehnici ulja na platnu. Njegove slike odlikuju se snažnim kolorom, dramatičnom atmosferom i izraženim emotivnim nabojem, a izlagao je širom zemlje i regiona.

   Dugi niz godina živeo je i stvarao u Donjem Tavankutu, gde je bio neizostavan deo lokalne i šire umetničke scene. Njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za kulturni prostor Vojvodine i Srbije, ali će njegovo delo nastaviti da živi kroz generacije čitalaca, posetilaca izložbi i poštovalaca umetnosti.

   Geza Šetet ostaje upamćen kao autor snažnog izraza, velike posvećenosti i duboke umetničke iskrenosti.

   [Subotičke.rs, Subotica, 19. decembar 2025]

  ...na 38. izložbi stripa učenika Srbije

   Veliki odziv mladih na 38. Izložbi autorskog stripa učenika Republike Srbije koja je otvorena 13. decembra u prostoru Novosadskog dečjeg Kulturnog centra.

   Organizatori konkursa su Ministarstvo prosvrte Republike Srbije, Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine i Novosadski dečji kulturni centar.

   Žiri je imao ozbiljan pristup zbog madovnog odziva i kvaliteta radova.

   Žiri je sačinjavao Zlatko Milenković (Strip vesti, Novi Sad), dr Aleksandar Botić (redovni profesor Akademije umetnosti, Novi Sad), Jelena Tišma (akademski grafičar - likovni pedagog, Novi Sad), Mr Ivica Stevanović (redovni profesor Akademije umetnosti Novi Sad) i Ljubica Tankosić (urednik likovnog programa NSDKC- a, Novi Sad) koja je i održala uvodnu reč povodom izložbe.

   Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 2563 radova iz 91 ustanove. Žiri je odabrao 210 radova za izlaganje.

   I ovaj put na ovoj izložbi učenici polaznici škole stripa i ilustracije SKC - Beograd i OŠ „Mile Dubljević” Lajkovac su u velikoj konkurenciji opet dobili priznanja- nagrade u kategoririj strip radionica za SKC Beograd Sanja Đurić - prvu nagradu, Jovana Krčedinac - treću nagradu i Teodora Marčetić - pohvalu.

   Učenici OŠ „Mile Dubljević” Lajkovac koji su prošli žiriranje Natalija Sekulić 7/3, Anastasija Petrović 8/2, Drina Milić 7/1, Pavle Mijailović 8/2, Nina Ninković 7/3 i Todor Tabić 6/4 učestvuju u ovoj prestižnoj izložbi koja je rangirana kao Republička smotra učeničkih radova i nalazi se u Prosvetnom kalendaru smotri i takmičenja osnovnih i srednjih škola.

   Učenici su pod patronatom profesora Miloja Mitrovića na svim takmičenjima dobijali kao i ovog puta izuzetno najviša priznanja u zemlji i inostranstvu.

   Zasluge ovim uspesima pripadaju zahvaljujući radu i pedagoškom pristupu svog profesora i mentora likovne kulture i poznatog likovmog umetnika Miloja Mitrovića koji je sa svojim đacima delio uspehe i priznanja.

  ...sedamdeseti stripzin Komikaze!

   Poklonite sebi i bližnjima sedamdeseti stripzin Komikaze

   Info o izdanju: https://komikaze.hr/strip-webzine-komikaze-70/ /
   Adresa: https://komikaze.hr/issue/70/  / Vrijeme izlaska: 15.12.2025.

   Nova doza autorskih, art i alternativnih stripova je spremna. Izdanje predstavlja 13 strip autora _ica: NIKOLA TAYLOR (UK) / NIKA MUŠNJAK (HR) / LUTO / MEDINA ĐUKIĆ (BIH) / TRIBEF TRIBE (SRB) / KATEŘINA SURMOVÁ (CZ) / MAXIME CUSTODIO (FR) / BOJAN ZAVIŠIN (SRB) / MENESTRRA (HR) / LE CIGLICH (HR) / JANIS BELETIĆ (HR) / DANIJEL MAR (HR) / IVANA ARMANINI (HR)

   Autori_ce e-izdanja #70:
Nikola Taylor (UK, 1993.) Rođena u Londonu, Engleska. Studirala animaciju i nove medije na Akademiji likovne umjetnosti, Zagreb i Ilustraciju na Falmouth Sveučilištu. / Fokus: ilustracija, slikarstvo / IG: @gigglemut
Luto, crtač stripova iz Calija u Kolumbiji. / IG: @lutocorps
Nika Mušnjak (HR, 2004.) Rođena u Rijeci, Hrvatska. Studira slikarstvo na Akademiji primijenjenih umjetnosti. / Fokus: strip, ilustracija / IG: @stick.nik
Kateřina Surmová (CZ, 2002.) Rođena u Češkoj, gdje studira strip i ilustraciju za djecu na Fakultetu dizajna i umjetnosti Ladislava Sutnara. / Fokus: ilustracija, fotografiranje filmskom kamerom, sakupljanje knjiga / IG: @katerina.surmova
Janis Beletić (HR, 2001.) je umjetnica iz Pule, Hrvatska. Studira likovnu pedagogiju na Akademiji primijenjenih umjetnosti, Rijeka. / Fokus: slikarstvo, ilustracija, animacija / IG: @rotkvica___
brejndemidzu aka Medina Đukić (BiH, 2000.) Strip autorica iz Mostara. Na magisteriju je Akademije za likovnu umjetnost i dizajn u Ljubljani, Slovenija, gdje trenutno živi. Studirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. / Fokus: slikarstvo, strip, grafika, grafički dizajn, ilustracija / IG: brejndemidzu
Maxime Custodio (FR, 2000.) Rođen je u Noisy Le Grand, odrastao u Bretanji a živi u Dijonu, gdje je diplomirao u Nacionalnoj višoj školi likovnih umjetnosti i dizajna. / Fokus: multidisciplinarna umjetnost i načini na koji slike oblikuju pojedince i nadilaze medije. / IG: maximecustodio
Bojan Zavišin (Srb, 2000.) Student na odsjeku za tisak i dizajn knjiga Fakulteta primijenjenih umjetnosti u Beogradu, porijeklom iz Vršca, Srbija. / IG: @boja.n
menestrra aka Milan Pantović (HR) Dizajner vizualnih komunikacija i ilustrator iz Dubrovnika, Hrvatska. / Fokus: dizajn, strip, ilustracija / IG: @menestrra
Le Ciglich aka Lea Čepić (HR, 1993.) iz Rijeke. Studentica slikarstva na Akademiji primijenjenih umjetnosti u Rijeci. Završila srednju umjetničku školu, smjer kiparstvo. / Fokus: strip, slikarstvo, ilustracije, ulična umjetnost, fotografija, video, dekoracije za zabave, ručni rad, nakit, poezija i bilje.
Danijel Mar (HR) Rođen i živi u Rijeci. Diplomirao na Građevinskom fakultetu te neslobodno vrijeme provodi radeći u struci. Promatra svijet oko sebe, primjećuje uzorke i uzroke i crta širu sliku. "Kada dugo gledaš u bezdan, bezdan ti da ideju za strip."
pleme f20 / tribef tribe (RS) Pleme je samoinicijativno, anonimno udruženja ljudi sa psihijatrijskom dijagnozom shizofrenije, F20 u Beogradu, Srbija. Svaki član plemena ima svoje plemensko ime.
Ivana Armanini (HR) Strip umjetnica i mikroizdavačica iz Zagreba, Hrvatska. Završila je Školu za primijenjenu umjetnost i dizajn i Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu. Članica je Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika. Vodi Komikaze (strip udruga/ izdavaštvo/ mreža) od 2002. / Fokus: strip / IG: @ivana_armanini

Komikaze 2025. je podržao Ured za kulturu i civilno društvo grada Zagreba i Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske.

  ...– “Ja sam Akiko” Stefana Tićmija,
  Marka Stojanovića i Leskovačke škole
  stripa; Izdavač: Marko Stojanović i
  Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči
  “Nikola Mitrović Kokan” Leskovac 2024.

   Roman “Ja sam Akiko” Stefana Mitića Tićmija (1992) svojevrsni je fenomen u ovdašnjoj savremenoj književnosti za decu; od prvog izdanja (2018) naišao je na nepodeljeno dopadanje kod mlade publike kojoj je namenjen ali i pedagoga i kritičara. Uz veliku popularnost i nagrade knjiga je brzo prešla u druge medije – animirani film i čak tri pozorišne predstave (u Beogradu, Zagrebu i Skoplju). Sada je iskoračila i u 9. umetnost, dakle strip ili ‘priče u slikama’. Doživljaji devojčice sa pegama kojoj koža miriše na staru hartiju i koja ne zna koliko ima godina jer joj je tata savetovao da uči slova a ne brojeve (što nije loše jer su za nju sve školske ocene, i jedinice i petice, iste) nisu strogo vezani odnosno ne slede striktno jedni druge već su predstavljeni kao serija njenih fascinacija nekim događajima koji su povod da joj misli odlutaju i nižu se asocijacije i starmali zaključci. Akiko na svet koji je okružuje prečesto ima sasvim drugačiji pogled od običnih odraslih ljudi – računajući tu i učiteljicu - ali i njenih školskih drugara. Ipak, ona nije pokolebana tim razlikovanjem koje ume da kulminira neobičnim situacijama; naprotiv, Akiko je ponosna na svoju posebnost i bez imalo snebivanja ili stida širom otvorenih očiju gleda oko sebe i u sebe. Njen najbolji drug je peškir koji voli njene pesme a tu je i bicikl kao i često pominjani baobabovi. Tata je njena podrška (njeni pomoćni točkići) a devojčica je od njega očito nasledila veliku dozu infantilnosti koja se rado poigrava apsurdima ljudskog postojanja. Vragolije vesele devojčice koja malo-malo pa peva glupave pesmice (i gde im je i gde im nije mesto) mame osmehe čitalaca ali i ukazuju na mnoge istine preko kojih se olako prelazi.

   Sticaj srećnih okolnosti doveo je do toga da se jedan literarni fenomen sretne sa jednim strip fenomenom – Leskovačkom školom stripa i njenim predavačem Markom Stojanovićem; srećna okolnost je da su njih dvojica iz Leskovca i da se znaju iz nekih davnih dana kada su igrali basket (budući pisac je redovno gubio od budućeg stripadžije). Ponovni susret i ideja da se roman pretoči u strip bili su samo pitanje trenutka. A tu su bili i ‘izvođači strip radova’ – polaznici Leskovačke strip škole. Marko je pristao da napravi strip adaptaciju romana (što inače ne radi) a onda su, u najboljoj tradiciji kolektivno-školskih radova, polaznici-crtači iscrtali pojedine table koje su spojene u ovaj sjajan, šareni strip. Tako je Akiko dobila ne jedno nego više lica koja su sva jednako valjana-ispravna i svedoče o tome da ju je svaki crtač drugačije video i doživljavao. Konačno je prvi deo tih crteža odštampan u svesci (za kojom će slediti druge, na završnim koricama već je najavljena Akiko 2), dodati su predgovori i pogovor pisca Stefana Tičmija odnosno scenariste Marka Stojanovića kao i specijalni dodatak, galerija ilustracija sa raznim viđenjima lika Akiko, koje su nacrtali autori s čitavog Balkana (Bob Klisurski iz Bugarske, Zdravko Girov iz Severne Makedonije, Jasemin Jaren Evcimen iz Turske, Mateja Šefinček iz Hrvatske, Lerija Baću iz Rumunije, Borislav Maljenović iz Bosne i Hercegovine, Sofija Spirlidau iz Grčke, kao i srpski autori Goran Trajković, Igor Krstić i Danko Dikić). Ipak, u celini gledano ovaj strip je u potpunosti proizvod leskovačkih autora – od autora izvornog romana, preko scenariste, crtača, kolorista, autora naslovne strane, lektora, korektora, prelamača i tehničkog urednika, pa do autora predgovora i pogovora. Kuriozitet je i to da su strip nacrtali i obojili polaznici škole stripa, mahom srednjoškolci (što je redak slučaj u evropskom ali i u svetskom stripu) i tako na velika vrata ušli u 9. umetnost: Aleksandar Anđelković, Dunja Avramović, Anastasija Vidanović, Marijana Stanić, Andrej Stanojević, Katarina Hadži Jovačić, Mina Davić, Jana Stojanović, Staša Stanković, Jovana Stanković i Marko Serafimović. Na zadnjoj korici svoja razmišljanja o stripu saželi su ilustrator i strip-autor Dušan Pavlović, ilustrator Vane Kosturanov, književnik Uroš Petrović i Boris Mitić, reditelj dokumentarnih filmova.

   Rečju, strip “Ja sam Akiko” vesela je, zanimljiva i poučna igrarija, po mnogo čemu apartna u tekućoj strip produkciji koja svakako zaslužuje pažnju stripoljubaca svih uzrasta.

(„Dnevnik“, 2025)

  ...Strip-PREFIKSA u Booksi

   Stigao nam je i sedmi broj Strip-PREFIKSA, časopisa za kulturu i umjetnosti, u izdanju Kombinata Hrvatski autorski strip!

   Ovaj broj donosi neka novija imena, te čak tri i po strana autora i autorice.

   Ana Marković Roubieu (Francuska autorica hrvatskog porijekla) koja je za ovaj broj uradila i naslovnicu. Zatim Matyas Namai iz Češke, Kostas Pantoulas, autor iz Atene. Saša Jovanović objavljuje strip Sudnica, poglavlje strip-albuma Zec (prvotno izdan u Scratch books, u Nizozemskoj). Irena Jukić Pranjić uradila je intervju sa svojom bivšom studenticom, a danas comic-hit mejkericom Anamarijom Kvas. Galeriju ovog broja krasi izvrstan rad ilustratora Tomislava Tomića.

   Tu je i strip suradnja između Fabijana Černeke i Korina Hunjaka, te popratni tekst o istom stripu kojega je napisao Vladimir Šagain.

   Povratnica u Prefiks je uvijek izvrsna Andrada Baes iz Rumunjske!

   U razgovoru s moderatorom Matkom Vladanovićem sudjeluju Dora Ingrid (backcover), Fabijan Černeka (strip Pogled na more), Tomislav Tomić (galerija ilustracija), te Marko Dješka (gl.urednik).

   Vidimo se u Booksi u petak, dođite na druženje, podržite domaći strip!

   FB event: www.facebook.com/events/1354486932565527
   HRVATSKI AUTORSKI STRIP: www.facebook.com/groups/hrvatskiautorskistrip/
   Strip-PREFIKS: www.facebook.com/strip.prefiks

  ... Komikaze album br. 24 je vani!

   Komikaze četvrt stoljeća kvartalno isporučuju sirove, autorske i alternativne stripove a novi papirnati broj nastavlja u divljem i beskompromisnom duhu. Svježi tiskani izbor iz web izdanja baca svjetlo na najzanimljivije autore "s margine": generaciju Z, žene, studente, debitante i migrante - glasove s ruba koji guraju društvo naprijed!

   Album predstavlja 23 strip autora na 128 stranica, s čak 14 autorica i sadrži kolekciju stripova suvremenog autorskog, art i alternativnog stripa, različitih stilova, nacija i generacija. Autori dolaze iz Hrvatske (9), Italije (2), Nizozemske (2), Srbije (2), Francuske (2), Bosne, Austrije, Turske, Austrije, Mađarske i Češke: Vera Bekema, Kateřina Surmová, Tribef Tribe, Helena Nemec, Sindy Čolić, Maxime Custodio, Medina Đukić, Cella Aka Anita Celić, Antoine Erre, Bojan Zavišin, Kristian Ujhelji, Gabrijela More, Hatiye Garip, menestrra, Marie Solange Antonić, Danijel Mar, Lenke Lamm, Mirna Čupić, Sbarbacane, Sofija Pavić, Otto Barboni, Cristina Gardumi, Ivana Armanini; omot: Medina Đukić.

   Osim besplatne distribucije na našem web-u, albumi se mogu pronaći u hrvatskim javnim knjižnicama (Nacionalna sveučilišna knjižnica – NSK u Zagrebu; sveučilišne knjižnice u Rijeci, Puli, Splitu, Osijeku, Mostaru te znanstvene knjižnice u Zadru i Dubrovniku) i/li nabaviti u knjižari antikvarijatu Što čitaš, Zagreb; kao i na svim Komikaze događanjima i društvenim mrežama (Instagram, Facebook). U prosincu izdanja gostuju na 3 sjajna događanja, u 3 grada: Smakovnjača, Zagreb; Sa(n)jam knjige, Pula i Animateka, Ljubljana a najbolje se javiti direktno na mail: komikaze5001@gmail.com :)

   Link: https://komikaze.hr/novi-komikaze-album-24/

   Tiskani album Komikaze br. 24

   Autori/ce izdanja

   Vera Bekema (NL) - Nizozemska crtačica stripova iz Berlina. / IG: verabekema
   Gabrijela More (HR) - Studentica dizajna, glazbenica i feministica. Voli duge šetnje i svježe cvijeće. / IG: gabrijela_more
   Mirna Čupić (HR) - Psihologinja i glazbenica (Kaleido, Panakota). Producentica MBZ-a i ZEZ festivala. / FB: mirna.cupic
   brejndemidzu aka Medina Đukić (BiH, 2000.) - Strip autorica iz Mostara. Fokus: slikarstvo, strip, grafika, grafički dizajn, ilustracija. Na magisteriju je Akademije za likovnu umjetnost i dizajn u Ljubljani, Slovenija, gdje trenutno živi. Studirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. / IG: brejndemidzu
   Sofija Pavić (HR, 1988.) - “Rođena sam u Sukošanu, selu pokraj Zadra, zaglavljenom u vremenu. Crtanje i pisanje strasti su koje sam zanemarila uslijed života i svih njegovih metoda zbunjivanja, odlučila sam im se netom vratiti i njegovati ih kako to velike strasti i zaslužuju. Srećom, u selu je vrijeme stalo negdje u 95., možda i ranije, tako da ne kasnim puno. Trenutno u kućici s divljim vrtom, divljim sinom, divljim psom i mnogim svojim ličnostima, živim i djelujem iz prikrajka." / FB: Sofija Pavić
   Kateřina Surmová (CZ, 2002.) - "Rođena sam u Češkoj Republici i trenutno studiram strip i ilustraciju za djecu na Fakultetu dizajna i umjetnosti Ladislava Sutnara (Sveučilište Zapadne Češke, Češka Republika). Osim ilustracije, volim fotografirati filmskom kamerom i sakupljati knjige." / IG: katerina.surmova
   Maxime Custodio (FR, 2000.) - Rođen je u Noisy Le Grand, odrastao u Bretanji a živi u Dijonu. Ima diplomu prvostupnika s nagradom žirija u Nacionalnoj višoj školi likovnih umjetnosti i dizajna u Dijonu. Fokus: multidisciplinarna umjetnost na području memorije, djetinjstva, pop kulture te načina na koji slike oblikuju pojedince i nadilaze medije. / IG: maximecustodio
   Bojan Zavišin (SRB, 2000.) - Student na odsjeku za tisak i dizajn knjiga Fakulteta primjenjenih umjetnosti u Beogradu, porijeklom iz Vršca, Srbija.
   Marie Solange Antonić (HR, 1999.) - Završila je smjer grafičkog dizajna na prirodoslovnoj i grafičkoj školi u Rijeci, a potom diplomski studij grafičkog dizajna i vizualnih komunikacija na Akademiji za likovnu umjetnost i oblikovanje u Ljubljani. / IG: @cizibe
   menestrra aka Milan Pantović (HR) - Dizajner vizualnih komunikacija i ilustrator iz Dubrovnika, Hrvatska; Fokus: dizajn, strip, ilustracija / IG: menestrra
   Hatiye Garip (TR) - Ilustratorica, strip umjetnica i dizajnerica s invaliditetom iz Istambula, sa sjedištem u Kölnu, Njemačka. Doktorska stipendistica na DAAD, osnivačica projekta Accessible Lines. / IG: hatiyegarip
   Lenke Lamm (HU): Grafička dizajnerica, ilustratorica i stripašica iz Budimpešte, strastvena u izradi kratkih priča i fanzina. Diplomirale su na Sveučilištu umjetnosti i dizajna Moholy-Nagy. U svojoj umjetničkoj praksi usredotočuju se na tiskane medije, koristeći dizajnerske vještine kako bi istražile ekspresivni potencijal stripa, pomičući njegove granice. Lamm su sudjelovale u raznim strip časopisima i antologijama, na sajmovima umjetnosti i strip festivalima. / IG: checkoutmyshittyart_
   Sbarbacane (IT, 1992.) - Studirala je arhitekturu dok nije otkrila underground svijet stripa. Njezin rad je inspiriran grotesknim ljudskim ponašanjem i inspiriran bijesom protiv društvenih nepravdi. Živi u Europi, ali se često seli iz jedne zemlje u drugu. / IG: sbarbacane
   Antoine Erre (BE) - Umjetnik rođen u Francuskoj, živi u Bruxellesu, Belgija. Član je zine kolektiva Jean Guichon Editeur, također je dio Atelier Du Toner, kooperativnog grafičkog laboratorija, i član Fédération Shlagonie Bruxelles./ IG: antoineerre
   Otto Barboni aka O. Schulze (NL,1977.) - Umjetnik iz Amsterdama, Nizozemska. Živi u Njemačkoj. / IG: otto barboni
   Cristina Gardumi (IT) - Umjetnica iz Pise, Italija. Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Veroni i Akademiji dramskih umjetnosti, Rim. Fokus: vizualna umjetnost, performans / IG: cristina gardumi
   Cella - Anita Celić (HR) - Umjetnica iz Šibenika, Hr. Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu gdje sada živi i radi. Bavi se ilustracijom, dizajnom, fotografijom i scenografijom. / IG: cellaanitacelic
   Helena Nemec (HR, 1994.) - Umjetnica iz Zagreba, Hr. Završila vizualne komunikacije, prvo na studiju dizajna, Zagreb pa diplomirala na Esad-u, Portugal. Fokus: ilustracija, ulična umjetnost, animacija, grafički dizajn / www.helenanemec.com / IG: helakopter
   Sindy Čolić (HR, 1993.) - Umjetnica iz Zagreba, Hr. Živi u Berlinu, Njemačka. Fokus: ilustracija, crtež, strip / IG: peezdarije
   Kristian Ujhelji (AT, 1987.) - Umjetnik specijaliziran za dizajn knjiga, ilustraciju i umjetničke knjige. S iskustvom u grafičkoj umjetnosti i grafiki sa Sveučilišta primijenjenih umjetnosti u Beču, njegov rad istražuje granice apstraktne naracije kroz mješavinu crteža, grafike, slikanja i tipografije. Ujheljijeve umjetničke knjige, koje izazivaju konvencionalne forme i metode pripovijedanja, dio su zbirki kao što su knjižnica MUMOK u Beču i Bavarska državna knjižnica u Münchenu. Njegova se djela redovito izlažu na raznim sajmovima knjiga o umjetnosti diljem Europe. Osim rada na knjigama o umjetnicima, Ujhelji je surađivao s časopisima kao što su Sprossmagazin, Quanto i Super Giù. Web: https://www.kristianujhelji.com/ IG: kristianujhelji
   Danijel Mar (HR) - Rođen i živi u Rijeci. Diplomirao na Građevinskom fakultetu te neslobodno vrijeme provodi radeći u struci. Promatra svijet oko sebe, primjećuje uzorke i uzroke i crta širu sliku. "Kada dugo gledaš u bezdan, bezdan ti da ideju za strip."
   pleme f20 / tribef tribe (RS) - Pleme je samoinicijativno, anonimno udruženja ljudi sa psihijatrijskom dijagnozom šizofrenije- F20 u Beogradu, Srbija. Svaki član plemena ima svoje plemensko ime.
   Ivana Armanini (HR) - Strip umjetnica i mikroizdavačica iz Zagreba, Hrvatska. Fokus: strip. Završila je Školu za primijenjenu umjetnost i dizajn i Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu. Članica je Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika. Vodi Komikaze (strip udruga/izdavaštvo/mreža) od 2002. / Web: ivanaarmanini.net / IG:ivana_armanini

   KOMIKAZE ČASOPIS ZA AUTORSKI, ART I ALTERNATIVNI STRIP JE PODRŽAO URED ZA KULTURU I CIVILNO DRUŠTVO GRADA ZAGREBA.

  ... Zoran Kovačević (1955-2025)

   Poštovani,

   Obaveštavamo vas da je 3. decembra o. g. u Beogradu preminuo srpski stripar i karikaturista međunarodnog renomea Zoran Kovačević, koji je oplemenio živote miliona čitalaca.

   Sahrana će biti 8. decembra u 13 časova na Topčiderskom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 12:30.

   Izražavamo saučešće supruzi Veri i kćerkama Mariji i Aleksandri.

   Zoran Kovačević (1955-2025)

   Zoran Kovačević, stripski autor i scenarista, ilustrator i karikaturista, rođen je 16. maja 1955. godine u Beogradu, gde je i završio srednju dizajnersku školu. Crtanjem se aktivno bavi još od školskih dana kada je u OTO zabavniku objavio svoje prve realističke („Među zvezdama") i karikaturalne stripove („Mornar Mate").

   U narednim godinama, radeći raznovrsne stripove za neke od najpopularnijih jugoslovenskih magazina, revija i listova, uspeo je da izgradi prepoznatljivi autorski stil kojim se, iako pod vidljivim uticajem Dika Brauna, Morta Vokera, Gordona Besa, Čarlsa Šulca, Mela Lazarusa, Džonija Harta i njihovih antologijskih stripova, dokazao kao stvaralac međunarodnog formata u domenu karikaturalnog stripskog izraza humorističke i satiričke provenijencije. Profesionalnu karijeru počinje stripom „Nićifor“ (1978-1981), a veliki kreativni uspon nastavlja „TV mrežom DDT“ (1981-1983) u Eks almanah specijalu „Ju strip", u kojem je kratkotrajno publikovao i „Mikajla“ (1980-1981). Sarađivao je i u satiričnom listu Jež, enigmatskom časopisu Eureka („Pajče Poštarče“), Politikinom Zabavniku („Mušice“, „Mir među životinjama“), Denisu („Inspektor Mudrić“), pre toga u Zeki, Tik-taku i Kekecu, potom u dečjem stripskom magazinu „Vjesnikove pres agencije" Tom i Džeri (1983-1986), Našem stripu („Bili & Vili“, „Robinzoni“) i Mozaiku. Kruna njegove karijere u osamdesetim godinama XX veka dva su stripska albuma posvećena Nićiforu - Dr Džekil i Mr Hajd (1988) i Baladinova čarobna lampa (1988) — oba u izdanju „Neografike" iz Vladimiraca.

   Od kraja osamdesetih sve je češće prisutan na nemačkom stripskom tržištu gde mahom za izdavače „Kondor" i „Interpart" radi brojne licencne stripove, uključujući tu i „Koka i Roka“ (1987-1989), ponovo „Toma i Džerija“ (1989-1995), „Ulicu Sezam“ (1990-1995), „Alfreda Kvaka“ (1991), „Dejvida Gnoma“ (1991-1992), „Mece Dobriće“ (1991-1992) i slične. Sredinom devedesetih pravi ozbiljan zaokret u karijeri i okreće se grafičkom dizajnu, ilustrovanju školskog pribora i svakojakoj galanteriji, najpre u Nemačkoj, a potom i u Srbiji u okviru Studija „De Lazare i Zoko", osnovanog sa kolegom Draganom Lazarevićem. Jedno vreme se bavi i kreacijom i dizajnom društvenih igara, da bi 2005, opet u saradnji s Lazarevićem, osnovao izdavačku kuću i originalni brend „Šok kards", kojem se od 2009. posvećuje samostalno, kreirajući i distribuišući čestitke.

   Bio je član čuvene stripske grupe „Beogradski krug 2". Bio je jedan od članova-osnivača Udruženja stripa autora Socijalističke Republike Srbije 1986. i jedan od članova-obnovilaca Udruženja stripskih umetnika Srbije. Na Gašinom saboru, festivalu karikaturalno-humorističkog i porodičnog stripa, 2018. godine je ovenčan zvanjem „Vitez od duha i humora", priznanjem koje dodeljuju Udruženje stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograda.

   Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić" i Niški kulturni centar, organizatori Međunarodnog festivala stripa „Nifest“, uručili su mu 2021. godine Povelju za veliki doprinos srpskom stripu. Iste kuće su mu 2024. u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije objavile integral Nićifor po scenarijima samog Kovačevića, Lazara Odanovića i Zorana Andrića, sa tekstovima Dragana Lazarevića, Zorana Stefanovića i Zorana Nikolića. Urednici ovog divot-izdanja kultnog stripa bili su Zoran Nikolić i Srđan Savić, a dizajner Milan Ilić.

   Zoran Kovačević je preminuo u Beogradu 3. decembra 2025. godine.

  ... „Ja sam Akiko“!

   Promocija stripa „Ja sam Akiko“ na Niškom sajmu knjiga
   Hala Čair – 5. decembar 2025. u 18 časova

   Nakon izuzetno posećenih i izuzetno zapaženih promocija u Leskovačkom narodnom muzeju, Beogradskoj dečjoj biblioteci „ Zmaj“, kao i u Kulturnom centru Zrenjanina, jedinstveni strip „Ja sam Akiko“ koji su deca crtala za decu nastavlja svoj festivalski i kulturni put i ovoga puta stiže pred nišku publiku.

   Promocija će biti održana na Niškom sajmu knjiga, u Hali Čair, 5. decembra 2025. godine u 18 časova.

   O stvaranju stripa i specifičnom procesu nastanka ovog unikatnog strip ostvarenja njegov scenarista Marko Stojanović, jedan od najpoynatijih savremenih srpskih strip scenarista i predavač u Leskovačkoj školi stripa „Nikola Mitrović Kokan“. Publika će imati prilike da čuje kako je tekst istoimenog romana Stefana Tićmija pretočen u sekvencijalnu formu, kao i na koji način je Strip oživljen rukama mladih ilustratora – polaznika pomenute škole.

   Gost promocije biće i niški književnik Velibor Petković, autor prepoznatljiv po svom modernom, emotivnom i pitkom proznom izrazu. On će govoriti o književnim i filozofskim slojevima dela „Ja sam Akiko“, kao i o tome zbog čega smatra da je forma stripa unapredila ovo književno delota koje prevazilazi okvire dečje literature i prerasta u univerzalnu priču o odrastanju, identitetu i mašti.

  ...Video večer s Postajo DIVA: Andrej Štular

Video večer s Postajo DIVA: Andrej Štular
Pogovor in projekcija
Četrtek, 4. 12. 2025, 19.00
Galerija Photon, Trg Prekomorskih brigad 1, Ljubljana

Vsestranski ustvarjalec Andrej Štular, član kolektiva Strip Core in LG Nebo, bo na dogodku predstavil svojo dolgoletno umetniško prakso, v kateri prepleta različne medije, kot so strip, fotografija, film, lutke, kolaž, asemblaž in svetlobne instalacije. Predstavil bo ustvarjalne procese od skiciranja, dokumentiranja, uporabe najdenih predmetov, recikliranja do izdelave objektov in lutk. Poudarek večera bo na avtorjevi avdiovizualni produkciji, ki zajema eksperimentalne, animirane ter dokumentarne analogne in digitalne kratke filme. V njih praska direktno na filmski trak, kolorira, reciklira, eksperimentira, animira v tehniki stop motion in s presnemavanjem prehaja med različnimi nosilci gibljivih slik.

Ob eni izmed številnih Štularjevih razstav je Matjaž Brulc zapisal, da se avtor “poigrava s premeščanjem visokega in nizkega, vrednega in efemernega, najdenega in ustvarjenega, nenazadnje tudi izvirnika in kopije, s čimer naglaša tako dvoumnost oziroma nesamoumevnost izvorov ter konceptov videnega kot tudi vsega tistega, kar spada v domeno širše kulture.”

Na Video večerih s Postajo DIVA producent dogodkov, SCCA–Ljubljana, vključene v arhiv, vabi, da spregovorijo o svojem delu in ozadju nastanka posameznih video projektov. Predstavitev v galeriji (artist talk) spremljajo projekcije s komentarji, čemur sledi pogovor s publiko. Video večere kurira strokovna sodelavka Postaje DIVA Vesna Bukovec.

Produkcija: SCCA–Ljubljana/Postaja DIVA, Galerija Photon
Podpora: Ministrstvo za kulturo RS, Mestna občina Ljubljana – Oddelek za kulturo

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).